Ko se boji marihuane jo

__________________________________________
Da li je konoplja biljka narkomana ili strateka carobna biljka
Konoplja (Canabis sativa) po nekima je biljka koju je Bog stvorio kako bi coveku
sluila za sve - kao hrana, lek, miris, energent, gradivni i odevni materijal, stocna
hrana, za razne industrijske proizvode i, naravno, za uivanje kao cigara. Postoji i
verovanje da je biljka vanzemaljskog porekla, jer je jedina biljka na Zemlji koja se
pokazuje u dva vidljiva pola - kao muka i enska konoplja. Kod svih ostalih biljaka
pol se mora otkriti analizom hromozoma.
Pie: Ivona ivkovic

Muka i enska konoplja potice, kau, sa Kavkaza, ba odakle poticu i prvi ljudi nefilimi tj. divovi plavih ociju koji su stigli moda i iz svemira. Spustili su se zatim u
podrucje drevnog Sumera i tu su bili doivljeni kao bogovi koji su doli s neba.
Nazvani su anunaki (oni koji su sili sa neba) i doneli moda "carobnu biljku" - za
sve. Bilo kako bilo, u Sumeru je tada pre vie od 8.000 godina naprasno nikla
civilizacija. "Bogovi" su stvarali decu sa zemaljskim kcerima i dosta toga je zapisano i
u Bibliji.
Da li su se pre 8.000 godina u Sumeru oblacili u ivotinjsku kou ili su moda znali
za tkanje od konoplje? Cime li su drevni Sumerci vezivali svoje brade? Konoplja je
svakako bila gajena u Egiptu pre 6.000 godina, kao i u drevnoj Kini, odakle i potice
najstariji zapis o njenoj preradi. Prvi usev koji je covek uopte poceo da uzgaja u
mnogim dravama sveta bila je konoplja. Zovu je jo ganda i hai. Rec kanvas je
holandska rec za konoplju. "Ganda je, medu Pigmejima, jedina kultivisana biljka.
Bilo bi zaista interesantno ako u ljudskoj istoriji kultivisanje konoplje vodi pronalasku
zemljoradnje, a samim tim i civilizaciji", primetio je Karl Sejgan. Konoplja se izgleda
pominje i u Bibliji: "Posejacu za njih biljku o kojoj ce se nadaleko cuti, i nece vie biti
gladi na ispocenoj zemlji". (Jezekija 34/29).
I danas bi glad u svetu bila potpuno iskorenjena kada bi se gajenje konoplje moglo
obavljati slobodno. Njeno seme sadri jedan od najvecih izvora proteina u prirodi.
Konoplja poseduje masne kiseline koje potpuno ciste telo od holesterola. Ove masne
kiseline ne nalaze se vie nigde u prirodi. Jedite nekuvane semenke konoplje (ukoliko
je nadete po radnjama).
Biljka za sve
Uzgajanje konoplje kao i njena prerada nekada je bio jedan od najunosnijih poslova
irom sveta, posebno u Sjedinjenim Dravama. Konoplja je nazivana "usev od
milijardu dolara". To je bilo vreme kada je prodaja konoplje od jedne etve mogla da
zaradi preko milijarda dolara i to cesto u keu. Konoplja je sve do 20. veka bila
najisplativiji usev na tritu. U Americi je proizvodnja konoplje dostigla vrhunac
1850. u Kentakiju, kada je proizvedeno 40.000 tona.
Od 1631. do 1800. zakonsko sredstvo placanja poreza u Americi bila je isporuka
konoplje. Koliko je konoplja bila vana za dravu pokazuje i podatak da su svi oni
koji su odbijali da gaje konoplju u 17. i u 18. veku dolazili pod udar zakona i
oporezovani su dodatno. U Virdiniji se za izbegavanje placanja ovog poreza ilo i u
zatvor. Onima koji su uzgajali konoplju drava Virdinija je davala posebne dotacije.
Dord Vaington, Tomas Deferson i mnogi drugi bavili su se uzgajanjem konoplje.
Deferson je cak krijumcario seme konoplje iz Kine u Francusku, a zatim u Ameriku.

