List of acronyms Al Aluminium Ca Calcium CaCO3 Calcium carbonate CEC Kapacite razmene katjona COLE Koeficijent linearne proirljivosti

EC Elektrina provodljivost ECe Elektrina provodljivost zasienih ekstrakta ECEC Efikasan CEC ESP Razmenljiv procenat natrijuma FAO Organizacija za Poljoprivredu i Hranu Ujedinjenih Nacija Fe Gvoe HCl Hlorovodonina kiselina IRB Internacionalna Referentna Baza za Klasifikaciju Zemljita ISRIC Internacionalna Referenca Zemljita i Informacioni Centar ISSS Internacionalno Drutvo Nauke o Zemljite IUSS Internacionalni Savez Nauke o Zemljitu K Kalijum KOH Kalijum hidroksid Mg Magnezijum Mn Mangan N Azot Na Natrijum NaOH Natrijum-hidroksid ODOE Optika specifina teina oksalat ekstrakta P Fosfor RSG Referentne Grupe Zemljita S Sumpor SAR Odnos absorpice natrijuma SiO2 Silicijum dioksid SUITMA Zemljita u Urbanim, Industrijskim, Saobraajnim i Rudarskim Oblastina (posebna radna grupa) Ti Titanijum TRB Ukupna rezerva baza UNEP Program Zatite ivotne Sredine Ujedinjenih Nacija UNESCO Obrazovna, Nauna i Kulturna Organizacija Ujedinjenih Nacija USDA Odeljenje Poljoprivrede Ujedinjenih Nacija SRB Svetska Referentna Baza za Zemljine Resurse Zn Cink OSNOVNI PRINCIPI Opti principi na kojima se zasniva SRB su utvreni tokom ranih sastanaka u Sofiji 1980 i 1981, i dalje razraeni od strane radnih grupa kojima je poveren njihov razvoj. Ovi opti principi se mogu rezimirati na sledei nain: Klasifikacija zemljita zasniva se na svojstvima zemljia definisana u smislu dijagnostikih horizonata, svojstva i materijala, koji u najveoj moguoj meri treba da bude merljiv i uoljiv na terenu. Izbor dijagnostikih osobina uzima u obzir njihov odnos sa procesima formiranja zemljita. Poznato je da razumevanje procesa formiranja zemljita-doprinosi boljoj karakterizaciji

zemljita, ali da ne bi trebalo da se, kao takva, koristi kao kriterijum razlikovanja. U meri u kojoj je to mogue na visokom nivou generalizacije, izabrane su dijagnostike funkcije koje su od znaaja za upravljanje zemljitem. Klimatski parametri se ne koriste u klasifikaciji zemljita. U potpunosti je prihvaeno da ih treba koristiti u svrhe tumaenja, u dinamikoj kombinaciji sa svojstvima tla, ali ne treba da ine deo zemljita definicije. SRB je sveobuhvatan sistem klasifikacije koji omoguava ljudima da prilagode svoje nacionalne sistema klasifikacije. Obuhvata dva niza kategorikih detalja: - Referentna baza, ograniena samo na prvi nivo i ima 32 Referentne Grupe Zemljita RSG; - SRB Sistem Klasifikacije, koji se sastoji od kombinacije niza prefiksa i sufiksa kvalifikatora koji su jedinstveno definisani i dodati na naziv RSG, to omoguava vrlo preciznu karakterizaciju i klasifikaciju individualnih profila zemljita. Mnoge RSG u SRB su predstavnik velikih zemljinih regiona kako bi se pruio sveobuhvatan pregled svetskog zemljinog pokrivaa. Referentnoj bazi nije namena da zameni nacionalni sistem klasifikacije zemljita, ve da slui kao zajedniki imenitelj za komunikaciju na meunarodnom nivou. To nagovetava da bi kategorije nieg nivoa, verovatno trea kategorija SRB, mogla da primi lokalnu raznovrsnost na nivou zemlje. Istovremeno, nii nivoi istiu karakteristike zemljita koje su vane za korienje i upravljanje zemljita. Revidirana Legenda Svetske mape zemljita FAO/UNESCO (FAO, 1988) koriena je kao osnova za razvoj SRB kako bi se iskoristio meunarodni odnso zemljita koja je ve sprovedena kroz ovaj projekat i na drugim mestima . Prvo izdanje SRB, objavljen u 1998, obuhvatala je 30 RSG, drugo izdanje, objavljen u 2006, ima 32 RSG. Definicije i opisi zemljita na niem nivou jedinica odraavaju razlike u karakteristikama tla i vertikalno i bono tako da raun za prostornih veza unutar krajolika. Termin Referentna baza je konotativ zajedniki funkcije imenitelja koju SRB prisvaja. Njegove jedinice imaju dovoljno irine da se stimulie usklaivanje i korelacija postojeih nacionalnih sistema. Pored toga to slui kao veza izmeu postojeeg sistema klasifikacije, SRB takoe slui kao dosledan komunikacioni alat za izradu globalne baze podataka zemljita i za inventar i monitoring zemljita svetskih resursa. Nomenklatura koja se koristi za razlikovanje grupa zemljita sadri izraze koji su tradicionalno u upotrebi ili se mogu lako ubaciti u postojei jezik. Oni su precizno definisani kako bi se izbjegle konfuzije koja nastaje kada se imena koriste u razliite konotacije. Iako je osnovni okvir FAO Legende (sa njena dva kategorika nivoa i smernicama za razvoj klasa na trei nivo) usvojen, odlueno je da se spoje nii nivoi. Svaki RSG od SRB dobija spisak moguih kvalifikatora prefiksa i sufiksa u prioritetnom nizu, od kojih korisnik moe da napravi jedinice drugog nivoa. Jasni principi koji upravljaju razlikama klasa u SRB su: Na viem kategorikom nivou klase se razlikuju, uglavnom prema primarnom pedogenetskom procesu koji je proizveo karakteristine osobine zemljita, osim gde su posebni izvorni materijali zemljita od primarnog znaaja Na drugom nivou, zemljine jedinice se razlikuju po bilo kom sekundarnom procesu formiranja zemljita koji je znaajno uticao na osobine primarnog zemljita. U odreenim sluajevima, karakteristike zemljita koje imaju znaajan uticaj na korienje mogu biti uzete u obzir. Poznato je da mogu da se pojave brojne RSG pod razliitim klimatskim uslovima. Meutim, odlueno je da se ne uvede separacije na osnovu klimatskih karakteristika, tako da klasifikaciju zemljita nije podreena dostupnosti klimatskih podataka.

KONSTRUKCIJA Trenutno, SRB obuhvata dva niza kategorijskih detalja: 1. Niz 1: RSG, obuhvata 32 RSG; 2. Niz 2: Kombinacija RSG sa kvalifiaktorima, detaljiui osobine RSG dodavanjem jedinstveno definisanih kvalifikatora. Klju Refentnih Zemljinih Grupa Klju ka RSG u SRB osnovama iz Legende Svetske Mape Zemljita. Istorija iza Klju ka Glavnim Zemljinim Jedinicama Legende Svetske Mape Zemljita otkriva da je uglavnom zasnovana na funkcionalnosti; Klju je isplaniran da izvede pravilnu klasifikaciju to je efikasnije mogue. Redosled Glavnij Zemljinih Jedinica je bio takav da bi centralni koncept glavnih zemljita izaao skoro automatski kratkim navoenjem ogranienog broja dijagnostikih horizontal, osobina ili materijala. Tabela 1 daje pregled I logiku za redosled RSG u SRB Kljuu. The RSG su dodeljeni skupovima na osnovu dominantnih identifikatora, t.j. faktori formiranja zemljita ili procesi koji najjasnije uslovljavaju formiranje zemljita. Rasporeivanje grupa je uraeno prema sledeim principima: 1. Prvo, organska zemljita razlikuju se da ih odvoje od mineralnih zemljita (Histosols). 2. Druga glavna razlika u SRB je prepoznati ljudsku aktivnost kao faktor formiranja zemljita, otuda pozicija Antropogenih zemljita i Tehnolokih zemljita iza Histosols; takoe se ini loginim da se izdvoje novo-predstavljena Tehnoloka zemljita blie poetku Kljua, iz sledeih razloga: Odmah moe da se izdvoje zemljita koja ne treba da se diraju (toksina zemljita kojima treba da se bave eksperti); homogena grupa zemljita u udni materijali je napravljena; politiari i donosioci odluka koji konsultuju Klju odmah e naii na ova problematina zemljita. 3. Sledea su zemljita sa ozbiljnim ogranienjem u ukorenjavanju (Cryosols and Leptosols). 4. Onda dolazi grupa RSG koja su pod jakim uticajem vode ili su bila pod istim: Vertisols, Fluvisols, Solonetz, Solonchaks, ai Gleysols. 5. Sledea grupa zemljita su RSG u kojima gvoe (Fe) i/ili aluminijum (Al) igra glavnu ulogu u njihovom formiranju: Andosols, Podzols, Plinthosols, Nitisols and Ferralsols. 6. Sledea je grupa zemljita sa stajaom vodom: Planosols i Stagnosols. 7. Sledea grupacija sastoji se od zemljita koja se uglavnom pojavljuju u stepskim regionima i imaju gornji sloj tla bogat humusom i visoku baznu zasienost: Chernozems, Kastanozems and Phaeozems. 8. Sledea grupa sastoji se od zemljita iz suvih regiona sa akumulacijom sulfat kalcijuma (Gypsisols), silicijum dioksida (Durisols) ili kalcijum karbonata (Calcisols). 9. Onda dolazi grupa zemljita sa donjim slojem tla bogatim glinom: Albeluvisols, Alisols, Acrisols, Luvisols i Lixisols. 10. Konano, relativno mlada zemljita ili zemljita sa malo ili bez razvoja profila, ili veoma homogeni peskovi, su grupisani zajedno: Umbrisols, Arenosols, Cambisols and Regosols.

TABELA 1 Racionalizovani Klju za SRB Referentne Grupe Zemljita

Setovi zemljita 1. Zemljite sa debelim organskim slojem 2. Zemljite sa jakim uticajem 2. oveka 3. 4. Zemljite sa ogranienom 5. dubinom zakorjenjavanja zbog 3. leda ili stena 6. 4. Zemljite pod uticajem vode 7. 8. 5. Zemljita specifina po Fe i Al spojevima

Referentna grupa

Glavne osobine

HISTOSOLS ANTHROSOLS TECHNOSOLS CRYOSOLS LEPTOSOLS VERTISOLS FLUVISOLS SOLONETZ SOLONCHAKS GLEYSOLS ANDOSOLS PODZOLS PLINTHOSOLS NITISOLS FERRALSOLS PLANOSOLS STAGNOSOLS CHERNOZEMS KASTANOZEMS PHAEOZEMS

Debeo organski sloj Intenzivna poljoprivreda Puno artefakata Uticaj leda Uticaj stena Zemljita bogata glinom Plavna podruja Alkalna zemljita Zemljita bogata solima Podzemna voda Alofani/AI-humusni kompleksi Eluvijacija i iluvijacija Akumulacija gvoa u hidromorfnim uslovima Glina male aktivnosti, jaka struktura Dominacija kaolinita i seskvioksida Nagli diskontinuitet teksture Strukturni ili umereni teksturni diskontinuitet Tipino molini Prelaz u suvljlu klimu Prelaz u vlaniju klimu Gips Kalcijum sulfat Silicijum dioksid Ispiranje izbledelog materijala u pukotine iluvijalnog horizonta Glina velike aktivnosti, niska zasienost bazama Glina male aktivnosti, niska zasienost bazama Glina velike aktivnosti, visoka zasienost bazama Glina male aktivnosti, visoka zasienost bazama

6. Zemljita sa stagnirajuom vodom Zemljita sa akumulacijom 7. organske materije, visoka zasienost bazama 8.

Akumulacija manje rastvorljivih GYPSISOLS DURISOLS soli ili neslanih substanci CALCISOLS 9. ALBELUVISOLS Zemljita sa podhoriziontom ALISOLS bogatim glinom ACRISOLS LUVISOLS LIXISOLS

Relativno mlada zemljita sa 10 slabim ili nikakvim razvojem . profila

UMBRISOLS ARENOSOLS CAMBISOLS REGOSOLS

Kiseli tamni povrinski horizont Peskovita zemljita Umereno razvijena zemljita Slabo izraeni razvoj profila

Nivo kvalifikatora U SRB, razlika je napravljena izmeu tipino povezanih klasifikatora, meufaznih i drugih kvalifikatora. Tipino povezani kvalifikatori se razmatraju u Kljuu za odreeni RSG, na primer, Hydragric ili Plaggic za Anthrosols. Meufazni kvalifikatori su oni koji reflektuju vane diagnostike kriterijume drugog RSG. SRB Klju e u tom sluaju diktirati izbor RSG i meufazni kvalifikator u tom sluaju obezbeuje most ka drugom RSG. Drugi kvalifikatori su oni koji nisu tipino povezani sa RSG i ne povezuju se sa drugim RSG, na primer Geric ili Posic za Ferralsole. Ova grupa reflektuje karakteristike kao to su boja, bazni status, i druge hemijske i fizike osobine pod uslovom da se ne koriste kao tipino povezani kvalifikatori u toj grupi. Principi i upotreba kvalifikatora u SRB Dvo-nizni sistem se koristi za nivo kvalifikatora, sadrei sledee: Prefiks kvaifikator: tipino povezani kvalifikatori i meufazni kvalifikatori redosled meufaznih kvalifiaktora prati redosled RSG u SRB Kljuu, sa izuzetkom Arenosola; ovaj meufazni je rangiran sa strukturnim sufiks kvalifikatorima (vidi ispod). Haplic zatvara listu prefiks kvalifikatora upuujui da se ne primenjuje ni tipino povezan ni meufazni kvalifikator. Sufix kvalifikatori: drugi kvalifiaktori, redosled sledi: (1) kvalifikatori vezani za dijagnostike horizonte, osobine ili materijale; (2) kvalifikatori vezani za hemijske karkteristike; (3) kvalifikatori vezani za fizike karkteristike; (4) kvalifikatori vezani za mineroloke karkteristike; (5) kvalifikatori vezani za karkteristike povrine; (6) kvalifikatori vezani za karkteristike struktura, ukljuujujui krupne fragmente; (7) kvalifikatori vezani za boju; i (8) preostali kvalifikatori. Tabela2 prikazuje primer liste prefiksa i sufiksa TABELA 2 Prefiks i sufiks kvalifikatori u SRB sluaj Cryosols Prefix qualifiers Glacic Turbic Folic Histic Technic Hyperskeletic Leptic Natric Salic Vitric Spodic Mollic Calcic
Suffix qualifiers Gypsiric Calcaric Ornithic* Dystric Eutric Reductaquic* Oxyaquic Thixotropic Aridic Skeletic Arenic Siltic Clayic* Drainic* Transportic* Novic*

Umbric Cambic Haplic * = novo ubaeni kvalifikatori Primeri: 1. Histic Turbic Cryosol (Reductaquic, Dystric). 2. Haplic Cryosol (Aridic, Skeletic). Nazivi Prefiks kvalifikatora se uvek stavljaju pre RSG naziva; nazivi sufiks kvalifikatora se uvek stavljaju u zagradi pratei RSG naziv. Kombinacije kvaifikatora koji oznaavaju slian status ili se dupliraju nisu dozvoljeni, kao to su kombinacije Thionic i Dystric, Calcaric i Eutric, il Rhodic i Chromic. Opisivai kao to su Epi-, Endo-, Hyper-, Hypo-, Thapto-, Bathy-, Para-, Proto-, Cumuli- and Ortho- se koriste da oznae odreeni izraz kvalifikatora. Kada se klasifikuje profil zemljita, svi kvalifikatori spiska koji se primenjuju moraju biti zabeleeni. Za svrhu mapiranja, skala e odrediti broj kvalifikatora koji se koriste. U tom sluaju prefiks kvalifikatori imaju priritet nad sufiks kvalifikatorima. Listing kvalifikatora za svaki RSG odgovara veini sluajeva. Gde su potrebni kvalifikatori koji nisu na listu, sluaj treba da se dokumentuje i prijavi SRB Radnoj Grupi. Geografka dimenzija SRB kvalifiaktora podeeno da odgovara skali mapiranja SRB nije originalno dizajniran da odgovara za mapiranje zemljita ali njeni koreni u su Legendi Svetske mape zemljita. Pre nego to je SRB nastao, FAO Legenda je bila koriena za mapiranje u razliitim razmerama, i to dosta uspeno (na primer mapiranje zemljita u Bangladeu, Bocvani, Etiopiji, Evropskoj Uniji, Keniji i Ujedinjenoj Republici Tanzaniji). Da li je poeljno ili ne, ljudi koriste SRB kao alatku za mapiranje zemljita (na primer. 1:1 000 000 razmera Mapa Zemljita Evrope; 1:250 000 Mapa Zemljita Centralnog Planinskog Dela Vijetnama). Osnovni princip u mapiranju zemljita je ta da geometar zemljita dizajnira legendu mape da najvie odgovara svrsi merenja. Ukoliko je SRB dizajniran da podri mapiranje malih razmera ukupnog predela zemljita, bilo bi pogodno imati strukturu koja se ustupa da podri takve mape. Stoga, diskusija o spisku kvalifikatora ne treba da se dri u izolaciji mapa zemljita sveta ili kontinenata u SRB. Prema tome, predloeno je da SRB kvalifikatori budu povezani sa mapama malih razmera na sledei nain: samo prefiks kvalifiaktori za mapiranje izmeu 1/5*106 and 1/106 razmera; pored toga sufiks kvalifikatori za mapiranje izmeu 1/106 and 1/250*103 razmera. Za vee razmere mapiranja, predloeno je da, se takoe koriste i nacionalni ili lokalni klasifikacioni sistemi zemljita. Oni su dizajnirani da odovaraju raznovrsnoti lokalnog zemljita, koje nikada ne moe a se urauna u svetsku referentnu bazu. OBJEKAT RAZVRSTAN U SRB Kao mnoge uobiajene rei, re zemljite ima nekolik znaenja. U tradicionalno znaenje, zemljite je prirodno sredstvo za rast biljaka, bez obzira da li ima ili ne primetne horizonte zemljita (O Like many common words, the word soil has several meanings. In its traditional meaning, soil is the natural medium for the growth of plants, whether or not it has discernible soil horizons (tab za Snimanje Zemljita,1999). Godine 1998 SRB, zemljite je definisano kao:

