Tijana jakovljevi

Muzej Grada Novog Sada Novi Sad Srbija

UDK 398:796]-053.2 796.1-053.2:398.01 Prethodno priopenje Primljeno: 02. oujka 2009. Prihvaeno: 10. oujka 2009.

Deije igre kao model folklorne komunikacije

Apstrakt: Deije igre, njihove forme i sadraji, oblikovani su kulturnim i socijalnim obrascima, dok sam sadraj jeste reprezent simbolike komunikacije izmeu drutva i njegovih lanova aktera igara. Sadraji igara, kao i igre uopte, ne predstavljaju medij samo na relaciji drutvo lanovi drutva, ve i izmeu samih lanova jedne drutvene zajednice. Upravo se kroz proces njihove komunikacije odvija transmisija igara, najee na meugeneracijskom nivou, ali i u okvirima jednogeneracijskih grupa. Prilikom transmisije sadraji ne ostaju istovetni, ve se unose novi elementi koji dovode do transformacije sadraja ili se tokom transmisije sadraji redukuju. Ove karakteristike igara, kao i karakteristike iskazane kroz nain nastanka, prenoenja i manifestacije, odreuju deije igre kao folklornu formu. U ovom radu se kolektivne deije igre razmatraju u kontekstu folklora i folklorne komunikacije. Uoavaju se njihove folklorne karakteristike, te se igre analiziraju u diskursu komunikacijskog procesa. Kljune rijei: djeje igre, folklor, djeji folklor, folklorna komunikacija, djeje grupe eijim igrama bave se razliite discipline (pedagoke, psiholoke i dr.), u kojima se kao primaran aspekt sagledavanja igara izdvaja njihova funkcija u psiho-fizikom razvoju deteta. Meutim, ukoliko se igre postave u kontekst drutva i kulture u kojima su nastale/nastaju i u kojima su egzistirale/egzistiraju, uoava se da ih je mogue pozicionirati u podruje istraivanja etnologije i antropologije. Analizom igara, odnosno njihovih formi i sadraja, u etnolokom/antropolokom diskursu, moe se zapaziti da njihovo konstruisanje usmeravaju kulturni i socijalni obrasci, odnosno da su oni (forme i sadraji) refleksija pojava u drutvima i kulturama u kojima igre nastaju i/ili u kojima su deo prakse. Posmatrani u ovom diskursu, sadra-

31

Etnoloka istraivanja/Ethnological Researches

ji igara odraavaju simboliku komunikaciju izmeu drutva i njegovih lanova/aktera igara, kao i izmeu samih lanova jedne drutvene zajednice na meugeneracijskom nivou ili u okviru jednogeneracijskih grupa. Deije igre se, takoe, mogu posmatrati i u diskursu folklora, gde se uzimaju o obzir odlike iskazane kroz nain nastanka, prenoenja, te kroz same oblike manifestacije igara. Meu prvim etnolokim/antropolokim istraivanjima koja su ukazala na odnos naina igranja i tipa kulture i drutva u kojima egzistira odreena igrovna praksa, bila su terenska istraivanja Rut Benedikt i Margaret Mid. Njihova istraivanja bila su fokusirana na problem detinjstva i odrastanja u vanevropskim drutvima.1 Takoe, i druga istraivanja kojima su bile obuhvaene deije igre, a koja se vremenski podudaraju sa istraivanjima Benediktove i Midove, bila su usredsreena na vanevropska, ali i evropska ruralna drutva. Istraivanja deijih igara kao segmenta gradskog folklora, inicirana su istraivanjima engleskih folklorista Pitera i Ajone Opi, sprovedenim pedesetih godina 20. veka meu decom u Engleskoj, kotskoj i Velsu. Ova istraivanja su rezultirala objavljivanjem dela Folklor i jezik kolske dece, a deset godina kasnije i dela Deije igre na ulici i igralitu. Istraivanja Opijevih su podstakla brojne folkloriste da zaponu sa istraivanjem i urbanog deijeg folklora i deijih igara (Prema: Semjonovi Kon, 1987: 101). Iako su savremena istraivanja deijih igara pomerila svoj fokus sa samih manifestacija igara na analizu tekstualnog i konverzacijskog sadraja igara, uloge igara u ouvanju lokalnog, nacionalnog i kulturnog identiteta, konstrukciji rodnog identiteta i slino,2 ona nisu istrgla deije igre iz diskursa folklora. U radu e biti analizirane karakteristike kolektivnih deijih igara koje ih smetaju u diskurs folklora i odreuju kao vrstu folklorne komunikacije.
1 Margaret Mid je tokom svojih istraivanja na Manus ostrvima zapazila da deca imaju slobodu da ceo dan provedu u igri, ali da u njihovim igrama dominiraju nerazvijeni oblici lieni matovitosti, koji su podseali na igru mladih ivotinja. Nerazvijenost deijih igara povezala je sa odsustvom obrazaca iz ivota odraslih koji bi kod dece izazvali elju da ih oponaaju. Druga autorka je u svojim istraivanjima dola do zakljuka da su u tradicionalnim zajednicama deca aktivno ukljuena u svet odraslih, tako da od najranijih dana kroz rad i igru ue kako da postanu samostalni i odgovorni lanovi zajednice (Prema: , 2004: 53). 2 Videti: Marjorie Harness Goodwin. 1985. The Serious Side of Jump Rope, Conversational Practices and Social Organization in the Frame of Play. Journal of American Folklore, July September, http://www. sscnet.ucla.edu/anthro/faculty/goodwin/Goodwin_ Jumprope.pdf; M. H. Goodwin, Charles Goodwin, Childrens arguing, http://www.sscnet.ucla.edu/clic/cgoodwin/87child_argue.pdf; M. H. Goodwin. The Relevance of Ethnicity, Class and Gender in Childrens Perr Negotiations, http://www.sscnet.ucla.edu/ anthro/faculty/goodwin/RelevanceEthnicityClassGender.pdf; ed. Julia C. Bishop and Mavis Curtis. Play today in the primary school playground, Life, learning and creativity. Buckingham: Open University Press, http://www.mcgrawhill.co.uk/openup/chapters/0335207154; . 2004. , . : ; . . 2005. , LIII; Elly Bai. 1985. Meusobni uticaj podunavskih zemalja na djeje igre, posebno na djeje brojalice. Zbornik radova XXXIII kongresa Saveza udruenja folklorista Jugoslavije I; E. Bai. SO LA SO MI, Glasanje djece glasanje sportskih navijaa. Zbornik radova XXXIII kongresa Saveza udruenja folklorista Jugoslavije; Mirjana ProiDvorni. 1990. Brojalice, primer deijeg urbanog folklora. Rad XXXVIII Kongresa Saveza udruenja folklorista Jugoslavije; Vesna Marjanovi. 1997. Deije igre i tradicionalno naslee kod Srba u Vojvodini. Zbornik meunarodnog festivala folklora; . . 2005. . : ; Zorica Rajkovi. 1978. Dananji djeji folklor istraivanje u Zagrebu. Narodna umjetnost.