Deferson je prvi patentirao specijalno konstruisanu mlatilicu za konoplju kojom se

razdvajala drka od korisne mase i vlakana, i to mnogo bre nego to je to radeno
rucno mocenjem. Bendamin Franklin je bio vlasnik jedne od prvih fabrika za
preradu konoplje u Americi.
Novinar i publicista Dag Jurci, koji je sakupio mnoge od ovih zanimljivih podataka o
konoplji, tvrdi i da je rat 1812. voden zbog konoplje, jer je Napoleon eleo da
presece izvoz konoplje iz Rusije u Englesku. Zato je Englezima bila toliko potrebna
konoplja? Pre svega zbog potreba mornarice. Cetiri hiljade godina 90 odsto svih
brodskih veziva i jedara pravljeno je od kanabisa, a Engleska bez brodova bila bi za
Napoleona lak plen.
Prva Biblija, geografske mape, pomorske karte, zastave, prvi nacrt americke
Deklaracije o nezavisnosti i americki ustav bili su na papiru ili platnu od konoplje.
Punih 150 godina Britanska enciklopedija se tampala na papiru od konoplje.
Zapravo sve kolske knjige do 1880. bile su tampane na papiru od konoplje.
Slike Rembranta, Tomasa Geinsboroua, Van Goga kao i mnogih drugih slikara bile su
radene najcece na platnu od kanabisa.
Konoplja ima kvalitetnije vlakno od drveta. Daleko manje nagrizajucih hemikalija je
potrebno da bi se papir napravio od konoplje nego od drveta. Papir od konoplje ne
uti i veoma je trajan. Biljka raste brzo i sazreva u jednoj sezoni, dok je drvecu
potrebno vie godina.
Godine 1916. americka vlada je izracunala da ce do 1940. sav papir moci da se pravi
od konoplje i da vie nece biti potrebno da se sece drvece. Ista vladina studija je
pokazala da se od jednog jutra zasejanog konopljom dobije sirovine za papir koliko
od 4,1 jutra zasejanog drvetom. "Uzgajanje i proizvodnja konoplje ne ugroava
prirodnu okolinu", zapisano je u americkom biltenu br. 404 koji izdaje americko
ministarstvo za poljoprivredu.
Ako bi svi plasticni proizvodi umesto od naftnih derivata bili pravljeni cedenjem ulja
iz konoplje, prirodno bi se razgradivali. Trebalo bi ih samo nakon upotrebe smrviti.
Plastika od naftnih derivata se ne razgraduje. Dananja plastika od nafte zato teko
zagaduje okolinu, ali ekologija se ocigledno ne uklapa u biznis naftne oligarhije.
Kvalitetne boje i lakovi pravljeni su od ulja konoplje sve do 1937. Cak 58.000 tona
konopljinog semena koriceno je u Sjedinjenim Dravama za proizvodnu boja do
1935. godine.
Lekovi od konoplje su godinama bili podravani od Americke medicinske asocijacije.
Danas se kanabis kao lek daje samo malom broju ljudi, dok je vecina naterana da
koristi razne druge hemikalije. Ipak, samo je konoplja pouzdano blagotvorna za
ljudsko telo.
Inovacije u poljoprivrednim mainama 1930. godine, posebno pronalazak brzog
dekortikatora, maine za guljenje, koja je bila daleko savrenija od Defersonove
mlatilice, obrada konoplje bi se toliko pojednostavila da bi nastala prava revolucija u
izradi proizvoda od konoplje. To bi donelo ogromnu dobit svima u ovom biznisu.
Preko pet stotina biorazgradivih proizvoda se moglo praviti od konoplje, ukljucujuci i
njeno koricenje kao pogonskog goriva, umesto otrovne nafte. Samo uzgajanje
konoplje je moglo otvoriti milione novih radnih mesta, ne samo u SAD vec i u
mnogim drugim dravama sveta. Ali...
Konoplja dobila neprijatelja
Vilijam Rendolf Herst, poznat iz filma kao Gradanin Kejn, i njegov "Hearst Paper
Manufacturing Division", posedovao je brojne pilane i ogromnu zemlju na kojoj je
uzgajano drvo za proizvodnju papira. Herstova kompanija je bila najveci snabdevac
svih fabrika papira u SAD. Pored toga bio je vlasnik nekoliko najuticajnijih novina.
Vilijam Herst je tako bio u poziciji da ostane bez unosnog biznisa, u kome je jo
njegov otac poceo da zaraduje stotine miliona dolara, ukoliko bi se umesto drveta