 Trajno prirodno telo koje ima tri prostorne i jednu privremenu dimenziju. Tri glavne osobine koje upravljaju zemljitem su: Formirano je od mineralnih i organskih sastojaka i ukljuuje vrste, tene i gasne faze. Sastojci su organizovani u strukturama, specifinim za pedoloku sredinu. Ove strukture formriaju morfoloki aspekt zemljinog pokrivaa, ekvivalentno anatomiji ivog bia. One su rezultat istorije zemljinog pokrivaa i od njenih stvarnih snaga i osobina. Prouavanje strukture zemljinog pokrivala olakava percepciju fizikih, hemijskih i biolokih osobina; omoguava razumevanja prolosti i sadanjosti zemljita, i predvianje njegove budunosti. Zemljite je u stalnoj evoluciji, time dajui zemljitu njegovu etvrtu dimenzuiju, vreme. Mada ima dobrih argumenata da se ogranii ispitivanje zemljita i mapiranja na oblasti postojanog zemljita sa odreenom debljinom koja mogu da se identifikuju, SRB je zauzeo obimniji pristup da imenuje bilo koji objekat koji formira deo epiderma zemljita (Nachtergaele, 2005). Ovaj pristup ima brojne prednosti, istaknuvi da dozvoljava reavanje ekolokih problema na sistematski i kompletan nain i izbegava jalove diskusije o univerzalno dogovorenoj definiciji zemljita i njegovoj potrebnoj debljini i stabilnosti. Prema tome, objekat klasifikovan u SRB je: bilo koji materijal na dubini od 2m od povrine Zemlje koji je u kontaktu sa atmosferom, izuzimajui ive organizme, oblasti sa stalnim ledom pokrivenim drugim materijalom, i vodna tela dublja od 2m1. Definicija podrazumeva neprekidne stene, poploano urbano zemljite, zemljite industrijskih oblasti, peinsko zemljie kao i vodena zemljita. Zemljite pod neprekdinim stenama, osim onog koje se pojavljuje u peinama, se uglavnom ne uzima u obzir za klasifikaciju. U posebnim sluajevima, SRB moe da se koristi za klasifikaciju zemljita pod stenama, na primer prapedoloka rekonstrukcija okoline. Lateralna dimenzija klasifikovanog objekta treba da bude dovoljno velika da predstavlaj prirodu bilo kog horizonta i promenljivosti koje mogu da budu prisutne. Minimanla horiizontalna oblast moe da ide od 1 do 10m2 u zavisnosti od promenljivosti zemljinog pokrivaa. PRAVILA ZA KLASIFIKACIJU Klasifikacija se sastoji od tri koraka. Korak prvi Izraz, debljina, i dubina slojeva se proveravaju u skladu sa zahtevima SRB dijagnostikim horizontima, osobinama i materijalima, koji su definisani u smislu morfolokih i/ili analitikih kriterijuma (Poglavlje 2). Gde sloj ispunjava kriterijum vie od jednog horizionta, osobine ili materijala, posmatraju se kao preklapanje ili podudaranje.. Korak drugi Opisana kombinacija dijagnostikih horizonata, osobina i materijala se uporeuje sa SRB Kljuem (Poglavlje 3) da bi se pronala RSG, to je prvi nivo SRB klasifikacija. Korisnik treba da proalzi kroz klju sistematski, poevi od poetka i odbacujui jedan po jedan sve RSG za koje se ne ispunajvaju traeni uslovi. Zemljite pripada prvoj RSG za koju ispunjava sve navedene zahteve. Korak trei Za drugi nivo SRB klasifikacije, koriste se kvalifikatori. Kvalifikatori su navedeni u Kljuu sa svakom RSG kao prefiks i sufiks kvalifikatorom. Prefiks kvalifikatori obuhvataju one koji
1

U plimskim oblastima, dubina od 2m se primenjuje kada je oseka.

su tipino povezani sa RSG i meufaze drugih RSG. Svi drugi kvalifikatori su navedeni kao sufiks kvalifikatori. Za klasifikaciju na drugom nivou, svi primenjeni kvalifikatori treba da budu dodati imenu RSG. Suvini kvalifikatori (ije karakteristike su ukljuene u prethodnom nisu kvalifikatora) se ne dodaju. Prefiks kvalifikatori se dodaju pre naziva RSG bez zagrade i bez zareza. Redosled ide sa desna na levo, na primer, glavni kvalifikator na listi stoji najblie nazivu RSG. Sufiks kvalifikatori se dodaju u zagradi nakon naziva RSG i odvojeni su zarezima jedan od drugog. Redosled je sa leva na desno prema vrh-dno redosledu u spisku kvalifikatora. Vidi primer ispod. Opisivai mogu da se koriste da navedu stepen izraavanja kvalifikatora. Pokriveni slojevi koji se odnose na dijagnostike horizonte, osobine i materijale, mogu biti identifikovani Thapto- opisivaem, koji moe da se koristi sa bilo kojim primenljivim kvalifikatorom, navedenim u Poglavlju 5, ak i ako kvalifikator nije spomenut u specifinoj listi kvalifikatora za dotinu RSG u Poglavlju 3. U tom sluaju, Thapto... se dodaje kao zadnji sufiks kvalifikator. Gde je zemljite zatrpano pod novim materijalom, sledea pravila se primenjuju: 1. Gornji sloj novog materijala i zemljite ispod se klasifikuju kao jedno zemljite ukoliko se oba kvalifikukju kao Histosol, Technosol, Cryosol, Leptosol, Vertisol, Fluvisol, Gleysol, Andosol, Planosol, Stagnosol ili Arenosol. 2. Inae, novi materijal se klasifikuje na prvom nivou ukoliko je novi materijal 50cm ili deblji ili ukoliko novi materija, sam za sebe, ispunjava uslove druge RSG osim Regosol.. 3. U svim drugim sluajevima, zemljite ispod se klasifikuje na prvom nivou. 4. Ukoliko je gornji sloj klasifikovan na prvom nivou, naziv zemljita ispod se prepoznaje sa Thapto- opisivaem i -ic dodato na RSG nazivu zemljita ispod gornjeg sloja. Ceo je stavljen u zagradi nakon naziva gornjeg sloja zemljita dodajui re preko izmeu, na primer, Technic Umbrisol (Greyic) over (Rustic Thapto-Podzolic (Skeletic). Ukolio je donji sloj zemljita klasifikovan na prvom nivou, materijal u gornjem sloju je identifikovan sa Novic kvalifikatorom. Preporuuje se da se koristi Uputstvo za Opis Zemljita (FAO, 2006) za opis zemljita i njenih karakteristika. Korisno je da se navede okolnost i dubina diagnostikog horizonta,identifikovanih osobina i materijala Klasifikacija terena obezbeuje preliminarnu procenu koristei sve primetne ili lako merljive osobine i karakteristike zemljita i terena. Konana klasifikacija je napravljenaj kada analitiki podaci postanu dostupni. Preporuuje se da se prati Procedure Analia Zemljita (Van Reeuwijk, 2006) u odreivanju hemijskih i fizikih karakteristika. Rezime ovoga je u prilogu u Aneksu 1. Primer SRB klasifikacije zemljita Zemljite ima gvoevit horizont: struktura u gornjem delu gvoevitog horizonta menaj se od peskovite sugline do peskovite gline u okvriu 15 cm. Ph je izmeu 5.5 i 6, navodei srednje do visoke bazne zasienosti. B horizont je tamno crven; ispod 50 cm, pojavljuju se pege. Terenska Klasifikacija zemljita je: Lixic Ferralsol (Ferric, Rhodic). Ukoliko kasnije laboratorijske analize otkriju da je kapacitet razmene katjona (CEC) gvoevitog horizonta manji od 4 cmolc kg-1 glina, zemljite se konano klasifikuje kao Lixic Vetic Ferralsol (Ferric, Rhodic).

POGLAVLJE 2 Dijagnostiki horizonti, osobine i materijali Dijagnostiki horizont i osobine specifine po kombinaciji atributa koji reflektuju iroko rasprostranjene, uobiajene rezultate procesa formiranja zemljita (Bridges, 1997) ili navode specifine uslove formiranja zemljita. Njihove karakteristike mogu se posmtrati ili meriti, ili na terenu ili u laboratoriji, i zahtevaju minimum ili maksimum izraavanja da se kvalifikuju kao dijagnostiki. Pored toga, dijagnostiki horizonti zahtevaju odreenu debljinu, time formirajui prepoznatiljiv sloj u zemljitu. Dijagnostiki materijali su materijali kojii znaajno utiu na pedogenetike procese. DIJAGNOSTIKI HORIZONTI Albini horizon Opti Opis Albini horizont (Od Latinskog albus, bele) je svetlo obojen podpovrinski horizont iz kog su uklonjeni glina i slobodni oksidi gvoa, ili u kojima su oksidi izolovani do te mere da je boja horizonta odreena o bojom peska i esticama mulja a ne zatitnim slojevima na tim esticama. Uopteno ima slabo izraenu strukturu zemljita ili joj sasvim nedostaje strukturalni razvoj. Gornje i donje granice su obino prekinute ili izbrisane. Morfologija granica je promenljiva i ponekad je povezuju sa Krenjakim ilama. Albini horizonti obino imaju grublju strukturu od gornjih ili donjih horizonata. Meutim, uz potovanje prema donjem spodinom horizontu, ova razlika moe biti veoma mala. Mnogi albini horizonti su povezani sa nakvaenou i sadra dokaze redukcionih uslova. Kriterijumi dijagnostike Albini horizont ima: 1. Munsell boju (suvo) sa: a. vrednou 7 ili 8 i intenzitet boje 3 ili manje; ili b. vrednou 5 ii 6 i intenzitet boje 2 ili manje; i 2. Munsell boja (vlano) sa: a. vrednou 6, 7 ili 8 8 i intenzitet boje 4 ili manje; ili b. vrednou 5 i intenzitet boje 3 ili manje; ili c. vrednou 4 i intenzitet boje 2 ili manje2. Intenzitet boje od 3 je dozvoljen ukoliko izvorni materijali imaju nijanse od 5 YR ili crvenije, i intenzitet boje je zbog boje neobloenog praha ili zrna peska; i 3. debljinu od 1cm ili vie. Identifikacija na terenu Identifikacija na terenu zavisi od boja zemljita. Pored toga, 10 runa lupa moe da se koristi da se utvrdi da zrna peska i mulja nisu obloena. Dodatne karakteristike Prisustvo premaza oko zrnca peska i mulja moe da se odredi upotrebom optikog mikroskopa za analiziranje tankih preseka. Neobloena zrna obino pokazuju veoma tanak obod na povrini. Premazi mogu biti organske prirode, da se sastoje od eleznog oksida, ili boje, i tamno su obojeni pod prozranim svetlom.
2

kvalfikacija boja se malo promenila u odnosu na one definisane od strane FAOUNESCOISRIC (FAO, 1988) i Grupe za ispitivanje zemljita (1999) da bi prilagodili albine horizonte sa znaajnim pomeranjem intenziteta boja kada su namokrene. Takvi albini horizonti se esto javljaju, na primer, u junoj Africi.

elezni premazi postaju crvenkasti u boji pod svetlost koja se odbija, dok organiski premazi ostaju braonkasto-crni. Odnosi sa nekim drugim horizontima Albini horizonti obino imaju pokrov obogaen humusnim povrinskim slojevima ali mogu biti na povrini kao rezultat erozije ili vetakog uklanjanja povrinskog sloja. Mogu se smatrati ekstremnom vrstom eluvijalnog horizonta, u obino se pojavljuju zajedno sa iluvijalnim horizontima kao to su argini, natrini ili spodini horizonti, koje pokrivaju. U peskovitom materijalu, albini horizonti mogu da dostignu znaaju debljinu, do nekoliko metara, naroito u vlanim tropskim oblastima, i povezani dijagnostiki horizonti mogu biti teki za utvrivanje. Antrakvini horizont Opti opis Antrakvini horizont (od Grkog anthropos, ovek and Latinskog aqua, voda) je povrinski sloj indukovan ovekovim delovanjem koji obuhvata gazacitni sloj i oranicu. Kriterijum dijagnostike Antrakvini horizont je povrinski horizont i ima: 1. gazacitni sloj sa oba: a. Munsell nijansa od 7.5 YR ili jo ue ili GY, B ili BG nijansa; vrednost (vlano) od 4 ili manje; intenzitet boja (vlano) od 2 ili manje3 ; i b. razvrstane nakupine zemljita i mehuraste pore; i 2. oranica ispod gazacitnog sloja sa svim sledeim: a. ploasta struktura;i b. nasipna teina vea za 20 posto ili vie (relativan) od one gazacitnog sloja; i c. ukasto-braonkasti, braon ili crvenkasto-braonkasti elezno-manganske pege ili premazi; i 3. debljina od 20 cm ili vie. Identifikacija na terenu Antrakvini horizont pokazuje dokaze redukcije i oksidacije zahvaljujui potapanju tokom jednog dela godine. Kada nije potopljen, veoma je rasturen i ima rastresito sabijanje ili razvrstane male skupine. Oranini deo je kompaktan, sa ploastom strukturom i veoma sporim proceivanjem. Ima ukaso-braon, braon ili crvenkasto-braon raste pege du pukotina i otvora korena. Antrini horizont Opti opis Antrini horizont ( Grkog anthropos, ovek) je osrednje debeo, tamno-obojen porvrinski horizont koji je rezultat dugorone kultivacije (oranje, stavljanje krea, ubrenje, itd.) Kriterijumi za dijagnostiku Antrini horizont4 je horizont sa mineralnom porvinom i: 1. ispunjava sve uslove, boja, struktura i organska materija, molinog ili ubrinog horizonta; i 2. pokazuje dokaze ljudskog remeenja imajui jedan ili vie od sledeeg:
3 4

Uslovi boja uzeti iz kineske taksonomije zemljita (CRGCST, 2001) Promenjeno po Krogh and Greve (1999).

a. naglu niu granicu na dubini oranja, oranini deo; ili b. komade primenjivanog krea; ili c. meanje slojeva zemljita kultivacijom; ili d. 1.5 g kg-1 ili vie P2O5 rastvorljiv u 1-posto limunske kiseline; i 3. ima vie od 5 posto (po zapreminie) ivotinjskih pora, ili drugih tragova zemljita ivotinjske aktivnosti ispod dubine obraivanja zemljita; i 4. ima debljinu od 20 cm ili vie. Identifikacija na terenu Antrini horoizonti se vezuju za stara obradiva zemljita koja su bila kultivisana vekovima. Znaci meanja ili kultivacije, dokazi korienja krea (na primer, ostaci korienog krea u komacima) i njihova tamna boja su glavni kriterijumi za prepoznavanje. Odnos sa drugim horizontima Anthrini horizonti mogu da nalikuju ili da se preklapaju sa molinim ili umbrinim horiozotnima. Antrini horizonti mogu da se razviju iz umrinih horizonta usled ljudske intervencije. Kako se na njima koristio kre znaajan vremenski period, njihova bazna zasienost je visoka. Ovo ih izdvaja od umbrinih horizonata. Uobiajena slaba bioloka aktivnost ispod dubine oranja je neuobiajena kod zemljita sa molinim horizontima. Argini horizont Opti opis Argini horizont (od Latinskog argilla, bela glina) je podpovrinski horizont sa izraenim veim sadrajem gline od povrinskog horizonta. Strukturna razlika moe biti prouzrokovana: iluvijalna akumulacija gline; predominantna pedogentska formacija gline u donjem sloju zemljita; unitenje gline u povrinskkom horizontu; selektivna povrinska erozija gline; kretanje na gore krupnijih delova usled oticanja ili smanjivanja; bioloka aktivnost; kombinacija dva ili vie ovih razliitih procesa. Sedimentacija povrinskih materijala koji su krupniji od podpovrinskog horizonta moe da pojaa pedogenetsku strukturnu razliku. Meutim, puki litoloki diskontinuitet, kakav moe da se pojavi kod aluvijalnih naslaga, se ne kvalifikuje kao argini horizont. Zemljita sa arginim horizontima esto imaju i specifine skupine morfolokih, fizikohemisjkih i minerolokih osobina a ne samo jednostavan porast gline. Ovo sobine omoguavaju da se razdvoje razliite vrste argikih horizonata i da se prate njihovi razvojni putevi (Sombroek, 1986). Kriterijumi za dijagnostiku Argini horizont: 1. ima strukturu ilovaastog peska ili sitnije i 8 posto ili vie gline u tankom delu zemlje: i 2. jedan ili oba od sledeeg: a. ima, ukoliko gornji horizont grublje strukture je prisutan i nije oran i nije odvojen od arginog horizonta litolokom isprekidanou, vie gline od ovog gornjeg sloja tako da: i. ukoliko gornji horizont ima manje od 15 posto gline u tankom delu zemlje, argini horizont mora da sadri najmanje 3 posto vie gline; ili ii. ukoliko gornji horizont ima 15 posto ili vie ali manje od 40 posto gline sitnoj frakciji zemljita, odnos gline u arginom horizontu u poreenju sa gornjim horizontom mora da bude 1.2 ili vie; ili

iii. ukoliko gornjji horizont ima 40 posto ili vie ukupne gline u sitnoj frakcjii zemljita, argini horizont mora da sadri najmanje 8 posto vie gline; ili b. ima dokaza iluvijalnosti gline u jednoj ili vie od sledeih oblika: i. glina sa prelaskom zrnca peska; ili ii. film gline na porama; ili iii. filmovi gline na vertikalnim i horizontalnim povrinama nakupina zemljita; ili iv. u tankom delu, usmerena tela gline koja obuhvataju 1 posto ili vie tog dela; ili v. koeficijent linearne proirljivosti (COLE) od 0.04 ili vei , i odnos sitne gline5 i ukupne gline u arginom horizontu vei od 1.2 puta ili vie od odnosa u gornjem horizontu krupnije strukture; i 3. ima, ukoliko je gornji horizont krupnije strukture prisutan koji nije oran i nije odvojen od arginog horizonta litolokim diskontinuitetom, porast sadraja gline u okviru vertikalne razdaljine jednog od sledeih: a. 30 cm, ukoliko postoje dokazi iluvijacije gline; ili b. 15 cm; i 4. ne formira deo natrikog horizonta; i 5. ima debljinu od jedne desetine ili vie od ukupne debljine svih gornjih horizonata, ukoliko prisutni, i jedno od sledeeg: a. 7.5 cm ili vie, ukoliko nije totalno sastavljen od ljuskica (koje su 0.5 cm ili deblje) i struktura je sitnija od ilovaastog peska; ili b. 15 cm ili vie (kombinovana debljina, ukoliko se u potpunosti sastoji od ljuskica koje su 0.5cm ili deblje). Identifikacija na terenu Razlika u strukturi je glavna karakteristika za prepoznavanje argikih horizonata. Iluvijalna priroda moe da se ustanovi korienjem 10 rune lupe ukoliko se pojavi opna gline na ped povrini, u pukotinama, porama i u kanalima iluvijalni argini horizont treba da ima opne gline na barem 5 posto i horizontalnih i vertikalnih ped povrinama zemljita i u porama. Opne gline se esto teko detektuju kod zemljita koje se smanjuje-raste. Prisustvo opni gline u zatienim delovima, na primer, porama ispunjava uslove za iluvijalni argini horizont.

