MIHAEL BRI (MICHAEL BRIE), KRISTOF PER (CHRISTOPH SPEHR)

TA JE SOCIJALIZAM?
SLOBODA KROZ SOCIJALIZ AM

SLOBOD A I SOC IJALIZA M

M IZA JAL OCI ILI S ODA LOB S

KONCEPTI PRAKSE PROBLEMI

MIHAEL BRI (MICHAEL BRIE), KRISTOF PER (CHRISTOPH SPEHR)

TA JE SOCIJALIZAM?

KONCEPTI PRAKSE PROBLEMI

IMPRESUM
Publikacija: ta je socijalizam? Koncepti Prakse Problemi Izdava : Rosa Luxemburg Stiftung Southeast Europe, Gospodar Jevremova 47, 11000 Beograd, www.rosalux.rs Autori: Prof. Dr. Michael Brie (1954) je direktor Instituta za drutvenu analizu pri Rosa Luxemburg Stiftung u Berlinu. Dr. Christoph Spehr (1963) je portparol partije Die Linke (Levica) u Bremenu. Ovaj tekst je skra ena verzija nema kog originala: Michael Brie, Christoph Spehr: Was ist Sozialismus? (kontrovers 1/2008) Berlin (Rosa Luxemburg Stiftung i WISSEN Transfer). Prevod sa nema kog: or e Tomi Korektura: Petar Atanackovi i Milo Jadi Redakcija: Milo Jadi , Ana Veselinovi i Boris Kanzleiter Sve ilustracije su iz kolekcije Me unarodnog instituta za socijalnu istoriju (International Institute for Social History - IISG) u Amsterdamu. Dizajn i prelom: Ana Humljan Priprema za tampu: Dejan Dimitrijevi tampa: Pekograf, Vojni put II 258/d, Beograd (Zemun). Tira: 1000

SADRAJ

05 Za po etak 07 1. Socijalizam je mrtav! iveo socijalizam? 10 2. Socijalizam jedna istorijska retrospektiva

10 25 40 52 74 2.1. Od ranog socijalizma do 1917. godine 2.2. Od ruske revolucije do 1968. godine 2.3. Od Nove levice do 1975. godine 2.4. Od pobede neoliberalizma do danas 2.5. Ponovno oivljavanje socijalisti kih vizija

79 3. Socijalizam u 21. veku

ZA PO ETAK
irom sveta je po ela jedna nova diskusija o socijalizmu. Iz krize neoliberalizma izrasta potraga za alternativama. Kapitalizam nije poslednja re istorije. Ali da li je socijalizam slede e poglavlje? I ta uopte on zna i? Koji kon ikti su obeleavali socijalizam u njegovoj istoriji? Koje kontradikcije danas obeleavaju socijalisti ko miljenje i delovanje? Kakvu budu nost socijalizam ima u 21. veku? Publikacija koja je pred vama pokuava da razmotri pitanje moe li se na po etku tre eg milenijuma zamisliti i realizovati jedan novi socijalizam koji bi ponudio bolja reenja za savremene globalne probleme. S tim ciljem, autori ove broure, Mihael Bri (Michael Brie) i Kristof per (Christoph Spehr), predstavljaju nam kratak istorijat dvovekovnih ideja i borbi za jedno druga ije drutvo, humanije i racionalnije od kapitalizma, ali i teku e diskusije o novim mogu nostima socijalisti kog prevazilaenja postoje eg poretka. U momentu snane globalne ekonomske krize, kada de nitivno postaje jasno da neoliberalni kapitalizam nije krajnji horizont istorijskog razvoja, i kada ponovo postaje mogue misliti nemogu e, ini nam se da nema bolje teme od ponovnog promiljanja socijalisti kih alternativa.
KONCEPTI PRAKSE PROBLEMI

Posebno je zanimljivo objavljivanje teksta pod ovim naslovom, ba na ovim prostorima. Jezik na koji je broura prevedena do pre 20 godina je bio slubeni jezik drave koja se nazivala socijalisti kom. Nakon jugoslovenskog kolapsa, drave koje su je na krvav na in nasledile, okrenule su le a svom socijalisti kom nasle u. To im nije donelo mnogo dobrog. Paradoksalno je da danas ba u ovim postsocijalisti kim regionima, koje aktuelna kriza posebno poga a, nedostaje diskusija o alternativama postoje em poretku. Nadamo se da e ova publikacija dati skroman doprinos pokretanju jedne preko potrebne debate, kako o nedostacima istorijskog socijalizma, tako i o mogu nostima jednog savremenog demokratskog socijalizma. Ana Veselinovi , Milo Jadi i Boris Kanzleiter Beograd, decembar 2011. godine

TA JE SOCIJALIZAM?

1. SOCIJALIZAM JE MRTAV! IVEO SOCIJALIZAM?

Diskusije o socijalizmu se ne prekidaju Sedamdeset i jedan dan crvena zastava se 1871. godine vijorila nad Parizom i simbolizovala prvu socijalisti ku republiku, komunu radnika. Preko sedamdeset i etiri godine vijorila se nad zgradama vlade Sovjetskog Saveza (SSSR). Pobeda nad Hilterovim faizmom pre svega i jeste izvojevana pod crvenom zastavom. Jedno vreme tre ina svetskog stanovnitva ivela je u dravama koje su se zvale socijalisti kim. Kada je crvena zastava u no i izme u 31. decembra 1991. godine i 1. januara 1992. godine sputena sa Kremlja, izgledalo je kao da je epoha socijalisti ke revolucije de nitivno zavrena. Ipak, duh socijalizma preiveo je i propast socijalisti kog svetskog sistema. irom sveta otpo ela je jedna diskusija o socijalizmu u 21. veku. U Venecueli on je poKONCEPTI PRAKSE PROBLEMI

stao program vlade izabranog predsednika Uga aveza (Hugo Chavez). U Ekvadoru on treba da postane ustavni cilj. U Boliviji je Pokret za socijalizam doao na vlast. A u Nema koj predsednik FDP-a1, Gido Vestervele (Guido Westerwelle) skandira: sloboda umesto socijalizma. Od Gregora Gizija (Gregor Gysi) stigao je odgovor: sloboda i socijalizam. A Oskar Lafonten (Oskar Lafontaine) dodaje: sloboda putem socijalizma!2 Skoro polovina gra anki i gra ana u starim saveznim pokrajinama (Nema ke) i dve tre ine u novim saveznim pokrajinama vide socijalizam kao dobru ideju koja je loe ostvarena. Tako e, na suprotstavljenost izme u socijalizma i demokratije danas se ni izbliza ne gleda toliko otro kao samo pre nekoliko godina: jedna tre ina stanovnitva u zapadnoj i polovina u isto noj Nema koj vidi mogu nost da se socijalizam i demokratija usklade. ta je, me utim, socijalizam? Socijalizam, kao prvo, nije nita drugo nego ono, emu tee socijalistkinje i socijalisti, ono to politi ki ine i ono to su posledi ni efekti toga. To je jedna od osnovnih politi kih struja koja se uvek iznova otkrivala, a i trenutno se sutinski obnavlja. U skladu sa razmerom promene kapitalizma menja se i socijalizam, a i sam je esto imao odlu uju eg uticaja na kapitalizam. U daljem tekstu po1 FDP (Freie Demokratische Partei = Slobodna demokratska partija) liberalna partija koja trenutno u estvuje u vladi SR Nema ke. Gido Vestervele trenutno (2011.) je ministar spoljnih poslova SR Nema ke, ali vie nije na elu partije. Prim. prev. 2 Gregor Gizi i Oskar Lafonten su vode i politi ari partije Levice (Die Linke.) u SR Nema koj.

TA JE SOCIJALIZAM?

kua emo da odgovorimo na pitanje ta je socijalizam, time to e se prikazati suprotnosti koje su karakteristi ne za socijalizam kao pokret prakse ve 200 godina i koje su odredile njegov kontradiktoran razvoj. To e biti u injeno na osnovu primera, a u sredite panje bi e postavljeni glavni kon ikti. Na kraju e biti izveden sistemati an pokuaj prikaza najvanijih izazova socijalizma u 21. veku, koji se hvata u kotac sa skupom svih fundamentalnih kontradikcija solidarne emancipacije.

KONCEPTI PRAKSE PROBLEMI

2. SOCIJALIZAM JEDNA ISTORIJSKA RETROSPEKTIVA

2.1. OD RANOG SOCIJALIZMA DO 1917. GODINE
Rani socijalizam i rani komunizam (1793-1848.) Prosvetiteljstvo, velika Francuska revolucija krajem 18. veka i industrijska revolucija u Engleskoj, koja je zapo ela otkri em parne maine i maine za tkanje, stvorili su idejne, politi ke i ekonomsko-socijalne preduslove za moderni socijalizam. Od anti kog doba u svim velikim civilizacijama uvek je postojala vizija zlatnog doba slobode, jednakosti i solidarnosti bilo kao idealizacija prolosti, kao nada u budu nost ili kao udaljeno mesto. Revolucionarni doga aji kasnog 18. veka, me utim, stvorili su jednu sasvim novu situaciju: izgledalo je kao da oni mnogim savremenicima dokazuju da se drutva sutinski mogu iznova (revolucionarno) obli10
TA JE SOCIJALIZAM?

kovati po principma razuma i pravde. Oni su pruili nadu da e svi ljudi mo i da ive u blagostanju. Brzim pove anjem produkcije dobara postalo je jasno: siromatvo veine nije vie uslov blagostanja manjine. Ono je tako e u inilo jasnim da narod sam moe da stvara istoriju, tj. moe da postane odlu uju i akter promene. Me utim, politi ka revolucija u Francuskoj i ekonomska revolucija u Engleskoj imale su toliko upe atljiv uticaj na savremenike ovih doga aja upravo zato to su, sasvim o igledno, esto postizale suprotan efekat od onog koji su njihovi pokreta i eleli: vladavina prava prerasla je u teror, republika naroda u carstvo, poruka o bratstvu u dvadesetogodinji rat u kom je napoleonska Francuska postala osvaja kontinentalne Evrope. Objava ljudskih prava nije ni pomenula ene i robove, a u gra anskom zakoniku podvela ih je pod vlasnitvo (belog) mukarca. Viestruki porast produkcije dobara tokom industrijske revolucije bio je obeleen jednim do tada nepoznatim osiromaenjem ljudi i irenjem jedne stalno rastu e klase koja nije posedovala nita osim radne snage svojih ruku: to je klasa proleterijata. Posebnost ove nove eksploatacije, ovog izoptavanja i porobljavanja, ovih novih diktatura u dravi i fabrici, ovog novog jaza izme u neverovatnog bogatstva i najstranije bede, bila je u tome to sve to nije bilo istorijski sazrelo, ve je svesno stvoreno u ime ideja koje su obe avale potpunu suprotnost. U Geteovom arobnjakovom egrtu iz 1797. godine promilja se ova situacija: mo razuma dospela je, to je opti stav, u nespretne ruke. A kori ena sredstva tako su smatrali prvi socijalisti protivre ila su velikim idealima slobode, jednakosti i bratstva.
KONCEPTI PRAKSE PROBLEMI

11

Neposredno nakon kraja napoleonskih ratova evropska reakcija pokuala je jedno, to je mogu e ire, obnavljanje predrevolucionarne situacije, a da pritom nije mogla ponovo da uspostavi stare odnose vlasnitva i mo i. Istovremeno, kucnuo je as vizionara: 1819. godine izaao je spis Roberta Ovena (Robert Owen) Poruka radni kim klasama, 1821. godine publikovano je prvo klju no delo arla Furijea (Charles Fourier), Veliki traktat, 182022. godine objavljen je prikaz Anrija de Sen-Simona (Henri de Saint-Simon) Industrijski sistem. Istovremeno su i u Engleskoj i u Francuskoj stvarani elementi jedne nove idejne struje socijalizma. Bio je to jedan pojam pokreta usmerenog ka budu nosti (Volfgang ider / Wolfgang Schieder). U martu 1837. godine, u asopisu Novi moralni svet (New Moral World), glasilu ovenista, objavljen je na naslovnoj strani lanak koji je predlagao da se za pripadnike ovog Novog moralnog sveta ne koristi vie naziv ovenisti, ve pojam socijalisti, pojam koji ima prednost i zbog kritike koju isti e prema svim drugim oblicima ljudske kooperacije. Bio je to pojam fundamentalne kritike postoje ih drutava i orijentacije ka jednom novom uspostavljanju zajedni kog ivota ljudi. Ve 1836. godine, u Francuskoj je objavljena serija lanaka koja je pomenute tri teorijske kole predstavila pod nadre enim pojmom moderni socijalisti. Ubrzo je ovaj pojam proiren na sve kole drutvene kritike i alternativne koncepte drutva.

Robert Oven je razvio viziju o velikim komunama sa petsto do hiljadu lanova zasnovanih na demokratskom upravljanju, udruenoj proizvodnji i zajedni kom vaspitanju, koje se snabdevaju autarhi no. Novi svet i novi ovek, i12
TA JE SOCIJALIZAM?

renjem ovih komuna, trebalo je da nastanu postepeno i putem efekta uzora.

Sensimonisti su eleli da plansku podelu sredstava, prema potrebama koje je trebalo zadovoljiti, realizuju preko jedne centralne banke i lanca specijalnih banaka. Kredite je trebalo odobravati preduzetnicima i radnicima prema njihovim sposobnostima da ih iskoriste bolje nego drugi. arl Furije je glavni problem video u tome to se novo drutvo asocijacije i socijalnih garancija moe nametnuti umesto konkurencije samo ukoliko je ljudima privla nije. Njemu je bilo bitno da rad na bazi masovne produkcije tako koncipira i tako preraspodeli, da svako moe slobodno da ispolji svoja opredeljenja, prirodne nagone i potrebe: Ako siromani, radni ka klasa, u socijalizmu nisu sre ni, ometa e ga neprijateljstvom, kra om i nemirima. Naspram svake strasti trebalo bi da stoji neki rad, kojim ona moe biti zadovoljena. Suprotnost izme u gore i dole trebalo bi da se ukine time to bi se uklonila njena osnova, podela rada na vie i nie poslove.
Neto kasnije u odnosu na rani socijalizam nastao je onaj pokret koji je nakon 1840. godine saet pod pojmom komunizam. Time su, s jedne strane, bile ozna ene pristalice konsekventno egalitarnog drutva (Etijen Kabe (Etienne Cabet), an ak Pijo (Jean-Jacques Pillot), Teodor Dezami (Thedore Dezamy) i dr.), a s druge strane, predstavnici jedne nasilne promene odnosa i privremenog uspostavljanja revolucionarne diktature radnika (Luj Ogist Blanki (LouisAuguste Blanqui) i dr.). U pozivu Pobunjeni kog komiteta iz 1839. godine re eno je: Izdata Francuska, krv nae ubijene bra e, poziva na osvetu. Ona e biti uasna
KONCEPTI PRAKSE PROBLEMI

13

Izrabljivanje mora kona no prestati, a jednakost mora se pobedonosno izdi i nad ruevinama kraljevstva i aristokratije. Crvena zastava postala je simbol revolucionarnih komunista. U godinama izme u 1836. i 1842. u Engleskoj je nastao prvi veliki radni ki pokret, pokret artista, ije su zahteve za optim, ravnopravnim i tajnim izborima, kao i za ograni avanjem radnog dana na deset sati dnevno aktivno podrali milioni ljudi. U Francuskoj su 1831. i 1834. godine izbile prve pobune radnika, tka a svile. Nema ke zanatlije po ele su da se organizuju u politi ki orijentisanom Savezu ponienih (kasnije Savez pravednih, odnosno Savez komunista). Duhovni vo a postao je Vilhelm Vajtling (Wilhelm Weitling) ( ove anstvo kakvo jeste i kakvo bi trebalo biti, 1839.). Samoorganizovani radnici postajali su jedna potpuno nova istorijska snaga. Postepeno je dolazilo do pribliavanja novih socijalisti kih i komunisti kih ideja i novog drutvenog pokreta radnika. Osnovne karakteristike ranog socijalizma koncizno je naveo nema ki sociolog Lorenc fon tajn (Lorenz von Stein) u svom spisu Socijalizam i komunizam dananje Francuske (1842.), proizalom iz konkretnih posmatranja. Karakteristi na za socijalizam i komunizam bila je, prvo, veza sa modernim proletarijatom: Ova klasa, njena opravdanost i njena sudbina je ono to i socijalizam i komunizam imaju u vidu. Drugo, on je u njima video jednu primenu ideja francuskog prosvetiteljstva, i tre e, on je socijalizam shvatao kao nauku o drutvu. Karl Marks (Karl Marx), pod uticajem pre svega Mozesa Hesa (Moses Hess), kao i svojih prvih susreta kako sa ne14
TA JE SOCIJALIZAM?

ma kim tako i sa francuskim socijalistima i komunistima u egzilu u Parizu, po eo je oko 1844. godine i sam da se pozitivno poziva na ove nove ideje. U njegovim Ekonomsko-politi kim rukopisima, napisanim u ovom periodu, on je komunizam shvatao kao neposredno uklanjanje kapitalisti ke privatne svojine od strane jednog drutva u kome svi zajedno postaju opti kapitalista, a svaki pojedinac radnik. To je, me utim, jedan sirovi komunizam, koji jo negira li nost: Komunizam je neophodan oblik i energi ni princip najblie budu nosti, ali komunizam kao takav nije cilj ljudskog razvoja. To je pozitivni komunizam ili socijalizam, koji je zasnovan na jednom novom na inu proizvodnje i na jednom novom odnosu prirode i oveka. Time se pokualo povezivanje kontradiktornih pristupa komunizma i socijalizma, jednakosti i slobode, zajedni ke svojine i stvarne li ne svojine, revolucije i evolucije, jedinstva i raznovrsnosti. Shodno tome, Marks i Engels su se ipak odlu ili, kao i predvodnici Saveza pravednih, za pojam komunizam, jer, kako je Fridrih Engels (Friedrich Engels) pisao 1845. godine, u Nema koj re socijalizam ne zna i nita drugo nego razli ite zamagljene, neodre ene i neodredive predstave onih koji vide da neto treba da se uradi, a koji se ipak ne mogu odlu iti da se bezuslovno okrenu sistemu zajednice. U februaru 1848. godine, u Londonu je izaao Komunisti ki manifest Marksa i Engelsa, a zatim i u revolucionarnoj Francuskoj. U ovom spisu su autori pokuali da, u obliku jednog programskog pam eta, socijalizam i komunizam sistematski prikau kao uvid u uslove, tok i opte rezultate proleterskog pokreta. Komunisti ka revolucija je pritom najradikalnije raskidanje sa nasle enim
KONCEPTI PRAKSE PROBLEMI

15

svojinskim odnosima. Zatim, u jednom duem procesu, bili bi stvoreni uslovi za stvarnu slobodu: Kad u toku razvitka budu i ezle klasne razlike i cela proizvodnja bude koncentrisana u rukama udruenih individua, javna vlast izgubi e politi ki karakter Na mesto starog buroaskog drutva s njegovim klasama i klasnim suprotnostima stupa udruivanje, u kojem je slobodan razvitak svakog pojedinca uslov slobodnog razvitka svih.1 Sasvim nove proizvodne snage morale bi da stvore uslov za ukidanje stare podele rada. Nove napetosti: dravni socijalisti i anarhisti, reformatori i revolucionari (1848-1914.) Revolucije 1848/49. godine u Francuskoj, Nema koj, i nizu drugih evropskih drava, zavrile su se, kona no i zbog ponovne vojne intervencije carske Rusije, jednom novom fazom restauracije. Niti je buroasko-demokratski prevrat mogao biti uspeno doveden do kraja, niti je prona eno reenje za socijalno pitanje koje je nastalo stvaranjem jedne velike klase ljudi bez svojine, na ijim ple ima se zasnivala proizvodnja materijalnog bogatstva drutva. U narednih dvadeset godina dolo je zatim do jednog uspona sindikalnih i zadrunih pokreta radnika, kao i reformskih pokreta za skra ivanje radnog dana i radno i socijalno zakonodavstvo u Engleskoj i drugim evropskim dravama. U Nema koj je osnivanjem Opteg nema kog udruenja
1 Preuzeto iz reizdanja srpskohrvatskog prevoda (prev. Moa Pijade): Marks, Karl; Engels, Fridrih (2005): Komunisti ki manifest. Beograd: Liber CLS. URL: http://www.liber.org.rs/fantom/tekstovi/komunisticki_manifest.html, poslednji pristup: 14.12.2011.

16

TA JE SOCIJALIZAM?

radnika (Allgemeiner Deutscher Arbeiterverein) 1863. godine stvorena politi ka partija radni ke klase koja je putem opteg prava glasa i dravne pomo i proizvodnim zadrugama elela da ostvari napredak u pravcu socijalizma. U Londonu je, 1864. godine, nastalo Me unarodno udruenje radnika (MUR), koje je teilo tome da uspostavi centar povezivanja i zajedni kog delovanja izme u radni kih udruenja koja postoje u razli itim zemljama. U statutima koje je sastavio Marks, stajalo je da je ekonomska pot injenost radnika prisvaja u sredstava rada, tj. izvora ivota, u osnovi ropstva u svim njegovim oblicima cele drutvene bede, cele duhovne zakrljalosti i politi ke zavisnosti. Politi ki pokret zato je samo sredstvo i mora se podrediti krajnjoj svrsi, ekonomskoj emancipaciji radni ke klase. Sa ovom pozicijom stvorena je osnovna napetost izme u socijalisti kih i komunisti kih partija i sindikata. Dok su ovi prvi delovali sa ciljem temeljnog drutvenog prevrata, za ove druge naj e e je konkretno zastupanje neposrednih interesa u vezi sa viim zaradama, skra ivanjem radnog vremena, uklju eno u u odlu ivanje i socijalnom sigurno u stajalo u prvom planu. Napori ja aju eg radni kog pokreta, sindikata i nastajuih levih partija pri zalaganju za konkretne dravne socijalne reforme, Lasalov (Ferdinand Lassalle) predlog da se zadruge podre dravnim kreditima, sve preciznije predstave o preuzimanju dravnog aparata nakon revolucija ili ak putem demokratske transformacije, iskustva Pariske komune i dr. postavili su u ovom periodu pitanje odnosa prema dravi: da li je ona u datom, ili u jednom radikalno izmenjenom obliku, mogu instrument uspostavljanja jedKONCEPTI PRAKSE PROBLEMI

17

nog novog drutva ili bi to samo vodilo ka novoj diktaturi? U okviru MUR-a izbila je sva a izme u pristalica Mihaila Bakunjina (Michail Bakunin) i Marksa, to je kona no i razbilo Prvu internacionalu. Bakunjin i njegove pristalice okrenuli su se protiv uspostavljanja nove dravne vlasti (diktature proletarijata) i zahtevali su ukidanje svake vladavine ljudi nad ljudima putem direktnog samoodlu ivanja i samoupravljanja kao neposrednog cilja i jedinog mogu eg na ina da se spre i nova vladavina. Podela upravnih i izvrnih delatnosti trebalo je odmah da se ukloni. Oni su zato odbijali i osnivanje politi kih partija kao organa reprezentacije i zauzimali odbojan stav prema svakoj vrsti reformske politike postojeih institucija. Oni nisu eleli nikakav zaobilazni put preko nove vladavine u ekonomiji i politici, nego neposredan napredak pri prevazilaenju svakog oblika vladavine uopte. Pritom su se nadovezali na socijalisti ko-anarhisti ku poziciju Pjera ozefa Prudona (Pierre Joseph Proudhon) koji je ve 1840. godine pisao: kao to ovek pravdu trai u jednakosti, tako drutvo red trai u anarhiji. U svom spisu Dravnost i anarhija iz 1873. godine Bakunjin pie: Narodnu vladu oni (marksisti) shvataju kao vladu naroda posredstvom malog broja predstavnika koje narod bira. Opte i jednako pravo na izbor takozvanih narodnih predstavnika i vlade drave za ceo narod ova poslednja re marksista kao i demokratske kole je jedna la iza koje se krije despotizam jedne vladaju e manjine, i to one koja je utoliko opasnija, to se vie predstavlja kao izraz takozvane narodne volje Ovu manjinu, me utim, tako tvrde marksisti, ini e radnici. Bivi radnici, ako dopustite, koji, me utim, im postanu predstavnici naroda i
18
TA JE SOCIJALIZAM?