kao glavna sirovina u izradi papira nala isplativija i manje tetna konoplja.
I njegov poslovni partner i prijatelj Lamont Dipon (Du Pont) imao je slican problem
poto je vec uao u ogromne investicije u poslovima oko prerade nafte. Korporacija
Diponovih je 1937. patentirala proces dobijanja sintetickih materijala od nafte i
uglja. Tu su bili plastika, celofan, celuloid, metanol, najlon, rajon, teflon... Diponova
korporacija je proizvodila i sve hemikalije koje su se koristile u dobijanju papira iz
drveta. Dipon je podsticao svoje deonicare da investiraju u novu petrohemijsku
filijalu sintetickih materijala.
Ukoliko bi Vlada SAD prihvatila prevashodno konoplju u industrijskom koricenju
(poto je bila prirodna i nije uopte zagadivala sredinu za razliku od petrohemijske
industrije) obe porodice bi izgubile milijardu dolara od investicija plus unosan biznis.
Pojava Fordovog automobila od konoplje bila je poslednji znak za uzbunu.
Kada je glavni Diponov investitor u petrohemiju Endriju Melon postao Huverov
sekretar dravne blagajne, imenovao je svog buduceg zeta, Harija J. Inlingera da
rukovodi Federalnim biroom za narkotike i opasne droge.
Ovi poslovni i politicki saveznici odravali su cesto tajne sastanke na kojima su
razmatrali aktuelnu dravnu politiku. Tako su zakljucili da konoplja postaje izuzetno
opasna za njihove investicije u petrohemiju. Skovan je pakleni plan: konoplja se
mora zaustaviti!
Kako primecuje Dag Jurci, tih godina ljudi su bili prilicno naivni i sa daleko manje
znanja. "Mase su bile kao ovce koje su cekale da ih neko mocan povede. Nisu uopte
postojale sumnje u vlast. Sve to bi objavile novine ili emitovao radio, smatrano je
istinom. Tako je poruka o opasnosti od marihuane preneta deci koja su ubrzo i sama
postali roditelji "bejbi-bum generacije iz 1957."
Danas svi znamo da je marihuana isto to i "indijska konoplja" i da je to opasna
droga. To je najcece i sve to znamo o konoplji, mi iz "bejbi-bum" generacije.
Protektivni zakon o oporezivanju uzgajivaca marihuane, odnosno Canabis sative
donet je 14. aprila 1937. Sve je sprovedeno preko proverenih Diponovih politicara i
to tako to je Odluka o zabrani prvo doneta u Budetskom odboru u Predstavnickom
domu, a taj odbor ima specificnu moc da ono to predloi ne mora da bude
raspravljano u drugim odborima. Predsednik Budetskog odbora je tada bio Robert
Dagton iz Demokratske stranke koji je bio zaduen (da li i placen?) od porodice
Dipon da kroz Kongres provuce zakon podsecajuci kongresmene kako je marihuana
opasna za americku mlade. Da se radi o opasnoj opojnoj drogi potvrdio je i
Inlinger iz Federalnog biroa za narkotike i opojne droge. On je tvrdio da marihuana
izaziva agresivnost kod onih koji je pue kao cigaru i da je uzrok nasilnickog
ponaanja. (Videcete da je samo nakon pet godina rekao neto sasvim drugo).
I zakon o oporezivanju uzgajivaca Canabis sative je proao. Predsednik Franklin
Ruzvelt je 2. avgusta 1937. potpisao ovaj zakon. Septembra 1937. najkorisniji
poznat usev na svetu postao je opasna opojna droga - marihuana. Bio je to veliki
dobitak za privatni korporativni biznis i ogroman gubitak za americki narod i dravu.
Kada je Americko lekarsko udruenje shvatilo da je marihuana, u stvari, pasivna
konoplja koju su koristili kao lek preko stotinu godina (i zbog njene psihoaktivne
komponente Delta-9-tetrahydrocannabinol) bilo je previe kasno. Dr Dejms
Vudvord, lekar i advokat, izjavio tek kasnije pred Kongresom (kada je traeno da se
zakon ukine) da je samo to bio razlog to se Asocijacija nije zaloila protiv donoenje
tog zakona.
Zapravo samo nekoliko ljudi u SAD, u to vreme, shvatilo je prevaru. Toliki je bio
strah od marihuane koji su Herstovi mediji posejali. Zakon je oporezivao stotinu
dolara na jednu uncu konoplje i oporezivao bilo kakvu komercijalnu prodaju, to je
konoplju brzo ucinilo nekompetitivnom na tritu. Sva konoplja koja je bila u Americi
neophodna, morala je da se uvozi.
Kvalitetan dins
Skoro 80 odsto odevnog tekstila, odece, platna, zavesa, krevetskih posteljina... bilo