32

Tijana Jakovljevi: Deije igre kao model folklorne komunikacije

Deije igre u diskursu folklorne komunikacije

Folklor nije agregat kulturnih koncepata, ve komunikacijski proces (Ben-Amos, 1971: 9) i aktivna tradicija koja se prenosi kroz jedinice znaenja koje se razmenjuju u neformalnoj komunikaciji meu bliskim i poznatim ljudima na nain prepoznatljivog stila, forme i kulturnih premisa (, 2005: 248). Folklorne sadraje je mogue razdvojiti od nefolklora analizom teksta, teksture i konteksta. Prema Ben-Amosu tekstualni znaci folklorne komunikacije, po kojima se ona razlikuje od obinog saoptavanja, jesu uvodne i zavrne formule u bajkama, struktura dogaaja u bajci, posebno sintaksike i semantike strukture i slino. Tekstualna obeleja odvajaju folklornu komunikaciju od neumetnikih oblika saoptavanja ritmikim govorom, recitivom, intonacijom, muzikom, melodijskom pratnjom, likovnim uzorkom, dok posebne konvencije kojima se predviaju mesto, vreme i drutvo za folklorni in, oznaavaju njegov kontekst. Ovi komunikacijski znakovi za prepoznavanje folklora ne moraju da se pojavljuju na sva tri nivoa, ve je dovoljno da postoje samo na jednom (Bokovi-Stulli, 1983: 33). Dragana Antonijevi istie da odreeno ponaanje moe biti prepoznato kao folklor u bilo kom segmentu drutva i kulture pod uslovom da zadovoljava osnovni kriterijum folklorne komunikacije. U komunikacijskom smislu, folklor se odreuje kao posebna vrsta izraavanja zajednika svim osobama i grupama koje u odreenim situacijama koriste folklorni govor i folklorne anrove kao vano sredstvo komunikacije (, 2005: 249). Kao forma komunikacionog procesa, folklor je u socijalnom kontekstu ogranien na malu grupu, koja u izvesnoj meri ima sopstvenu kulturu (Isto: 32), a koja nastaje na osnovu iskustva njenih lanova i sainjena je od njima zajednikih sistema znanja, verovanja, ponaanja i obiaja (, 1996: 123, 124). Forma male grupe je odreena kao grupa ljudi sainjena od osoba koje meusobno komuniciraju, a kojih ima toliko da svaka osoba moe da komunicira sa ostalima direktno, odnosno licem u lice, a ne posredstvom drugih ljudi. Male grupe mogu biti porodice, gangovi, radnici u kancelariji, seoske zajednice i slino (Ben-Amos, 1971: 12). Takoe, kao male grupe koje su nosioci folklora mogu se posmatrati i deije vrnjake grupe. Sistem folklorne komunikacije koji se pojavljuje unutar njih oznaen je posebnim terminom deiji folklor.3 Sadraj deijeg folklora ine igre, zagonetke, rime, ale, stihovi, nadimci, ifre/tajni jezici u deijim grupama, leksikoni, spomenari, vicevi i druge forme koje se prema svojim karakteristikama mogu postaviti u diskurs folklora. Kako je ranije napomenuto, kao folklorni in/folklorno ponaanje i folklorna komunikacija mogu biti prepoznate one aktivnosti koje se odvijaju u okvirima malih grupa i koje zadovoljavaju osnovne kriterijume folklorne komunikacije. Osnovu za kategorizaciju karakteristika kolektivnih deijih igara kao forme folklorne komunikacije predstavljae koncept karakteristika ove forme komunikacije koje su izneli Dozef Arpad,4
3 U engleskom se, po analogiji sa reju folklor, koristi termin childlore za oznaavanje ovog segmenta deije podkulture. 4 Kao karakteristike folklorne komunikacije Arpad je naveo: oralnost (Oral), performativnost (Performance), komunikaciju licem u lice (Face-to-Face Communication), efemernost (Ephemeral), kolektivnost (Com-

33

Etnoloka istraivanja/Ethnological Researches

prilikom analize karakteristika anrova popularne kulture i Dragana Antoniijevi,5 prilikom analize folklornih karakteristika formulativnih SMS i e-mail poruka kao modernih oblika folklorne komunikacije. Karakteristike koje deije kolektivne igre odreuju kao formu folklorne komunikacije jesu: 1. anonimnost autora pojedinani autori kolektivnih deijih igara nisu poznati, ali se moe rei da su u stvaranju deijih igara uestvovale, i dalje uestvuju, brojne generacije dece. Takoe, ni vreme nastanka uslovno nazvanih izvornih oblika igara, ne moe se sa sigurnou utvrditi (, 2004: 67); 2. direktna komunikacija tokom izvoenja kolektivnih igara, komunikacija izmeu aktera se izvodi licem u lice i to putem njenih verbalnih i neverbalnih oblika. Upravo direktna komunikacija predstavlja nain transmisije igara do pojedinanih aktera ili celih grupa uesnika; 3. oralnost izvoenje igre podrazumeva neverbalnu komunikaciju aktera koja se odnosi na gestove i samo izvoenje igre, sa ili bez upotrebe rekvizita, ali i oralno odvijanje komunikacije. Takoe, transmisija igara se odvija, pored imitativne, i u usmenoj/oralnoj formi. 4. uzajamnost komunikacije uspostavljanje uzajamnosti u komunikaciji aktera igre jedan je od osnovnih uslova za njeno izvoenje. Akter prekidanjem komunikacije sa saigraem ili saigraima prekida i svoje uee u igri; 5. neformalna distribucija igre se ne distribuiraju iz nekog institucionalizovanog centra, ve nastaju spontano i kao takve se neformalno distribuiraju. Izvesne segmente deijeg folklora mogu da plasiraju odrasli, posebno uitelji i nastavnici, ali se zapaa da oni ne opstaju u spontanoj komunikaciji dece; 6. performativnost celokupan nain izvoenja igrovnih aktivnosti, od pripremnih radnji do samog izvoenja igara, sa ili bez upotrebe rekvizita, moe se posmatrati kao svojevrstan performans; 7. javnost veliki broj igara se izvodi na javnim povrinama koje su namenjene za igru ili na slobodnim javnim povrinama kojima su deca samim izvoenjem igre na njima, u okviru svojih grupa, dala znaenje igrovnog prostora. Javne povrine na kojima se igre najee izvode su slobodne travnate i zemljane povrine u okviru stambenih celina ili van njih, ulini prostor, parkovi, plae i druge sline povrine;
munal (Event)), re-kreativnost (Re-creation), varijabilnost (Variation), tradicionalnost (Tradition), nesvesnu strukturiranost (Unconscious Structure), kolektivnu reprezentaciju (Collective Representations), javno vlasnitvo (Public (Ownership)), difuziju (Diffusion) i nain memorisanja (Memory (Recollection) ) (Videti: Arpad 1976).
5 Dragana Antonijevi je za pomenutu analizu uzela u obzir i veinu karakteristika koje je naveo Dozef Arpad, te je njen koncept karakteristika folklorne komunikacije obuhvatio: anonimnost autora, performativnost, javnost, kolektivnost, varijabilnost, tradicionalnost, re-kreativnost, efemernost, oralnost, direktnu komunikaciju, usmerenost i uzajamnost komunikacije, neformalnu distribuciju (Videti: 2006).

34

Tijana Jakovljevi: Deije igre kao model folklorne komunikacije

8. kolektivnost igre predstavljaju kolektivnu svojinu malih deijih grupa i deo njihove (nematerijalne) kulture. U kontekstu kolektivnosti, deije igre su i reprezent kolektivnog identiteta dece. Meutim, ukoliko se posmatraju kao kolektivna svojina ire drutvene zajednice, tada se mogu pozicionirati kao forma nematerijalne kulturne batine cele zajednice; 9. re-kreativnost transmisija igara odvija se direktnom komunikacijom na meugeneracijskom nivou, ili u okvirima jednogeneracijskih grupa. Proces preuzimanja postojeih formi igre dozvoljava akterima igre uvoenje novih elemenata ili transformaciju starih. Ovaj proces moe predstavljati posledicu prilagoavanja trenutnim okolnostima izvoenja igre, u smislu prilagoavanja akterima ili prostoru izvoenja, ali proces re-kreiranja moe biti i odgovor na drutvene promene i tehniko-tehnoloki napredak, koji zahtevaju adaptacije jezikog aparata, rekvizita i igrovnog prostora; 10. varijabilnost fleksibilnost igre, odnosno mogunost uvoenja novih i transformacija starih elemenata, utie na nastanak brojnih varijeteta jedne igre. Varijabilnost se moe odnositi samo na naziv, tekstualni sadraj, nazive pozicija igraa, izvesna pravila, kao i na kombinaciju nekoliko navedenih elemenata ili njihov skup, ali uz nepromenjenost strukture igre; 11. tradicionalnost iako igre karakterie varijabilnost, moe se rei da je i tradicionalnost njihova odlika, s obzirom na to da promene odreenih elemenata igara ne ugroavaju njenu strukturu. Ona ostaje postojana, a time i predstavlja vezu izmeu starih tradicionalnih i novih oblika igre. Na osnovu navedenih karakteristika kolektivnih igara, moe se zakljuiti da one predstavljaju segment folklora prvenstveno grupa dece, a zatim i ire drutvene zajednice. One predstavljaju okvir odvijanja folklorne komunikacije izmeu njenih aktera, a uz pokazanu fleksibilnost i otvorenost za inovacije i transformacije, predstavljaju i komunikacijski lanac izmeu brojnih generacija dece/aktera, ili, kako navodi Ben-Amos, dovode do stvaranja tradicije proirene u vremenu i prostoru.6

