Medjunarodni Transport

SADRAJ
UVOD........................................................................................................................................................1 1. UGOVORI U MEUNARODNOM DRUMSKOM PREVOZU....................................................4 1.1. Ugovaranje meunarodnog drumskog prevoza.................................................................4 1.2. Podugovaranje meunarodnog drumskog prevoza...........................................................6 1.3. CMR Konvencija...................................................................................................................7 2. MEUNARODNA PEDICIJA.......................................................................................................12 2.1. Pravni poloaj pedicije i pediterska dokumenta...........................................................12 2.2. Pravila za tumaenje meunarodnih trgovinskih termina (INCOTERMS 2000)........14 3. DOKUMENTA ZA PRISTUP DELATNOSTI MEUNARODNOG DRUMSKOG PREVOZA..........................................................................23 3.1. Uverenje o osposobljenosti za obavljanje meunarodnog javnog prevoza u drumskom saobraaju........................................................................23 3.2. EURO licenca......................................................................................................................26 4. DOKUMENTA ZA PRISTUP TRITU........................................................................................27 4.1. Bilateralne dozvole..............................................................................................................28 4.2. CEMT dozvole.....................................................................................................................32
5. DOKUMENTA ZA VOZILO...........................................................................................................39 5.1. Saobraajna dozvola...........................................................................................................39 5.2. Polisa osiguranja od autoodgovornosti.............................................................................41 5.3. Potvrde o sposobnosti teretnog i priljunog vozila za korienje u drumskom saobraaju................................................................................42 5.3.1. Potvrda o ispunjavanju tehnikih uslova u pogledu buke i emisije zagaivaa za "zeleno" vozilo..............................................................44 5.3.2. Potvrda o ispunjavanju tehnikih uslova u pogledu buke i emisije zagaivaa za "zelenije i bezbedno" vozilo........................................44 5.3.3. Potvrda o ispunjavanju tehnikih uslova u pogledu buke i emisije zagaivaa za "EURO 3 bezbedno" vozilo........................................44 5.3.4. Potvrda o ispunjavanju tehnikih uslova u pogledu buke i emisije zagaivaa za "EURO 4 bezbedno" vozilo.......................................45 5.3.5. Potvrda za prikljuno vozilo o ispunjavanju tehnikih uslova za "bezbedno" vozilo ("zelenije", "EURO 3" i "EURO 4").........................45 5.3.6. Potvrda o sposobnosti teretnog i prikljunog vozila za korienje u drumskom saobraaju.................................................................46 6. DOKUMENTA ZA VOZAA..........................................................................................................47 6.1. Vozaka dozvola..................................................................................................................47 6.2. Paso.....................................................................................................................................49 6.3. Dokument o zaposlenosti....................................................................................................50 6.4. Zdravstveno osiguranje......................................................................................................50 6.5. Tahografski uloci (kartice)...............................................................................................51
7. CARINSKA DOKUMENTA......................................................................................................54
7.1. Jedinstvena carinska isprava (JCI)...................................................................................57 7.2. Saeta deklaracija...............................................................................................................59 7.3. Deklaracija za carinsku vrednost (DCV)..........................................................................60 7.4. Spisak poiljke.....................................................................................................................61 7.5. TIR karnet...........................................................................................................................62 7.6. ATA karnet..........................................................................................................................64
8. ZAKLJUAK..................................................................................................................................66 9. LITERATURA................................................................................................................................68 10. PRILOZI.........................................................................................................................................70