Poster iz 1890. godine najavljuje obeleavanje godinjice masakra na ikakom trgu Hejmarket koje je ozna ilo ustanovljavanje proslave Prvog maja kao me unarodnog dana radni kog pokreta.
Collection, International Institute of Social History (Amsterdam).

dospeju na vlast, prestaju da budu radnici i po inju tavie da s visine drave gledaju na ceo svet obi nih radnika; i ve time e po eti da predstavljaju ne narod, nego sebe i svoju pretenziju da vladaju narodom. Ko u to sumnja, taj ne poznaje ljudsku prirodu. Glavna zamerka koju je stalno iznosio Karl Marks, ali i mnogi socijalisti ki reformski politi ari, bila je ta da se sredstva borbe za oslobo enje radni ke klase i naroda ne mogu proizvoljno odabrati. Naime, u realnu politiku se mora umeati koriste i postoje e mogu nosti. Stoga nacionalne partije, sposobne da deluju na osnovu statuta, pripadaju MUR-u. Pariska komuna je pokazala kakva bi diktatura proletarijata mogla biti: ukidanje stalne staja e vojske i policije i naoruavanje radnika, mogu nost izbora svih inovnika i neposredna odgovornost kao i njihovo pla anje prema proseku radnika. Polaze i od toga skup svih zadruga mogao bi da regulie nacionalnu proizvodnju po jednom zajedni kom planu. Na londonskoj konferenciji MUR-a, u septembru 1871. godine, Fridrih Engels objasnio je: Revolucija je najvii akt politike, i ko je eli, mora eleti i sredstvo politi ku akciju, koja priprema revoluciju, koja radnike vaspitava za revoluciju Politi ke slobode, pravo na javna okupljanja i udruivanje, slobodu tampe, to je nae oruje Kau da svaka politi ka akcija zna i priznavanje postoje eg. Ali ako nam to postoje e daje sredstva da bi smo protestovali protiv postoje eg, onda primena tih sredstava nije priznavanje postoje eg. Uspesi socijaldemokratskih i socijalisti kih partija u drutvu i na izborima, pokuaji vlasti da socijalnim reformama,
KONCEPTI PRAKSE PROBLEMI

19

kao npr. pod Bizmarkom, socijalisti kom radni kom pokretu oduzmu bazu, nastanak socijalno-dravnih reformskih snaga u privredi, politici i nauci koje su sezale sve do katoli ke crkve, stvorili su osnovu za jedan drugi kon ikt socijalna reforma ili revolucija. Ovaj kon ikt mora se shvatiti i iz perspektive ja aju eg imperijalizma i militarizma, opasnosti svetskog rata, koja se pojavljivala od kraja 19. veka i mogu nosti revolucionarne krize u Rusiji i drugim zemljama poput Meksika, kao i iz perspektive antikolonijalnih pokreta koji su tada formirani (Indija i dr.): da li je jedna mirna evolucija mogu a ili je jedna sutinska promena mogu a samo revolucijom? Latentni kon ikt prakti no je eskalirao 1899. godine pristupanjem francuskog socijaliste Aleksandra Mijerana (Alexandre Millerand) jednoj buroaskoj vladi i to protiv volje njegove partije. Pitanje je bilo: da li se sa pozicije vlasti uopte moe voditi socijalisti ka politika? O osnovnim teorijskim pitanjima u vezi sa ovim kon iktom samo nekoliko godina ranije u Nema koj se diskutovalo u okviru Berntajnove (Eduard Bernstein) revizije marksizma tadanje socijaldemokratije, u njegovoj seriji lanaka Problemi socijalizma, kao i u okviru odgovora Roze Luksemburg (Rosa Luxemburg), u njenom spisu Socijalna reforma ili revolucija. Kao prvo, Eduard Berntajn je ukazao na to da kapitalizam ni u kom slu aju ne mora nuno da vodi ka sve ja oj socijalnoj polarizaciji i da pritom i stari i novi srednji slojevi igraju zna aju ulogu. Kao drugo, iz toga je izvukao zaklju ak da jo ne postoje uslovi da se neposredno pre e na jedinstvenu kolektivnu svojinu: Mi se moramo upoznati sa idejom o
20
TA JE SOCIJALIZAM?

jednoj delimi noj kolektivnoj zajednici. Prvi put jedan uticajan socijalista izraava sumnju u mogu nost potpunog podrutvljavanja putem kolektivizacije ili nacionalizacije. U najmanju ruku, tokom jednog dueg perioda, razmatrala se opcija meovite privrede koja bi pripremila put ka potpuno kolektivisti ki ure enoj privredi. Ideja o drutvenoj svojini, koju su uveli nema ki reformatori socijalne drave, a ije bi stvaranje trebalo omogu iti uvo enjem socijalnih obaveza za sve vlasnike proizvodnih sredstava, ostaje u pozadini. Kao tre e, Eduard Berntajn je ukazao na to da prenoenje svojine nad proizvodnim sredstvima u javne ruke nije samo sebi svrha, ve samo sredstvo za pove anje opteg blagostanja. Time promena svojinskih odnosa gubi svoj status kona nog cilja i meri se realnim rezultatima. Posebno iskustva sovjetske Rusije oja a e ovu poziciju. Kao etvrto, Berntajn je glavni put napretka video u daljoj demokratizaiji datih drutava i sve ja oj regulaciji svih ekonomskih odnosa u interesu radnika i celog drutva. Pritom bi pokreta ka snaga bila jedna civilizovana klasna borba. Ne moe se o ekivati da propast buroaskog drutva predstoji neposredno, te je zato, pisao je Berntajn 1899. godine, neophodna jedna druga strategija i taktika: I pored svih trzaja reakcionarnih snaga i slepog udaranja oko sebe, ja ipak vidim da sama klasna borba poprima sve civilizovanije oblike, a upravo u ovom civilizovanju klasne borbe, politi kih i ekonomskih borbi radnika, ja vidim najbolju garanciju za ostvarivanje socijalizma. Prvi svetski rat i Hitlerov faizam pokazali su koliko brzo civilizovanje kapitalizma moe da se pretvori u otvoreno varvarstvo. Me utim, Roza Luksemburg (Rosa Luxemburg), do danas najpoznatija predstavnica revolucionarnog socijalizma u
KONCEPTI PRAKSE PROBLEMI

21

SPD-u2, formulisala je pet centralnih zamerki na ra un svakog u e a u vladi levih partija: (1) Sam od sebe kapitalizam se ne moe bitno promeniti; (2) samo revolucija moe reiti sutinske probleme; (3) drava je samo politi ki instrument vladanja ekonomski vladaju e klase; (4) u e e u vladi neminovno slabi levicu i (5) svojim u e em u vladi levica ini uopte i mogu im nastavljanje desni arskih politika. Kako pie Roza Luksemburg: Samo, daleko od toga da prakti ne, opipljive uspehe, neposredne reforme naprednog karaktera u ini nemogu im, principijelna opozicija, uopte za svaku partiju u manjini, a posebno za socijalisti ku, jedino je e kasno sredstvo da bi se ostvarili prakti ni uspesi. Ona je smatrala da se koncesije buroaskoj ve ini mogu oteti jedino na tri na ina: tako to se socijalisti kim zahtevima, koji idu najdalje, stvara opasna konkurencija buroaskim partijama i to se one pod pritiskom glasa ke mase teraju napred; zatim, tako to socijalisti razotkrivaju vladu pred celom zemljom i to na nju uti u putem javnog mnjenja; kona no, tako to svojom socijalisti kom kritikom, u i van (doma) parlamenta, sve vie grupiu oko sebe narodne mase i tako narastaju do snage koja izaziva potovanje i na koju i vlada i buroazija moraju da ra unaju. Prvi svetski rat prelom epohe Prvi svetski rat sahranio je sve nade u postupno civilizovanje kapitalizma. elja za ratovanjem jednih, nesposobnost ili nedostatak volje drugih grupa vladaju ih klasa da se
2 Socijaldemokratska partija Nema ke, prim. prev. TA JE SOCIJALIZAM?

22

suprotstave prete oj katastro , potpuni neuspeh Druge internacionale prilikom izbijanja rata, neposredno okretanje od proleterskog internacionalizma ka bezuslovnoj odbrani otadbine, markirali su jedan prelom epohe i otvorili alternativu: socijalizam ili varvarstvo. Socijalizam je kona no doao na dnevni red kao prakti an zahtev. U svom spisu Kriza socijaldemokratije Roza Luksemburg je 1915. godine napisala: Oskrnavljeno, obe a eno, kupaju i se u krvi, natopljeno prljavtinom tako izgleda buroasko drutvo, takvo ono i jeste. Ne kada, ulizano i vaspitano, simulira kulturu, lozo ju i etiku, red, mir i pravnu dravu nego kada se, kao zver koja rastre, kao veti ija misa anarhije, kao zadah kuge za kulturu i ove anstvo, pokazuje u svom pravom, ogoljenom obliku. U sred ove veti ije mise odvila se jedna katastrofa svetske istorije: kapitulacija me unarodne socijaldemokratije Posrnu e socijalisti kog proletarijata u trenutnom svetskom ratu je bez presedana, ono je nesre a za ove anstvo. Izgubljen bi bio socijalizam ako me unarodni proletarijat ne bi hteo da proceni dubinu ovog pada, da iz njega nau i. Iz ruevina Druge internacionale formirali su se elementi jedne nove levice, ije je prvo svedo anstvo bio manifest Cimervaldske konferencije objavljen u septembru 1915. godine. Ve injenica da je autor nacrta ovog manifesta bio jedan ruski socijalista, Lav Trocki (Leo Trotzki), ukazivala je na pomeranje teita levog pokreta. U ovom manifestu kae se: U ovom neizdrivom stanju neuspeha Internacionale, okupili smo se mi, predstavnici socijalisti kih partija, sindikata i njihovih manjina, mi, Nemci, Francuzi, Italijani, Rusi, Poljaci, Letonci, Rumuni, Bugari, ve ani, Norveani, Holan ani i vajcarci, mi, koji stojimo ne na
KONCEPTI PRAKSE PROBLEMI

23

osnovama nacionalne solidarnosti sa klasom izrabljiva a, nego na osnovama me unarodne solidarnosti proletarijata i klasne borbe, da bismo ponovo spojili pokidane niti me unarodnih odnosa i da bismo pozvali radni ku klasu da se osvesti i da krene u borbu za mir. Ova borba je borba za slobodu, za bratimljenje naroda, za socijalizam. Vo a boljevika V. I. Lenjin u jednom dodatnom protokolu zahtevao je pretvaranje imperijalisti kog rata u rat protiv vladaju ih klasa. U Nema koj je Karl Libkneht (Karl Liebknecht) izrekao parolu: Neprijatelj stoji u sopstvenoj zemlji! U februaru 1917. godine u najslabijoj karici imperijalizma, u Rusiji, izbila je Februarska revolucija. Carizam je sruen i jedna privremena vlada dola je na vlast. Ona, me utim, niti je elela, niti je bila sposobna da rei hitna pitanja okon avanja rata, prevazilaenja polufeudalnih veleposeda, samoopredeljenja naroda kojima je vladala Rusija, kao i u e a radnika u kontroli preduze a. Pitanje prelaska na socijalizam na koji socijalizam i na koji na in? postalo je u periodu od nekoliko godina najvanije prakti no pitanje socijalisti kog pokreta.

24

TA JE SOCIJALIZAM?

2.2. OD RUSKE REVOLUCIJE DO 1968. GODINE

Sovjetski put Pobuna pod vo stvom Lava Trockog, dovela je do vojnog ruenja privremene vlade, 25. oktobra 1917. godine (po gregorijanskom kalendaru: 7. novembra). Na Drugom sveruskom sovjetskom kongresu V. I. Lenjin imenovan je za predsedavaju eg Saveta narodnih komesara. Prethodno su iz protesta protiv pobune kongres napustili desni socijalni revolucionari (eseri) i menjevici. Dekretom o miru, Dekretom o zemlji i Dekretom o pravima naroda Rusije napravljen je radikalan prelom u odnosu na reakcionarnu unutranju i imperijalisti ku spoljnu politiku carskog reima. Zemlja je proglaena javnim dobrom i bez nadoknade je predata na kori enje seljacima, a fabrike su stavljene pod kontrolu radnika. Objavljeno je pravo na nacionalno samoopredeljenje. Preduzimaju i ove korake revolucija je odgovorila o ekivanjima i nadama velikog dela stanovnitva. Istovremeno, boljevici su se ogromnom silinom borili za isklju iv pristup mo i, to ih je ve u kratkom vremenskom periodu odvelo u suprotnost spram ovih optih ciljeva. Zajedno sa Vojno-revoKONCEPTI PRAKSE PROBLEMI

25

lucionarnim komitetom, oni su osnovali tajnu slubu, kasniju eku, koja je delovala sa posebnim ovla enjima, raspustili su ustavotvornu skuptinu u januaru 1918. godine i otpo eli ukidanje svih sovjeta kojima nisu oni sami dominirali. U fazi ratnog komunizma pokualo se osigurati snabdevanje gradskog stanovnitva time to se kon skovala seoska proizvodnja, a to je vodilo selja kim pobunama koje su krvavo guene. Suzbijanje samoorganizacije radnitva eskaliralo je u nasilnom razbijanju otpora radnika i vojnika u Krontatu 1921. godine. Radni ka opozicija, kojoj je pripadala i feministi ko-socijalisti ka revolucionarka Aleksandra Kolontaj (Alexandra Kollontai), kritikovala je, unutar boljevisti ke partije, prebacivanje vlasti sa radnika na birokratske aparate; grupa je zabranjena 1922. godine. Nakon Lenjinove smrti 1924. godine ove tendencije ka zatvorenoj diktaturi komunisti ke partije u vrstile su se, a samom partijom zavladala je jedna hijerarhijska elita mo nih (nomenklatura). U okviru i enja 1926/27. godine trockisti su proterani iz SSSR-a. Nasilna kolektivizacija poljoprivredne proizvodnje od 1930. godine trebalo je da omogu i forsiranu izgradnju teke industrije i bila je pra ena masovnim deportacijama seoskog stanovnitva. Eksploatisanje selja ke proizvodnje dovelo je 1932/33. godine do katastrofalne gladi. Kao rezultat masovnih hapenja i deportacija razvio se ozloglaeni sistem logora koji je u vreme Staljinove smrti 1953. godine obuhvatao 2,75 miliona ljudi iji je prinudni rad trebalo da slui kao osnova za ubrzanu industrijalizaciju. U periodu izme u 1936. i 1938. godine, reim je u Moskvi odravao javna su enja na kojima su vode i lanovi
26
TA JE SOCIJALIZAM?

Sovjetski poster iz 1919. godine: proslava u spomen na dvogodinjicu revolucije.

Collection, International Institute of Social History (Amsterdam).

KP osu ivani na osnovu iznu enih samooptubi i u velikom broju pogubljivani. KP SSSR i njene vode e grupe, svim sredstvima su nastojale da pretenziju na monopol u predstavljanju radni kih interesa nametnu i izvan SSSR-a. Komunisti ka internacionala (Kominterna) usmeravala je komunisti ke partije svih zemalja ka tome da na prvom mestu zastupaju interese SSSR-a. U panskom gra anskom ratu 1936-39. godine, u kome se Narodni front i sa njim povezan masovni pokret borio protiv faisti kog preuzimanja vlasti, leve grupe koje se ne bi podredile KP-u sistematski su potkopavane. Orijentacija Kominterne ka podeli sindikalnog pokreta izgradnjom sopstvenih revolucionarnih sindikata ostavila je mnoge komuniste izolovanim od radni kog pokreta u evropskim zemljama. U Austriji je Oto Bauer (Otto Bauer) razvio koncept integralnog socijalizma, koji je trebalo da predstavlja most izme u zapadnog reformskog socijalizma i SSSR-a, tj. komunisti kih partija koje je on predvodio. Po miljenju Bauera, ekonomski poredak, stvoren u SSSR-u, trebalo je dopuniti demokratizacijom, a istovremeno je trebalo skovati iroki savez protiv faizma, koji bi na kraju vodio ka jednom demokratskom socijalizmu i na istoku i na zapadu. Pritom se moglo nadovezati na politiku austrijskih socijaldemokrata u Crvenom Be u izme u 1919. i 1934. godine: izgradnja socijalnih stanova, besplatne zdravstvene usluge, radikalna reforma obrazovanja i novo poresko zakonodavstvo koje ja e optere uje bogate, bili su elementi jedne jasno leve politike. U SSSR-u je kolektivizacijom i industrijalizacijom stvorena ekonomska osnova za jedan socijalizam ije su glavne karakteristike pored vladavine partije i njenog vo stva bile
KONCEPTI PRAKSE PROBLEMI

27

centralizovana planska privreda (privreda centralne uprave, komandna privreda) i pretenzija na idejni monopol u tuma enju marksisti ko-lenjinisti ke ideologije. Stara podela rada na postavljanje ciljeva i njihovo izvravanje poprimila je birokratizovan oblik. Brza nadokna uju a industrijalizacija ila je rame uz rame sa izgradnjom jednog totalitarnog bezbednosnog aparata i sa masovnim represijama i terorom, koji su milione kotali ivota. Smr u Staljina 1953. godine ova faza otvorenog terora je zaklju ena. Lavrentij Berija, narodni komesar za unutranje poslove i tajnu slubu, odgovoran i za logorski sistem, uhapen je i pogubljen. Godine 1956. odran je XX partijski kongres KP SSSR koji je predstavljao uvod u destaljinizaciju. panski eksperiment 1936-1939. U paniji su radnici krajem 19. veka i u prve etiri decenije 20. veka preduzimali pokuaje da se na osnovu jednakosti i samoupravljanja kao i to je mogu e ve e decentralizacije organizuju u preduze ima i sindikatima. U vreme vlade Narodnog fronta od 1936. godine dolo je do jednog irokog pokreta podrutvljavanja odozdo u mnogim gradovima, pre svega u Kataloniji, ali i u selima. Delimi no je ak ukinut i novac. Saveti radnika i seljaka organizovali su proizvodnju i raspodelu. Osnovni principi bili su radni ka solidarnost, direktna akcija (umesto delegiranja mo i) i radni ko samoupravljanje. Jevrejski pokret kibuca Prvi kibuc osnovan je 1909. godine u Palestini, tada jo delu Otomanskog carstva. U po etku su to bile pre svega seoske
28
TA JE SOCIJALIZAM?

komune. Osnovni principi postali su (1) kolektivna svojina, (2) podela rada na bazi internih potreba kibuca i s obzirom na individualne naklonosti i elje, (3) ispunjavanje zadataka u doma instvu i vaspitanju, koje su ranije ispunjavale ene, putem oblasti kolektivne uslune delatnosti (uklju uju i zajedni ko vaspitanje dece), (4) nametanje principa svako prema sposobnostima, svakome prema potrebama (nije bilo nadoknade prema u inku), kao i (5) kolektivno samoupravljanje i izbor funkcionera bez materijalnih povlastica i na ograni eno vreme (smena nakon jedne ili dve godine). irenje komunizma Nema ki nacionalsocijalizam i me unarodni faizam tridesetih godina 20. veka postali su odlu uju i izazov ljudskoj civilizaciji. Rat za unitenje naroda Isto ne Evrope i industrijski sprovo en genocid nad evropskim Jevrejima, Romima i Sintijima i drugima privremeno je na me unarodnom planu potisnuo sve druge razlike i istovremeno postavio pitanje koji su bili drutveni uzroci takve kataklizme. ak je i CDU1 1947. godine u svom Alenskom programu zahtevala neposrednu nacionalizaciju proizvodnje uglja i zaklju ila: Nakon uasnog politi kog, ekonomskog i socijalnog sloma kao posledice jedne zlo ina ke politike mo i, moe uslediti samo jedan iz korena promenjen nov poredak. Sadraj i cilj ovog socijalnog i ekonomskog novog poretka ne moe vie biti kapitalisti ka tenja za

1 Hri ansko-Demokratska Unija, najve a konzervativna partija u SR Nema koj. Trenutno (2011.) zajedno sa liberalima (FDP) u vladaju oj koaliciji, do septembra 2009. godine u tzv. Velikoj koaliciji sa Socijaldemokratskom partijom Nema ke (SPD). Prim. prev. KONCEPTI PRAKSE PROBLEMI

29

dobiti i mo i, ve samo blagostanje naeg naroda. Javnim privrednim poretkom nema ki narod treba da dobije jedno ekonomsko i socijalno utemeljenje koje odgovara pravu i dostojanstvu oveka, koje slui duhovnoj i materijalnoj izgradnji naeg naroda i koje garantuje unutranji i spoljni mir. Ono to je kod CDU-a bilo formulisano samo na kratak rok, za mnoge druge snage u Nema koj, Evropi i uopte na me unarodnom planu bilo je trajna injenica: Nakon pobede nad faizmom moraju se prevazi i imperijalizam, kolonijalizam, rasizam, kao i kapitalizam. Odlu uju i doprinos SSSR-a u pobedi nad Hitlerovim faizmom i faisti kim savezom Nema ke, Italije i Japana u Drugom svetskom ratu, njegovi izuzetno veliki uspesi u prevazilaenju zaostalosti i imperijalne zavisnosti, njegov uspon ka svetskoj sili koja izaziva SAD, doveli su do toga da je SSSR nakon 1945. godine postao uzor mnogim pokretima u razvijenim kapitalisti kim zemljama, kao i u kolonijama. Mnogi antikolonijalni oslobodila ki pokreti u odre enoj meri su se orijentisali prema SSSR-u, dolo je do uspona komunisti kih partija posebno u Zapadnoj Evropi, ali i u Latinskoj Americi i Aziji, kao i u delovima Afrike. Traile su se sutinske alternative u odnosu na kapitalizam. Pored izvoza sovjetskog socijalizma, pre svega u Isto nu Evropu, u nekim zemljama dolo je do veoma samostalnih socijalisti kih revolucija (Jugoslavija, Kina, Vijetnam, Kuba). Kineski put Razvoj revolucionarne Kine ponovio je mnoge karakteristike sovjetskog razvoja. Nakon gra anskog rata 19271949. godine, koji je istovremeno bio i rat protiv inostrane in30
TA JE SOCIJALIZAM?

tervencije, Crvena armija kona no se izborila za prevlast. Ve tokom gra anskog rata ona je u oblastima koje je kontrolisala sprovela agrarnu reformu, koja je esto bila ujedno i ofanziva usmerena protiv zemljoposednika i seljaka s ve im posedima. Elementi centralnog planiranja, posebno u domenu industrije, pokazali su se u po etku kao efektivan razvojni model za Kinu kao ogromnu zemlju u razvoju. Ipak, u rukama vo stva koje nije bilo demokratski kontrolisano, dravno razvojno planiranje predstavljalo je jedan opasan i esto katastrofalan instrument: kolektivizacija poljoprivrede i eksploatacija poljoprivredne proizvodnje usmerene na izvoz (kako bi se dobile devize za ubrzanu izgradnju industrije) takozvani veliki skok 1958. godine doveli su do gladi od ijih posledica je od 1959. do 1961. godine umrlo izme u 15 i 30 miliona ljudi. rtvama oduzimanja svojine, radnih logora i terora kulturne revolucije postalo je (prema procenama) dodatnih 20 miliona ljudi. Komunisti ka revolucija u Kini jo ja e nego ruska revolucija je protivre ila izvornom o ekivanju Marksa i Engelsa da e socijalizam prvo biti izboren u industrijski najrazvijenijim zemljama. U teoriji Mao Cedunga, koji je kao predsednik KP Kine sve do svoje smrti 1976. godine fakti ki vladao zemljom, priznavanje raznovrsnih kontradikcija u okviru socijalisti kog drutva (izme u jo postoje ih klasa, ali i izme u vlade i naroda, birokratizacije i pokreta) igralo je centralnu ulogu. Poto se odluka o pitanju da li je konkretan sukob bio izraz kontradikcije u narodu ili izme u naroda i njegovih neprijatelja nalazila isklju ivo u rukama centralnog politi kog vo stva, priznavanje kontradikcija nije bila osnova demokratizacije, nego teroristi kog proganjanja.
KONCEPTI PRAKSE PROBLEMI

31

Na osnovu toga se razvila, za Maoa tipi na, politika kampanja, u okviru koje je javnu kritiku (kao u pokretu Sto cvetova 195657. godine) ili akcije protiv birokratizacije partije i drutva (kao u Kulturnoj revoluciji 196669. godine) prvo zahtevao i koristio kao oruje protiv protivnika unutar partije, da bi ih zatim odbacio i potiskivao. Kulturna revolucija, koja je na osnovu obe anja jedne stalne revolucije, ukidanja starih podela rada i oslobo enja narodnih masa od birokratskog ugnjetavanja vrila velik me unarodni uticaj, bila je, me utim, istovremeno i fatalan primer za to kako se manipulacijom i fanatizmom drutvene kontradikcije mogu iskoristiti kao ubita no oruje protiv intelektualaca i navodno buroaskih grupa i slojeva. Tek nakon Maove smrti 1976. godine i ruenja Bande etvorke koja je nastavila njegovu politiku 1977. godine, kineski socijalizam distancirao se od principa organizovanog graanskog rata, izme u ostalog i zato to se time nije mogao posti i jedan stabilan ekonomski razvoj u uslovima tehnoloke revolucije. Kuba Socijalizam se nakon Drugog svetskog rata irio svetom sve do vrhunca stvaranja socijalisti kih drava sredinom sedamdesetih godina. Revolucija na Kubi 1959. godine imala je karakter uzora za pokrete u celoj Latinskoj Americi. Revolucionarno ruenje vojne diktature koju su podravale SAD, pretenzija na pokretanje jedne sutinske obnove celokupnog ekonomskog, socijalnog i politi kog ivota i stvaranje novog oveka koga vie ne obavezuju egoizam i pohlepa za pro tom, imali su odjeka. Stvoreni su zdravstveni i obrazovni sistem, uzorni za jednu zemlju u razvoju.
32
TA JE SOCIJALIZAM?