je napravljeno od konoplje, sve dok 1820. godine nije predstavljen pamuk "kao
bolji". Originalni dins koji je pravio "Levi traus" bio je od konoplje i to je bila
prakticno nepoderiva odeca koju su nosili americki gonici stoke. Dananje farmerke
od pamuka, znamo svi, veoma brzo se otrcaju. Moete li da zamislite da citavog
ivota nosite samo jedne farmerke? I onda ih nasledi va sin, a onda unuk. Biznis sa
dinsom bi nacisto propao, zar ne?
Medijske i naucne lai
Tako je Herst tokom 1934. do 1937. narucio od svojih urednika vie prikladnih
tekstova o opasnoj biljci - marihuani. Rec "marijuana" uzeli su iz meksickog slenga s
namerom da s njom upoznaju iru javnost. Morali su da izmisle neko ime, jer sve
ono loe i zastraujuce to su planirali da dovedu u vezu sa ovom biljkom, nikako se
ne bi moglo povezati sa konopljom u to vreme. Kao kada bi ste danas za kamilicu ili
lipu tvrdili da su teke halucinantne droge. Izmiljeni novinski clanci tako su teko
klevetali Meksikance, Afroamerikance, dez muzicare i sve druge koji su navodno
koristili opojnu travu - marihuanu. Posebno je na meti bio Nju Orleans, gde se
puenje marihuane navodno obilato upranjavalo medu crnackim vecinskim
stanovnitvom. Citaoci su zatim upoznavani sa pogubnim uticajem marihuane na
ljudsku psihu. Ona je bila uzrok mnogih nerazjanjenih saobracajnih nesreca,
ubistava i samoubistava, i uzrok nemorala mnogih mladih ena. Ova medijska
kampanja trajala je tri godine.
Snimljeni su u tom periodu i filmovi kao "Cigara ludila" (1936) "Marihuana - tajni
ubica mladih" (1935) i "Marihuana: avolje seme" (1936). Na kraju filma "Cigara
ludila" ispisana je poruka: "Prenesite svojoj deci". Svi filmovi su bili puka propaganda
oblikovana da zastrai gradane. Cilj je bio da kroz Kongres prode zakon kojim bi se
uzgajanje marihuane teko oporezovalo i da se ljudi od toga maksimalno odvrate. Da
je marihuana u stvari konoplja, to jo niko nije povezivao. Ali strah od onog to se
zove marihuana vec je bio prisutan.
Parlament odlucuje
Kada je uvoz 1942. zbog Drugog svetskog rata potpuno stao krenula je estoka
kampanja ministarstva za poljoprivredu koje je trailo od americkih farmera da to
vie seju konoplju. Tada je skovana parola: "Konoplja za pobedu!" Ista vlada koja je
pre samo pet godina oporezovala konoplju kao opasnu drogu, sada je pozivala
farmere da posade 350.000 jutara sa konopljom. Izgradena je i 71 farma za njenu
obradu. Cim je rat zavren, pozicija konoplje je igrama u parlamentu, preko
korumpiranih politicara u "najdemokratskijoj dravi na svetu", ponovo vracena tamo
gde je odgovaralo mocnoj naftnoj oligarhiji, koja je iz rata izala jo bogatija.
Konoplja je ponovo postala marihuana - demonsko seme i ponovo je traen zakon o
njenom oporezivanju.
Isti covek iz Federalnog biroa za narkotike, Inlinger, opet je pred Kongresom
svedocio o opasnoj marihuani. Ovog puta je, medutim, rekao sve suprotno ranijoj
tvrdnji: tih godina u vreme makartizma, kada se SAD spremala na krstaki rat u
Koreji i kasnije u Vijetnamu (koji je rimokatolicki klan iz Pentagona vodio protiv
budisticke jeresi i ruskog razmetanja nuklernog oruija), marihuana je, po
njegovom svedocenju, bila veoma opasna jer je "mogla toliko da umrtvi vojnike da
izgube svaku volju za borbom". Vec 2. novembra 1951. kroz Kongres je proao
takozvani Bogsov zakon koji je povecao kazne za sva krenja zakona u ogranicenju
uzgajanju konoplje. Zatvori su poceli da se pune prekriocima, posebno su hapeni
mladi koji su puili konoplju.