Rezultati istraivanja deijih igara u diskursu folklorne komunikacije

Problem deijih igara kao oblika folklorne komunikacije ispitan je na uzorku igara koje su praktikovane u prvoj polovini 20. veka na podruju Novog Sada.7 Takoe, u
6 Zorica Rajkovi u radu o savremenom deijem folkloru navodi, na primer, da se brojalice koje deca ue od pedagoga (nastavnika) retko upotrebljavaju u slobodnoj igri, kao i da brojalice izdvojene iz konteksta (igre) deca vie ne smatraju svojima i kada daju dobre rezultate u vaspitnoj primeni (Rajkovi, 1978: 47). 7 I. S. Kon navodi da, za razliku od folklora odraslih, koji je tesno vezan za agrarnu sredinu, u industrijski razvijenim zemljama nosioci savremene deije tradicije su gradska deca, dok se transmisija odvija u

35

Etnoloka istraivanja/Ethnological Researches

cilju ispitivanja varijabilnosti i re-kreativnosti igara, proveren je stepen njihove transformacije i modifikacije u dananjoj igrovnoj praksi novosadske dece. Podaci o igrama dobijeni su putem razgovora sa sagovornicima/cama razliitog etnikog i konfesionalnog porekla, odabranih metodom lavine (snowball sample). Razgovori su voeni na osnovu upitanika sa otvorenim pitanjima. U razgovorima o igrama u prvoj polovini 20. veka uestvovalo je 40 sagovornika/ca koji su u trenutku istraivanja imali/ od 58 do 88 godina, dok su radi dobijanja podataka o obimu redukcije i stepenu transformacije igara u dananjoj igrovnoj praksi, voeni razgovori sa 10 sagovornika/ca starosti od 9 do 12 godina i sa 10 sagovornika/ca starosti od 25 do 35 godina. Tokom istraivanja registrovano je 56 kolektivnih igara koje su bile deo igrovne prakse novosadske dece u prvoj polovini 20. veka. U njihovom izvoenju su uestvovale polno/rodno i etniki homogene i heterogene deije grupe. Izvoenje 42 registrovane igre je podrazumevalo upotrebu rekvizita, dok je 10 igara obuhvatalo formulativne tekstove. Istraivanje igara kao oblika folklorne komunikacije odvijalo se u smeru sagledavanja forme i strukture deijih grupa kao okvira za odvijanje ovog oblika komunikacije, zatim distribucije, formi varijeteta igara, modifikacije i transformacije igrovnog sistema,8 kao osnova za uvid u re-kreativnost, varijabilnost i tradicionalnost istraivanih igara. Kada su u pitanju forma i struktura malih deijih grupa, zapaeno je da je njihovo formiranje bilo generacijski i teritorijalno odreeno, tako da su ih inila deca iz komijskog okruenja slinog uzrasta. Registrovano je postojanje polno/rodno homogenih, ali i polno/rodno heterogenih grupa, koje moe da ukae na drutvenu podrku kohezije dece razliitog pola. U delovima grada i kvartovima koji su tokom prve polovine 20. veka bili etniki heterogeni i deije grupe su bile organizovane na principu etnike heterogenosti. Etniki homogene deije grupe registrovane su samo u kvartovima koji su u ovom periodu bili etniki homogeni, to je sluaj sa kvartovima dva periferna naselja: u jednom je veinsko stanovnitvo bilo srpskog, a u drugom maarskog porekla. Sagovornici roeni u periodu pre Drugog svetskog rata, kada su maarski, nemaki i srpski jezik u Novom Sadu bili jednako zastupljeni u svakodnevnom kolokvijalnom govoru, istiu da su sva tri jezika bila zastupljena u komunikaciji u okviru njihovih grupa, te da je jezik prilagoavan jeziku veine lanova. Distribucija igara u istraivanom periodu se odvijala komunikacijom lice u lice na meugeneracijskom nivou, najee sa starijim srodnicima ili u okvirima jednogeneracijskih grupa. Sagovornici o igrama koje su i danas u praksi, jasno su pravili razliku izmeu igara koje spontano izvode u okviru svojih igrovnih grupa i igara koje su deo kolskog programa uenja tradicionalnih igara. Ove druge tokom razgovopravcu grad selo (Kon, 1987: 102).
8 Ovo istraivanje je segment ireg istraivanja deijih igara praktikovanih na podruju Novog Sada tokom prve polovine 20. veka, kojim su, pored formalnih karakteristika, bile obuhvaene i analize polne/ rodne orijentacije igara, etnikih i konfesionalnih, te drutveno poeljnih karakteristika igara i obima redukcije i stepena transformacije u dananjoj igrovnoj praksi novosadske dece.

36

Tijana Jakovljevi: Deije igre kao model folklorne komunikacije

ra sagovornici nisu stavljali u kontekst svoje igrovne prakse, to navodi na zakljuak da igre koje se institucijalno distribuiraju u deijim grupama nisu prihvaene kao deo folklora. Analiza zastupljenosti identinih ili modifikovanih i transformisanih oblika, ali i nestajanja igara praktikovanih u prvoj polovini 20. veka iz dananje igrovne prakse neophodna je zbog sagledavanja re-kreativnosti, varijabilnosti i tradicionalnosti istraivanih igara. U kontekstu formi varijeteta igara izdvajaju se varijacije izazvane trenutnim prilagoavanjem broju igraa, dostupnim rekvizitima i mestu izvoenja igre. Takoe, izdvajaju se i varijeteti koji se pojavljuju kao osnovni oblici igre u razliitim deijim grupama. Kao igre sa najvie varijacija registrovane su igre antikole i Trule kobile. Uoeni su i varijeteti povezani sa jezikim aparatom, odnosno sa argonom grupe, ali i sa jezikom na kome se odvija verbalna komunikacija tokom izvoenja igre. Takve su igre Bj, bj, zld g, sa formulativnim tekstom na maarskom jeziku, koja ima identinu strukturu i pravila kao igra Laste, prolaste, praena tekstom na srpskom jeziku. Igre sa istim tipom varijacije su i Korhadt brka, odnosno igra Trule kobile.9 Kao primarni faktori modifikacije, transformacije, redukcije i nestajanja registrovanih igara iz dananje igrovne prakse mogu se izdvojiti: 1. promena infrastrukture naselja jedan od primarnih faktora nestanka i redukcije odreenih igara koje su izvoene u spoljanjem ambijentu. Ruenjem velikog broja porodinih kua i podizanjem stambenih zgrada na njihovom mestu, kao i upotrebom slobodnih zelenih povrina za izgradnju novih stambenih kvartova i ulica, nestaju uslovi za izvoenje odreenog korpusa igara. 2. modernizacija naina ivota pojava novih sadraja u neposrednom iskustvu dece, uslovljenih modernizacijom naina ivota, uticala je na modifikaciju i transformaciju deijih igara. Proces modifikacije igara u ovom kontekstu nije podrazumevao samo prilagoavanje u sadrinskom, nego i u jezikom smislu. Usled ovog procesa su odreene igre dobile nove nazive ili su izmenjeni nazivi rekvizita, pozicija igraa, odnosno celokupni jeziki korpus jedne igre. Meutim, proces modernizacije je uslovio i nestanak odreenih igara koje sadrinski ili samim nainom izvoenja, nisu mogle da se prilagode novim drutvenim trendovima. 3. prevazienost rekvizita igre iji su rekviziti u odreenom momentu prevazieni u kontekstu dizajna ili same upotrebe, a koje su pokazale fleksibilnost prema uvoenju novih opstale su u igrovnoj praksi u modifikovanom obliku. 4. razvoj industrije igraaka ovaj faktor povezan je sa prethodnim. U izvesnim sluajevima, rekviziti za izvoenje igara su postajali prevazieni ne samo zbog neprilagoenosti novim uslovima izvoenja igara, nego i pojavom novih rekvizita. Razvojem industrije igraaka, ime one postaju dostupne deci svih drutvenih sloje9 Terminom igrovni sistem su obuhvaene uloge koje imaju uesnici u igri, zatim pravila, verbalna i neverbalna komunikacija, rekviziti/pomagala i igrake (Videti: , 2004).