U Aziji i Africi mnoge snage antikolonijalnog oslobo enja povezale su se sa idejom novog socijalisti kog ure enja drutva. U prvom planu su pritom stajali ekonomski razvoj putem dravne svojine i centralnog planiranja, kao i nacionalno ujedinjenje mnogostruko podeljenog postkolonijalnog drutva uz pomo jedinstvene ideologije. Postojale su i jake tendencije jednog progresivnog nacionalizma. Tanzanija socijalisti ki razvojni model Pokreti nastali u mnogim zemljama, koji su nacionalno oslobo enje od kolonijalizma eleli da poveu sa socijalisti kim ciljevima, nadovezali su se pritom i na pretkolonijalne afri ke tradicije (afri ki socijalizam). Godine 1967. predsednik Tanzanije, Julijus Kambarage Nijerere (Julius Kambarage Nyerere), najavio je u Deklaraciji iz Arue jedan socijalisti ki koncept razvoja, u ijem sreditu je bila nacionalizacija banaka, opirna reforma obrazovanja, prelaz na veliku nezavisnost od svetskog trita i stvaranje novih seoskih zajednica (ujamaa). ivot i rad trebalo je da su zasnovani na me usobnom potovanju, zajedni koj svojini i radnoj obavezi. Ipak, nasilni postupci i sve ve a ekonomska nee kasnost doveli su do propasti projekta, ali su ostvareni trajni uspesi u oblasti obrazovanja. DDR2 Raskid sa kapitalisti kim svojinskim poretkom u inio je da mnogim emigrantima DDR deluje kao bolja Nema ka.
2 Deutsche Demokratische Republik = Nema ka Demokratska Republika. Iz razloga ve e rasprostranjenosti originalne skra enice od skra enice NDR, ona e biti zadrana u tekstu. Prim. prev. KONCEPTI PRAKSE PROBLEMI

33

Ekonomski i socijalni uspesi bili su zaista veliki. DDR je ve 1957. godine dostigla obim proizvodnje koji je bio dvaput ve i od onoga to je na njenoj teritoriji proizvo eno pre Drugog svetskog rata. U hemijskoj industriji imala je stopu rasta koja je bila druga po veli ini na svetu, a do 1965. godine industrijska proizvodnja dostigla je pet puta vii nivo u odnosu na pre rata. ivotni standard stalno je rastao sve do osamdesetih godina. Postignut je visok nivo obrazovanja i zdravstvenog osiguranja. Socijalna sigurnost i sve bolje osnovno snabdevanje (stanovi, automobili itd.) uspeno su ostvareni. Istovremeno je od ezdesetih godina konstantno rasla zaostalost u razvoju produktivnosti u odnosu na Saveznu Republiku Nema ku i druge zapadne drave. Reformski pokret u Isto noj, Srednjoj i Jugoisto noj Evropi Podela sveta na jednu komunisti ku i jednu kapitalisti ku sferu koje su koegzistirale u znaku Hladnog rata, u mnogome je sputavala razvoj socijalizma, a posebno dalji razvoj odlu uju eg, ali napetog odnosa izme u demokratije i socijalizma. U Isto noj Evropi su nakon sovjetske okupacije svuda nastale satelitske socijalisti ke drave ime su svi napori za stvaranjem jednog kreativnog i naprednog socijalizma kona no ugueni. U Jugoslaviji je komunisti kim snagama pod vo stvom Josipa Broza Tita uspelo da 1944. godine samostalno oslobode zemlju od okupacije nema kih i italijanskih faista. Godine 1948. dolazi do prekida odnosa sa Moskvom koja je zahtevala bezuslovnu lojalnost. Federalna autonomija, radni ko samoupravljanje i nesvrstanost trebalo je da utru put jednom demokratskom i slobodnom socijalizmu.
34
TA JE SOCIJALIZAM?

U svojoj kritici realnih odnosa u Jugoslaviji, Milovan ilas razvio je teoriju po kojoj kontrola proizvodnih sredstava od strane centralizovane dravne birokratije ide na ruku stvaranju jedne nove klase to e dovesti do sputavanja drutvenog i ekonomskog razvoja. Da bi se suzbila ova tendencija, neophodni su decentralizacija, demokratizacija i radni ka kontrola u preduze ima. U Ma arskoj, Poljskoj i ehoslova koj sredinom pedesetih godina odvijala se diskusija o promeni ekonomske politike. Naputanjem politike ubrzanog razvoja teke industrije i izvoza zahtevala se jedna nova, implicitno vie demokratska ekonomska politika. Akcenat je stavljen na stimulaciju proizvodnje robe iroke potronje, bolju alokaciju vika vrednosti radi podizanja ivotnog standarda stanovnitva i ire prihvatanje li ne inicijative i delimi ne privatne svojine, posebno u poljoprivrednoj proizvodnji. eki ekonomista Ota ik zahtevao je naputanje ekonomskog centralizma zarad planske ekonomije koja ne bi intervenisala direktno, nego putem drugih ekonomskih mehanizama, a iji okvirni planovi ne bi bili razvijani samo unutar centralnog politi kog vo stva, ve u okviru kolektivnih demokratskih procesa. Time bi se uveli na ini regulisanja sli ni trinim (slobodno postavljanje cena, sloboda odlu ivanja preduze a, u e e u dobiti zaposlenih), a bili bi istovremeno kontrolisani okvirnim pravilnikom (nemogu nost privatizacije proizvodnih sredstava, utvr ivanje centralnih faktorskih cena, barijere za visinu u e a u dobiti, dravni sistem kreditiranja, radni ka kontrola u preduze ima). Ova teorija bitno je uticala na ekonomski deo Akcionog programa koji je eka KP proklamovala na vrhuncu Prakog prole a.
KONCEPTI PRAKSE PROBLEMI

35

Prako prole e bio je najpoznatiji primer jednog daljeg razvitka socijalizma u industrijskim dravama, koji je uguen spolja. Pored pitanja demokratije i ekonomske reforme u sreditu kriti kog razvitka bio je i odnos izme u drutva i individuuma, izme u pojedinca i kolektiva. Kafkina konferencija u Liblicama 1964. godine nije slu ajno imala jedan ogroman odjek na reformski pokret u Isto noj Evropi. Otu enje je postalo centralna tema daljeg socijalisti kog razvitka, kao izraz nedostaju ih mogu nosti uticaja i koncipiranja i nedovoljne kreativne kontrole sopstvenih ivotnih uslova. Zapadna i Juna Evropa Nacionalsocijalizam, faizam i njima izazvani Drugi svetski rat i genocid nad evropskim Jevrejima, Romima i Sintijima i mnogim slovenskim narodima, delegitimisali su i sam kapitalizam u o ima velikog dela stanovnitva. Spoj beskrupuloznog interesa za pro tom i nekontrolisane totalitarne vlasti trebalo je iz osnova zaustaviti, da ne bi moglo do i do ponavljanja ovih besprimernih zlo ina. Na dnevnom redu su bili prevazilaenje prevlasti kapitalisti kih banaka i koncerna i demokratizacija ekonomije. U kapitalisti kom delu Evrope nakon Drugog svetskog rata odvijalo se jedno prilago avanje socijalisti kog pokreta i socijalisti kih i socijaldemokratskih partija okvirnom drutvenom ure enju. Pod pritiskom novih odnosa mo i, sistemske konkurencije i iskustava u vremenu nakon 1945. godine i vode e snage na Zapadu bile su spremne da prihvate zauzdavanje kapitalizma putem socijalne drave blagostanja, ali i da ga iskoriste za sebe.
36
TA JE SOCIJALIZAM?

Slikar Lex Metz ilustruje guenje Prakog prole a od strane trupa Varavskog pakta, u avgustu 1968. godine.
Collection PM (Metz, L.), International Institute of Social History (Amsterdam).

Za razvoj socijaldemokratije u prvom planu je bilo distanciranje od sovjetskog puta i orijentacija ka mogu nosti ostvarivanja politi ke ve ine u zapadnom kapitalizmu. Odre ivanje programskog modela demokratskog socijalizma delovalo je prevashodno negativno: demokratski socijalizam ne iskazuje kona ne istine (Godesberki program SPD 1959. godine), on se ne orijentie ka dravnoj privredi, nije vezan za odre enu ideologiju ili pogled na svet i ne tei ka ukidanju postoje eg politi kog poretka. Iz redova mladih socijalista koji su se tokom ezdesetih godina sve vie radikalizovali, s pravom je stizala kritika: Teorija demokratskog socijalizma moderne socijaldemokratije ne postoji, a SPD ne ini mnogo da bi do nje u dogledno vreme uopte i dolo (Norbert Gansel). I dok je u Zapadnoj Nema koj KPD3 1956. godine zabranjena, a komunisti ke organizacije tek od 1968. godine ponovo imaju neku ulogu, Komunisti ka partija Italije etablirala se kao najja a komunisti ka partija Zapadne Evrope i sa 1,8 miliona lanova imala skoro dvostruko vie lanova od SPD-a u Nema koj. Pritom, ona se mogla nadovezati na strategije jedne popularne i samostalne ideje komunizma, vrsto ukorenjene u drutvu, koju su ve tokom me uratnog perioda razvili Antonio Grami (Antonio Gramsci) i Palmiro Toljati (Palmiro Togliatti). Grami je tvrdio da se u uslovima razvijenog gra anskog drutva, kao to je evropsko, socijalizam ne moe posti i u prvom redu dravnim pu em i novim diktatorskim poretkom, ve dugotrajnom borbom za ostvarivanje kulturne hegemonije, odnosno putem postepenog preuzimanja vode e uloge u drutvu.
3 Komunisti ka partija Nema ke, prim. prev. KONCEPTI PRAKSE PROBLEMI

37

Da bi ostvario hegemoniju, komunisti ki pokret bi morao da u e u sve organizacione strukture i institucije postojeeg drutva, bore i se za njihovu reinterpretaciju, kao i za novo usmerenje svakodnevnih praksi i na ina razmiljanja. Toljati je ve tridesetih godina KPI doveo u akciono jedintvo sa socijaldemokratama i socijalistima protiv faisti ke vlasti. On je kao generalni sekretar vodio partiju i nakon rata od 1947. do 1964. godine. Kao i SPD u Nema koj, i KPI je priznala politi ki pluralizam i italijanski ustav. Narodni dom vedske socijaldemokratije Socijaldemokratske partije zalagale su se pre svega za demokratizaciju drutva i ostvarivanje osnovnih socijalnih prava pomo u jake socijalne drave blagostanja, izgradnje javnog sektora i dravne regulacije kapitalisti ke privrede. Ovaj model je posebno u vedskoj ostvaren. Ekonomski uspon nakon Drugog svetskog rata stvorio je osnovu za ovu politiku. Pokuaj da se kapitalizam socijalno i demokratski ukroti delovao je uspeno. Koraci podrutvljavanja koji bi ili dalje od toga ili su naputeni ili su tek nedosledno zastupani. Pod vo stvom Per Albin Hansona (Per Albin Hansson) vedska socijaldemokratija po ela je, pre svega u kontekstu svetske ekonomske krize (1929-1933.), da ostvaruje opsean reformski koncept. Cilj je bilo stvaranje Narodnog doma jednog drutva bez klasa: Osnova doma je zajednitvo i saglasnost. U jednom dobrom domu ne postoje privilegovani ili diskriminisani, nema ljubimaca i nema dece prema kojoj se odnosi ma ehinski. Tu jedan ne gleda na drugog s visine, tu niko ne pokuava da na ra un drugog do e do nekih prednosti, a onaj ko je jak ne ugnjetava
38
TA JE SOCIJALIZAM?

onog ko je slab i ne plja ka ga. U jednom dobrom domu vladaju jednakost, brinost, saradnja i spremnost da se pomogne. Primenjeno na narodni dom i dom gra ana to bi zna ilo ruenje svih socijalnih i ekonomskih barijera koje gra ane trenutno dele na privilegovane i diskriminisane, na vladaju e i zavisne, na bogate i siromane, na obezbeene i osiromaene, na plja kae i oplja kane. Socijalno partnerstvo, potpuna zaposlenost, integracija ena u poslovni domen bili su centralni projekti vedskog modela. Pomo u umetnosti socijalnog inenjeringa trebalo je stvoriti uslove za jedno harmoni no drutvo. Ipak, u to je spadala i rairena prisilna sterilizacija, kao i zloupotreba sistema domova za nezbrinutu decu. Projekat socijalne demokratije ostao je u okviru drutvenih struktura obeleenih vladavinom kapitala. U principu, nije dolo do uspostavljanja novih svojinskih i odnosa mo i koji bi mogli da spre e ponovno osloba anje razularenog kapitalizma, zapo eto kasnih sedamdesetih godina. im su se klasni odnosi mo i promenili, pokazalo se da zauzdavanje dominacije logike pro ta na dui rok nije ni moglo biti ostvareno.

KONCEPTI PRAKSE PROBLEMI

39

2.3. OD NOVE LEVICE DO 1975. GODINE

ezdesetih godina irom sveta zapo eo je uspon drutvenih pokreta i levih organizacija koji je doiveo svoj vrhunac u doga ajima 1968. godine i prouzrokovao jedan nov ciklus drutvenih sukoba. Uzroci su bili raznovrsni. Socijalni i ekonomski razvoj nakon 1945. godine vodio je u sve ve e kontradikcije. Dinamika drutvenog razvoja, koja je bila izraena kako u novim drutvenim pokretima tako i u fokusiranju sindikata na borbu za participaciju zaposlenih u ekonomskom usponu, nije se mogla obuhvatiti i izraziti dotadanjim oblicima gra anske parlamentarne politike. Tenje jedne mla e generacije, koja je rasla u uslovima mira i restauracije, sudarile su se sa konzervativizmom postoje eg drutva. Posleratno drutvo nije se ozbiljno i dosledno suo ilo sa sopstvenom faisti kom prolo u umesto toga, mnogi pojedinci, na ini razmiljanja i kulturne koncepcije potekle iz faizma, delovale su i dalje u drutvu. U o ima mla ih, posleratno drutvo je podjednako prihvatalo irenje siromatva i bede irom sveta putem postoje eg ekonomskog poretka i ure enja, kao i beskrupulozne ratove pomo u kojih su evropske drave
40
TA JE SOCIJALIZAM?

Maj 1968. godine u Francuskoj: Po etak dugotrajne borbe. Poster je napravljen u Narodnoj radionici (Atelier Populaire).
Collection, International Institute of Social History (Amsterdam).

i SAD delovale protiv antikolonijalne emancipacije u Treem svetu. Pobune i pokreti ezdesetih godina uklonili su i poslednju pretenziju na monopol socijalisti kih, socijaldemokratskih i komunisti kih partija na radikalnu kritiku sistema i politi ku utopiju. Uspon novih pokreta pratilo je intenzivno usvajanje socijalisti ke teorije i istorije. Nova levica, kako je 1960. godine ameri ki sociolog Sesil Rajt Mils (C. Wright Mills) prvi nazvao ovaj konglomerat pokreta, organizacija i aktera, ogra ivala se i od zapadnog kapitalizma i od isto nog dravnog socijalizma (socijalizma bez sovjeta, kako je Rudi Du ke (Rudi Dutschke) nazivao SSSR). Time su sistematski u centar panje doli oni pristupi i tradicionalna strujanja koja su od 1917. godine pokuavala da se de niu putem jednog takvog duplog ogra ivanja: kritika Roze Luksemburg upu ena sovjetskoj birokratizaciji revolucije i revizionizmu nema ke socijaldemokratije; u Nema koj npr. Socijalisti ka Radni ka Partija (SRP, iji je lan me u ostalima bio i Vili Brant / Willy Brandt) i Komunisti ka Partija Nema ke Opozicija (KPD-O, iz koje je potekao npr. Volfgang Abendrot / Wolfgang Abendroth), sovjetsko-komunisti ke i levo-socijalisti ke tendencije. Ponovo su otkrivene potisnute tradicije socijalisti kog feminizma Aleksandre Kolontaj, Klare Cetkin (Clara Zetkin) i Lili Braun (Lily Braun). Nova levica je zbirni pojam koji se ne moe precizno odrediti. ezdesete godine iznedrile su i jedan kulturni emancipatorni pokret i jedno novo samopouzdanje i antiburoasku svest. Posebno ih je obeleio emancipatorni pokret ena i crni emancipatorni pokret. Sve ove tendencije ne pripadaju Novoj levici u uem smislu i imale su izrazito
KONCEPTI PRAKSE PROBLEMI

41

napet odnos prema njoj; ipak, one su se i preklapale sa njom, a dolazilo je i do jakih me usobnih uticaja. SAD (USA) Roza Parks (Rosa Parks), koja je radila kao sekretarica za Nacionalnu asocijaciju za unapre enje obojenih ljudi (National Association for the Advancement of Colored People / NAAC), 1. decembra 1955. godine odbila je da ustane sa svog mesta u autobusu, za koje je voza tvrdio da pripada belim putnicima. Njeno hapenje je pokrenulo bojkot autobusa u gradu Montgomeriju koji je na kraju doveo do okon anja rasne podele u sredstvima javnog prevoza. Pokret bojkota politizovao je i mladog Martina Lutera Kinga (Martin Luther King) koji je pored Malkolma Iks-a (Malcolm X) postao jedan od simbola crnog pokreta za gra anska prava ezdesetih godina. Na univerzitetima su osnovani Studentski nenasilni koordinacioni komitet (Student Nonviolent Coordinating Committee / SNCC) i Diboa klubovi (DuBois-Clubs) u kojima su crni i beli studenti i studentkinje bili zajedno organizovani, kao i SDS (Students for a Democratic Society / Studenti za demokratsko drutvo). Studentski pokret protestovao je protiv rasne podele, protiv bojkota revolucionarne Kube, ubistava crnih demonstranata u Junoj Africi (u arpvilu / Sharpeville) 1960. godine) i ubistva Patrisa Lumumbe (Patrice Lumumba) - vo e revolucije u Kongu (1961). Godine 1965. SDS je organizovao mar na Vaington (25.000 demonstranata) da bi protestovao protiv intervencije SAD-a u Vijetnamu. Studenti su javno spaljivali svoje pozive za vojnu slubu. Crni pokret se radikalizovao. Odrane su prve Black-Power-konferencije. U Kaliforniji su Hjui Njuton (Huey Newton) i Bobi Sil
42
TA JE SOCIJALIZAM?

(Bobby Seale) organizovali Partiju crnih pantera za samoodbranu (Black Panther Party for Self Defense), kojoj su pripadali i Stoukli Karmajkl (Stokeley Carmichael) i Eldrid Kliver (Eldridge Cleaver) (autor knjige Soul on Ice). Panteri su organizovali crne komiluke, naoruali se (to je u Kaliforniji bilo legalno) i u svom programu od 10 ta aka zahtevali posao, stanove, obrazovanje i okon anje policijskog nasilja nad crncima. Godine 1967, kao i 1968. godine (nakon ubistva Martina Lutera Kinga) u vie velikih gradova dolo je do pobuna u crnim kvartovima. Pobune su uguene uz pomo Nacionalne garde, pa je dolo do situacije sli ne gra anskom ratu. Na olimpijadi u Meksiko Sitiju 1968. godine dvojica ameri kih crnih sportista, Tomi Smit (Tommie Smith) i Don Karlos (John Carlos) uzdignutim pesnicama demonstrirali su za Crnu snagu (Black Power). Partija crnih pantera (Black Panther Party) sebe je shvatala kao revolucionarnu organizaciju, blisku maoizmu. Generalno, maoizam je tih godina postao vaan reper za ponovno oivljavanje marksisti ke teorije i socijalisti kih programa. On je shva en kao teorija me unarodnog oslobo enja koja zahteva savez izme u antikolonijalnih oslobodila kih borbi mladih nacija Tre eg sveta i borbi za oslobo enje crnaca i drugih etni kih manjina u kapitalisti kim industrijskim dravama. Mnogi aktivisti u kulturi su tokom ezdesetih godina bili pod uticajem maoizma, kao npr. crni dez muzi ar Ar i ep (Archie Shepp) (Sweet Mao), koji je 1967. godine nastupio na prvoj konferenciji Organizacije Latinoameri ke Solidarnosti (OLAS) u Havani. Maoizam se Novoj levici u inio kao kreativan marksizam, koji je socijalizam irio izvan jedne ograni avaju e veze sa soKONCEPTI PRAKSE PROBLEMI

43

cioloki usko shva enom radni kom klasom i otvarao za realnost antikapitalisti kih pokreta irom sveta. Objavljivanjem knjige Beti Friden (Betty Friedan) enska mistika (The Feminine Mystique) (1960.) feministi ki pokret stupio je u jednu novu fazu (drugi talas feminizma). Nakon integracije ena u proces proizvodnje tokom ratnih godina, pedesete su bile obeleene jednim patrijarhalnim recidivom, protiv koga je bio usmeren drugi talas feminizma koji je zahtevao kraj polne diskriminacije. Godine 1964. Zakonom o gra anskim pravima sankcionisana je svaka diskriminaciju (prema rasi, polu, religiji ili nacionalnom poreklu). Tokom ezdesetih godina na univerzitetima je izrazito popularan bio zahtev za a rmativnom akcijom (af rmative action), tj. aktivnostima koje su za cilj imale podizanje udela ena i ne-belaca u broju zaposlenih u akademskim poslovima. To je rezultiralo e kasnim programima za koje su od 1965. godine stavljana na raspolaganje konkretna namenska sredstva. Mnogi aktivisti i aktivistkinje pokreta za gra anska prava i antiratnog pokreta bili su socijalisti/kinje, npr. poznata feministkinja Kejt Milet (Kate Millett) (Politika polova / Sexual politics). Najpoznatiji literarni prikazi socijalisti kih utopija tokom sedamdesetih godina poti u od feministi kih autorki poput Ursule Legvin (Ursula LeGuin) (Planet der Habenichtse1), Doane Ras (Joanna Russ) i Mard Pirsi (Marge Piercy). Nova levica dovela je i do po1 Dobar prevod naslova ovog dela mogao bi biti Planeta golja ili Planeta siromaha; me utim, delo je u prevodu na srpski jezik objavljeno pod naslovom ovek praznih aka (1995., Beograd: Polaris, prev. Zoran ivkovi ), prim. prev.

44

TA JE SOCIJALIZAM?

Sloboda za Ruchell Magee, poster ameri ke Partije Crnih Pantera iz 1970. godine. Magee je najdue zato eni politi ki zatvorenik u SAD, a moda i na svetu. Godine 2011. on je i dalje u zatvoru.
Collection CSD, International Institute of Social History (Amsterdam).

Feminizam ivi!, poster iz 1972. godine.

Collection, International Institute of Social History (Amsterdam).

novnog oivljavanja marksizma u nauci, koji se ogledao u osnivanju marksisti ki usmerenih asopisa (New Left Review, Monthly Review). Velik uticaj imalo je i delo Monopoly Capital (Monopolni kapital), koje su 1966. godine objavili Pol Baran (Paul Baran) i Pol Svizi (Paul Sweezy). Tre i svet i irenje 1968. Formiranje Tre eg sveta kao politi kog faktora dolo je do izraaja tek na afro-azijskoj konferenciji u Bandungu (1955.), za kojom je 1961. godine sledila prva konferencija Nesvrstanih drava u Beogradu. Glavni protagonisti Pokreta nesvrstanih, koji je teio jednom samostalnom i suverenom razvoju novih nacija i odbijao podre ivanje velikim silama SAD-u i SSSR-u, bili su Egipat, Indija i Jugoslavija. Elementi socijalisti ke politike, npr. sprovo enje nacionalizacija radi kontrole nad doma im sirovinama, kao i razvojni planovi u domenu ekonomske politike, bili su sprovo eni u mnogim zemljama Tre eg sveta. Pojam Tre i svet koji je 1952. godine skovao francuski publicista Alfred Sovi (Alfred Sauvy) bio je aluzija na tre i stale Francuske revolucije. U njemu je bila izraena tenja za antikolonijalnim oslobo enjem, kulturnom samosve u i samostalnim razvojem zemalja Juga. Shodno tome, amerikanizacija vijetnamskog rata (1963-1969.) shva ena je kao rat SAD-a protiv ovih tenji Tre eg sveta. Vijetnamski rat umnogome je bio paradigmatski za borbe za oslobo enje Tre eg sveta, npr. u vidu dosledne primene gerilskog rata kao strategije asimetri nog vo enja rata ili u vidu organizacijske objave Nacionalnog oslobodila kog fronta koji bi uklju ivao razli ite politi ke snage. Pre svega, ipak, ratna politika SAD-a u
KONCEPTI PRAKSE PROBLEMI

45

Vijetnamu je zna ajno doprinela delegitimizaciji kapitalisti kog sistema tokom ezdesetih godina. Moralno zaprepa enje sveta, ali i mnogih Amerikanaca hranjeno je masakrima kao u Mi Laju (My Lai) (1968.) ili strategijom nasumi nih vazdunih napada (ameri ki general Kertis Lemej (Curtis LeMay) pretio je da e Vijetnam bombardovati dok ga ne vrati u kameno doba). Razli iti pokreti za emancipaciju i otpor razmenjivali su iskustva i proizveli su jedan ciklus socijalnih, politi kih i vojnih borbi koji se koncentrisao oko 1968. godine. U Meksiku je dolo do protesta studenata. Studentski nemiri u Parizu proirili su se i povezali sa generalnim trajkom radnitva koji je danima paralisao zemlju (Pariski maj). U ehoslova koj je Prako prole e obe avalo reforme i samoupravljanje. U Nema koj su demonstracije protiv posete persijskog aha 2. juna 1967. godine, prilikom kojih je policija ubila studenta Benoa Onezorga (Benno Ohnesorg), ubrzale dalju radikalizaciju. ezdesetosmaki pokret koji je usko povezan sa Novom levicom svuda se odvijao u konfrontaciji sa prevazi enim politi kim oblicima i organizacijama. U Nema koj, gde je od 1966. godine vladala Velika koalicija2, govorilo se o Vanparlamentarnoj opoziciji (APO). U SAD-u je 1968. godine kongres Demokratske partije odran iza bodljikave ice kako bi bio zati en od demonstranata. Istovremeno, Nova levica je bila i deo jednog reformskog procesa politi kih organizacija, procesa koji se odvijao i unutar posto2 Veliku koaliciju u Nema koj ine dve najve e tzv. narodne partije Hri ansko-demokratska unija (CDU) i Socijaldemokratska partija Nema ke (SPD), prim. prev.