Nova ansa za konoplju

Ukoliko se trend poveanja povrina pod konopljom u zemljama EU nastavi, u Vojvodini bi mogle da se
proizvode znaajne koliine semena, koje u severnim podrujima Evrope ne uspeva. Tada bi trebalo razraditi

mogunosti upotrebe stabljike koja pri tome ostane. Za proizvodnju kratkih vlakana to
bi bila dobra sirovina.
Primena prirodnih vlakana stara je koliko i civilizacija. Nakon intenziviranja korienja nafte kao
goriva zapoela je proizvodnja vetakih vlakana, od ostatka pri proizvodnji goriva. Neke osobine
vetakih vlakana su bolje od onih koje imaju prirodna, a njihova cena je uglavnom nia. Tako su
zauzela mnoge oblasti primene. Konstantno su u primeni ostala neka od prirodnih vlakana, kao to
je, na primer, pamuk. Pre svega u industiji tekstila. Poslednjih godina primetan je trend povratku prirodnim vlaknima. Najvie se radi
na zameni staklene vune, kao armature za razne proizvode. Takoe, radi se i na uvoenju primene prirodnih materijala za izolacione
materijale. Pored elje da se omogui reciklaa masovno primenjivanih delova, kao to je to sluaj automobilske industrije, i da se u
graevinama primenjuju prirodni materijali, potrebno je da se ostvare i cene prirodnih vlakana koje bi bile istog nivoa ili neto vie od
onih po kojima se proizvode vetaka vlakna. Takoe se radi na kreiranju novih proizvoda koji bi bili prihvatljivi za trite ba zbog
toga to su izraeni od prirodnih vlakana.
Podloga za poveani interes za prirodna vlakna su ekoloki trendovi kao i tenja, u razvijenim zemljama, da poljoprivreda koja
proizvodi previe hrane pree na proizvodnju sirovina za idustriju. Ilustrativan primer je proizvodnja izolacionih ploa na bazi vlakna
konoplje i lana, sa dodatkom oko 10% vezivnog sintetikog materijala. Kubni metar ovog materijala, ploa debljine 5 ili 10cm, kota
oko 50 Eura. To je primer proizvodnje izolacionog materijala od prirodnih vlakana koji je po ceni konkurentan proizvodu od vetaih
vlakana.
Stanje i perspektive
Oblast proizvodnje, prerade i plasmana prirodnih vlakana je u blagom porastu. Evropski proizvoai svoju profitabilnost
proizvodnje zasnivali su na visokim subvencijama. One su u protekloj godini pale na 50%, to je uzrokovalo propadanje vie
proizvoaa i preraivaa. Globalizacija i otvorenost trita dovode do toga da se uvozi jeftinije vlakno iz Kine i drugih zemalja i ono
koristi kao sirovina.
Cene proizvodnje prirodnih vlakana, pre svega konoplje, kod nas ne mogu da budu, osim izuzetaka, konkurentnije, dogod postoje
subvencije u EU. Kada se one smanje konkurenti e biti Kina, Ukraina, Rusija, Poljska i druge zemlje nieg standarda. Ipak, treba
napomenuti, da se u zemljama EU intenzivno radi na unapreenju tehnike etve, to e doprineti smanjenju cene vlakna. Uglavnom
se koriste vlakna koja su kraa, do 60mm, a odvajanje vlakana sprovodi se bez predhodne prerade, kao to je moenje. Do sada su
dobijeni dobri rezultati, a u postupku razvoja su maine i ureaji kojima bi se smanjio udeo pozdera ispod do sada ostvarenih 5%, a
ujedno i smanjio udeo kratkih vlakana u pozderu.
Automobilska industrija sve vie koristi prirodna vlakna kao armaturu za plastine delove. Ipak, to je jo uvek malo. Prirodna
vlakna su laka od staklene vune, ali i slabija, te se u rezultatu dobija ista teina proizvedenih delova. Ukoliko se ova primena proiri
to e predstavljati veliko trite za proivoae prirodnih vlakana. Propisi EU koji se pripremaju, tu e primenu uskoro usloviti, te e se i
trite promeniti.
Zanimljivo je da u zemljama EU trenutno najbolja zarada na proizvodima konoplje moe da se ostvari prodajom pozdera. Pozder,
iz kojeg se odstrani praina koja smeta disajni organima ivotinja, najbolji je materijal za prostirku. Kupuju ga vlasnici rasnih konja i
kunih ljubimaca. Tako je otpad za mnoge proizvoae postao osnova zarade i opstanka. Ukoliko se proivodnja konoplje u zemljama
EU proiri, u Vojvodini bi mogle da se proizvode znaajne koliine semena, koje u severnim podrujima Evrope ne uspeva. Tada bi
trebalo razraditi mogunosti upotrebe stabljike koja pri tome ostane. Za proizvodnju kratkih vlakana to bi bila dobra sirovina.
Prof. dr Milan Martinov
tekst u celini moete proitati u reviji "Agronomska saznanja"