Dodatne karakteristike Iluvijalni karakter argikog horizonta moe da se utvrdi korienjem izbrusaka. Dijagnostiki iluvijalni argini horizonti moraju da pokazuju oblasti sa usmerenom glinom koje sainjavaju u proseku najmanje 1 posto ukupnog poprenog preseka. Drugi testovi su analiza distribucije estica, da se utvrdi porast sadraja gline u odreenoj dubini, i analiza sitne gline/ukupne gline. U Iluvijalnom arginom horizontu, odnos sitne gline i ukupne gline je vei nego u gornjim horizontima, izazvan preferencijalnom eluvijacijom estica sitne gline. Ukoliko zemljite pokazuje litoloki diskontinuitet preko ili u arginom horinontu, ili ukoliko je povrinski horizont uklonjen erozijom, ili ukoliko samo orani sloj je iznad arginog horizonta, iluvijalna priroda mora jasno da se utvrdi. Odnos sa drugim dijagnostikim horizontima Argini horizonti se uobiajeno povezuju sa i smetaju ispod eluvijalnih horizonta, t.j. horizotni iz kojih je glina i Fe uklonjena. Mada prvo formiran kao podpovrinski horizont, argini horizonti mogu da se pojave na povrini kao rezultat erozije ili uklanjanja gornjeg horizonta.
5

Sitna Glina: < 0.2 m ekvivalentan prenik

Neki horizontu sa porastom gline mogu imati komplet osobine koje karakteriu feralini horizont, t.j. nizak CEC i efikasan CEC (ECEC), nizak sadraj dispergovane gline i nizak sadraj minerala, sve preko dubine od 50 cm. U takavim sluajevima, feralini horizont ima prioritet nad arginim horizontom u svrhu klasifikacije. Meutim, argini horizont preovlauje ukoliko je iznad feralinog horizonta i ima u svom gornjem delu preko dubine od 30 cm, 10 posto ili vie dispergovanu glinu, osim ako materijal zemljita ima gerine osobine ili vie 1.4 posto orgnskog ugljenika. Arginom horizontu nedostaju karakteristike zasienosti natrijuma koju ima natrini horizont. Argini horizonti kod hladnih i vlanih, slobodno draniranih zemljita visoravni i planina u tropskim i suptropskim oblastima mogu da se pojave sa sombrinim horizontima. Kalcini horizont Opti opis Kalcini horizont (od Latinskog calx, kre) je horizont u kome se sekundarni kalcijum karbonat (CaCO3) akumulirao u rasipnoj formi (kalcijum karbonat prisutan samo u obliku sitnih estica manjih od 1mm, ratrkanih u matriksu) ili kao diskontinuirane koncentracije (pseudomicelijum, meko i tvrdo grumenje, ili ile). Akumulacija moe biti u matinom materijalu ili u podpovrinskom horizontu, ali se moe pojaviti i u povrinskim horizontima. Ukoliko akumulacija slabih karbonata postane takva da sve ili veina pedolokih i/ili litolokiih struktura nestane i stalna koncentracija kalcijum karbonata prevagne, hiperkalcian kvalifikator se koristi. Kriterijum za dijagnostiku Kalcian horizont ima: 1. kalcijum karbonat ekvivalent u sitnom delu zemlju od 15 posto ili vie; i 2. 5 posto ili vie (u zapremini) sekundarni karbonati ili kalcijum karbonat ekvivalent od 5 posto ili vie (apsolutno, po masi) nego u donjem sloju; i 3. debljina od 15 cm ili vie. Identifikacija na terenu Kalcium karbonat se moe identifikovati na terenu korienjem rastvora hlorovodonine kiseline (HCl). Stepen vrenja (samo ozvuan, vidljiv kao pojedinani mehurii, ili u obliku pene) je simptom koliine prisutnog krea. Ovaj test je vaan ukoliko su prisutne samo rasipne distribucije. Kada se pena razvije nakon dodavnja 1 M HCl, nagovetava kalcijum karbonat ekvivalentan blizu ili vie od 15 posto. Ostale indikacije prisustva kalcijum karbonata su: bela, rozikasta do crvene, ili sive boje (ukoliko ne preklapa horizonte bogate u organskom karbonatu); slaba poroznost (interagregatna poroznot je obino manja od one kod horiizonta odman iznad i, verovatni, takoe manje nego kod horizonta direktno ispod ). Sadraj kalcijum karbonata se moe poveati sa dubinom, ali ovo je teko ustanoviti na nekim mestima, naroito gde se kalcini horizonti pojavljuju u dubljim podslojevima. Prema tome, akumulacija sekundarnog krea je dovolja da se dijagnosticira kalcini horizont. Dodatne karakteristike Odreivanje koliine kalcijum karbonata (po masi) a i promena u okviru profila zemljita sadraja kalcijum karbonata su glavni analitiki kriterijumi za ustanovljivanje prisustva kalcinog horizonta. Odreivanje pH (H2O) omoguava razliku izmeu akumulacija sa baznim (kalcinim) karakterom (pH 8.08.7) usled dominancije CaCO3, i onih sa ultrabaznim (ne-kalcinim) karakterom (pH > 8.7) zbog prisustva MgCO3 ili Na2CO3.

Pored toka, mikroskopske analize tankih preseka mogu da otkriju prisustvo rastvorljivih formi u horizontu iznad ili ispod kalcinog horizonta, dokaz silikatne epigeneze (pseudomorfni kalcit nakon kvarca), ili prisustvo drugih akumuliranih struktura kalicjum karbonata, dok mineroloke analize kalcinog horizonta esto pokazuju karakteristike gline ograniene ivotne sredine kao to je smektit, sepilot hidratisani silikat magnezijuma - i paligorskit. Odnosi sa drugim dijagnostikim horizontima Kada kalcini horizonti ovrsnu, odigrava se prelaz na perokalcini horizont, iji opis moe biti masivan ili ploast. U suvim regionima i u prisustvu sulfatnog zemljita ili podzemnih rastvora, kalcini horizonti pojavljuju se u vezi sa gipsinim horizontima. Kalcini i gipsini horizonti obino (ali ne svud) okupiraju razliita mesta u profilu zemljita zbog razlike u rastvorljivosti kalcijum karbonata i kalcijum sulfata, i obino mogu jasno da se razdvoje jedan od drugog po razlici u morfologiji. Kristali kalcijum sulfata imaju tendenciju da budu u obliku igle, esto vidljivi golom oku, dok su pedogenetski kristali kalcijum karbonata mnogi sitnije veliine. Kambrini horizont Opti opis Kambrian horizont (od Italijanskog cambiare, promeniti se) je podpovrinski horizont koji pokazuje dokaze promena koje se odnose na donje horizonte. Kriterijumi za dijagnostiku Kambian horizont: 1. ima strukturu u sitnom delu zemlje veoma sitnog peska, ilovaastog veoma sitnog peska6, ili sitnije; i 2. ima strukturu zemljita ili nedostatak kamenite strukture7 u polovini ili vie od zapremine sitne zemlje; i 3. pokazuje dokaze promene u jednom ili vie od sledeeg: a. vei Munsell intenzitet boja (vlano), vea vrednost (vlano), crveniaj nijansa, ili vei sadraj gline od donjeg ili gornjeg sloja; ili b. dokaz uklanjanja karbonata8 - ili kalcijum sulfta; ili c. prisustvo strukture zemljita i nedostatak strukture stena u celokupnom sitnom delu zemlje i, ukoliko karbonati i kalcijum sulfat nisu pristuni u matinom materijalu i u praini koja pada na zemljite; i 4. ne formira deo oranog sloja, ne sastoji se od organskog materijala i ne formira deo antrakvinog, arginog, kalcinog, durinog, feralinog, fraginog, gipsnog, hortinog, hidragrinog, iragrinog, natrinog, nitinog, petrokalcinog, petrodurinog, petrogipsnog, petroplintinog, plaginog, plintinog, salinog, sombrinog, spodinog, umbrinog, terinog, i 5. ima debljinu od 15 cm ili vie.
6

Veoma sitan pesak ilovaast sitan pesak: 50 posto ili vie dela izmeu 63 i 125 m Termin stena se takoe odnosi na nevezane sedimente u kojima je raslojavanje jo uvek vidljivo

Kambian horizont uvek ima manje karbonata od donjeg horizonta sa akumulacijum kalcijum karbonata. Meutim, ne svi primarni karbonati moraju da se lue iz horizonta da bi se kvalifikovali kao kambini horizonti. Ukoliko su svi krupniji komadi u donjem horizontu potpuno prevueni kreom, neki od ovih komada u kambinom horizontu su delom bez premaza. Ukkoliko su krupni koamda u horizontu koji pokazu akumulaciju kalcijum karbonata premazani samo sa donje strane, oni u kambinom horiizontu onda nemaju premaz.

Odnosi sa drugim horizontima Kambini horizont se moe smatrati preteom mnogih drugih dijagnostikih horizonata. Svi ovi horizonti imaju specifine osobine, kao to su iluvijalne ili zaostale akumulacije, uklanjanje materija drugih osim karbonata, kalcijum sulfata, akumulacija rastvorljivih komponenti, ili razvoj specifinih struktura zemljita, koij nisu prepoznatljivi u kambinom horizontu. Kambini horizonti na hladnim i vlanim, slobodno dreniranim zemljitima visoravni i planina u tropskim i suptropskim oblastima pojavljuju se u vezi sa sombrinim horizontima. Kriini horizont Opti opis Kriini horizont (od Grkog kryos, hladno, led) je horizont stalno smrznutog zemljita mineralnih ili organiskih materija. Kriteirjum za dijagnostiku Kriian horizont ima: 1. kontinuirano dve ili vie godina jedno od sledeeg: a. masivan led, cementaciju ledom ili vidljive ledene kristale; ili b. temepraturu zemljita od 0 C ili ispod i nedovoljno vode da se formiraju vidljivi kristali leda; i 2. debljinu od 5 cm ili vie. Identifikacija na terenu Kriini horizonti se pojavljuju u oblastima sa permafrostom9 i pokazuju dokaze segregacije trajnog leda, esto povezanih sa dokazima kriogeninih procesa (pomean materijal zemljita, poremeeni horizonti zemljita, involucija, organski upadi, dizanje mraza, odvajanje krupnog od sitnog materijala zemljita, pukotine, karakteristino iarana povrine, kao to su humke zemlje, zamrznute humke, kameni krugovi, trake, mree i poligoni) iznad kriinog horizonta ili na povrini zemljita. Zemljita koja sadre slanu vodu ne smrzavaju se na 0 C. Da bi formirale kriian horizont, takva zemljita moraju da budu dovoljno hladna da bi smrzla. Da bi identifikovali osobine krioturbacije, razvrstavanja ili toplotna kontrakcija, profil zemljita treba da se ukrsti sa razliitim elementima karakterstino iaranog tla, ukoliko ga ima, ili da bude iri od 2 m. Inenjeri prave razliku izmeu toplog i hladnog permafrosta. Topli permafrost ima temperaturu vilju od -2 C i treba da se smatra nestabgilnim, Hladni permafrost ima temperaturu od -2 C ili niu i moe sigurnije da se koristi u svrhu izgradnje pod uslovom da temperatura ostane pod kontrolom.

Odnosi sa drugim horizontima Kriini horizuont moe da nosi karakteristike histinog, andinog folinog ili spodinog horizonta, i moe da se pojavi u vezi sa salinim, kalcinim, molinim ili umbrinim horizontom. U hladnim neplodnim oblastima, jermini horizonti mogu se nai u vezi sa kriinim horizontima.
9

Permafrost:sloj zemljita ili stena, na nekoj dubini ispod povrine, na kojoj je temperatura kontinuirano bila ispod 0 C barem nekolikogodina. Postoji gde letnje toplote ne uspeju da dospeju do osnove sloja smrznutog tla. Renik Arktike Klimatologije i Meteorologije, Nacionalni Centar Podataka o Snegu i Ledu, Boulder, USA (http://nsidc.org).

Durini horizont Opti opis Durini horizont (od Latinskog durus, tvrd) je podpovrinski horizont koji pokazuje slabo cementirano grumenje do stvrdnutog ili vrstu masu cementiranu silicijum dioksidom (SiO2), verovatno u obliku opala i mikrokristalizovanih oblika silicijum dioksida (durinodes). Durinode esto imaju karbonat premaz koji treba da bude uklonjen sa HCl pre gaenja durinoda kalijum hidroksidom (KOH). Kriterijum za dijagnostiku Durini horizont ima: 1. 10 posto ili vie (po zapremini) slabo cementiranog do stvrdnutog grumenja (durinodes) obogaenog silicijum dioksidom ili delove raspucalog petrodurinog horizonta koji pokazuje sve od sledeeg: a. kada suv, manje od 50 posto krea u 1 M HCl ak i nakon produenog potapanja, ali 50 posto ili vie krea u koncentrovanom KOH, koncentrovani NaOH ili u naizmeninim kiselo i alkalno; i b. vrsti ili veoma vrsti i lomljivi kada mokri, pre i nakon tretmana kiselino; i c. ima prenik od 1 cm ili vie;i 2. debljina od 10 cm ili vie. Dodatne karakteristike Suvi grumeni se ne raspadaju primetno u vodi, ali dugo potapanje moe da rezultira u odvajanju veoma tankih ploica i malo odvajanja. U poprenom preseku, veina grumeni su priblino koncentrini, i koncentrini slojevi opala mogu se videti pod lupom. Odnosi sa nekim drugim dijagnostikim horizontima U neplodnim regionima, durini horizonti se pojavljuju u vezi sa gipsnim horizontom, petrogipsnim, kalcinim i petrokalcinim horizontima. U vlanijim klimama, durini horizonti mogu da stepenuju u fragini horizont. Feralini horizont Opti opis Feralini horizont (od Latinskog ferrum, gvoe, i alumen, jedan) je podvrinski horizont koji je nastao usled duge i intenzivne izloenosti vremenskim uslovima u kojima je glinasti deo pod dominacijom slabo aktivne gline a frakcije praha i peska pod veoma otpornim mineralima kao to su hidroksidi Fe, Al, Mn titanijuma (Ti). Diagnostic criteria Feralini horizont: 1. ima peskovitu glinu ili sitnije veliine estica i manje od 80 posto (zapreminski) ljunak, kamenje, pisoplintine grumene i petroplintini ljunak; i
10

Vidi Aneks 1

11

Primeri minerala koju su ukljueni u znaenje minerali koji se ne raspadaju usled atmosferskih promena su svi 2:1 filosilikati, hloriti, sepioliti, poligorskit, alofan, 1:1 trioctahedral filosilikata (serpentines), feldspar, feldspathoid, fero-magnezijum minerali, staklo, zeoliti, dolomit i apatit. Namera termina minerali koji se ne raspadaju usled atmosferskih promena je ukljuiti one minerale koj su nestabilni u vlanim klimama sa drugim mineralima, kao to je kvarc i 1:1 sipkava glina, ali koje su mnogo otpornije na atmosferske promene od kalcita (Soil Survey Staff 2003).

2. ima CEC (po 1 M NH4OAc) od manje od 16 cmolc kg-1 glina10 i ECEC (zbir promenljive baze plus zbir promenljive kiselosti u 1 M KCl) od manje od 12 cmolc kg-1 gline; i 3. ima manje od 10 posto dispergovane gline, osim ako ima jedno ili oba od sledeeg: a. gerine osobine; ili b. 1.4 posto organskog ugljenika; i 4. ima manje od 10 posto (po broju zrna) minerala pod uticajme atomosferskih promena11 u 0.050.2 mm delu; 5. nema andine ili vitrine osobine; i 6. ima debljinu od 30 cm ili vie. Identifikacija na terenu Feralini horizonti se vezuju sa starim i stabilnim formacijama zemljita. Mikrostruktura se ini na prvi pogled da je srednja do slaba ali obino feralini horizonti imaju jaku mikroagregaciju. vrstina je obino sipkava; zemlja prolazi izmeu prstiju kao brano. Gromuljice feralinog horizonta su obino relativno laki u masi zbog niske gustine, mnogi feralini horizonti daju tup zvuk kada se udare upuujui na visoku poroznost. Iluvijacija i karakteristike pritisaka kao to su glinasta opna i presija povrine uglavnom nedostaju. Granice feralinog horizonta su obino rairene i mala razlika se moe primetiti u boji i veliilni estica u okviru horizonta. Struktura je peskovita ilovaa ili sitnije u sitnoj frakciji zemljita; ljunak, kamenje pisoplintino grumenje ili piroplintini ljunak obuhvata manje od 80 posto (po zapremini). Dodatne karakteristike Kao alternativa potreba minerala koji se ne raspadaju usled atmosferskih promena ukupna bazna rezerva (TRB = razmenljiv plus mineral kalcijum [Ca], magnezijum [Mg], kalijum [K] i natrijum [Na]) od manje od 25 cmolc kg-1 zemljita moe biti indikativna. Odnosi sa nakim drugim horiizontima Feralini horizonti mogu da ispune uslove porasta gline koji karakteriu argini horizont. Ukoliko gornji 30 cm horizonta pokazuju porast gline koji obuhvata 10 posto ili vie gline, argini horizont ima prednost nad feralinim horiizontom u svrhu klasifikacije, osim ako zemljite ima gerine osobine ili vie od 1.4 posto organskog karbona. Kiseli amonijum oksalat (pH 3) ekstraktovan Fe, Al and silicijum (Alox, Feox, Siox) u feralinim horizontima su veoma niski to ih izdvaja od nitinih horizonta i slojeva sa andinim ili vitrinim osobinama. Nitini horizont ima znaajnu koliinu aktivnog eleznog oksida: vie od 0.2 posto kiseli oksalat (pH 3) ekstraktovan Fe iz sitne frakcije zemljita koji je, pored toga, vie od 5 posto citrat-dithionite ekstraktovan Fe. Vitrine osobine zahtevaju Alox + Feox sadraj od najmanje 0.4 posto i andine osobine najmanje 2 posto. Meuveza sa kambinim horizontom je formirana CEC/ECEC/uslovima za minerale koji se ne raspadaju usled atmosferskih promena. Neki kambini horizonti imaju nizak CEC; meutim, koliina minerala koji se ne raspadaju usled atmosferskih promena (ili, alternativno, TRB) je suvie visoka za feralini horizont. Takvi horizonti predstavljaju napredni stadijum atmosferskih promena i formiraju prelaz izmeu kambinih i feralinih horizonata. Feralini horizonti na hladnim i vlanim slobodno dreniranim zemljitima visoravni i planina u tropskim i suptropskim oblstima moe da se pojavi u vezi sa sombrinim horizontima.

Ferini horizont Opti opis Ferini horizont (od Latinskog ferrum, gvoe) je onaj u kome se izdvajanje Fe, ili Fe i mangana (Mn), dogodilo do te mere da su se formirale velike pege ili izolovani vorii i sredina izmeu pega/voria je dosta siromana u Fe. Uopteno, takva izdvajanja vode do siromane mase estica zemljita u zonama osiromaenim u Fe i do saimanja horizonta. Kriterijum za dijagnostiku Ferini horizont ima: 1. jedno ili oba od sledeeg: a. 15 posto ili vie izloene oblasti okupirane krupnim pegama sa Munsell nijansom crvenijom od 7.5 YR i intenzitetom boja od vie od 5, vlano; ili b. 5 posto ili vie od zapremine koja se sastoji od diskretnih crvenkastih do crnkastih voria prenika od 2 mm ili vie, spoljanou voria koja je slabo cementirana ili stvrdnuta i spoljanost crvenkaste nijanse i jaim intenzitetom boja od unutranjosti; i 2. manje od 40 posto zapremine koja se sastoji od jako cementiranih ili stvrdnutih voria i nedostatak kontinuiranih, naprslih ili polomljenih ploa; i 2. manje od 15 posto sastojei se od vrsto do slabo cementiranih voria ili pega koje se nepovratno menjaju u jako cementirane ili stvrdnute vorie ili pege pri izlaganju ponavljanom kvaenju i suenju sa slobodnim pristupom kiseoniku ne formira deo petroplintinog, pisoplintinog ili plintinog horizonta; i 3. debljina od 15 cm ili vie. Odnosi sa nekim drugim horiizontima Ukoliko koliina slabo-cementiranih voria ili pega dostigne 15 posto ili vie (po zapremini) i oni se stvrdnu nepovratno do tvrdih voria ili tvrdu koru ili u nepravilne skupine na izlaganju stalnom kvaenju i suenju sa slobodnim pristupom kiseoniku, horizont se smatra plintinim horizontom. Prema tome, ferini horizont moe da, u tropskim i suptropskim oblastima pree postepeno u plintini horizont. Ukoliko koliina vrstih voria dostigne 40 posto ili vie to je pisoplintian horizont. Folini horizont Opti opis Folini horizont (od Latinskog folium, list) je povrinski horizont, ili podpovrinski horizont koji se pojavljuje na plitkim dubinama, koji se sastoji od organskih materija koje su dobro izloene dejstvu vazduha. Kriterijum za dijagnostiku Folini horizont se sastoji od organskog materijala koji: 1. je zasien vodom manje od 30 dana uzastopno u veini godina; i 2. im debljinu od 10 cm ili vie Odnos sa nekim drugim horizontima Histini horizont ima sline karakteristike kao folini horizont; meutim oni su zasieni vodom mesec dana ili vie tokom veine godina. ak to vie, sastav histinog horizonta je uopteno drugaiji od onog koji ima folini horizont jer je vegetativni pokriva esto razliit.