Prilog 1: Ugovor o prevozu robe u meunarodnom drumskom saobraaju........................71 Prilog 2: CMR tovarni list.........................................................................................................73 Prilog 3: Bilateralna dozvola za meunarodni drumski prevoz izmeu SCG i Belorusije.............................................................................74
Prilog 4: Godinja CEMT dozvola sa ogranienjem korienja na teritoriji Austrije..............................................................................75 Prilog 5: Dnevnik putovanja.....................................................................................................76 Prilog 6: Saobraajna dozvola i polisa osiguranja od autoodgovornosti..............................77 Prilog 7: Potvrda o ispunjavanju tehnikih uslova u pogledu buke i emisije zagaivaa za "zeleno" vozilo........................................................78 Prilog 8: Potvrda o ispunjavanju tehnikih uslova u pogledu buke i emisije zagaivaa za "zelenije i bezbedno" vozilo..........................................................79 Prilog 9: Potvrda o ispunjavanju tehnikih uslova u pogledu bezbednosti za "zelenije i bezbedno" vozilo..............................................................................80 Prilog 10: Potvrda o ispunjavanju tehnikih uslova u pogledu buke i emisije zagaivaa za "EURO 3 bezbedno" vozilo..................................81 Prilog 11: Potvrda o ispunjavanju tehnikih uslova u pogledu bezbednosti za "EURO 3 bezbedno" vozilo...............................................................................82 Prilog 12: Potvrda o ispunjavanju tehnikih uslova u pogledu buke i emisije zagaivaa za "EURO 4 bezbedno" vozilo..................................83 Prilog 13: Potvrda o ispunjavanju tehnikih uslova u pogledu bezbednosti za "EURO 4 bezbedno" vozilo...............................................................................84 Prilog 14: Potvrda za prikljuno vozilo o ispunjavanju teenikih uslova za "bezbedno vozilo" ("zelenije", "EURO 3", "EURO 4"......................................85 Prilog 15: Potvrda o sposobnosti teretnog i priklunog vozila za korienje u drumskom saobraaju.......................................................................86 Prilog 16: Vozaka dozvola, meunarodna vozaka dozvola, paso i viza...........................87 Prilog 17: Jedinstvena carinska isprava (JCI)........................................................................88 Prilog 18: Saeta deklaracija....................................................................................................89 Prilog 19: Deklaracija za carinsku vrednost (DCV)...............................................................90 Prilog 20: Spisak poiljke..........................................................................................................91 Prilog 21: Izgled vauera TIR karneta....................................................................................92 Prilog 22: Izgled korica ATA karneta......................................................................................93
Diplomski rad
Vladimir Kneevi 98 - 1- 032
UVOD
Prevoz robe tekovina je trgovine. Meunarodni drumski prevoz robe predstavlja prevoz robe izmeu pravnih ili fizikih lica razliitih drava i vezan je za meunarodnu robnu razmenu koja predstavlja jedini uzrok njegovog manjeg ili veeg obima. Najvei znaaj za regulatorni okvir razvoja meunarodnog dumskog prevoza robe imaju (IRU, 2004): Komitet za kopneni saobraaj Evropske ekonomske komisije Ujedinjenih nacija (ITC/ECE/UN 1 ) i Evropska konferencija ministara transporta (CEMT2). Osnovni cilj meunarodne prevozne delatnosti je dostava robe klijentu po dogovorenim uslovima isporuke kako bi se kupcu omoguilo raspolaganje kupljenom robom, kao i premoavanje razdaljina izmeu prodavca (izvoznika) i kupca (uvoznika). Kvalitet meunarodne prevozne usluge ne zavisi samo od kvaliteta usluge koju prua prevoznik, ve i od saradnje drava izmeu kojih se vri robna razmena. Svako oteavanje prelaska granice obavezno znai usporavanje meunarodnog drumskog prevoza, to se neminovno odraava na poveanje cene prevoza, a samim tim na poveanje cene robe koja se prevozi i smanjenje njene konkurentnosti na meunarodnom tritu. Poznato je da se prevoz vri znatno lake u jednom ekonomskom podruju, kako to je npr. Evropska unija, nego izmeu drava koje nemaju toliko razvijenu ekonomsku i politiku saradnju. Ukljuenjem u evropske i svetske integracije, otvaranjem granica, unifikacijom kvaliteta usluge i olakavanjem carinskih formalnosti postie se bri tok robe od izvoznika do uvoznika. Tema ovog rada su dokumenta u meunarodnom drumskom prevozu robe. Da bi meunarodni drumski prevoz mogao nesmetano da se obavlja, neophodno je veliki broj dokumenata koje prevoznici moraju da poseduju. Za sva potrebna dokumenta prikazan je
1 ITC/ECE/UN - Inland Transport Committee/Economic Commission for Europe/United Nations 2 CEMT - Confrence Europenne des Ministres des Transports ili ECMT - European Conference of Ministers of Transport
-1-
Diplomski rad
detaljan opis, nain dobijanja, kao i nain njihovog korienja. U svrhu njihove sistematizacije, rad je podeljen u 10 poglavlja. Poglavlje 1 govori o ugovorima u meunarodnom drumskom prevozu. Sam proces prevoza moe da pone tek onda kada se izmeu kupca i prodavca robe sklopi ugovor o kupoprodaji. Tada jedna od ugovornih strana angauje prevoznika koji e dopremiti robu do druge ugovorne strane. U ovom poglavlju pomenuti su pravno - primenljivi ugovori, ko moe sklopiti ugovor i kako se vri raskidanje ugovora, kao i odgovornosti ugovornih strana u pogledu isporuke. Ugovor o prevozu u domaem zakonodavstvu regulisan je Zakonom o ugovorima u prevozu u drumskom saobraaju (''Sl. list SRJ'' br. 26/95). U cilju standardizacije uslova ugovora za meunarodni drumski prevoz, obraena je i Konvencija o ugovoru za meunarodni prevoz robe drumom (CMR3) i meunarodni tovarni list. Poglavlje 2 govori o meunarodnoj pediciji. Meunarodni drumski prevoz usko je povezan sa procesom pedicije, jer se ak oko 95 % meunarodnih robnih tokova odvija u organizaciji peditera. Oni za svoje klijente obezbeuju prevoz angaujui prevoznike i obavljaju sav posao kako bi ''prava roba stigla na pravo mesto u pravo vreme''. Zato je u radu obraen pravni poloaj pedicije i pediterska dokumenta znaajna za meunarodni drumski prevoz. Takoe, u ovom poglavlju su detaljno objanjene meunarodni trgovinski termini INCOTERMS4 2000 koji se unose u ugovor o kupoprodaji i koji predstavljaju skraenice uobiajenih uslova po kojima se obavlja meunarodna trgovina. Poglavlje 3 govori o dokumentima za pristup delatnosti meunarodnog drumskog prevoza. Prema nacionalnom zakonodavstvu, prevoznici registrovani u Srbiji pristupaju delatnosti meunarodnog drumskog prevoza na osnovu Uverenja o osposobljenosti za obavljanje meunarodnog javnog prevoza u drumskom saobraaju. Ovde je detaljno opisan postupak dobijanja i korienja Uverenja. Poto se i u ovoj oblasti u bliskoj budunosti oekuje usklaivanje propisa sa propisima Evropske unije, ovom poglavlju je dodata i Licenca Zajednice koja prevoznicima iz Evropske unije omoguava pristup delatnosti, ali i tritu drumskog prevoza robe u svim drava lanicama Evropske Unije, vajcarskoj i Norvekoj. Poglavlje 4 govori o dokumentima za pristup tritu. Prevoznici registrovani u Srbiji pristupaju tritu na osnovu dozvola za meunarodni prevoz. Osim dozvolama razmenjenim izmeu Srbije i Crne Gore i drugih drava - bilateralnih dozvola, prevoznici mogu pristupiti meunarodnom tritu drumskog prevoza i multilateralnim dozvolama koje izdaje Evropska konferencija ministara transporta - CEMT dozvolama. U ovom poglavlju detaljno je opisan postupak kojim prevoznici dobijaju i koriste bilateralne i CEMT dozvole i ta im dozvole omoguavaju. Poglavlje 5 govori o dokumentima za vozilo. Ovde spadaju saobraajna dozvola, polisa obaveznog osiguranja koja se koristi kod nas, ali je pomenuta i meunarodna polisa obaveznog osiguranja (tzv. zeleni karton), kao i potvrde o tehnikim i tehnikoeksploatacionim uslovima koje moraju ispunjavati teretna vozila kojima se obavlja meunarodni javni prevoz u drumskom saobraaju. Poglavlje 6 govori o dokumentima za vozaa. Svaki voza kao dokaz kompetentnosti za upravljanje vozilima mora da poseduje vozaku dozvolu za odreenu kategoriju vozila, kao i
3 CMR - Convention Relative an Contract de Transport International de Marchandise par Route 4 INCOTERMS - International Commercial Terms
-2-
Diplomski rad
meunarodnu vozaku dozvolu. Pored toga, mora da poseduje paso, ali i vizu za ulazak u odreenu dravu, a zatim i dokument koji potvruje da je voza u radnom odnosu kod prevoznika. Neizostavno je i zdravstveno osiguranje koje mu omoguava medicinski tretman u inostranstvu (obavezno i meunarodno putno zdravstveno osiguranje). Takoe, tokom prevoza voza sa sobom mora uvek imati i tahografske uloke ili tahografsku karticu, kojom dokazuje potovanje propisa koji se odnose na vreme vonje i odmora. Poglavlje 7 govori o carinskim dokumentima. Po dolasku vozila sa robom na granini prelaz, neophodno je posedovati i dokumenta vezana za obavljanje carinskih formalnosti. Ovde se prvenstveno misli na dokumenta koja su obavezna u carinskim postupcima. To su Jedinstvena carinska isprava, Saeta deklaracija, Deklaracija o carinskoj vrednosti robe, Spisak poiljke, kao i dokumenta propisana Carinskom konvencijom o meunarodnom prevozu robe na osnovu isprava za meunarodni drumski prevoz (karneta TIR) i Carinskom konvencijom o ATA karnetima za privremeni uvoz robe (ATA karnet). Poglavlje 8 sadri zakljuna razmatranja vezana za rad, a poglavlje 9 daje pregled koriene literarature. U poslednjem, desetom poglavlju, dati su prilozi koji prikazuju detaljan izgled dokumenata koja omoguavaju prevoznicima registrovanim u Srbiji uee na meunarodnom tritu.
-3-
Diplomski rad
UGOVORI U MEUNARODNOM DRUMSKOM PREVOZU
U ovom poglavlju bie opisani ugovori u meunarodnom prevozu robe, odnosno legalnost i tipovi ugovora koji postoje i koji se primenjuju, a bie reeno i ko moe sklopiti ugovor i kako se taj ugovor moe raskinuti. Detaljno je opisan proces sklapanja ugovora o prevozu, kao i proces podugovaranja prevoza. Kao najvaniji dokument u meunarodnom drumskom prevozu, u ovom poglavlju je opisan i meunarodni tovarni list, kao i konvencija koja ga propisuje Konvencija o ugovoru za meunarodni prevoz robe drumom (CMR konvencija).
1.1 Ugovaranje meunarodnog drumskog prevoza
Nakon sklapanja ugovora o kupoprodaji izmeu kupca i prodavca, u zavisnosti od dogovorenih uslova isporuke - INCOTERMS 2000, koji e detaljno biti objanjeni u poglavlju 2.2., jedna od ugovornih strana sklapa sa prevoznikom ugovor o prevozu. Iako prevoznici registrovani u Srbiji obino sklapaju ugovor o meunarodnom drumskom prevozu robe (u daljem tekstu meunarodni drumski prevoz) sastavljenjem meunarodnog tovarnog lista (u daljem tekstu CMR tovarni list - vidi poglavlje 1.3), treba rei da je ugovor o meunarodnom drumskom prevozu u domaem zakonodavstvu regulisan Zakonom o ugovorima o prevozu u drumskom saobraaju (''Slubeni list SRJ'', br. 26/95), kojim se jasno definie nain sklapanja ugovora i odgovornosti ugovornih strana. Model ugovora o prevozu dat je u prilogu br. 1. Prema pomenutom Zakonu, ugovorom o prevozu prevoznik se obavezuje da robu preveze u mesto opredeljenja i da je preda primaocu ili drugom licu koje primalac odredi, a poiljalac se
-4-
Diplomski rad
obavezuje da prevozniku isplati ugovorenu prevozninu. Ugovor o prevozu se smatra zakljuenim im prevoznik primi robu na prevoz. Prevoznik je odgovoran za pogrena ili nemarna dela svojih zaposlenih (vozaa, radnika, itd.) kada su ona poinjena u delokrugu njihovog rada. Ako pak njihov zaposleni naini pogreno delo van odredbi svog ugovora (npr. ako je voza pokuao da popravi neto na robi), prevoznik nije odgovoran. Ipak, kada zaposleni izbegava da se suoi sa pravnim posledicama, prevoznik se smatra odgovornim (NEA & IRU, 2003). Zakonom je definisan i model ugovora o meunarodnom drumskom prevozu, prema kome pravno - primenljivi ugovori moraju sadrati sledee stavke: datum zakljuivanja ugovora, naziv i sedite preduzea prevoznika, naziv i sedite preduzea poiljaoca, predmet ugovora, prevozninu, nain plaanja, obavetavanje o kretanju vozila, plaanje dangubnine, osiguranje od transportnih rizika, vaenje ugovora, primenu CMR konvencije, reavanje sporova, potpis poiljaoca i prevoznika. Maloletnici (osobe mlae od 18 godina) i maloumne osobe (mentalno oboleli i oni pod uticajem alkohola i droge) nemaju pravnu sposobnost za ugovor. Stoga, ugovor sa nekom od gore navedenih osoba se smatra nitavnim i nevaeim. Raskidanje ugovora moe biti uraeno: zakonito (ugovorom ili osujeenjem) ili nezakonito (neispunjenjem ugovora). Kada je nastalo nepotovanje ugovora, teta moe biti nadoknaena potraivanjem strane koja je pretrpela tetu (NEA & IRU, 2003). Zakonom su odreene i osnovne odgovornosti poiljaoca i prevoznika. Na zahtev prevoznika ili ukoliko je re o robi iji prevoz nije uobiajen, poiljalac je duan da prevozniku da uputstvo o rukovanju robom. Ako to ne uradi, poiljalac je odgovoran za tetu nastalu osobinama robe koju je predao na prevoz, ukoliko o tome nije obavestio prevoznika. Ukoliko pak prevoznik ne trai uputstvo, prevoznik je odgovoran za eventualnu tetu, jer se smatra da mu je bilo poznato koje mere mora preduzeti da do tete na robi ne bi dolo.
-5-
Diplomski rad
Prevoznik je duan da vozilo postavi na mesto za utovar robe koje je dogovoreno ugovorom, a ako nije dogovoreno, poiljalac ga o tome mora blagovremeno obavestiti. Prevoznik mora postaviti vozilo ugovorenog dana i asa, a ako je dogovoren samo dan, mora vozilo postaviti toga dana, a najkasnije u roku koji omoguava utovar pre isteka radnog vremena poiljaoca. Ukoliko ugovorom nije drugaije odreeno, robu u vozilo utovara poiljalac, a istovara primalac. Ako poiljalac nije utovario robu u vozilo u ugovorenom roku ili ukoliko prevoznik nije otpoeo prevoz na vreme, tako da poiljalac nema vie interesa za prevoz, ugovorne strane mogu odustati od ugovora i zahtevati nadoknadu tete. Izdavanjem tovarnog lista prevoznik potvruje da je zakljuen ugovor o prevozu i da je primio robu. Ovo e detaljnije biti objanjeno u poglavlju 1.3. Prevoznik je takoe u obavezi da robu preveze u ugovorenom roku i ugovorenim putem. Ukoliko rok za prevoz ili prevozni put nije ugovoren, prevoznik mora prevoz izvriti u roku koji je uobiajen za tu vrstu robe, odnosno putem koji je najpovoljniji za tu robu.
1.2 Podugovaranje meunarodnog drumskog prevoza
Ukoliko jedna od ugovornih strana ugovora o kupoprodaji robe angauje peditera, on e za nju angaovati prevoznika. Ovo e biti detaljnije objanjeno u poglavlju 2. Ukoliko ugovorna strana koja je odgovorna za isporuku angauje direktno prevoznika, a on nije u mogunosti da samostalno preveze robu, prevoznik e preuzeti ulogu peditera i podugovoriti prevoz sa drugim prevoznikom - podugovaraem (u daljem tekstu vozar). U tom sluaju, odgovornost prevoznika za tetu na robi je neograniena, odnosno u potpunosti je odgovoran klijentu za robu. Prevoznik sa kojim je klijent (u daljem tekstu komitent) sklopio ugovor o prevozu preputa prevoz vozaru u sluaju da je njegov vozni park potpuno uposlen ili kada je prevozna destinacija van njegovog uobiajenog radnog podruja. Vozar u tom sluaju mora da obavi prevoz u skladu sa ugovorom prevoznika i komitenta. Ipak, bez obzira da li e robu prevoziti prevoznik ili vozar, prava komitenta ostaju ista, u skladu sa ugovorom o prevozu koji je sklopio sa prevoznikom. Naravno, prevoznik se kasnije moe obratiti vozaru za naknadu eventualne tete. Sva pitanja koja nisu regulisana Ugovorom o meunarodnom prevozu u drumskom saobraaju na osnovu Zakona o ugovoru o prevozu u drumskom saobraaju, reavaju se primenom CMR konvencije.
-6-
Diplomski rad
1.3 CMR konvencija
Prevoznici prevoze robu u meunarodnom drumskom prevozu u skladu sa CMR konvencijom. CMR Konvencija datira od 19. maja 1956. godine, a stupila je na snagu 2. jula. 1961. godine. Ovu konvenciju tadanja FNRJ5 je ratifikovala 29. maja 1958. godine Uredbom Saveznog Izvrnog Vea br. 119, a instrument o ratifikaciji deponovan je 22. oktobra 1958. godine. Objavljena je u Dodatku ''Slubenog lista FNRJ'' - Meunarodni ugovori br. 11, od 8. novembra 1958. godine. Skoro sve evropske drave su potpisnice ove Konvencije, a poslednjih godina i neke drave van Evrope, kao to su Maroko i Kazahstan, su je potpisale6. Ove godine, na pedesetogodinjicu, se priprema izmena ove konvencije. CMR Konvencija definie odgovornost prevoznika kao i dokumenta vezana za meunarodni drumski prevoz izmeu dve razliite drave, od kojih je bar jedna potpisnica. Ova dokumenta moraju obavezno pratiti robu i nalaziti se u vozilu. Konvencija takoe definie i neke odgovornosti poiljaoca i primaoca robe. Poiljalac robe je osoba koja je sklopila ugovor sa prevoznikom. Treba imati na umu da ta osoba nije uvek ista osoba koja je naznaena kao poiljalac u CMR tovarnom listu. Primalac robe je osoba naznaena kao primalac u CMR tovarnom listu i koja prima robu. CMR konvencija se automatski primenjuje na svaki ugovor o meunarodnom drumskom prevozu izmeu dve razliite drave od kojih je bar jedna potpisnica konvencije, ak i kada vozilo sa robom prelazi jedan deo puta morem, eleznicom ili rekom. Za primenu CMR konvencije mora postojati jasna evidencija ugovora o meunarodnom drumskom prevozu. Od odredaba CMR konvencije se izuzimaju sledei prevozi: prevoz nametaja, prevoz pogrebnih poiljki koje se prevoze u inostranstvo, meunarodni prevoz za sopstvene potrebe, prevoz pod meunarodnom potanskom konvencijom, kabotaa. Glavne odredbe CMR konvencije su: konvencija se primenjuje na svaki ugovor o meunarodnom drumskom prevozu robe, na vozilima, kada se mesto preuzimanja i mesto opredeljenja, kako je to odreeno ugovorom, nalaze u dvema razliitim dravama, od kojih je bar jedna ugovorna drava, bez obzira na mesto sedita i nacionalnosti stranaka,
5 6
FNRJ - Federativna Narodna Republika Jugoslavija Drave potpisnice CMR konvencije su: Austrija, Belgija, Belorusija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, eka, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Grka, Gruzija, Holandija, Hrvatska, Iran, Irska, Italija, Jugoslavija, Kazahstan, Kirgistan, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Maarska, Makedonija, Maroko, Moldavija, Nemaka, Norveka, Poljska, Portugal, Rumunija, Ruska Federacija, Slovaka, Slovenija, panija, vajcarska, vedska, Tadikistan, Tunis, Turkemenistan, Turska, Uzbekistan i Ujedinjeno Kraljevstvo Velika Britanija.
-7-
Diplomski rad
konvencija se primenjuje bez obzira da li se prevoz obavlja isljuivo drumom ili delom drumom, a delom eleznicom, morem ili rekom, sve dok roba ostaje u vozilu, prevoznik je odgovoran za radnje i propuste njegovih predstavnika i sluenika i svih drugih lica ijim se uslugama koristi za izvrenje prevoza, kad takvi predstavnici, slubenici i druga lica postupaju u okviru njihovog zaposlenja, kao da su takve radnje i propusti bili propusti prevoznika, ugovor o meunarodnom drumskom prevozu je potvren ispostavljanjem CMR tovarnog lista. Odsutnost, neispravnost ili gubitak CMR tovarnog lista nema uticaja na postojanje ili valjanost ugovora o prevozu, koji ostaje podloan odredbama CMR konvencije, CMR tovarni list se ispostavlja u etiri originalna primerka potpisana od strane poiljaoca i prevoznika. Potpisi mogu biti odtampani ili zamenjeni peatima, ako to dozvoljava zakon drave u kojoj tovarni list ispostavljen. Prvi primerak se predaje poiljaocu, drugi je za primaoca i prati robu, a trei i etvrti zadrava prevoznik, kada se roba koja se prevozi tovari u razna vozila, ili je razliite vrste ili je podeljena u razliite grupe, poiljalac ili prevoznik ima pravo da zahteva da se izda poseban CMR tovarni list za svako upotrebljeno vozilo ili za svaku vrstu ili koliinu robe, poiljalac je odgovoran za sve trokove, gubitak ili tetu nastalu od strane prevoznika kao rezultat netanog popunjavanja CMR tovarnog lista na osnovu informacija dobijenih od njega, pri preuzimanju robe, prevoznik mora da proveri tanost navoda prikazanih u CMR tovarnom listu, a naroito broj koleta, njihovih oznaka i brojki, vidno stanje robe i njeno pakovanje, u sluaju da prevoznik ne raspolae sredstvima za proveru gore pomenutih navoda, moe upisati rezerve naglaavajui razloge na kojima su one zasnovane. Te rezerve nee obavezati poiljaoca robe, sem ako se saglasi sa njima u CMR tovarnom listu, ako CMR tovarni list ne sadri specifine rezerve uinjene od strane prevoznika, smatra se (sem ako se drugaije ne dokae) da je izgledalo da je roba i njena ambalaa bila u dobrom stanju kada ju je prevoznik preuzeo i da su broj paketa, njihove oznake i brojke odgovarale navodima u CMR tovarnom listu, smatra se da je primalac prihvatio robu u zadovoljavajuem stanju ako nije naveo primedbu u trenutku isporuke ili u narednih 7 dana (izuzimajui nedelje i dravne praznike), poiljalac mora priloiti uz CMR tovarni list i dati na raspolaganje prevozniku sva neophodna dokumenta za obavljanje carinskih formalnosti. Prevoznik pri tom nije obavezan da ispituje ispravnost ili dovoljnost tih dokumenata. Poiljalac je odgovoran prevozniku za svaku tetu nastalu nedostatkom, nedovoljnou ili neispravnou tih dokumenata, poiljalac ima pravo raspolaganja robom (naroito u pogledu zahtevanja od prevoznika da obustavi prevoz robe, da promeni mesto u kome isporuka treba da se izvri, ili da preda robu drugom primaocu od onog naznaenog u CMR tovarnom listu), sem ako nije -8-
Diplomski rad
naveo u tovarnom listu da primalac ima to pravo. im se drugi primerak CMR tovarnog lista preda primaocu, poiljalac gubi pravo raspolaganja robom, ako prevoznik ne moe da iz bilo kog razloga vri prevoz prema uslovima navedenim u CMR tovarnom listu, mora da pita za dalje instrukcije poiljaoca ili primaoca (zavisno od toga ko ima pravo raspolaganja), prevoznik je odgovoran za deliminu ili totalnu tetu na robi u periodu od preuzimanja do isporuke, kao i za bilo kakvo kanjenje u isporuci, osim ako je gubitak, teta ili kanjenje isporuke prouzrokovano pogrenim delom ili nehatom oteenog. Dunost dokazivanja u tom sluaju ostaje na prevozniku, propust da se isporui roba u toku od 30 dana od definisanog vremenskog limita, ili u toku od 60 dana od vremena kada je prevoznik preuzeo robu (ako nema vremenskog limita), rezultira time da se roba smatra nestalom, kada su poslate opasne materije, poiljalac mora obavestiti prevoznika o tanoj prirodi opasnosti, i ako je potrebno o merama predostronosti koje moraju biti preduzete. Ako to obavetenje nije naznaeno u CMR tovarnom listu, teret dokazivanja da je prevoznik znao tanu prirodu opasnosti robe pada sa prevoznika na poiljaoca ili primaoca robe. Roba za koju prevoznik nije znao da je opasna, moe biti ma gde i ma kada istovarena, unitena ili uinjena bezopasnom od strane prevoznika bez naknade, ve e sve trokove predavanja robe na prevoz snositi poiljalac, naknada prevoznika za potpun ili delimian gubitak robe se obraunava u skladu sa vrednou robe u mestu i u vreme gde je roba primljena na prevoz, ali nee prei trinu vrednost robe, trokovi prevoza, carinske formalnosti i drugi trokovi u pogledu prevoza bie refundirani u potpunosti u sluaju potpunog gubitka robe od strane prevoznika i proporcionalno vrednosti robe u sluaju deliminog gubitka, u sluaju kanjenja kada potrailac dokae da je teta nastala zbog toga, prevoznik mora platiti naknadu za tu tetu, ali ona ne moe prei iznos trokova prevoza, oteeni moe zahtevati kamatu u skladu sa naknadom koja mu pripada od 5 % godinje od dana kada je pismena alba poslata prevozniku ili ako nije poslata - od dana kad je poveden spor, u pravnoj proceduri, ograniavajui period za albu pod CMR konvencijom je jedna godina ili tri godine u sluaju namerne greke. alba moe biti priloena svakom sudu u dravama potpisnicama CMR konvencije ili u dravi gde oteeni ivi ili radi, ili u dravi gde je roba preuzeta od strane prevoznika ili u dravi koja je naznaena za isporuku, kada su vozari umeani u ugovor pod CMR konvencijom, svaki od njih je odgovoran za celu operaciju kao ugovorna strana. Svaki naredni prevoznik mora dati predhodnom prevozniku datum prijema i mora uneti njegovo ime i adresu na drugu kopiju tovarnog lista (sa plavim linijama),
-9-
Diplomski rad
prevoznik koji je platio kompenzaciju (odtetu) pristiglu na osnovu albe, moe nadoknaditi istu, kao i kamatu, trokove i izdatke od drugih prevoznika koji su bili deo ugovora, i to tako to: ako je mogue dokazati krivicu, prevoznik odgovoran za tetu ili gubitak plaa odtetu, svaki prevoznik odgovoran za tetu ili gubitak izazvanu zajedniki, odgovoran je da plati svoj deo odtete proporcionalno svojoj ceni prevoza, ukoliko odgovornost ne moe biti dokazana, ako je prevoznik koji je duan da plati odtetu insolventan, njegov deo oteenom moraju da plate drugi prevoznici koji su deo ugovora, proporcionalno svojoj ceni prevoza. CMR tovarni list predstavlja dokaz o sastavljanju ugovora o prevozu, uslovima ugovora i prijemu robe od strane prevozika. CMR Konvencija ne daje odgovor na pitanje ko treba da sastavi ovaj dokument, pa ga moe sastaviti ili poiljalac ili prevoznik. Prevoznici ili poiljaoci robe dolaze do CMR tovarnog lista kupovinom seta obrazaca u specijalizovanim preduzeima, a zatim ga popunjavaju ili oni ili poiljalac robe. Primerak CMR tovarnog lista dat je u prilogu br. 2. CMR tovarni list se sastavlja u etiri originalna primerka (NEA & IRU, 2003): prvi primerak (crveni) se predaje poiljaocu poto prevoznik preuzme robu, drugi primerak (plavi) se predaje primaocu kada roba stigne do svog odredita, trei primerak (zeleni) je za prevoznika, etvrti primerak (crni) je za prevoznika, takoe. Pri tome, drugi, trei i etvrti primerak se moraju nalaziti u vozilu tokom prevoza. Sledee stavke moraju biti unete u tovarni list: rubrika 1: poiljalac (ime, adresa i drava), rubrika 2: primalac (ime, adresa, drava), rubrika 3: mesto isporuke (mesto, adresa, datum), rubrika 4: mesto i datum preuzimanja poiljke na prevoz (mesto, drava), rubrika 5: propratni dokumenti, rubrika 6: oznake i broj, rubrika 7: broj koleta, rubrika 8: vrsta ambalae,
- 10 -
Diplomski rad rubrika 9: vrsta robe, rubrika 10: statistiki broj, rubrika 11: bruto teina (kg), rubrika 12: zapremina (m3),
rubrika 13: uputstva poiljaoca (za carinske i druge radnje), rubrika 14: odredbe o plaanju vozarine, rubrika 15: pouzee, rubrika 16: prevoznik (ime, adresa, drava) rubrika 17: ostali prevoznici (ime, adresa, drava), rubrika 18: primedbe i ogranienja prevoznika, rubrika 19: ostali dogovori, rubrika 20: odredbe o plaanju (primalac, poiljalac, valuta) rubrika 21: mesto i datum ispostavljanja, rubrika 22: potpis i peat poiljaoca, rubrika 23: potpis i peat prevoznika, rubrika 24: potpis i peat primaoca. Ugovorne strane mogu upisati u tovarni list bilo koje odredbe koje smatraju da treba da budu upisane. U sluajevima gde je primenljivo, CMR tovarni list moe da sadri i sledee odredbe: izjavu da je prevoz predmet odredbi CMR Konvencije, uprkos bilo kojoj suprotnoj klauzuli, oznaku da pretovar nije dozvoljen, trokove koje poiljalac preuzima na sebe, iznos plaanja koje se mora izvriti u trenutku isporuke, deklaraciju o vrednosti robe, instrukcije poiljaoca prevozniku u pogledu osiguranja robe, ugovorni rok u okviru koga prevoz mora biti izvren, spisak dokumenata predatih prevozniku.
- 11 -
Diplomski rad
MEUNARODNA PEDICIJA
Oko 95 % meunarodnih robnih tokova obavi se u organizaciji peditera. Sam proces pedicije usko je vezan za meunarodni drumski prevoz, jer u veini sluajeva ugovorne strane pri kupoprodaji robe prvo angauju peditere, a zatim oni prevoznike. Iz tog razloga, pomenue se privredno - pravni poloaj pedicije, zakoni kojima se pediterska delatnost regulie kod nas, kao i pediterska dokumenta od znaaja za meunarodni drumski prevoz. Takoe, kao bitne stavke pediterske i spoljnotrgovinske delatnosti bie pomenute i meunarodni trgovinski termini (pariteti isporuke), koji se upisuju u ugovor o kupoprodaji i kojima se tano definiu odgovornosti kupca i prodavca robe u pogledu isporuke i eliminiu bilo koje mogunosti nesporazuma - INCOTERMS 2000.
2.1 Pravni poloaj pedicije i pediterska dokumenta
Prema Kilibardi (2005), pedicija je logistika aktivnost u sferi planiranja, oblikovanja, organizacije i realizacije robnih tokova i logistikih lanaca. Pojam pedicija potie od latinske rei expedire, to znai otpremiti, poslati. pedicija predstavlja organizaciju i realizaciju procesa dopreme i isporuke robe od poiljaoca do krajnjeg primaoca robe i praktino je ''arhitekta'' transportnog lanca. Iako se vezuje za spoljnu trgovinu, jer je nastala iz potrebe meunarodne robne razmene i njen je bitan faktor, pogreno je vezivati pediciju iskljuivo za carinske formalnosti.
- 12 -
Diplomski rad Postoje 3 osnovna privredno - pravna poloaja pedicije:
anglosaksonski - po kom se pod pojmom pediter podrazumeva agent - pravno ili fiziko lice koje radi u tue ime i za tu raun. To znai da pediter zakljuuje ugovore sa treim licima u ime komitenta i za njegov raun, ali da ne odgovara za njihov rad. francuski - po kom se pod pojmom pediter podrazumeva komisionar - pravno ili fiziko lice koje radi u svoje ime, a za tu raun. To znai da on odgovara za rad i prevoznika i meupeditera (pediter kome glavni pediter preputa deo posla). nemaki (evropski) - gde se pedicija posmatra kao samostalna privredna delatnost koja je vezana za trgovinu. Po ovom sistemu, pediter ne odgovara za rad rad prevoznika i meupeditera, ve samo za njihov izbor. Kod nas, pedicija je regulisana sledeim zakonima: Zakonom o obligacionim odnosima (''Slubeni list SFRJ'', br. 29/78, 39/85, 45/89 odluka USJ i 57/89 i ''Slubeni list SRJ'', br. 31/93), Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju (''Slubeni glasnik RS'', br. 101/2005), Carinskim zakonom ("Slubeni glasnik RS", br. 73/2003). Prema Kozomari (2003), unifikaciju pediterskih dokumenata na meunarodnom nivou vri Meunarodni savez udruenja peditera (FIATA7) u periodu od 1955. godine do danas. tampanje i distribuciju pediterskih dokumenata vre ovlaene lanice FIATA i to su u veini drava Privredne komore. Na zahtev peditera, Privredna komora uz naplatu odgovarajue sume, izdaje obrazac odgovarajueg pediterskog FIATA dokumenta koji ima svoj serijski broj i vodi evidenciju o firmama koje su primile izdata dokumenta. Prema Kozomari (2003) osnovna pediterska dokumenta su: pediterska potvrda prijema (FCR8) - pediterski dokument koji pediter ispostavlja isporuiocu robe kao dokaz da je primio robu uz neopoziv nalog da je isporui i stavi na raspolaganje kupcu. Ova potvrda je neprenosiva i koristi se kod prijema roba za zbirni transport, kao i kod ugovaranja INCOTERMS klauzule EXW (vidi poglavlje 2.2.), pediterska transportna potvrda (FCT9) - potvrda peditera da je primio robu i obavezao se da je isporui na dogovorenom mestu. Ona je i hartija od vrednosti. Ovaj dokument izvozniku obezbeuje naplatu isporuene robe, a za kupca predstavlja dokaz da e roba biti isporuena. Koristi se kod ugovaranja kombinovanog transporta, kao i kod dogovaranja DDU i DDP INCOTERMS klauzula (vidi poglavlje 2.2.), pediterska teretnica za multimodalni transport (FBL10) - dokument koji izdaje pediter koji obavlja multimodalni transport robe. Ovaj dokument je prenosiv, ukoliko nije
7 8 9 10 FIATA - International Federation of Freight Forwarders Associations FCR - Forwarders Certificate of Receipt FCT - Forwarders Certificate of Transport FBL - FIATA Bill of Loading
- 13 -
Diplomski rad
navedeno da je neprenosiv. Glavni pediter nije odgovoran samo za isporuku robe na odredite, ve i za sve prevoznike uesnike koje je angaovao tokom celokupnog transporta, pediterska skladina potvrda (FWR11) - dokument koji pediter koji ima svoje skladite prilikom predaje robe u skladite izdaje isporuiocu robe. Ovaj dokument je neprenosiv, ukoliko nije naglaeno da je prenosiv i slui kao dokaz o otpremi kod dokumentarne naplate, skladinica12, kapetanska potvrda13, nalog za isporuku14, obalska potvrda15.
2.2 Pravila za tumaenje meunarodnih trgovinskih termina (INCOTERMS 2000)
INCOTERMS 2000 predstavlja skup jedinstvenih pravila, sistematizovanih i oznaenih skraenicama koje predstavljaju uobiajene uslove po kojima se obavlja meunarodna trgovina. (Kozomara, 2003). Ove skraenice, koje se jo nazivaju i pariteti isporuke ili spoljnotrgovinske klauzule, unose se u ugovore o meunarodnoj kupoprodaji robe i predstavljaju sastavni deo cene. Naravno da cena robe nee biti ista ukoliko je prodavac duan da izvri isporuku do kupca ili do nekog dela puta angaujui peditera ili direktno prevoznika, kao kada je npr. kupac duan da preuzme robu u prostorijama prodavca. Upravo iz tih razloga, kada se sklapa ugovor o kupoprodaji, preporuuje se da se prodavac i kupac upuuju na INCOTERMS 2000. Postupajui tako, oni tano definiu svoje odgovornosti i eliminiu bilo koju mogunost nesporazuma. INCOTERMS dakle predstavljaju meunarodne trgovinske termine, tj. paritete isporuke. Cilj nastanka jedinstvenih pravila za tumaenje trgovinskih termina je stvaranje standardnog tumaenja ovih termina od strane svih uesnika u spoljnotrgovinskom poslu (Kozomara, 2003). Prvu zbirku INCOTERMS - a izdala je Meunarodna trgovinska komora (ICC16) u Parizu 1936. godine i tada je sadrala 11 najee korienih odredaba u klauzuli o ceni. Svaka od ovih 11 klauzula je bila definisana skraenicom. Nove izmene i dopune komora je izvrila 1953.,
11 12 13 14 15 16
FWR - FIATA Warehouse Receipt Warrant Mates Receipt Delivery Order Dock Receipt, Wharf Receipt ICC - International Commercial Chamber
- 14 -
Diplomski rad
1967., 1976., 1980., 1990. i najzad 2000. godine kada se ukupan broj INCOTERMS klauzula poveao na 13. Treba imati u vidu da se INCOTERMS 2000 odnosi iskljuivo na ugovore o meunarodnoj prodaji robe. Znai, ne mogu se primenjivati u ugovorima koji za predmet imaju nematerijalizovana dobra (na pr. usluge ili intelektualnu svojinu), niti se mogu primenjivati u unutranjoj trgovini. INCOTERMS klauzule (pariteti) svrstani su u 13 skraenica, od kojih se svaka sastoji od tri slova. INCOTERMS 2000 definie: koji vid prevoza e biti korien, ko ima obavezu prevoza robe i ko snosi trokove prevoza, gde e biti izvrena isporuka robe, ko ima obavezu da osigura robu, ko vri izvozno, a ko uvozno carinjenje, kada se prenosi vlasnitvo i rizik na robi sa prodavca na kupca. Unoenjem izabrane, podesne klauzule uz numeriki izraz cene, odnosno definisanjem pariteta, precizno su razgraniene obaveze ugovornih strana u vezi sa isporukom. Poto je re o spoljnotrgovinskim poslovima, vai pravilo da: izvozno carinjenje treba da vri prodavac (izvoznik), dok uvozno carinjenje treba da vri kupac (uvoznik), poto svaki od njih najbolje poznaje vaee spoljnotrgovinske propise u svojoj dravi. INCOTERMS klauzule se mogu svrstati u etiri grupe prema poetnom slovu skraenice: grupu E, grupu F, grupu C i grupu D. Klauzule E, F i C grupe su klauzule otpreme, a klauzule D grupe su klauzule prispea. To znai da se vlasnitvo nad robom prema klauzulama E, F i C prenosi ve u zemlji prodavca, poto se i isporuka vri u zemlji prodavca, a prema D klauzulama prodavac zadrava vlasnitvo nad robom i u zemlji kupca. Klasifikacija INCOTERMS 2000 prikazana je u tabeli br. 1.
- 15 -
Diplomski rad
Vladimir Kneevi 98 - 1- 032 Tabela br. 1: Klasifikacija INCOTERMS 2000
Grupa E
Otprema EXW Ex Works (franko fabrika)
Glavni prevoz neplaen Grupa F FCA Free Carrier (franko prevoznik) FAS Free Alongside Ship (franko uz bok broda) FOB Free On Board (franko brod) Glavni prevoz plaen CFR Cost and Freight (cena sa vozarinom) Grupa C CIF Cost, Insurance and Freight (cena sa osiguranjem i vozarinom) CPT Carriage Paid To (vozarina plaena do) CIP Carriage and Insurance Paid to (vozarina i osiguranje plaeni do) Doprema DES Delivered Ex Ship (isporueno franko brod) Grupa D DEQ Delivered Ex Quay (isporueno franko obala) DAF Delivered At Frontier (isporueno na granici) DDU Delivered Duty Unpaid (isporueno neocarinjeno) DDP Delivered Duty Paid (isporueno ocarinjeno) E klauzule podrazumevaju minimum obaveza za izvoznika pri isporuci robe. Izvoznik mora staviti robu na raspolaganje kupcu, na dogovorenom mestu otpreme (najee u svojim prostorijama). Sve ostalo u vezi otpreme - prevoz, osiguranje, izvozno i uvozno carinjenje realizuje kupac. F klauzule oslobaaju izvoznika od ugovaranja i plaanja prevoza i osiguranja robe. Meutim, izvoznik je po ovoj grupi klauzula u obavezi da stavi na raspolaganje robu, bez obaveze njenog utovara, u ugovorenom mestu otpreme. On ima obavezu da utovari robu na prevozno sredstvo koje je angaovao kupac samo u sluaju kada su prostorije izvoznika naglaene kao mesto otpreme. Takoe, ova grupa klauzula znai da izvozno carinjenje vri izvoznik. C klauzule podrazumevaju da izvoznik ima obavezu da ugovori uobiajeni prevoz i da snosi trokove vozarine do naznaenog mesta opredeljenja. Takoe, dve C klauzule (CIF i CIP) podrazumevaju za izvoznika pored obaveze prevoza i obavezu osnovnog osiguranja robe do naznaenog mesta opredeljenja. Ove klauzule podrazumevaju obavezu izvoznika da vri izvozno carinjenje. Meutim, bitno je istai da se isporuka robe po C klauzulama vri u dravi otpreme, bilo stavljanjem robe na plovilo u luci otpreme, bilo predajom robe prevozniku na dogovorenom mestu u dravi otpreme. To znai da kod C klauzula, ak i kod onih koje ukljuuju obavezu izvoznika da osigura robu, isporuka i rizik za robu prelazi sa prodavca (izvoznika) na kupca (uvoznika) jo u dravi otpreme. D klauzule su klauzule prispea, poto je isporuka prema njima izvrena kada roba stigne na odredite kupca ili u dogovoreno mesto, na granici sa dravom uvoza. Izvoznik ima obavezu prevoza robe i plaanja trokova vozarine do naznaenog mesta, ali bez obaveze osiguranja robe. Izvoznik ima obavezu plaanja izvoznih dabina i izvoznog carinjenja. Pravilo je da uvozno - 16 -
Diplomski rad
carinjenje obavlja kupac, poto on najbolje poznaje propise u svojoj dravi. Zato se, kao mesto isporuke, po ovoj grupi klauzula, najee odreuje mesto koje je locirano neposredno pre graninog prelaza (ispred granice ili ispred carinskog skladita drave uvoza). Meutim, klauzula DDP predstavlja izuzetak, poto je njom predvien maksimum obaveza za izvoznika, koji mora da obezbedi i plati prevoz robe, kao i izvozno i uvozno carinjenje robe. EXW Ovaj termin predstavlja minimum obaveza isporuke prodavca i znai da je obaveza prodavca da uini robu dostupnom u svojim prostorijama (NEA & IRU, 2003). Prodavac nije odgovoran za utovar robe na vozilo, osim ako nije drugaije dogovoreno. Ova aktivnost je kupev i troak i rizik. Ako je dogovoreno da prodavac utovari robu, onda to treba da se odrazi na njegovu cenu (uvea je). Prodavac nije odgovoran za bilo koje izvozne formalnosti, mada moe, ako je traeno, da odgovori pozitivno na svaki zahtev kupca za pomo u obezbeenju podataka za takve formalnosti. Pristajanjem na korienje EXW - a, kupac mora direktno ili indirektno da bude sposoban da obavi izvozne i uvozne formalnosti. On snosi pun rizik i troak u preuzimanju robe od prostorija prodavca do eljene destinacije. Grafika interpretacija termina EXW prikazana je na slici br. 1.
Prodavac
Fabrika
Isporuka
Kupac
Slika br. 1: Grafika interpretacija termina EXW FCA Ovaj termin znai da kupac isporuuje robu, spremnu za izvoz, prevozniku imenovanom od strane kupca na ugovorenom mestu. Treba naglasiti da izabrano mesto isporuke ima uticaja na obaveze utovara i istovara robe na tom mestu. Ako se isporuka vri u prostorijama prodavca, onda je prodavac odgovoran za utovar, a ako se isporuka vri na bilo kom drugom mestu, onda prodavac nije odgovoran za istovar. Ovaj termin se moe koristiti za bilo koji vid transporta, ukljuujui i multimodalni transport. Rizik od gubitka ili tete na robi se prenosi na kupca u trenutku isporuke prevozniku. "Prevoznik" je bilo koja osoba koja u ugovoru o prevozu preuzima na sebe da obezbedi elezniki, drumski, vazduni, reni, morski ili kombinovani transport. Ako kupac naznai neku drugu osobu da primi robu, a ne prevoznika, smatra se da je prodavac izvrio svoje obaveze isporuke robe kada je ona isporuena toj osobi. Grafika interpretacija termina FCA prikazana je na slici br. 2.
- 17 -
Diplomski rad
Prodavac
Isporuka
Prevoznik (imenovan od kupca)
Isporuka
Kupac
Slika br. 2: Grafika interpretacija termina FCA FAS Ovaj termin znai da je prodavac isporuio robu kada je ona smetena uz bok broda u ugovorenoj otpremnoj luci. Ovo znai da kupac snosi sve rizike i trokove gubitka ili tete na robi od tog momenta. Ovaj termin zahteva da se roba spremi za izvoz i moe se koristiti za morski ili unutranji reni transport. Grafika interpretacija termina FAS prikazana je na slici br. 3.
Prodavac
Isporuka
Kupac
Slika br. 3: Grafika interpretacija termina FAS FOB Ovaj termin znai da je prodavac izvrio isporuku kada se roba smesti na brod u ugovorenoj otpremnoj luci. Od tog momenta, kupac snosi sve rizike i tete od gubitka ili tete na robi. Ovaj termin zahteva da se roba spremi za izvoz i moe se koristiti za morski ili unutranji reni transport. Ukoliko ugovorne strane ne nameravaju da se roba isporui na palubu broda, trebalo bi da koriste termin FCA. Pogodno je koristiti termin FOB za uobiajeni rasuti teret kada se on otprema direktno na brodove u lukama. Grafika interpretacija termina FOB prikazana je na slici br. 4.
Prodavac
Isporuka
Kupac
Slika br. 4: Grafika interpretacija termina FOB
- 18 -
Diplomski rad CFR
Ovaj termin znai da prodavac mora da plati trokove vozarine i da dopremi robu na ugovorenu odredinu luku. Razlika izmeu ovog termina i termina FOB je vozarina pri morskom transportu. Iako prodavac plaa vozarinu do ugovorene odredine luke, rizik od gubitka ili tete na robi kao i bilo koje dodatne trokove koji mogu nastati poto roba stigne na palubu broda, snosi kupac. Prodavac ipak obavlja izvozno carinjenje. Grafika interpretacija termina CFR prikazana je na slici br. 5.
Prodavac
Isporuka
Kupac
Slika br. 5: Grafika interpretacija termina CFR CIF Ovaj termin znai da je prodavac izvrio isporuku kada se roba smesti na palubu broda u ugovorenoj otpremnoj luci. Prodavac mora da plati trokove i vozarinu kako bi se roba dopremila do ugovorene odredine luke, ali rizik od gubitka ili tete na robi, kao i bilo koje dodatne trokove nastale nakon isporuke, prenosi se sa prodavca na kupca. Ipak, kod CIF - a, prodavac mora da se obezbedi pomorsko osiguranje od rizika kupca za tetu ili gubitak robe tokom prevoza. Kupac treba da ima na umu da se od prodavca zahteva da obezbedi osiguranje jedino za minimalnu nadoknadu. Ako kupac eli da ima zatitu vee nadoknade, on treba to bre o tome da se dogovori sa prodavcem ili da napravi svoje osiguravajue ugovore. CIF zahteva od prodavca da vri izvozno carinjenje i moe se koristiti jedino za morski i unutranji reni transport. Grafika interpretacija termina CIF prikazana je na slici br. 6.
Prodavac
Isporuka sa osiguranjem
Kupac
Slika br. 6: Grafika interpretacija termina CIF
- 19 -
Diplomski rad CPT
Ovaj termin znai da prodavac isporuuje robu prevozniku koga je sam odredio, ali i da takoe mora platiti trokove prevoza do ugovorenog mesta opredeljenja. Kupac snosi sve rizike i bilo koje druge trokove nastale nakon to je roba isporuena. Ako su korieni vozari za prevoz do ugovorenog mesta opredeljenja, rizik za prodavca prestaje kada je roba isporuena prvom prevozniku - vozaru. Ovaj termin zahteva od prodavca da izvri izvozno carinjenje i moe se koristiti za svaki vid transporta, ukljuujui i multimodalni transport. Grafika interpretacija termina CPT prikazana je na slici br. 7.
Prodavac
Isporuka
Isporuka (do destinacije)
Kupac
Slika br. 7: Grafika interpretacija termina CPT CIP Ovaj termin znai da prodavac isporuuje robu prevozniku koga je sam odredio, ali i da takoe mora platiti trokove prevoza do ugovorenog mesta opredeljenja. Kupac snosi sve rizike i bilo koje druge trokove nastale nakon to je roba isporuena. Ipak, kod CIP - a, prodavac mora da se osigura od kupevog rizika od tete ili gubitka robe tokom prevoza. Zbog toga, prodavac potpisuje i plaa premiju osiguranja. Kupac treba da ima na umu da se od prodavca zahteva da obezbedi osiguranje jedino za minimalnu nadoknadu. Ako kupac eli da ima zatitu vee nadoknade, on treba to bre o tome da se dogovori sa prodavcem ili da napravi svoje osiguravajue ugovore. Ako su korieni vozari za prevoz do ugovorenog mesta opredeljenja, rizik za prodavca prestaje kada je roba isporuena prvom prevozniku. Ovaj termin zahteva od prodavca da izvri izvozno carinjenje i moe se koristiti za svaki vid transporta, ukljuujui i multimodalni transport. Grafika interpretacija termina CIP prikazana je na slici br. 8.
Prodavac
Isporuka sa osiguranjem
Isporuka sa osiguranjem (do destinacije)
Kupac
Slika br.8: Grafika interpretacija termina CIP
- 20 -
Diplomski rad DAF
Ovaj termin znai da prodavac isporuuje neistovarenu robu kupcu i stavlja mu je na raspolaganje na dolazeem vidu transporta, omoguuje joj izvozno carinjenje, ali ne omoguuje uvoz na ugovorenoj taki ili mestu na granici (pre granice susedne drave). Ovaj termin treba koristiti kada se roba prevozi drumom ili eleznicom, ali se moe koristiti i za bilo koji drugi vid transporta. Takoe je vano shvatiti da naznaena ''granica'' moe biti bilo koji granini prelaz i da je najvanije da se precizno definie granini prelaz, jer je kupac obavezan da preuzme robu samo na naznaenom graninom prelazu. Grafika interpretacija termina DAF prikazana je na slici br. 9.
Prodavac
Isporuka na granici
Kupac
Slika br.9: Grafika interpretacija termina DAF DES Ovaj termin znai da prodavac isporuuje robu i stavlja je kupcu na raspolaganje na palubi broda, uvozno neocarinjenu, u ugovorenoj odredinoj luci. Prodavac snosi sve rizike i trokove ukljuene u dopremanje robe do ugovorene odredine luke. Ovaj termin se koristi jedino za morski i unutranji reni transport ili pretovar na palubu broda u odredinoj luci. On se uglavnom, ali ne obavezno, koristi za poiljke rasutog tereta. Razlika izmeu CFR i DES je da dok prodavac plaa prevoz kod oba termina, kod DES - a on takoe snosi rizik i troak do ugovorene odredine luke. Kupac mora efikasno da se povee ne samo sa prodavcem, ve i sa prevoznikom i na taj nain sprei mogunost velikih ''danguba'' i trokove skladitenja. Grafika interpretacija termina DES prikazana je na slici br. 10.
Prodavac
Isporuka
Kupac
Slika br. 10: Grafika interpretacija termina DES DEQ Ovaj termin znai da prodavac isporuuje robu i stavlja je na raspolaganje kupcu, uvozno neocarinjenu, na obali (pristanitu) u ugovorenoj odredinoj luci. Prodavac mora da snosi trokove i rizike ukljuene u prevoz robe do odredine luke, kao i istovara na obalu (pristanite). Kupac mora da izvri uvozno carinjenje i plati sve formalnosti, carine, takse i ostale trokove tokom uvoza. Ovaj termin se koristi jedino za morski i unutranji reni transport ili istovar sa broda na obalu (pristanite) u odredinoj luci. Grafika interpretacija termina DEQ prikazana je na slici br. 11.
- 21 -
Diplomski rad
Prodavac
Isporuka
Kupac