37

Etnoloka istraivanja/Ethnological Researches

va, znatan deo korpusa igrovnih aktivnosti nestaje ili biva modifikovan. Tako nestaju igre iji sadraj nije dovoljno atraktivan u poreenju sa igrama koje su ukljuivale upotrebu novih generacija igraaka. Igre iji je sadraj mogao da se prilagodi upotrebi industrijski proizvedenih rekvizita/igraaka zadrao se u igrovnoj praksi, ali u modifikovanom obliku. 5. pojava elektronskih medija pojava televizije i dostupnost televizijskih aparata svim slojevima drutva, kao i pojava drugih elektronskih medija, uticala je prvenstveno na nestanak odreenih igara, ali i na njihovu transformaciju. Elektronski mediji svoj uticaj na deije igre reflektuju i kroz pojavu novih sadraja i likova u igri. Meutim, njihov uticaj na deije igre se ogleda i u injenici da elektronski mediji predstavljaju znaajan faktor utroka budeta slobodnog vremena dece, pa se mogu smatrati i faktorom redukcije izvoenja odreenih igara. Navedeni faktori su izvrili jasan uticaj na deije igre i uslovili izmene u njihovim formama i sadrajima. Igre koje su pokazale vei stepen fleksibilnosti prema drutvenim promenama, u dananjoj igrovnoj praksi se manifestuju u neizmenjenom ili modifikovanom obliku. Za razliku od njih, igre sa slabijim potencijalom adaptacije na promene rekvizita, jezikog aparata i igrovnog prostora, nestale su iz spontane igrovne prakse novosadske dece. Meutim, i u ovom sluaju se moe rei da igre karakterie tradicionalnost (kao karakteristika folklorne komunikacije), s obzirom da nove igre preuzimanjem forme ili dela sadraja nastavljaju tradiciju starih oblika igrovnih aktivnosti.10

Zavrno razmatranje
Deije igre posmatrane u etnolokom/antropolokom diskursu predstavljaju nezaobilazni sadraj folklornog stvaralatva, odnosno njegovog posebnog segmenta deijeg folklora. Karakteristike deijih igara koje ih odreuju kao folklorni sadraj, a koje su proverene na uzorku kolektivnih igara koje su bile i koje su jo deo igrovne prakse u Novom Sadu, odnose se na nain njihovog nastanka, manifestacije, transmisije i adaptacije na drutvene promene. Folklorne karakteristike igara su: 1. anonimnost autora igara; 2. oralnost kao forma transmisije igara i forma komunikacije u igri; 3. performativnost ogleda se u celokupnom igrovnom procesu, od poetnih priprema do zavretka igre; 4. javnost u kontekstu igrovnog prostora; 5. kolektivnost odreuje igre kao svojinu deijih grupa i ire drutvene zajednice, ali i reprezentom grupnog identiteta dece;
10 U prilogu su dati opisi nekoliko igara izvoenih u prvoj polovini 20. veka i formi u kojoj su prisutni u savremenoj igrovnoj praksi, u cilju ilustracije varijabilnosti, re-kreativnosti i tradicionalnosti igara.

38

Tijana Jakovljevi: Deije igre kao model folklorne komunikacije

6. re-kreativnost odnosi se na prilagodljivost igre trenutnim okolnostima izvoenja ili drutvenim promenama; 7. varijabilnost mogunost uvoenja novih i transformacija starih elemenata, usled ega nastaju brojni varijeteti jedne igre; 8. direktna i uzajamna komunikacija odvija se kroz verbalnu i neverbalnu komunikaciju; 9. neformalna distribucija i 10. tradicionalnost podrazumeva neporomenljivost strukture igre i pored modifikacije njenih elemenata. Dakle, navedeni parametri postavljaju deije igre u diskurs folklora i folklorne komunikacije. Fleksibilnost igara prema drutvenim promenama utie na kontinuiranu egzistenciju igara u igrovnoj praksi, te ih ini komunikacijskim lancem izmeu brojnih generacija dece/aktera igre.

Prilog Opisi igara 1. Laste, prolaste

U izvoenju ove igre najee su uestvovale samo igrovne grupe devojica. Broj uesnika/ca nije bio odreen pravilima igre, ali je zbog samog naina izvoenja bilo poeljno da uestvuje vei broj igraa. Pre poetka igre, brojalicom su odreivane dve uesnice ispod ijih ispruenih ruku su se provlaile ostale uesnice. One su se tiho dogovarale koja e predstavljati grupu Zlatne jabuke, a koja Zlatne kruke. Zatim bi stajale jedna naspram druge, hvatajui se za ruke, tako da su poloajem tela i ruku inile kapiju. Nakon to bi se postavile u poetnu poziciju, poinjale su da pevaju, tanije skandiraju, sledei tekst: Laste, prolaste, Kroz goru nam dolaste, Naa gora zelena, A vaa je uvela, Hej, haj, Pero, Vero, Otvori nam vrata Jelo, Da nam proe vojska, Jelo, Hej, haj, zatvaraj!

39

Etnoloka istraivanja/Ethnological Researches

U toku izgovaranja teksta, ostale uesnice su, jedna po jedna, prolazile ispod kapije. Na re zatvaraj, devojice koje su predstavljale kapiju, sputale su ruke i hvatale uesnicu koja je u tom trenutku prolazila ispod njihovih ruku. Zatim bi joj apatom postavljale pitanje da li bi elela da nastavi igru u grupi Zlatne jabuke ili Zlatne kruke. Kada bi se uesnica odluila za jednu grupu, stala bi iza njene predstavnice, drei je za struk. Postupak se ponavljao sve dok i poslednja uesnica ne postane deo jedne od zlatnih grupa. Da bi se odredila pobednika grupa, devojice bi i dalje stojei u dve kolone ije su se predstavnice drale za ruke, vukle kolonu, svaka na svoju stranu. Grupa koja bi uspela da povue protivniku grupu na svoju stranu, proglaavana je za pobednika, a zatim je ceo ciklus igre ponavljan sa novim pozicijama uesnika. Kod ispitanika/ca nastanjenih u novosadskom naselju Telep, registrovano je izvoenje igre sa identinom strukturom koju su svi uesnici, bez obzira na etniko poreklo, igrali uz izgovaranje sledeeg teksta na maarskom jeziku: Bj, bj, Zld g, Zld levelecske, Nyitva van az aranyka pu, Csak bjjatok rajta, Rajta, rajta, leszakadt a pajta Benn maradt a macska! Slobodan prevod navedenog teksta glasi: Sagni se, sagni, Pod zelenom granom, Zeleni listiu, Otvorena je zlatna kapija, Prolazite ispod, Sad, sad, sruio se ambar, Maka je ostala unutra Igra je izvoena u ambijentu stambenih kvartova i kolskih dvorita. Danas je, takoe, u igrovnoj praksi novosadske dece.