46

TA JE SOCIJALIZAM?

je ih partija i politi kih sistema. Ta tenzija izraena je i u domenu teorije. Teorija Nove levice U teoriji i praksi Nove levice bili su suprotstavljeni jedno ortodoksno i jedno antiautoritarno krilo, izme u kojih je, me utim, bilo mnogo meovitih oblika. Ortodoksno krilo se trudilo da nastavi politi ko-ekonomsku kritiku kapitalizma, naglaavalo je zna aj obaveznog organizovanja i institucionalne politike, dralo se i dalje velikog zna aja SSSR-a za me unarodnu antikapitalisti ku strategiju i iz sovjetskog teorijskog razvoja je preuzelo ideje mirne koegzistencije sistema i demokratskog prelaska na socijalizam. Antiautoritarno krilo naglaavalo je prekid sa postoje im oblicima politike i ulogu spontanosti; ono se oslanjalo na kulturnu, pa ak i egzistencijalnu dimenziju protesta i sa simpatijama je gledalo na kinesku ideju kulturne revolucije; kritikovalo je pribliavanje dva velika sistema u njihovim hijerarhijsko-konzervativnim strukturama i njihovoj birokratizaciji vlasti. Za ortodoksno krilo merodavna je postala pre svega teorija dravno-monopolisti kog (Staatsmonopolistischen) kapitalizma (Stamokap), razvijena u DDR-u. U trenutnoj fazi kapitalizma procesi koncentracije i monopoli sve vie dobijaju centralnu ulogu, pri emu kapitalisti ki monopoli sve ja e zavise od odgovaraju e dravne politike i dravnih struktura; monopoli, drava i nansijski kapital me usobno se proimaju u dravno-monopolisti kim kompleksima (npr. u vojno-industrijskom kompleksu), u kojima se mimo konkurencije i trita planiraju i ostvaruju veliki dugoro ni proizvodni projekti. U sve aktivnijoj reguKONCEPTI PRAKSE PROBLEMI

47

lacionoj funkciji drave i fakti ki ve zapo etom planiranju lee potencijali za socijalisti ko ukidanje kapitalizma, dok se u okviru politi kog delovanja promovie savez svih antimonopolisti kih slojeva u koji se uklju uju mali i srednji kapitalisti i svi oni koji su interesno pogo eni dominiraju im monopolima. Stamokap je bio teorijski aparat novoosnovane Nema ke Komunisti ke Partije (DKP) i doiveo je iroku recepciju me u mladim socijalistima.3 Godine 1972. pokrajinski4 odbori mladih socijalista (Juso) u Hamburgu i Berlinu usvojii su odgovaraju e strateke papire u skladu sa stamokap teorijom, dok je 1977. godine pristalica Stamokapa Klaus Uve Beneter (Klaus-Uwe Benneter), izabran za predsednika Mladih socijalista (kasnije e biti isklju en iz SPD-a i zameni e ga Gerhard reder / Gerhard Schrder). Tako e, i dokumenti Herfordske teze i O radu marksista u SPD-u, bile su pod uticajem Stamokapa. Za antiautoritarno krilo bitne su postale teorije Herberta Markuzea (Herbert Marcuse). Markuze je naglaavao strukturnu paralelnost mo i, ugnjetavanja, potiskivanja nagona, ritualizacije i otu enja i u sovjetskom i u zapadnom drutvenom sistemu (Jednodimenzionalni ovek).
3 Pojmom mladi socijalisti (nem. Jungsozialisten, skr. Juso naziva se omladina Socijaldemokratske partije Nema ke (SPD), koja je u pomenutom periodu delovala u ondanjoj Saveznoj Republici Nema koj (Zapadnoj Nema koj), prim. prev. 4 Nema ki naziv Bundesland ili Land za federalne jedinice stare (zapadne) i sadanje Savezne Republike Nema ke (danas ih ima 16) radi ujedna enosti prevodi se pojmom pokrajina, a ne, recimo, alternativnim pojmom land ili u slu aju derivacije zemaljski, zemaljska i sl. Prim. prev.

48

TA JE SOCIJALIZAM?

Dok je ortodoksno krilo u modernisti koj racionalnosti ili kapitalisti koj regulaciji videlo civilizacijski napredak, antiautoritarno krilo je sve to odbacivalo kao internalizovano potiskivanje, represivnu toleranciju i, generalno, isklju ivanje alternativa. Markuze je u teoriju oslobo enja integrisao i psihoanalizu. On je studentskom pokretu pripisivao izuzetnu ulogu upravo zbog njegovog kulturno-revolucionarnog karaktera, tj. nemogu nosti integracije u postoje i poredak. Dok je ortodoksno krilo zadiralo duboko u socijaldemokratiju i sindikate, antiautoritarno krilo je inspirisalo kriti ki preokret konkretnih drutvenih oblasti i socijalnih praksi, npr. u domenu socijalnog rada, pedagogije, zdravstva. Veliki uticaj imala je Antipsihijatrija italijanskog psihijatra Franka Bazalje (Franco Basaglia), koji je pod sloganom sloboda le i izborio ukidanje zatvorenih odeljenja u Italiji. U SPD-u su pojmovi demokratski socijalizam i socijalna demokratija prakti no postali zamenljivi, demokratizacija drutva bila je sutinsko reenje Brantovih (Willy Brandt) vlada. Jusosi i SPD-Levica (SPDLinke) pokuali su da spoje reformsku praksu SPD-a sa jednom socijalisti kom perspektivom, koriste i se formulom reforme nezavisne od sistema. Reformska politika kao deo jedne socijalisti ke strategije morala je biti sprovo ena ka antikapitalisti kim strukturnim reformama, putem kojih bi se drutveni odnosi mo i i ekonomske logike funkcionisanja bitno promenili u vanim delovima drutva. Ovakve reforme, nezavisne od sistema, mogle su se sprovesti samo u vidu duple strategije institucionalne politike (u parlamentima i partijama) i politike pokreta (u pokretima i na ulici). SPD je 1970. godine doneo odluku o razvoju duKONCEPTI PRAKSE PROBLEMI

49

goro nog programa, koji bi trebalo da opie dugoro nu strategiju jednog demokratskog socijalizma i konkretne prelazne projekte. Ovaj Dugoro ni program je izglasan 1975. godine pod naslovom Orijentacijski okvir 85, ali nije nakon toga dalje razvijan. Konkretne demokratsko-socijalisti ke reforme Ranih sedamdesetih godina delovalo je da e demokratski socijalizam biti predstoje a realna drutvena alternativa. Ovakvom stavu doprineli su i pobeda Narodnog jedinstva (Unidad Popular) pod Salvadorom Aljendeom (Salvador Allende) u ileu 1970. godine i Revolucija karan la, voena od strane nekolicine socijalisti kih o cira, u Portugalu 1974. godine. U mnogim zemljama Evrope levica je razvila programske koncepte koji su se mogli itati kao pristupi reformama nezavisnim od sistema i u fazama ih je i sprovodila. U vedskoj, u okviru programa vlade Radni ke partije, osmiljen je jedan oblik u e a zaposlenih u dobiti preduze a, kojim bi podrutvljavanje velikih koncerna bilo ostvareno ne oduzimanjem svojine, ve postepenim rastom udela i uticaja radnika, te kona no njihovom prevla u. Hitova (Heath) laburisti ka vlada je u Velikoj Britaniji sprovela Nacionalni ekonomski plan, kojim su klju ne oblasti privrede podre ene dravnom ciljnom planiranju. U Nema koj je u e e zaposlenih u odlu ivanju uvedeno u svim velikim preduze ima. U Italiji je mobilna skala (scala mobile) garantovala automatsko prilago avanje zarada stopi in acije i time zna ajno promenila odnose snaga izme u suprotstavljenih strana u kolektivnom pregovaranju.
50
TA JE SOCIJALIZAM?

Sve ove strukturne reforme imale su kao cilj jednu vrstu demokratskog trinog socijalizma u kome trite i privatni kapital nisu ukinuti, ali su podre eni drutvenoj kontroli i zajedni kom odlu ivanju i integrisani u celovito dravno planiranje. Ovde je itekako postojala konvergencija sa predstavama reformskih snaga u Isto noj Evropi, koje su, sa druge strane, propagirale promenu okamenjenog dravnog socijalizma sa planskom privredom u jedan demokratski vo en trini socijalizam, koji podrava individualnu inicijativu i zajedni ko odlu ivanje.

KONCEPTI PRAKSE PROBLEMI

51

2.4. OD POBEDE NEOLIBERALIZMA DO DANAS

Pobuna kasnih ezdesetih godina irom sveta je promenila odnose snaga i dala podstrek ambicijama za stvaranje jednog demokratskog socijalizma. Ranih sedamdesetih godina mnogo toga je govorilo da bi se reforme u kapitalisti kim zemljama srednjero no mogle ustaliti kao jedna socijalna i demokratska transformacija i da ni u zemljama dravnog socijalizma na dui rok ne e biti alternative demokratskim i participativno-socijalisti kim reformama. Karan lska revolucija u Portugaliji (1974.) u okviru koje je prelazak u socijalizam kao dravni cilj uao u ustav, kraj Frankovog reima u paniji (1975.) i vojne diktature u Gr koj (1973.), uspon evrokomunisti ke italijanske komunisti ke partije (PCI) koja se distancirala od upravnih ambicija KP SSSR-a i najavila demokratski put ka socijalizmu, delovali su kao da potvr uju ova o ekivanja. Me utim, pokret za demokratsko-socijalisti ku transformaciju se ve sredinom sedamdesetih postepeno gasio i smenjen je usponom neoliberalizma koji je na druga iji nain iskoristio globalne promene proizvodnje i na ina ivota. Niz rezova u inilo je to o iglednim. U Zapadnoj Evropi su
52
TA JE SOCIJALIZAM?

slabili reformski pokreti. Ostavke Branta u Nema koj (1974.) i Vilsona (Wilson) u Velikoj Britaniji (1976.), poraz na izborima vedskog SAP-a1 (1976.), neuspeh italijanskog PCI-a u pokuaju da postane najja a partija i da izbori prvo komunisti ko u e e u vlasti u Zapadnoj Evropi (1976.) sve su to bili simptomi injenice da je reformski pokret, dostigavi svoj vrhunac, bio na zalasku. Nakon Povelje 77 ( ehoslova ka, 1977.) pokret se u isto noevropskim zemljama polako udaljavao od svoje reformsko-socijalisti ke orijentacije i menjao tako e i usled dravne represije u pokret za ljudska i gra anska prava koji je ideoloki bio vie neutralan i koji je demokratsko-kapitalisti ku transformaciju devedesetih godina pozdravio kao kona no manje zlo. Gubitak hegemonije Razlozi za gubitak idejne hegemonije demokratsko-socijalisti kog reformskog pokreta u korist neoliberalizma bili su raznovrsni, a i dalje su sporni. Na polju ekonomije demokratski socijalizam nije uspeo da razvije ubedljivu viziju jednog solidarnog i emancipatornog drutva koje bi nastalo kao rezultat preloma u razvoju proizvodnih snaga. Vlade zemalja dravnog socijalizma, ali i socijalisti ke reformske snage na Zapadu, imale su problema sa usvajanjem revolucionarnih novina u oblastima informacijskih i komunikacijskih tehnologija, proizvodnje zasnovane na nauci, logistike i automatizacije. Demontiranje fordisti kog na ina proizvodnje, kao i globalizaciju novih na ina proizvodnje i ivota, koje je neoliberalizam sprovodio uz velike i beskrupulozne napore, levica je prihvatila uglavnom uz
1 Socijalisti ka radni ka partija, prim. prev. KONCEPTI PRAKSE PROBLEMI

53

otpor i sa skepsom. Dok su zemlje dravnog socijalizma u fazi nakon Drugog svetskog rata pokazivale visok tempo razvoja i veliku ekonomsku dinamiku, od sredine sedamdesetih godina su sve vie zaostajale za produktivno u i tempom razvoja kapitalisti kih zemalja. U pojedinim slu ajevima demokratsko-socijalisti ka reforma je zaustavljena vojnim putem. Pu u ileu 9. septembra 1973. koji je uz podrku CIA sruio demokratski izabranu socijalisti ku vladu Salvadora Aljendea, za pokret irom sveta je imao traumati an karakter. Skoro svuda u Latinskoj Americi vojne diktature su preuzele vlast i proganjale levi arski pokret uz hapenja, mu enja, ubistva i otmice. Trka u naoruavanju velikih sila, do koje je nakon faze smirivanja (sa konferencijom KEPS-a u Helsinkiju 1975. godine kao vrhuncem) ponovo dolo, enormnim vojnim trokovima zna ajno je doprinela da se ekonomija drava Varavskog pakta ruinira i da se blokiraju njihovi ekonomski potencijali koji bi ina e stajali na raspolaganju za jedan civilni i socijalni razvitak. Potencijalna hegemonija demokratsko-socijalisti kih snaga u procesima svetske transformacije zahtevala je da se brzim drutvenim promenama nametne jedna pozitivna vizija. To se, me utim, nije desilo. Individualizacija, kraj starog drutva rada, nestajanje klasi nih miljea i oblika organizacije, postmaterijalisti ke potrebe za kreativnom autonomijom individue, ukidanje tradicionalnog nacionalnog drutva putem migracije i unutranje diferencijacije odredili su drutvene promene. Dok je neoliberalizam ove tendencije pozdravljao i ugra ivao ih u svoje koncepte deregulacije, desolidarizacije i privatizacije, demokratsko-socijalisti ke snage esto su pokuavale da se brane od ovih
54
TA JE SOCIJALIZAM?

Od rudarskog trajka do generalnog trajka poster iz vremena trajka rudara u Engleskoj (1984/85.) koji je trajao godinu dana.
Collection CSD, International Institute of Social History (Amsterdam).

tendencija, umesto da ih pokuaju kooptirati u progresivne koncepte emancipacije i produbljene demokratizacije. Ovo je vailo i za promene i prelome u kulturi. Usled uspona masovnih medija i popularne kulture, crna ke i uopte ne-bela ke savremene kulturne produkcije, ja anja globalizovane omladinske kulture, novih interaktivnih i pluralisti kih medija, dotadanja dominacija gra anske kulture bliila se kraju. U vezi sa svim tim fenomenima, neoliberalizam se postavio kao glasnik demontae drutvenog establimenta i time gurnuo levicu u konzervativnu ulogu branitelja starih vrednosti. Kona no, razbijen je i savez Nove levice sa kulturnim i socijalnim emancipacijskim pokretima ena, crnaca i nebelaca, lezbejki i gej aktivista. Na Saveznoj konferenciji SDS-a2 1968. godine Akcioni savez za oslobo enje ene paradajzom je ga ao muki podijum, nakon to su drugovi odbili da diskutuju o feministi kim zahtevima i patrijarhatu u sopstvenoj organizaciji. U Italiji su se nove feministi ke grupe odvojile od levih organizacionih konteksta, kao npr. DEMAU (Demisti cacione dell autorita patriarcale) ili Rivolta Feminile (Fu ka nam se za Hegela). Odbijanje mnogih levi ara da se upuste u rasprave o pitanju oslobo enja ena i da sopstvene privilegije, kao mukaraca, dovedu u pitanje, izazvalo je razdor izme u levice i feminizma, koji ni kasnije nikada nije zaista do kraja uklonjen i koji je svuda doveo do jednog trajnog udaljavanja mnogih progresivnih ena od levih organizacija (Dragi drugovi, mi vas naputamo, bio je npr. naslov jednog oprotajnog pisma, objavljenog 1976. godine u listu Il Manifesto).
2 Socijalisti ki nema ki studentski savez, prim. prev. KONCEPTI PRAKSE PROBLEMI

55

Novim pitanjima, na koja je trebalo prona i odgovore, pripadala je i ekologija. Naftna kriza 1973. godine momentalno je stvorila drutvenu svest o zavisnosti fordisti kog koncepta razvoja od ograni enih sirovina, pre svega fosilnih goriva. Destruktivne posledice vladaju eg modela industrijskog drutva pokazale su se u vidu unitavanja ivotne sredine, zatrovanosti, velikih industrijskih katastrofa poput hemijskih nesre a u Sevezu (1976.) i Bopalu (1984.) ili nuklearne nesre e u ernobilu (1986.). Agrarne tehnoloke reforme koje su od ezdesetih godina pod sloganom Zelene revolucije sprovo ene u Indiji, Latinskoj Americi i Persiji (Iran) (bela revolucija), u pogledu njihovih socijalnih i ekolokih posledica u najmanju ruku su bile ambivalentne. Socijalisti kim snagama dugo nije uspevalo da se odvoje od svoje vezanosti za fordisti ki model napretka i njegove naivnosti u pogledu industrijske proizvodnje i linearnog upravljanja, kao ni da razviju jednu savremenu progresivnu kritiku kapitalisti ke i dravno-socijalisti ke politi ke ekologije. Glasnost i Perestrojka Nakon pada Nikite Hru ova 1964. godine u SSSR-u je na vlast doao Leonid Brenjev. Njegova vladavina je nazivana Zlatnim dobom stagnacije (Viktor Kozlov) i postala je simbol odupiranja neophodnim promenama. Period Brenjeva zapo eo je sovjetskom invazijom na ehoslova ku 1968. godine sa ciljem suzbijanja Prakog prole a, kasnije legitimisanom Brenjevljevom doktrinom ogranienog suvereniteta socijalisti kih drava. Iako je od 1974. godine sve vie bolovao od za epljenja krvnih sudova, on je do svoje smrti 1982. godine ostao generalni sekretar KP
56
TA JE SOCIJALIZAM?

SSSR-a i u inio je Politbiro institucijom ijem je proseku godina starosti lanova jedino mogao da konkurie Vatikan, kako je zajedljivo zaklju io Ernest Mandel. Odbijanje reformi i insistiranje na vojnim reenjima, odveli su SSSR i zemlje koje su bile sa njim u savezu u sve ve u izolaciju i nazadnost. Fatalni ulazak u Avganistan 1979. godine obeleio je najkriti niji stupanj ovog razvoja. Nakon uglavnom reformisti ki orijentisanog Jurija Andropova i konzervativnog Konstantina ernjenka, a obojica su samo vrlo kratko bili na poziciji generalnog sekretara KP SSSR, u Politbirou su se nametnuli reformisti i 1985. godine izabrali Mihaila Gorba ova za novog generalnog sekretara. Gorba ov i s njim povezani akteri bespotedno su analizirali krizu sovjetske privrede i drutva i pod parolama Glasnost i Perestrojka zapo eli proces transformacije koji je SSSR trebalo da izvede iz njegove uko enosti i nesposobnosti reformisanja. Perestrojka (prestrojavanje, preobraenje) se umnogome nadovezala na isto noevropske reformske tenje ezdesetih godina. Zakon o dravnim preduze ima (1987.) pove ao je odgovornost preduze a i uveo ekonomsko knjigovodstvo. Od tada rme su mogle slobodno koristiti proizvodne kapacitete koji nisu bili zauzeti dravnim nalozima i tako proizvedena dobra prodavati na tritu; umesto centralnih ekonomskih planova svako preduze e je trebalo da uspostavi samoodgovornost i kontrolu izabranih radni kih kolektiva. Novina u Zakonu o zadrugama (1988.) bila je ta da su doputena privatna preduze a, iako u po etku samo uz stroge uslove i oteavaju e okolnosti. Dravni monopol u domenu spoljne trgovine postepeno je naputen. Sa ciljem reavanja problema nedostatka kapitala i unapre enja tehnolokog
KONCEPTI PRAKSE PROBLEMI

57

transfera Joint-Venture-zakonom (Zakonom o zajedni kim ulaganjima) (1987.) doputena su inostrana u e a u kapitalu, koja su u po etku bila ograni ena na manjinska u e a, ali su kasnije bila proirena i na ve inska u e a. Raspad administrativnog i nansijskog privrednog upravljanja relativno brzo je doveo do duboke krize. Privredna reforma bila je povezana sa politi kom reformom. Glasnost je zna ila slobodu javne debate, ukidanje cenzure i ciljano ohrabrivanje kritike i u e a baze. Najvii organ vlade sastavljen je delom od slobodno izabranih lanova, a delom od lanova koje je delegirala komunisti ka organizacija. Demokratizacija i Glasnost, obnova partijskih kadrova putem slobodnog postavljanja kandidata i putem izbora, kao i pozivi na formiranje kriti ke javnosti trebalo je da u ine proces reforme nepovratnim i da prevazi u uticaj konzervativnih snaga u partijskoj i privrednoj birokratiji. Sam Gorba ov je Perestrojku video kao pokuaj demokratizacije socijalizma. U toj reformskoj eri koja je trajala samo est godina privredni problemi nisu mogli biti reeni; nivo i na in snabdevanja ostali su loi, ekonomska sposobnost inovacije nije zaista napredovala. Pod pritiskom globalne konkurencije reformski proces delimi no je poprimao neoliberalne crte. Smanjivanje subvencija za prehrambene proizvode, podizanje cena, smanjenje javnih slubi, zatvaranje nerentabilnih preduze a i in acija vodili su ka procesu osiromaenja i izazivali su trajkove, nemire i omladinske pobune. Kako u irokoj populaciji, tako i u krugovima inteligencije mnogi su ve bili otpisali socijalizam, dok su drugi nostalgi no glori kovali pseudosigurnost autoritarnog dravnog socijalizma. Nakon neuspenog pu a 1991.
58
TA JE SOCIJALIZAM?

godine, kada je jedna grupa o cira uhapsila Gorba ova i htela da zaustavi procese demokratizacije, kao novi centri mo i nametnule su se elite nacionalnih sovjetskih republika. Ruski predsednik Boris Jeljcin zabranio je KP SSSR i zapo eo je prelazak u kapitalizam. Na me unarodnom planu, perestrojka je imala ogroman uticaj. Ona je prihva ena kao spektakularni pokuaj obnove socijalizma u znaku demokratije, slobode i globalne saradnje (Novo razmiljanje). Glavno obe anje, da e radnici i ostalo stanovnitvo reformom ponovo postati gazde u svojoj ku i i da e se uvesti jedna socijalisti ka demokratija u privredi i drutvu, zapravo nije moglo biti ostvareno ni u SSSR-u ni u drugim prosovjetski orijentisanim zemljama. U kratkom ivotnom veku reformske ere nije moglo biti reeno pitanje da li bi reforme dugoro no mogle imati uspeha i da li je bila mogu a transformacija koja ne bi vodila ka ponovnom uvo enju kapitalizma, ve zaista ka jednom novom, demokratsko-socijalisti ki ustrojenom drutvenom sistemu. Drutveni i ekonomski sistem kojem se teilo tako e je ostao neodre en i kontradiktoran. Glasnost i perestrojka su za razvoj demokratskog socijalizma markirale jednu liniju, nakon koje odabir izme u drutvenog napretka s jedne, i prava na slobodu s druge strane, ili mogu nost guenja unutarpartijske i optedrutvene demokratije u ime politi ke e kasnosti, nikada vie ne e biti prihvatljivi. Politika koja narod ili partiju paternalisti ki pokuava da zatiti same od sebe, ne moe se nazivati socijalisti kom: to celom svetu ostaje kao zavet sovjetskog reformskog perioda.

KONCEPTI PRAKSE PROBLEMI

59

Promena uzora u Tre em svetu U zemljama u razvoju socijalizam je sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka izgubio karakter uzora za samostalni postkolonijalni razvitak, koji je pedesetih i ezdesetih godina jo posedovao. Nakon nezavisnosti, u mnogim zemljama Afrike, generacija politi ara koja je i sprovela dekolonizaciju, u znaku afri kog socijalizma, relativno uspeno je zapo ela modernizaciju obrazovnog sistema, uspostavljanje nacionalne kontrole prirodnih bogatstava i klju nih industrija, kao i dravnu politiku industrijskog i agrarnog rasta. Ovoj generaciji pripadali su, recimo, Kenet Kaunda (Kenneth Kaunda) u Zambiji i Kvame Nkruma (Kwame Nkrumah) u Gani. Me utim, u daljem toku razvoja, sve e e su se nametale diktatura, korupcija i politika li nog boga enja, koje su prisvajale prihode od izvoza na ra un ve ine stanovnitva. Pojedini afri ki diktatori koji su se ponekad pozivali na socijalizam, u me uvremenu su postali ozloglaeni zbog povreda ljudskih prava, terora ili katastrofalnih perioda gladi uslovljenih pogrenom politikom. Jedan od najstranijih reima, uspostavljenih u ime socijalizma, bila je vladavina Crvenih Kmera u Kambodi (19751979.). Pod vo stvom Pola Pota, Crveni Kmeri su proglasili agrarni socijalizam, proterali celokupno gradsko stanovnitvo u seoske oblasti, radikalno izolovali zemlju od ostatka sveta i na najbrutalniji na in ubili najmanje 1,5 miliona ljudi, sve dok njihov reim terora nije zaustavila vojska ponovo ujedinjenog Vijetnama. Me unarodna levica dugo je ignorisala izvetaje o uasima u Kambodi i nazivaju i ih imperijalisti kom propagandom.

60

TA JE SOCIJALIZAM?