- ()

?
( )
- , , , , ,
, , , .
,

- .
.

, , ,
- .
.

. ( )
" " - . ,
8 000
. ""
.

 8 000
?
?
6000 , ,
.
.
: "
, ". ( 34/29) .

.
.
. .
( ).
, . .
" , , .

, , " .


, . "
".
. 20. .
1850. , 40 000 .
1631. 1800. .
17
18. .
.
.
,
.

, .



,
.


.
, ,

1812.
,

.
?
. 90 %

,
.

, , , ,

. 150
.
1880. .

 80% , , , , .
1820. " ".

. , ,
. ?
, . , ?
, ,
.
.
. .
, .
1916. 1940.
.
4,1 . "
", .404
.
,
. .
. ,
.
1937. 58.000
1935. .

.
,
. ,
.

, "",

10 .
("
"
1941.)
1930. ,
-, ,
,
.
.
- ,
, .
, . ...
-
30 .

, , "
" , .
.
. ,
,

.
( )

. 1937.
. ,
, , , , , ...

.

.

 (
)
.
.

, , y .
.

.
. : !

.
""
1934. 1937.
- . ""
. ,
, .
.
, ,
- . ,
.
.
, , .
.
" " (1936) " - ",
(1935) ": " (1936). " " " :
.

.

.
.
.
,
" "

"
",

" ".
. (
92, ,
? "
" ? ,
.)

. "
. .
.
y - 1957."
" " .
, y- .
, 14.
1937.
,
.
( ?)
.

.
. ( ).
.
2. 1937. .
1937. - .


.

( -9y) . , ,
( )
.
, , .

.

,

.
, .

1942. , .
.
. : " !"
, 350 000
. 71 .
, ,
" " , ,
. -
.
, ,
. , , :
, (

) , , "
".
2. 1951.
. ,

.

. ,
. (, ).
80 % ""
"".
, ,
.
( ).
.

( ).
- " ",
, ( ,
) :
. , .
( ) ( ""
),
. ,
, , , , , , ,
, , ,
(
),
. . .

.
, .
, " " - ).

, ,
18% 42 %
, .

" ".

 - 1952.
.
1910. 1920.
.
, .
. , ,
, , . ,
. .
,
.
( ).
.

.
, .
, , -.

,

. (, ,
, ?).
.
65 1999. ,
, .

. :
y, , -x, y, , , ,
.
,
.
21.
. ,
.

. " ",
.
.. 1802.
,
. 100 .

.
( ),
"
".
.
.
.
(
)

.


.
.
,
, .
-
.
, .
.
.

 , ,
: " " (
) "" .
. .
(
)
. .
.
. ,
.
1920. .
( ) 50:50
- ( xx) . 1924.
80 % , ,
.
" ".

y ,
.
, .
.