2. Jelekinje, barjakinje
Igra je izvoena uz uee polno/rodno homogenih i heterogenih igrovnih grupa. Broj igraa nije bio odreen pravilima igre. Pre poetka igre, igrai su se brojalicom ili dogovorom delili u dve grupe, koje su tokom trajanja igre stajale jedna naspram druge. Nakon podele u grupe, takoe brojalicom ili dogovorom, odreivana je grupa koja je zapoinjala igru. Tokom izvoenja igre, igrai su se drali za ruke sa svo-

40

Tijana Jakovljevi: Deije igre kao model folklorne komunikacije

jim saigraima, stvarajui lanac. Grupa koja je poinjala igru, suparnikoj grupi je postavljala pitanje: Jelekinje, barjakinje, koga ete?. Na postavljeno pitanje, igrai iz druge grupe su se dogovarali kojeg igraa e da prozovu, te su uzvikivali njegovo ime.. Prozvani igra je iz zaleta pokuavao da probije lanac izmeu dva igraa. Ukoliko bi mu to polo za rukom, vraao se u svoju grupu, odvodei jednog od igraa iz suparnike ekipe. Meutim, ukoliko ne bi uspeo da probije lanac, ostajao je u protivnikoj ekipi i nastavljao takmienje kao njen lan. Isti postupak se ciklino ponavljao sve dok se svi igrai ne bi nali u jednoj grupi. Nakon zavrenog ciklusa igre, igrai su se ponovo delili u dve grupe, te se cela igra ponavljala. Igra je izvoena u ambijentu stambenih kvartova i kolskih dvorita. Tokom sedamdesetih godina dvadesetog veka naziv igre Jelekinje, barjakinje je izobiajen, iako je sama igra zadrana u igrovnoj praksi novosadske dece pod nazivom Daj, care, vojsku. U izvoenju igre upitna formulacija: Jelekinje, barjakinje, koga ete? je zamenjena imperativnom formulacijom: Daj, care, vojsku, dok su ostali segmenti ostali istovetni. Igra je i dalje u igrovnoj praksi dece pod nazivom Daj, care vojsku.

3. Care, care, gospodare, kolko ima sati

U igri su uestvovale polno/rodno heterogene grupe igraa iji broj nije bio ogranien pravilima igre. Uesnici su tokom igre stajali u koloni, jedan do drugog, dok je car stajao nekoliko metara dalje, okrenut leima. Igru je poinjao igra odreen brojalicom ili dogovorom, koji se obraao caru: Care, care, gospodare, kolko ima sati? Na postavljeno pitanje, igra na poziciji cara je odgovarao na primer: Pet koraka! ili je broj koraka bio odreen nekim drugim brojem prve desetice. Igra koji je postavio pitanje je pravio zadati broj koraka prema igrau na poziciji cara, a zatim je sledei igra postavljao isto pitanje i ceo postupak se ponavljao. Prema pravilima igre, igra na poziciji cara je drugom uesniku mogao na postavljeno pitanje da odgovori i: Selo pet na devet pa tri sokakom, to je znailo da ga car privremeno iskljuuje iz igre. Igra kojem bi prvom polo za rukom da doe do cara je pobeivao u tom ciklusu igre, te je zamenjivao cara na toj poziciji. Zatim je ceo ciklus igre ponavljan na identian nain. Igra je izvoena u ambijentu stambenih blokova i kolskih dvorita. Sedamdesetih godina 20. veka igra je poela da se izvodi i pod nazivom Mati, mati, kolko ima sati. Struktura igre je zadrana, ali su uvedena nova pravila kretanja uesnika. Pored pravolinijskog kretanja, koje je moglo da se odvija krupnijim ili sitnijim koracima i skakanjem na jednoj ili obe noge, igrai su se kretali i pravljenjem okreta oko svoje ose. Ovaj tip igre je i danas u igrovnoj praksi novosadske dece.

4. Trule kobile
U izvoenju ove igre uestvovale su samo deake igrovne grupe. Sam nain izvoenja zahtevao je uee izmeu est i deset igraa. Pre poetka igre, uesnici su se do-

41

Etnoloka istraivanja/Ethnological Researches

govorom delili u dve grupe, a zatim su odreivali koja e grupa zapoeti igru. Igra je poinjala postavljanjem trule kobile u poetni poloaj na sledei nain: jedan od deaka se savijao u struku, tako da su mu lea bila u poloaju paralelnom sa zemljom, a glava pognuta ka zemlji. Noge je, radi boljeg oslonca, postavljao u rairen poloaj, a rukama se pridravao za drvo ili zid. Ostali igrai iz njegove ekipe su se reali jedan iza drugog, hvatajui deaka ispred sebe za noge ili struk, a glavu su povijali prema svojim rairenim nogama. Igrai iz protivnike ekipe su, jedan za drugim, iz zaleta skakali na lea povijenih deaka, pokuavajui da se ne pridravaju za njihova lea, kao ni za igrae iz svoje ekipe. Prvi je, najee, skakao deak koji je bio najspretniji u svojoj ekipi i koji je mogao najdalje da skoi. Kada bi svi igrai iz prve ekipe skoili na lea protivnika, brojali bi do deset, uz pljeskanje visoko podignutim rukama. Ukoliko bi trula kobila uspela da izdri teinu deaka iz protivnike ekipe, a da ne padne, pozicije ekipa su se menjale. Pored toga to se vodilo rauna o tome da li su igrai koji skau uspeli da se odre na leima suparnika pre isteka brojanja do deset, a da se ne pridravaju za njihova lea ili za saigrae, bilo je vano i da nijedan od njih ne padne ili nogom dodirne zemlju. Ukoliko bi se to dogodilo, dolazilo je do inverzije uloga izmeu grupa. Inverzija se dogaala i u sluaju kada bi jedan od igraa pao ili dodirnuo nogom zemlju pre nego to su svi igrai iz njegove ekipe skoili na trulu kobilu. Takoe, ukoliko bi jedan ili vie deaka iz grupe trule kobile pao zbog teine igraa iz suparnike ekipe, njegova ekipa bi ostajala na poziciji kobile. Igra je mogla da se izvodi i uz uee neparnog broja igraa. Tada se, najee dogovorom, birao deak koji je leima okrenut ka zidu, pridravao prvog deaka u koloni trule kobile. On je ujedno predstavljao i sudiju, odnosno vodio je rauna da li se igra izvodi po pravilima. esto se deavalo da taj pomoni igra bude najtei i najslabije pokretan deak. Kod ispitanika naseljenih u novosadskom naselju Telep, gde je do osamdesetih godina 20. veka najvei procenat stanovnitva bio maarskog porekla, zabeleeno je da su za ovu igru deca, bez obzira na etniku pripadnost i maternji jezik, upotrebljavala maarski naziv Korhadt brka (Trula ovca). Ispitanici srpskog porekla naseljeni na podruju novosadskih naselja Salajka i Podbara, praktikovali su i igru koja predstavlja varijetet igre Trule kobile, a koja je registrovana pod nazivom Ku, ku kobila ili U, ku, kobila. U njenom izvoenju je uestvovao manji broj igraa koji se nisu delili u grupe, ve su se takmiili pojedinano. Na poziciji kobile nalazio se samo jedan deak kojeg je pridravao pomoni igra. Ostali uesnici su skakali na lea kobile, pokuavajui da ne padnu niti da dodirnu nogom zemlju, ime bi dolo do inverzije na poziciji kobile. S obzirom na duinu lea kobile, ve trei igra bi padao sa nje, te je dolazilo do inverzije pozicija. Ukoliko bi se dogodilo da kobila padne, igra se nastavljala sa istim pozicijma igraa. Igra je izvoena u kolskim i dvoritima stambenih kvartova. I danas je ova igra prisutna u igrama novosadske dece, pod istim nazivom Trule kobile i sa istim pravilima.