Usled toga socijalisti ke snage u Africi i Aziji izgubile su svaku vrstu hegemonije. Njihovo mesto u crnoj Africi zauzeli su pokreti za gra anska prava i demokratizaciju, koji su se esto zalagali za kapitalisti ke i liberalne reforme i koji su artikulisali ambicije postkolonijalnih gra anskih slojeva u usponu. U Aziji je mnoge postkolonijalne drave u po etku odlikovala snana dravna privreda, koja je bila podjednako izraena u pogledu dravne svojine nad delom infrastrukture i klju nih industrija, kao i u centralnom privrednom planiranju, dok su istovremeno postojali i privatna ekonomija i kapitalisti ka trita. Ovaj tip, kome je pripadala i Indija, pored Kine najve a azijska ekonomija, pokazao se kao funkcionalan za izgradnju nacionalne industrije. Iako se od osamdesetih godina na ovamo, usled privatizacije, deregulacije i liberalizacije ovaj model sve vie transformisao, kontradiktorni odnos izme u dravne intervencije i okvirnog planiranja i privatne kapitalisti ke akumulacije ostao je karakteristika razvojnih strategija mnogih azijskih drava, pa i prosperitetnih drava tigrova. Na severnoafri kom, arapskom i azijskom prostoru bankrot socijalisti kih i nacionalisti kih pokreta i reima doprineo je usponu fundamentalisti kog islamizma kao novog narodnog pokreta, u kome se socijalno pitanje i razo arenje zapadnim razvojnim modelom spajalo sa konzervativnim ambicijama autoritarnih nacionalnih elita i patrijarhalnih vladaju ih grupa. Tako su nakon persijske (iranske) revolucije 1979. godine islamisti ke snage brzo nadja ale sekularne i levi arske snage i pokuale da Iran pretvore u jednu novu fundamentalisti ku teokratiju. Vojne vlade, koje su pod parolom arapskog socijalizma dospele na vlast, sve vie su se otvarale islamisti kim uticajima.
KONCEPTI PRAKSE PROBLEMI

61

Posebnu ulogu igrala je levica u Junoj Africi. Nakon nezavisnosti, u Junoj Africi se putem politike otvorene rasne diskriminacije (Aparthejd) na vlasti odrala bela elita, koja je oborena tek nakon borbe koja je trajala 50 godina. Glavni nosilac otpora, Afri ki Nacionalni Kongres (African National Congress) (ANC), od svog osnivanja 1955. godine shvatao se kao organizacija u tradiciji nacionalnog oslobo enja i u svojoj osniva koj povelji (Freedom Charta) izjanjavao se za nacionalizaciju rudnika i klju nih oblasti industrije, za agrarnu reformu, za pravo na rad i za besplatno javno obrazovanje. ANC je bio usko povezan sa Junoafri kom komunisti kom partijom (SACP), koja se dosledno zalagala za kraj aparthejda, kao i sa Savezom sindikata COSATU. SACP je snano uticala na strategiju borbe protiv aparthejda. U njene najpoznatije predstavnike ubrajaju se teoreti arka Rut Ferst (Ruth First), koja je u britanskom egzilu bila zaduena za me unarodni solidarni rad, i Kris Hani (Chris Hani), koji je u estvovao u stvaranju vojnog dela ANC-a i kao generalni sekretar SACP-a postao jedan od najpopularnijih politi ara June Afrike. Oboje su ubijeni. U toku borbe protiv reim aparthejda, jedna grupa oko Stiva Bikoa (Steve Biko) i Mamfele Ramfelea (Mamphela Ramphele) razvila je Pokret Crne Svesti (Black Consciousness Movement) (BCM). U tradiciji crnih aktivista i teoreti ara poput Franca Fanona (Frantz Fanon) i Ema Sezera (Aime Cesaire) BCM je naglaavao psihosocijalnu celovitost rasisti kog ugnjetavanja i neophodnost kulturne emancipacije, lokalne samoorganizacije (community

62

TA JE SOCIJALIZAM?

work3) i pozitivne reinterpretacije (black is beautiful4), kako bi se pobeglo iz za aranog kruga ugnjetavanja i samomarginalizacije. BCM je imao velik me unarodni uticaj i pripadao je onima koji su utrli put organizacijama u kvartovima za crnce (townships), koje su pobunom u Sovetu (Soweto5) 1976. godine izazvale rasisti ki reim. Od 1985. godine reim aparthejda na me unarodnom planu toliko je bio diskreditovan da je kona no pristao na usmereni prelazak na demokratiju koji je zavren slobodnim izborima 1994. godine i pobedom na izborima ANCa. Dok je ANC za vreme svoje vlade sproveo uspene strategije a rmativne akcije (af rmative action), njegova ekonomska i socijalna politika pod Nelsonom Mandelom (Nelson Mandela) i Taboom Mbekijem (Thabo Mbeki) uglavnom je bila neoliberalna i razo arala je mnoge njegove pristalice. U decembru 2007. godine izborom Jakoba Zume (Jacob Zuma) za predsednika ANC-a, levo krilo partije nadja alo je pristalice Mbekija. Latinska Amerika: glasnici promene Motor promene usmerene ka novoj sposobnosti potencijalne hegemonije socijalizma od devedesetih godina prolog veka nalazi se u Latinskoj Americi. Nakon okonanja vojnih diktatura u Brazilu (1985.), Argentini (1983.), Urugvaju (1985.) i ileu (1989.) levica se ponovo formirala. Osnovna iskustva ve su u injena u borbama za oslobo e3 Rad u zajednicama, prim. prev. 4 Crno je lepo, prim. prev. 5 South Western Township ili skra eno Soweto je deo Johanesburga. Prim. prev. KONCEPTI PRAKSE PROBLEMI

63

nje u Centralnoj Americi. Revolucija u Nikaragvi (1979.) bila je rezultat delovanja jedne iroke koalicije u kojoj je snaan progresivan uticaj imao, za Latinsku Ameriku tipi an, hri anski socijalizam. Nikaragvanske kontrarevolucionarne snage, uz direktnu podrku SAD-a, uspele su da koaliciju uvuku u gra anski rat. Nakon ruenja revolucionarne vlade na izborima 1990. godine, u fokus obnovljene leve teorije i prakse dospela je pobuna EZLN-a (Ejercito Zapatista de Liberacion Nacional / Zapatisti ka vojska nacionalnog oslobo enja) u iapasu (Meksiko) 1994. godine. EZLN je u sebi spojio marksisti ke snage i tradicije indigenog (domoroda kog) pokreta; zapatisti su se svesno nadovezali na tradiciju selja ko-narodnog otpora. Zapatizam je zagovarao jedan postmoderni socijalizam koji se de nisao uglavnom kao otpor neoliberalnoj globalizaciji i izjanjavao se ciljano u korist pluralizma, direktne demokratije, civilnog drutva i samoorganizacije. Pojavom zapatizma stvoren je jedan nov, me unarodno e kasan jezik kojim su kritika kapitalizma i socijalna utopija izraavane mimo starih ortodoksija i koji je pokrenuo jedan globalni pokret solidarnosti koji je imao velikog uticaja na alterglobalisti ki pokret i globalne socijalne forume. Godine 1998. Ugo avez (Hugo Chavez) je postao predsednik Venecuele. Bolivarska revolucija koju je proglasio, pozivala se tako e na jednu istorijsku liniju tradicije: panameri ki pokret za nezavisnost predvo en Simonom Bolivarom (Simon Bolivar) u 19. veku. avez je zaustavio privatizacione politike svojih prethodnika i pokrenuo popularne programe za ja anje infrastrukture, socijalne i zdravstvene zatite i opismenjavanja irokih delova stanovnitva. Oslonjen na svoju visoku popularnost, avez
64
TA JE SOCIJALIZAM?

ivela revolucija na posteru je Emiliano Zapata (1879-1919.), vo a selja kog pokreta u Meksiku, s po etka XX veka.
Collection, International Institute of Social History (Amsterdam).

je uvek iznova uspeno pobe ivao kako u kon iktima sa privatnim naftnim lobijem tako i na referendumima i predsedni kim izborima. Oja ao je dravnu kontrolu naftne industrije. Njeni pro ti postali su pod avezom motor socijalnih reformi i nove multilateralne politike; tako je osnivanjem Bolivarske alternative za Ameriku (ALBA) iniciran jedan sistem solidarnih trgovinskih odnosa kao alternativa Ameri koj zoni slobodne trgovine (ALCA). avez antiimperijalisti ku saradnju trai ne samo sa vladama u Latinskoj Americi, nego i sa Iranom. U kojoj meri je avezova reformska politika podre ena jednom autoritarnom stilu vo enja politike, ili je pak deo jedne socijalne demokratizacije, jeste sporno. Od 2000. godine na ovamo skoro svuda u Latinskoj Americi vlast su preuzele leve snage. Na izborima u Brazilu je 2003. godine pobedila Radni ka Partija (PT) pod Lulom da Silvom (Lula da Silva), 2004. godine je izbore u Urugvaju dobio Frente Amplio, jedan iroki levi savez i na vlast doveo Tabarea Vaskeza (Tabare Vasquez). U Argentini su na predsedni kim izborima 2003. godine pobedili Nestor Kirhner (Nestor Kirchner) i 2007. godine Kristina Kirhner (Cristina Kirchner), njegova ena, kao predstavnici grupe Frente para la Victoria, levog krila peronisti ke Partije pravde (PJ). U Boliviji je nakon izbora 2005. godine Movimento al Socialismo, sa Evom Moralesom (Evo Morales) na elu, postavio predsednika koji se izborio za nacionalizaciju industrije gasa. U ileu je 2006. godine predsednica postala socijalistkinja Miel Ba elet (Michelle Bachelet).

KONCEPTI PRAKSE PROBLEMI

65

Partije levice i demokratski socijalizam u Zapadnoj Evropi Od devedesetih godina i u Evropi su stvarane partije koje se nalaze levo od socijaldemokratije i obnavljaju viziju jednog demokratskog socijalizma. U Italiji je iz delova PCI6 i razli itih radikalnih levih organizacija (poput organizacije Democrazia Proletaria) stvorena partija Partito della Rifondazione Comunista (PRC). Sa njenim popularnim sekretarom Faustom Bertinotijem (Fausto Bertinotti) na elu, PRC je najavila jedan novi tip leve partije koja ulazi u vrst savez sa alterglobalisti kim pokretom i sindikatima i ne eli da preokret u drutvu postigne prvenstveno putem osvajanja dravne vlasti. PRC je 2006. godine ula u vladaju u koaliciju sa savezom levog centra da bi smenila vladu Silvija Berluskonija (Silvio Berlusconi). Koalicija je preivela 2007. godinu (kada je premijer Romano Prodi bezuspeno pokuavao da obezbedi podrku za nastavak italijanske intervencije u Avganistanu) ali se 2008. godine kona no raspala. Radikalna levica doivela je razaraju i poraz. U Nema koj je nakon kraja DDR-a iz bive dravne partije SED-a proizala Partija Demokratskog Socijalizma7 (PDS). Od 2005. godine ona sara uje sa Izbornom alternativom za rad i socijalnu pravdu8 (WASG), sa kojom se 2007. godine ujedinila stvorivi partiju DIE LINKE9. Die LINKE se
6 Komunisti ka Partija Italije, prim. prev. 7 Orig.: Partei des Demokratischen Sozialismus, prim. prev. 8 Orig.: Wahlalternative Arbeit und soziale Gerechtigkeit, prim. prev. 9 U zna enju: Levica. U nastavku e radi ve e razumljivosti biti kori en originalni naziv Die Linke, prim. prev.

66

TA JE SOCIJALIZAM?

izjanjava za demokratski socijalizam; njena programska orijentacija, me utim, jo nije zaklju ena. Partije levice pod razli itim imenima etablirale su se u Holandiji (Socijalisti ka Partija, 1994.) i u Portugaliji (Bloco del Esquerda, 1999.). Socijalisti ka Partija Levice u Norvekoj i Partija Levice u vedskoj postoje ve due, norveka Partija Levice od 2005. godine vlada u koaliciji sa socijaldemokratama i centrom. Sve u svemu, jo nije jasno u kakvom odnosu se nalazi demokratski socijalizam novih ili obnovljenih partija levice prema pozicijama leve socijaldemokratije sedamdesetih godina. Njihove programske smernice bile su demokratizacija drutva, distanciranje od autoritarnog dravnog socijalizma sovjetskog kova, kejnzijanizam kao ekonomska politika koja podsti e rast i usmerena je ka doma im tritima, i izgradnja socijalne drave u savezu sa sindikatima. Ponovno oivljavanje ovih pozicija koje je socijaldemokratija bila napustila u znaku projekata New Labour10 i Agenda 201011, okuplja jednu jaku struju unutar partija levice. Pored toga postoje struje koje ele da stave ve i akcenat na obnavljanje antikapitalisti ke transformacije, socijalisti ke drutvene alternative, nove de nicije levih socijalisti kih programa u doba globalizacije i individualizacije ili na jednu postmoderno obnovljenu teoriju organizacije.

10 Re je o novoj laburisti koj politici u Velikoj Britaniji, prim. prev. 11 Re je o reformskom programu nema ke socijaldemokratije u vreme vlade Gerharda redera (Gerhard Schrder), prim. prev. KONCEPTI PRAKSE PROBLEMI

67

Kina posle Maoa: socijalisti ka trina ekonomija ili kapitalisti ka transformacija? Narodna Republika Kina 1978. godine je zapo ela proces radikalne ekonomske reforme. Za razliku od perestrojke u SSSR-u od 1985. godine, kineske promene nisu dovele do politike prelaska na slobodne i tajne izbore. Reforme su se odvijale u okviru politi kog sistema koji kontrolie Komunisti ka partija Kine (KPK). Kina je danas mesto jedne velike transformacije iji su rezultati i karakter sporni. Nakon Maove smrti (1976.), Deng Sijaoping (Deng Xiaoping) je nadja ao Bandu etvorke oko Maove udovice Jang ing (Jiang Qing) i okon ao je fazu maoisti ke politike. Na XI Kongresu KPK, u decembru 1978. godine, odlu eno je o nizu reformi u domenu ekonomske politike i koracima ka modernizaciji i otvaranju zemlje, koracima koji su od 1992. godine jo vie radikalizovani. Ekonomske reforme ispunile su ono to su kriti ari maoisti kog voluntarizma zahtevali ve ezdesetih godina, a li ile su i na reformske zahteve opozicionih ekonomskih teoreti ara u Isto noj Evropi. Liu ao i (Liu Shaoqi) koji je nasledio Maoa kao predsednik drave nakon katastrofalnog neuspeha Velikog skoka 1959. godine, uzroke za debakl video je u generalno previsokoj stopi investicija, a preniskoj stopi potronje, kao i u preoptere ivanju seoske ekonomije drakonskom visinom poreza, u blokadi poljoprivredne produktivnosti putem centralisti kog direktnog planiranja i prenagljene kolektivizacije. On se zalagao za modernizaciju poljoprivrede uz pomo ve e li ne inicijative, razli itih oblika svojine i ponovnog uvo enja trita za jedan deo proizvedenih dobara. Ova politika zaustavljena
68
TA JE SOCIJALIZAM?

je Kulturnom revolucijom, Liu je bio potpuno razvla en i umro je u ku nom pritvoru 1969. godine. Ekonomista Sun Jefang (Sun Yefang), od 1957. godine direktor Instituta za ekonomske nauke Kineske akademije nauka, 1964. godine smenjen i u periodu 1968-1975. godine pritvoren zbog revizionisti kih stavova, u zatvoru je dalje radio na kritici maoisti ke ekonomije i na osnovama ekonomske reforme, koja je u mnogome najavila kurs zacrtan posle 1978. godine. Sr Sunove teorije bila je teza, da zakon vrednosti, po kome se realna vrednost dobara zasniva na drutveno potrebnom radnom vremenu neophodnom za njihovu proizvodnju, postoji dalje i u socijalizmu. Voluntaristi ka ekonomska politika, koja se probila pod Mao Cedungom i koja je verovala da moe jednostavno da naredi rast proizvodnje, to ignorie i vodi ka zapostavljanju trokova proizvodnje, rasipanju resursa, nezainteresovanosti za podizanje produktivnosti tehnolokom modernizacijom. Sun je zato zahtevao nau ni proraun trokova na dravnom nivou, ekonomsko ra unovodstvo na nivou preduze a, ve u samostalnost preduze a (u dravnoj svojini), realisti an sistem cena i reformu nansijskog sistema. Reforme 1978. godine bile su usmerene u prvom redu na podizanje produktivnosti na selu. Narodne komune su ukinute. Zemlja je ostala u dravnom vlasnitvu, ali su seoska doma instva mogla da u okviru ugovorne odgovornosti samostalno prodaju vikove koji bi prevazili ostvarenje plana. Podignute su dravne cene otkupa. Od 1984. godine uveden je sistem samostalne prodaje dobara proizvedenih u ve em obimu od planiranog i u industriji i u oblasti uslunih delatnosti. Sela i gradovi mogli su samostalno da
KONCEPTI PRAKSE PROBLEMI

69

osnivaju preduze a. Ova seoska kolektivna preduze a delovala su izvan centralnog privrednog planiranja i opsluivala su lokalna trita robe iroke potronje. Kao posledica reformi ubrzano je rasla poljoprivredna proizvodnja, kao i proizvodnja nepoljoprivrednih dobara na selu. Podravala se konkurencija regija i optina. Od 1992. godine regulacije, nalik trinim, koje su u po etku uvedene kao dopuna dravnom direktnom planiranju, korak po korak postaju norma. Novi sistem proglaen je za socijalisti ku trinu ekonomiju. Sistem cena je reformisan, a cene za najve i deo dobara su liberalizovane. Preduze a u domenu proizvodnje robe iroke potronje dobrim delom su privatizovana, prodajom ili prevo enjem u akcionarska drutva. Zajedni ka ulaganja (Joint-Venture) su doputena, mada samo uz manjinsko u e e inostranog kapitala i uslove koji omogu uju odrivi tehnoloki transfer. Velika dravna preduze a u po etku su i dalje kontrolisala oblasti teke industrije, komunikacija i infrastrukture. Od 1995. godine i ova privredna podru ja su reformisana. Sistem centralnog ubiranja dobiti zamenjen je sistemom progresivnog oporezivanja, pri emu su centralna dravna vlast i provincije delile prihode od poreza. Nerentabilna dravna preduze a su zatvorena, a obaveza dravnih preduze a da obezbe uju socijalne usluge i zaposlenost je postepeno ukinuta i zamenjena sistemom dravnih socijalnih usluga. Pristupanjem Kine WTO-u12 2001. godine pove an je pritisak na dravna preduze a da posluju pro tabilno i da konkuriu doma im i stranim privatnim preduze ima.
12 World Trade Organization = Svetska trgovinska organizacija, prim. prev.

70

TA JE SOCIJALIZAM?

Ekonomske reforme izazvale su ogroman impuls rasta. Preko tri decenije rast bruto drutvenog proizvoda kretao se oko 10% godinje. Prihodi i snabdevanje velike ve ine stanovnitva vidljivo su porasli. Nikada u istoriji tolikom broju ljudi nije za tako kratko vreme uspelo da iza u iz siromatva. Posebno su primorski gradovi prosperirali, oslonjeni na sve ve u ulogu Kine u me unarodnoj trgovini i na investicije inostranog kapitala, koji je naiao na irom sveta jedinstveno povoljan nivo zarada uz visoku ponudu infrastrukture i uslunih delatnosti. Jedan deo stanovnitva nije u estvovao u ovom rastu blagostanja. Time je dolo do novih socijalnih podela. Drutvena nejednakost u Kini danas spada u najdramati nije na svetu. Migracija u gradove vodi ka nastajanju jednog masovnog gradskog migrantskog proletarijata. Postoji visok broj smrtnih kazni. Dravni menadment je, za razliku od drugih industrijskih zemalja u razvoju poput Indije, spre io nastajanje slamova (gradskih siromanih predgra a) i do sada obezbedio osnovno snabdevanje rastu e populacije. Od 2005. godine dravna vlast orijentacijom ka jednom harmoni nom drutvu pokuava da reaguje na socijalne probleme i ekstremnu nejednakost. Nade u demokratizaciju kulminirale su u studentskim protestima i opsadi trga Tjenanmen u Pekingu 1989. godine. Nakon dva meseca protesti su krvavo ugueni. Relativno liberalnog ao Zijanga (Zhao Ziyang) koji je pokuao da studente nagovori da se povuku, na mestu sekretara KPK zamenio je iang Cemin (Jiang Zemin). Kriti ari maoizma insistirali su na jasnoj vezi izme u ekoKONCEPTI PRAKSE PROBLEMI

71

nomske stagnacije i autoritarne politike, kulta li nosti i nedostatka unutranje partijske demokratije. U reformskom periodu posle 1978. godine vidljiva je veza izme u autoritarne komunisti ke dravne vlasti i jednog sve vie trino orijentisanog formiranja privrede i socijalne strukture. Danas, s jedne strane postoje pokuaji stvaranja kineskog civilnog drutva, a s druge strane ne postoji niti jedno nezavisno radni ko predstavni ko telo niti legalna politi ka opozicija. Kako god, vode a uloga KPK i jednopartijski sistem ostali su netaknuti. Me utim, unutar ovih struktura dolo je do politi ke pluralizacije. Funkcija partije se promenila. Ona je sve vie garant osnovnih socijalnih interesa, razvoja proizvodnih snaga i jedinstva Kine, ali se istovremeno sve vie povla i iz neposredne administracije. Ubrzano su izgra eni elementi pravne drave u civilnim pitanjima. Za vrlo velike delove stanovnitva individualne slobode zna ajno su pove ane. Instaliran je jedan mehanizam stalne kadrovske obnove partijskog i dravnog rukovodstva, jedinstven u istoriji komunisti kih dravnih partija. Ocene trenutnog karaktera kineskog ekonomskog sistema su kontroverzne. Primat politike i centralna uloga drave u postavljanju pravca ekonomskog razvoja i odre ivanju ekonomsko-politi kog delovanja i dalje su na snazi. Veliki delovi vlasnitva nad sredstvima proizvodnje su privatizovani; me utim, nacionalni resursi, klju ne grane industrije, komunikacioni sektori i infrastruktura, kao i nansijski sektor, pod kontrolom su drave. Nasuprot tome, participacija stanovnitva i zaposlenih u drutvenim odlukama, odnosno u odlukama preduze a je manje razvijena, a socijalna struktura je sve vie obeleena podelom na zaposlene koji zavise od plate i na vlasnike kapitala.
72
TA JE SOCIJALIZAM?

Zato je sporno, u kojoj meri kineski put od 1978. godine predstavlja jedan uspean dalji razvitak socijalisti kog ekonomskog sistema (trini socijalizam) ili se, najkasnije od 1995. godine, ve dogodila transformacija ka jednom, u sutini kapitalisti kom ekonomskom sistemu, ili se ta transformacija trenutno doga a.

KONCEPTI PRAKSE PROBLEMI

73

2.5. PONOVNO OIVLJAVANJE SOCIJALISTI KIH VIZIJA

Od sredine devedesetih godina 20. veka, ali jo vie u prvoj deceniji 21. veka, primetno je poraslo interesovanje za socijalizam kao odgovor na savremene izazove. Dolazi do ponovnog oivljavanja progresivnih socijalnih utopija. Od raspada zemalja dravnog socijalizma, koje su nakon 1990. godine mnogi doiveli kao pravi ok, prole su skoro dve decenije, pa je pristup njegovom istorijskom i analiti kom razmatranju u me uvremenu mnogo bolji. Novi eksperimenti odbijanja dominacije kapitala i kapitalisti kog komandovanja postoje. Svetski alterglobalisti ki pokret, duboka kriza kapitalizma i nova aktuelnost socijalnog pitanja negiraju navodno nepostojanje alternative kapitalisti kom poretku i ponovo na dnevni red stavljaju potragu za antikapitalisti kim perspektivama i utopijama. Rad na socijalizmu kao antikapitalisti kom pokretu i realisti nom postkapitalisti kom poretku time se pove ao. Pritom, grubo se mogu primetiti dve glavne struje ovog pokreta (pokuaj jedne sistematizacije razli itih modela preduze emo u tre em delu).

74

TA JE SOCIJALIZAM?

Socijalizam kao modernizovan, racionalan odgovor na negativne posledice kapitalizma Dok je dinamika kapitalizma bila u prvom planu u fazi nakon 1975. godine i delimi no i nakon 1989. godine, na prelasku iz 20. u 21. vek u centar panje dospele su negativne posledice jednog nesalomljivog kapitalizma bez konkurencije: rat i novi imperijalizam (drugi Zalivski rat 2003. godine i trajna okupacija Iraka), trajno unitavanje ivotne sredine i pitanje granica ekoloke izdrljivosti (klimatska katastrofa), beda u Tre em svetu, itd. Usled neoliberalnih reformi trita rada devedesetih godina, beda i osiromaenje na nov na in su ponovo postali svakodnevica i u razvijenim industrijskim dravama. Generalno se rairio utisak da je neoliberalni kapitalizam iscrpeo svoju dinamiku i da se sve vie razvija na osnovu ekstra pro ta o troku oveka i prirode. Na osnovu ovih iskustava nastali su modeli socijalisti kih alternativa koje su propagirane pre svega kao racionalne alternative razaraju em varvarstvu kapitalizma. Pritom se iz neuspeha dravnog socijalizma izvla e razli ite konsekvence. S jedne strane stoje modeli koji tee jednom planiranom ekonomskom razvoju kao suprotnosti tritima, kao i razvoju bez li nog interesa privrednih subjekata. U krugovima pokreta socijalnih foruma popularan je Parekon model Majkla Alberta (Michael Albert) koji zastupa jednu direktno demokratsku plansku ekonomiju. U krugovima snaga koje sebe neposrednije vide u tradiciji socijalisti kih partija i organizacija, esto se propagira obnovljena planska ekonomija kompjuterskog socijalizma Kokota (Cockshott) i Kotrela (Cottrell), koja je ujedno i ekonomski model na koji se poziva Ditrihov (Dietrich) socijalizam 21.
KONCEPTI PRAKSE PROBLEMI

75

veka. Dravni socijalizam 20. veka u obe struje smatra se nedemokratskim i nee kasnim, ali se kao prelazni oblici ka kapitalizmu odbijaju i ekonomske reforme ere Gorbaov i socijalisti ka trina ekonomija Kine. S druge strane stoje modeli koji svesno integriu trita i li ne interese privrednih subjekata u socijalisti ku ekonomiju, kako ne bi zaostali za dinamikom, inovacijom i indirektnim upravljanjem razvijenog kapitalizma. Ove struje se svesno nadovezuju na iskustva reformskih faza dravnog socijalizma i zagovaraju demokratski trini socijalizam, koji razli itim instrumentima pokuava da ekonomiju podredi reguliu em okvirnom planiranju i demokratskoj kontroli stanovnitva i zaposlenih. Modeli seu od i dalje popularnog Tre eg puta Ota ika uz integraciju trita u jedno jako nacionalno opte planiranje, preko erholder socijalizma1, kako ga skicira Amerikanac Don Romer (John Roemer), sve do privredno-demokratskih modela koji prihvataju konvencionalnu kapitalisti ku konkurenciju i akumulaciju privatnog kapitala, ali je jakom dravnom regulacijom, socijalnom redistribucijom, poja anom participacijom zaposlenih i meavinom oblika svojine ele zadrati u drutveno korisnim okvirima. Poseban zna aj imaju struje koje socijalisti ku ekonomiju izvode iz ekolokog zamora fordisti kog modela proizvodnje kojeg shvataju neraskidivo povezanim sa kapitalizmom. Tu spadaju i zastupnici jednog ekolokog socijalizma.