Slika br. 11: Grafika interpretacija termina DEQ DDU Ovaj termin znai da prodavac isporuuje robu i stavlja je na raspolaganje kupcu, uvozno neocarinjenu i neistovarenu sa bilo kog dolazeeg vida transporta u ugovorenoj odredinoj luci. Prodavac snosi trokove ukljuene u dopremanje robe, a pre svih uvoznog carinjenja. Carinjenje u ovom sluaju znai obavezu rizika obavljanja i plaanja carinskih formalnosti, carinskih plaanja, taksi i drugih trokova. Ovaj termin se moe koristiti za bilo koji vid transporta, ali kada se isporuka u odredinoj luci treba izvriti na brod ili na obalu (pristanite), onda treba koristiti DES ili DEQ termine. DDU je razvijen tokom poslovnih zahteva za terminom isporuke koji ne ukljuuje carinjenje, ali moe ukljuiti porez na dodatnu vrednost - VAT17. Grafika interpretacija termina DDU prikazana je na slici br. 12.
Prodavac
Isporuka neocarinjene robe do skladita
Kupac
Slika br. 12: Grafika interpretacija termina DDU DDP Ovaj termin znai da prodavac isporuuje robu i stavlja je na raspolaganje kupcu, uvozno ocarinjenu, ali neistovarenu sa bilo kog vida transporta, u ugovorenom mestu opredeljenja. Prodavac snosi troak ukljuen u dopremu robe, a uz to i uvozno carinjenje u dravi odredita. Carine znae u ovom sluaju odgovornost za bilo koji rizik obavljanja i plaanja carinskih formalnosti, carina, taksi i ostalih trokova. Ovaj termin ne treba koristiti ako prodavac nije sposoban da direktno ili indirektno obezbedi uvozno carinjenje. Takoe, DDP podrazumeva maksimalne obaveze prodavca za bilo koji vid transporta. Grafika interpretacija termina DDP prikazana je na slici br. 13.
Prodavac
Isporuka ocarinjene robe do skladita
Kupac
Slika br. 13: Grafika interpretacija termina DDP
17
VAT - Value Added Taxes
- 22 -
Diplomski rad
PRISTUP DELATNOSTI MEUNARODNOG DRUMSKOG PREVOZA
Da bi prevoznik registrovan u Srbiji pristupio delatnosti meunarodnog drumskog prevoza, neophodno je da poseduje odgovarajui dokument - Uverenje o osposobljenosti za meunarodni prevoz u drumskom saobraaju. Da bi prevoznik dobio Uverenje, neophodno je da ispunjava uslove propisane Zakonom o meunarodnom prevozu u drumskom saobraaju (''Slubeni list SRJ'' br. 60/98, 5/99, 44/99, 74/99, 4/2000), koji su navedeni u poglavlju 3.1, to dokazuje podnoenjem odgovarajuih dokumenata nadlenom ministarstvu. Tek tada mu nadleni organ za poslove saobraaja izdaje ovo Uverenje. S obzirom da predstoji usklaivanje nacionalnog zakonodavstva u ovoj oblasti sa propisima Evropske Unije (u daljem tekstu EU), u ovom poglavlju prezentirana je i Licenca Zajednice (u daljem tekstu EURO licenca), koja prevoznicima iz EU omoguava pristup delatnsti i tritu EU, Norveke i vajcarske.
3.1 Uverenje o osposobljenosti za obavljanje meunarodnog javnog prevoza u drumskom saobraaju
Prevoznici registrovani u Srbiji (u Zakonu o meunarodnom prevozu u drumskom saobraaju se koristi termin domai prevoznik; u daljem tekstu prevoznik) pristupaju delatnosti meunarodnog prevoza na osnovu Uverenja o osposobljenosti za obavljanje meunarodnog javnog prevoza u drumskom saobraaju (u daljem tekstu Uverenje). Prema gore pomenutom Zakonu, da bi prevoznik dobio Uverenje, potrebno je da ispunjava sledee uslove:
- 23 -
Diplomski rad
finansijska sposobnost - da raspolae novanim sredstvima ili garancijom banke u iznosu od 200 nemakih maraka (u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan podnoenja zahteva) po toni dozvoljene nosivosti teretnog vozila (kamion ili motorno vozilo sa prikolicom ili poluprikolicom) koja se koriste u meunarodnom drumskom prevozu, s tim to taj iznos po teretnom vozilu ne moe biti manji od 5.000 nemakih maraka (u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan podnoenja zahteva), tehnika opremljenost - da su ispunjeni uslovi u pogledu: tehnikih karakteristika koje moraju ispunjavati teretna vozila saglasno propisima o bezbednosti saobraaja na putevima, tehniki uslovi u pogledu buke i emisije zagaivaa i tehniki-eksploatacioni uslovi, broja teretnih vozila - prevoznik mora imati u vlasnitvu najmanje 2 registrovana teretna vozila za meunarodni drumski prevoz. On moe obavljati meunarodni drumski prevoz i teretnim vozilima uzetim u zakup na period od najmanje est meseci, ali njihov broj ne moe biti vei od broja vozila u vlasnitvu. Ako obavlja meunarodni drumski prevoz i stranim vozilima uzetim u zakup, mora pored ugovora o zakupu da ima i dokumentaciju u skladu sa propisima koji ureuju spoljnotrgovinsko poslovanje, struna ospobljenost - najmanje IV stepen strune spreme tehnikog smera i tri godine radnog iskustva koje mora ispunjavati direktor preduzea ili odgovorno lice, da je 3 godine obavljao domai prevoz, to ne vai za prevoznike koji su se u trenutku donoenja zakona ve bavili meunarodnim drumskim prevozom. Prevoznik dokazuje zadovoljenje propisanih uslova podnoenjem sledeih dokumenata nadlenom organu za poslove saobraaja: zahtev za izdavanje Uverenja. U zahtevu je potrebno precizirati da se odnosi na meunarodni drumski prevoz, a ukoliko se preduzee u trenutku donoenja Zakona o meunarodom prevozu u drumskom saobraaju bavilo meunarodnim drumskim prevozom, potrebno je i to navesti. Zahtev mora biti: podnet na memorandumu preduzea, potpisan i overen od strane direktora, zaveden pod brojem u preduzeu, mora sadrati osnovne podatke o preduzeu (adresu i sedite preduzea, broj telefona i faksa preduzea, broj iro rauna i matini broj preduzea, kao i ime direktora i odgovornog lica u preduzeu), dokaz o uplati naknade za utvrivanje uslova za obavljanje meunarodnog prevoza u drumskom saobraaju, overenu fotokopiju reenja o osnivanju preduzea iz nadlenog trgovinskog suda (tzv. Fi obrazac),
- 24 -
Diplomski rad
potvrdu ili garanciju poslovne banke da prevoznik ispunjava finansijske uslove, koja mora biti: na originalnom memorandumu banke, sa zavodnim brojem, overena i potpisana od strane nadlenog slubenika banke, potpisanu i overenu izjavu direktora o vozilima u vlasnitvu i zakupu u kojoj je spisak vozila po registarskim oznakama i sa naznakama o posedovanju potvrda o tehnikoj ispravnosti za ''zeleno'', ''zelenije i bezbedno'' i ''EURO 3 bezbedno'' vozilo. Za svako vozilo (u vlasnitvu ili zakupu) prevoznik mora dostaviti i overenu fotokopiju saobraajne dozvole sa po dve fotografije u boji sa kojih se nesumnjivo moe videti izgled vozila i na vozilu ispisana firma prevoznika i registarska oznaka. Pored toga, za vozila uzeta u zakup potrebno je dostaviti original ili overenu fotokopiju ugovora o zakupu, koji ne moe biti manji od 6 meseci. Ukoliko je ugovor sklopljen sa fizikim licem, mora biti overen u nadlenom sudu, original potvrde o zasnivanju radnog odnosa i overene fotokopije diplome i radne knjiice za direktora ili odgovorno lice, koje potvruju da ispunjavaju uslov strune osposobljenosti, potpisanu i overenu izjavu direktora o zaposlenim vozaima (ime, prezime i matini broj). Takoe, za svakog vozaa potrebno je dostaviti i: overenu fotokopiju radne knjiice, overenu fotokopiju vozake dozvole, original ili overenu fotokopiju potvrde nadlenog Sekretatijata unutranjih poslova (u daljem tekstu SUP) da vozai nisu bili krivino kanjavani za dela iz oblasti bezbednosti saobraaja, fotokopiju najstarijeg reenja (i original na uvid) o ispunjavanju uslova za otpoinjanje i obavljanje javnog prevoza, overenu fotokopiju poslednjeg izdatog reenja o ispunjavanju uslova za otpoinjanje i obavljanje javnog prevoza, i to samo u sluaju da su vrene izmene u voznom parku, overenu fotokopiju obavetavanju o razvrstavanju - izvod iz registra (RPJ obrazac) koji izdaje Republiki zavod za statistiku, original ili overenu fotokopiju Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta. Iako ga Zakon o meunarodnom prevozu u drumskom saobraaju propisuje, do sada nije izdato jo nijedno Uverenje, ve se samim ispunjavanjem odgovarajuih uslova i podnoenjem dokumentacije za njegovo dobijanje, prevozniku omoguava pristup delatnosti. Uverenje predstavlja potreban uslov da prevoznik moe obavljati bilateralni, tranzitni i prevoz za tree zemlje i iz treih zemalja, ali ne i dovoljan jer su mu potrebni i dokumenti za pristup tritu (to je opisano u poglavlju 4.).
- 25 -
Diplomski rad
3.2 EURO licenca
EURO licenca je dokument koji omoguava prevoznicima registrovanim u bilo kojoj dravi lanici EU pristup delatnosti meunarodnog prevoznika, ali i pristup tritu EU, vajcarske i Norveke. Iako vajcarska i Norveka nisu lanice EU, prihvatile su EURO licencu i njene odredbe (NEA & IRU, 2003) EURO licenca omoguava svom vlasniku da uestvuje u sledeim vidovima meunarodnog drumskog prevoza: bilateralni prevoz izmeu drave osnivanja i drugih drava lanica EU, bilateralni prevoz izmeu drave osnivanja i vajcarske ili Norveke, prevoz za i iz treih zemalja u okviru EU, prevoz za i iz tree zemlje iz drave lanice EU ka Norvekoj i vajcarskoj, kabotau18 u svim dravama lanicama EU i Norvekoj. vajcarska ne dozvoljava kabotau. EURO licenca je propisana Regulativom Saveta (EEZ) br. 881/92 od 26. marta 1992. godine sa ciljem jednostavnijeg pristupa tritu drumskog prevoza unutar EU. Prevoznicima je izdaje ovlaena nacionalna organizacija. Svako preduzee koje ispunjava uslove za dobijanje nacionalne licence za prevoz, moe konkurisati za dobijanje meunarodne - EURO licence, mada se u pojedinim dravama zahtevaju i dodatne obuke i ispitivanja. Da bi dobio EURO licencu, prema Direktivi Saveta 96/26/EZ izmenjena i dopunjena Direktivom Saveta 98/76/EZ, prevoznik mora imati: dobru reputaciju, zadovoljavajue finansijsko stanje, profesionalnu kompetentnost. Original EURO licence se uva u prostorijama preduzea, a overena fotokopija se mora nalaziti u vozilu tokom meunarodnog drumskog prevoza i mora se pokazati na zahtev ovlaenog lica. EURO licenca vai pet godina, a njeno obnavljanje zavisi od toga da li prevoznik i dalje ispunjava gore navedene uslove. EURO licenca moe biti povuena od strane ovlaene organizacije koja ih izdaje i to ako prevoznik nije ispunio sve uslove njenog korienja ili je dostavio potrebne informacije sa zakanjenjem u odnosu na datum odreen za njeno izdavanje ili produenje.
18
Kabotaa je dozvoljena od 1. jula 1998. godine.
- 26 -
Diplomski rad
DOKUMENTA ZA PRISTUP TRITU
Prevoznici pristupuju meunarodnom tritu transportnih usluga na osnovu bilateralnih dozvola, regulisanih bilateralnim sporazumima, i multilateralnih CEMT dozvola, koje izdaje CEMT. Raspodelu ovih dozvola prevoznicima vri ministarstvo nadleno za poslove saobraaja. Bilateralni sporazumi omoguavaju da dve drave reguliu meunarodni drumski prevoz u skladu sa svojim potrebama i interesima, a u cilju olakavanja meusobne robne razmene. Vezano sa pitanjem pristupa tritu, ovim sporazumima se utvruju: uslovi za prevoz robe u reimu dozvola i/ili u reimu bez dozvola i kontigenti i vrste dozvola za prevoz robe, rok vaenja i nain njihovog korienja. U ovom smislu bilateralni sporazumi mogu biti veoma razliiti (IRU, 2004): sporazumi kojima se pristup tritu regulie na ekstreman nain kakav je liberalizacija (bez ikakvih kvota i ogranienja), sporazumi koji podrazumevaju da su samo prevozi za i iz treih zemalja predmet ogranienih kvota (najei sluaj) ili sporazumi koji podrazumevaju veoma restriktivan sistem takav da drava tranzita/domain ima nekoliko vrsta dozvola, ukljuujui i tranzitne, ili zabranjuje stranom prevozniku da na njenoj teritoriji tovari povratnu vonju.
- 27 -
Diplomski rad
4.1 Bilateralne dozvole
Bilateralne dozvole za meunarodni drumski prevoz su dozvole razmenjene izmeu dve drave koje omoguavaju prevoznicima iz tih drava da vre bilateralni, tranzitni, ili prevoz za i iz treih drava. Bilateralne dozvole mogu biti razliite i dele se prema: vrsti prevoza na: bilateralne (B) - dozvole za bilateralni prevoz robe, bilateralno - tranzitne (Bt) - dozvola za bilateralni ili tranzitni prevoz robe, tranzitne (T) - dozvole za tranzitni prevoz robe, univerzalne (Uni) - dozvole za bilateralni prevoz robe, tranzit i prevoz za tree zemlje i iz treih zemalja, dozvole za prevoz robe za tree zemlje ili iz treih zemalja (3 zem.), dozvole za pogranini prevoz robe (P), dozvole za prevoz robe do luka ili od luka (L), nainu upotrebe i roku vaenja na: dozvole na osnovu kojih prevoznik moe da obavi najvie dve vonje, dozvole na osnovu kojih prevoznik moe da obavi neogranieni broj vonji u odreenom vremenskom periodu (vremenske), kategoriji vozila na dozvole: za ''zeleno'' vuno vozilo (g), za ''zelenije i bezbedno'' vuno vozilo (gs), za ''EURO 3 bezbedno'' vuno vozilo (e3s), za ''EURO 4 bezbedno'' vuno vozilo (e4s). Primerak bilateralne dozvole za meunarodni drumski prevoz izmeu SCG i Belorusije dat je u prilogu br. 3. Od svih moguih kombinacija ovih vrsta bilateralnih dozvola, Srbija i Crna Gora (u daljem tekstu SCG) je sa drugim dravama razmenila kontigente dozvola koji su navedeni u tabeli br. 2 (MKI, 2005b).
- 28 -
Diplomski rad
Vladimir Kneevi 98 - 1- 032 Tabela br. 2. Bilateralne dozvole po kontingentima za 2006. godinu
Redni broj
Kontigent
Vrsta dozvole Bt Bt za gs Bt za e3s B za g B za gs B za e3s Bt Bt B T 3 zem. Bt 3 zem. Godinja Bt Bt 3 zem. B T 3 zem L L (sp) Bt 3 zem. B B T Za brod Bt 3 zem. Uni P 3 zem. 3 zem. za e3s 3 zem. (sp) B B (sp) T T za gs T (sp)
1.
Austrija
2. 3. 4. 5. 6.
Azerbejdan Belgija Belorusija Bosna i Hercegovina Bugarska
7.
Grka
8. 9. 10. 11. 12.
Danska Iran Italija Kipar Luksemburg
Broj dozvola 2850 3040 475 475 1425 1625 143 5700 570 190 95 9000 450 1800 9500 570 12350 2850 143 11400 2850 570 95 950 9000 4050 900 190 19 190 1900 333 380 238 1900 3800 4750 2850 8075
Redni broj 14. 15. 16. 17. 18. 19.
Kontigent Makedonija Nemaka Poljska Rumunija Rusija Slovaka
Vrsta dozvole B T 3 zem. Bt Bt za g B T Bt P 3 zem. Bt Bt 3 zem. B B (sp) T T (sp) 3 zem. Bt 3 zem. Bt za g Bt za gs Godinja Bt za g Godinja Bt za gs Bt 3 zem. Uni Bt 3 zem. B T 3 zem. B T Bt Bt
20.
Turska
21.
Ukrajina
22.
Francuska
Broj dozvola 11400 19000 2858 21375 2375 1425 1425 13300 475 475 950 6175 285 3325 3325 3325 10450 475 1425 285 950 1425 19 29 3325 285 14250 9500 285 1900 1900 190 950 475 190 190
23. 24. 25. 26. 27. 28. 29.
Holandija Hrvatska eka vajcarska panija Letonija Litvanija
13.
Maarska
Za sve drave koje nisu u tabeli br. 2, postoje dve mogunosti: prevoznicima iz SCG nije potrebna dozvola za meunarodni drumski prevoz na teritoriji tih drava, tj. prevoz je potpuno liberalizovan, nema bilateralnih sporazuma SCG sa tim dravama, pa dozvolu na granici izdaju nadleni organi te drave, uz plaanje administrativne takse (npr. vedska). Razmenjeni kontingenti dozvola, prikazani u tabeli br. 2, se prema Uredbi o nainu raspodele i kriterijumima za dodelu stranih dozvola domaim prevoznicima (''Slubeni glasnik RS'', br. 88/2005) (u daljem tekstu Uredba) dodeljuju prevoznicima na osnovu godinjeg plana
- 29 -
Diplomski rad
raspodele. Godinji plan raspodele utvruje se za svakog prevoznika pojedinano po definisanim kriterijumima: pravilno korienje dozvola, kvalitet voznog parka, broj vozaa, korienje voznog parka za odreeni kontingent, korienje kombinovanog prevoza, ostvaren promet po osnovu pruanja usluga u meunarodnom prevozu. Da bi mu bio utvren godinji plan prevoznik je u obavezi da u periodu od 15. oktobra do 1. novembra tekue godine podnese nadlenom ministarstvu zahtev za utvrivanje plana raspodele za narednu godinu. Zahtev za utvrivanje plana raspodele sadri: izjavu o vozaima u radnom odnosu (ime, prezime i matini broj graana), izjavu o vozilima u vlasnitvu, zakupu ili finansijskom lizingu sa navoenjem: registarskih oznaka vozila, vremena trajanja zakupa ili lizinga, vrste vozila i specijalne nadgradnje, izjavu o ostvarenom prometu po osnovu pruanja usluga u meunarodnom drumskom prevozu, broj i vrstu potrebnih dozvola za godinu za koju se pravi plan raspodele, broj dodeljenih CEMT dozvola (ukoliko prevoznik ne navede broj dodeljenih CEMT dozvola, smatra se da mu vie nisu potrebne). Nakon utvrivanja plana raspodele, prevoznik prema svojim potrebama u toku godine podnosi zahtev nadlenom ministarstvu za dodelu dozvola koje je planom raspodele dobio. Ovaj zahtev sadri broj dozvola za svaki od kontigenata. Dozvole moe podii samo ovlaeno lice i to uz potpis i dokaz o uplati republike administrativne takse, koja trenutno iznosi 960 din. Nakon dobijanja bilateralnih dozvola, prevoznik je mora na pravilan nain koristiti. Pravilno iskoriena bilateralna dozvola je dozvola: u koju su uneti tani podaci (koji nisu brisani ili menjani), koja je koriena na propisan nain prema nameni, koja nije koriena za prevoze koji su liberalizovani u skladu sa meunarodnim ugovorima, - 30 -
Diplomski rad koja nije ustupljena drugom prevozniku,
koja je vraena u roku od 60 dana, uz priloeni CMR tovarni list. Pored uslova pravilnog korienja koji moraju biti ispunjeni za sve vrste bilateralnih dozvola, postoje odreene specifinosti pri korienju vremenskih dozvola. Vremenska dozvola: moe istovremeno da se koristi samo za jedno vozilo, mora se nalaziti u vozilu izmeu mesta utovara i mesta istovara u toku prevoza natovarenog vozila ili u toku celokupnog puta praznog vozila, prevoznik mora imati uz vremensku dozvolu i ispravno popunjen dnevnik putovanja i potvrde o tehiko-eksploatacionim uslovima koje moraju ispunjavati teretna vozila kojima se obavlja meunarodni javni prevoz u drumskom saobraaju (u daljem tekstu potvrde o tehnikoj ispravnosti), podrazumeva i odreen nain popunjavanja, jer se u nju upisuju sledei podaci: naziv i adresa prevoznika koji dozvolu koristi, potpis ovlaenog lica i peat organa koji je dozvolu dodelio, datum poetka i prestanka vaenja dozvole, datum dodele. Dnevnik putovanja izdaje nadleno ministarstvo na ime prevoznika i neprenosiv je. Prevoznik je duan da vodi dnevnik putovanja tako da hronolokim redom upisuje delove prevoznog puta natovarenog vozila od mesta utovara do mesta istovara isto kao i vonju praznim vozilom. Ispunjeni listovi za proli i tekui mesec uvaju se u dnevniku putovanja.
- 31 -
Diplomski rad
4.2 CEMT dozvole
Osim dozvola koje se razmenjuju izmeu SCG i drugih drava, prevoznici mogu pristupiti meunarodnom tritu prevoznih usluga i pomou CEMT dozvola. CEMT je osnovan 17. oktobra 1953. godine u Briselu od strane 16 drava. Danas 42 evropske drave pripadaju ovoj organizaciji19. Od 1. januara 1974. godine CEMT izdaje multilateralne dozvole za meunarodni drumski prevoz. Na osnovu njih se mogu obavljati prevozi (ECMT, 2005): izmeu drava lanica CEMT - a i u tranzitu preko teritorije jedne ili vie drava lanica CEMT - a vozilima registrovanim u dravi lanici CEMT - a, izmeu drava lanica CEMT - a, kada se tranzitira trea zemlja, CEMT dozvole ne vae za prevoz izmeu drava lanice CEMT i tree zemlje, kabotaa na osnovu CEMT dozvola je zabranjena, od 1. janura 2006. godine, posle prve vonje sa teretom izmeu drave osnivanja i druge drave lanice CEMT - a, prevoznik moe obaviti jo maksimalno 3 vonje sa teretom bez povratka u dravu osnivanja. Pri tome se ne broje prazne vonje (ne smatraju se prevozom), ali se zato puna ili prazna vonja za dravu osnivanja ili u tranzitu kroz nju smatra povratkom, CEMT dozvola moe istovremeno da se koristi samo za jedno vozilo, CEMT dozvolu prevoznik ne moe preneti na tree lice, vozila viih kategorija mogu koristiti CEMT dozvole za vozila niih kategorija, dok obrnuto nije dozvoljeno, CEMT dozvole ne oslobaaju prevoznika od zahteva za bilo kojom drugom dozvolom za prevoz posebnih tereta u pogledu dimenzija i mase (tj. vangabaritnih tereta) ili specifinih vrsta robe (kao to su opasne materije), CEMT dozvola mora biti u vozilu izmeu mesta utovara (odmah po utovaru vozila) i mesta istovara (do trenutka istovara vozila) u toku vonje sa teretom, a u toku prazne vonje - sve vreme.
19
Drave lanice CEMT - a su: Albanija, Austrija, Azerbejdan, Belgija, Belorusija, BJR Makedonija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, eka Republika, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Grka, Gruzija, Holandija, Hrvatska, Irska, Italija, Jermenija, Letonija, Lihtentajn, Litvanija, Luksemburg, Maarska, Malta, Moldavija, Nemaka, Norveka, Poljska, Portugal, Rumunija, Ruska Federacija, Slovenija, Slovaka, Srbija i Crna Gora, panija, vajcarska, vedska, Turska, Ujedinjeno Kraljevstvo Velika Britanija i Ukrajina. Pridruene lanice CEMT - a su Japan, Australija, Kanada, Sjedinjene Amerike Drave, Novi Zeland, Juna Koreja i Meksiko. Takoe, drava posmatra je Maroko.
- 32 -
Diplomski rad
CEMT odreuje baznu kvotu CEMT dozvola i stavlja je na raspolaganje dravama lanicama. Baznu kvotu CEMT dozvola sainjavaju dozvole koje vae za teretna vozila koja su svrstana u kategoriju - "vozilo". Preraspodelu bazne kvote CEMT dozvola utvruje svaka drava za sebe. Bazna kvota CEMT dozvola predstavlja osnovicu za izraunavanje godinjih kontingenata CEMT dozvola, tako to se jedna dozvola iz bazne kvote zamenjuje odreenim brojem odgovarajuih dozvola za vozila viih kategorija po sledeem principu: "vozilo" : "zeleno" vozilo : "zelenije i bezbedno" vozilo : "EURO 3 bezbedno" vozilo = 1:2:4:6 Ovako izraunat broj CEMT dozvola se uveava dodavanjem bonusa na sledei nain: 20 % za ''zelenije i bezbedno'' vozilo, 40 % za ''EURO 3 bezbedno'' vozilo, 50 % za ''EURO 4 bezbedno'' vozilo. Za razliku od 2005. godine, kada je iznosio 10 %, od 2006. godine nema vie bonusa za ''zelena'' vozila. Time se utie na prevoznike da obnavljaju vozne parkove kupovinom novijih vozila koje zadovoljavaju EURO 2, EURO 3 i EURO 4 standarde. Takoe, visoki su bonusi za e3s (40 %) i e4s vozila (50 %), ime se dodatno stimulie korienje novijih vozila to znaajno smanjuje zagaenje ivotne sredine. CEMT dozvole mogu biti razliite vrste. Dele se prema: roku vaenja na: kratkorone - vai 30 dana, ute je boje i ima peat sa natpisom kratkorona dozvola, dugorone - vai jednu kalendarsku godinu i zelene je boje. kategorijama teretnog vozila za koje moe da se koristi na dozvole: za ''zeleno'' vozilo - sa zelenim peatom sa siluetom kamiona, za ''zeleno i bezbednije '' vozilo - sa peatom sa siluetom kamiona preko koga je znak za tu kategoriju vozila - S, za ''EURO 3 bezbedno'' vozilo - sa peatom sa siluetom kamiona preko koga je znak za tu kategoriju vozila - 3, za ''EURO 4 bezbedno'' vozilo sa peatom sa siluetom kamiona preko koga je znak za tu kategoriju vozila - 4. Oznaka se stavlja i na vozilo i na CEMT dozvolu, u zavisnosti od kategorije vozila za koje dozvola vai, to je i prikazano u tabeli br. 3:
- 33 -
Diplomski rad
Tabela br. 3: Izgled oznaka na vozilu i CEMT dozvoli u zavisnosti od kategorije vozila Izgled oznake na vozilu Izgled oznake na CEMT dozvoli
''Zeleno'' vozilo
''Zeleno i bezbednije'' vozilo
''EURO 3 bezbedno'' vozilo
''EURO 4'' bezbedno'' vozilo
teritorijalnim ogranienjima (ove dozvole imaju crveni peat sa precrtanom oznakom drave u kojoj se ne mogu koristiti) na: CEMT dozvole sa ogranienjem u korienju na teritoriji Austrije, to je prikazano na slici br. 14:
Slika 14: Peat CEMT dozvole sa ogranienjem u korienju na teritoriji Austrije CEMT dozvola sa ogranienjem u korienju na teritoriji Italije, to je prikazano na slici br 15:
Slika br. 15: Peat CEMT dozvole sa ogranienjem u korienju na teritoriji Italije
- 34 -
Diplomski rad
Vladimir Kneevi 98 - 1- 032 CEMT dozvola sa ogranienjem u korienju na teritoriji Grke, to je prikazano na slici br. 16:
Slika br. 16: Peat CEMT dozvola sa ogranienjem u korienju na teritoriji Grke CEMT dozvole sa ogranienjem u korienju na teritoriji Maarske, to je prikazano na slici br. 17:
Slika br. 17: Peat CEMT dozvola sa ogranienjem u korienju na teritoriji Maarske Primerak godinje CEMT dozvole sa ogranienjem korienja na teritoriji Austrije dat je u prilogu br. 4. Od moguih vrsta CEMT dozvola, SCG je u 2006. godini izabrala sledee vrste CEMT dozvola - dozvole za: ''zelenije i bezbedno'' (gs) vozilo - koje ne vae na teritoriji Austriji, Italije i Grke, ''zelenije i bezbedno'' (gs - GR) vozilo koje ne vae na teritoriji Austrije i Italije, ''EURO 3 bezbedno'' (e3s) vozilo - koje ne vae na teritoriji Austrije, Italije i Grke, ''EURO 3 bezbedno'' (e3s - A) vozilo - koje ne vae na teritoriji Italije i Grke, ''EURO 3 bezbedno'' (e3s- I) vozilo - koje ne vae na teritoriji Austrije i Grke. Kontingenti CEMT dozvola SCG za 2006. godinu prikazani su u tabeli br. 4: Tabela br. 4: Kontingenti CEMT dozvola SCG za 2006. godinu Kontingent CEMT dozvola e3s - A mesene e3s - I godinje 32 272 875 209 e3s gs - GR 114 158 gs Ukupno CEMT dozvola Broj CEMT dozvola 90 272 304 603 Ukupan broj CEMT dozvola
- 35 -
Diplomski rad
Kao to se u tabeli i vidi, SCG nema CEMT dozvole za ''zeleno'' i ''EURO 4 bezbedno'' vozilo. Ovo govori da prevoznicima vie nije dozvoljeno da obavljaju meunarodni drumski prevoz ''zelenim vozilima'' na osnovu CEMT dozvola (ali mogu bilateralnim), ali takoe i da SCG nema toliko prevoznika koji poseduju vozila koja zadovoljavaju EURO 4 standarde da bi se dozvole za njih posebno raspodeljivale. Odredbe koje vae za dobijanje bilateralnih dozvola, vae i za CEMT dozvole. Dakle, najpre se podnosi zahtev za dodelu plana raspodele, a zatim prevoznik nakon usvajanje plana raspodele podnosi i zahtev za dodelu CEMT dozvola odreene vrste. Dozvole moe podii samo ovlaeno lice i to uz potpis i dokaz o uplati republike administrativne takse. Ako prevoznik ne preuzme CEMT dozvole u roku od 15 dana od dana kad je plan raspodele utvren i objavljen, gubi pravo na njih i one se raspodeljuju drugim prevoznicima. U CEMT dozvolu upisuju se sledei podaci: naziv i adresa prevoznika koji dozvolu koristi, potpis ovlaenog lica i peat organa koji je dozvolu dodelio, datum poetka i prestanka vaenja dozvole, datum dodele. Prevoznik moe koristiti CEMT dozvolu za vozilo u zakupu i tada se u vozilu moraju nalaziti sledea dokumenta: ugovor o zakupu ili overeni izvod iz tog ugovora u kome se navodi: naziv zakupodavca, naziv zakupca, datum zakljuivanja i period vaenja navedenog ugovora, broj asije vozila (VIN oznaka vozila), ugovor o radu vozaa ili overeni izvod iz tog ugovora sa: imenom poslodavca, imenom i prezimenom vozaa, datumom zakljuivanja i periodom vaenja navedenog ugovora o radu ili poslednji list za platu.
- 36 -
Diplomski rad
Dokumenta koja se moraju nalaziti u vozilu prilikom upotrebe CEMT dozvole: CEMT dozvola, dnevnik putovanja, potvrde o tehnikoj ispravnosti (sa nacionalnom numeracijom), za vozilo u zakupu: ugovor o zakupu vozila ili overeni izvod iz tog ugovora, ugovor o radu vozaa ili overeni izvod iz tog ugovora. Dnevnik putovanja izdaje nadleno ministarstvo na ime prevoznika i neprenosiv je na tree lice. Novi dnevnik putovanja izdaje se onda kad se prethodni ispuni i vrati nadlenom organu i nosi isti broj kao i prethodni dnevnik. Dnevnik putovanja za godinju CEMT dozvolu je knjiga zelene boje sa 50 duplih listova od kojih je jeda primerak lista bele boje, a drugi zelene boje (indigo papir)i nosi isti broj kao i dozvola uz koju se izdaje. Dnevnik putovanja za kratkoronu CEMT dozvolu je knjiga zelene boje sa pet jedinstveno numerisanih listova i nosi isti broj kao i dozvola uz koju se izdaje. Izgled dnevnika putovanja dat je u prilogu br. 5. Prevoznik je duan da vodi dnevnik putovanja tako da hronolokim redom upisuje delove prevoznog puta natovarenog vozila od mesta utovara do mesta istovara isto kao i vonju praznim vozilom. Podaci o obavljenom prevozu se hronolokim redom upisuju na belom papiru, a na zelenom ostaje kopija. Prilikom upisivanja treba voditi rauna da se iza zelenog papira, na kome ostaje kopija zapisa, postavi karton koji spreava kopiranje na listove koji se nalaze iza zelenog lista. Ispunjeni listovi ostaju u dnevniku putovanja do isteka vanosti dozvole, dok se kopije otcepljuju i dostavljaju nadlenom ministarstvu do 20. u mesecu za prethodni kalendarski mesec zajedno sa izvetajem. Za obavljene prevoze koje u dnevniku putovanja carinski organi nisu overili i prevoze za/iz tree zemlje prevoznik prilae CMR tovarni list. CEMT dozvola je nevaea ako: u nju nisu upisani gore navedeni podaci, prevoznik uz CEMT dozvolu nema ova dokumenta, ako se pri kontroli utvrdi da vozilo ne ispunjava tehnike uslove u pogledu emisije zagaivaa ili buke, kao ni tehnike uslove u pogledu bezbednosti za koje ima potvrdu. Nadleno ministarstvo moe prevozniku da oduzme CEMT dozvolu ukoliko se na osnovu slubene evidencije utvrdi: da prevoznik nije obavio dovoljan broj prevoza, da prevoznik ne poseduje dovoljan broj vozila,
- 37 -
Diplomski rad
ukoliko nadleni organ strane zemlje privremeno oduzme CEMT dozvolu prevozniku zbog prekraja u korienju. Ako prevoznik koristi CEMT dozvolu koja je nevaea, falsifikovana, izgubljena ili ukradena ili ako je koristi prevoznik kome ona nije izdata ili kada je falsifikovana potvrda o tehnikoj ispravnosti, kao i ako se koristi dozvola kojoj je istekao rok vaenja, CEMT dozvola se oduzima i dostavlja nadlenom ministarstvu drave u kojoj je prevoznik registrovan. Oduzetu CEMT dozvolu ili CEMT dozvolu koju je prevoznik vratio, nadleno ministarstvo moe ponovo izdati drugom prevozniku za period do isteka roka vaenja te dozvole. Pre nego to se izda drugom prevozniku CEMT dozvola mora da se poniti i zameni rezervnom. Ako prevoznik nadlenom ministarstvu ne vrati oduzetu CEMT dozvolu u roku od deset dana od dana prijema obavetenja o oduzimanju, gubi pravo na dobijanje CEMT dozvole za sledeu godinu i na preuzimanje bilateralnih dozvola iz plana raspodele za tekuu godinu. Prevoznik je duan da u sluaju da dozvola bude izgubljena ili ukradena to i prijavi i tu dozvolu nadleni organ moe da zameni drugom za period do isteka roka vaenja te dozvole. Pre nego to se izda druga CEMT dozvola, izgubljena ili ukradena dozvola se mora proglasiti nevaeom.
- 38 -
Diplomski rad
DOKUMENTA ZA VOZILO
U ovom poglavlju bie objanjeno koja sve dokumenta mora da poseduju prikljuno vozilo da bi mogli da uestvuju u meunarodnom drumskom prevozu.
teretno i
To su pre svega saobraajna dozvola, kojom se dokazuje da vozilo zadovoljava uslove bezbednog uestvovanje u saobraaju i da je registrovano, zatim polisa osiguranja od autoodgovornosti, odnosno meunarodna polisa osiguranja (''zeleni karton''), kao i potvrde o tehniko-eksploatacionim uslovima koje moraju zadovoljavati teretna vozila kojima se obavlja meunarodni drumski prevoz.
5.1 Saobraajna dozvola
Svako vozilo koje uestvuje kako u domaem, a tako i u meunarodnom drumskom saobraaju mora posedovati neku vrstu registracionog dokumenta - saobraajnu dozvolu. Saobraajna dozvola je isprava kojom se dokazuje da vozilo ispunjava propisane uslove za bezbedno uestvovanje u saobraaju, a u pravnom smislu predstavlja reenje koje je doneo nadleni organ i kojim se vlasniku vozila priznaje pravo na registraciju vozila (MUP, 2005). Primerak saobraajne dozvole dat je u prilogu br. 6. Vlasnik vozila (pravno ili fiziko lice) ima pravo i obavezu da vozilo koje koristi u saobraaju registruje ako ispunjava propisane uslove. Da bi ostvario pravo na registraciju vozila, vlasnik vozila nadlenom organu podnosi zahtev za registraciju. Poslovi registracije vozila su poslovi dravne uprave koje obavlja Ministarstvo unutranjih poslova.
- 39 -
Diplomski rad
Zahtev za registraciju vozila podnosi se SUP - u, odeljenju unutranjih poslova ili policijskoj stanici na ijoj teritoriji vlasnik vozila ima prebivalite ili sedite. Zahtev za produenje registracije vozila podnosi vlasnik vozila pre isteka vaenja saobraajne dozvole. Poto se vozilo se registruje na ime vlasnika vozila, zahtev za registraciju vozila moe podneti vlasnik vozila ili lice kome je vlasnik dao punomo za podnoenje zahteva. Potpis vlasnika na punomoi mora biti overen od strane nadlenog suda ili organa uprave. Zahtev se podnosi na propisanom obrascu BS - 1.01 (registracioni list vozila na motorni pogon ili prikljunog vozila) koji moe da se nabavi u slobodnoj prodaji kod ovlaenih organizacija za tehniki pregled vozila, organizacija Auto-Moto Saveza Srbije, knjiarama i sl. Podaci u registracionom listu se unose tampanim slovima ili pisaom mainom, a registracioni list se u celosti popunjava. Podatke o vozilu i tehnikom pregledu vozila u grupi podataka pod br. 1 i br. 2 popunjava organizacija ovlaena za tehniki pregled vozila, a ostale podatke u registracionom listu organ unutranjih poslova koji registruje vozilo. Vlasnik vozila popunjava grupu podataka pod br. 3 registracionog lista (podaci o imaocu vozila) i grupu podataka pod br. 4 registracionog lista (podaci koji se odnose na zahtev). Ukoliko se radi o novom vozilu koje je kupljeno, uz zahtev za prvu registraciju vozila vlasnik prilae sledea dokumenta: dokaz o vlasnitvu vozila - raun proizvoaa ili prodavca (za novo vozilo), dokaz o tehnikoj ispravnosti vozila - ovlaena organizacija za tehniki pregled vozila overava tehniku ispravnost vozila u rubrici 2. registracionog lista (podaci o tehnikom pregledu). Dokaz o tehnikoj ispravnost vozila ne sme biti stariji od 30 dana. Takoe, ta organizacija popunjava i grupu podatka pod br.1 registracionog lista (podaci o vozilu) i overava tanost upisanih podataka, dokaz o izvrenim obavezama u vezi sa registracijom vozila: dokaz o plaenoj carini za uvoz vozila - jedinstvena carinska isprava, dokaz o plaenom porezu na dodatnu vrednost, dokaz o obaveznom osiguranju - polisu obaveznog oosiguranja od autoodgovornosti, dokaz o uplati takse i drugih propisanih obaveza: republike administrativne takse - koja se plaa za zahtev za registraciju vozila i za izdavanje saobraajne dozvole, naknade za puteve, komunalne takse, naknade za registarske tablice i saobraajnu dozvolu, premije obaveznog osiguranja vozila (overeni nalog o izvrenoj uplati trokova obaveznog osiguranja od autoodgovornosti), uverenje o ispitivanju - za ispitivanje vozila koja se serijski prozvode ovlaeni su Mainski fakultet u Beogradu, Institut za nuklearne nauke "Vina" iz Beograda, Mainski fakulteti u Niu, Kragujevcu i Pritini i Fakultet tehnikih nauka u Novom Sadu, dokaz o istovetnosti - vlasnik vozila koji podnosi zahtev za registraciju vozila duan je da se legitimie linom kartom. Ako u ime i za raun vlasnika zahtev za registraciju podnosi punomonik, isti prilae overenu punomo i svoju linu kartu. Pravno lice - 40 -
Diplomski rad
vlasnik vozila prilae uz zahtev za registraciju obavetenje o svrstavanju koje izdaje Republiki zavod za statistiku. Vozila se registruju upisom registarske oznake i odreenih podataka o vozilu i vlasniku u evidencije o registrovanim vozilima. Za registrovano vozilo izdaje se saobraajna dozvola i registarske tablice. Vozilo je u saobraajnoj dozvoli identifikovano preko broja asije (koji je uvek utisnut na asiji) i broja motora. Saobraajna dozvola izdaje se sa rokom vaenja od jedne godine. Ako se promeni vlasnik vozila ili pojedini podatak iz saobraajne dozvole, izdaje se nova saobraajna dozvola. Saobraajna dozvola se izdaje posebno za vuno, a posebno za prikljuno vozilo. U saobraaju na putu sme da uestvuje motorno ili prikljuno vozilo samo za vreme vaenja saobraajne dozvole izdate za to vozilo. Kad upravlja motornim ili motornim i prikljunim vozilom, voza mora da ima kod sebe vaeu saobraajnu dozvolu izdatu za ta vozila i duan je da istu pokae na zahtev ovlaenog lica.
5.2 Polisa osiguranja od autoodgovornosti
Jedan od neophodnih dokumenata za registraciju vozila je i polisa osiguranja vlasnika ili korisnika motornog vozila od odgovornosti za sluaj priinjene tete treem licu u sobraaju. Osiguranje od autoodgovornosti ima za funkciju da osiguranika zatiti u sluaju da on priini tetu treem licu, tako to e trokove koje bi inae platio osiguranik, platiti Osiguravajue drutvo kod kog je zakljuena polisa (Delta osiguranje, 2005). Primerak polise osiguranja od autoodgovornosti dat je u prilogu br. 6. Polisu osiguranja od autoodgovornosti izdaju osiguravajua drutva koja sa vlasnicima zakljuuju polisu. Osiguravajue drutvo isplauje tetu, u iznosu propisanom Zakonom o osiguranju imovine i lica (''Slubeni list SRJ'', br. 30/96, 57/98, 53/99 i 55/99), bez obzira na to ko je u trenutku nezgode upravljao vozilom kojim je teta priinjena, budui da polisa osiguranja od autoodgovornosti glasi na vozilo. S obzirom da je zakonom propisano kao obavezno, posledica za sluaj da vlasnik ne osigura svoje vozilo je da tetu koja je naneta vozilom snosi sam. Tanije, trokove bi u poetku snosilo Udruenje osiguravajuih organizacija SCG, a kasnije bi celokupne trokove i kamatu snosio vlasnik vozila. Veoma je vano da polisa bude potpisana od strane vlasnika vozila, jer u suprotnom nije vaea. Drave u kojima vai ova polisa su navedene u samoj polisi. Polisu osiguranja vlasnik mora nositi sa sobom, tako da u sluaju saobraajne nezgode moe dati polisu oteenom licu kako bi tetu nastala nezgodom nadoknadilo Osiguravajue drutvo. Polisa osiguranja od autoodgovornosti se zakljuuje na period od godinu dana, ali i na krai period s tim da i se premija izraunava prema periodu trajanja osiguranja. ''Zeleni karton'' je meunarodna polisa osiguranja, sistem koji funkcionie od 1949. godine. U ovom trenutku, 43 zemlje su potpisnice sistema osiguranja ''zeleni karton''. On je ekvivalent
- 41 -
Diplomski rad
nacionalne polise osiguranja od autoodgovornosti svake od drava potpisnica. Kao takav, prihvaen je bez bilo kakvih prepreka ili trokova u svim dravama gde je validan. Mora se pokazati na granicama i u sluajevima saobraajnih nezgoda. Prednosti ''zelenog kartona'' su da olakava reavanje problema koji se javljaju u meunarodnom drumskom prevozu i prevazilazi razlike u pravnoj regulativi koja se bavi reavanjem pitanja osiguranja razliitih drava. Dalje, pojednostavlja reavanje albi u sluaju nezgoda u dravi u koju se roba dovozi, tako da oteeni moe na pravi nain biti obeteen. Na taj nain strani prevoznik je stavljen u istu pravnu poziciju kao i domai prevoznici. Sistem ''zeleni karton'' zasniva se na zakonu o obaveznom osiguranju od treih lica u dravama potpisnicama, s tim to je kompenzacija oteenom garantovana na bazi njegovih nacionalnih zakona o osiguranju, bez obzira to je nezgodu prouzrokovalo vozilo iz inostranstva. Rok vaenja ''zelenog kartona'' je 1 godina ili do isteka registracije vozila, ukoliko se ona ne produava. Od 1. januara 2003. godine ''zeleni karton'' se dobija uz polisu obaveznog osiguranja od autoodgovornosti, odnosno pri registraciji vozila. Cena ''zelenog kartona'' za sve vrste vozila iznosi 300 dinara.
5.3 Potvrde o sposobnosti teretnog i prikljunog vozila za korienje u drumskom saobraaju
Pravilnikom o tehnikim i tehniko-eksploatacionim uslovima koje moraju ispunjavati teretna vozila kojima se obavlja meunarodni javni prevoz u drumskom saobraaju (''Slubeni glasnik RS'', br. 99/2005) (u daljem tekstu Pravilnik) propisuju se tehniki uslovi u pogledu buke i emisije zagaivaa i tehniko-eksploatacioni uslovi u pogledu bezbednosti koje moraju ispunjavati teretna i prikljuna vozila kojima se obavlja meunarodni drumski prevoz. Osim uslova, ovim Pravilnikom su definisane i potvrde koje se za vozila izdaju ukoliko ispunjavaju propisane uslove, kao i izgled obrazaca svih potvrda. Ovi uslovi i potvrde su propisane Rezolucijama CEMT - a, pri emu su poslednje, vaee odredbe sadrane u Uputstvu za vladine slubenike i prevoznike o primeni CEMT multilateralne kvote (ECMT, 2005). Teretno vozilo se moe svrstati u jednu od sledeih kategorija (ECMT, 2005): ''zeleno vozilo, ''zelenije i bezbedno'' vozilo, ''EURO 3 bezbedno'' vozilo, ''EURO 4 bezbedno'' vozilo. Prema Pravilniku teretno i prikljuno vozilo koje se ne moe svrstati u neku od navedenih kategorija, svrstava se u kategoriju - ''vozilo''.
- 42 -
Diplomski rad
Sem za ''zeleno'' vozilo, koje mora posedovati samo jednu potvrdu, ''zelenije i bezbedno'', ''EURO 3 bezbedno'' i ''EURO 4 bezbedno'' vozilo moraju posedovati vie potvrda: tri potvrde za vuno vozilo (potvrdu A, potvrdu B i potvrdu o sposobnosti vozila za korienje) i dve potvrde za prikljuno vozilo (potvrdu za prikljuno vozilo i potvrdu o sposobnosti vozila za korienje). Potvrda A je potvrda o ispunjavanju tehnikih uslova u pogledu buke i emisije zagaivaa, gde se navodi: najvei dozvoljeni nivo buke (dB), snaga motora (kW) i izmereni nivo buke (dB), najvea dozvoljena vrednost zagaivaa (g/kWh), zagaivai (CO, HC, estice,...) i izmerene vrednosti zagaivaa(g/kWh) Potvrda B je potvrda o ispunjavanju tehnikih uslova u pogledu bezbednosti i njom se potvruje da je vozilo opremljeno: ureajem za zatitu od podletanja pod vozilo sa zadnje strane, ureajem za bonu zatitu, retrovizorima, svetlosnim i svelosno-signalnim ureajima, tahografom, ureajem za ogranienje brzine, tablom za oznaavanje dugih i tekih vozila, ureajem za koenje, ukljuujui ABS sistem, ureajem za upravljanje. Potvrde se izdaju na jednom od sledeih jezika: srpskom, engleskom, francuskom ili nemakom jeziku, a uz te potvrde moraju se nalaziti i formulari potvrda na ostalim navedenim jezicima.U gornjem desnom uglu imaju jedinstvenu numeraciju koju vri Ministarstvo nadleno za poslove saobraaja i o tome vodi registar, a koja se sastoji od oznake dravne pripadnosti i rednog broja potvrde. Ove potvrde se moraju stalno nalaziti u vozilu tokom meunarodnog drumskog prevoza. Na prednjoj strani teretnog vozila, zavisno od kategorije u koju se vozilo svrstava, mora se nalaziti znak u obliku kruga prenika od 200 mm zelene boje, sa ivicom prenika od 10 mm bele boje sa ucrtanim slovom ili brojem bele boje (to je detaljnije opisano u poglavlju 4.2), i to: za kategoriju ''zeleno'' vozilo - slovo E, za kategoriju ''zelenije i bezbedno'' vozilo - slovo S, za kategoriju ''EURO 3 bezbedno'' vozilo - broj 3, za kategoriju ''EURO 4 bezbeno'' vozilo - broj 4.
- 43 -
Diplomski rad 5.3.1
Potvrda o ispunjavanju tehnikih uslova u pogledu buke i emisije zagaivaa za "zeleno" vozilo
Potvrdu o ispunjavanju tehnikih uslova u pogledu buke i emisije zagaivaa za "zeleno" vozilo izdaje proizvoa ili ovlaeni predstavnik proizvoaa u dravi registracije vozila - na obrascu formata A4 svetlozelene boje. Primerak potvrde o ispunjavanju tehnikih uslova u pogledu buke i emisije zagaivaa za zeleno vozilo dat je u prilogu br. 7. 5.3.2 Potvrda o ispunjavanju tehnikih uslova u pogledu buke i emisije zagaivaa za "zelenije i bezbedno" vozilo
Vozilo iz kategorije ''zelenije i bezbedno'' vozilo mora imati potvrde ''A'' i ''B'': potvrdu ''A'' o ispunjavanju tehnikih uslova u pogledu buke i emisije zagaivaa za "zelenije i bezbedno" vozilo. Izdaje je proizvoa ili ovlaeni predstavnik proizvoaa u dravi registracije vozila - na obrascu formata A4 svetlozelene boje, sa dijagonalnom linijom od donjeg levog ugla ka gornjem desnom uglu. Primerak potvrde "A" o ispunjavanju tehnikih uslova u pogledu buke i emisije zagaivaa za "zelenije i bezbedno" vozilo dat je u prilogu br. 8. potvrdu "B" o ispunjavanju tehnikih uslova u pogledu bezbednosti za "zelenije i bezbedno" vozilo. Izdaje je Zavod za standardizaciju ili proizvoa ili ovlaeni predstavnik proizvoaa u dravi registracije vozila, a kada proizvoa ne ugrauje svu opremu izdaju je kombinovano Zavod za standardizaciju i proizvoa ili Zavod za standardizaciju i ovlaeni predstavnik proizvoaa u dravi registracije vozila - na obrascu formata A4 svetlozelene boje, sa dijagonalnom linijom od donjeg levog ugla ka gornjem desnom uglu. Primerak potvrde "B" o ispunjavanju tehnikih uslova u pogledu bezbednosti za "zelenije i bezbedno" vozilo dat je u prilogu br. 9. Potvrda "A" i potvrda "B" izdate za isto teretno vozilo moraju imati isti redni broj.
5.3.3
Potvrda o ispunjavanju tehnikih uslova u pogledu buke i emisije zagaivaa za "EURO 3 bezbedno" vozilo
Vozilo iz kategorije EURO 3 bezbedno'' vozilo mora imati potvrde ''A'' i ''B'': potvrdu "A" o ispunjavanju tehnikih uslova u pogledu buke i emisije zagaivaa za "EURO 3 bezbedno" vozilo. Izdaje je proizvoa ili ovlaeni predstavnik proizvoaa u dravi registracije vozila - na obrascu formata A4 svetlozelene boje. Primerak potvrde "A" o ispunjavanju tehnikih uslova u pogledu buke i emisije zagaivaa za "EURO 3 bezbedno" vozilo dat je u prilogu br. 10.
- 44 -
Diplomski rad
potvrdu "B" o ispunjavanju tehnikih uslova u pogledu bezbednosti za "EURO 3 bezbedno" vozilo. Izdaje je Zavod za standardizaciju ili proizvoa ili ovlaeni predstavnik proizvoaa u dravi registracije vozila, a kada proizvoa ne ugrauje svu opremu izdaju je kombinovano Zavod za standardizaciju i proizvoa ili Zavod za standardizaciju i ovlaeni predstavnik proizvoaa u dravi registracije vozila- na obrascu formata A4 svetlozelene boje. Primerak potvrde "B" o ispunjavanju tehnikih uslova u pogledu bezbednosti za "EURO 3 bezbedno" vozilo dat je u prilogu br. 11. Potvrda "A" i potvrda "B" izdate za isto teretno vozilo moraju imati isti redni broj.
5.3.4
Potvrda o ispunjavanju tehnikih uslova u pogledu buke i emisije zagaivaa za "EURO 4 bezbedno" vozilo
Vozilo iz kategorije EURO 4 bezbedno'' vozilo mora imati potvrde ''A'' i ''B'': potvrdu ''A'' o ispunjavanju tehnikih uslova u pogledu buke i emisije zagaivaa za "EURO 4 bezbedno" vozilo. Izdaje je proizvoa ili ovlaeni predstavnik proizvoaa u dravi registracije vozila - na obrascu formata A4 svetlozelene boje. Primerak potvrde "A" o ispunjavanju tehnikih uslova u pogledu buke i emisije zagaivaa za "EURO 4 bezbedno" vozilo dat je u prilogu br. 12. potvrdu "B" o ispunjavanju tehnikih uslova u pogledu bezbednosti za "EURO 4 bezbedno" vozilo. Izdaje je Zavod za standardizaciju ili proizvoa vozila ili ovlaeni predstavnik proizvoaa u dravi registracije, a kada proizvoa ne ugrauje svu opremu, izdaju je kombinovano Zavod za standardizaciju i proizvoa ili Zavod za standardizaciju i ovlaeni predstavnik proizvoaa u dravi registracije vozila - na obrascu formata A4 svetlozelene boje. Primerak potvrde "B" o ispunjavanju tehnikih uslova u pogledu bezbednosti za "EURO 4 bezbedno" vozilo dat je u prilogu br. 13. Potvrde izdate za isto teretno vozilo moraju imati isti redni broj.
5.3.5
Potvrda za prikljuno vozilo o ispunjavanju tehnikih uslova za bezbedno vozilo (''zelenije i bezbedno", "EURO 3 bezbedno'' i "EURO 4 bezbedno'' vozilo)
Prikljuno vozilo (prikolica i poluprikolica) koje se koristi uz teretno vozilo kategorije "zelenije i bezbedno", "EURO 3 bezbedno" i "EURO 4 bezbedno" vozilo mora posedovati ovu potvrdu. Izdaje je Zavod za standardizaciju ili proizvoa ili ovlaeni predstavnik prizvoaa u dravi registracije vozila, a kada proizvoa ne ugrauje svu opremu izdaju je kombinovano Zavod za standardizaciju i proizvoa ili Zavod za standardizaciju i ovlaeni predstavnik proizvoaa u dravi registracije vozila - na obrascu formata A4 svetloute boje.
- 45 -
Diplomski rad
Primerak potvrde za prikljuno vozilo o ispunjavanju tehnikih uslova u pogledu bezbednosti za "zelenije i bezbedno", "EURO 3 bezbedno" i EURO 4 bezbedno" vozilo dat je u prilogu br. 14.
5.3.6
Potvrda o sposobnosti teretnog i prikljunog vozila za korienje u drumskom saobraaju
Za teretno vozilo koje se svrstava u kategoriju "zelenije i bezbedno", "EURO 3" bezbedno, ili ''EURO 4 bezbedno'' vozilo, kao i za prikljuno vozilo koje se koristi uz to vozilo, pored njihovih odgovarajuih potvrda, prevoznik mora posedovati i ovu potvrdu, koja se izdaje ako su ureaji i oprema koji u ugraeni u teretno i prikljuno vozilo u funkciji i ako su ispravni. Potvrdu o sposobnosti teretnog i prikljunog vozila za korienje u drumskom saobraaju izdaje ministarstvo nadleno za poslove saobraaja sa rokom vaenja od godinu dana - na obrascu formata A4 bele boje. Primerak potvrde o sposobnosti teretnog i prikljunog vozila za korienje u drumskom saobraaju dat je u prilogu br. 15.