42

Tijana Jakovljevi: Deije igre kao model folklorne komunikacije

5. Janjine
U igri Janjine najee su uestvovale samo igrovne grupe deaka. Pre poetka igre, dogovorom je odreivan igra na poziciji kozlia, odnosno koga e ostali uesnici preskakati. Prvobitno, kozli je zauzimao pognuti poloaj koji se nazivao mali, odnosno, savijao se u struku tako da mu je gornji deo tela bio paralelan sa zemljom, ruke je oslanjao na butine, a glavu savijao prema skupljenim nogama. Postavljao se horizontalno u odnosu na ostale igrae. Oni su ga, jedan po jedan, iz zaleta preskakali sa dogovorene razdaljine, odraavajui se o lea kozlia. Prilikom preskoka uzvikivali su reenice sa ematizovanim sadrajem i izvodili odreene pokrete prema unapred utvrenom redosledu. Uz prvi preskok svi igrai su uzvikivali: Janjine!, a uz drugi Kupusa i slanine!. Trei preskok je bio praen pokretima koji imitiraju meenja hleba, po kozlievim leima i reenicom: Ovako se hlebac mesi!, dok je prilikom etvrtog, preskaka dlanovima snano udarao lea kozlia uz reenicu: Biber truc. Prilikom sledeeg skoka, igrai su nogom udarali kozlia u stranjicu i uzvikivali: Fus u guz!, dok su se kod estog naizmenino postavljali i skidali odreeni predmet, najee kapu ili maramicu, sa lea kozlia. Kada bi se zavrio ovaj krug preskoka, kozli se postavljao u srednji poloaj, odnosno stajao je u poloaju sa blago savijenim leima i glavom priljubljenom uz grudni ko. Za razliku od prethodnog poloaja, stajao je vertikalno u odnosu na preskakae, okreui im lea. Igrai su ponavljali sve tipove skokova, prema utvrenom redosledu, nakon ega je poloaj kozlia ponovo menjan. On se gotovo potpuno uspravljao, a glavu povijao ka grudima. Igrai su i u ovom poloaju kozlia, koji je nazivan veliki, pokuavali da ponove sve skokove. S obzirom na teinu preskoka u ovom poloaju, mali broj igraa je uspevao da ih izvede. Pravila o inverziji na poziciji kozlia su se razlikovala od grupe do grupe igraa. Prema jednoj varijanti pravila, do inverzije je dolazilo ukoliko jedan od preskakaa ne bi uspeo da izvede preskok ili da izgovori prateu reenicu. Prema drugoj varijanti, jedan uesnik se nalazio na poziciji kozlia tokom sva tri ciklusa preskoka. Ukoliko jedan od preskakaa ne bi pravilno izveo preskok, umesto zamene pozicija sa kozliem, ispadao bi iz igre. Ova igra je izvoena u ambijentu kolskih dvorita i stambenih kvartova. I danas deo igrovne prakse novosadske dece.

6. Kockanje
Terminom kockanje je nazivano nekoliko igara na dobit. U njima su uestvovale samo deake igrovne grupe. U ovim igrama su se koristili metalni novii i sliice razliitih motiva. Novii su bili razliite vrednosti, dok su se za kockanje koristile i sliice fudbalera koje su se kao poklon dobijale u okoladama, odnosno eernim tablama, sa nazivom Sport. Za izvoenje ove igre su se koristile i sliice sa motivima pejzaa razliitih zemalja, kojima su bile dekorisane kutije ibica. Pre poetka igre dogovorom je utvrivan redosled kojim su takmiari izvodili bacanja, a zatim je obeleavan i igrovni prostor, dok je dalji tok igre zavisio od pravila varijeteta kockanja.

43

Etnoloka istraivanja/Ethnological Researches

a) Krajcarice su predstavljale igru na dobit u kojoj su se koristili metalni novii. Naziv igre potie od naziva za sitni austrijski metalni novac krajcer, koji je prvobitno upotrebljavan za izvoenje ove igre. Nakon to bi se dogovorom odredio redosled kojim e igrai bacati novi, na ravnom terenu su obeleavane dve proizvoljno udaljene linije koje su predstavljale granice igrovnog prostora. Ukoliko je igra izvoena na zemljanom terenu oznaavale su se linije otrim predmetom, tapom ili kamenom, a ukoliko je igra izvoena na betonskom terenu linije su iscrtavane paretom cigle. Igrai su prema unapred utvrenom redosledu, sa prve obeleene linije, bacali novie pokuavajui da ga bace na drugu liniju ili to blie njoj. Prilikom bacanja igrai nisu smeli da preu ili da stanu na prvu obeleenu liniju poto se tada njihov ostvareni rezultat nije raunao. Prema pravilima igre, u sluaju prelaenja linije prilikom bacanja, igra je morao da ponovi bacanje, dok je u nekim igrovnim grupama prelaenje kanjavano rigoroznije, diskvalifikovanjem igraa iz tog ciklusa igre. Nakon zavrenog bacanja pobednikom je proglaavan igra koji je uspeo da baci novi na samu liniju ili najblie njoj. Kao nagradu dobijao je sve novie kojima su igrai izvodili bacanja u tom ciklusu igre. Ukoliko bi se dogodilo da su dva igraa postigla jednako dobre rezultate bacanja koji su ih kvalifikovali za pobednike, eliminacija je izvoena sistemom pismo-glava. Igra koji bi pogodio na koju stranu e pasti novi je proglaavan pobednikom i kao nagradu je odnosio sve novie koji su bacani u ovom ciklusu igre. b) Kockanje na prenglu ili igra Prangije je predstavljala igru zasnovanu na sistemu pismo-glava. Za njeno izvoenje su bili potrebni novii kao rekviziti, ali i predmeti pomou kojih je mogao da se improvizuje postament za novie. Pre poetka igre improvizovan je postament za novie, najee od dva unakrsno postavljena tapa u formi klackalice, koji su nazivani prengla ili prangija. Igrai su pojedinano iznosili prognoze o odnosu broja novia koji e pasti na stranu pisma i na stranu glave. Na jedan kraj prengle su postavljani novii, dok je drugi kraj jedan od igraa snano udarao nogom, kako bi novie odbacio u vis, a zatim su brojani novii koji su pali na stranu pisma i na stranu glave. Ukoliko bi se dogodilo da jedan od igraa pogodi broj pisama i broj glava, proglaavan je pobednikom, a kao nagradu je dobijao sve novie koji su korieni i kao rekviziti u ovom ciklusu igre. c) Kvrce su igra koja je izvoena uz upotrebu sliica iz okolada Sport, dok su pravila izvoenja bila veoma slina pravilima igre Krajcarice. Pre poetka igre, pored odreivanja redosleda kojim e igrai izvoditi bacanja, obeleavana je linija sa koje su igrai izvodili bacanja. Druga linija nije obeleavana, budui da su sliice bacane prema zidu koji je u ovom sluaju predstavljao drugu granicu igrovnog prostora. Bacanje sliica je izvoeno posebnim pokretima ruku. Ukoliko je igra desnoruk, sliicu je horizontalno postavljao na levu aku, savijenu u pesnicu i vertikalo okrenutu. Zatim je, naglim potezom srednjeg prsta desne ruke udarao ivicu sliice i odbacivao je u dalj. Prilikom izvoenja bacanja, igrai nisu smeli da prekorae ili nagaze obeleenu liniju. Ukoliko bi se to dogodilo igra je morao da po-

44

Tijana Jakovljevi: Deije igre kao model folklorne komunikacije

novi bacanje. U nekim igrovnim grupama su potovana stroa pravila, te se deavalo da igraa koji je prekoraio liniju prilikom bacanja diskvalifikuju tokom tog ciklusa igre. Igra kome bi polo za rukom da dobaci sliicu najblie zidu je proglaavan pobednikom. Kao nagradu je dobijao sve sliice koje su se koristile kao rekviziti tokom tog ciklusa igre. d) Za igru Par-nepar su, takoe, bile potrebne sliice. U ovom tipu igre su uestvovala dva igraa. Pre poetka igre dogovorom se odreivao igra koji je zapoinjao takmienje. Svaki igra je u ruci drao sliicu ija je jedna strana bila dekorisana odreenim pejzanim predstavama ili likovima sportista, uglavnom fudbalera, dok je druga strana bila bez dekoracija. Jedan igra je uzvikivao: Par, a drugi: Nepar, a igra koji je zapoinjao igru je svojom sliicom udarao sliicu saigraa. Ukoliko bi sliice pale na istu stranu, igra koji je uzviknuo Par je pobeivao u ovom ciklusu igre i kao nagradu je dobijao obe sliice. Ukoliko bi sliice pale na razliite strane, igra koji se opredelio za neparnu stranu je pobeivao i dobijao obe sliice. Bez obzira na tip rekvizita koji je upotrebljavan za izvoenje, ove igre su deca i odrasli nazivali kockanje ili kocka, a zbog hazardnog karaktera njihovo izvoenje je bilo strogo zabranjeno. Ukoliko bi roditelji i profesori zatekli decu u igranju ovih igara, sledile su otre kazne, kao to su batine i loe ocene. I pored opasnosti od ovakvih kazni igre hazardnog karaktera su kriom izvoene, kako u ulinom ambijentu stambenih kvartova, tako i u prostoru kolskih dvorita i hodnika. Igre ovog tipa su posle osamdesetih godina 20. veka poele da gube na intenzitetu izvoenja, tako da su danas u igrovnoj praksi samo igre Kvrce i Par-nepar.