U zna enju akcionarski socijalizam, prim. prev. TA JE SOCIJALIZAM?

76

Socijalizam kao odgovor na promene u sferi rada i drutvene produkcije Jedan drugi impuls obnovi socijalisti kih vizija nastao je usled razmiljanja o tome kako se, kao posledica tehnolokih i drutvenih preloma, sutinski menja karakter rada i drutvene proizvodnje, i kako se dovodi u pitanje oblik kapitalisti kog na ina proizvodnje. Na ovom polju zna ajan i primeran doprinos dali su Antonio Negri (Antonio Negri) i Majkl Hart (Michael Hardt) svojim delima Empire2 (2001) i Multitude3 (2004). U sreditu njihove analize stoje novi oblici produktivnosti, izlazak rada izvan granica fabrike, sve vie deplasirana podela izme u produkcije i reprodukcije, rada i ne-rada, nova uloga subjektiviteta, kooperacije i samoorganizacije u radu. Time se sutinski u pitanje dovode kapitalisti ki oblici organizacije drutvene proizvodnje, motivacije, podele na radnu aktivnost (zavisni od plate) i radne organizacije (preduzetnici). Novi oblici produktivnosti kr e sebi put u vidu globalnih kooperativnih softverskih projekata, pretenzije zaposlenih na suverenost svog rada, nemogu nosti programiranja drutvenih procesa obrazovanja, Interneta kao novog globalnog resursa znanja i komunikacije, kao i u vidu zna aja i nemogu nosti nasilnog pokretanja kreativnih procesa u oblastima proizvodnje i radne aktivnosti.

2 Delo je na srpski prevedeno pod naslovom Imperija (IGAM, Beograd 2005.). Prevod na hrvatski jezik pod naslovom Imperij doiveo je ve drugo izdanje (Multimedijalni institut; Arkzin, Zagreb 2003., odnosno 2010.), prim. prev. 3 Knjiga je trenutno prevedena samo na hrvatski jezik pod naslovom Mnotvo (Multimedijalni institut, Zagreb 2009.), prim. prev. KONCEPTI PRAKSE PROBLEMI

77

Snaga ovog pribliavanja jednoj obnovljenoj socijalisti koj viziji (koja bi trebalo da adekvatno odgovori na ove prelome i da drutveni i individualni rad oslobodi od oklopa kapitalisti kog komandovanja) do sada se ne ogleda u konkretnim modelima i podrobnije opisanim sistemskim alternativama, nego u tome to se tu moe stvoriti veza sa iroko rasprostranjenim radnim i svakodnevnim iskustvima, ka neposrednom doivljaju protivre nosti modernog proletarijata. U novoj proceni reproduktivnih aktivnosti, komunikativnih i kooperativnih procesa, vi enja migracije kao drutvenog pokreta i klju nog elementa jedne nastaju e globalne svesti, u svemu tome lei ansa za pribliavanje feministi kim, antirasisti kim i antiautoritarnim pokretima. U kontekst ovog pribliavanja postkapitalisti kim perspektivama spadaju i teorija i praksa pokreta slobodnog (i besplatnog) softvera (Stallman, Mertens), jednog novog feministi kog socijalizma (Folbre, Gibson-Graham), debate o osnovnom prihodu4 i globalnim socijalnim pravima (npr. attac). Tipi no za ove pristupe, ovde se u manjoj meri u prvom planu nalazi organizacija proizvodnje, a mnogo vie organizacija drutvenog ivota, procesi redistribucije i politi ko organizovanje.

4 U pitanju je politi ki koncept po kome svaki pojedinac u drutvu ima pravo na osnovni prihod, tj. odre eni iznos novca koji redovno (mese no) ispla uje drava. Ovde se pritom ne radi o nekoj vrsti zamene socijalne pomo i koju drava dodeljuje socijalno ugroenima. Radi se o konceptu koji od drave o ekuje da putem osnovnog prihoda generie materijalnu osnovu za celokupno stanovnitvo (ili one koji poseduju dravljanstvo). Garantovanjem te materijalne baze neutralisala bi se struktura zavisnosti od kompetitivnih mehanizama trita rada i omogu io se (kreativni) razvoj drutva. Prim. prev.

78

TA JE SOCIJALIZAM?

3. SOCIJALIZAM U 21. VEKU

Od njegovog nastanka socijalizam karakteriu velike protivre nosti. Od sposobnosti ili nesposobnosti socijalizma da iza e na kraj sa ovim protivre nostima, u uslovima koji su se esto brzo menjali, zavisilo je da li se produktivno razvijao ili je dospevao u krizu. Moda najvanije iskustvo dvestagodinje istorije socijalizma je to to je vano biti svestan ovih fundamentalnih protivre nosti i traiti na ine da se one emancipacijski ree. Ovo obeleava i diskusiju o osnivanju jednog socijalizma 21. veka. Sloboda, jednakost, solidarnost Dvesta godina nakon njegovog nastanka, ne moe se prevideti injenica da se socijalizam teko moe redukovati na jednu jednostavnu de niciju. Svi pokuaji da se to u ini propali su.

KONCEPTI PRAKSE PROBLEMI

79

U najboljem slu aju je mogu e odre enje socijalizma kao jednog sveobuhvatnog istorijskog pokreta traenja:

Zajedni ko svim strujama socijalizma je nastojanje da prona u oblike razvoja modernih drutava koja prevazilaze kapitalizam, u kojima e slobodan razvitak svakog pojedinca [biti] uslov za slobodan razvitak svih (Karl Marks).
Ve u ovoj formulaciji zajedni kog u socijalizmu ukazuje se, me utim, na jednu fundamentalnu kontradikciju onu izme u podjednake slobode pojedinca i solidarnog doprinosa za razvoj svih. Koja prava ima pojedinac u odnosu na zajednicu i drutvo? ta ona moe da zahteva od njega ili nje? ta doprinosi razvoju kojih pojedina nih ljudi i ko to ocenjuje? Kada tenja za uspostavljanjem jednakosti postaje represija? Kada tenja za slobodom postaje eksploatacija drugih? Na kom mestu se zavrava solidarnost i postaje tek represija nove vlasti? U potrazi za jednom optom formulom socijalizma ogleda se protivre nost. Opta formula kapitala je umnoavanje novca (kapitala) kao svrha samoj sebi: Vrednost treba da se pretvori u dodatnu vrednost, novac (G) u viak novca (G), u pro t. Posredstvom razmene dobara (W) G treba da postane G (G-W-G), novac treba da se zameni za vie novca, pisao je Marks u Kapitalu. Bazu za ovu udesnu samovalorizaciju kapital nalazi u prisvajanju nepla enog dodatnog rada. esto su pominjane posledice dominacije kapitala nad proizvodnim i ivotnim procesima, ekonomijom i drutvom, me uljudskim odnosima i odnosima prema prirodi.
80
TA JE SOCIJALIZAM?

One su bile, i jesu i dalje, pokreta i stalnih novih antikapitalisti kih pokreta. One proizvode eksploataciju, represiju, izoptavanje, unitavanje prirodnih ivotnih osnova, imperijalno irenje i militarizam sve do globalne pretnje orujem za masovno unitenje, otu enja i besmisla, konzumerizma itd. Postoje i odnosi mo i izme u polova (patrijarhat), izme u nacija (kolonijalizam) ili rasnih grupa (rasizam) i kapitalisti ki odnosi svojine i vlasti, pritom stvaraju simbiozu. Ako kapitalisti ka drutva odlikuje to da se njihova reprodukcija i razvoj podre uju kapitalizaciji, kojoj svrsi se oni podre uju onda u jednom socijalisit kom drutvu? Ako se bogatstvo kapitalisti kih drutava meri bogatstvom dobara koja se mogu valorizovati (bruto drutvenim proizvodom), kako se ono moe meriti u jednom socijalisti kom drutvu? ta ini meru po kojoj bi trebalo socijalisti ki koncipirati odnose svojine i mo i? Opta formula socijalizma mogla bi se opisati tako da je cilj jednog socijalisti kog drutva omogu avanje slobodnog, univerzalnog razvoja individua, posredstvom solidarnog razvoja svih. Svojim doprinosom drutvenom reproduktivnom i ivotnom procesu, individue bi trebalo da se ljudski obogate da postanu bogatije u pogledu potreba, uitaka, sposobnosti, odnosa i ulnih utisaka. Individue (I) bi tako postale razvijenije individue (I). Njihov solidarni doprinos razvoju svih (S) postao bi uslov za njihov sopstveni razvoj. Opta formula socijalizma mogla bi stoga biti i ovako zapisana: I-S-I. Njeno ostvarivanje garantovalo bi da sloboda vodi ka jednakosti, a jednakost ka slobodi. Me utim, kako treba menjati drutvo da bi jedan slobodniji razvoj individua zaista doprinosio solidarnom razvoju
KONCEPTI PRAKSE PROBLEMI

81

svih, a da bi on opet, podsticao individualnu slobodu to je osnovno pitanje svakog socijalizma. Oko tog kako stalno se i uvek iznova lome duhovi i politi ke snage. Pluralitet i jedinstvo Istorijski je socijalizam u prvi mah postao e kasan kao radni ki socijalizam. Isklju ivanje industrijskog proletarijata iz u e a u svojini i mo i (klasi no socijalno pitanje) postalo je klju na ta ka socijalisti kog razmiljanja. Delovalo je kao da e njeno reavanje garantovati reavanje svih drugih pitanja (ravnopravnost polova, solidarnost me u narodima, prevazilaenje rata i unitavanja prirode). Marksizam je govorio o istorijskoj misiji radni ke klase da istovremeno oslobodi sebe, a time i sve ljude od eksploatacije i represije. (Dobro shva eni) interesi industrijskog proletarijata trebalo je da istovremeno budu i zajedni ki interesi za emancipaciju svih. Me utim, najkasnije u 20. veku, postalo je jasno da postoji mnotvo odnosa eksploatacije, nejednakosti i represije. Polaze i od toga, socijalisti ki pokreti moraju da se vrednuju po tome u kolikoj meri doprinose slobodnom razvoju zaista svakog pojedinca, a ne samo belog mukarca zaposlenog u centrima dananjeg kapitalizma. Feministi ki, ekoloki, paci sti ki ili antirasisti ki socijalizam su ravnopravni oblici socijalizma. Socijalizam 21. veka e se ili razvijati kao pluralni socijalizam ili e propasti. Ovo ima niz konsekvenci koje su izvu ene iz diskusija na levici:

Prvo: Odvajanje socijalizma od isklju ivog ksiranja na radni ki pokret istovremeno je jedan oblik njegove gene82
TA JE SOCIJALIZAM?

ralizacije. Jedan savremeni socijalizam odnosi se na svaki odnos vlasti (kapital-rad, mukarac-ena, belci-crnci, ovek-priroda itd.) i ima za cilj njegovo emancipatorsko ukidanje.

Drugo: Umesto ranijih predstava glavne kontradikcije izme u kapitala i rada i sporednih kontradikcija izme u mukarca i ene ili Severa i Juga, odnosno oveka i prirode, postavlja se zadatak konkretnog povezivanja mnotva borbi vrlo razli itih socijalnih i kulturnih grupa za njihovo oslobo enje. Tre e: Ne postoji nijedna grupa iji se interesi neposredno poklapaju sa emancipacijskim interesima svih drugih grupa, pogo enih represijom, eksploatacijom, izoptavanjem ili nasiljem. Jedinstvo nastaje samo uz odravanje i uzimanje u obzir raznovrsnosti kulturne, politi ke, organizacione, kadrovske. Svaka grupa mora se istovremeno odrati i prerasti sebe u smislu uzimanja u obzir protivre nosti i sukoba koji se pojavljuju. Ukoliko se to ne desi, iz ograni enosti i zatvorenosti moe izrasti nova represija i izoptavanje.
Jedan pluralni socijalizam ne moe se odre i jedinstva. Radi se, me utim, o jednom novom tipu jedinstva jednog jedinstva raznovrsnosti i jedinstva koje omogu ava raznovrsnost. A i obrnuto, raznovrsnost ne moe biti proizvoljnost, ve mora da omogu i solidarno jedinstvo, dakle zajedni ku raznovrsnost. Ali ta to konkretno zna i danas? Kako promeniti ekonomiju, politiku, kulturu da bi ova nova raznovrsnost postala mogu a? Kako se mogu promeniti gradovi i ruralni predeli, a kako saobra aj i potronja?

KONCEPTI PRAKSE PROBLEMI

83

Otvorenost i usmerenost Konkretna vizija socijalisti kog radni kog pokreta bila je zajedni ka kontrola organizovanih radnika nad industrijom putem jedne kombinacije samoupravljanja i plansko-privredne koordinacije. Istovremeno, uvek je postojala i liberterska vizija odumiranja drave i svih drugih odnosa vlasti, kao cilja socijalisti kih i komunisti kih pokreta. Protivre nost ove dve pozicije delimi no je reena odvajanjem bliskog i dalekog cilja. Kratkoro no, ja anje jedne centralizovane organizacione mo i delovalo je kao jedino mogu e sredstvo za suprotstavljanje sopstvene snage kapitalu i njegovoj dravi. ak i u okviru sistemske konkurencije izme u kapitalizma i sovjetskog socijalizma mo socijalisti kih aktera vi ena je pre svega u njihovom jedinstvu i slonosti bez protivre nosti. Na in i cilj dovedeni su u jedan fundamentalan odnos suprotnosti. Socijalni, kulturni i tehnoloki prelomi poslednjih etrdeset godina i iskustva i sa dravnim socijalizmom i sa socijalnom demokratijom i sa komunisti kim partijama doveli su do nastajanja jednog otvorenog socijalizma. To zna i izme u ostalog:

Prvo: Pravac drutvenog razvoja je otvoren i ne moe se pretpostaviti na osnovu nau nog uvida jedne avangarde koja odozgo vodi i upravlja. Napredovanja u smeru socijalizma izrastaju pre svega iz ja anja samoodlu ivanja drutvenih grupa i individua na osnovu jednog slobodnijeg pristupa ekonomskim, socijalnim, politi kim i kulturnim resursima i ja anja solidarnih oblika samoupravljanja. Me84
TA JE SOCIJALIZAM?

utim, iz toga istovremeno nastaje i jedna ve a zajedni ka odgovornost svih da se obezbede uslovi za to. Javna kontrola, opta preraspodela, iroka javna svojina i razvijeni javni sektori osposobljeni da deluju, preduslovi su za samoodlu ivanje i samoupravljanje.

Drugo: Jedan otvoreni socijalizam nema za cilj ostvarivanje jednog zadatog modela, ve omogu avanje razvoja koji se ne mogu predvideti. Dok se u kapitalizmu takvi razvoji uvek iznova podre uju diktatu kapitala i stoga brzo postaju jednodimenzionalni (Herbert Markuze), socijalizam 21. veka, to tvrdi aktuelna diskusija, sastoji se upravo u tome da stvori jedan svet u kome imaju mesta mnogi svetovi. Cilj nije unitavanje kulturne ili bioloke ili socijalne raznovrsnosti, ve njeno pove anje. Radi se o stvaranju oblika i na ina koevolucije umesto nametanja jedne zapadno-kapitalisti ke monokulture. Tre e: socijalizam e se u 21. veku mo i dokazati samo onda ako se otvori za raznovrsnost drutvenih iskustava, vizija, ivotnih koncepata i praksi. To nije jednostavno. Organizacije poput partija i sindikata neizostavno imaju tendenciju da privileguju odre ene oblike delovanja i miljenja. Orijentisanje ka podrci bira kog tela i vrbovanje lanova, trajkovi i trajni angaman u esto centralizovanim strukturama, stvaraju tendencije zatvaranja i izoptavanja. Otvaranje prema drutvenim pokretima i kulturnim inicijativama, kao i generalno stvaranje novih otvorenih prostora, spadaju u neke od najvanijih zadataka savremene socijalisti ke politike, koji, me utim, istovremeno ostaju zavisni od visoko organizovanih oblika delovanja partija ili sindikata.
KONCEPTI PRAKSE PROBLEMI

85

etvrto: Otvorenost zavisi od slobodnog pristupa informacijama i resursima neophodnim za delovanje. U njih spadaju participativni javni sektori, mree uslunih delatnosti, javni obrazovni sistem, otvoreno informacijsko drutvo, ije su osnove open source i open access. Otvorenost zahteva otvorenost u najirem smislu javnu svojinu, javne ekonomske sektore, javnu ekonomsku regulaciju, javne uslune delatnosti, participativnu javnost najvanijih medija, javnu analizu i kritike svih oblika vlasti.
Po kojim principima bi jedna takva nova javnost morala da funkcionie, kojim postavljenim ciljevima bi morala da odgovara, kako bi trebalo da bude organizovana, a da se ne pretvori u jedno novo zatvoreno ku ite centralisti ke zavisnosti i instrument vlasti? Prelom i kontinuitet Transformacija Iskustva rata, genocida, brutalne represije i izrabljivanja, uvek su vodila ka odbijanju sadanjeg drutva u celini i ka de nisanju socijalizma, pre svega, kao na ina za otklanjanje problema, koji bi, na kraju, doveo i do ukidanja svih institucija buroaskog drutva. One su shvatane isklju ivo kao instrumenti vlasti. Tako su socijalizam ili komunizam shvatani kao drutvo bez novca, bez vlasti, bez drave. Ipak, neto od toga bi bilo neophodno samo tokom jednog prelaznog perioda, dok se belezi starog drutva (Karl Marks) ne prevazi u pre svega dok se ne prekine sa podre ivanjem ljudi porobljavaju oj podeli rada. Stav o totalnom prelomu otvara pitanje kako ta no to novo drutvo treba da bude koncipirano, koje institucije obeleavaju jedno alternativno drutvo bez drave i trita, koji
86
TA JE SOCIJALIZAM?

odnosi mo i onda nastaju, kako se oni mogu emancipatorno i solidarno kontrolisati i urediti. Nakon iskustava sa dravnim socijalizmom treba odgovoriti i na pitanje kako se obezbe uje sposobnost inovacije i razvoja jednog novog drutva. Ovom pozivu na totalni prelom i na stanje tabula rasa oduvek je bila suprotstavljena jedna pozicija koja je socijalizam elela da dostigne putem promenjenog kori enja postoje ih oblika podrutvljavanja poput socijalisti ke trine ekonomije sa socijalisti kom dravom i socijalisti kim pravom. Osvajanje dravne vlasti (parlamentarno ili vanparlamentarno) trebalo bi da slui tome da se aparati starog drutva podrede novim svrhama. Ukazivalo se, pored toga, i na dostignu a ranijih borbi (poput socijalne drave, opteg prava glasa i drugih demokratskih sloboda), koje treba o uvati. Pozicija jedne radikalne reformske politike koja socijalizam shvata kao proirenje i uoptavanje dostignu a socijalnog regulisanja i kao novu orijentaciju kapitalisti ki ustrojenog drutva, a u daljem razvoju ovih dostignu a istovremeno eli da prevazi e tu dominaciju pro ta, nailazi na probleme: u kojoj meri, na primer, socijalna drava nije vie tek izlaenje u susret vladaju im grupama i istovremeno uslov za reprodukciju kapitalizma, ve element jednog alternativnog, nekapitalisti kog poretka? Da li takvi elementi samo olakavaju vrenje vlasti vladaju ih grupa ili moda ipak stvaraju stvarne prostore za emancipaciju i solidarnost? U kojoj meri je reprezentativna ili ak i direktna demokratija danas neto vie od jednog oblika kontrolisane smene vlasti elita i vrenja uticaja gra anki i gra ana sa ciljem boljeg upravljanja postoje im, ili je, pak, ona donela
KONCEPTI PRAKSE PROBLEMI

87

pristupe koji to prevazilaze? Zar jedna takva demokratska transformacija ne bi naila na oruani otpor vladaju ih klasa kao 1973. godine u ileu? Preduze a, kompeticija i solidarna regulacija Razvojna sposobnost buroaskog drutva bila je sa entuzijazmom hvaljena ve kod Marksa u Manifestu: Buroazija ne moe da postoji a da neprekidno ne revolucionie oru a za proizvodnju, dakle odnose proizvodnje, pa dakle i celokupne drutvene odnose. A svima ranijim industrijskim klasama bio je, naprotiv, prvi uslov opstanka nepromenjeno zadravanje starog na ina proizvodnje. Stalno revolucionisanje proizvodnje, neprekidno potresanje svih drutvenih odnosa, ve na nesigurnost i kretanje odlikuju buroasku epohu od svih ranijih. Ona rastvara sve vrste, zar ale odnose sa svim starinskim predstavama i shvatanjima koji ih prate; svi novi odnosi zastarevaju pre no to mogu da o vrsnu.1 Ova sposobnost buroaskokapitalisti kih drutava za permanentna previranja, koju je Jozef A. umpeter (Joseph A. Schumpeter) nazvao stvarala kim unitavanjem putem konkurencije, ostaje neslomljena. U predburoaskim drutvima skoro svi resursi se vekovima sutinski nepromenjeno koriste na nasle eni na in. Trgovina se ograni ava na razmenu malog broja proizvoda. U trenutku u kom se radna snaga mnogih ljudi, kao uo1 Preuzeto iz reizdanja srpskohrvatskog prevoda (prev. Moa Pijade): Marks, Karl; Engels, Fridrih (2005): Komunisti ki manifest. Beograd: Liber CLS. URL: http://www.liber.org.rs/fantom/tekstovi/komunisticki_manifest.html, poslednji pristup: 15.12.2011. (Prim. prev.).

88

TA JE SOCIJALIZAM?

stalom i svi drugi resursi, pretvaraju u robu, oni se mogu koristiti uvek na nov na in, dakle i inovativno. Onog trenutka kada, umesto tradicionalnog zajednitva, preduze a postanu najvaniji oblik proizvodnje, njihovo preivljavanje zavisi od toga mogu li biti konkurentnija od drugih. To ih primorava na stalnu promenu. I odnosi drave odlikuju se ovim pritiskom konkurencije. Partije, sindikati, nau nici i intelektualci, svaki pojedinac na tritu rada biva obuhvaen time. Inovativna promena preduze a i organizacija, stalno u enje i stupanje na nepoznat teren, otkrivanje uvek novih potreba, procedura, proizvoda, stvaranje novih institucija i pravila, permanentna promena na ina ivota i oblika rada, karakteristike su moderne ekonomije. Ona se zasniva na mogu nosti kombinacije i rekombinacije drutvenih resursa: radne snage, sirovina, sredstava proizvodnje i transporta, znanja, kulturnih sposobnosti i talenata, strasti i uitaka. Ova sposobnost za stalnim obnavljanjem ima dva osnovna institucionalna uslova mogu nost slobodnog raspolaganja resursima i konkurenciju u pogledu njihovog najekasnijeg kori enja. Ove institucije moderne razvojne sposobnosti socijalisti su dovodili u pitanje iz dva ugla: Prvo, u osnovne stavove socijalizma spada ideja da se raspolaganje resursima podredi drutvenoj kontroli i regulaciji. Ali ta to zna i? Tako se zahteva da svaki predlog za promenu treba prvo da potvrde svi kojih se ona ti e putem jedne sveobuhvatne demokratizacije, centralizovane planske ekonomije, kompjuterizovanog procesa glasanja, potpune decentralizacije ekonomije osnovnih potreba, itd.
KONCEPTI PRAKSE PROBLEMI

89

Putem ovog zajedni kog odlu ivanja, planiranja i kontrole treba spre iti osamostaljenje sila u vidu mo i kapitala, drave, vojske ili ideologije. Kako se, me utim, planiranje i kontrola mogu tako koncipirati, da se pritom mogu nost bilo kakve obnove istovremeno ne sase e u korenu, da interesi za prostim o uvanjem ne preovladaju nad bilo kakvom promenom, da individualna sloboda ne postane rtva kolektivne stagnacije? Slobodan razvoj pojedinca ne moe se odvojiti od slobodnog raspolaganja resursima. A istovremeno se ova sloboda mora tako usmeriti, da doprinosi solidarnom razvoju svih. Koja sredstva su za to i u kojim oblastima ispravna? Drugo, deo osnovnog shvatanja socijalizma je i to da kooperacija, a ne konkurencija, treba da predstavlja osnovni oblik zajedni kog delovanja jednog novog drutva. Zajedni ki solidarni razvoj morao bi da zameni konkurenciju potiskivanja. U kom odnosu je, me utim, solidarnost prema promeni i obnovi? Da li svako proizvodno preduze e treba da opstane i onda kada je njegova produktivnost vrlo niska i kada je njegovo odranje mogu e tek ukoliko se uloe ve i drutveni resursi u njegovo subvencionisanje? Kako stoje stvari sa partijama koje vie nemaju bira a? Kako sa novinama koje niko ne ita? Vai li kooperacija i solidarnost pre svega za individue i ivotne zajednice ili i za sve organizacije i preduze a? Ne moraju li ovi poslednji da se odravaju u konkurenciji tako e i pre svega na osnovu kriterijuma korisnosti, svakako - kriterijuma koristi koji su demokratski i socijalno odre eni?
90
TA JE SOCIJALIZAM?