Fragini horizont Opti opis The fragini horizont (od Latinskog frangere, slomiti) je prirodan ne-cementiran podpovrinski horizont sa takvim obrazcem poroznosti da korenje i voda koji se probijaju prolaze samo du pukotina. Prirodni karakter iskljuuje ornice i prometne povrine. Kriterijumi za dijagnostiku Fragini horizont: 1. pokazuje dokaze promena12, barem na povrini strukturalnih jedinica; razdvajanje izmeu ovih jedinica; to dozvoljava korenju da ue, ima proseni horizontalni prostor od 10 cm ili vie; i 2. sadri manje od 0.5 posto (po masi) organskog ugljenika; i 3. pokazuje u 50 posto ili vie zapremine raspucavanje grudvi isuenih vazduhom, 510 cm u preniku, u roku od 10 minuta od stavljanja u vodu; i 4. ne cementira se nakon ponavljanog vlaenja i suenja;i 5. ima otpornost penetracije na terenu kapaciteta 50 kPa 4Mpa ili vie u 90 posto ili vie zapremine; i 6. ne pokazuje vrenje nakon dodavanja 10-percent 1 M HCl rastvor; i 7. ima debljinu od 15 cm ili vie. Identifikacija na terenu Fragini horizont ima prizmatinu i/ili blokovnu strukturu. Unutranji delovi prizme mogu imati relativno visoku ukupnu poroznost (ukljuujui pore vee od 200 mm) ali kao rezultat neprobojnog spoljanjeg oboda, nema kontinuiteta izmeu pora i izmeu pora i pukotina. Rezultat je zatvoreni sistem sa 90 posto ili vie zapremine zemljita koje ne moe biti ispitano korenjem i izolovano je od vode. Bitno je da traena zapremina zemljita bude izmerena iz vertikalnih i horizontalnih delova; horizontalni delovi esto otkrivaju mnogougaonu strukturu. Tri ili etiri takvamnogougla (ili rez do 1 m2) su zadovoljavajue da se testiraju volumetrijske baze za definiciju fraginog horizonta. Ped povrine mogu da ima boju, mineroloke i hemijske karakteristike eluvijalnog ili albinog horizonta, ili da ispuni uslove krenjake ile. U prisustvu promenljive gornje granice podzemne vode, ovaj deo zemljita je iscpljen u Fe i Mn. Pratea akumulacija Fe se posmatra na nivou povrine zemljita i Mn akumulacija e se dogoditi dalje unutar zemljita (stagnian ablon boja). Fragini horizonti su obino ilovaasti, ali ilovaasti pesak i glinasta struktura nisu iskljueni.Kod glinaste strukture, minerologija gline je dominantno kaolitna. Suve grudve su tvrde do veoma tvrde, vlane grudve su vrste do veoma vrste; vlana postojanost moe biti lomljiva. Grudva iz fraginog horizonta ima tendeciju da pukne iznenada pod pritiskom a ne da podlegne sporoj deformaciji. Fragini horizont ima malo aktivne aktivosti faune osim, povremeno izmeu mnogouglova. Odnosi sa nekim drugim horizontima Fragini horizont moe da bude ispod, mada ne obavezno direktno, albinog, kambinog, spodinog ili arginog horizonta, osim ako je zemljite bilo zaravnato erozijom. Moe se preklapati delimino ili potpuno sa arginim horizontom. Bono, fragini horizonti mogu da stepenuju u (petro) durini horizont u suvim oblastima. ak ta vie, fragini horizonti mogu imati redukcione uslove i stagnini ablon boja.
12

Kako je definisano u kambinom horizontu

Fulvini horizont Opti opis Fulvini horizont (od Latinskog fulvus, tamno uto) je debeo, tamno braon boje horizont na ili blizu povrine koji se obino povezuje mineralima sa ureenou kratkog dosega (obino alofani) ili sa organo-aluminijum kompleksima. Ima malu zapreminsku (nasipnu) teinu i sadri visoko humusnu organsku materiju koja pokazuje nii odnos humusne kiseline od fulvinih kiselina u poreenju sa melaninim Kriterijumi za dijagnostiku Fulvini horizont ima: 1. andine osobine; i 2. jedno ili oba od sledeeg: a. Munsell vrednost boja ili intenzitet boja (vlano) vie od 2; ili b. melanini indeks13 -.od 1.70 ili vie; i 3. ponderisana sredina od 6 posto ili vie organskog ugljenika, i 4 posto ili vie organskog ugljenika u svim delovima; i 4. kumulativnu delbjinu od 30 cm ili vie sa manje od 10 cm ne-fulvinog materijala izmeu. Identifikacija na terenu Kada je tamno braon, fulvini horizont se lako identifikuje po svojoj boji, debljini, kao po njegovoj tipinoj, mada ne ekskluzivnoj14 vezi sa piroklastinim naslagam. Razlika izmeu crnkastih fulvinih i melaninih horizonta je napravljena nakon utvrivanja melaninog indeksa, to zahteva laboratorijske analize. Gipsni horizont Opti opis Gipsni horoizont (od Grkog gypsos) je obino ne-cementiran horizont koji sadri sekundarnu akumulaciju kalcijum sulfata (CaSO4.2H2O) u raznim oblicima. Ukoliko akumulacija kalcijum sulfata postane takva da sve ili veina pedolokih i/ili litolokih struktura nestanu i stalna koncentacija kalcijum sulfata prevlada, hipergipsni kvalifikator se koristi. Kriterijum za dijagnostiku Gipsni horizont ima: 1. 5 posto15 ili vie kalcijum sulfata i 1 posto ili vie (po zapremini) vidljivog sekundarnog kalcijum sulfata; i 2. proizvod debljine (u centimetrima) puta sadraj kalcijum sulfata (procenat) od 150 ili vie; i 3. debljinu od 15 cm ili vie.

13 14

Vidi Aneks 1 Fulvini horizont moe se takoe nai kod zemljita aluandic tipa dobijenog od drugog materijala osim piroklastinog 15 Procenat kalcijum sulfata moe takoe da se izrauna kao proizvod sadraja kalcijum sulfata izraen kao cmolc kg-1 zemljite, i ekvivalentna masa kalcijum sulfata (86) izraena kao procenat

Identifikacija na terenu Kalcijum sulfat se pojavljuje kao pseudomicelijum, kao krupni kristali, kao gnezda, osje ili premazi, kao izduene grupacije fibroznih kristala, ili kao prakase akumulacije. Zadnji oblik daje gipsnom horizontu masivnu strukturu. Razlika izmeu kompaktnih prakastih akumulacija i ostalih je vana u smislu sposobnosti zemljita. Kristali kalcijum sulfata mogu da se pogreno shvate kao kvarc. Kalcijum sulfat je mekan i lako moe da se polomi izmeu palca i kaiprsta. Kvarc je tvrd i ne moe se polomi osim ekiem. Gipsni horizot moe da se povee sa kalcinim horizontom ali se obino pojavljuju na odvojenim pozicijama u okviru profila zemljita, zbog vee rastvorljivosti kalcijum sulfata u poreenju sa kreom. Dodatne karakteristike Odreivanje koliine kalcijum sulfata u zemljitu da bi se verifikovao traeni sadraj i porast, kao i analiza tankog preseka, je korisno da bi se utvrdilo prisustvo gipsnog horizonta i distribucija kalcijum sulfata i zemljinoj masi. Odnosi sa nekim drugim horizontima Kada gipsni horizont postane stvrdnut, odigrava se prelazak u petrogipsni horizont, iji opis moe biti masivna ili ploasta struktura. U suvim regionima, gipsni horizonti su povezani sa kalcinim ili salinim horizontima. Kalcini i gipsni horizonti obino okupiraju jasne pozicije u profilu zemljita jer je rastvorljivost kalcijum karbonata drugaija od kalcijum sulfata. Oni se mogu obino veoma jasno razlikovati jedan od drugog morfologijom (vidi kalcini horizont). Salini i gipsni horizont takoe okupiraju razliite pozicije iz istih razloga. Histini horizont Opti opis Histian horizont (od Grkog histos, tkivo) je povrinski horizont, ili podpovrinski horizont koji se pojavljuje na plitikim dubinama, koji se sastoji od organskih materija slabe aeracije. Kriterijum za dijagnostiku Histini horizont sastoji se od organskog materijala koji: 1. je zasien vodom 30 uzastopnih dana ili vie veine godina (osim ako nije dreniran);i 2. ima debljinu od 10 cm ili vie. Ukoliko sloj sa organskim materijama je manje od 20 cm debljine, gornjih 20 cm zemljita nakon meanja, ili ukoliko je prisutna neprekidna stena u okviru 20 cm debljine, ukupno zemljite iznad nakon meanja, mora da sadri 20 posto ili vie organskog ugljenika . Odnosi sa drugim dijagnostikim horizontima Folini horizont ima sline karakteristike histinom horizontu; meutim, folini horizont je zasien vodom manje od mesec dana u veini godina. ak ta vie, sastav histinog horizonta je uopteno drugaiji od sastava folinog horizonta jer je vegetativni pokriva esto drugaiji. Donja granica sadraja organskog karbona, varirajui od 12 posto (20 posto organskog materijala) do 18 posto organskog karbona (30 posto organskog materijala), razdvaja histini horizont od molinog ili umbrinog horizonta, koji imaju ove sadraje kao gornje granice. Histini horizont sa manje od 25 posto organskog karbona moe imati andine ili vitrine osobine. Hortini horizont

Opti opis Hortini horizont (from Latin hortus, garden) povrinski mineralni horizont indukovan ljudskim delovanjem koje je rezultat duboke kultivacije, intenzivnog ubrenja i/ili stalnom primenom ljudskog i ivotinjskog otpada i ostalih organskih ostataka ( na primer, kompost, gnojivo, otpaci iz kuhinje). Kriterijumi za dijagnostiku Hortini horizont je mineralni povrinski horizont i ima: 1. Munsell vrednost boja i intenzitet boja (vlano) od 3 ili manje; i 2. sadraj ponderisane sredine organskog karbona od 1 posto ili vie; i 3. 0.5 M NaHCO316 - izdvojiv P25; i O sadraj od 100 mg kg sitne zemlje ili vie u gornjem 25 cm17 4. baznu zasienost (by 1 M NH4OAc) od 50 posto ili vie; i 5. 25 posto (po zapremini) ili vie ivotinjskih pora, koprolite ili druge tragove ivotinjske aktivnosti; i 6. debljina od 20 cm ili vie. Identifikacija na terenu Hortini horizont je u potpunosti pomean. Krhotine i drugi artefakti su uobiajeni mada esto istroeni. Obeleja obraivanja ili meanja zemljita mogu biti prisutna. Odnosi sa nekim drugim dijagnostikim horizontima Hortini horizont nalikuje molinom horizontu. Prema tome, ljudski uticaj mora jasno da se utvrdi da bi se odvojila ta dva dijagnostika horizonta. Hidragrini horizont Opti opis Hidragrini horizont (od Grkog hydor, voda, i Ltinskog ager, polje) je podpovrinski horizont pod ljudskim uticajem vezan za vlanu kultivaciju. Kriterijumi za dijagnostiku Hidragrini horizont je vezan sa vlanom kultivacijom i ima: 1. jedan ili vie od sledeih: a. Fe i Mn naslage ili Fe ili Mn koncentracije; ili b. ditionit citrat izdvojih Fe 2 puta ili vie, ili ditionit citrat izdvojiv Mn 4 puta ili vie od povrinskog horizonta; ili c. redoks iscrpljene zone sa Munsell vrednou boja 4 ili vie i intenzitet boja od 2 ili manje (oba vlana) u makroporama; i 2. debljina od 10cm ili vie. Identifikcija polja Hidragrini horizont pojavljuje se ispod gazacitnog sloja i oranice antrakvinog horizonta. Ima ili redukcione karakteristike u porama, kao to su naslage ili krugovi sa nijansom boja od 2.5 Y ili ue i intenzitetom boja (vlano) od 2 ili manje, ili izdvajanja Fe i/ili u sredini kao rezultat oksidnog okruenja. Obino pokazuje sive fine prakasto-glinaste i prakasto glinaste humusne kutane na ped povrinama.
16 17

Poznata kao Olsen rutinska metoda Olsen et al., 1954). Gong et al., 1997.

Iragrian horizont Opti opis Iragrian horizont (od Latinskog irrigare, navodnjavati, i ager, polje) je mineralni povrinski horizont pod ljudskim uticajem koji se postepeno izgrauje tokom stalne primene navodnjavanja sa znaajnim koliinima taloga, koji mogu da ukljuuju i ubriva, rastvorljive soli, organske materije, itd. Kriterijum za dijagnostiku Iragriki horizont je mineralni povrinski horizont i ima: 1. jednoliko struktuiran povrinski sloj; i 2. vilji sadraj gline, naroito sitne gline, od donjeg originalnog sloja; i 3. relativne razlike sredine, sitan i veoma sitan pesak, glina i karbonati manje od 20 posto meu delovima u okviru horizionta; i 4. ponderisana sredina organskog karbona od 0.5 posto ili vie smanjujui se sa dubinom ali ostajui na 0.3 posto ili vie na donjoj granici iragrikog horizonta; i 5. 25 posto (po teini) ili vie ivotinjskih pora, korpolita ili drugih tragova ivotinjske aktivnosti; i 6. debljina od 20 cm ili vie. Identifikacija na terenu Zemljita sa iragrinim horizontom pokazuju dokaz podizanja zemljita to moe biti zakljuene ili posmatranjem na terenu ili iz istorijskih zapisa. Iragriki horizont pokazuje dokaze znaajne bioloke aktivnosti. Donja granica je jasna i irigacione naslage ili zakopna zemljita mogu biti prisutna ispod. Odnsoi sa nekim drugim dijagnostikim horizontima Iragriki horizonti razlikuju se od fluvinih materijala u nedostatku dokaza raslojavanja usled stalnog oranja. Melanini horizont Opti opis Melanikn horizont (od Grkogk melas, crno) je debeo, crn horizont na ili u blizini povrine, koji se obino vezuje sa mineralima koji imaju ureenost kratkog dosega (obino alofani) ili sa organo-aluminijum kompleksima. Ima nisku zapreminsku teinu (nasipna teina) i sadri organske materije sa visokim sadrajem humusa koji pokazuje nizak odnos humusnih kiselina u poreenju sa fulvinim horizontom. Kriterijumi za dijagnostiku Melanini horizont ima: 1. andine osobine; i 2. Munsell vrednost boja i nijanse (obe vlane) od 2 ili manje; i 3. melanini indeks18 manji od 1.70; i 4. ponderisana sredina od 6 posto ili vie organskog karbona i 4 posto ili vie organskog karbona u svim delovima; i 5. kumulativna debljina od 30 cm ili vie sa manje od 10 cm ne-melaninog materijala izmeu.

18

Vidi Aneks 1

Identifikacija na terenu Intenizivna tamno crna boja, njegova debljina, kao i njegova uobiajena veza sa piroklastinim naslagama pomae da se prepozna melanini horizont na terenu. Meutim, laboratorijske analize mogu biti neophodne da bi se utvrdila vrsta organske materije da bi se melanini horizont nedvosmisleno identifikovao. Molini horizont Opti opis Molini horizont (od Latinskog mollis, mekan) je debeo, dobro struktuiran, tamno obojen horizont sa visokom baznom zasienosu i srednji do visoki sadraj organske materije. Kriterijumi z a dijagnstiku Molini horizont, nakon meanja ili gornjih 20 cm mineralnog zemljita ili, ukoliko neprekidna stena, kriian, petrokalcian, petrodurian, petrogipsni ili petroplintian horizont je prisutan u okviru 20 cm povrine mineralnog zemljita, kompletno mineralno zemljite iznad, ima: 1. strukturu zemljita dovoljno jaku da horizont nije i masivan i tvrd ili veoma tvrd kada suv u oba i meanom delu i donjem nemeanom delu ukoliko je minimalna debljina vea od 20 cm (prizme vee od 30 cm u preniku su ukljuene u znaenje masivnog ukoliko nema sekundarne strukture u okviru prizme); i 2. Munsell boje sa nijansom od 3 ili manje kada vlana, vrednost od 3 ili manje kada vlano i 5 ili manje kada suvo na polomljenim uzoricima u oba i meanom delu i donjem nemeanom delu ukoliko je minimalna debljina vea od 20 cm. Ukoliko ima 40 posto ili vie fino podvojenog krea, limiti vrednosti suve boje su odbaeni; vrednost boje, vlano, je 5 ili manje. Vrednost boje je jednu jedinicu tamnija od one boje koju ima matini materijal (oba vlana i suva), osim ako matini materijal ima vrednost boja od 4 ili manje, vlaan, u tom sluaju uslov za kontrast boja je odbaen. Ukoliko matini nije prisuta, usporedba mora biti napravljenja sa slojem koji je odmah ispod povrinskog sloja; i 3. sadraj organskog karbonata od 0.6 posto ili vie u oba dela mean deo i donji nemean deo ukoliko je minimalna debljina vea od 20 cm. Sadraj organskog karbona je 2.5 posto ili vie ukoliko je uslov za boje odbaen zbog fino podvojenog krea, ili 0.6 posto vie nego u matinom materijalu ukoliko su uslovi boja odbaeni zbog tamno obojenog matinog materijala; i 4. bazna zasienost (po 1 M NH4OAc) od 50 posto ili vie na ponderisanoj sredini kroz celu dubinu horzonta; i 5. debljina jednog od sledeih: a. 10 cm ili vie ukoliko je direktno iznad stalne stene, ili kriinog, petrokalinog, petrodurinog, petrogipsnog ili petroplintinog horizonta; ili b. 20 cm ili vie i jedna treina ili vie od debljine izmeu povrine mineralnog zemljita i gornja granica neprekidne stene, ili kalcinog, kriinog, gipsnog, petrokalinog, petrodurinog, petrogipsnog ili petroplintinog ili salinog horizonta ili kalcarilnog, fluvinog ili gipsnog materijala u okvriu 75 cm; ili c. 20 cm ili vie i jedna treina ili vie od delbjine izmeu povrine mineralnog zemljita i donje granice najnieg dijagnostikog horizonta u okviru 75 cm i, i ukoliko prisutni, bilo koji od iznad navedenih pod b horizonta ili materijala; ili d. 25 cm ili vie. Identifikacija na terenu

Molini horizont moe se lako identifikovati po svojoj tamnog boji, izazvanoj akumulacijom organskih materija, dobro razvijenoj strukturi (obino granulasta ili fino poluuglasta struktura) indikaciji visoke bazne zasienosti (na primer pHvoda > 6), i njegovoj debljini. Odnosi sa nekim drugim dijagnostikim horizontima Bazna zasienost od 50 posto odvaja molini horizont od umbrinnog horizonta, koji je inae slian. Gornja granica sadraja organskog karbona varira od 12 posto (20 posto organske materije) do 18 posto organskog karbona (30 posto organske materije), to je donja granica za histian horizont, ili 20 posto, donja granica za folini horizont. Posebna vrsta molinog horizonta je voronini horizont. Ima vilji sadraj organskog karbona (1.5 posto ili vie), specifinu strukturu (granulastu, ili finu poluuglastu), veoma tamnu boju u svom gornjem delu, visoku bioloku aktivnost, i minimum debljine od 35 cm. Natrini horizonz Opti opis Natrini horizont (od Arapskog natroon, so) je gust podpovrinski horizont sa upeatljivo viljim sadrajem gline od gornjeg horizonta ili horizonata. Ima visok sadraj u promenljivim Na i/ili Mg. Kriterijumi za dijagnostiku Natrini horizont: 1. ima strukturu Ilovaastogg peska ili finije i 8 posto ili vie gline u sitnoj frakciji zemljita;i 2. jedan ili oba od sledeeg: a. ima, ukoliko je gornji krupnije struktuiran horizont prisutan koji nije oran i nije odvojen od natrinog horizonta litolokim diskontinuitetom, vie gline od ovog gornjeg sloga tako da: i. ukoliko gornji horizont ima manje od 15 posto gline u sitnoj frakciji zemljita, natrini horizont mora da sadri barem 3 posto vie gline: ili ii. ukoliko gornji horizont ima 15 posto ili vie i manje od 40 posto gline u sitnoj frakciji zemljita, odnos gline u natrinom horizontu i gornjeg horizonta mora biti 1.2 ili vie; ili iii. ukoliko gornji horizont ima 40 posto ili vie gline u finoj frakciji zemlje, natrini horizont mora da sadri barem 8 posto vie gline; ili b. ima dokaz iluvijacije gline u jednom ili vie sledeih formi: i. glina pna prelazu zrnca peska; ili ii. glina tankom oplakom presvlai pore; or iii.glina presvlai i vertiklane i horizontalne povrine skupina gline; ili iv. u tankim presecina, tela orijentisane gline koje obuhvataju 1 posto ili vie od preseka; ili v. COLE od 0.04 ili vilje, i odnos fine gline19 - - i ukupne gline u natrinom horizontu vei 1.2 puta ili vie od odnosa u gornjem krupnije struktuiranom horizontu; i 3. ima, ukoliko gornji krupnije struktuiran horizont je prisutan i nije oran i nije odvojen od natrinog horizonta litolokim diskontinuitetom, uveanje u sadraju gline u okviru vertikalne razdaljine od 30 cm; i 4. ima jedan ili vie od sledeih: a. stubastu ili prizmatinu strukturu u nekim delovima horizonta; ili b. strukturu izdeljenu na blokove sa rtovima gornjeg krupnije struktuiranog horizonta u kojima ima praha bez naslaga ili zrnca peska; irei se 2.5 cm ili vie u natrini horizont; ili c. masivnu spoljanjost; i

19

Fine glina: < 0.2 m ekvivalentnog prenika.