7. Klikeranje
U igri klikeranja su uestvovale samo igrovne grupe deaka. Pre poetka igre uesnici su se dogovarali koju vrstu klikera e koristiti prilikom izvoenja igre. Utiskivanjem klikera u zemlju igrai su pravili rupu, odnosno ropu ili rou, u koju su ubacivali klikere, a zatim su obeleavali mesto sa koga e izvoditi poetno bacanje. Redosled je utvrivan dogovorom. Prilikom izvoenja poetnog bacanja igrai su savijanjem nogu u kolenima i povijanjem gornjeg dela tela ka zemlji pokuavali da zauzmu adekvatan poloaj za bacanje klikera to blie rupi. Igra iji bi kliker pao najblie rupi je zapoinjao igru na taj nain to je pokuavao da pogodi jedan od protivnikih klikera. Meutim, da zadatak ne bi bio previe jednostavan, ovaj igra nije gaao bilo koji kliker nego onaj koji bi mu drugi igrai odredili, po pravilu najudaljeniji, ili prema kome postoji izvesna prepreka. Gaanje je izvoeno tako to bi igra savijenim kaiprstom ili srednjim prstom snano udarao kliker koji je, kotrljajui se po zemlji, trebalo da udari protivniki kliker. Ukoliko bi igrau polo za rukom da ispuni zadatak, kao nagradu je dobijao sve baene klikere. Meutim, ukoliko bi promaio, igru je nastavljao igra iji je kliker bio sledei najblii rupi. Na kraju igre su igrai prebroja-

45

Etnoloka istraivanja/Ethnological Researches

vali osvojene, odnosno izgubljene klikere. Jednostavniji varijetet ovog tipa klikeranja je izvoen na taj nain to bi igrai nakon poetnog bacanja umesto gaanja protivnikih klikera pokuavali da ubace svoj kliker u rupu. Prvi potez je izvodio igra iji je kliker prilikom poetnog bacanja pao najblie rupi. Ukoliko bi uspeo da ubaci kliker u rupu, nosio je sve klikere, ili je uzimao ubaeni kliker i nastavljao igru ubacujui protivnike klikere, sve dok ne bi promaio rupu. Ukoliko bi se dogodilo da promai, igru je nastavljao igra iji je kliker bio sledei najblii rupi. U igrovnoj praksi novosadske dece bile su i igre tucovanje i Paovanje, koje su se, takoe, igrale klikerima: a) Pre poetka izvoenja igre tucovanje igrai su organizovali igrovni prostor obeleavanjem linije sa koje je izvoeno bacanje. Nekoliko metara dalje su postavljali jedan kliker koji je predstavljao metu. U igri su najee uestvovala samo dva igraa. Igra koji bi prvi izvodio bacanje stao bi na obeleenu liniju, savijajui noge u kolenima i povijajui gornji deo tela ka podu, kako bi zauzeo pogodan poloaj za bacanje. Prilikom bacanja igra je postavljao kliker u aku, izmeu gornjeg dela dlana i savijenog kaiprsta i snanim udarcem palca ga izbacivao iz ake. Ukoliko bi igra uspeo da pogodi kliker na zemlji, kao nagradu je dobijao pogoeni kliker. Ukoliko mu ne bi polo za rukom da pogodi metu, drugi igra bi ponavljao isti postupak. b) U igri Paovanje su uestvovala samo dva igraa. Pre poetka igre, jedan od igraa je petom pravio veliku rou u koju su ubacivani klikeri. Igrai su dogovorom odreivali broj i vrstu klikera sa kojima e izvoditi igru i koji od njih e prvi izvesti bacanje koje se izvodilo jednostavnim isputanjem klikera u rupu. Prvi igra je stajao iznad rupe, drei nekoliko svojih i nekoliko saigraevih klikera, a nakon to bi jedan od njih uzviknuo: Par, a drugi: Nepar, bacao je sve klikere u rupu. Nakon bacanja, prebrojavani su klikeri koji su se zadrali u rupi. Ukoliko je broj klikera bio paran, igra koji je uzviknuo Par je odnosio sve klikere i obratno. U sledeem ciklusu igre, drugi uesnik je izvodio bacanje, a ciklusi igre su ponavljani sve dok je igraima bio zabavan ovaj tip igre ili dok jedan od igraa ne bi izgubio sve klikere. Klikeranje je izvoeno u ambijentu stambenih blokova, parkova i kolskih dvorita. Ova igra je u igrovnoj praksi novosadske dece opstala sve do kraja osamdesetih godina 20. veka, ali je doivela transformaciju naziva i pravila izvoenja. Klikeranje sa ubacivanjem u rupu postaje novosadski, a igra tucovanje beogradski tip igre.. Igra Klikeranje i danas je u igrovnoj praksi novosadske dece, ali je rasprostranjenost izvoenja redukovana.

8. Mice ili Mline

Igra Mice ili Mline je bila igra takmiarskog tipa i za nju je bila potrebna mica, odnosno crte sa emom igre i zrnima pasulja. U igri su uestvovale polno/rodno homoge-

46

Tijana Jakovljevi: Deije igre kao model folklorne komunikacije

ne i heterogene grupe igraa, a zbog samog naina izvoenja igre, takmienje u okviru jednog ciklusa je bilo ogranieno na dva igraa. Pre poetka igre, igrai su pripremali po devet zrna pasulja i na papiru, betonu ili zemlji crtali micu koju su predstavljala tri kvadrata jedan u drugom, povezana po sredini sa etiri prave linije. Take na kojima linije seku kvadrate, kao i uglovi kvadrata, predstavljale su mesta za postavljanje zrna pasulja. Zatim je brojalicom ili dogovorom odreivan igra koji je poinjao igru. Igrai su tokom igre naizmenino postavljali i po oznaenim takama pomerali zrna pasulja, pokuavajui da svojim zrnima zauzmu tri oznaena mesta u horizontalnom ili u vertikalnom nizu. Ukoliko bi igrau polo za rukom da postavi svoja tri zrna u jedan niz, sticao bi pravo da od suparnika uzme jedno zrno. Najee je uzimao zrno koje mu je bilo prepreka da popuni neki drugi niz. Igra je bila gotova kada jednom od igraa ostanu samo dva zrna, ime bi drugi igra osvajao pobedu u tom ciklusu igre. Igra je mogla da se izvodi i u spoljanjem i u unutranjem ambijentu. Danas je ova igra izobiajena, meutim, u igrovnoj praksi dece su igre sa slinom strukturom, kao to su ovee ne ljuti se i Iks, oks.