Socijalizam i nov odnos prema prirodi Prelaz iz tradicionalnih drutava zasnovanih na poljoprivredi i sto arstvu u moderni kapitalizam, zasnovan na industriji i uslunim delatnostima kao i globalnim sredstvima komunikacije doveo je do jedne krize odnosa prema unutranjoj i spoljanjoj prirodi. Granice jednog ekspanzivnog rasta pokazuju se s jedne strane u istroenosti neobnovljivih prirodnih resursa, a s druge strane u unitavanju ivotnih osnova (globalnom zagrevanju, unitavanju ivotne sredine, pustoenju itd.) kao i u krizama psihosocijalne preoptere enosti individue i njegovih zajednica. U poslednjih 25 godina potronja primarne energije porasla je za ezdeset posto. Prose ne temperature pora e u toku 21. veka za dva do etiri stepena. Dramati no e se uve ati i nedostatak vode. Dananji ekonomski sistem i preovladavaju i na in ivota u fundamentalnoj su suprotnosti u odnosu na zahteve ekolokih sistema oni se zasnivaju na eksploataciji neobnovljivih izvora sirovina i energije. Prelazak na solarnu energiju (Sunce je Zemljin stvarni trajni izvor energije) i prelazak na relativno zatvorene tokove razmene materije predstavljaju slede u veliku tehnoloku revoluciju, koja se moe uporediti sa prelazom sa lova i sakupljanja plodova na poljoprivredu, odnosno sa poljoprivrede na industriju. Ekoloko-socijalisti ke struje snano naglaavaju da je jedna takva revolucija mogu a samo ako se prevazi e dominacija ekspanzivne kapitalizacije, ako se politi ke odluke usmere na osnovu kriterijuma socijalne i ekoloke odrivosti, ako se egoisti ni homo oeconomicus zameni ljudima orijentisanim ka me usobnoj podrci i kooperaciji.
KONCEPTI PRAKSE PROBLEMI

91

Socijalizam kao drutvo kulture civilizacija i varvarstvo Ova kratko prikazana nova vrsta inovativnog razvoja jednog modernog drutva vie nije vezana za jedan predodre eni standard. Doslovno sve postaje mogu e. Svaki vrst oslonac nestaje. Bog je mrtav! konstatovao je Fridrih Ni e (Friedrich Nietzsche). Civilizacijski napredak i najstranije, dotad nepoznato, varvarstvo obeleili su poslednjih dvesta godina. U srednjoj Evropi prose ni o ekivani ivotni vek udvostruio se od 1840. godine. Svake godine on je rastao za tri meseca! Uvedeno je opte kolsko obrazovanje, obuhvatan socijalni sistem. Do 1750. godine svetski rast bruto drutvenog proizvoda po glavi stanovnika nije iznosio vie od 0,08 posto (manje od hiljaditog dela godinje). To se do 1850. godine udvostru ava, raste petostruko u periodu izme u 1850. i 1950. godine (0,88 posto), a izme u 1950. i 1990. godine dostie preko 2,2 posto. Sve ovo je omogu ilo porast blagostanja za oko ezdeset odsto svetskog stanovnitva, a istovremeno sve ja e ugroavalo ekoloku ravnoteu. Naspram napretka civilizacije, poslednjih 200 godina obeleava i jedno neverovatno varvarstvo. Ono je ilo rame uz rame sa osloba anjem nasilja. U odnosu na prethodna stole a, 20. vek je bio obeleen ne uvenim porastom nasilja. Ameri ki istori ar Dozef Ramel (Joseph Rummel) na osnovu vrlo detaljnih studija dolazi do zaklju ka da je u prethodnih 25 vekova (do 20. veka) u ratovima stradalo 40 miliona ljudi, kao i preko 130 miliona civila koji su postali rtve terora, masakra i spaljivanja. U 20. veku bilo je 110
92
TA JE SOCIJALIZAM?

miliona mrtvih u ratu i 192 miliona mrtvih usled masovnih ubistava! Karl Kaucki (Karl Kautsky) izgovorio je osnovno uverenje marksisti ke socijaldemokratije kada je 1891. napisao: Zadravanje u kapitalisti koj civilizaciji je nemogu e; vai ili napred u socijalizam ili nazad u varvarstvo. Sovjetski dravni socijalizam zato je i s pravom propao, jer usled svoje uglavnom nekontrolisane koncentracije mo i, ekstremnog nepotovanja najosnovnijih prava na slobodu pojedinca kao i jedne ekstenzivne eksploatacije prirode nije mogao da zauzda varvarske tendencije Moderne. Antropoloki, ovek je, za razliku od svakog drugog nama poznatog bi a, sposoban za sve. Njegovo ponaanje nije bioloki odre eno. Moderna drutva ove sposobnosti potenciraju sve do industrijskog unitavanja velikih grupa ljudi, oruja za globalno masovno unitenje, ekoloke katastrofe koja postaje sve verovatnija ili do genetske promene samog oveka. Ljudska vrsta stalno otkriva nove i mo nije instrumente za sopstveno unitenje. Istovremeno, dananja drutva su nedovoljno sposobna ili nesposobna da ove svoje sposobnosti civilizacijski kontroliu i humano usmere. S obzirom na ovu sve ve u suprotnost izme u sposobnosti za proizvodnju dobara i sposobnosti za kontrolu i usmeravanje ovih inovativnih potencijala, socijalizam kao pokret ka jednom alternativnom poretku u 21. veku mora se viestruko dokazati. Alternativa socijalizam ili varvarstvo implicira da socijalizam ima jedan civilizatorski zadatak: proterivanje nasilja iz drutva, njegovu to je mogu e sveobuhvatniju paci kaKONCEPTI PRAKSE PROBLEMI

93

ciju unutranju, spoljanju i u odnosu prema prirodi. Pritom se uvek isti u tri aspekta: Prvo, radi se o spre avanju nasilja. Deo toga je i nastanak irokih drutvenih pokreta protiv rata kao i zalaganje za me unarodno pravo, uspostavljanje monopola na silu od strane UN, vladavina prava i podela vlasti, kao i zaustavljanje izvoza oruja. Drugo, socijalisti ka opcija tei ka prevazilaenju socijalnih uzroka nasilja vojno-industrijskog kompleksa, agresivne mo i kapitala, na ina proizvodnje i ivota (zasnovanog na neobnovljivim izvorima energije) koji prodire resurse, siromatva i sociokulturne dezintegracije, politi kih struktura odlu ivanja koje su podre ene vlasti kapitala i kratkoro nim interesima itd. Tre e, 20. vek je pokazao da se varvarstvo u mnogim njegovim oblicima moe potisnuti i prevazi i, samo ako se dananja kultura bezgrani nog ekspanzionizma i imperijalizma, usmerenosti na mo i potronju, hedonizma i egoizma, individualne naputenosti i straha, zameni jednom novom kulturom kreativnog samoostvarivanja i solidarnosti. U tom smislu socijalizam zaista tei jednoj kulturnoj revoluciji i podre ivanju politike i ekonomije kulturi slobodnog solidarnog razvoja svakog oveka. Nekoliko zaklju aka Istorija i sadanjost socijalisti kog miljenja i socijalisti ke politike obeleeni su protivre nostima. Svi pokuaji da se utekne ovim protivre nostima svaki put su bili neuspeni. Socijaldemokrate i komunisti, reformatori i revolucionari,
94
TA JE SOCIJALIZAM?

Poster kori en za vreme okupacije fabri kog pogona Citron u Parizu, maja 1968. godine. Napravljen je u okviru Narodne radionice (Atelier Populaire) koju su formirali studenti Akademije lepih umetnosti (Ecole des Beaux Arts).
Collection, International Institute of Social History (Amsterdam).

revizionisti i dogmate, etatisti i anarhisti, predstavnici parlamentarizma i vanparlamentarne opozicije, uglavnom su nepomirljivo i poput stranaca, pa ak i neprijateljski bili suprotstavljeni jedni drugima. I danas je veliki izazov na i zajedni ki jezik. Na redu bi mogla biti slede a pitanja: Koje reforme vode ka jednoj sutinskoj promeni odnosa svojine i mo i i prevazilaze kapitalizam? Koja politika, koja ima za cilj sutinske promene i time je revolucionarna, pronalazi po etak za te promene, koji je povezan sa ekonomskim, socijalnim i politi kim nepretkom? Koja je radikalna politika istovremeno i realna politika u smislu stvarnog napretka za one koji su pogo eni izoptavanjem, represijom i izrabljivanjem? I koja realna politika menja drutvo u tom smislu? Kako se rad u parlamentima (i u e e u vladi?) moe iskoristiti za ja anje socijalnih, demokratskih, sindikalnih i drugih alternativnih snaga, kako time mogu biti poboljani uslovi emancipativnih pokreta? Kako vanparlamentarne snage mogu uticati na promenu politi kih odnosa mo i? Kako se dravnim reformama mogu potisnuti dominacija pro ta, a zatititi i rairiti javna svojina i dalje izgraditi javne usluge i javno regulisanje? I kako se vanparlamentarna delatnost moe iskoristiti i za direktno ili indirektno uticanje na dravnu politiku? Kako reformske tenje raznih snaga na razli itim nivoima delovanja (lokalno, regionalno, nacionalno, globalno) mogu dosti i neophodnu konzistenciju da bi doveKONCEPTI PRAKSE PROBLEMI

95

le do promene odnosa koja garantuje novu relativnu stabilnost i upravljanje socijalnim, ekonomskim i odnosima prema prirodi? Prostor socijalisti ke politike Interventno socijalisti ko miljenje i delovanje moe se shvatiti kao delovanje jednog mnotva aktera u prostoru ispunjenom protivre nostima. Veoma pojednostavljeno mogu se uo iti etiri pola ovog prostora, koji se grade putem dve ose: (1) osa drutvena reprodukcija vs. individualan ivot i (2) osa koncentracija mo i vs. decentralizacija mo i. Po nama su ovo dve fundamentalne protivre nosti: s jedne strane protivre nost izme u dugoro ne odrivosti drutva (imaju i u vidu i njegovu ekoloku dimenziju) i jedinstvenosti i kona nosti individua; s druge strane protivre nost izme u koncentracije ekonomske, politi ke i kulturne mo i na jednoj strani (koja je neophodna da bi se postoje i masivni odnosi mo i pogurali protiv jakih interesnih grupa) i slobodnog samoupravljanja na drugoj strani. Jedno takvo shvatanje socijalizma kao delovanja u prostoru ispunjenom protivre nostima moe pomo i da se bolje razumeju kon ikti socijalisti kih, komunisti kih i drugih emancipatornih snaga i da se prona u oblici produktivnog reavanja ovih kon ikata. Osnovni elementi socijalisti kog delovanja Ukoliko sledimo ovo shvatanje socijalizma kao delovanja u prostoru protivre nosti, dobijaju se etiri klju na elementa
96
TA JE SOCIJALIZAM?

socijalisti kog delovanja koja se me usobno dopunjuju: (1) drutveno upravljanje putem javnog regulisanja i planiranja; (2) organizacija protivsile u odnosu na prevlast kapitala, patrijarhata ili rasizma, putem slobodnog drutvenog organizovanja (sindikati, pokreti) i putem institucionalne demokratizacije; (3) obezbe ivanje i zadovoljavanje ljudskih potreba putem javne svojine i javnih usluga; kao i (4) projekti slobodne kooperacije koji se organizuju na osnovu sopstvenih resursa i prema sopstvenim predstavama, oslonjeni na individualna, materijalno potkovana prava i slobode. Socijalisti ka politika se shodno tome bori protiv represije tako to mobilie protivsilu u obliku drutvenog planiranja i demokratizacije. Ona se bori protiv izoptavanja time to razvija javni prostor i daje socijalne garancije, ali istovremeno i otvara i osigurava prostore za slobodan, samostalan i kreativan razvoj. Planiranje i javnost se okre u protiv eksploatacije oveka, prirode i budu nosti; dok su demokratizacija i samostalan razvoj usmereni protiv otuenja oveka koje nastaje kada individua nema kontrolu nad svojim neposrednim ivotnim okolnostima i svojim socijalnim okruenjem. Izme u ovih glavnih pravaca socijalisti kog delovanja postoje tenzije i protivre nosti. to je dravna i ekonomska mo koncentrisanija i organizovanija i to centralno planiranje i velike drutvene organizacije vie odre uju drutvo, to se strukture samoupravljanja ja e izlau pritisku, a opasnost od novog izoptavanja se pove ava. to drutvena reprodukcija vie dospeva u centar panje, to regulacija i javnost vie ure uju ivot i njegovu ekonomiju, to tee postaje iveti individualne ivotne odluke i netradicionalne
KONCEPTI PRAKSE PROBLEMI

97

oblike samoostvarenja individua i njena sloboda nastupaju kao remetila ki faktor i opasnost po zajednicu, a novo otu enje nastaje, jer sve ve deluje kao da je odlu eno. Jako, jednostrano naglaavanje individualnih sloboda i samoupravljanja, me utim, moe da zna i da se represija i izrabljivanje ne suzbijaju dovoljno, zato to ne nastaje jedna zajedni ka organizovana sila koja se suprotstavlja nejednakosti i prevazi enim strukturama dominacije i ciljano deluje protiv rizika za oveka, prirodu i ekonomiju. Centralni cilj socijalizma: da okon a eksploataciju i izrabljivanje oveka od strane oveka, da ukine vlast i nejednaku participaciju (tj. klasno drutvo), stoga je trajni zadatak. On u jednom socijalisti kom drutvu postaje reiv, ali je to jedan dugotrajan proces i stvar borbi, kon ikata i kreativnih reenja. Ne videti ili svesno pre utkivati ovu injenicu, najbri je put u nove strukture represije i eksploatacije, u novo otu enje i izoptavanje, u nastajanje novih oblika vlasti. Jednostrane varijante socijalizma Razli iti pravci i struje socijalisti kog pokreta pojednostavljeno se daju prikazati putem njihove pozicije u prostoru socijalisti ke politike. Kon ikti i suprotnosti tako se mogu shvatiti kao suprotni pravci koji, svaki za sebe, razli ito reaguju na izazove vremena i odnose snaga, sa razli itim prednostima i zaslepljenostima. Tako su socijalisti ki pokret u 20. veku obeleavale dve glavne suprotnosti, u okviru kojih su po dva tabora jednostrano naglaavala jednu stranu socijalisti kog prostora. Jedna glavna suprotnost postojala je izme u komunisti kog i anarhisti kog shvatanja socijalizma. Komunizam, onako kako se kao pravac formirao tokom dvadesetih i tri98
TA JE SOCIJALIZAM?

desetih godina 20. veka, naglaavao je aspekte javne svojine (kao potpunog dravnog vlasnitva nad proizvodnim sredstvima i potpunu dravnu organizaciju javnih usluga) i dravne planske ekonomije kao potpune ekonomske regulacije putem centralne komandne strukture. Naspram toga, nezavisna drutvena organizacija protivsile (sindikati, pokreti) i demokratizacija institucija (putem izbora, vladavine prava, participacije, partija) bile su nedovoljno razvijene, ba kao i aspekt individualnih sloboda i stvaranja prostora neophodnog za slobodnu kooperaciju i projekte odozdo. Anarhizam, koji je u obliku anarhosindikalisti kog pokreta u paniji, ali npr. i u Latinskoj Americi dobio na zna aju i uticaju, za razliku od komunizma nije imao de nisano shvatanje neophodnosti dravnog ekonomskog planiranja ili javne svojine i javnih usluga. Umesto toga, organizacija drutvene protivsile je trebalo da raspusti dravnu vlast i centralnu dravu. Ekonomiju i drutvo trebalo je iznova izgraditi odozdo, iz nezavisne samoorganizacije, iz seoskih komuna, optina i proizvodnih zadruga. Kao posledica date jednostranosti, koja je odgovarala razli itim istorijskim iskustvima i razli itim organizacionim strukturama, anarhizam je, dodue, mogao da u odre enim fazama postigne snanu mobilizaciju baze, ali nije mogao da proizvede i odbrani stabilne opte drutvene strukture. Nasuprot tome, komunisti ki pokret koncentrisao se na izgradnju socijalisti kih nacionalnih drava sa jakom koncentracijom mo i i dravno-ekonomskom dinamikom. Neshvatanje zna aja prava na slobodu i demokratiju proizvelo je nove oblike represije i otu enja, koji su onda opet postali polazna ta ka nove opozicije, nepriznate od strane komunisti kih drava i onemogu ene da javno deluje.
KONCEPTI PRAKSE PROBLEMI

99

Druga glavna suprotnost socijalisti kog pokreta u 20. veku bila je izme u socijaldemokratije i levog radikalizma. Demokratski socijalizam socijaldemokratije povezivao je elju za dravnim regulisanjem i planiranjem privrede i drutva, uz izjanjavanje za demokratiju, kao i za zna aj autonomije sindikata i drutvenih pokreta. Integracijom u kapitalisti ka posleratna drutva, me utim, pretenzije na javnu svojinu (i u pogledu proizvodnih sredstava) i javne usluge (kao dravne organizacije vanih sistema snabdevanja) sve vie su naputane u korist orijentacije ka jednostavnoj socijalnoj trinoj ekonomiji. Socijaldemokratija je potisnula sopstvene premise tokom sve ve eg otvaranja ka svetskom tritu i prihvatanja kapitalisti ke trine mo i i socijalne nejednakosti. Suparnik socijaldemokratije u socijalisti koj istoriji 20. veka bio je levi radikalizam. Ogra uju i se od socijaldemokratije, levi radikalizam je naglaavao upravo tu donju polovinu socijalisti kog prostora. Ukidanje kapitalizma zna ilo je stoga nacionalizaciju proizvodnje da bi se potrebe stanovnitva zadovoljile direktno iz dravnih sistema. Ukidanje principa pro ta (i prava na privatnu svojinu) trebalo je da omogu i da se projekti slobodne kooperacije mogu razvijati bez smetnji u vidu procena o ekonomi nosti. Antiautoritarna komponenta levog radikalizma imala je izvor u njegovom bezuslovnom odbijanju bilo kakvog valorizacijskog miljenja, bilo kakve ekonomizacije drutvenih odnosa. Socijalno samoostvarivanje i drutvenu aktivnost ne bi trebalo ni da paternalisti ki odre uju visoke institucije, niti bi trebalo da zavise samo od toga koliko su korisne za celokupne drutvene procese reprodukcije.
100 TA JE SOCIJALIZAM?

Levi radikalizam je bio nedovoljno svestan problema nepostojanja preciznog odnosa prema celokupnom ekonomskom planiranju i regulaciji za koje nije izradio nikakve sisteme i instrumente. Tako e, on nije imao poverenja ni u jake institucije i organizacije drutvene protivsile i kritikovao je sindikate i iroke drutvene pokrete kao nedovoljno klasno svesne. Umesto reprezentativne demokratije i partija treba uvesti direktno samoupravljanje u vidu saveta. Time su oblici, koji su u neposrednim borbenim fazama revolucionarnog pokreta igrali vanu ulogu radni ki saveti, direktno usvajanje, privremene strukture za snabdevanje i javnost posmatrani nekriti ki kao jedine instutucije jednog socijalisti kog drutva. U praksi, me utim, pokazalo se da ovi oblici ne ostaju trajno stabilni i da nisu bili u stanju da upravljaju kompleksnim ekonomskim i socijalnim procesima. Usled njegove unutranje udaljenosti od svakodnevice i realnog proletarijata, levi radikalizam je rizikovao da do e u situaciju monopolizacije mo i odlu ivanja od strane malog broja aktivnih i redovno je dospevao u odnos kontradikcije prema interesima drutvenih ve ina. Nepotpuni modeli socijalizma Istoriji i sadanjosti debate o socijalizmu pripadaju i pristupi i koncepti koji se usredsre uju samo na odre ene aspekte socijalisti ke politike. Oni daju vane impulse, ali sami za sebe ne predstavljaju potpune modele socijalizma, jer ne posmatraju druge aspekte i stoga ne predstavljaju jedan koncept socijalisti ke politike koji bi bio dovoljno konzistentan. Jedan vaan primer je vizija GPL-drutva (vidi napomenu u nastavku), razvijena iz pokreta slobodnog softvera.
KONCEPTI PRAKSE PROBLEMI 101

Iz iskustva samoorganizovane proizvodnje kompleksnih kompjuterskih programa (softver) u velikim, nekomercijalnim, globalnim kooperacijama (projektima) izrodila se zamisao da se ova vrsta proizvodnje posmatra kao opti model za jedan slobodan na in proizvodnje. Sli no kao u slu aju maine, jednom uloeni rad u proizvodnju proizvodnog sredstva moe se uvek iznova koristiti, pri emu se to proizvodno sredstvo u slu aju softvera moe proizvoljno besplatno kopirati i distribuirati. Preduslov je da se uz proizvod poalje i programski kod (open source, Erik Rejmond / Eric Raymond) i da je dozvoljena neograni ena proizvoljna promena i dalja distribucija (slobodan softver, Ri ard Stolmen / Richard Stallman). Ovi uslovi nazivaju se i praktikuju jo i kao General Public Licence2 (GPL) ili copyleft (za razliku od copyright3). Teorija GPL-drutva, razvijena u delovima pokreta slobodnog softvera (oekonux kontekst), nazvana jednostavno i samorazvoj, polazi od toga da slobodna, nekomercijalna, samoorganizovana kooperacija, onako kako se odvija u projektima slobodnog softvera, moe i treba da postane osnovni model svake proizvodnje. Svi proizvodi proizvode se slobodno i besplatno se stavljaju na raspolaganje svima, i to na osnovu slobodnog pristupa informacijama (Internet, potpuna razmena informacija o proizvodu, podaci, softver) i samorazvoja u radu, tj. motivacije ne usled pla anja,
2 Opta javna licenca, eng., prim. prev. 3 U pitanju je igra re i ve u samom pojmu copyright koji na engleskom zna i (ograni eno) pravo kopiranja. Delu re i right koji ina e zna i pravo, ali i desno, dodeljuje se ovo drugo zna enje, da bi se zatim na osnovu suprotnog zna enja dakle levo izgradio pojam copyleft (left je engleska re za levo). Prim. prev.