- 46 -
Diplomski rad
DOKUMENTA ZA VOZAA
Da bi mogao da se obavlja meunarodni drumski prevoz, neophodno je i da voza poseduje odreena dokumenta. To su vozaka dozvola, paso i viza, dokument o zaposlenosti, obavezno zdravstveno osiguranje i tahografski uloci ili tahografska kartica.
6.1 Vozaka dozvola
Da bi voza mogao da uestvuje u saobraaju, mora da poseduje odgovarajuu vozaku dozvolu. Vozaka dozvola se dobija tako to je voza duan da poloi test poznavanja saobraajnih propisa i vozaki ispit, naravno na vozilu odgovarajue kategorije. Trenutno, prema Zakonu o osnovama bezbednosti saobraaja na putevima (''Slubeni list SFRJ'' br. 50/88, 63/88, 80/89, 29/90, 11/91 i ''Slubeni list SRJ'', br. 34/92, 13/93, 24/94, 41/94, 28/96, i 3/02) i Zakonu o bezbednosti saobraaja na putevima (''Slubeni glasnik SRS'' br. 28/91, 53/93, 67/93, 48/94 i 25/97), postoje dve kategorije teretnih vozila (kojima se moe obavljati meunarodni drumski prevoz): C - motorna vozila za prevoz tereta ija najvee dozvoljena masa prelazi 3500 kg, E - skupovi vozila ija vuna vozila spadaju u u kategoriju B, C ili D, a sami skupovi ne spadaju u kategorije tih vunih vozila. Treba naglasiti da je u pripremi Zakon o bezbednosti saobraaja na putevima, kojim se izmeu ostalog predvia postojanje sledeih kategorija teretnih vozila koja mogu da uestvuju u meunarodnom drumskom transportu robe (MKI, 2005a):
- 47 -
Diplomski rad
C - motorno vozilo najvee dozvoljene mase preko 3500 kg, C1 - motorno vozilo najvee dozvoljene mase preko 3500 kg kome je prikljuena prikolica najvee dozvoljene mase 750 kg, C+E - vozilo ''C'' kategorije kada mu je dodato prikljuno vozilo najvee dozvoljene mase vee od 750 kg, C1+E - vozilo iz podkategorije ''C1'' kada mu je pridodato prikljuno vozilo najvee dozvoljene mase vee od 750 kg, tako da masa prikljunog vozila ne prelazi masu vunog vozila i gde zbir najveih dozvoljenih masa ne prelazi 12000 kg. Da bi stekao vozaku dozvolu za navedene kategorije vozila voza mora da ispuni sledee uslove: starosni uslov - do sada je bilo neophodno da voza mora da bude punoletan, ali se novim zakonom predvia da voza za gore navedene kategorije mora imati navrenih 19 godina ivota. Pored toga, za sticanje privilegije za upravljanje motornim vozilima kategorije ''C'' i podkategorije ''C1'', voza mora da ima pravo upravljanja vozilom kategorije ''B'' najmanje 1 godinu, dok za sticanje privilegije za upravljanje motornim vozilima kategorije ''C+E'' i podkategorije ''C1+E'', voza mora da ima pravo upravljanja vozilom kategorije B najmanje 2 godine, zdravstveni uslov - da mora da bude duevno i telesno sposoban za upravljanje vozilima, kao i da za vreme upravljanja koristi pomagala koja su upisana u njegovu vozaku dozvolu. Zdravstvene preglede i izdavanje uverenja da je voza sposobana za upravljanje vozilom vri zdravstvena ustanova. Dosadanji zakon predvia da uverenje vai 6 meseci, dok se novim zakonom predvia da vai ak 36 meseci. Vozake dozvole za gore navedene kategorije vozila izdavae se nakon podnoenja zdravstvenog uverenja na svakih 5 godina do 55 godina starosti vozaa, 3 godine do 65 godina starosti i 1 godinu nakon 65 godina starosti vozaa, struni uslov - da je poloio vozaki ispit za odgovarajuu kategoriju vozila, uslov bezbednog ponaanja - da se bezbedno ponaa u saobraaju. Novi zakon se uglavnom zasniva na usklaivanju propisa u bezbednosti saobraaja sa propisima EU koji se odnose na vozaku dozvolu i koji su zasnovani na Direktiva Evropskog parlamenta i Saveta br. 2003/59/EZ o inicijalnoj kvalifikaciji i povremenoj obuci vozaa teretnih vozila i vozila za prevoz putnika i Direktivi Saveta 91/439/EEZ o vozakim dozvolama. Vozau kome je izdata vozaka dozvola se na njegov zahtev moe izdati meunarodna vozaka dozvola, koju e, po novom Zakonu o bezbednosti saobraaja na putevima, za vozae vozila kojima se obavlja meunarodni drumski prevoz izdavati Privredna Komora Srbije. Za sada se moe dobiti u organizacijama AMS SCG po ceni od 820 dinara. Meunarodna vozaka dozvola nije zvanini dokument, ali zajedno sa originalnom standardnom vozakom dozvolom dokazuje ovlaenom licu da voza moe na teritoriji te drave da obavlja prevoz. Po prestanku njene vanosti, ne produava se, ve se dobija nova.
- 48 -
Diplomski rad
Za izdavanje meunarodne vozake dozvole potrebno je podneti na uvid: SCG vozaku dozvolu i fotokopiju koja se zadrava, linu kartu ili paso, 2 fotografije dimenzija 3,5 x 4,5 cm (kao za paso). Meunarodna vozaka dozvola obavezna je za vozae koji putuju u drave koje zahtevaju ovaj dokument, to je regulisano Meunarodnom konvencijom o saobraaju na putevima. Meunarodna vozaka dozvola je potrebna za sve drave u kojima se ostaje due od 30 dana. Pojedine drave zahtevaju meunarodnu vozaku dozvolu, bez obzira na duinu boravka: Nemaka, panija, Portugalija, Grka, itd. dok u sledeim zemljama nije obavezan, ali je poeljan dokument: Maarska, Italija, Bugarska, eka, Slovaka, Rumunija, itd. Rok vaenja meunarodne vozake dozvole je 3 godine, a ako ranije istie nacionalna vozaka dozvola - do njenog isteka (Automarket, 2005). Primerak vozake dozvole i meunarodne vozake dozvole prikazan je u prilogu br. 16.
6.2 Paso
Pri prelasku preko granica, voza mora posedovati i vaei paso kako bi se izvrila njegova identifikacija. Zahtev za izdavanje novog pasoa dravljanima SCG podnosi se lino SUP - u. Tom prilikom potrebno je priloiti sledee dokumenta (Ambasada SCG u Izraelu, 2005): dva popunjena formulara - zahteva za izdavanje pasoa, istekli paso (radi ponitenja, koji se vraa stranci), dokaz o dravljanstvu SCG, ne stariji od est meseci, i to: uverenje o dravljanstvu SCG ili izvod iz matine knjige roenih u kojem je, prema Zakonu o dravljanstvu SCG ("Slubeni list SCG", br. 61/2004), upisana injenica o dravljanstvu, tri istovetne fotografije veliine 3,5 x 4,5 cm, koje verno odraavaju lik (snimljene "an fas"). Pasoi se izdaju sa vanou od 10 godina, odnosno 5 godina (vojni obveznici do navrene 27. godine ivota). Vozai iz SCG pored pasoa moraju posedovati i vize. Vozaima motornih vozila kojima se obavlja meunarodni drumski prevoz izdaju se obino tzv. ''engen'' vize koje im
- 49 -
Diplomski rad
omoguavaju neogranien broj ulazaka u sve drave lanice EU u odreenom vremenskom periodu, koji obino iznosi 6 meseci. Primerak pasoa i vize dat je u prilogu br. 16. Jedna od tema koja se tie slobodnog i neometanog odvijanja prevoza je problem viza za vozae teretnih vozila. Iz tog razloga su Evropski ekonomski savet Ujedinjenih nacija (UNECE20) i Evropska jugoistona zajednika inicijativa Regionalni komitet za drumski transport (SECI RRTC21) zapoele aktivnosti na (KOC University, 2003): olakavanju viznih formalnosti, skraivanju perioda potrebnog za obezbeivanje vize, izdavanju godinjih viza za neogranien broj ulazaka.
6.3 Dokument o zaposlenosti
U zavisnosti od nacionalnog zakonodavstva, drave kroz koju se obavlja prevoz ili se u nju vri dovoz (odvoz), od vozaa se moe zahtevati i dokument o zaposlenosti. Ovaj dokument potvruje da je voza na platnom spisku preduzea koje obavlja meunarodni drumski prevoz. To moe biti poslednji ek od plate ili ugovor o radu ili izjava poslodavca. Neke drave, poput Slovenije, izdaju takav dokument vozaima od strane Ministarstva za rad. Ukoliko je voza samostalni prevoznik, onda umesto dokumenta o zaposlenosti, prevoznik prilae sve dokumente i odgovarajue dozvole koje moraju glasiti na njegovo ime.
6.4 Zdravstveno osiguranje
Obavezno zdravstveno osiguranje je zdravstveno osiguranje kojim se zaposlenima i drugim graanima obezbeuju pravo na zdravstvenu zatitu i pravo na novane naknade. Obavezno zdravstveno osiguranje obezbeuje se i sprovodi u Republikom zavodu za zdravstveno osiguranje i u organizacionim jedinicama Republikog zavoda. Ovo je propisano Zakonom o zdravstvenom osiguranju (''Slubeni glasnik RS'', br. 107/2005 i 109/2005 - ispr.). Vozai stiu pravo na obavezno zdravstveno osiguranje stupanjem u radni odnos kod prevoznika, koji za njih uplauje doprinose Republikom zavodu za zdravstveno osiguranje.
20 21
UNECE - United Nations European Economic Council SECI - RRTC - South-East Community Iniciative - Regional Road Transportation Committee
- 50 -
Diplomski rad
Vozai koji obavljaju meunarodni drumski prevoz imaju tako pravo na medicinski tretman u inostranstvu, i to na osnovu meunarodnih ugovora o socijalnom osiguranju SCG sa drugim dravama. Trokovi zdravstvene zatite stranih dravljana u SCG i dravljana SCG u inostranstvu, drave nadoknauju recipronim plaanjem. Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja jesu: pravo na zdravstvenu zatitu, pravo na naknadu zarade za vreme privremene spreenosti za rad osiguranika, pravo na naknadu trokova prevoza u vezi sa korienjem zdravstvene zatite. Prava iz zdravstvenog osiguranja ostvaruju se na osnovu overene isprave o osiguranju, odnosno posebne isprave o korienju zdravstvene zatite. Pored obaveznog zdravstvenog osiguranja, vozau je neophodno i meunarodno zdravstveno putno osiguranje. Neophodno je u svim dravama u kojima je dravljanima SCG neophodna viza, jer se zahteva u stranim ambasadama i konzulatima u SCG prilikom podnoenja zahteva za izdavanje vize. Ovo osiguranje vai za sve drave Evrope. Vozai dolaze do meunarodnog putnog zdravstvenog osiguranje podnoenjem zahteva osiguravajuim drutvima na memorandumu preduzea u koji se upisuju ime i prezime vozaa, matini broj (JMGP), datum poetka vanosti vize i broj pasoa. Trenutno kota oko 4600 din (oko 50 ) i vai godinu dana. Nakon uplate, vozau se izdaje kartica meunarodnog zdravstvenog putnog osiguranja, koja im omoguava dobijanje vize i medicinski tretman u inostranstvu.
6.5 Tahografski uloci (kartice)
Tahografski uloci su dokumenti vozaa kojima moe dokazati potovanje sledeih propisa: brzine kretanja vozila, radnog vremena i odmora vozaa. Setove tahografskih uloaka prevoznik kupuje od specijalizovanih firmi, a njihovo korienje je obavezno u svim komercijalnim vozilima. Vozai se redovno zaduuju odreenom koliinom tahografskih uloaka i ne smeju otpoeti vonju bez njih. Vozau nije dozvoljeno da koristi vie od jednog tahografskog uloka za jedan radni dan i uloak ne sme ostati u tahografu vie od 24 asa. Tahografski uloci moraju biti u dobrom stanju i savetuje se da se uvaju u specijalnoj zatitnoj kutiji. Izuzev polja koja treba da popuni voza, na njima nita ne bi smelo da se pie. Voza mora na zahtev ovlaenog lica pokazati: sve tahografske uloke iz tekue nedelje, poslednji uloak iz prethodne nedelje, pismo od poslodavca koje potvruje razlog odsustvovanja u sluaju neradnih dana usled bolesti ili odmora.
- 51 -
Diplomski rad
Ako vozaa zaustavi ovlaeno lice i zatrai mu na uvid tahografski uloak, on mora traiti potpis ovlaenog lica na uloku koji se nalazio u tahografu. Na taj nain voza dokazuje da je tahograf otvaran radi kontrole uloka, jer se ne sme inae otvarati tokom radnog dana. Tahografi mogu biti: analogni i digitalni. Analogni tahografi propisani su prvi put 1985. godine Regulativom Saveta (EEZ) br. 3821/85. Izgled analognog tahografa i tahografskog uloka prikazan je slici br. 18 (AISAT Instruments, 2005).
Slika br. 18: Analogni tahograf i tahografski uloak Na meunarodnom tritu sve ee su u upotrebi digitalni tahografi. Digitalni tahograf je uveden 1998. godine Regulativom Saveta 2135/98. Od 05.08.2006. godine sva teretna vozila ija bruto masa prelazi 3,5t koja se proizvode u dravama lanicama EU, ali i u Norvekoj, vajcarskoj i Islandu, morae da imaju ugraene digitalne tahografe (Department for Transport, 2005). Najvea razlika izmeu analognih i digitalnih tahografa je upotreba ''pametne tahografske kartice''22 umesto dosadanjih tahografskih uloaka (listia) i to to se podaci o vremenu vonje, odmorima vozaa, brzini i drugim aktivnostima uvaju i na kartici i u samom tahografu, a ne samo na tahografskom listiu kao kod analognih tahografa. Postoje 4 vrste ovih tahografskih kartica: vozaka kartica - plastina kartica sa mikroipom koja je veliine kreditne kartice. Pre polaska na put voza ubacuje karticu u tahograf i automatski se na displeju tahografa ispisuju podaci o vozau. Na digitalnom tahografu postoje dva odeljka u koje se ubacuju vozake kartice, svaki za karticu jednog vozaa. Vozaka kartica uva podatke o vonji najmanje 28 radnih dana, a tahograf - najmanje 1 godinu, kartica za prevoznika - omoguava prevozniku da ''zakljua'' podatke koje tahograf belei i tako onemogui neovlaen uvid u njih. Ovo je posebno vano pri prodaji ili iznajmljivanju vozila drugim prevoznicima,
22
Smart card
- 52 -
Diplomski rad kartica za radnje koje se bave kalibracijom tahografa, kontrolna kartica za policiju.
Izgled digitalnog tahografa i vozake tahografske kartice prikazan je na slici br.19:
Slika br.19: Digitalni tahograf i vozaka tahografska kartica
- 53 -
Diplomski rad
CARINSKA DOKUMENTA
U skladu sa Carinskim zakonom (''Slubeni glasnik RS'', br. 73/2003, 61/2005) koji se primenjuje od 01. 01. 2004. godine, dolo je i do promene carinskih dokumenata u cilju olakanja i ubrzanja saobraaja preko graninih prelaza i pojednostavljenja i ubrzanja carinskih postupaka u carinarnicama. Carinska dokumenta i podaci su usaglaeni sa standardima Konferencija Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj (UNCTAD23) i Svetske carinske organizacije (WCO24), kao i dokumentima i podacima potrebnim za specifine nacionalne instrumente (Uprava carina, 2005a). U novom carinskom sistemu, za razliku od dosadanjeg sistema, predviena je kategorija carinskih postupaka. Svako dozvoljeno postupanje i upotreba robe gde uesnici u postupku stiu prava i obaveze u vezi sa robom predstavljaju carinske postupke. Vrste carinskih postupaka su (Uprava carina, 2005b): stavljanje robe u slobodan promet, Roba stavljena u slobodan promet, nakon plaanja svih propisanih dabina, stie status domae robe. Sa njom se tada moe slobodno raspolagati, osim ako za nju nije plaena carina, ili je plaena po povoljnijoj stopi, pa se onda nalazi pod carinskim nadzorom. Ona je pod carinskim nadzorom sve dok ne prestanu uslovi zbog kojih je priznata neka povlastica, odnosno kada se izveze, uniti, ili kad carinski organ dozvoli njenu upotrebu u druge svrhe, a ne u one svrhe zbog kojih je odreena neka povlastica. U tom sluaju se moraju platiti sve propisane dabine. tranzit (spoljanji i unutranji), U okviru EU postoje dva tipa tranzita (KOC University, 2003):
23 24
UNCTAD - United Nations Conference on trade and Development WCO - World Customs Organization
- 54 -
Diplomski rad
Vladimir Kneevi 98 - 1- 032 ''spoljni tranzit''25 koji predstavlja prevoz robe koji poinje i zavrava se u Evropskoj asocijaciji slobodnog trita (EFTA26) koja se sastoji od drava lanica EU, Norveke, vajcarske, Islanda i Lihtentajna. Npr. Transport iz Nemake (D) za Tursku (T), ''unutranji tranzit''27 koji predstavlja prevoz robe koji poinje i zavrava se unutar granica EU ili koji poinje u dravi lanici EU, a zavrava se van njenih granica. Npr. transport iz Nemake(D) za Italiju (I),
Za ove dve vrste prevoza potreban je dokument po imenu Tranzitni dokument Zajednice28 (u daljem tekstu T dokument). U zavisnosti od carinskog statusa robe, postoje dve vrste T dokumenta: T1 dokument koji se koristi za stranu robu i spoljni tranzit. Strana roba je roba iz treih zemalja za koju je mogue platiti carinske takse EU, u skladu sa carinskim taksama za uvoz robe u EU. Ona se smatra stranom robom dok se nalazi u EU, zbog obaveze njenog izvoza u tree zemlje T2 dokument koji se koristi za domau robu i unutranji tranzit. Domaa roba je roba koja je proizvedena na teritoriji EU, ali se domaom robom smatra i strana roba koja je uvezena u EU, a za koju su plaene sve odgovarajue uvozne carinske takse, carinsko skladitenje, Carinsko skladitenje je poseban carinski dozvoljeni postupak koji se vri radi smetaja robe u carinsko skladite (Uprava carina, 2005). Carinski organ odobrava smetaj robe u carinsko skladite nakon ega se podnosi deklaracija za smetaj robe. Za razliku od dosadanjeg zakonodavstva, novi Carinski zakon (u daljem tekstu Carinski zakon) propisuje dve vrste carinskih skladita - javna i privatna. Javno carinsko skladite je skladite u kome dralac carinskog skladita prua usluge skladitenja za svoju ili tuu robu, dok je privatno carinsko skladite skladite u kome dralac skladita moe da dri samo svoju robu, aktivno oplemenjivanje, Osnovna karateristika aktivnog oplemenjivanja je da se radi o procesu vrenja radnji nad uvezenom robom koje menjaju njen prvobitan izgled, odnosno kvalitet. Carinski zakon definie te radnje kao: obradu (ukljuujui montau, sklapanje i ugradnju), opravku (ukljuujui i njenu restauraciju da ue u njeno prvobitno stanje) i upotrebu odreene robe koja ne ulazi u dobijeni proizvod, ali koja olakava proizvodnju dobijenih proizvoda,
25 26 27 28
Common transit EFTA - European Free Trade Association Community transit Community Transit Declaration
- 55 -
Diplomski rad prerada pod carinskom kontrolom,
Prerada pod carinskom kontrolom predstavlja carinski postupak u okviru koga se uvozi strana roba, prerauje, obrauje i dorauje i nakon toga stavlja u slobodan promet uz plaanje carine po stopama predvienim za dobijene proizvode. Predstavlja nain podsticanja domae proizvodnje i usmeravanje ka uvozu sirovina, reprodukcionog materijala, polufabrikata, a ne gotovih proizvoda u onim sluajevima kada domaa preraivaka industrija moe pruiti odgovarajui kvalitet kakav trite trai, ne ograniavajui pri tom mogunost uvoza i gotovih proizvoda. privremeni uvoz, Radi se o carinskom postupku u okviru koga se strana roba koristi u SCG uz obavezu ponovnog izvoza u neizmenjenom stanju, osim zbog uobiajenog smanjenja vrednosti zbog njene upotrebe. Na robu koja se privremeno uvozi ne plaa se carina ili se plaa po snienoj stopi. pasivno oplemenjivanje, Pasivno oplemenjivanje je carinski postupak, u kome se roba privremeno izvozi iz carinskog podruja, radi oplemenjivanja u inostranstvu. Proizvodi dobijeni u postupku pasivnog oplemenjivanja se mogu staviti u slobodan promet sa potpunim ili deliminim osloboenjem od uvoznih dabina. izvoz, Stavljanje robe u postupak izvoza stvara obavezu izvozniku da robu izveze iz carinskog podruja u stanju u kakvom je bila u momentu prihvatanja izvozne deklaracije. Ovo znai da se domaa roba stavlja u postupak izvoza nakon izdatog odobrenja, s tim to ovaj postupak ne vai za pasivno oplemenjivanje ili tranzit domae robe od jednog mesta na domaem podruju do drugog mesta na domaem podruju preko strane teritorije. privremeni izvoz. Radi sprovoenja ovih postupaka, za svaki postupak (osim stavljanja robe u slobodan promet), potrebno je odobrenje nadlenog carinskog organa, to znai da deklarant radi sprovoenja postupaka mora podneti zahtev carinarnici za dobijanje odobrenja za njihovo sprovoenje. Svi gore pomenuti carinski postupci zahtevaju podnoenje odgovarajuih dokumenata. Dokumenta koja se koriste u carinskim postupcima su: jedinstvena carinska isprava (u daljem tekstu JCI), saeta deklaracija, deklaracija za carinsku vrednost (u daljem tekstu DCV), spisak poiljke, TIR karnet i ATA karnet.
- 56 -
Diplomski rad
7.1 Jedinstvena carinska isprava
Jedinstvena carinska isprava (u daljem tekstu JCI) je je dokument koji se koristi za postupak uvoznog i izvoznog carinjenja, kao i za sprovoenje carinskog nadzora nad robom koja se doprema ili otprema iz carinskog podruja SCG ili naknadno upuuje drugoj carinarnici drumskim prevoznim sredstvima. JCI popunjava pediter i podnosi je na overu nadlenom carinskom organu pri svakom prelasku robe preko dravne granice SCG u uvozu i izvozu, koja se vri nakon pregleda robe. Primerak JCI dat je u prilogu br. 17. JCI ima dva skupa rubrika u koje se upisuju podaci. U prvi skup rubrika, koji sadri rubrike od 1 do 30, upisuju se podaci koji su zajedniki za svu robu koja se carini po toj JCI (npr. vrsta spoljnotrgovinskog posla, vrsta valute, poiljalac, primalac, paritet isporuke, vrednost robe koja se carini, mesto utovara, mesto istovara robe, itd.), a u drugi skup rubrika, koji se sastoji od rubrika od 31 do 54 se navode podaci o konkretnoj robi koja se carini (reim izvoza i uvoza, koliina robe, registraske oznake vozila, vrednost robe, pakovanje, priloene isprave, carinarnica tranzita, itd). Navedene rubrike koje su oznaene brojevima od 1 do 54 popunjava pediter, a tri rubrike oznaene velikim slovima (A - carinarnica odredita, B - detalji plaanja i C - polazna carinarnica) popunjavaju carinarnice (Desnica, 2001). JCI je dakle propisan obrazac i koristi se kao pisana carinska deklaracija. Podnosi se u setovima koji se sastoje od listova JCI potrebnih za sprovoenje propisa za carinski postupak u koji se roba stavlja (Uprava carina, 2005a). Komplet JCI se sastoji od seta od osam listova ili dvonamenskog seta od pet listova. JCI moe biti dopunjen sa jednim ili vie JCI BIS obrazaca podnetih u setu koji sadri listove potrebne za sprovoenje propisa za carinski postupak u koji se roba stavlja. Obrasci JCI BIS se koriste ako se prijavljuje roba koja se svrstava u vie od jedne tarifne oznake. Prevoznici dolaze do setova JCI i JCI BIS obrazaca kupovinom tih obrazaca u tamparijama ili specijalizovanim preduzeima. Obrasci JCI se tampaju na samokopirajuem papiru namenjenim za pisanje, koji mora biti neproziran, tako da informacije na jednoj strani ne utiu na itkost informacija na drugoj strani. Obrasci se tampaju u zelenoj boji i dimenzija su 210 x 297 mm. Carinski organi mogu zahtevati da na obrascima bude odtampan naziv i adresa tampara ili oznaka koja omoguuje njegovo prepoznavanje. Pored toga, mogu usloviti tampanje obrazaca prethodnim tehnikim odobrenjem. Obrasci JCI i JCI BIS popunjavaju se pisaom mainom ili tampaem, a podaci se ne mogu precrtavati ili ispravljati. Set obrazaca JCI su oznaeni bojama na sledei nain: listovi 1, 2, 3 i 5 su na desnoj ivici oznaeni neprekidnom marginom obojenom po redosledu crvena, zelena, uta i plava boja, listovi 4, 6, 7 i 8 su na desnoj ivici oznaeni isprekidanom marginom obojenom po redosledu plava, crvena, zelena i uta boja. - 57 -
Diplomski rad Set obrazaca JCI su oznaeni brojem i namenjeni su:
list sa brojem 1: otpremnoj carinarnici ili carinarnici izvoznog carinjenja, list sa brojem 2: za potrebe statistike, list sa brojem 3: poiljaocu/izvozniku robe, list sa brojem 4: odredinoj carinarnici, list sa brojem 5: za potvrdu prijema robe otpremnoj carinarnici, list sa brojem 6: uvoznoj carinarnici, list sa brojem 7: za potrebe statistike, list sa brojem 8: primaocu/ uvozniku robe, Vrste JCI u zavisnosti od carinskih postupaka: Ako se roba deklarie samo za tranzitni postupak, podnosi se JCI koji se sastoji od listova 1, 4 i 5, a namenjeni su : list 1: otpremnoj carinarnici, list 4: odredinoj carinarnici, list 5: za potvrdu prijema robe. Otpremna carinarnica overava sve primerke JCI, zadrava list 1, a listove 4 i 5, zajedno sa robom upuuje odredinoj carinarnici, koja overava primerke JCI, zadrava list 4, a listom 5 potvruje prijem robe otpremnoj carinarnici (ako to nije mogue izvriti u informacionom sistemu carinske slube, tj. elektronskim putem). Ako se roba istovremeno deklarie za izvozni i tranzitni postupak, podnosi se JCI koji se sastoji od listova 1, 2, 3, 4 i 5, a namenjeni su: list sa brojem 1: carinarnici izvoznog carinjenja, list sa brojem 2: za potrebe statistike, list sa brojem 3: izvozniku robe, list sa brojem 4: odredinoj carinarnici, list sa brojem 5: za potvrdu prijema robe otpremnoj carinarnici. Posle sprovedenog postupka izvoznog carinjenja i overe svih primeraka JCI, carinarnica zadrava listove 1 i 2, list 3 vraa podnosiocu JCI, a listove 4 i 5 zajedno sa robom upuuje odredinoj carinarnici. Posle prijema robe, odredina carinarnica overava primerke JCI, zadrava list 4, listom 5 potvruje prijem robe otpremnoj carinarnici (ako to nije mogue izvriti u informacionom sistemu carinske slube, tj. elektronskim putem).
- 58 -
Diplomski rad
Ako se za sprovoenje tranzitnog postupka koristi TIR karnet, tada se za izvoz robe podnosi JCI koja se sastoji od listova 1, 2 i 3, Ako se roba deklarie za izvozni postupak, podnosi se JCI koji se sastoji od listova 1, 2 i 3 i namenjeni su: list sa brojem 1: carinarnici izvoznog carinjenja, list sa brojem 2: za potrebe statistike, list sa brojem 3: izvozniku robe. Posle sprovedenog postupka izvoznog carinjenja i overe svih primeraka JCI, carinarnica zadrava listove 1 i 2 , a list 3 vraa podnosiocu JCI. Ako se roba deklarie za postupak stavljanja robe u slobodan promet, postupak carinskog skladitenja, postupak aktivnog oplemenjivanja, postupak prerade pod carinskim nadzorom ili postupak privremenog uvoza, podnosi se JCI koji se sastoji od listova 6, 7 i 8 i namenjeni su: list sa brojem 6: uvoznoj carinarnici, list sa brojem 7: za potrebe statistike, list sa brojem 8: primaocu/uvozniku robe.
7.2 Saeta deklaracija
Saeta dekaracija je standardizovani nacionalni dokument koji se koristi za prijavljivanje robe carinskom organu i stavljanje robe u privremeni smetaj. Rubrike Saete deklaracije obeleene su brojevima i slovima. Rubrike oznaene brojevima od 1 do 12 (u koje se upisuju odgovorno lice, registarske oznake vozila, pakovanje robe, datum i vreme smetaja, bruto masa robe, itd.) popunjava pediter, a rubrike oznaene velikim slovima (A - carinarnica, B napomena (vrednost robe u ) i C - rok podnoenja druge isprave) popunjava nadlena carinarnica. Rubrike se popunjavaju na nain propisan u Pravilniku o obrascima za primenu carinskog zakona, a ifre koje se upisuju u pojedine rubrike sadrane su u Kodeksu ifara za popunjavanje isprava u carinskom postupku. Primerak Saete deklaracije dat je u prilogu br. 18. Prevoznik dolazi do obrazaca Saete deklaracije kupovinom tih obrazaca u tamparijama ili specijalizovanim preduzeima (Uprava Carina, 2005a). Obrasci su dimenzija 210 x 297 mm, tampaju se na samokopirajuem papiru koji mora biti neproziran, tako da informacije na jednoj strani ne utiu na itkost informacija na drugoj strani, a popunjavaju se pisaom mainom ili tampaem. Podaci se ne mogu precrtavati ili ispravljati.
- 59 -
Diplomski rad
Deklarant podnosi i potpisuje saetu deklaraciju, a overava je carinski organ i zadrava radi utvrivanja da je za robu na koju se odnosi odobreno carinsko dozvoljeno postupanje ili upotreba. Rok za podnoenje saete deklaracije carinski organ moe produiti najdue do isteka prvog radnog dana posle dopreme robe. U zavisnosti od okolnosti, carinski organ moe odrediti krai rok ili produiti rok za robu obuhvaenu saetom deklaracijom, dok se ne odredi carinski dozvoljeno postupanje ili upotreba. Set obrazaca saete deklaracije sastoji se od 3 primerka. Listovi su oznaeni i namenjeni za: list 1: carinarnicu, list 2: odgovorno lice, list 3: lice koje upravlja prostorom za privremeni smetaj. List sa brojem 3 podnosi se samo ako se roba u toku privremenog smetaja istovaruje sa prevoznog sredstva u prostor za privremeni smetaj robe. Carinski organ moe odobriti korienje komercijalnih i transportnih isprava kao Saete deklaracije, pod uslovom da sadre sve podatke neophodne za identifikaciju robe. Odobrena transportna isprava koja se koristi u drumskom saobraaju je CMR tovarni list.
7.3 Deklaracija za carinsku vrednost (DCV)
DCV je propisan slubeni obrazac u koji se unose podaci o vrednosti uvezene robe za jednu poiljku u svrhu naplate carinskih dabina i poreza na dodatu vrednost (PDV). Obrasci DCV mogu biti dopunjeni dodatnim stranicama BIS koji ine sastavni deo deklaracije (Uprava carina, 2005a). Primerak DCV dat je u prilogu br. 19. Prevoznik dolazi do obrazaca DCV kupovinom tih obrazaca u tamparijama ili specijalizovanim preduzeima. Obrasci DCV popunjavaju se pisaom mainom ili tampaem. Podaci se ne mogu precrtavati ili ispravljati. Lice koje podnosi i potpisuje set DCV odgovorno je za tanost i potpunost podataka upisanih u deklaraciji i na svakoj stranici nastavka (dodatnoj BIS stanici) za verodostojnost priloenih isprava na osnovu kojih su upisani podaci i ima obavezu za prilaganje drugih isprava i dodatnih informacija potrebnih za utvrivanje carinske vrednosti robe. Rubrike se popunjavaju na nain propisan u Pravilniku o obrascima za primenu carinskog zakona, a ifre koje se upisuju u pojedine rubrike sadrane su u Kodeksu ifara za popunjavanje isprava u carinskom postupku. DCV se podnosi u setu od dva primerka, od kojih jedan zadrava carinski organ, a drugi se vraa podnosiocu. DCV se prilae uz svaku uvoznu carinsku deklaraciju za robu koja podlee ad valorem carinskoj dabini (dabini na osnovu vredenosti robe), osim u sluajevima propisanim
- 60 -
Diplomski rad
pravilnikom. Ukoliko u vreme uvoznog carinjenja robe, podnosilac JCI iz opravdanih razloga nije u mogunosti da podnese DCV, carinskim organ moe odobriti rok za podnoenje koji iznosi 14 dana. Ukoliko se u odobrenom roku DCV ne podnese, carinski organ moe uskratiti podnosiocu JCI - a da ubudue moe naknadno moe podnositi DCV. Ako DCV popunjava pravno lice, lice koje potpisuje DCV mora biti vlasnik ili jedan od rukovodilaca tog lica. Izuzetno, ako DCV potpisuje slubenik pravnog lica, mora imati pismeno ovlaenje vlasnika ili jedan od rukovodilaca tog lica. Podnosilac DCV je duan da prui sve dodatne podatke i isprave neophodne za utvrivanje carinske vrednosti robe. Podnoenjem potpisane DCV, podnosilac odgovara za tanost i potpunost podataka datih na svim stranicama ove deklaracije, kao i za verodostojnost svih dokumenata koji se podnose uz tu ispravu.
7.4 Spisak poiljke
Spisak poiljke je obrazac koji se koristi kao opisni deo JCI za tranzit robe i ini njen sastavni deo. Obrasci se podnose ako se prijavljuje vie vrsta robe, to podrazumeva vie poiljalaca i vie primalaca, te je pogodan za zbirne poiljke (Uprava carina, 2005a). Primerak spiska poiljke dat je u prilogu br. 20. Koristi se kao zamena JIS BIS obrazaca kada je to mogue. To je obrazac dimenzija 210 x 297 mm. tampa se na samokopirajuem papiru koji mora biti neproziran, tako da informacije na jednoj strani ne utiu na itkost informacija na drugoj strani. Prevoznik dolazi do obrazaca Spiska poiljke kupovinom tih obrazaca u tamparijama ili specijalizovanim preduzeima. Obrasci Spiska poiljke popunjavaju se pisaom mainom ili tampaem i ne mogu se precrtavati ili ispravljati. Rubrike se popunjavaju na nain propisan u Pravilniku o obrascima za primenu carinskog zakona, a ifre koje se upisuju u pojedine rubrike sadrane su u Kodeksu ifara za popunjavanje isprava u carinskom postupku. Spisak poiljke se podnosi u istom broju primeraka kao i obrazac JCI na koji se odnosi, a najmanje u tri primerka. Takoe, ima isti broj kao i JCI za tranzit robe na koju se odnosi. Upisivanje broja overava ovlaeni carinski slubenik potpisom i otiskom slubenog peata.
- 61 -
Diplomski rad
7.5 TIR karnet
TIR29 karnet predstavlja meunarodni carinsko - kontrolni dokument za meunarodni drumski prevoz, kako u zemlji polaska, tako i u zemlji tranzita i odredita. TIR karnet propisan je TIR Konvencijom koju su strane ugovornice usvojile 14. novembra 1975. godine u enevi. TIR Konvencija je carinska konvencija o meunarodnom prevozu robe na osnovu TIR Karneta, koja je usvojena u elji da se olaka meunarodni drumski prevoz robe, poboljaju uslovi prevoza i pojednostave i usklade administrativne formalnosti u oblasti meunarodnog prevoza, a posebno na granicama. Njena ratifikacija je izvrena Ukazom o proglaenju zakona o potvrivanju carinske Konvencije o meunarodnom prevozu robe na osnovu isprava za MDP (karneta TIR) (Konvencija TIR, 1975), sa prilozima, "Slubeni list SRJ Meunarodni ugovori", broj 9/2001. TIR karnet je baziran na ideji uproavanja carinskih procedura koristei sertifikovana vozila koja se mogu plombirati. Omoguava da se roba pregleda samo u polaznoj i dolaznoj carinarnici, a da se uz put na graninim prelazima proverava samo carinska plomba, ali ne i roba koja je u vozilu. Roba koja se prevozi pod TIR karnetom, u carinskom podruju se smatra stranom robom. Pri upotrebi TIR karneta, EU se posmatra kao jedna drava, to znai da unutar granica EU nema potrebe za proveravanjem carinske plombe (KOC University, 2003). Meunarodna unija drumskog transporta (IRU30), sa seditem u enevi je ovlaena za tampanje TIR karneta. Istovremeno, IRU rukovodi izdavanjem i uvanjem TIR karneta. Udruenje garant u SCG je Privredna Komora Srbije (u daljem tekstu PKS), koje garantuje da e se karneti pravilno izdavati i koristiti. Ona preuzima TIR karnete od IRU i dodeljuje ih prevoznicima. Prevoznik dolazi do TIR karneta od PKS podnoenjem sledeih dokumenata: ovlaenje za pristup TIR proceduri koje izdaje PKS. Ovlaenje mora biti izdato na odgovarajuem fomularu koji je overen od strane carinske administracije, dokaz o odobrenju vozila za transport robe pod carinskom plombom. Sertifikat vai 2 godine, a inspekcija se vri od strane carinskih zvaninika u dravi osnivanja transportnog preduzea. Dokaz o odobrenju mora biti praen sa dve fotografije vozila. Odobrenje izdaje carina nakon pregleda inspekcije koji pokriva: mogunost plombiranja vozila, nepostojanje skrivanih odeljaka u vozilu, upotrebljene materijale, postavljenu TIR oznaku,
29 30
TIR - Transport International by Road IRU - International Road Transport Union
- 62 -
Diplomski rad
popunjen i overen zahtev koji sadri sve neophodne podatke o prevozniku i CMR tovarni list. Na osnovu zahteva, PKS izdaje prevozniku TIR karnete, u koje je upisano odobrenje IRU i naziv domaeg udruenja garanta. TIR karnet je overen peatom i potpisan, a prevoznik ga mora propisno popuniti pri korienju. Obrazac TIR karneta sastoji se od: naslovne strane, prednje korice karneta jedinstvene ute boje, robnog ( utog) manifesta, koji se ne koristi za carinske potrebe, seta vauera i kontrolnih kupona bele i zelene boje, formulara za podnoenje slubenog izvetaja, zadnje korice karneta jedinstvene ute boje. TIR karnet moe imati 4, 6, 14 ili 20 vauera, tj. kontrolnih kupona za zaduenje i razduenje. Ukupan broj vauera zavisi od broja polaznih, tranzitnih i odredinih carinarnica. Svaka strana vauera i kontrolnog kupona obeleena je uzastopnim rednim brojem. Izgled vauera TIR karneta dat je u prilogu br.21. Naslovna strana (prednje korica karneta) u zaglavlju sadri (KOC University, 2003): naziv izdavaoca, broj karneta, broj vauera. Podeljena je na dva dela. Prvi, gornji, deo popunjava udruenje garant, a donji deo nosilac TIR karneta, tj. prevoznik. Drugi list karneta predstavlja robni (uti) manifest. Nosilac karneta - prevoznik, istovremeno sa popunjavanjem vauera popunjava identine rubrike i u robnom manifestu. Nakon robnog manifesta nalaze se setovi vauera i kontrolnih kupona bele i zelene boje. Nosilac karneta - prevoznik je u obavezi da popuni rubrike od 2 do 13 na svim primercima vauera koji su priloeni uz karnet, bez obzira da li e tokom prevoza biti iskorieni ili ne. Podaci na svim vaerima moraju biti identini. TIR karnet se popunjava na jeziku otpreme, s tim to carine tranzitnih zemalja imaju pravo da zahtevaju prevod na nacionalni jezik. TIR karnet se sastoji od 14 strana. Poto je kamion natovaren i karnet popunjen, prve strane ostaju u carinarnici. Pri izlazu iz drave, voza se javlja carinarnici i vadi iz karneta prvu stranicu (zelenu). Pri ulazu u narednu dravu, vadi se iz karneta naredna (bela) stranica. Dakle, na svakoj granici procedura je ista: zelena stranica se iz karneta vadi pri izlazu iz prethodne drave, a bela na ulazu u narednu dravu. Vauer pri tom uvek ostaje u karnetu. Poto je roba ocarinjena u odredinoj dravi, TIR karnet se svim svojim preostalim vauerima vraa u dravu porekla po vozau kamiona.
- 63 -
Diplomski rad
7.6 ATA karnet
ATA31 karnet je meunarodni carinski dokument koji se koristi za pojednostavljivanje privremenog uvoza roba u stranu dravu s rokom vaenja do godinu dana (PKS, 2005a). Propisan je Carinskom konvencijom o ATA karnetima za privremeni uvoz robe (ATA konvencijom), koja je usvojena od strane Svetske carinske organizacije (WCO) 6. decembra 1961. godine. U prethodno navedenim carinskim dokumentima i postupcima, namera je da roba koja je doneta iz jedne drave u drugu bude namenjena za prodaju ili proizvodnju, to znai da se ona nee vratiti u dravu izvoza u svojoj originalnoj formi. Meutim, ima mnogo sluajeva kada se roba koristi u drugoj zemlji bez njene trgovine i sa namerom da se u zemlju porekla vrati u svojoj prvobitnoj formi. Na pr. maine koje se izlau na prodajnim sajmovima, izlaganje robe ili profesionalne opreme za sport (trkaki timovi), oprema rok bendova ili nekih pozorinih ansambala. Unutar granica EU nema vie potreba za bilo kakvim procedurama vezanim za ovakvu vrstu robe. Van EU, sa druge strane, postoji. ATA karnet se dakle koristi za robu koja se privremeno uvozi. Izgled korica ATA karneta dat je u prilogu br. 22. ATA karnet izdaje PKS. Korisnici ATA karneta podnose zahtev PKS, pri emu su u obavezi sami popune i odtampaju karnet na pisaoj maini ili kompjuteru. Pri tom je najvanije pravilno popuniti robnu listu, odnosno tano navesti spisak robe koja se privremeno iznosi. Robna lista se popunjava prema unapred utvrenoj formi u tabelama ije dimenzije odgovaraju upravo tabelama na samom karnetu. Da bi dobili ATA karnet, prevoznici su u obavezi da PKS priloe sledea dokumenta (PKS, 2005b): popunjen zahtev i izjavu, potvrdu o evidentiranju za porez na dodatu vrednost (u daljem tekstu PDV) korisnika (poreski identifikacioni broj (PIB), MBR, ifra delatnosti, raun u banci, PDV evidencioni broj) popunjen obrazac za evidentiranje poslovnih partnera, overena fotokopija upisa u sudski registar ili fotokopija uz original na uvid sa svim izmenama, ovlaenje za zastupnika (za jednu ili vie osoba), kao i fotokopije njihovih linih karata, dokaz o uplati (uplatnica ili overen izvod iz banke).
31
ATA - Agreement Temporary Admission - Privremeni uvoz
- 64 -
Diplomski rad
U sluaju da nosilac karneta (direktor, predsednik, vlasnik preduzea, itd.) nije u mogunosti da lino potpie i podigne ATA karnet, potrebno je da osoba koja e to izvriti ima i ovlaenje za potpis karneta umesto nosioca karneta, kao i fotokopiju line karte te ovlaene osobe (na memorandumu). ATA karnet se koristi za robu koja se privremeno uvozi. ATA karnet se koristi za svu robu namenjenu linoj ili profesionalnoj upotrebi, ukljuujui trgovake uzorke, strunu i naunu opremu, sajamske eksponate, izlobene predmete i sl. (PKS, 2005a). Na isti nain se mogu privremeno uvoziti npr. trkaki konji, ivotinje za prikazivanje na izlobama, muziki instrumenti, pozorine kulise, scenografija itd. Pod ATA karnetom se meutim ne sme uvoziti potrona i kvarljiva roba, roba namenjena preradi,obradi ili popravci. Ukratko, privremeni uvoz pod ATA karnetom odnosi se na robu koja e biti ponovo izvezena u istom stanju u kakvom je i uvezena. Roba koja se prevozi pod ATA karnetom, u carinskom podruju se smatra stranom robom, osim ako se ne utvrdi da roba ima domai status. Ako se otkrije povreda propisa ili poine nepravilnosti u vezi sa prevozom robe izvrenim pod ATA karnetom, carinski organ obavetava nosioca ATA karneta i udruenje garant - PKS. ATA karnet funkcionie kao TIR karnet, tj. koristi se karnet u obliku broure sa stranicama razliitih boja za ukazivanje na izlazak, ulazak i povratak u prvobitnu dravu. Pri korienju ATA karneta carinarnica izvoza: potvruje podatke u rubrikama na izvoznom kuponu za robu obuhvaenu karnetom, popunjava, ako je potrebno, rubriku ''Potvrda carinskog organa'' na koricama karneta, popunjava talon i rubriku izvoznog kupona, unosi naziv u rubriku kupona za ponovni uvoz, zadrava izvozni kupon. Rok za ponovni uvoz u rubrici izvoznog kupona odreuje carinski organ i ne moe biti dui od roka vanosti karneta. Ako je domaa roba bila privremeno izvezena po ATA karnetu, moe se pustiti u slobodan promet na osnovu ATA karneta i tada carinarnica kod koje se roba puta u slobodan promet sprovodi sledee formalnosti: proverava i potvruje informacije unete u rubrike o ponovnom uvozu, popunjava talon i rubriku obrasca ponovnog uvoza, zadrava kupon ponovnog uvoza.
- 65 -
Diplomski rad
ZAKLJUAK
Cilj ovog rada je bio da se izvri sistematizacija i opis dokumenata koja prevozniku iz Srbije omoguavaju uee u meunarodnom drumskom prevozu. Kao to je u radu i prikazano, pored dokumenata kojima prevoznik pristupa delatnosti meunarodnog drumskog prevoza, tu su i dokumenta za pristup meunarodnom tritu, dokumenta za vozilo i vozaa, kao i carinska dokumenta. Pored detaljnog opisa, prikazan je i postupak dobijanja dokumenata od nadlenih institucija i korienja svakog posebnog dokumenta. Vano je napomenuti da su u ovom radu obraena dokumenta koja su neophodna svakom prevozniku za obavljanje meunarodnog drumskog prevoza, ali da nisu obraivana dokumenta potrebna za specifine prevoze - prevoz opasnih materija, ivih ivotinja, pothlaenog voa, itd. Ove vrste prevoza zahtevaju od prevoznika da, pored ovde pomenutih i obraenih, poseduje i neka dodatna dokumenta - ADR sertifikat za vozaa (koji mu omoguava da moe da se obavlja meunarodni prevoz opasnih materija), razne potvrde da vozilom mogu da se prevoze opasne materije, pothlaeno voe i ive ivotinje, itd. Sva dokumenat koja su potrebna za te specifine prevoze nisu bila tema ovog rada. Pre svega, prevoznik mora ispuniti uslove i kompletirati dokumentaciju neophodnu za pristup delatnosti meunarodnog drumskog prevoza. Zatim od ministarstva, ukoliko zadovoljava odreene uslove i podnese potrebnu dokumentaciju dobija odreeni broj bilateralnih i/ili CEMT dozvola. Takoe i vozila i voza moraju ispunjavati odreene uslove i posedovati propisana dokumenta. Nakon sklapanja ugovora o prevozu, prevoznik preuzima na sebe prevoz i tada mora kompletirati i dokumentaciju potrebnu za obavljanje carinskih formalnosti. Treba napomenuti da su sva dokumenta potrebna za obavljanje meunarodnog drumskog prevoza uglavnom unificirana. Vee razlike izmeu domaeg i evropskog zakonodavstva u ovoj oblasti postoje samo kod Uverenja o osposobljenosti za obavljanje meunarodnog prevoza u drumskom saobraaju i vozake dozvole. Meutim, kako je u radu i reeno, Nacrt zakona o bezbednosti saobraaja premoava razliku u pogledu vozakih dozvola, odnosno kategorija vozakih dozvola i usklauje propise sa evropskim. Ukljuenjem u evropske integracije, doi e i do prihvatanja odredbi EURO licence i pojednostavljenog pristupa delatnosti, ali i tritu, odnosno do delimine liberalizacije prevoza. Treba rei da se mnogim evropskim dravama - 66 -
Diplomski rad
razmenjeni kontigenti bilateralnih, ali i CEMT dozvola ostaju i neiskorieni, upravo zbog olakanog pristupa tritu. Kod nas je meutim drugaija situacija i za dozvolama se vodi trka izmeu prevoznika. Ono to prevoznike iz Srbije stavlja u neravnopravan poloaj u odnosu na prevoznike iz EU su oteani prelasci granica. To veoma utie na poveanje cene i vremena, a na smanjenje kvaliteta prevoza. Jedino se ukljuenjem u evropske i svetske tokove moe stati rame uz rame sa stranim prevoznicima, ali naravno ispunjavajui sve norme koje postoje u meunarodnom drumskom prevozu - poev od poveanja kvaliteta voznih parkova kupovinom vozila koja zadovoljavaju EURO 3 i EURO 4 standarde, pa da potovanja propisa o radu posada (AETR) i ispravnog navoenja carinskih oznaka robe koja se prevozi.
- 67 -
Diplomski rad
LITERATURA
AISAT Instruments (2005), Analogni tahograf i tahografski uloak, http://www.aisat.com.au/images/vdo_tachographs_01.jpg Amasada SCG u Izraelu, Izdavanje putnih isprava, http://www.embserbmont.co.il/PASSPORT.htm Automarket (2005), Meunarodna vozaka dozvola, http://www.automarket.co.yu/servisne/medjunarodna_vozacka_dozvola.asp Delta osiguranje (2005), Obavezno osiguranje za registraciju, http://www2.delos.co.yu/index.php?st_location=home/vrsteosiguranja/osiguranjemotorni hvozila/obavezno%20osiguranje%20za%20registraciju&st_version=active Department for Transport (2005), Digital tachographs, http://www.digitaltachograph.gov.uk/econtent/drivers/index.htm Desnica D. (2001), Carinsko posredovanje u izvozu robe - organizacija i tehnologija rada diplomski rad, Saobraajni fakultet, Beograd. ECMT Council of Ministers, (2005), Uputstvo za vladine slubenike i prevoznike o primeni CEMT multilateralne kvote, prevod dokumenta CEMT/CM(2005)9/FINAL, Poslovno udruenje Meunarodni transport, Beograd. IRU (2004), TRANSLex, 4th edition - IRU Handbook on Road Transport Facilitation, Legislation and Practices, IRU, Geneva. Kilibarda M. (2005), pedicija - pisana predavanja, Saobraajni fakultet, Beograd. KOC University, (2003), Training materials on Customs for road transport operators and freight forwarders: Customs transit procedures, Module 4, http://lnweb18.worldbank.org/ECA/Transport.nsf/ECADocByUnid/12D48687FFC2215F 85256B7A00534449?Opendocument - 68 -
Diplomski rad
Kozomara J. (2003), Spoljnotrgovinsko poslovanje, Ekonomski fakultet, Beograd. MKI - Ministarstvo za kapitalne investicije Republike Srbije, (2005a), Nacrt zakona o bezbednosti saobraaja na putevima, http://www.mki.sr.gov.yu/saobracaj_drumski.htm MKI - Ministarstvo za kapitalne investicije Republike Srbije, (2005b), Opti deo plana raspodele dozvola za 2005, http://www.mki.sr.gov.yu/saobracaj_drumski.htm MUP - Ministarstvo unutranjih poslova Republike Srbije, (2005), Registracija motornih i prikljunih vozila, http://www.mup.sr.gov.yu/domino/formular.nsf/registracija.html NEA Transport resarch and training and IRU, (2003), INTERNATIONAL FREIGHT Certificate of Professional Competence, Global Facilitation Partnership - Distance Learning Initiative (GFP-DLI), http://www.gfp-dli.org/default.aspx?p=49&pro=9&id=176 PKS (2005a), ATA karnet, http://www.pks.co.yu/pks/servlet/XMLProcesor?i_sys=pks&i_xml=a10&i_xsl=s3513 PKS (2005b), ATA karnet, Potrebna dokumentacija za izdavanje ATA karneta, http://www.pks.co.yu/pks/servlet/XMLProcesor?i_sys=pks&i_xml=a10&i_xsl=s3516&i _pagenumber=1&i_numberrecords=10 Pravilnik o tehnikim i tehniko-eksploatacionim uslovima koje moraju ispunjavati teretna vozila i autobusi kojima se obavlja meunarodni javni prevoz u drumskom saobraaju, "Slubeni list RS", br. 99/2005. Ukaz o proglaenju zakona o potvrivanju carinske Konvencije o meunarodnom prevozu robe na osnovu isprava za MDP (karneta TIR) (Konvencija TIR, 1975), sa prilozima, "Slubeni list SRJ - Meunarodni ugovori", broj 9/2001. Uprava carina, (2005a), Dokumenti i obrasci u carinskom postupku, http://www.fcs.yu/srpski/uvoz_izvoz/dokumenti_obrasci.htm Uprava carina, (2005b), Carinski postupci, http://www.fcs.yu/srpski/uvoz_izvoz/carinski_postupak.htm Uredba o nainu raspodele i kriterijumima za dodelu stranih dozvola za meunarodni prevoz stvari domaim prevoznicima, ''Slubeni glasnik Republike Srbije'' br. 88/05 (2005). Uredba o ratifikaciji konvencije o ugovoru za meunarodni prevoz robe drumom (CMR), ("Sl. list FNRJ - Meunarodni ugovori i drugi sporazumi", br. 11/58) Zakon o meunarodnom prevozu u drumskom saobraaju, "Slubeni list SRJ", br. 60/98, 5/99, 44/99, 74/99, 4/2000. Zakon o ugovorima u prevozu u drumskom saobraaju, "Slubeni list SRJ", br. 26/95. Zakon o zdravstvenom osiguranju, "Sl. glasnik RS", br. 107/2005 i 109/2005 - ispr.
- 69 -
Diplomski rad
10 PRILOZI
- 70 -
Diplomski rad
Prilog 1: Ugovor o prevozu robe u meunarodnom drumskom saobraaju