5. ima promenljiv Na, procenat ESP20od 15 ili vie u okviru gornjih 40 cm, ili vie promenljiv Mg plus Na tnonda Ca plus promenljivu kiselost (na pH 8.2) u okviru iste dubine ukoliko je zasienost sa promenljivim Na 15 posto ili vie u nekim podhorizontima u okviru 200 cm povrine zemljita; i 6. ima debljinu od jedne desetine ili vie od ukupne debljine gornjih mineralnih horizonta, ukoliko ih ima, i jedan od sledeih: a. 7.5 cm ili vie, ukoliko nije u potpunosti sastavljen od ljuski (koje su 0.5 cm ili deblje) i struktura je finije od glinovitog peska; ili b. 15 cm ili vie (kombinovana debljina, ukoliko u potpunosti sastalvljen od ljuski koje su 0.5 cm ili deblje). Identifikacija na terenu Boja natrinog horizonta ide od braon do crne, naroito u gornjem delu. Struktura je krupna stubasta ili ili prizmatilna, nekad u blokovima ili masivna. Okruglasti i esto beliasti vrhovi strukturalnih elemenata su karakteristini. I boja i strukturalne karakteristike zavise od sastava promenljvih katjona i sadraja rastvorljive soli u donjim slojevima. esto se pojavljuje debela i tamno obojena glinovita kora, naroito u gornjem delu horizonta. Natrini horizont ima slabu skupinsku stabilnost i veoma nisku propustljivost pod mokrim uslovima. Kada suv, natrini horizont postaje tvrd do ekstremno tvrd. Reakcija soli je veoma alkalna; pH (H2O) je vie od 8.5. Dodatne karakteristike Natrini horizonti su karakterisani visokim pH (H2O), koji je esto vie od 9.0. Jo jedna mera da se odredi natrini horizont je koeficijent adsorpcije natrijuma (SAR), koji mora da bude 13 ili vie. SAR je izraunat iz podataka o zemljitu (Na+, Ca2+, Mg2+ given in mmolc/litre): SAR = Na+/[(Ca2+ + Mg2+)/2]0.5. Mikromorfoloki, natrini horizonti pokazuju specifian sastav, rasprtena plazma pikazuje jaku orijentaciju u mozaian ili paralelno-isprugan uzorak. Deobe plazme takoe pokazuju visoki sadraj u povezanom humusu. Mikrokora, kutani, papule i zapunjenja se pojavljuju kada je natrini horizont nepropustan. Odnosi sa drugim dijagnostikim horizontima PA Povrinski horizont obino bogat u orgnaskim materijama je iznad natrinog horizonta. Ovaj horizont humusne akumulacije varira u debljini od nekoliko centimetara do vie od 25 cm i moe biti molini horizont. Albini horizont moe biti prisutan izmeu povrine i natrinog horizonta. esto, sloj pod uticajem soli pojavljuje se ispod natrinog horizonta. Uticaj soli moe da se proiri u natrini horizont, koji pored toga to je natrijumski tako postaje i soni. Soli prisutne mogu biti hloridi, sulfati ili karbonati/bikarbonati. Humusno-iluvijalni deo natrinog horizonta ima baznu zasienost (po1 M NH4OAc) od vie od 50 posto ili vie, to ga izdvaja od sombrinog horizonta. Nitini horizont Opti opis Nitini horizont (od Latinskog nitidus, svetlucav) je podpovrinski horizont bogat glinom. Ima osrednje do jako razuvijenu polihedrinu strukturu koja se razdvaja na ravno-ivine ili okrugle strukturalne elemente sa mnogo svetlucavih povrina, koje ne mogu ili mogu samo delimino da budu pripisane iluvijacijom gline.
20

ESP = promenljiv Na 100/CEC (na pH 7)

Kriterijumi za dijagnostiku Nitini horizont ima: 1. manje od 20 posto promene (relativno) u sadraju gline preko 12 cm u slojevima odmah iznad i ispod;i 2. sve od sledeeg: a. 30 posto ili vie gline; i b. Odnos dispergovane gline i ukupne gline manje od 0.10; i c. Odnos praha i gline manji od 0.40; i 3. srednja do jaka, uglasta blokovna struktura koja se razbija na ravno oblikovane ili okruglo oblikovane elemente sa svetlucavim povrinama. Sjajne povrine nisu, ili su samo delimino povezane sa naslagama gline; i 4. sve od sledeeg: a. 4.0 posto ili vie citrat-ditionit ekstraktovan Fe (slodono gvoe) u sitnoj frakciji zemljita; i b. 0.20 posto ili vie kiselog oksalata (pH 3) dobijen Fe (aktivno gvoe) u finoj frakciji zemlje;i c. odnos izmeu slobodnog i aktivnog gvoa od 0.05 ili vie; i 5. debljina od 30 cm ili vie. Identifikacija na terenu Nitini horizont ima glinasto ilovaastu strukturu ili finiju strukturu ali se osea ilovaast. Promena u sadraju gline kod gornjeg i donjeg horizonta je postepena. Slino, nema nagle promene boja kod horizonta iznad i ispod. Boje su niske vrednosti i intenzitet boja sa nijansama esto 2.5 YR, ali nekad crvenije ili ue. Struktura je srednje do jako ulgasto blokovna, koja se razbija na ravno oblikovane ili okruglo oblikovane elemente sa svetlucavim povrinama. Dodatne karakteristike Kod mnogih nitrinih horizonata, CEC (po 1 M NH4OAc) je manje od 36 cmolc kg-1 glina, ili ak manje od 24 cmolc kg-1 gline21 -.ECEC (zbir promenlivih baza plus promenljiva kiselost u 1 M KCl) je oko pola od CEC. Srednji do niski CEC i ECEC reflektuju dominantnost of 1:1 reetkaste gline (ili kaolitne i/ili [meta]halosit). Odnosi sa drugim dijagnostikim horizontima Nitini horizont moe se smatrati specijalnom vrstom arginog horizonta, ili jako izraenim kambinim horizontom, sa specifinim osobinama kao to mala koliina dispergujue gline i visoke koliine aktivnog gvoa. Kao takav, nitrini horizont ima prednost nad oba u svrhu klasifikacije. Njegova minerologija (kaolitna i /[meta]halositna) odvaja ga od veine vetrinih horizonata, koji ima dominantnu smektinu minerologiju. Meutim, nitini horizonti mogu postepeno da preu u vertini horizont u donjim pozicijama zemljita. Dobro izraena struktura zemljita, velika koliina aktivnog dvoa i uestal posredni CEC u nitinih horizontima odvaja ih od feralinih horizonata. Nitini horiziont na hladnim i vlanim, slobodno dreniranim zemljitima visoravni i plania u tropskim i suptropskim regionima moe da se pojavi u vezi sa sombrinim horizontima. Petrokalcini horizont Opti opis Petrokalcini horizont (od Grkog petros, stena, i Latinskog calx, kre) je stvrdnut kalcini
21

Vidi Aneks 1

horizont koji je cementiran kalcijum karbonatom i, na nekim mestima, kalcijumom i neka magnezijum karbonatom. Ili je masivan ili ploast po prirodi, i ekstremno tvrd. Kriterijumi za dijagnostiku Petrokalcini horiziont ima: 1. veoma jako vrenje nakon dodavanja 10-percent 1 M HCl rastvor; i 2. stvrdnjavanje ili cementaciju, barem delimino sekundarnim karbonatima, do mere da suvi fragmenti se ne tope u vodi i korenje ne moe da prodre osim du vertikalnih pukotina (koje imaju prosean horizontalan prostor od 10 cm ili vie i koji okupiraju manje od 20 cm (po zapremini) sloja; i 3. ekstremno tvrda postojanost kada suv, toliko da ne moe da se prodre aovom ili builicom; i 4. debljina od 10 cm ili vie, ili 1 cm ili vie ukolik je ploaste strukture i lei direktno na neprekidnoj steni. Identifikacija na terenu Petrokalcini horizonti pojavljuju se na ne-ploastom kalkritu (ili masivan ili vorast) ili kao ploast kalkrit, od kojih su sledee vrste najuestalije: Ploast kalkrit: nadgraeni, odvojen, skamenjeni slolojevi koji variraju u debljini od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara. Boja je uglavnom bela ili roze. Skamenjen ploast kalkrit: jedan ili nekolik ekstrmno tvrdih slojeva, sivi ili roze u boji. Oni su uglavnom vie cementirani od ploastog kalkrita i veoma masivni (nema finog ploastog kalkrita, ali krupna ploasta struktura moe biti prisutna). Ne-kapilarne pore u petrokalcinom horizontu su popunjene, i hidraulina provodljivost je osrednja spora do veoma spora. Odnosi sa drugim dijagnostilkim horizontima U neplodnim regionima, petrokalcini horizonti mogu da se pojavi u vezi sa (petro-) durinim horizontima, u koje mogu bono da se pretvore. Sredstvo cementiranja razlikuje petrokalcini i durini horizont. U petrokalcinom horizontu, kalcijum i magnezijum karbonat odreuju glavno sredstvo cementiranja dok neto sporednog silicijum dioksida moe biti prisutno. Kod durinih horizonata, silicijum dioksida je glavno sredstvo cementiranja, sa i bez kalcijum karbonata. Petrokalcini horizonti se takoe pojavljuju u vezi sa gipsnim ili petrogipsnim horizontima. Petrodurini horizont Opti opis Petrodurini horizont (od Grkog petros, stena, i Latinskog durus, tvrd), takoe poznat kao duripan ili dorbank (Juna Afrika), je podpovrinski horizont, obino crvenkast ili crvenkasto braon, koji je cementiran uglavnom sekundarnim silicijum dioksidom (SiO2, verovatno opal i mikrokristalne oblici silicijum dioksida). Suvi fragmenti se ne raspadaju u vodi, ak i nakon dugog kvaenja. Kalcijum karbonat moe da bude prisutan kao pratee sredstvo cementiranja. Kriterijum za dijagnostiku Petrodurini horizont ima: 1. stvrdnjavanje ili cementaciju u 50 posto ili vie (po zapremini) nekih podrhorizonata; i 2. dokaze akumulacije silicijum dioksida (opal ili drugi oblici silicijum dioksida), na primer kao premazi u nekim porama, na nekim strukturalnim povrinama ili kao mostovi izmeu zrnaca peska; i

3. kada suve, manje od 50 posto gasi se u 1 M HCl ak i nakon dugog potapanja, ali 50 posto ili vie gasi se u koncentrovanom KOH, koncentrovanom NaOH ili u naizimenino u kiselini ili alkalijumu; i 4. lateralni kontinuitet je takav takva da korenje ne moe da prodre osim du vertiklanih pukotina (koje imaju prosean horizontalan prostor od 10 cm ili vie i okupiraju manje od 20 posto (po zapemini) sloja); i 5. debljinu od 1cm ili vie. Identifikacija na terenu Petrodurini horizont ima veoma do ekstremno vrstu postojanost kada vlaan i veoma je do ekstremno tvd kada je suv. Vrenje nakon dodavanja 1 M HCl moe da se dogodi, ali verovatno nije tako intenzivan kao kod petrokalcinih horizonata, koji se ine slini. Meutim, moe da se pojavi u vezi sa petrokalcinim horizontom.

Odnosi sa drugim dijagnostikim horizontima U suvim i bezvodnim klimama, petrodurini horizonti mogu bono da stepenuju i/ili da se pojave u vezi sa kalcinim ili gipsnim horizontom, iznad kojih se obino nalaze.U vlanijim klimama, petrodurini horizont moe bono da stepenuje u fragini horizont. Petrogipsni horizont Opti opis Petrogipsni horizont (Od grkog petros, stena, i gypsos) je cemntirani horizont koji sadri sekundarne akumulacije kalcijum sulfata (CaSO4.2H2O). Kriterijum za dijagnostiku Petrogipsni horizont ima: 1. 5 posto22 - ili vie kalcijum sulfata i 1 posto ili vie (po zapremini) vidljivog sekundarnog kalcijum sulfata; i 2. stvrdnjavanje ili cementacija, sekundarnim kalcijum sulfatom do mere da se suvi fragmenti ne rastapaju u vodi i korenje ne prodire osim du vertiklanih pukotina (koje imaju prosean horizontalni otvor od 10 cm ili vie i okupiraju manje od 20 posto [po zapremini] sloja); i 3. debljinu od 10 cm ili vie. Identifikacija na terenu Petrogipsni horizionti su tvrdi, beliasti, i sastavlji prvenstveno od kalcijum sulfata. Mogu biti prekriveni tankim, ploastim slojem oko 1 cm debljine. Dodatne karakteristike Utvrivanje koliine kalcijum sulfata u zemljitu da bi se potvrdio traeni sadraj i porast, kao i analiza tankog preseka, su korisne tehnike da se ustanovi pristusto petrogipsnog horizonta i distribucija kalcijum sulfata u zemljinoj masi. U tankim presecima, petrogipsni horizont pokazuje kompaktnu mirkostrukturu sa samo nekoliko upljina. Sredina se sastoji od gusto pakovanih kristala kalcijum sulfata u obliku

22

Procenat kalcijum sulfata proraunat kao rezultat sadraja kalcijum sulfata, izraen kao cmolc kg-1 zemljite i ekvivalentna masa kalcijum sulfata (86) izraena kao procenat.

soiva pomeanih sa malom koliinom nanosnog materijala. Sredina ima slabu utu boju na jasnom svetlu. Nepravilni vorii formirani bezbojnim providnim zonama koje se sastoje od povezanih skupina kristala sa hypidiotopic or xenotopic sastavom i uglavnom se povezuju sa porama ili nekadanjim porama. Tragovi bioloke aktivnosti (pedotubule) su nekad vidljivi. Odnosi sa nekim dijagnostikim horizontima Kako se petrogipsni horizont razvija iz gipsnog horizonta, ta dva su blisko povezana. Petrogipsni horizont se esto pojavljuje u vezi sa kalcinim horizontom. Kalcine i gipsne akumulacije obino okupiraju razliite pozicije u profilu zemljita jer je rastvorljivot kalcijum karbonata drugaija od rastvorljivosti kalcijum sulfata. Obino, mogu da se razlikuju jasno po njihovoj morfologiji (vidi kalcini horizont). Petroplintini horizont Opti opis Petroplintini horizont (od Grkog petros, stena, i plinthos, cigla) je neprekidan, naprsao ili prekinut sloj stvrdnutog materijala, u kome Fe (i u nekim sluajevima takoe Mn) je vaan cementi u kojima je organska materija odsutna ili prisutna samo u tragovima. Kriterijum za dijagnostiku Petroplitian horizont: 1. je neprekdna, naprsla ili prekinuta ploa povezana jako zacementirana ili stvrdnuta a. crvenkaste do crnkste kvrice; ili b. crvenkaste, ukaste do crnkastih pega na ploastom, mnogougaonom ili mreastom uzorku; i 2. iam otpornost penetracije23 - od 4.5 MPa ili vie u 50 posto ili vie zapremine; i 3. ima odnos izmeu kiselog oksalata (pH 3) izdvojiv Fe citrat-ditionit izdvojiv Fe od manje od0.1024 ; i 4. ima debljinu od 10 cm ili vie. Identifikacija na terenu Petroplitini horizonti su ekstremno tvrdi; karakteristino rasto braon do ukasto braon, ili masivni ili pokazuju meusobno povezane kvrice, ili mreice, ploaste ili stubaste uzorke koji okruuju ne-stvrdnuti materijal. Mogu biti naprsli ili prekinuti (polomljeni). Odnos sa drugim horizontima Petroplitini horizonti su blisko povezani sa plitinim horizontima iz kojih se razvijaju. Na nekim mestima, plintinim horizontima moe se ui u trag po sledeim petroplintinim slojevima, koji su se formirali, ma primer, u drumskim rezovima Nizak odnos izmeu kiselog oksalata (pH 3) ekstraktovan Fe citrat-ditionit ekstrakovan Fe razdvaja petroplintini horizont od tankih eleznih ploa, eleznih ritova i stvrdnutih spodinih horizonata kako se pojavljuju u, na primer, Podzolima, koji pored toga sadre dosta veliku koliinu organske materije.
23

Asiamah (2000). Od ovog trenutka pa nadalje hoirizont e poeti da se stvrdnjava nepovratno. Procenjeno iz podataka datih od Varghese and Byju (1993).

24

Pisoplintini horizont Opti opis Pisoplintini horizont (od Latinskog pisum, zrno, i Grki plinthos, cigla) sadri vorie koji su jako zacementirani do stvrdnuti sa Fe (i u nekim sluajevima takoe sa Mn). Kriterijum za dijagnostiku Pisoplitian horizont ima: 1. 40 posto ili vie zapremine okupirane izolovanim, jako cementiranim do stvrdhutih, crvenkastih do crnkastih voria sa prenikom od 2 mm ili vie; 2. debljinu od 15 cm ili vie. Odnos sa drugim dijagnostikim horizontima Pisoplitian horizont se pojavljuje ukoliko se plintian horizont stvrden u obliku izolovanih voria. Tvrdoa i koliina voria takoe ga razdvaja od ferinog horizonta. Plagian horizont Opti opis Plagini horizont (od Holandskog plag, busen) je crn ili braon mineralni horizont indukovan ljudskim delovanjem koji je nastao dugim i stalnim ubrenjem. U srednjem veku, busenje i drugi materijali su uobiajeno korieni da se postavi prostirka za stoku i ubrivo se nanostilo na polja koja su trebala da se kultiviu. Mineralni materijali doneeni ovom vrstom ubrenja vremenom su proizveli primetno zadebljan horizont (na mestima i do 100 cm debeo ili vie) koji je bogat u organiskom karboju. Bazna zasienost je obino niska. Kriterijum za dijagnostiku Plagini horizont je mineralni povrinski horizont: 1. ima strukturu peska, ilovaastog peska, peskovite ilovae, ili kombinacije ovih; i 2. sadri artefakte, ali manje od 20 posto, ili ima tragove aova ispod 30 cm dubine ili druge dokaze poljoprivrednih aktivnosti ispod 30 cm dubine; i 3. Munsell boje sa vrednou od 4 ili manje, suvo, i intenzitet boja od 2 ili manje, vlano; i 4. ima sadraj organskog karbona od 0.6 posto ili vie; i 5. pojavljuje se u lokalno odgajanim povrinama zemlje; i 6. ima debljinu od 20 cm ili vie. Identifikacija na terenu Plagini horizont ima braonkaste ili crnkaste boje, povezane sa poreklom izvornog materijala. Njegova reakcija je blago do jako kisela. Pokazuje dokaze poljoprivrednih radova kao to su tragovi aova kao i stari kultivisani slojevi. Plagini horizonti obino budu iznad pokrivene zemlje mada originalni povrinski slojevi mogu biti pomeani. Donja granica je obino jasna. Dodatne karakteristike Struktura je u veini sluajeva pesak ili ilovaasti pesak. Peskovita ilovaa ili prakasta ilovaa (suglinica) je retka. Sadraj P2O5 (izdvojiv u 1-procentnoj citrinoj kiselini) u plaginim horizontima mogu biti visoki, esto vie od 0.25 psoto u okviru 20 cm povrine, ali esto vie od 1 posto. Usled naputenosti prakse, sadraj fosfata se moda znaajno smanjio, i ne moe se vie posmatrati kao dijagnostian za plagian horizont. Pokrivena zemlja se moe posmatrati na osnovi horizonta mada meanje moe da poremeti sadraj.