Konoplja
ivot naih predaka bio bi nezamisliv bez gajenja konoplje. Konoplja je u njihovom ivotu bila prisutna od prvog plaa i prvog belog
arava do poslednjeg izdisaja na slamarici istkane od konoplje. Gajenjem konoplje bavila su se sva domainstva jer su na taj nain
dolazila do platna od kog su se ili pekiri, odea, stolnjaci, dakovi i dr. Preostala konoplja, koja domainstvu nije bila potrebna, dobro
se prodavala.
U poslovima oko konoplje uestvovali su svi od dece do staraca. Obavljajui ih, ljudi bi se okupljali ve na etvi, zatim dovoenju,
potapanju, posle toga, trljenju, eljanju, grebenanju, i na kraju na poselima na snovanju i tkanju. Zahvaljujui ovim poslovima, koji su se
radili zajedniki, ljudi bi se ee okupljali i jedni drugim pomagali. ene su tkanjem ili vezom od konoplje stvarale prava umetnika
dela.
Konoplja se sejala posle: konoplje, penice, ovsa, deteline, jema ali nikad posle kukuruza, jer zemlja nije mogla da se dobro obradi
i na njoj su ostajale dombe, koje bi smanjile kvalitet konoplje.
Konoplje se sejala samo u dobro pripremljeno zemljte. Ve u avgustu bi se zemlja orala, zatim se ubrila velikom koliinom
stajskog ubriva.
Konoplja gajena radi semena, u Seleni zvane poskovnae sejala se na manje parcele, ili izmeu kukuruza u svaki trei red. Ova se
konoplja sejala runo i ree od one koja se sejala zbog vlakna. Kada su konoplje cvetale, isecale su se bele konoplje [muke]. Stabljike
konoplje, koje bi se isecale, izgledalr su kao manje razgarnato drvo, prenika pri zemlji ak do 5 cm. Kada je seme na vrhu klasa bilo
mlene bolje, poinjala bi etva konoplje, jer to znailo da je seme u donjem delu klasa tada ve potpuno zrelo. To je bilo otprilike
poetkom septembra.
Konoplja se vrila nou ili jako rano ujutru dok je jo bilo rose, da se seme ne bi otreslo sa zrele biljke jo na njivi. Kod kue su se
suile, pri emu je trebalo da se uva od ptica, kojima je seme konoplje omiljena hrana.
Osuene konoplje su se mlatile. Na ponjavu bi se stavila stolica a preko nje drvena daska ili vrata o koja bi se mlatilo konoplje.
Seme koje je klizilo po dasci dole kasnjije se kupilo i vetrilo. Ove stabljike su ljudi koristili za pravljenje zidova vinogradskih kuica,
kokoinjce, za ograde, Koristili su ih kao potporu za paradajz ili za loenje. Ako su i od njih eleli da dobiju vlakno stavljali bi ih zajedno
sa ostalim konopljama a od njih se dobijalo vlakno za uad.
Konoplja, gajena zbog vlakna, sejala se od ura [24. aprila] do 15. maja, U prolosti se konoplja sejala runo. Konoplja za
industrijsku obradu sejala se ree. Gue sejana konoplja imala je deblje stabljike a vlakno je bilo slabjeg kvaliteta. Ako su vremenske
prilike bile povoljne, konoplja je nikla za 4-5 dana. Ali ako je u meuvremenu pala jaka kia koja je sprala konoplju , trebalo je izlomiti
pokoricu, nastalu posle kie, u suprotnom bi konoplja tee nikla i bila bi rea. Do etve oko konoplje nije bilo posla. Krajem jula ili
poetkom avgusta, kada je cvet konoplje bio zelenoute boje i kada je donje lie poelo da opada, konoplja je bila zrela za etvu.
Konoplja za industrijsku obradu vrila se od 12. avgusta.
Kao i pre etve penice, ene su prethodno naile rukavce i kouljce. Kouljce su bile koulje koje se sa prednje strane imale
velike zakrpe i titile bi ostalu odeu da habanja. Na noge su se obuvale cokule da bi uvale noge od otre strnjike.
Konolja se, kao i ra, vrila posebnim srpom, koji u Seleni zovu vagov. Vridba se radila tako to se spoljanjom stranom leve
ruke zahvati odreena koliina stabljike, koje se privuku telu i desnom rukom, u kojoj se nalazi srp stabljike se odseku. Koliina ovako
zahvaene konoplje zove se rukovet.
Konolja se najpre slagala po strnjici, na kojoj se 3-4 dana suila. Zatim su se po dve rukoveti vezivale u snopove. Svaki bi se snop
povrijeslom od konoplje dva puta vezivao pri vrhu i sa donje strane. Pokoene, osuene i svezane konoplje slagale su se u redove, nakon
toga u pokrstice pri emu su se tankim vrhom naslanjale jedna na drugu.
Osuene konoplje slagale su se na kola, vezale kanapom i odvozile u fabrike ili na moila.