UGOVOR O PREVOZU ROBE U MEUNARODNOM DRUMSKOM SAOBRAAJU
Zakljuen dana _____________ godine u __________ izmeu: 1. ___________________________________ _______________ (firma naziv i sedite), koju zastupa
(dalje: Poiljalac) i 2. ___________________________________ _________________ (firma naziv i sedite), koju zastupa
(dalje: Prevozilac)
Predmet ugovora lan 1 Predmet ovog ugovora je prevoz razne robe iz Zapadne Evrope za Saveznu Republiku Jugoslaviju i obratno. Prevoznina lan 2 Prevozninu ugovorne strane utvruju za svaki prevoz pojedinano i potvruju je teleksom ili telefonom, uzimajui u obzir trine cene u momentu sklapanja ugovora, koliine transporta i znaaj korisnika usluge. Nain plaanja lan 3 Poiljalac se obavezuje da izvri plaanje prevoza najkasnije u roku od 30 dana po prijemu uredne i dokumentovane fakture, s priloenim, od primaoca uredno overenim CMR tovarnim listom, na raun Prevozioca. Obavetavanje o kretanju vozila lan 4 Prevozilac je duan da blagovremeno javi Prevoziocu (teleksom, telefaksom ili telefonom) kretanje svojih vozila iz Zapadne Evrope (broj vozila, istovarno mesto, predvieni datum prispea na istovar). Na osnovu najave iz prethodnog stava, Poiljalac e traiti terete za utovar vozila iz Zapadne Evrope za Saveznu Republiku Jugoslaviju i o tome e teleksom ili telefonom obavestiti Prevozioca. Prevozilac e obavezati svoje vozae da se telefonom javljaju poiljaocu sa granice drave mesta istovara, odnosno najkasnije u mestu istovara, radi primanja od Poiljaoca potrebnih naloga za utovar (mesto, adresa, vreme, roba, odredite i dr.), na osnovu dogovorenih prevoza sa Prevoziocem.
- 71 -
Diplomski rad
Plaanje dangubnine lan 5
Ako nije drukije dogovoreno, Prevozilac ima pravo da fakturie Poiljaocu iznos od _______ na ime dangube kamiona za jedan dan ekanja. Slobodno vreme za utovar je 24 sata, a za istovar 48 sati, ako nije drukije dogovoreno. Vreme od petka u 14 sati, ili dane pre praznika do ponedeljka u 8 sati, ili dane posle praznika, ne rauna se u vreme ekanja. Osiguranje od transportnih rizika lan 6 Prevozilac se obavezuje da prevoze obavlja ispravnim vozilima u besprekornom stanju, kao i da preuzete prevoze pokrije odgovarajuim osiguranjem u smislu _____________ Konvencije (Konvencija o ugovoru za meunarodni prevoz robe drumom - CMR - "Sl. list FNRJ", Dodatak, br. 11/1958). Vaenje ugovora lan 7 Ovaj ugovor vai godinu dana, tj. do kraja _______ godine. Ako ga nijedna strana ne otkae pismenim putem tri meseca pre isteka, automatski se produava za sledeu godinu. Primena Konvencije CMR lan 8 Za pitanja koja nisu regulisana ovim ugovorom vai Konvencija CMR. Reavanje sporova lan 9 U sluaju spora mesno je nadlean sud u ______________.
POILJALAC __________________
PREVOZILAC __________________
Privrednik broj 120
- 72 -
Diplomski rad
Prilog 2: CMR tovarni list
- 73 -
Diplomski rad
Prilog 3: Bilateralna dozvola za meunarodni drumski prevoz izmeu SCG i Belorusije
- 74 -
Diplomski rad
Prilog 4: Godinja CEMT dozvola za meunarodni drumski prevoz sa ogranienjem korienja na teritoriji Austrije
- 75 -
Diplomski rad
Prilog 5: Dnevnik putovanja