Odnosi sa drugim dijagnostikim horizontima Nekoliko karakteristika zemljita razdvaja terini i plagini horizont jedan od drugog. Terini horizong obino pokazuje visoku bioloku aktivnost, ima neutralnu do blago alkalnu reakciju zemljita (pH [H2O] je obino vie od 7.0), i moe da sadri slobodan kre. Boja je veoma zavisi od izvornog materijala ili donjeg supstrata. Pokrivena zemlja se moe posmatrati na osnovi horizonta mada meanje moe da poremeti sadraj. Plagini horizont ima mnoge zajednike karakteristike sa umrinim horiziontom, i dokaz ljudskog uticaja, kao to su tragovi aova ili uzdizanje zemlje, je esto neophodan da bi se napravila razlika izmeu ta dva. Plintini horizont Opti horizont Plintini horiziont (od Grkog plinthos, cigla) je podpovrinski horiziont koji se sastoji od Fe-bogatoj (u nekim sluajevima takkoe also Mn-bogat), humus-siromanoj meavini od kaolitne gline (i ostalih proizvoda jakih atmosferskih uticaja, kao to je gibsit) sa kvarcom i drugim sastavnim delovima, i koji se menja nepovratno u sloj sa tvrdim kvrgama ili nepravilnim skupinama fragmenata izloenim stalnom vlaenju i suenju sa slobodnim pristupom kiseonika. Kriterijumi za dijagnostiku Plintian horizont ima: 1. u okviru 15 posto ili vie zapremine, jedan ili u kombinaciji: a. izolovane vorove koje su vrste ili slabo cementirane, sa crvenijom nijansom ili jaim intenzitetom boja od materijala u okruenju, i koji se menja nepovratno u jako cementirane ili stvrdnute vorove izloene stalnom vlaenju i suenju sa slobonim pristupom kiseonika; ili b. pege u ploastom, mnogougaonom ili mreastom uzorku koje su vrsto do slabo cementirane, sa crvenijom nijansom ili jaim intenzitetom boja od materijala u okruenju, i koji se menja nepovratno u jako cementirane ili stvrdnute pege izloene stalnom vlaenju i suenju sa slobonim pristupom kiseonika; i 2. ima oba: a. 2.5 posto (po masi) ili vie citrat-ditionita dobijenog Fe u finoj frakciji zemlje ili 10 posto ili vie u kvrgama il ipegama; i b. odnos izmeu kiselih oksilata (pH 3) dobijenog Fe i citrat-ditionita izdvojivog Fe od manje od 0.1025 - i 4. ima debljinu od 15 cm ili vie. Identifikacija na terenu Plintini horizont pokazuje crvene upadljive vorove ili pege na ploastim, mnogougaonim, mehurovitim ili mreastim uzorcima. U stalno vlanom zemljitu, mnogi vorove ili pege nisu tvrdi ve vrsti ili veoma vrsti i mogu da se iseku aovom. Ne stvrdnjavaju se kao rezultat jednog ciklusa suenja i ponovnog kvaenja ali ponovljano kvaenje i suenje e ih promeniti nepovratno u tvde vorove ili kamenje ili nepravilne skupine, naroito ukoliko je takoe izloen toploti sunca. Dodatne karakteristike Mikromorfoloka prouavanja mogu da otkriju stepen impregnacije zemljine mase sa Fe. Plintini horizont sa kvrgama se razvio pod redoks-morfinim uslovima izazvanim
25

Procena uraena po podacima datim od Varghese and Byju (1993).

povremeno stajaom vodom i pokazuje stagnian ablon boja. Plintian horizont sa pegama na ploastom, mnogougaonom ili mreastom uzorku se razvio pod oksimorfinim uslovima na kapilarnoj granici podzemnih voda. U ovom sluaju, plitnini horizont pokazuje glejini ablon boja sa oksimorfinim bojama i kao u mnogim sluajevima sa beliastim horizontom ispod. U mnogim plintinim horizontima, nema dugotrajnih redukcionih uslova. Odnos sa drugim dijagnostikim horizontima Ukoliko se plintini horizont stvrdne do neprekidne ploe (koja kasnije moe biti slomljena ili naprsla) on postaje petroplitnini horizont. Ukolik grumen dostigne 40 posto ili vie od zapremine i stvrden se odvojeno, postaje pisoplintini horizont. Ukoliko grumenje ili pege koje se stvrdnu usled ponavljanog vlaenja i suenja ne dostignu 15 posto od ukupne zapremine, to moe biti ferini horiont ukoliko ima 5 posto ili vie grumenja ili 15 posto ili vie pega ispunjavajui dodatne uslove. Salini horizont Opti opis Salini horizont (od Latinskog sal, so) je povrinski ili plitak podpovrinski horizont koji sadri sekundarno obogaenje spremno rastvorljivih soli, t.j. soli rastvorljivije od kalcijum sulfata (CaSO4.2H2O; log Ks = -4.85 at 25 C). Kriterijum za dijagnostiku Salini horizont ima: 1. prosenost nad svojom dubinom elektrina provodljivost ekstrakta zasienosti (ECe) of 15 dS m-1 ili vie na 25 C, ili ECe od 8 dS m-1 ili vie na 25 C ukoliko pH (H2O) ekstrakta zasienosti je 8.5 ili vie;i 2. prosenost nad dubinom proizvod debljine (u centimetrima) i ECe (u dS m-1) od 450 ili vie; i 3. debljina od 15 sm ili vie. Identifikacija na terenu Salicornica, Tamarix ili druga halofitna vegetacija i usevi toleratni na so su prvi indikatori. Slojevi koji su pod uticajem soli su esto naduveni. Soli se taloe samo nakon isparavanja veine vlanosti zemljita; ukoliko je zemljite vlano, so moda ne bude vidljiva. So moe da se taloi na povrini (eksterni Solonchaks) ili nadubini (interni Solonchaks). Kora soli je deo salinog horizonta. Dodatne karakteristike Kod alkalnih karbonatnih zemljita, ECe od 8 dS m-1 ili vie na 25 C ukoliko je pH (H2O) ekstrakta zasienosti 8.5 ili vie je veoma est kod alkalno karbonatnih zemljita. Sombrini horizont Opti opis Sombrini horizont (od Francuskog sombre, taman) je tamno-obojen podpovrinski horzont koji sadri iluvijalni humus koji nije u vezi ni sa Al niti je dispergovan sa Na. Kriterijumi za dijagnostiku Sombrini horizont: 1. ima niu Munsell vrednost boja ili intenzitet boja od gornjeg sloja; i 2. ima baznu zasienost (po 1 M NH4OAc) manje od 50 posto; i

3. pokazuje dokaze akumulacije humusa, veim sadrajem organskog karbona u odnosu na gornji horizont, ili preko iluvijalnog humusa na ped povrinama ili u porama vidljivim na tankim presecima; i 4. nije ispod albinog horizonta; i 5. ima debljinu od 15 cm ili vie Identifikacija na terenu Mogu se nai u tamno-bojenim donjim slojevima tzemljita, u vezi sa hladnim i vlanim, dobro dreniranim zemljitima visoravni i planina u tropskim i suptropskim oblastima. Lie na pokopane horizonte ali, za razliku od mnogih ovih, sombrini horizont vie il imanje prati oblik povrine. Odnosi sa drugim dijagnostikim horizontima Sombrini horizonti mogu da formiraju ili su formirani u podudarnosti sa arginim, kambinim, feralinim ili nitinih horizontima. Sombrini horizonti mogu da lie na umbrine horizonte, kao i na tamno-bojene melanine i fulvine horizonte Andosola, formiranih na povrini, i kao takvi, razlikuju se od sombrinih horizonata. Spodini horizonti se razlikuju od sombrinih horizonata njihovim mnogi viljim CEC razlomka gline. Humusno-illuvijalni deo natrinog horizonta ima baznu zasienost (po 1 M NH4OAc) od vie od 50 posto, to ga izdvaja od sombrinog horizonta. Spodini horizont Opti opis Spodini horizont (od Grkog spodos, prah) je podpovrinski horizont koji sadri iluvijalno amorfne substance koje se sastoje od organske materije i Al, ili iluvijalni Fe. Iluvijalne materijale karakteriizuje visok pH, relativno velika povrina i visok stepen zadravanja vode. Kriterijumi za dijagnostiku Spodini horizont: 1. ima pH (1:1 u vodi) od manje od 5.9 u 85 posto ili vie od horizonta, osima ako zemljite nije kultivisano; i 2. ima sasraj orgnaskog karbona od 0.5 posto ili vie ili optiku gustinu ekstrata oksalata (ODOE) vrednost od 0.25 ili vie, barem u jednom delu horizonta;i 3. ima jedno ili oba od sledeeg: a. albini horizont koji je direktno iznad spodinog horizonta i ima, direknto ispod albinog horizonta, jednu od sledein Munsell boja, kada vlaan (zdrobljen i izravnjan uzorak): i. nijansu od 5 YR ili crveniju; ili ii. nijansu od 7.5 YR sa vrednosu od 5 ili manje i intenzitet boje od 4 ili manje; ili iii. nijansu od 10 YR ili neutralnu i vrednost i intenzitet boja od 2 ili manje; ili iv. boju od 10 YR 3/1;ili b. sa ili bez albinog horizonta, jedna od boja navedenih iznad, ili nijancu od 7.5 YR, vrednost od 5 ili manje i intenzitet boja od 5 ili 6, oba kada vlana (zdrobljen i izravnjan uzorak), i jedan ili vie od sledeih: i. cementiran organskom materijom i Al sa ili bez Fe, u 50 posto ili vie zapremine i veoma vrsta ili vra postojanost u cementiranom delu; ili ii. 10 posto ili vie zrna peska koji pokazuju ispucale naslage na zrnima peska koji pokrivaju 10 posto ili vie povrine horizonta.; ili iii. 0.50 posto ili vie Alox + Feox26
26

Alox i Feox: kiseli oksalat-ekstraktovan aluminijum i gvoe, posebno(Blakemore, Searle i Daly, 1981), izraen kao procenat sitne frakcije zemljita (02 mm) 100% osuen-(105 C). -

i gornji mineralni horizont koji ima vrednost manju jedne polovine te koliine u gornjem mineralnom horizontu; ili iv. ODOE vrednost od 0.25 ili vie, i vrednost manju od jedne polovine te koliine u gornjem mineralnom horizontu; ili v. 10 posto ili vie (po zapremini) Fe ljuske27 u sloju 25 cm ili debljem; i 4. ne formira deo natrinog horizonta; i 5. ima Cpy/OC28 - i Cf/Cpy4 od 0.5 ili vie ukoliko se dogaa ispod tephric materijala koji ispunjava uslove albinog horizonta; i 6. ima debljinu od 2.5 cm ili vie. Identifikacija na terenu Spodini horizont se obino nalaze ispod albinog horizonta i ima braonkasto-crnu do crvenkasto-braon boju. Spodini horizont takoe moe biti opisan prisutvom tankog gvozdenog sloja, kada je slabo razvijen prisustvom organskih kuglica, ili akumulacijom Fe u ploastoj formi. Odnosi sa drugim dijagnostikim horizontima Spodini horizonti se obino vezuju sa albinim horizontima, ispod kojih se nalaze, moe biti antrinog, hortinog, plaginog, terinog ili umbrinog horizonta na povrini iznad, sa ili bez albinog horizonta. Spodini horizonti mogu da prikau andine osobine zbog alumino-organskih celina. Spodini horizonti imaju barem duplo vie Alox + Feox procenat kao gornji sloj, kao to je albian, antrian, hortian, plagian, terian ili umbrian horizont. Ovaj kriterijum ne normalno ne odnosi na ne-spodine slojeve sa andinim osobinama u kojima su aluminoorganske celine jedva pokretne. Slino mnogim spodinim horizontima, sombrini horizonti takoe sadre vie organske materije od gornjeg sloja. Mogu da se razlikuju jedan od drugoga po njihovoj minerologiji (kaolinit obino dominantan u sombrinim horizontima, dok frakcije gline spodinog horizonta obino sadre znaajne koliine vermikulita i Al- i mnogo vei CEC frakcije gline u spodinom horizontu. Slino, plintian horizont, koji sadri velike koliine iluvijalno akumuliranog Fe, su pod dominacijom kaolinitnih minerala gline i, prema tome, imaju mnogo nii CEC frakcije gline od one spodinog horizonta. . Takyric horizont Opti opis Takyric horizont (od Turske rei takyr, neplodna zemlja) je povrinski horizont teke teksture koji obuhvata povrinsku koru i ploasto struktuiran donji deo. Pojavljuje se pod neplodnim uslovima u periodino popljavljenin zemljitima. . Kriterijumi za dijagnostiku Takyric horizont ima: 1. aridine osobine; i 2. ploastu ili masivnu strukturu; i 3. povrinsku kora koja ima sve od sledeeg:
27 28

ljuske gvoa su necementirani pojasevi iluvijalnog gvoa manje od 2.5 cm debljine Cpy, Cf i OC su pirofosfatni-ekstraktovani C, fulvina kiselina C i organska C, posebno (Ito et al., 1991), izraen kao procenat sitne frakcije zemljita (02 mm) 100% osuen

a. dovoljnu debljinu da se ne savija potpuno pri suenju; i b. mnogougaone pukotine koje se proteu 2 cm ili vie u dubinu kada je zemljite suvo; i c. peskovita ilovaasta glina, glista ilovaa ili jo finija tekstura; i d. veoma vrsta postojanost kada je suva, i veoma savitljiva i lepljiva postojanost kada je mokar;i e. elektrina provodljivost (ECe) zasienog ekstrakta od manje od 4 dS m-1, ili manje od toga sloja odmah ispod takyric horizonta. Identifikacija na terenu Takyric horizonti dogaaju se u depresijama u neplodnim oblastima, gde se povrinska voda, bogata glinom i prahom ali relativno slaba u rastvorljivim solima, akumulira i lui gornje slojeve horizonata. Periodino luenje soli disperguje glinu i formira debelu, kompaktnu, koru fine teksture sa istaknutim mnogougaonim pukotinama kada je suv. Kora esto sasri vie od 80 posto gline i praha. Relationships with some other diagnostic horizons Takyric horizonti se pojavljuju u vezi sa mnogim dijagnostikim horizontima, najvaniji su salini, gipsni, kalcini i kambini horizonti. Nizak EC i nizak sardaj rastvorljive soli odvaja ih od salinog horizonta. Terini horizont Opti opis Terini horizont (Latinskog terra, zemlja) je minralni povrinski horizont indukovan ljudskim delovanjem koji se formira uz dodavanje ubriva, komposta, peska sa plae ili mulja tokom dugog vremenskog perioda. Izgrauje se postepeno i moe da sadri kamenje, nasumino razvrstane i distribuirane. Kriterijum za dijagnostiku Terini horizont je mineralni povrinski horizont i: 1. ima boju koja je povezana sa matinim materijalom; i 2. sadri manje od 20 posto artefakata; i 3. ima baznu zasienost (po 1 M NH4OAc) od 50 posti ili vie; i 4. pojavljuje se uzdignutih povrina zemlje; i 5. Ne pokazuje stratifikaciju ali ima nepravilno raslojavanje teksture; and 6. ima litoloki diskontinuitet u svojoj osnovi; i 7. ima debljinu od 20 cm ili vie. Identifikacija na terenu Zemljita sa terinim horizontima pokazuju uzdignutu povrinu to se moe zakljuiti posmatranjem na terenu ili iz istorijskih zapisa. Terini horizont nije homogen, ali su podhorizonti u potpunosti pomeani. Obino sadri artefakte kao to su delovi grnarije, kulturne ruevine koji su obono veoma mali (manji od 1cm u preniku) i veoma istroeni. Odnos sa drugim dijagnostikim horizontima Nekoliko karakteristika zemljia razdvajaju terini i plagini horizont jedan od drugog. Terini horizont obino pokazuje visoku bioloku aktivnot, ima neutralno do blago alkalnu reakciju zemljita (pH [H2O] je obino vei od 7.0), i moe da sadri slobodan kre, dok plagini horizonti imaju kiseli reakciju zemljita. Boja terinog horizonta je veoma povezana sa matinim materijalom. Zatrpana zemlja moe da se zapasi u osnovi horizonta mada meanje moe da poremeti sadraj

Tionini horizont Opti opis Tionini horizont (od Grkog theion, sumpor) je veoma kiseo podpovrinski horizont u kome je sumporna kiselina formirana oksidacijom sulfida. Kriterijum za dijagnostiku Tionini horizont ima: 1. pH (1:1 u vodi) od mane od 4.0; i 2. jedan ili vie od sledeih: a. ute jarositne ilil ukaso-braon schwertmannite pege ili naslage; ili b. koncentracije sa Munsell nijansom od 2.5 Y ili ue i intenzitet boja od 6 ili vie, vlano; ili c. Direktno slaganje iznad sulfidnog materijala; ili d. 0.05 posto (po masi) ili vie sulfati rastvorljivi u vodi; i 3. debljina od 15 cm ili vie. Identifikacija na terenu Tionini horizonti obino prikazuje bledo ute jarositne ili ukasto-braon schwertmannite pege ili naslage. Reakcija zemljita je ekstremno kisela; pH (H2O) od 3.5 nije neuoboajen. Dok je uglavnom povezan sa skoranjim sulfidnim obalnim sedimentima, tionini horizonti se takoe razvijaju i u kopnenom delu u sulfidnim materijalima izloenim iskopavanjem ili erozijom. Odnosi sa drugim dijagnostikim horizontima Tionini horizont je ispod veoma iaranog horizonta sa naglaenim redoksmofrinim karakteristikama (crvenkaste do crvenkasto-braon pege hidroksid gvoa i svetlo obojena, Feiscrpljena sredina). Umbrini horizont Opis optih karakteristika Umbrini horizont (od Latin umbra, senka) je debeo tamno-obojen povrinski horizont sa niskom baznom zasienou i osrednji do visok sadraj organske materije. Kriterijum za dijagnostiku Umbrini horizont, nakon meanja ili gornjih 20 cm mineralnog zemljita ili, ukoliko neprekdina stena, kriian, petrodurian ili petroplintian horizont je prisutan u okviru 20 cm povrine mineralnog zemljita, ukupna mineralna povrina iznad ima: 1. struktura zemljita je dovoljno jaka da horizont nije i masivan i tvrd ili veoma tvrd kada je suv u meanom delu i donjem nemeanom delu, ukoliko je minimalna debljina vea od 20 cm (prizme vee od 30 cm u preniku su ukljuene u znaenje masivnog ukoliko nema sekundarne strukture u okviru prizime);i 2. Munsell boje sa intenzitetom boja od 3 ili manje kada vlaan, vrednost od 3 ili manje kada vlaan i 5 ili manje kada suv, oba na prelomnljenim uzorcima u i meanom delu i donjem nemeanom delu, ukoliko je minimalna debljina vea od 20 cm. Vrednost boje je za jednu jedinicu tamnija od one matinog materijala osim ako matini materijal ima vrednost boja od 4 ili manje, vlaan, u tom sluaju zahtevi kontrasta boja su odbaeni. Ukoliko nema matinog materijala, uporeenje se mora napraviti sa slojem koji je odmah ispod povrinskog sloja; i 3. sadraj organksog karbona od 0.6 posto ili vie, u meanom delu i u donjem nemeanom delu, ukoliko je minimalna debljina vea od 20 cm. Sadraj organskog karbona je barem 0.6 posto vie nego sadraj u matinom materijalu ukoliko su zahtevi boja odbaeni zbog tamno obojenog matinog materijala; i