9. Preskakanje trika
Preskakanje trika je igra sa skakanjem koja je izvoena uz upotrebu rekvizita konopca/ trika. U izvoenju ove igre su uestvovale samo igrovne grupe devojica. Pre poetka igre, brojalicom ili dogovorom su odreivane dve uesnice koje su okretale konopac, a zatim je utvrivan redosled kojim su uesnice preskakale. Preskakanje konopca su uesnice mogle da izvode individualno ili u paru. Prvobitno su izvoeni jednostavni preskoci na dve noge, zatim preskoci na jednoj nozi i ukrtenim nogama, dok se posle izvesnog vremena ubrzavalo okretanje konopca, kao i sami preskoci. Za veoma brzo okretanje konopca, koje je mali broj uesnica mogao da prati izvoenjem preskoka, upotrebljavan je naziv paprika. Okretanje konopca, kao i preskoci, izvoeni su sve dok uesnica koja izvodi preskoke ne bi pogreno izvela preskok, ime je ispadala iz igre, a na njenu poziciju je dolazila druga uesnica. Kada bi sve uesnice izvele preskoke, dolazilo je do promena i na pozicijama uesnica koje su okretale konopac, te se ceo ciklus igre ponavljao. Igra je izvoena u ambijentu stambenih kvartova i kolskih dvorita. Do ezdesetih godina 20. veka, ova igra je bila jedna od dominantnih igara igrovnih grupa devojica, kada je poela da je potiskuje igra Lasti koja ima slinu strukturu. Tokom igre Lasti, dve uesnice su izmeu sebe drale gumu, odnosno lasti uivenih krajeva, dok su ga jedna ili dve uesnice u paru preskakale prema unapred utvrenim tipovima skokova. Visina na kojoj je dran lasti, kao i teina preskoka, tokom igre su poveavani, a prilikom nainjene greke uesnica koja je izvodila preskok je ispadala iz igre. Igra Preskakanje trika danas je izobiajena iz igrovne prakse novosadske dece, ali se pod nazivom Preskakanje vijae izvodi u kolama na asovima fizike kulture.

47

Etnoloka istraivanja/Ethnological Researches

10. antikole
U igri su najee uestvovale samo igrovne grupe devojica. Broj uesnica nije bio odreen pravilima igre, ali kako bi se tokom trajanja igre odrala dinaminost, u igri najee nije uestvovalo vie od est uesnica. Na ravnom betonskom ili zemljanom terenu je iscrtavana kolica, odnosno igrovno polje koje je inilo vie na razliite naine spojenih kvadrata. Brojalicom ili dogovorom je utvrivan redosled izvoenja skokova. Izgled kolice i pravila izvoenja nisu bila jednoobrazna, ve su razliite igrovne grupe ovaj tip igre izvodile na razliite naine. Evidentirani su sledei varijeteti izgleda kolica i naini izvoenja igre: 1. kolica je iscrtavana u formi pravougaonika sa osam spojenih polja. Polja su rasporeivana tako da su prva dva vertikalno spojena, zatim se na njih nastavljalo horizontalno spojeno tree i etvrto polje. Peto i esto su vertikalno, a sedmo i osmo horizontalno spojena i postavljena polja. Uesnica koja je brojalicom ili dogovorom odreena da pone igru, bacala je kameni koji je nazivan peglica ili ora, u prvo polje, a zatim je skakala po svim poljima vodei rauna da ne stane na graninu liniju polja. Ukoliko bi stala na liniju, prekidala je skakanje i ekala sledei krug igre, kako bi mogla da ponovi bacanje kamena i skakanje. U ovom tipu kolice skokovi su izvoeni na dva naina: a) Uesnica je kroz prva dva polja skakala na jednoj nozi, zatim bi pravila raskorak, kako bi istovremeno mogla da skoi na tree i etvrto polje. Kroz polja pet i est je ponovo skakala na jednoj nozi, dok je na sedmom i osmom polju ponavljala skok rairenih nogu, a zatim se okretala, istovremeno stajui na sedmo i osmo polje. Na isti nain je izvodila i skokove u suprotnom smeru sve do polja broj jedan, gde se saginjala i uzimala kameni, a zatim bi izlazila iz kolice. Prema utvrenom redosledu sve uesnice su skokovima prelazile kroz kolicu, a zatim bi prva uesnica ponovljala bacanje kamena, ovaj put u polje broj dva i ponavljala skakanje kao i u prethodnom krugu igre. Postupak je ponavljan sve dok kameni ne bi bio baen i u osmo polje. Uesnica koja bi prva uspela da izvede svih osam krugova preskakanja kolice je postajala pobednica. Igra se nastavljala sve dok sve uesnice ne bi prole kroz svih osam krugova igre. Brzina kojom bi to izvele je uticala na njihovo pozicioniranje meu drugim uesnicama. b) Uesnica bi prvobitno bacila kameni u prvo polje, a zatim bi skaui na jednoj nozi, nogom gurala kameni kroz ostala polja. Nakon to bi sve uesnice izvele prvi krug prolaska kroz kolicu, prva uesnica je bacala kameni u drugo polje iz kojeg je dalje, skakuui na jednoj nozi, gurala kameni kroz ostala polja. Postupak je ponavljan dok sve uesnice ne bi izvele svih osam krugova prolaska kroz kolicu. Kao to je sluaj i u prethodnom varijetetu, brzina kojom bi prole kroz svih osam krugova, uticala je na pozicioniranje uesnica. 2. kolica je iscrtavana u formi pravougaonika horizontalno podeljenog na osam polja, na ijem se gornjem delu nalazi polukrug koji je nazivan nebo. Pre poetka

48

Tijana Jakovljevi: Deije igre kao model folklorne komunikacije

igre brojalicom ili dogovorom je utvrivan redosled bacanja kamenia i skokova, kao i nain igre. Prva uesnica je bacala kameni u polje broj jedan i skaui na jednoj nozi je prolazila kroz sva polja, a zatim bi se u nebu okretala i nastavljala skakanje u suprotnom smeru. Kada bi dola do polja broj jedan, saginjala bi se i uzimala kameni, a zatim izlazila iz kolice. Sledea uesnica je ponavljala isti postuapak. Uesnica koja bi prva uspela da bez nainjene greke proe svih osam krugova igre je proglaavana pobednicom, dok je rangiranje ostalih uesnica zavisilo od brzine prolaska kroz kolicu. Prolasci kroz kolicu su u zavisnosti od prethodnog dogovora mogli biti izvoeni i guranjem kamenia kroz sva polja. 3. kolica je iscrtavana u formi kvadrata veliine oko jednog kvadratnog metra, podeljenog na devet polja. Kao i u prethodnim varijetetima, pre poetka igre je dogovorom ili brojalicom utvrivan redosled kojim su uesnice izvodile skokove. U ovom varijetetu igre, skokovi su izvoeni bez kamenia. Uesnice su jedna za drugom izvodile skokove, odnosno prolazak kroz kolicu, na sledei nain: prvobitno bi na jednoj nozi skakale u srednji kvadrat prvog reda, a zatim bi pravile raskorak, kako bi istovremeno mogle da skoe u bona polja prvog reda. Zatim bi ponovo skupljale noge, kako bi mogle da se na jednoj nozi vrate u sredinje polje, a zatim bi iskakale iz kolice. Isti postupak su ponavljale sve uesnice prema utvrenom redosledu. Zatim bi ponovo prva uesnica uskakala u sredinje polje drugog reda, izvodila skokove u bona polja i ponovo u sredinje, te iskakala iz kolice. Sve uesnice su ponavljale ovakve skokove i u treem redu, sve vreme vodei rauna da ne stanu na jednu od graninih linija. Ukoliko bi se dogodilo da jedna od uesnica stane na liniju, morala je da prekine izvoenje skokova i tek u sledeem krugu bi mogla da ponovi skokove i nastavi uee u igri. Uesnica kojoj bi polo za rukom da prva izvede sve tipove skokova bez greke, proglaavana je pobednicom, a ostale uesnice su rangirane u zavisnosti od brzine kojom bi uspele da prou kroz kolicu. Igra je izvoena u ambijentu stambenih kvartova i kolskih dvorita. Ovaj tip igre je i danas u igrovnoj praksi novosadske dece.

Literatura:
, . 2005. j . XXI: 245-250. , . 2006. : SMS . XXII: 279-294. Ben-Amos, Dan. 1971. Toward a Definition of Folklore in Context. The Journal of American Folklore 84: 3-15.

49

Etnoloka istraivanja/Ethnological Researches

Bokovi-Stulli, Maja. 1983. Usmena knjievnost nekad i danas. Beograd: Prosveta XX vek. Kon Semjonovi, Igor. 1988. Dete i kultura. Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva. , . 2004. , (). : . Pedagoka enciklopedija. 1989. Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Rajkovi, Zorica. 1978. Dananji djeji folklor istraivanje u Zagrebu. Narodna umjetnost 15: 87-96. , . 1996. . E XLV: 123 129.

50