102 TA JE SOCIJALIZAM?

ve usled podsticaja koncipiranja i samoostvarenja. Zaista, postoje takvi oblici organizacije proizvodnje, npr. u oblasti kulturne proizvodnje. Deo pokreta slobodnog softvera, orijentisan ka GPL-drutvu, teorijski je blizak takozvanoj kritici vrednosti, jednoj postmarksisti koj struji, po kojoj jedno nekapitalisti ko drutvo ne sme da pokazuje znake bilo kakvog posredovanja u pogledu robnih ili nansijskih odnosa ili odre ivanja vrednosti (Robert Kurc (Robert Kurz), Rosvita olc (Roswitha Scholz), asopisi Krisis i Exit). GPL-drutvo predstavlja vaan doprinos na inu na koji se jaki projekti slobodne kooperacije i jaka ekonomska prava i slobode mogu radikalno osmisliti, kao i injenici da je u visoko razvijenim delovima dananje proizvodnje jedna odgovaraju a praksa ve uspostavljena. Na osnovu tog iskustva usledili su i vani impulsi za teoriju demokratskih oblika organizacije (open organization4). Samorazvoj, me utim, ne predstavlja konzistentan model nekapitalisti kog drutva, poto unutar ovog koncepta dosad nije moglo biti objanjeno kako u okviru GPL-drutva mogu biti obezbe ene pouzdane javne usluge, planirano ostvarivanje neophodnih industrijskih i socijalnih zadataka, kao i demokratska kontrola svih ljudi nad drutvenim strukturama i ekonomskim razvojem. Nejasno je tako e da li i u kojoj meri se iskustva sa proizvodnjom nematerijalnih dobara mogu preneti na proizvodnju materijalnih dobara i na usluge (takozvano pitanje poga ica, Beni Berman / Benni Brmann). U nepotpune modele socijalizma mogu se svrstati i koncepti koji su bili zna ajni pod odre enim istorijskim i eko4 Otvorena organizacija, eng., prim. prev. KONCEPTI PRAKSE PROBLEMI 103

nomskim okolnostima, ali tako e nisu mogli da stvore trajan model socijalisti kog drutva, poto su se dotakli samo jednog odre enog aspekta u okviru prostora socijalisti ke politike. To vai npr. za postkolonijalni razvojni socijalizam koji se uspeo etablirati u mnogim mladim dravama Treeg sveta nakon sticanja nezavisnosti. Jako dravno vlasnitvo nad proizvodnim sredstvima (i prirodnim resursima) i jaka birokratija (dopunskih) javnih usluga stajali su u prvom planu da bi se ostvarila izgradnja nove ekonomije, koja je usled prethodne kolonijalne vlasti bila fragmentisana, izobli ena i u pogledu svoje produktivnosti nedovoljno razvijena. Me utim, tamo gde je izostalo ambiciozno ekonomsko planiranje ili regulacija (onako kako je razvijena npr. u zemljama dravnog socijalizma), poput jedne relevantne demokratizacije posredstvom transparentnih i odgovornih institucija, posredstvom nezavisnih masovnih drutvenih organizacija i putem demokratske zamene elita i vlada (kao u socijaldemokratskim drutvima Zapada posle rata), nastali su drutveni sistemi koje ne moemo zaista nazvati socijalisti kim. Postkolonijalni razvojni socijalizam stoga nije predstavljao jedan samostalan stabilan model, ve jedan prelazni oblik iz kog su se razvili ili dravnosocijalisti ki sistemi sovjetskog tipa (Kuba, Vijetnam) ili kapitalisti ki sistemi koji su politi ki dospeli pod autoritarnu vlast, a zadrali jedan relativno snaan dravni sektor (Alir, Zimbabve). Osim toga, kao nepotpuni modeli socijalizma mogu se posmatrati i odre ene popularne predstave o socijalizmu koje njegovo zasnivanje svode na jedan jedini aspekt prostora socijalisti ke politike. Jedan takav popularan, ali nepotpun socijalizam je npr. socijalizam razuma, po kome
104 TA JE SOCIJALIZAM?

neophodnost socijalizma jednostavno proizilazi iz anarhije kapitalisti kog na ina proizvodnje, koja o igledno nije u stanju da zadovolji egzistencijalne potrebe velikog dela ove anstva. Jedna druga popularna varijanta je ona po kojoj je socijalizam sveobuhvatna demokratizacija drutvenih odluka, dakle, postepeno podre ivanje svih vanih pa upravo i ekonomskih i socijalnih odluka oblicima kolektivnog, demokratski institucionalizovanog formiranja volje stanovnitva. I ovo su vani pristupi socijalizmu. Ipak, oni ostaju nepotpuni jer ni planiranje ni demokratizacija sami po sebi nisu dovoljni da bi se opisala konzistentna i ostvariva varijanta socijalizma koja bi zaista bila u stanju da kapitalizmu suprotstavi jednu funkcionalnu alternativu. Integrisani modeli socijalizma Za uspeh jedne socijalisti ke alternative kapitalizmu neophodni su integrisani modeli, u kojima se me usobno povezuju razli iti aspekti prostora socijalisti ke politike. U drugoj polovini 20. veka, za mnoge socijalisti ke snage, koncept kejnzijanizma je postao jedna takva integrisana vizija. Ekonomista Don Mejnard Kejns (John Maynhard Keynes) tridesetih godina razvio je teoriju da trite esto dostie ravnoteu pri kojoj se viak vrednosti nedovoljno investira a proizvodni kapaciteti nisu iskori eni, to dovodi do nezaposlenosti. Stoga drava mora sistematski da intervenie kako bi stvorila potranju. Ovo se odvija, s jedne strane, putem kreditiranih investicionih programa (de cit spending), a s druge strane putem dravno organizovane raspodele i apsorpcije stope privatne tednje pomo u poreza, tako da se silom stvara vra anje akumuKONCEPTI PRAKSE PROBLEMI 105

liranog vika vrednosti u promet. U instrumente upravljanja privredom spada i anticikli na kamatna politika koja u slu aju stagnativnih tendencija pojeftinjuje novac da bi podstakla privatne investicije. Levo tuma enje kejnzijanizma tvrdi da je jedan takav oblik usmeravanja trita privatnog kapitala trajno mogu samo ukoliko se u ekonomskoj i drutvenoj organizaciji nametnu socijalisti ki elementi. Tako je za apsorpciju dobiti potrebna jedna jaka drutvena protivsila u vidu sindikata, ekonomske demokratije i visokog politi kog u e a. Poto razvoj plata mora odgovarati bar razvoju produktivnosti, neophodni su jaki sindikati, u idealnom slu aju ak institucionalna povezanost sa prora unima preduze a. Da bi se osujetila strategija privatnog kapitala koji pokuava da svoju dobit jednostavno osigura podizanjem cena, umesto inovacijom i irenjem proizvodnje, neophodan je dravni proizvodni sektor koji moe da preko klju nih preduze a u svim vanim branama uti e na razvoj cena. Jedan tako shva en kejnzijanizam imao bi za rezultat meovitu ekonomiju (mixed economy), u kojoj su razli iti oblici svojine u me usobnoj konkurenciji i u kojoj se dinamika trita privatnog kapitala kontrolie i ugra ena je u jaku dravnu regulaciju i investiciono okvirno planiranje, pomo u jake drutvene protivsile i institucionalne demokratizacije, kao i pomo u ciljane, odabrane javne svojine proizvodnih sredstava i jakih javnih usluga. Samo u ovom radikalizovanom obliku kejnzijanizam moe da vai za model socijalizma. Iako su socijalisti ke snage u Evropi i Latinskoj Americi u pojedinim fazama sledile ovaj model, on nigde nije mogao zaista biti ostvaren. Globalizacija proizvodnje i trita danas predstavlja nove izazove
106 TA JE SOCIJALIZAM?

za jedan takav model socijalizma na koje bi trebalo odgovoriti novim, proirenim instrumentima. Da li ovo treba pre da usledi primenom kejnzijanske organizacije na transnacionalne jedinice ili pre pomo u institucionalizovanih fajervolova5 ( rewalls), tj. zatite protiv unitavanja nacionalnog upravljanja putem globalnog prometa robe i kapitala, ili kombinacijom oba, ostaje otvoreno. Centralni resurs, na koji bi se mogli osloniti (levi) kejnzijanski modeli, nalazi se u domenu institucionalne demokratizacije i organizacije drutvene protivsile. Relativna slabost kejnzijanizma ogleda se u domenu projekata slobodne kooperacije i samoupravljanja i samoorganizacije odozdo, to upravo u sukobu sa neoliberalizmom predstavlja jedan zna ajan problem. Postojanje trita, novca i konkurencije pretpostavljeno je i u modelima socijalizma koji se mogu zbirno ozna iti kao akcionarski socijalizam (u vezi sa jednom detaljnijom diskusijom vidi npr. Don E. Remer / John E. Roemer, Budu nost za socijalizam / A Future for Socialism). Drutveno vlasnitvo nad proizvodnim sredstvima ovde se ne organizuje posredstvom odabrane dravne svojine, ve putem individualizovane narodne svojine. Sva preduze a, po evi od jedne odre ene veli ine, su u formi deonica u vlasnitvu stanovnitva. Pomo u ovih kupona, koji su ravnomerno podeljeni stanovnitvu, i zaposleni i oni koji ne rade za platu dobijaju individualni udeo u dobitima predu5 Fajervol (eng. rewall, doslovno: vatreni zid) je termin kojim se u oblasti ra unarstva ozna ava vrsta programa koja kompjuter, dok je umreen ili povezan na internet titi od napada, tj. spoljnih pokuaja pristupa tom kompjuteru sa ciljem kra e ili unitavanja podataka. Prim. prev. KONCEPTI PRAKSE PROBLEMI 107

ze a i kontroliu rukovodstvo, koje me utim, u okviru ove kontrole obezbe uje nezavisne odluke preduze a. Poto postoji opti individualni interes za pro tabilnost kupona, odrava se mehanizam usmeravanja kapitala ka posebno dinami nim oblastima, koji je bio odlu uju i za veliku snagu inovacije kapitalisti ke ekonomije. Dok je privatizacija preduze a u dravnoj svojini, koja je preduzeta u nekim bivim zemljama dravnog socijalizma nakon promene sistema, brzo dovela do rasprodaje i ponovne koncentracije kapitala u rukama malog broja ljudi, odvajanjem toka kupona od toka novca u ovom modelu, to je isklju eno. Poto se anarhija kapitalisti kog trita u ovom modelu svesno zadrava, i akcionarski socijalizam zahteva jedno delotvorno dravno okvirno planiranje, drutveno investiciono planiranje i drutvenu protivsilu i demokratizaciju. Poto vane drutvene potrebe i neophodnosti u okviru trita nisu izraene ili su u najboljem slu aju nepotpuno izraene, one moraju da se artikuliu i u ine sposobnim za pregovaranje na drugi na in. U te na ine spadaju i direktno u e e zaposlenih u odlukama datog preduze a, sindikalno organizovanje zaposlenih, jaki drutveni pokreti sa institucionalizovanim pravima intervencije i u e e stanovnitva u lokalnom, regionalnom i nacionalnom ekonomskom planiranju. Centralni resurs akcionarskog socijalizma jeste regulacija i planiranje ekonomije jer ovaj oblik podrutvljavanja proizvodne svojine odrava visoku inovacijsku dinamiku, ali i spre ava nastajanje jakih privatnih interesnih grupa koje bi u uslovima kapitalizma svim snagama pokuavale da osujete dravno okvirno planiranje. Relativna slabost ogleda se u oblasti fakti ke dravne svojine i javnih usluga, kojima u ovom modelu nije dodeljeno zna ajno mesto.
108 TA JE SOCIJALIZAM?

Manje na kapitalisti ku inovacijsku dinamiku, a vie na dravno-socijalisti ka iskustva sa planskom ekonomijom oslanjaju se modeli socijalizma koji se nazivaju i kompjuterski socijalizam (Kokot i Kotrel / Cockshott, Cotrell) i koji imaju snaan uticaj na mnoge aktuelne latinoameri ke pokuaje socijalizma (socijalizam u 21. veku, Ditrih / Dietrich). Ukidanje poznatih nedostataka istorijskih planskih ekonomija (nedostatak transparentnosti, lani podaci, racionalnost preduze a u pogledu drutveno iracionalnih strategija itd.) pokuava se ostvariti uz pomo modernih informacijskih tehnologija, ali uz dravnu svojinu nad proizvodnim sredstvima. Cene se ne preputaju tritu, ali se odgovaraju i efekti upravljanja oponaaju pomo u algoritama oskudice. U principu, me utim, ne dolazi do kalkulacije svih cena izra unavanjem vrednosti u smislu koli ine rada uloene u proizvodnju. Nacionalizacija klju nih oblasti industrije i prirodnih resursa, izgradnja javnih usluga i relativna podrka drutvenoj samoorganizaciji odozdo, odgovaraju e su smernice aktuelne orijentacije socijalizma u Latinskoj Americi. Centralni resurs ovog modela je kontrola nacionalnih resursa, za kojima vlada velika potranja na svetskim tritima (npr. nafta) i koji slue kao Cash-Cows6 socijalne izgradnje. Relativna slabost nalazi se u oblasti drutvene protivtee i institucionalne demokratizacije. U jednom modelu, koji
6 Cash Cow (doslovno: krava za novac, eng.) je pojam kojim se u ekonomiji generalno ozna ava bilo koji proizvod koji donosi velike zarade koje su stabilne i predvidive, a ne zahtevaju dodatna ulaganja npr. u vidu reklame, jer se proizvod sam reklamira; ovde u zna enju privrednih sektora koji slue kao dravna krava muzara za odre ene socijalne projekte drave. Prim. prev. KONCEPTI PRAKSE PROBLEMI 109

nacionalna drutva u celini na izvestan na in organizuje kao preduze a pod dravnom upravom, antipluralne i autoritarne tendencije su, najblae re eno, o igledne. Radikalizovanu varijantu kompjuterskog socijalizma predstavlja Parekon (Parecon), model koji propagira Majkl Albert (Michael Albert) i koji ima jak odziv u delovima pokreta svetskih foruma. Parekon model zastupa jednu direktno demokratsku plansku privredu u kojoj se u participativnim procedurama porede proizvodnja i drutvena potranja i u kojoj se distribucija odvija bez trita. Neophodnosti drutvenog investiranja i razvoja oslikavaju se u okviru me usobno konkuriu ih, demokratski izabranih ekonomskih planova. Jedina osnova za kalkulaciju zarade jeste realno individualno radno vreme; zarada (i odgovaraju e usluge naknade zarade) je jednaka individualnoj koli ini jedinica potronje koje se koriste za pla anje/obra unavanje li ne potronje. Rezerve prema ovom sistemu postoje, pre svega, s obzirom na veliku birokratsku zahtevnost planiranja, na uko enost proizvodnog deavanja zasnovanog na porudbini, kao i na nejasan odnos prema aktivnostima drutvene reprodukcije. etvrtu varijantu ili niz varijanti u aktuelnoj debati o socijalizmu predstavlja takozvana solidarna ekonomija. Pojam se ponekad koristi kao pojmovni kontejner u koji se ubacuje sve to je trenutni antikapitalisti ki pokret razvio u vezi sa ekonomskim tenjama i socijalnim projektima. On, me utim, ozna ava i jedan vaan savremeni koncept socijalizma. Ideja vodilja solidarne ekonomije je prevazilaenje podele na produkciju i reprodukciju, na ekonomske i socijalne aspekte privre ivanja. Prelaz na jedan postkapitalisti ki na in proizvodnje odvija se po ovom modelu na taj
110 TA JE SOCIJALIZAM?

na in to se sistematski nansiraju i podravaju sve proizvodne jedinice (dravne, drutvene, strukturne) koje nisu u prvom redu odre ene ostvarivanjem pro ta. Njima pripadaju, s jedne strane, samoupravna preduze a, odnosno preduze a kojima upravlja osoblje, zadruge, alternativne mree trgovine i distribucije. S druge strane, njima pripadaju tako e i privredne jedinice koje ine takozvani tre i sektor, koji nije deo ni dravnog ni privatnog privrednog sektora, ve koji uz pomo javnog (delimi nog) nansiranja obavlja drutveno neophodne, odnosno zadatke de nisane kao poeljne: nepro tna dobrotvorna udruenja i njihove krovne organizacije, nosioce projekata za zapoljavanje, institucije javnog prava i drutva, organe i strukture prostorne samouprave (npr. kvartovska administracija) i ostale kojima su poverene javne obaveze. Kona no, njima pripadaju i privredne jedinice koje nude ekonomske, socijalne ili ekoloke uslune delatnosti ili proizvode dobra, ali su na osnovu svoje strukture nekomercijalne ili ne posluju u svrhe pro ta, npr. fondacije, mree, nevladine organizacije, slobodni proizvodni kompleksi (softverski, nau ni, kulturni ili drugi projekti proizvodnje koji ne funkcioniu na bazi pla anja i svoje proizvode stavljaju besplatno na raspolaganje), sve do ispomo i u komiluku i odnosima razmene socijalnog kapitala. Centralni resurs solidarne ekonomije je oblast projekata slobodne kooperacije. Solidarna ekonomija otvara pogled ka tome da (i uz kapitalisti ke odnose) jedan vaan deo ekonomskih odnosa ne sledi princip pro ta, da taj deo raste i preuzima sve kompleksnije zadatke i da e prelaz ka socijalizmu uslediti manje putem dravne reorganizacije ekonomije odozgo, ve pre putem osloba anja ve postoje e nekaKONCEPTI PRAKSE PROBLEMI

111

pitalisti ke ekonomije odozdo. Ova promenjena predstava o procesu transformacije sporadi no se naziva i prelaskom sa modernog ka postmodernom socijalizmu (Burbach/Nunez/Kagarlitsky) ili i postmarksizmom (Mouffe, Laclau). Relativna slabost solidarne ekonomije lei u celokupnoj ekonomskoj regulaciji i planiranju, kao i u mogu nosti savladavanja kompleksne inovacije. Jo nedostaje dokaz da se i vrlo velikim (transnacionalnim) preduze ima i proizvodnim kompleksima moe upravljati u okviru struktura solidarne ekonomije, a da se ne pojave tendencije vidljive u birokratskim dravnim preduze ima ili u neodgovornim privatnim koncernima. Aktuelnost socijalizma Socijalizam budu nosti ne e biti izmiljen na papiru. Globalna razmena, nau na diskusija, drutveni dijalog sa svim zainteresovanim snagama vaniji su vie nego ikad. Podjednako vana je, me utim, i razmena iskustava iz socijalnih borbi, pokuaja organizacije, drutvenih kampanja i kon ikata, kao i iz realnog samoupravljanja. Kritika kapitalizma mora biti prevedena u zajedni ko izra ivanje i popularizaciju alternativa koje se mogu iveti i koje mogu funkcionisati. Ne trai se apstraktno pou avanje, ve otvoreno i iskreno interesovanje za to kako se problemi ovog vremena mogu reiti, a neostvarene ambicije mnogih ljudi ostvariti. Socijalistkinje i socijalisti su deo toga. Oni dele iste probleme, isti bes, iste nade, iste protivre nosti sa mnogim drugim ljudima. Socijalistkinje i socijalisti vrsto dre do toga da mora postojati neto drugo umesto kapitalizma, vladavine i
112 TA JE SOCIJALIZAM?

represije, umesto materijalne, socijalne i psihi ke bede tako e vie od protivre nosti i nesposobnosti, vie od izolacije i straha od promene. Oni vrsto dre do toga da je demokratija vie od pravne drave i predstavni kog sistema naime, da je demokratija radikalno zalaganje za to da odluke treba da donose ljudi kojih se one i ti u, neposredni proizvo a i u preduze u, u gradu, u porodici, u dravi, u drutvu. Oni vrsto dre do toga da je socijalizam vie od nacionalizacije i centralizma naime, da je nuno prebacivanje odgovornosti na individue, radikalno priznanje njihovih sposobnosti i njihovog prava da sami planiraju i koncipiraju sve svoje odnose. Socijalistkinje i socijalisti vrsto dre do toga da je javnost vie od pukog pou avanja i snabdevanja informacijama naime, radi se o opredeljenju za jednakost, za egalitarni pristup svih ljudi resursima, za jednakost ivotnih odnosa i za jednakost u kon iktu. Oni vrsto dre do toga da je oslobo enje vie od razvla ivanja onih koji vre represiju i uklanjanja represije naime, potrebna je radikalna transformacija logike odnosa izme u ljudi, udaljavanje od logike instrumentalizacije i konkurencije, a pribliavanje logici kooperacije i sopstvenog kreativnog razvoja. Prostor socijalizma stvara kon ikte, ali spre ava jednostranost i uko enost. Socijalizam budu nosti mora biti e kasan, demokratski, egalitaran i emancipatorski (liberterski). U onoj meri u kojoj se do sada potla ene i izoptene grupe budu osloba ale i postajale drutveno svesne, menja e se i slika koju one imaju o socijalizmu, kao i o ekivanja koja s njim povezuju. Pokret ka socijalizmu jeste mesto borbi, ali je i mesto kreativnosti, radoznalosti, otkri a.

KONCEPTI PRAKSE PROBLEMI 113

PLAKATI
Plakat 1:
Poster iz 1890. godine najavljuje obeleavanje godinjice masakra na ikakom trgu Hejmarket koje je ozna ilo ustanovljavanje proslave Prvog maja kao me unarodnog dana radni kog pokreta.
Collection, International Institute of Social History (Amsterdam).

Plakat 2:
Sovjetski poster iz 1919. godine: proslava u spomen na dvogodinjicu revolucije.
Collection, International Institute of Social History (Amsterdam).

Plakat 3:
Slikar Lex Metz ilustruje guenje Prakog prole a od strane trupa Varavskog pakta, u avgustu 1968. godine.
Collection PM (Metz, L.), International Institute of Social History (Amsterdam).

Plakat 4:
Maj 1968. godine u Francuskoj: Po etak dugotrajne borbe. Poster je napravljen u Narodnoj radionici (Atelier Populaire).
Collection, International Institute of Social History (Amsterdam).

Plakat 5:
Sloboda za Ruchell Magee, poster ameri ke Partije Crnih Pantera iz 1970. godine. Magee je najdue zato eni politi ki zatvorenik u SAD, a moda i na svetu. Godine 2011. on je i dalje u zatvoru.
Collection CSD, International Institute of Social History (Amsterdam).

114 TA JE SOCIJALIZAM?

Plakat 6:
Feminizam ivi!, poster iz 1972. godine.
Collection, International Institute of Social History (Amsterdam).

Plakat 7:
Od rudarskog trajka do generalnog trajka poster iz vremena trajka rudara u Engleskoj (1984/85.) koji je trajao godinu dana.
Collection CSD, International Institute of Social History (Amsterdam).

Plakat 8:
ivela revolucija na posteru je Emiliano Zapata (1879-1919.), vo a selja kog pokreta u Meksiku, s po etka XX veka.
Collection, International Institute of Social History (Amsterdam).

Plakat 9:
Poster kori en za vreme okupacije fabri kog pogona Citron u Parizu, maja 1968. godine. Napravljen je u okviru Narodne radionice (Atelier Populaire) koju su formirali studenti Akademije lepih umetnosti (Ecole des Beaux Arts).
Collection, International Institute of Social History (Amsterdam).

KONCEPTI PRAKSE PROBLEMI 115

VIE INFORMACIJA

Marxists Internet Archive

Marksisti ka Internet Arhiva je volonterska i nepro tna javna biblioteka. MIA ima za cilj odravanje arhive svih dela koja su marksisti ka ili su relevantna za razumevanje marksizma, a koja mogu biti slobodno objavljivana. http://www.marxists.org/

New Left Review

urnal na 160 strana, objavljuje se u Londonu na svaka dva meseca. New Left Review analizira svetsku politiku, globalnu ekonomiju, dravne vlasti i protestne pokrete, savremenu drutvenu teoriju, istoriju i lozo ju, umetnost i estetiku. http://newleftreview.org/

116 TA JE SOCIJALIZAM?

Party of the European Left

Partija Evropske Levice (skra eno: Evropska Levica) je politi ka partija koja na evropskom nivou okuplja demokratsko-socijalisti ke i komunisti ke partije iz zemalja Evropske Unije, ali i drugih evropskih drava. http://www.european-left.org/

ATTAC
ATTAC (Udruenje za oporezivanje nansijskih transakcija i pomo gra anima) je me unarodna organizacija uklju ena u alterglobalisti ki pokret. http://www.attac.org/

Transform!
Transform! je evropska mrea za alternativno miljenje i politi ki dijalog. http://www.transform-network.net/en/home.html

European Social Forum

Evropski Socijalni Forum (ESF) predstavlja otvoreni prostor okupljanja organizacija civilnog drutva i pokreta suprotstavljenih neoliberalizmu, dominaciji kapitala i svakom obliku imperijalizma. ESF spaja inicijative angaovane u izgradnji drutva posve enog interesima ljudi; on im omogu ava da nastave sa promiljanjima, sa demokratskim debatama, formulisanjem predloga i projekata, slobodnom razmenom iskustava i umreavanjem aktivnosti. http://www.fse-esf.org/

KONCEPTI PRAKSE PROBLEMI 117

ROSA LUXEMBURG STIFTUNG

Fondacija Roza Luksemburg (Rosa Luxemburg Stiftung; RLS) je nema ka politi ka fondacija, bliska partiji Die Linke (Levica). Glavni cilj fondacije je da omogu i politi ko obrazovanje. Od 1990 godine, fondacija deluje u skladu s radom i idejama Roze Luksemburg (Rosa Luxemburg), i predstavlja struju demokratskog socijalizma. RLS predano radi u okviru tradicije radni kog, enskog, antifaisti kog i antiratnog pokreta. Rosa Luxemburg Stiftung je nepro tna organizacija. Kroz svoj rad, RLS se zalae za kriti ku analizu drutvenih procesa i podrava i neguje mree aktivista koje se zalau za emancipaciju od svih oblika dominacije i eksploatacije. Isti u i vanost kriti ke analize drutva, RLS podsti e saradnju i dijalog u celom svetu i razvija razli ite koncepte politi kog obrazovanja. Na taj na in, ona ostaje posve ena nasle u politi kog aktivizma Roze Luksemburg u savremenom svetu, u koje spadaju: kritika i prevazilaenje kapitalizma, protivljenje imperijalnoj mo i, suprotstavljanje ratu i svim formama diktature, zalaganje za radikalnu demokratiju, socijalnu pravdu i solidarnost. RLS je nadahnuta idejama i konceptima demokratskog socijalizma. Glavne ideje su sloboda, jednakost i solidarnost za sve. Demokratski
118 TA JE SOCIJALIZAM?

socijalizam je zamiljen kao opti pokret za ljudska prava, koji podrazumeva solidarnost s radni kim, enskim i antikolonijalnim pokretima. Njegova vizija je drutvo u kojem ljudi imaju kontrolu nad svojim ivotima, u ekonomskom i svakom drugom pogledu. Ovu viziju Rosa Luxemburg Stiftung ostvaruje kroz: organizovanje politi kog obrazovanja i irenje znanja o socijalnim odnosima u savremenom svetu; stvaranje prostora za kriti ku analizu postoje eg kapitalizma; stvaranje me unarodnog foruma koji podsti e dijalog izme u levo orijentisanih institucija, pokreta i organizacija, intelektualaca i nevladinih organizacija; pruanje podrke mirovnim i me unarodnim inicijativama za socijalnu pravdu i solidarnost; o uvanje prava na demokratsku participaciju. Pored glavne kancelarije u Berlinu, RLS ima predstavnitva u Sao Paolu (Brazil), Meksiko Sitiju (Meksiko), Kitou (Ekvador), Johanesburgu (Juna Afrika), Dakaru (Senegal), Nju Delhiju (Indija), Pekingu (Kina), Hanoju (Vijetnam), Tel Avivu (Israel), Ramali (Palestina), Briselu (Belgija), Varavi (Poljska), Moskvi (Rusija) i Beogradu (Srbija). Vie informacije www.rosalux.de www.rosalux.rs

KONCEPTI PRAKSE PROBLEMI 119

CIP - , 141.82:329.14 , , 1954ta je socijalizam? : koncepti, prakse, problemi / Mihael Bri, Kristof per ; [prevod sa nemakog ore Tomi]. - Beograd : Rosa Luxemburg Stiftung, 2012 (Beograd : Pekograf ). - 118 str. ; 16 cm Prevod dela: Was ist Socialismus? / Michael Brie, Christoph Spehr. - Tira 700. - Str. 5-6: Za poetak / Ana Veselinovi, Milo Jadi i Boris Kanzleiter. - Napomene uz tekst. ISBN 978-86-88745-01-7 1. , , 1963- [] a) COBISS.SR-ID 188956428

irom sveta je po ela jedna nova diskusija o socijalizmu. Iz krize neoliberalizma izrasta potraga za alternativama. Kapitalizam nije poslednja re istorije. Ali da li je socijalizam slede e poglavlje? I ta uopte on zna i? Koji kon ikti su obeleavali socijalizam u njegovoj istoriji? Koje kontradikcije danas obeleavaju socijalisti ko miljenje i delovanje? Kakvu budu nost socijalizam ima u 21. veku?