CEMT dozvola br. .........................
a) Drava utovara b) Drava istovara
3 a) b) a) b) a) b) a) b) a) b) a) b) a) b) a) b) a) b) a) b) a) b) a) b) a) b) a) b) a) b) a) b) 4 5 6
a) Datum polaska
a) Mesto utovara
b) Datum dolaska
2
b) Mesto istovara
Registarske oznake vozila / Drava registracije Stanje km u odlasku Stanje km u dolasku
Ukupna masa (u tonama) (sa jednom decimalom)
Posebne napomene
7
a) b)
a) b)
a) b)
a) b)
a) b)
a) b)
a) b)
a) b)
a) b)
a) b)
a) b)
a) b)
a) b)
a) b)
a) b)
a) b)
- 76 -
Diplomski rad
Prilog 6: Saobraajna dozvola i polisa osiguranja od autoodgovornosti
- 77 -
Diplomski rad
Prilog
Broj: ....................
7: POTVRDA O ISPUNJAVANJU TEHNIKIH USLOVA U POGLEDU BUKE I EMISIJE ZAGAIVAA ZA "ZELENO" VOZILO
Tip motora: Broj motora:
Mereno prema1: UNECE Pravilniku R.85, odnosno Uputstvu 80/1269/EEZ dopunjenim i izmenjenim Uputstvom 89/491/EEZ Najvea snaga motora [kW]: pri [min-1]:
Usaglaeno sa tehnikim zahtevima Rezolucije CEMT/CM(91)26/Final
(naziv) proizvoa, ili ovlaeno lice proizvoaa u dravi registracije1 :
(naziv i adresa) vozila opisanog u daljem tekstu, ovim potvruje da je naznaeno vozilo dana....................................., identino sa vozilom koje je dana ..................................... bilo u saglasnosti sa zahtevima Rezolucije CEMT/CM(91)26/Final i potvruje da su unete pojedinosti tane. Potpis proizvoaa ili ovlaenog lica proizvoaa u dravi registracije. Mesto Datum Potpis
Mereno prema1: UNECE Pravilniku R.51/02, odnosno Uputstvu 70/157/EEZ dopunjenim i izmenjenim Uputstvom 92/97/EEC Najvei nivo buke Izmereni nivo buke Snaga motora [dB(A)] [dB(A)] 77 75 [kW] 78 > 75 [kW] ili < 150 [kW] 80 150 [kW] Na: U: Od strane: Brzina prilaenja [km/h]: U stepenu prenosa: Nivo buke komprimovanog vazduha [dB(A)]: Nivo buke u neposrednoj blizini [dB(A)]: pri [min-1]:
Mereno prema1: UNECE Pravilniku R.49/02A ili Uputstvu 88/77/EEZ dopunjenim i izmenjenim Uputstvom 91/542/EEZ A Najvea vrednost [g/kWh]2 Zagaivai Izmerene vrednosti [g/kWh] 4,90 CO 1,23 HC 9,00 NOx
Tip vozila: VIN oznaka vozila:
Snaga 85 kW: 0,68 Snaga > 85 kW: 0,40
estice
Precrtati neodgovarajue.
CEMT Rezolucija CEMT/CM(91)26/Final
- 78 -
Diplomski rad