4. bazna zasienost (po 1 M NH4OAc) od manje od 50 posto na ponderisanoj sredini kroz dubinu horizonta; i 5.debljina jednog od sledeih: a. 10 cm ili vie ukoliko je direktno iznad neprekidne stene, kriinog, petroplintuinog ili petrodurinog horizonta; ili b. 20 cm ili vie i jedna treina ili vie od debljine izmeu mineralne povrine zemljite i gornje granice neprekidne stene, ili kriinog, petrodurinog, petroplintinog i salinog horizonta ili fluvinog materijala u okviru 75 cm i, ukoliko pristuni, bilo koji od gore navedenih pod b horizonata ili materijala; ili d. 25 cm ili vie. Identifikacija na terenu Glavne karakteristike na terenu umbrinog horizonta su njegova tamna boja i njegova struktura. Uopteno, umbrini horizonti imaju tendenciju da imaju manju stepen strukture zemljita od molinih horizonata. Veina umbrinih horizonata ima kiselu reakciju (pH [H2O, 1:2.5] manju od 5.5), koja predstavlja baznu zasienost manju od 50 posto. Jo jedan pokazatelj kiselosti je plitko, horizontalalno ukorenjivanje usled nedostatka fizike barijere. Odnos sa drugim dijagnostikim horizontima Zahtevi bazne zasienosti razdvajaju umbrini horizont od molinog horizonta, koji je inae veoma slian. Gornja granica organskog karbona varira od 12 posto (20 posto organske materije) do 18 postot (30 posto organske materija), to je gornja granica za histini horiziont, ili 20 posto, donja granica za folini horizont. Neki debeli, tamno-obojeni, organski-bogati, bazno-nezasieni povrinski horizonti, koji su formirani kao rezultat ljudskih aktivnosti, kao to je duboka kultivacija i ubrenje, dodavanje organskih ubriva, prisutnost antikih naseobina i kuhinjskog otpada. Ovi horizonti se obino mogu prepoznati na terenu po prisutnosti artefakata, tragova aova, kontrastnih mineralnih sadraja ili stratifikacija koja indicira naizmenino dodavanje ubriva, relativno visoka posizija na pejzau, ili proveravanjem poljoprivredne istorije oblasti. Vertini horizont Opti opis Vertini horizont (od Latinskog vertere, okrenuti) je glinovit podpovrinski horizont koji, kao rezultat smanjivanja i narastanja, ima harnie (klizne povrine) i strukturalne skupine klinastog oblika. Kriterijum za dijagnostiku Vertini horizont: 1. sadri 30 posto ili vie gline svuda; i 2. ima strukturalne skupine klinastog oblika sa duinskom osom izmeu 10 i 60 od horzontalne; i 3. ima harnie29 ; i 4. ima debljinu od 25 cm ili vie.
29

Harnii (klizne povrine) su ispoliranje i izbrazdane ped povrine koji su proizovd skupina koji klize jedan pored drugog -

Identifikacija na terenu Vertini horizonti su glinasti, sa tvrdom i veoma tvrdom postojanou. Kada suv, vertini horizont pokazuje pukotine od 1 cm ili ire. Polirane, blistave ped povrine (harnie), esto pod otrim uglovima, su karakteristine. Dodatne karakteristike COLE je mera za potencijal smanivanja-porasta i definisana je kao odnos razlike izmeu vlane i suve duine grude do njene suve duine: (Lm - Ld)/Ld, gde je Lm duina na 33 kPa zatezanju i Ld duina kada suv. Kod vertinih horizonata, COLE je vei od 0.06. Odnosi sa drugim dijagnostikim horizontima Nekoliko drugih dijagnostikih horizonata mogu takoe da imaju visoki sadraj gline, argini, natrini i nitini horizonti. Ovim horizontima nedostaju karakteristike tipine za vertini horizont koji obino zauzima zadnju poziciju. Voronini horizont Opti opis Voronini horizont (Od Ruskog voronoj, crn) je specijalna vrsta molinog horizonta. To je dubok, dobro struktuiran, crnkast povrinski horizont sa visokom baznom zasienou, sa visokim sadrajem organske materije i velike bioloke aktivnosti. Kriterijum za dijagnsotiku Voronini horiziont je mineralni povrinski horizont i ima: 1. granulirana ili fina poluuglasta blokovna struktura; and 2. Munsell boje sa intenzitetom boja manjim od 2.0 kada vlaan, vrednost manja od 2.0 kada vlaan i manja od 3.0 kada suv na polomljenim uzorcima. Ukolko ima 40 posto ili vie fino podeljenog krea, ili ako je tekstura horizonta ilovaasta glina ili krupnije, limiti vrednosti boja kada suv su odbaeni; vrednost boja kada je vlaan je 3.0 ili manje. Vrednost boja je za jednu jedinicu ili vie tamnija od matinog materijala (i vlanog i suvog), osim ako matini materijal ima vrednost boja manju od 4.0, kada vlaan. Ukoliko matini materijal nije prisutan, uporeivanje mora da se napravi sa slojem odmah ispod povrinskog sloja. Gore dati zahtevi boja odnose se na gornjih 15 cm voroninog horizonta, ili odmah ispod oranog sloja; i 3. 50 posto ili vie (po zapremini) horizonta sastavljenih od glistinih rupa, otpada od glisti, i popunjenih rupa; i 4. sadraj organskog karbona od 1.5 posto ili vie. Sadraj organiskog karbona je 6 posto ili vie ukoliko su uslovi boja odbaeni zbog fino podeljenog krea, ili 1.5 posto vie nego u matinom materijalu ukoliko su uslovi boja odbaeni zbog tamno obojenog matinog materijala; i 5. bazna zasienost (po 1 M NH4OAc) od 80 psoto ili vie; i 6. debljina od 35 cm ili vie. Identifikacija na terenu Voronini horizont se identifikuje po svojoj crnkastoj boji, dobro-razvijenoj strukturi (obino granulastoj), visoka aktivnost glisti i drugih ivotinja te vrste i njegova debljina. Odnosi sa drugim dijagnostikim horizontima Voronini horizont je poseban sluaj molinog horizonta sa veim zahtevima za sadraj organskog karbona, tamnoj boji, biolokom doprinsou strukturu zemljita i minimalnoj dubini.

Jermini horizont Opti opis Jermini horiziont (od panskog yermo, pustinja) je povrinski horizont koji obino, ali ne uvek, se sastoji od povrinskih akumulacija fragmenata stena (pustinjski plonik) utvren u ilovaast mehurast sloj koji moe da bude pokriven tankim slojem eolskog peska ili les sojem. Kriterijum za dijagnostiku Jermini horizont ima: 1. aridine osobine; i 2. jedan ili vie od sledeih: a. plonik koji je lakovan ili ukljuuje vetrom-oblikovan ljunak ili kamenje (vetrom izbruen kamen, ljunak ili krhotina); ili b. plonik povezan sa mehurastim slojem; ili c. mehurast sloj ispod ploastog povrinskog sloja. Identifikacija na terenu Jermini horizont sadri plonik i/ili mehurast sloj koji ima glinastu teksturu. Mehurast sloj pokazuje mnogougaonu mreu desikacionih pukotina, esto zapunjene vetrom nanetim materijalom, koji se iri na slojeve ispod. Povrinski slojevi imaju slabu do osrednje ploastu strukturu. Odnosi sa drugim dijagnostikim horizontima Jermini horizonti se esto pojavljuju u vezi sa drugim dijagnostikim horizontima karakteristinim za pustinjska okruenja (salini, gipsni, durini, kalcini i kambini horizonti). U veoma hladnim pustinjama (na primer Antarktika), mogu da se pojave u vezi sa kriinim horizontima. Pod ovim uslovima krupni krioklastini materijal dominira i ima malo praine koja moe da se podigne i nataloi vetrom. Ovde, gust plonik sa glazurom, slojevima eolskog peska i akumulacijam rastvorljivih minerala moe da se pojavi direknto na rastresitim naslagama, bez mehurastog sloja. DIJAGNOSTIKE OSOBINE Nagla promena teksture Opti opis Nagla promena teksture (od Latinskog abruptus) je veoma otro povenje u sadraju gline u okviru ogranienog raspona dubine. Kriterijum za dijagnostiu Nagla teksturalna promena zahteva 8 posto ili vie gline u donjem sloju; i: 1. dupliranje sadraja gline u okviru 7.5 cm ukoliko gornji sloj ima manje od 20 posto gline; ili 2. 20 posto (apsolutno) uveanje sadraja gline u okviru 7.5 ukoliko gornji sloj ima 20 posto iil vie gline.

Krenjake ile Opti opis Izraz albeluvic tonguing krenjake ile (od Latinskog albus, belo, i eluere, ispratit) je konotativan penetracjii gline-i-Fe-iscplejnog materijala u argini horizont. Kada su pedovi prisutni, krenjake ile se pojavljuju du ped povrina. Kriterijum za dijagnostiku Krenjake ile: 1. imaju boju albinog horizonta; i 2. imaju veu dubinu od irine sa sledeim horizontalnim dimenzijama: a. 5 mm ili vie u glinovit argini horizont; ili b. 10 mm ili vie u glinovito ilovaastim i prakastim arginim horizontima; ili c. 15 mm ili vie u krupnijim (prakasta ilovaa, ilovaa ili peskovita ilovaa) arginim horizontima 3. okupiraju 10 posto ili vie zapremine u prvih 10 cm argikog horizonta, izmereno i na vertikalnim i na horizontalnim; i 4. ima distribuciju estica koja odgovara horizontu krupnije strukture koji se nalazi iznad arginog horizonta. Andine osobine Opti opis Andine osobine (od Japanskog an, taman, i do, zemljite) rezultiraju iz osrednje izloenosti atmosferskim promena uglavnom piroklastinih taloga. Meutim, neka zemljita razviju andine osobine iz ne-vulkanskih materijala (na primer, les, argilit i feralini proizvodi atmosferskih uticaja). Prisustvo minerala sa ureenjem kratkod dosega i/ili organo-metalski kompleksi je karakteristino za andine osobine. Ovi minerali i kompleksi su obino deo poretka atmosferskih uticaja u piroklasitnim talozima (tephric zemljitni materijall vitrine osobine andine osobine). Andine osobine mogu da se nau na povrini zemljita ili podpovrini, obino se pojavljujui kao slojevi. Mnogi povrinski slojevi sa andinim osobinama sadre visok sadraj organske materije (vie od 5 posto), su esto veoma tamne boje (Munsell vrednost i intenzitet boja, vlaan, su 3 ili manje), imaju paperjasu-mekanu-mikrostrukturu i, na nekim mestima umaenu konzistenciju. Imaju nisku zapreminsku teinu i obino imaju teksturu prakaste ilovae ili finiju. Andini povrinski slojevi mogu biti veoma debeli, sa debljinom od 50 cm ili vie (pachic karakteristike) u nekim zemljitima. Andini podpovrinski slojevi su uopteno neto svetlije boje. Andini slojevi mogu da imaju razliite karakteristike, u zavisnosti od vrste dominantnog procesa atmosferskih promena koji deluje na zemljini materijal. Mogu da ispolje tiksotropiju, t.j. zemljini materijal se menja, pod pritiskom ili trenjem, iz plastinog vrstog u teni stadijum i nazad u teni stadijum. U vlanim klimama sa indeksom vlanost +100 i iznad, humusno-bogati andini slojevi mogu da sadre duplo vie vode od uzoraka koji su osueni u pei i ponovo nakvaeni (hidrine karakteristike). Dva glavna tipa andinih osobina su prepoznate: jedna gde su alofani i slini minerali dominantni (sil-andini tip); i jedan u kome Al sloen organskim kiselinima prevladava (aluandini tip). Sil-andina osobina obino daje jako kiselu do neutralne reakcije, dok aluandina osobina daje ekstremno kiselu do kisele reakcije.

Kriterijum za dijagnostiku Andine osobine30 zahtevaju: 1. Alox + Feox31 vrednost od 2.0 posto ili vie; i 2. zapreminska teina32 od 0.90 kg dm-3 ili manje; i 3. retencija fosfata od 85 posto ili vie;i 4. Ukoliko se pojavljuje pod tephric materijalom koji ispunjava uslove albinog horizonta, Cpy/OC33 ili Cf/Cpy4 od manje od 0.5; i 4. manje od 25 posto (po masi) organskog karbona. Andine osobine mogu da se podele u sil-andine i alu-andine osobine. Sil-andine osobine pokazuju kisele-oksalate (pH 3) ekstrakovan silicijum dioksid (Siox) sadraj od 0.6 posto ili vie na Alpy34 /Alox od manje od 0.5; alu-andine osobine pokazuju sadraj Siox od manje od 0.6 posto i Alpy/Alox od 0.5 ili vie. Tranzicione alu-sil-andine osobine koje pokazuju sadraj Siox izmeu 0.6 i 0.9 posto i Alpy/Alox izmeu 0.3 i 0.5 mogu da se pojave (Poulenard and Herbillon, 2000). Identifikacija na terenu Andine osobine mogu da se identifikuju koristei terenski test natrijum fluorida po Fieldes i Perrott (1966). pH u NaF od vie od 9.5 ukazuje na alofane i/ili organo-aluminijumske komplekse. Test je indikativan za veinu slojeva sa andinim osobinama, osim za one veoma bogate u organskim materijama. Meutim, ista reakcija se dogaa na spodinim horizontima i u nekim kiselim glinama koje su bogate u Al-meu-slojnim glinenim mineralima. Nekultivisani, povrinski slojevi bogati u organskim materijama sa sil-andinim osobinama obino imaju pH (H2O) od 4.5 ili vie, dok nekultivisani povrinski slojevi sa alu-andinim osobinama i bogati u organskim materijama obino imaju pH (H2O) manji od 4.5. Uopteno, pH (H2O) u sil-andinim slojevima u donjem sloju zemljita je vei od 5.0. Odnos sa drugim dijagnostikim horizontima i osobinama Vitrine osobine se razlikuju od andinih osobina manjim stepenom izloenosti atmosferskim promenama. Ovo se dokazuje niom koliinom ne-kristalina ili parakristalnih pedonegetskih minerala, specifine po osrednjoj koliine kiselog oksalata (pH 3) ekstrakovanom Al i Fe u slojevima sa vitrinim osobinama (Alox + Feox = 0.42.0 posto), po veoj zapreminskoj teini (BD > 0.9 kg dm-3), ili po nioj fosfatnoj retenciji (25 <85 percent). Histini ili folini horizonti sa manje od 25 posto organskog karbona mogu da imaju andine osobine. U organskim slojevima sa 25 posto ili vie organskog karbona, andine osobine se ne uzimaju u obzir. Spodini horizonti, koji takoe sadre komplekse seksvioksida i organskih substanci, mogu da imaju sline karakteristike sa onim slojevima koji takoe iskazuju andine osobine bogate u alumino-organske kompleke. Mnogi spodini horizonti imaju barem duplo vie Alox + Feox kao donji sloj.

30 31

Shoji et al., 1996; Takahashi, Nanzyo i Shoji, 2004 Alox i Feox su kiseli oksalati-ekstrakovan aluminijum i gvoe, ponaosob (Blakemore, Searle and Daly, 1981), izraen kao procenat frakcije sitnog zemljita (02 mm) 100% osuen (105 C) 32 Za zapreminsku teinu, zapremina se utvruje nakon to je nesueni uzorak zemljita desorbovan na 33 kPa (bez prethodnog suenja) i posle izmeren 100% osuen (vidi Aneks) 33 Cpy, Cf i OC su pirofosfati ekstrakovan C, fulvina kiselina C i organski C, ponaosob (Ito et al., 1991), izraen kao procenat sitne frakcije zemljita (02 mm) 100% osuen (105 C). 34 Alpy: pirofosfat-ekstrakovan aluminijum, izraen kao procenat sitne frakcije zemljita (02 mm) 100% osuen (105 C)

Ovo se obino ne odnosi na andine osobine u kojima su alumino-organski kompleksi bukvalno nepokretni. Meutim, naroito kod Podzola na koje se Entic kvalifikator primenjuje i imaju spodini horizont bez uslova za barem duplo vie Alox + Feox kao kod gornjeg sloja, drugi dijagnostiki kriteijumu kao to je zapreminska teina su neophodni da bi se napravila razlika izmei slojeva sa andinim osobinama i spodinih horizonata. Neki slojevi sa andinim osobinama su pokriveni relativno mladim, svetlo obojenim vulkanskim ejakulatima koje je teko razlikovati od albinog horizonta. Prema tome, u brojnim sluajeviam, analitiki testovi su potrebni da bi se potvrdila razlika izmeu slojeva sa andinim osobinama i spodinih horizonata, naroito Cpy na OC ili Cf na Cpy testovi razmera. Aridine osobine Opti opis Izraz aridine osobine (od Latinskog aridus, suv) kombinuje odreene osobine koje su este kod povrinskih horizonata zemljita koja se pojavljuju pod aridnim uslovima i gde pedogeneza premauje novu akumulaciju na povrini zemljita eolskim ili aluvijalnim aktivnostima. Kriterijum za dijagnostiku Aridine osobine zahtevaju sve od sledeeg: 1. sadraj organskog karbona manji od 0.6 posto35 ukoliko je tekstura peskovita ilovaa ili finija, ili manji od 0.2 posto ukoliko je tekstura krupnija od peskovite ilovae, kao ponderisana sredina u gornjim 20 cm zemljita ili skroz do vrha dijagnostikog podpovrinskog horizonta, cementiranog slojs ili do neprekidne stene, koji god je plii; i 2. dokaz eolske aktivnosti u jednoj ili vie sledeih formi: a. frakcije peska u nekim slojevima ili u vetrom nanetom materijalu koji popunjava naprsline sadri okrugle ili poluuglaste estice koje imaju matiranu povrinu (upotreba a 10 rune lupe). Ovo estice ine 10 posto ili vie srednjih i krupnihin kvarcnih frakcija peska;ili b. Komade stena oblikovane vetrom (ventifacts) na povrini;ili c. aeroturbacija (na primer, sedimentne strukture u horizontalnog steni, indiciraju vetar i formiranje peanih dina pre formiranja stena- cross-bedding); or d. dokaz erozije vetrom ili uklanjanje; i 2. i slomljen i zdrobljen uzorak sa Munsell bojom vrednost 3 ili vie kada mokar i 4.5 ili vie kada suv, i intentzitet boja od 2 ili vie kada mokart; i 3. zasienost bazama (po 1 M NH4OAc) od 75 posto ili vie. Dodatne primedbe Prisustvo igliastih (u obliku igle) glinastih mineralas (na primer sepiolit i paligorskit) u zemljitu se smatra konotativom za pustinjska okruenja, ali nisu prijavljeni u svim pustinjskim zemljitima. Ovo moe biti usled injenice da, pod aridnim uslovima, igliaste gline se ne proizvode ve samo konzerviraju, pod uslovom da postoje u matinom materijalu ili u praini koja pada na zemljite, ili da, u nekim pustinjskim materijaima, nije bilo odgovarajuih atmosferskih promena da bi se proizvele koliine sekundarnih glinastih minerala koje mogu da se detektuju.

35

Sadraj organskog karbona moe biti vilji ukoliko je zemljite periodino izloeno plavljenju, ili ukoliko ima ECe od 4 dS m-1 ili vie negde u okviru 100 cm povrine zemljita

Neprekidna stena Definicija Neprekidna stena je ovreni materijal koji se nalazi ispod zemljita, iskljuliv kod pedogenetskih horizonata kao to je petrokalcini, petrodurini, petrogipsni i petroplintini horizonti. Neprekidna stena je dovoljno ovrena da ostane itava kada osuen primerak 25 30 mm sa strane je potopljen u vodu sat vremena. Materijal se smatra neprekidnim samo ako su pukotine u koje korenje moe da prodre u proseku 10 cm ili vie odvojene i okupiraju manje od 20 posto (po zapremini) neprekidne stene, bez odigravanja nekog znaajnog pomeranja stena. Feraline osobine Opti opis Feraline osobine (od Latinskog ferrum, gvoe, i alumen, alum) odnose se na mineralan zemljini materijal koji ima relativno nizak CEC. Takoe ukljuuje zemljine materijale koji ispunajvaju uslove feralinog horizuonta osim teksture. Kriterijum za dijagnostiku Feraline osobine uslovljavaju u nekim podpovrinskim slojevima: 1. CEC (po 1 M NH4OAc) manje od 24 cmolc kg-1 gline36; ili 2. CEC (po 1 M NH4OAc) manje od 4 cmolc kg-1 zemljita i Munsell intenzitet boja od 5 ili ve, vlaan. Gerine osobine Opti opis Gerine osobine (od Grkog geraios, star)odnosi se na materijal zemljita koji ima veoma nizak ECEC ili se ak ponaa kao izmenjiva aniona. Kriterijum za dijagnostiku Gerine osobine zahtevaju: 1.ECEC (zbir izmeljivih baza plus izmenljive kiselosti u 1 M KCl) manji od 1.5 cmolc kg-1 glina37; ili 2. delta pH (pHKCl minus pHvoda) od +0.1 ili vie. Glejni ablon boja Opti opis Materijali zemljita razvijaju glejni ablon boja (od Ruskog gley, prljava masa zemljita) ukoliko su zasieni povrinskom vodom, osim ako nisu drenirani vremenski period koji dozvoljava pojavu redukcionih uslova da se odigraju (ovo moe ii od nekoliko dana u tropima do nekoliko nedelja u drugim oblastima) i pokazuju glejni ablon boja. Kriterijum za dijagnostiku Glejni ablon boja pokazuje jedan ili oba od sledeeg: 1. 90 posto ili vie (izloena oblast) redoxmorfinih boja, koje sadre neutralno belu do crne (Munsell nijanse N1/ do N8/) ili plavkastu do zelenkaste (Munsell nijanse 2.5 Y, 5 Y, 5 G, 5 B); ili 2. 5 posto ili vie (izloena oblast) pega oximorfinih boja, koje sadre bilo koj uboju, iskljuujui redoksmorfine boje.
36 37

Vidi Aneks 1. Vidi Aneks 1.