Potvrda "A" za "zelenije i bezbedno" vozilo broj: ......................
Prilog 8:
POTVRDA O ISPUNJAVANJU TEHNIKIH USLOVA U POGLEDU BUKE I EMISIJE ZAGAIVAA ZA "ZELENIJE I BEZBEDNO" VOZILO
Tip vozila i proizvoa: VIN oznaka vozila: Tip i broj motora: Proizvoa vozila, ili ovlaeni predstavnik proizvoaa u dravi registracije34 (naziv preduzea) ovim potvruje da je naznaeno vozilo identino sa vozilom koje je dana ........................................ bilo saglasno sa odredbama Rezolucije CEMT/CM(2005)9/FINAL i potvruje da su unete pojedinosti tane. Mereno prema1: UNECE Pravilniku R.85, odnosno Uputstvu 80/1269/EEZ izmenjenim i dopunjenim Uputstvom 1999/99/EZ Najvea snaga motora [kW]: pri [min-1]:
BUKA I EMISIJA ZAGAIVAA

Mereno prema1: UNECE Pravilniku R.51/02, odnosno Uputstvu 70/157/EEZ izmenjenim i dopunjenim Uputstvom 1999/101/EZ Najvei nivo buke [dB(A)] Snaga motora Izmereni nivo buke [dB(A)] 77 75 [kW] 78 > 75 [kW] ili < 150 [kW] 80 150 [kW] Na: U: Od strane: Brzina prilaenja [km/h]: U stepenu prenosa: Nivo buke komprimovanog vazduha [dB(A)]: Nivo buke u neposrednoj blizini [dB(A)]: pri [min-1]:
Mereno prema1: UNECE Pravilniku R.49/02, odnosno Uputstvu 88/77/EEZ izmenjenim i dopunjenim Uputstvom 91/542/EEZ Najvea vrednost [g/kWh] Zagaivai Izmerene vrednosti [g/kWh] 4,0 CO 1,1 HC 7,0 NOx 0,15 estice
Mesto
Datum
Potpis i peat
34
Precrtati neodgovarajue.
- 79 -
Diplomski rad

Potvrda "B" za "zelenije i bezbedno" vozilo broj: ......................
Prilog 9:
POTVRDA O ISPUNJAVANJU TEHNIKIH USLOVA U POGLEDU BEZBEDNOSTI ZA "ZELENIJE I BEZBEDNO" VOZILO

-
Nadleni organ u dravi registracije,35 i 36 Proizvoa vozila, ili ovlaeni predstavnik proizvoaa u dravi registracije1 ili Nadleni organ u dravi registracije i proizvoa vozila, ili ovlaeni predstavnik proizvoaa u dravi registracije kada proizvoa vozila ne ugrauje svu opremu.1i37 (naziv(i) preduzea i/ili nadlenog organa)
ovim potvruje da naznaeno vozilo ispunjava odredbe Rezolucije CEMT/CM(2005)9/FINAL, i potvruje da su unete pojedinosti tane. Motorno vozilo je opremljeno sa:
ureajem za zatitu od podletanja sa zadnje strane pod vozilo38 u skladu sa UNECE Pravilnikom br. R58 ili Uputstvom 70/221/EEZ izmenjenim i dopunjenim Uputstvom 2000/8/EZ, ureajem za bonu zatitu4 u skladu sa UNECE Pravilnikom br. R.73 ili Uputstvom 89/297/EEZ, svetlom za upozorenje u skladu sa UNECE Pravilnikom br. R.6 ili Uputstvom 76/756/EEZ izmenjenim i dopunjenim Uputstvom 1999/15/EZ, tahografom u skladu sa UNECE AETR Sporazumom ili Uredbom Saveta (EEZ) br. 3821/85 koja je poslednji put izmenjena i dopunjena Uredbom (EZ) br. 1056/97 ili br. 2135/98, ureajem za ogranienje brzine u skladu sa UNECE Pravilnikom R.89 ili Uputstvom 92/24/EEZ, tablama za oznaavanje dugih i tekih vozila u skladu sa Pravilnikom UNECE R.70, ureajem za koenje, ukljuujui ABS sistem u skladu sa UNECE Pravilnikom R.13 ili Uputstvom 71/320/EEZ izmenjenim i dopunjenim Uputstvom 98/12/EZ, ureajem za upravljanje u skladu sa UNECE Pravilnikom R.79 ili Uputstvom 70/311/EEZ izmenjenim i dopunjenim Uputstvom 92/62/EZ ili Uputstvom 1999/7/EZ
Mesto
Datum
Potpis(i) i peat(i)
35 36 37 38
Precrtati neodgovarajue. Za drave u kojima ne postoji ovlaeni predstavnik proizvoaa vozila. U ovom sluaju, kvadratie levo popunjava prvi potpisnik a kvadratie desno drugi potpisnik. Ne primenjuje se na vuno vozilo za poluprikolice.
- 80 -
Diplomski rad

Potvrda "A" za "EURO 3 bezbedno" vozilo broj: ...................
Prilog 10:
POTVRDA O ISPUNJAVANJU TEHNIKIH USLOVA U POGLEDU BUKE I EMISIJE ZAGAIVAA ZA "EURO 3 BEZBEDNO" VOZILO
Proizvoa vozila, ili ovlaeni predstavnik proizvoaa u dravi registracije39

(naziv preduzea) ovim potvruje da je naznaeno vozilo identino sa vozilom koje je dana ................................. bilo saglasno sa odredbama Rezolucije CEMT/CM(2005)9/FINAL i potvruje da su unete pojedinosti tane. Tip vozila i proizvoa: VIN oznaka vozila: Tip i broj motora: Mereno prema1: UNECE Pravilniku R.85, odnosno Uputstvu 80/1269/EEZ kao to je poslednji put izmenjeno i dopunjeno Uputstvom 1999/99/EZ Najvea snaga motora [kW]: pri [min-1] : BUKA I EMISIJA ZAGAIVAA Buka merena prema1: UNECE Pravilniku R.51/02, odnosno Uputstvu 70/157/EEZ izmenjenim i dopunjenim Uputstvom 1999/101/EZ Najvei nivo buke40 [dB(A)] Snaga motora Izmereni nivo buke [dB(A)] 77 75 [kW] 78 > 75 [kW] ili< 150 [kW] 80 >150 [kW] Na: U: Od strane: Brzina prilaenja [km/h]: U stepenu prenosa: Nivo buke komprimovanog vazduha [dB(A)]: Nivo buke u neposrednoj blizini [dB(A)]: pri [min-1] : Mereno prema1: UNECE Pravilniku R.49/03 ili Uputstvu 88/77/EEZ izmenjenim i dopunjenim Uputstvom 1999/96/EZ i prema ESC i ELR ciklusu ispitivanja Najvea vrednost [g/kWh] Zagaivai Izmerene vrednosti [g/kWh] 2,1 [g/kWh] CO [g/kWh] 0,66 [g/kWh] HC [g/kWh] 5,0 [g/kWh] NOx [g/kWh] 0,10 (0,13)41 [g/kWh]) estice [g/kWh] 0,8 [m-1] opacitet [m-1] Mereno prema1: UNECE Pravilniku R.49/03, odnosno Uputstvu 88/77/EEZ izmenjenim i dopunjenim Uputstvom1999/96/EZ i prema ETC ciklusu ispitivanja Najvea vrednost [g/kWh] Zagaivai Izmerene vrednosti [g/kWh] 5,45 CO 0,78 NMHC 1,60 CH442 5,00 NOx 0,16 (0,21) estice Mesto Datum Potpis i peat
39 40 41 42
Nepotrebno precrtati. Rezolucija CEMT/CM(95)4/Final i CEMT/CM(98)8/Final. Za motore sa zapreminom cilindra ispod 0.75 dm3 i nominalnim reimom ispod 3000 min-1. Samo za motore na prirodan gas prema odredbama za ETC ispitivanja (Prilog III, dodatak 2, taka 3.9 Uputstva 1999/96/EZ).
- 81 -
Diplomski rad

Potvrda "B" za "EURO 3 bezbedno" vozilo broj: ..................
Prilog 11:
POTVRDA O ISPUNJAVANJU TEHNIKIH USLOVA U POGLEDU BEZBEDNOSTI ZA "EURO 3 BEZBEDNO" VOZILO - Nadleni organ u dravi registracije,43
i 44
- Proizvoa vozila, ili ovlaeni predstavnik proizvoaa u dravi registracije1 ili - Nadleni organ u dravi registracije i proizvoa vozila, ili ovlaeni predstavnik proizvoaa vozila u dravi registracije kada proizvoa vozila ne ugrauje svu i opremu.1 45 (naziv(i) preduzea i/ili nadlenog organa) ovim potvruje da naznaeno vozilo ispunjava odredbe Rezolucije CEMT/CM(2005)9/FINAL i potvruje da su unete pojedinosti tane. Motorno vozilo je opremljeno sa: ureajem za zatitu od podletanja za zadnje strane pod vozilo46 u skladu sa UNECE Pravilnikom R.58 ili Uputstvom 70/221/EEZ izmenjenim i dopunjenim Uputstvom 2000/8/EZ ureajem za bonu zatitu u skladu sa UNECE Pravilnikom R.73 ili Uputstvom 89/297/EEZ, retrovizorima u skladu sa UNECE Pravilnikom R.46 ili Uputstvom 71/1271/EEZ izmenjenim i dopunjenim Uputstvom 88/321/EZ ili Uputstvom 2003/97/EZ, svetlosnim i svetlosno-signalnim ureajima u skladu sa UNECE Pravilnikom R.48 ili Uputstvom 76/756/EEZ izmenjenim i dopunjenim Uputstvom 97/28/EZ,
tahografom u skladu sa UNECE AETR Sporazumom ili Uredbom Saveta (EEZ) br. 3821/85 izmenjenom i dopunjenom Uredbom (EZ) br. 1056/97 ili br. 2135/98,
.
Mesto
ureajem za ogranienje brzine u skladu sa UNECE Pravilnikom R.89 ili Uputstvom 92/24/EEZ izmenjenim i dopunjenim Uputstvom 2004/11/EZ, tablom za oznaavanje dugih i tekih vozila u skladu sa UNECE Pravilnikom R.70, ureajem za koenje, ukljuujui ABS sistem u skladu sa UNECE Pravilnikom R.13 ili Uputstvom 71/320/EEZ izmenjenim i dopunjenim Uputstvom 98/12/EZ, ureajem za upravljanje u skladu sa UNECE Pravilnikom R.79 ili Uputstvom 70/311/EEZ izmenjenim i dopunjenim Uputstvom 1999/7/EZ
Datum
Potpis(i) i peat(i)
43 44 45 46
Nepotrebno precrtati. Za drave u kojima ne postoji ovlaeni predstavnik proizvoaa vozila. U ovom sluaju, levu kolonu kvadratia popunjava prvi potpisnik a desnu kolonu kvadratia popunjava drugi pot Ne primenjuje se na vuno vozilo za poluprikolicu.
- 82 -
Diplomski rad

Potvrda "A" za "EURO 4 bezbedno" vozilo broj: ...................
Prilog 12:
POTVRDA O ISPUNJAVANJU TEHNIKIH USLOVA U POGLEDU BUKE I EMISIJE ZAGAIVAA ZA "EURO 4 BEZBEDNO" VOZILO Tip vozila i proizvoa: VIN oznaka vozila: Tip i broj motora: Proizvoa vozila, ili ovlaeni predstavnik proizvoaa u dravi registracije47 (naziv preduzea) ovim potvruje da je naznaeno vozilo identino sa vozilom koje je dana ................................. bilo saglasno sa odredbama Rezolucije CEMT/CM(2005)9/FINAL i potvruje da su unete pojedinosti tane. Mereno prema1: UNECE Pravilniku R.85, odnosno Uputstvom 80/1269/EEZ kao to je poslednji put izmenjeno i dopunjeno Uputstvom 1999/99/EZ Najvea snaga motora [kW]: pri [min-1] : BUKA I EMISIJA ZAGAIVAA Buka merena prema1: UNECE Pravilniku R.51, odnosno Uputstvom 70/157/EEZ izmenjenim i dopunjenim Uputstvom 1999/101/EZ Najvei nivo buke48 [dB(A)] Snaga motora Izmereni nivo buke [dB(A)] 77 75 [kW] 78 > 75 [kW] ili < 150 [kW] 80 150 [kW] Na: U: Od strane: Brzina prilaenja [km/h]: U stepenu prenosa: Nivo buke komprimovanog vazduha [dB(A)]: Nivo buke u neposrednoj blizini [dB(A)]: pri [min-1] : Mereno prema1: UNECE Pravilniku R.49, odnosno Uputstvom 88/77/EEZ kao to je poslednji put izmenjeno i dopunjeno Uputstvom 2001/27/EZ Najvea vrednost [g/kWh] Zagaivai Izmerene vrednosti [g/kWh] 1,50 [g/kWh] CO [g/kWh] 0,66 [g/kWh] HC [g/kWh] 3,50 [g/kWh] NOx [g/kWh] 0,02 [g/kWh] estice [g/kWh] 0,50 [m-1] opacitet [m-1] 1 Mereno prema : UNECE Pravilniku R.49, ili Uputstvu 88/77/EEZ kao to je poslednji put izmenjeno i dopunjeno Uputstvom 2001/27/EZ i prema ETC ciklusu ispitivanja Najvea vrednost [g/kWh] Zagaivai Izmerene vrednosti [g/kWh] 4,00 CO 0,35 NMHC 1,10 CH449 3,50 NOx 0,03 estice50 Mesto
47 48 49 50
Datum
Potpis i peat
Nepotrebno precrtati. Rezolucija CEMT/CM(95)4/Final i CEMT/CM(98)8/Final. Samo za motore na prirodni gas. Ne primenjuje se na motore na gas.
- 83 -
Diplomski rad

Potvrda "B" za "EURO 4 bezbedno" vozilo broj: ..................
Prilog 13:
POTVRDA O ISPUNJAVANJU TEHNIKIH USLOVA U POGLEDU BEZBEDNOSTI ZA " EURO 4 BEZBEDNO" VOZILO - Nadleni organ u dravi registracije,51 i 52 - Proizvoa vozila, ili ovlaeni predstavnik proizvoaa u dravi registracije1 ili - Nadleni organ u dravi registracije i proizvoa vozila, ili ovlaeni predstavnik proizvoaa vozila u dravi registracije kada proizvoa vozila ne ugrauje svu opremu.1 i 53 (naziv(i) preduzea i/ili nadlenog organa) ovim potvruje da naznaeno vozilo ispunjava odredbe Rezolucije CEMT/CM(2005)9/FINAL i potvruje da su unete pojedinosti tane. Motorno vozilo je opremljeno sa:
ureajem za zatitu od podletanja za zadnje strane pod vozilo54 u skladu sa UNECE Pravilnikom R.58 ili Uputstvom 70/221/EEZ izmenjenim i dopunjenim Uputstvom 2000/8/EZ, ureajem za bonu zatitu u skladu sa UNECE Pravilnikom R.73 ili Uputstvom 89/297/EEZ, retrovizorima u skladu sa UNECE Pravilnikom R.46 ili Uputstvom 71/1271/EEZ izmenjenim i dopunjenim Uputstvom 88/321/EZ ili Uputstvom 2003/97/EZ, svetlosnim i svetlosno-signalnim ureajima u skladu sa UNECE Pravilnikom R.48 ili Uputstvom 76/756/EEZ izmenjenim i dopunjenim Uputstvom 97/28/EZ,
tahografom u skladu sa UNECE AETR Sporazumom ili Uredbom Saveta (EEZ) br. 3821/85 izmenjenom dopunjenom Uredbom (EZ) br. 1056/97 ili br. 2135/98, ureajem za ogranienje brzine u skladu sa UNECE Pravilnikom R.89 ili Uputstvom 92/24/EEZ izmenjenim i dopunjenim Uputstvom 2004/11/EZ, tablom za oznaavanje dugih i tekih vozila u skladu sa UNECE Pravilnikom R.70, ureajem za koenje, ukljuujui ABS sistem u skladu sa UNECE Pravilnikom R.13 ili Uputstvom 71/320/EEZ izmenjenim i dopunjenim Uputstvom 98/12/EZ, ureajem za upravljanje u skladu sa UNECE Pravilnikom R.79 ili Uputstvom 70/311/EEZ izmenjenim i dopunjenim Uputstvom 1999/7/EZ. Mesto Datum Potpis(i) i peat(i)
51 52
Nepotrebno precrtati. Za drave u kojima ne postoji ovlaeni predstavnik proizvoaa vozila. 53 U ovom sluaju, levu kolonu kvadratia popunjava prvi potpisnik a desnu kolonu kvadratia popunjava drugi potpisnik. 54 Ne primenjuje se na vuno vozilo za poluprikolicu.
- 84 -
Diplomski rad

Potvrda broj: ....................
Prilog 14:
POTVRDA ZA PRIKLJUNO VOZILO55 O ISPUNJAVANJU TEHNIKIH USLOVA ZA "BEZBEDNO" VOZILO (ZELENIJE, EURO 3, EURO 4 ) SAGLASNO ODREDBAMA REZOLUCIJE CEMT/CM(2005)9/FINAL Tip vozila i proizvoa: VIN oznaka vozila: - Nadleni organ u dravi registracije,56 i 57 - Proizvoa vozila, ili ovlaeni predstavnik proizvoaa u dravi registracije2 ili - Nadleni organ u dravi registracije i proizvoa vozila, ili ovlaeni predstavnik proizvoaa vozila u dravi registracije kada proizvoa vozila ne ugrauje svu opremu.2 i 58 (naziv(i) preduzea i/ili nadlenog organa) ovim potvruje da naznaeno vozilo ispunjava odredbe Rezolucije CEMT/CM(2005)9/FINAL i potvruje da su unete pojedinosti tane. Prikolica je opremljena sa:
ureajem za zatitu od podletanja sa zadnje strane pod vozilo u skladu sa UNECE Pravilnikom R.58 ili Uputstvom 70/221/EEZ kao to je poslednji put izmenjeno i dopunjeno Uputstvom 2000/8/EZ, ureajem za bonu zatitu u skladu sa UNECE Pravilnikom R.73 ili Uputstvom 89/297/EEZ, svetlima za upozorenje u skladu sa UNECE Pravilnikom R.48 ili Uputstvom 76/756/EEZ kao to je poslednji put izmenjeno i dopunjeno Uputstvom 97/28/EZ, tablom za oznaavanje dugih i tekih vozila u skladu sa UNECE Pravilnikom R.70, ureajem za koenje, ukljuujui ABS sistem, u skladu sa UNECE Pravilnikom R.13 ili Uputstvom 71/320/EEZ kao to je poslednji put izmenjeno i dopunjeno Uputstvom 98/12/EZ.
Mesto
Datum
Potpis i peat
55 56
Prikolice i poluprikolice. Nepotrebno precrtati. 57 Za drave u kojima ne postoji ovlaeni predstavnik proizvoaa vozila. 58 U ovom sluaju, levu kolonu kvadratia popunjava prvi potpisnik a desnu kolonu kvadratia popunjava drugi potpisnik.
- 85 -
Diplomski rad

Potvrda za teretno i prikljuno vozilo broj: ....................
Prilog 15:
POTVRDA O SPOSOBNOSTI TERETNOG I PRIKLJUNOG VOZILA ZA KORIENJE U DRUMSKOM SAOBRAAJU SAGLASNO UPUTSTVU 96/96/EZ IZMENJENIM I DOPUNJENIM UPUTSTVOM 1999/52/EZ, U CILJU PRIMENE REZOLUCIJE CEMT/CM(2005)9/FINAL
Registarski broj vozila: Potvrda o saglasnosti br.: Tip vozila i proizvoa: 59 VIN oznaka vozila: Tip i broj motora60: Nadlen telo ili ustanovaS odreene i direktno nadzirane od strane drave registracije, a u svrhu primene UNECE Sporazuma iz 1997. godine ili UNECE usaglaenog Pravilnika R.E.I (TRANS/SC.1/294/Rev.5) izmenjenog i dopunjenog 2001. godine (TRANS/WP.1/2001/25) ili Uputstva 96/96/EZ, ovim potvruje da je naznaeno vozilo saglasno sa odredbama gore navedenih propisa, kao i da su sledee stavke obavezno proverene: - koioni sistem (ukljuujui ABS sistem, kompatibilnost sa prikljunim vozilom i viceversa), - upravljaki toak2 i upravljaki ureaji, - vidljivost, - svetlosni i svetlosno-signalni ureaj i elektrina oprema, - osovine, naplatci, pneumatici i oslanjanje (ukljuujui dubinu gazeeg sloja), - asija i delovi asije, ukljuujui ureaje za bonu zatitu i zatitu od podletanja sa zadnje strane pod vozilo, - druga oprema, ukljuujui:
sigurnosni trougao2, tahograf (zapeaen)2, ureaj za ogranienje brzine2, [m-1]. Potpis i peat
- opacitet2 vrednost koeficijenta apsorpcije:

Mesto
Datum
59 60
U sluaju prikljunog vozila tip prikljunog vozila. N primenjuje se na prikljuna vozila.
- 86 -
Diplomski rad
Prilog 16: Vozaka dozvola, meunarodna vozaka dozvola, paso i viza,
- 87 -
Diplomski rad
Prilog 17: Jedinstvena carinska isprava (JCI)
- 88 -
Diplomski rad
Prilog 18: Saeta deklaracija
- 89 -
Diplomski rad
Prilog 19: Deklaracija za carinsku vrednost (DCV)

1. NAZIV I ADRESA PRODAVCA
SLUBENA BELEKA I
2 (a). NAZIV I ADRESA KUPCA
2(b). IME I ADRESA PODNOSIOCA
VANA NAPOMENA Podnoenjem ove deklaracije deklarant preuzima odgovornost za istinitost i potpunost podataka navedeniih u ovom obrascu i njegovim dodacima, kao i za verodostojnost podnesenih isprava. Deklarant se takoe obavezuje da e podneti i druge isprave ili dati dopunske informacije koje carinarnica smatra potrebnim za utvrivanje carinske vrednosti robe.
3. Paritet isporuke
4. Broj i datum fakture
5. Broj i datum ugovora
6. Broj i datum bilo koje prethodne carinske odluke koja se odnosi na rubrike 7 do 9
Upisati X potrebno DA
gde NE
je
7 (a). Dali su kupac i prodavac POVEZANI (*) u skladu sa lanom 46, stav 2. i 3. Carinskog zakona? Ako nisu, popunite rubriku 8. (b) Da li povezanost utie na cenu robe? (c) opcioni odgovor: Da li se transakcijska vrednost uvezene robe pribliava transakcijskoj vrednosti iste ili sline robe uvezene i isto ili priblino isto vreme? Ako je odgovor DA navesti pojedinosti. 8(a). Da li postoje bilo koja ogranienja u pogledu raspolaganja ili korienja robe od strane kupca, osim ogranienja iz lana 46 stav 1 Carinskog zakona koja: DA NE
ne utiu bitno na vrednost robe? (b) Da li prodaja ili cena robe podlee USLOVU ili NAKNADI ija se vrednost ne moe utvrditi u odnosu na vrednost robe koja se vrednuje (lan 46 stav 1 taka 2 Carinskog zakona)? Specifirati prirodu ogranienja ako postoje. Ako se vrednost uslova ili naknada moe utvrditi, navesti iznos u rubriku 11 (b). 9(a). Da li se plaaju naknade za korienje prava intelektualne svojine, ukljuujui naknadu za LICENCE, za uvezenu robu, koje kupac plaa posredno ili neposredno kao uslov prodaje? (b) Da li prihod od PONOVNE PRODAJE, RASPOLAGANJA, ili UPOTREBE robe direktno ili indirektno pripada trgovcu? Ako je odgovor DA na bilo kioje od ovih pitanja, psecifirati uslove i ako je mogue uneti iznose u rubrikama 15 i 16. (*) NAPOMENE ZA RUBRIKU 7 ( LAN 46, STAV 2 I 3 CARINSKOG ZAKONA) 1. Smatraa se da su kupac i prodavac povezani samo ako: a) je jedan od njih direktor ili rukovodilac firme koja je u vlasnitvu ovog drugog. b) su pravno priznati partneri u poslu c) su u odnosu poslodavac i zaposleni d) je jedan od njih direktni ili indirektni vlasnik, kontrolie ili poseduje 5 % ili vie akcija pravom glasa ili deonica u svakoj firmi e) jedan direktno ili indirektno kontrolie drugog f) su posredno ili neposredno pod kontrolom treeg lica g) zajedno, direktno ili indirektno, kontroliu tree lice h) su lanovi iste porodice. 2. Lica koja su meusobno povezana, na nain da je jedan od njih iskljuivi zastupnik, iskljuivi distributer ili iskljuivi koncesionar drugog, smatrae se povezanim ako je ispunjen neki od kriterijuma iz take 1 ove napomene. DA NE
su odreena ili zahtevana zakonom iloi od strane javnih organa, ograniavaju geografsku oblast u kojoj roba moe biti ponovo prodata ili,
10 (a). Broj DCV BIS koji se prilau
10 (b). Mesto Datum Potpis
- 90 -
Diplomski rad
Prilog 20: Spisak poiljke SPISAK POILJKE

Redni Oznake, brojevi, koliina i vrsta Zemlja broj pakovanja; otpreme/ opis robe i primalac izvoza Bruto Rezervisano masa u za slubenu kg upotrebu
Peat
Potpis podnosioca
- 91 -
Diplomski rad
Prilog 21: Izgled vauera TIR karneta
- 92 -
Diplomski rad
Prilog 22: Izgled korica ATA karneta
- 93 -

Medjunarodni Transport

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Medjunarodni Transport

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Medjunarodni Transport

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

SADRAJ

Vladimir Kneevi 98 - 1- 032

Vladimir Kneevi 98 - 1- 032

Vladimir Kneevi 98 - 1- 032

Vladimir Kneevi 98 - 1- 032

UGOVORI U MEUNARODNOM DRUMSKOM PREVOZU

1.1 Ugovaranje meunarodnog drumskog prevoza

Vladimir Kneevi 98 - 1- 032

Vladimir Kneevi 98 - 1- 032

1.2 Podugovaranje meunarodnog drumskog prevoza

Vladimir Kneevi 98 - 1- 032

1.3 CMR konvencija

Vladimir Kneevi 98 - 1- 032

Vladimir Kneevi 98 - 1- 032

Vladimir Kneevi 98 - 1- 032

Vladimir Kneevi 98 - 1- 032

Vladimir Kneevi 98 - 1- 032

2.1 Pravni poloaj pedicije i pediterska dokumenta

Diplomski rad Postoje 3 osnovna privredno - pravna poloaja pedicije:

Vladimir Kneevi 98 - 1- 032

Vladimir Kneevi 98 - 1- 032

2.2 Pravila za tumaenje meunarodnih trgovinskih termina (INCOTERMS 2000)

Vladimir Kneevi 98 - 1- 032

Vladimir Kneevi 98 - 1- 032 Tabela br. 1: Klasifikacija INCOTERMS 2000

Otprema EXW Ex Works (franko fabrika)

Vladimir Kneevi 98 - 1- 032

Vladimir Kneevi 98 - 1- 032

Prevoznik (imenovan od kupca)

Slika br. 4: Grafika interpretacija termina FOB

Diplomski rad CFR

Vladimir Kneevi 98 - 1- 032

Slika br. 6: Grafika interpretacija termina CIF

Diplomski rad CPT

Vladimir Kneevi 98 - 1- 032

Prevoznik (imenovan od kupca)

Isporuka (do destinacije)

Prevoznik (imenovan od kupca)

Isporuka sa osiguranjem (do destinacije)

Slika br.8: Grafika interpretacija termina CIP

Diplomski rad DAF

Vladimir Kneevi 98 - 1- 032

Vladimir Kneevi 98 - 1- 032

Isporuka neocarinjene robe do skladita

Isporuka ocarinjene robe do skladita

Slika br. 13: Grafika interpretacija termina DDP

VAT - Value Added Taxes

Vladimir Kneevi 98 - 1- 032

PRISTUP DELATNOSTI MEUNARODNOG DRUMSKOG PREVOZA

3.1 Uverenje o osposobljenosti za obavljanje meunarodnog javnog prevoza u drumskom saobraaju

Vladimir Kneevi 98 - 1- 032

Vladimir Kneevi 98 - 1- 032

Vladimir Kneevi 98 - 1- 032

3.2 EURO licenca

Kabotaa je dozvoljena od 1. jula 1998. godine.

Vladimir Kneevi 98 - 1- 032

DOKUMENTA ZA PRISTUP TRITU

Vladimir Kneevi 98 - 1- 032

4.1 Bilateralne dozvole

Azerbejdan Belgija Belorusija Bosna i Hercegovina Bugarska