Identifikacija na terenu Glejni ablon boja rezultira iz redoks gradijenta izmeu povrinskih voda i kapilarnog ruba izazivajui nejednaku distribuciju gvoa i mangana (hidr)okside. U niim delovima zemljita i/ili unutar pedova, oksidu su ili transformirani u nerastvorljiva jedinjenja Fe/Mn(II) ili su prelocirani; oba procesa vode do izostanka boja sa nijansom crvenijom od 2.5 Y. Prelocirana jedinjenja Fe i Mn mogu biti koncentrisana u oksidiranom obliku (Fe[III], Mn[IV]) na ped povrinama ili u bioporama (zaputeni kanali korenja), i ka povrini ak u matriksu. Mangan koncentracije mogu da se prepoznaju po jakom vrenju korienjem 10 procentnog H2O2 rastvora. Reduktimorfne boje prikazuju stalno vlane uslove. U ilovaastom i glinastom materijalu, plavo-zelene boje dominiraju usled Fe (II, III) hidroksilne soli (zelena ra). Ukoliko je materijal bogat sumporom (S), crnkaste boje prevladavaju zbog koloidnih sulfida gvoa kao to su greigit ili mackinawite (lako prepoznatilji po mirilu nakon primene 1 M HCl). U krenim materjialima, belkaste boje su dominantne zbog kalcita i/ili siderita. Pesak je obino svetlo siv do bele boje i takoe esto osiromaen u Fe i Mn. Plavkasto-zelene i crne boje su nestabilne i esto oksidiraju do crvenkasto braon u roku od nekolik sati od izlaganja vazduhu. Gornji deo reductimorphic sloja moe da pokae do 10 posto boja re, uglavnom oko kanala koje su iskopale ivotinje ili korenja biljaka. Oximorfne boje prikazuju naizmenine redukcione i oksidirajue uslove, kakav je sluaj kod kapilarnih rubova i u povrinskim horizontima zemljita sa promenljivim nivoima povrinske vode. Specifine boje prikazuju ferihidrite (crvenkasto braon), getite (svetlo ukasto zelenkasta), lepidocroct (narandasta), i jarosit (bledo uta). U ilovaastim i glinastim zemljitima, oksidi gvoa/hidroksidi su koncentrovani na agregatnim povrinama i zidovima veih pora (na primer, stari kanali korenja) Litoloki diskontinuitet Opti opis Litoloki diskontinuitet (od Grkog lithos, kamen, i Latin continuare, nastaviti) su znaajne promene u distribuciji estica ili minerologiji koje predstavljaju razlike u lotologiji u okviru zemljita. Litoloki diskontinuitet takoe moe da ukazuje i nai razliku u godinama. Kriterijum za dijagnostiku Litoloki diskontinuitet zahteva jedno ili vie od sledeeg: 1. naglu promenu u distribuciji estica koja nije jedino povezana sa sadrajem gline koja rezultira iz pedogeneze; ili 2. relativna promena od 20 posto ili vie u odnosu izmeu krupnijeg peska, srednjeg peska i finog peska; or 3. komadi stene koji nemaju istu litologiju kao donja neprekidna stena; ili 4. sloj koji sadri fragmente stena bez ljuski nastalih usled delovanje atmosferskih promena iznad sloja koji sadri stene sa ljuskama nastalim usled delovanja atmosferskih promena; ili 5. slojeve sa okastim fragmentima stena iznad ili ispod slojeva sa okruglih fragmentima stena; ili 6. nagle promene u boji koje nisu uzrokovane pedogenezom; ili 7. obeleene razlike u velilini i obliku otpornih minerala izmeu nadgraenih slojeva (kako je prikazamo mikromorfolokim ili mineorolokim metodama). Dodatne karakteristike U nekim sluajevima, horizontalna linija fragmenta stena (kamena linija) iznad i ispod slojeva sa manjim kolilinama fragmenata stena ili opadajui procenat fragmenata stena sa rastuom dubinom takoe moe da ukazuje na litoloki diskontinuitet, mada akcija ureivanja male

faune kao to su termiti moe da proizvede sline efekte u onome to bi prvobitno bio litoloki ujednaen matini materijal. Redukcioni uslovi Definicija Redukcioni uslovi (od Latinskog reducere) pokazuju jedan ili vie od sledeeg: 1. negativan logaritam hidrogenskog parcijalnog pritiska (rH) manji od 20; ili 2. prisustvo slobodnog Fe2+, kako je prikazano na svee polomljenog ia izravnjanoj povrini mokrog zemljita pojavom jake crvene boje nakon vlaenja sa 0.2-percent ,, dipiridil rastvora u 10-rocentnoj siretnoj kiselini38; ili 3. prisustvo sulfida gvoa; ili 4. prisustvo metana Sekundarni karbonati Opti opis Izraz sekkundarni karbonat (od Latinskog carbo, ugalj) odnosi se na translociran kre, nataloen na mestu iz rastvora zemljita a ne nasleen iz matinog materijala. Kao dijagnostika osobina, treba da je prisutan u znaajnim koliinama. Identifikacija na terenu Sekundarni karboanti mogu ili da poremete strukturu zemljita ili sastav, formirajue mase, kvrge (nodule) stvrdnjavanje sferoidnih agregata (bele oi) koji su meki i prakasti kada suvi, ili mogu biti prisutni kao mekane naslage u porama, na strukturalnim povrinama ili na donjim stranama stena ili cementiranih fragmenata. Ako su prisutni kao naslage, sekundarni karbonati pokrivaju 50 posto ili vie strukturalne povrine i dovoljno su debeli da budu vidljivi kada su vlani. Ukoliko su prisutni kao mekane kvrge, okupiraju 5 posto ili vie u zapremini povrine. Vlakna (pseudomicelijum) nisu ukljueni u definiciju sekundarnih karbonata ukoliko su stalna i ne pojavljuju se i nestaju promenom uslova vlanosti. Ovo moe da se proveri prskanjem malo vode. Stagnic ablon boja Opti opis Zemljini materijal ima stagnic ablon boja (od Latinskog stagnare, stagnirati) ukoliko je, barem privemeno, zasien povrinskom vodom, osim ako nije drenirano, period vremena dovoljno dug da dozvoli da se odigraju redukcioni uslovi (ovo ide od nekoliko dana u tropima do nekoliko nedelja u ostalim oblastima) Kriterijum za dijagnostiku Stagnic ablon boja pokazuje aranje na takav nain da povrine peda (ili delovi matriksa zemljita) su svetlije (barem jednu Munsell vrednosnu jedinicu vie) i blee (barem jednu jedinicu intenziteta boja manje), i unutranjosti pedova (ili delova matriksa zemljita) su crvenkastiji (barem jednu jedinicu nijanse) i svetliji (barem jednu jedinicu vie intenziteta boja) od redoksimorfinih delova sloja, ili od meanog proseka unutranjosti i povrinskih delova. Dodatne karakteristike Ukoliko sloj ima stagnic ablon boja u 50 posto svoje zapremine ostalih 50 posto sloja je niti svetlije niti blee niti crvenihe i svetlije.
38

Ovaj test moda nee dati jaku crvenu boju u materijalu zemljita sa neutralnom ili alkalnom reakcijom zemljita.

Vertine osobine Kriterijum za dijagnostiku Zemlijni materijal sa vetrinim osobinama (od Latinskog vertere, okrenuti se) ima jedan ili oba od sledeeg: 1. 30 posto ili vie gline kroz debljinu od 15 cm ili vie i jedan ili oba od sledeeg: a. klizave strane ili skupine klinastog oblika; ili b. pukotine koje se periodino otvaraju i zatvaraju i iroke su 1 cm ili vie; ili 2. COLE od 0.06 ili vie proseno nad povrinog 100 cm od povrine zemljita Vitrineosobine Opti opis Vitrine osobine (od Latinskog vitrum, staklo) se odnose na slojeve sa vulkanskim staklom i drugim primarnim mineralima nastalih iz vulkanskog ejakulata i koji sadre ogrnaiene koliine minerala sa ureenjem kratkog dosega. Kriterijum za dijagnostiku Vitrine osobine39 uslovljavaju: 1. 5 posto ili vie (po broju zrna) vulkanskog stakla, staklastih skupina i ostalog primarnog materijala sa naslagom stakla, u frakciji izmeu 0.05 i 2 mm, ili u frakciji izmeu 0.02 i 0.25 mm; i 2. Alox + Feox40 vrednost od 0.4 posto ili vie; i 3. fosfatna retencija od 25 posto ili vie; i 4. da ne ispunjava jedan ili vie uslova andinih osobina; i 5. ukoliko se odigravaju pod tephric materijaiaom koji ispunjava uslove alinog horizonta Cpy/OC41 ili Cf/Cpy42 manji od 0.5; i 5. manje od 25 posto (po masi) organskog karbona. Identifikacija na terenu Vitrine osobine mogu da se pojave na povrinskom sloju. Meutim, takoe mogu da se pojave pod nekih desetak centimetara skoranjeg piroklastinog depozita. Slojevi sa vetrinim osobinama mogu imaju primetnu koliinu organske materije. Pesak i krupnije frakcije praha slojeva sa vitrinim osobinam imaju znaajnu koliinu neizmenjenog ili delimino izmenjenog vulkalnskog stakla, stklastih skupina, i ostalog primarnog materijala sa slojem stakla (krupnije frakcije mogu da se provere 10 runom lupom; finije frakcije mogu da se provere mikroskopom). Odnos sa drugim dijagnostikim horizontima, osobinama i materijalimas Vitrine osobine su sa jedne strane, u bliskoj vezi sa andinim osobinama, u koje se mogu na kraju i razviti. Sa druge strane, slojevi sa vitrinim osobinama razvijaju se od tephric materijala. Molini i umbrini horizonti mogu takoe da pokau vitrine osobine

39 40

Prilagoene po Takahashi, Nanzyo i Shoji (2004) i pronalazaka COST 622 Akcije. Alox and Feox su kiseli oksalat-ekstrakovan aluminijum i gve, ponaosob (Blakemore, Searle i Daly, 1987), izraeni kao procenat sitne frakcije zemljita (02 mm) 100% isuene(105 C). 41 Cpy, Cf i OC su pirofosfat-ekstrakovan C, fulvina kiselina C i organska C, ponaosob (Ito et al., 1991), izraeni kao procenat sitne frakcije zemljita (02 mm) 100% isuene (105 C).

DIJAGNOSTIKI MATERIJALI Artefakti Definicija Artefakti (od Latinskog ars, umetnost, i facere, napraviti) su vrste ili tene substance koje su: 1. jedno ili oba od sledeeg: a. Napravljene ili znaajn modifikovane od strane ljudi kao deo industrijskog ili zanatlijskog proizvodnog procesa; ili b. izbaene na povrinu ljudskom aktivnou iz dubine gde nisu bili pod uticajem povrinskih procesa, sa osobonama znaajno drugaijim od okruenja gde su izbaeni; i 2. imaju znaajno iste osobine kao i kad su proizvedene, modifikovane ili iskopane. Primeri artifekata su cigle, grnarija, staklo, zdrobljeno kamenje, industrijski otpad, ubre, proizvodi procesnog ulja, i mazut. Kalcarini materijal Definicija Kalcarini materijal (od Latinskog calcarius) vri jako sa1 M HCl u veini sitnog zemljita. Primenjuej se na materijal koji sadri 2 posto ili vie ekvivalent kalcijum karbonata. Koluvijalni materijal Opti opis Koluvijalni materijal (od Latinskog colluere, prati meavinu) formiran je sedimentacijom preko erozije indukovane ljudskim delovanjem. Obino se akumulira na nagibni pozicijama, u kotlinama. Erozija se modaodigrala od Neolita. Identifikacija na terenu Gornji deo koluvijalnog materijala pokazuje karakteristike (tekstura, boja, pH i sadraj organskog karbona) slian povrinskom sloju izvora u okruenje. Mnogi koluvijalni materijali imaj artefekte kao to su delovi cigli, keramike ili stakla. Stratifikacija je uobiajena mada ne uvek lako primetljiva, i mnogi koluvijalni materijali imaju litoloki diskontinuitet u svojo osnovi. Fluvini materijal Opti opis Fluvini materijal (od Latinskog fluvius, reka) odnosi se na fluvijalne, morske i jezerske sedimente koji primaju sve materijal u regulrarnim intervalima ili su ga dobijali u skoroj prolosti42. Kriterijum za dijagnostiku Fluvini materijal je fluvijalnog, morskog ili jezerskog porekla i pokazuje stratifikaciju u najmanje 25 posto od zapremine zemljita nad odreenom dubinom; stratifikacija se takoe moe uoiti po sadraju organskog karbona koji se nepravilno smanjuje sa dubinom, ili ostaje iznad 0.2 posto na dubini od 100 cm iz povrine mineralnog zemljita. Tanka naslaga peska moe da ima manje organskog karboma ukoliko sitniji sedimenti ispod ispunjvaju zadnje navedn uslov.

42

Skoranja prolost pokriva period tokom kog je zemljite bilo zatieno od poplavljivanja, na primer nasipima, sistemom kanala ili vetakim odvodnjavanjem, i tokom tog perioda formacija zemljita nije rezultirala u razvoj ni jednog dijagnostikog podpovrinskog horizonta osim salinog ili sumpornog horizonta.

Identifikacija na terenu Stratifikacija, imajui takve oblike kao naizmenino tamniji slojevi zemljita, prikazuje nepravilno smanjenje sadraja organskog karbona sa dubinom. Fluvini materijal je uvek povezan sa organizaovanim vodenim telima i treba da se izdvoji od koluvijalnih naslaga (Ni materjal Fluvic material is always associated with organized water bodies and should be distinguished from colluvial deposits (koluvijalni pokriva, sheet colluvia, kosine i koluvijalni konusi), mada izgledaju dosta slino. Gipsirini materijal Definicija Gypsiric material (od Grkog gypsos) je mineralni materjial koji sadri 5 posto ili vie kalcijum sulfata (po zapremini). Limnian materijal Kriterijum za dijagnostiku Limnian materijal (od Grkog limnae, bazen) ukljuuje i organske i mineralne materijale koji su: 1. deponovani u vodi taloenjem ili delvoanjem morksih organizama, kao t osu dioatomi i druge alge; ili 2. potiu od podvodnih i plutajuuh vodenih biljaka i shodno tome modifikovan ivotinjama koje ive u vodi. Identifikacija na terenu Limnian materijal se pojavljuje kao podvodni depozit (ili na povrini nakon dreniranja). etiri vrste limninog materijala se razlikuju: 1. Sedimentni treset: dominanto organski, identifikovan preko mnogih fekalnih kuglica, Munsell vrednost boja (vlano) 4 ili manje, blago viskozna suspenzija vode, ne il iblago plastina i ne lepljiva psotojanost, skuplja se pri suenju, teko je namokriti nakon suenja, i puca du horizontalnih ravni. 2.Dijatomejska zemlja: veinom diatomi (kremenit), identifikovani nepovratnim menjanjem matriks boja (Munsell vrednost 3, 4 ili 5 na terenu pod vlanim ili mokrim uslovima) kao rezultat nepovratnog smanjivanja organskih naslaga na diatomima (koristiti 440 mikroskop). 3.Lapor: jako kreni, identifikovan Munsell vrednou boja, vlaan, od 5 ili vie of 5, i reakcija sa 10-percent 1 M HCl. Boja lapora se obino ne menaj nakon suenja. 4. Gyttja organski bogato blato: male skupine veoma humusne organske materije i minerala od predominantne veline gline do praha, 0.5 posto ili vie organskog karbona, Munsell nijansa boja od 5 Y, GY ili G, jako smanjivanje nakon isuavanja i rH vrednost od 13 ili vie. Mineralni materijal Opti opis U mineralnim materijaliml (od Grkog mine, mineral), osobinama zemljita dominiraju mineralne komponente. Kriterijum za dijagnostiku Mineralni materijal ima jedan ili oba od sledeeg: 1. manje od 20 posto organskog karobna u sitnoj frakciji zemljta (po masi) ukoliko zasien vodom manje od 30 uzastopnih dana u veini godina bez da je dreniran; ili 2. jedan ili oba od sledeeg:

a. manje od (12 + [procenat gline od mineralne frakcije 0.1]) posto organskog karbona u sitnoj frakciji zemljita (po masi); ili b. manje od 18 posto organskog karbona u sitnoj frakciji zemlje (po masi) ukoliko mineralna frakcija ima 60 posto ili vie gline. Organski materjial Opti opis Organski materijal (od Grkog organon, alatka) sastoji se od velike koliline organskih ostataka koji su se akumulirali na povrini pod ili vlanim ili suvim uslovima i u kojima mineralne komponente ne utiu znaajno na osobine zemljita. Kriterijum za dijagnostiku Organski materijal ima jedan illi oba od sledeeg: 1. 20 posto ili vie organskog karbona u sitnoj frakciji zemljita (po masi); ili 2. ukoliko je zasien vodom 30 uzastopnih dana ili vie veine godina (osim ako nije drenirano), jedan ili vie od sledeeg: a. (12 + [procenat gline mineralne frakcije 0.1]) posto ili vie organskog karbona u sitnoj zemlji (po masi); ili b. 18 posto ili vie organskog karboja u sitnoj frakciji zemljita (po masi). Ornitogenezni materijal Opti opis Ornitogenezni materijal (od Grkog ornithos, ptica, i genesis, poreklo) je materijal sa jakim uticajem ptijeg izmeta. esto ima veliku koliinu peska prenetog od strane ptica. Kriterijum za dijagnostiku Ornitogenezni materijal ima: 1. ostatke ptica ili njihove aktivnosti (kosti, perja, i sortiran peska sline veliline); i 2. P2O5 sadraj od 0.25 posto ili vie u 1 procentnoj limunskoj kiselini. Sulfidni materijal Opti opis Sulfidni materijal (od Engleskog sulphide) je depozit ispunjen vodom koji sadri S, veinom u obliku sulfida, i samo skromne koliine kalcijum karbonata. Kriterijum za dijagnostiku Sulphidic material has: 1. pH (1:1 u vodi) od 4.0 ili vie i 0.75 posto ili vie S (suva masa) i manje od tri puta toliko kao kalcijum karbonat ekvivalent kao S; ili 2. pH (1:1 u vodi) od 4.0 ili vie, ukoliko je materijal inkubiran kao sloj 1 cm debeo, kapacitet na terenu na sobnoj temperaturi, pada 0.5 ili vie jedinica do pH od 4.0 iil manje (1:1 u vodi) u roku od 8 nedelja. Identifikacija na terenu U vlanim ili mokrim uslovima, depoziti koji sadre sulfide esto pokazuju zlatan sjaj, boju pirita. Prisilna oksidacija sa 30-procentnim rastvorom hidrogen peroksida smanjuje pH do 2.5 ili manje, reakcija moe biti jaka na sunevoj svetlosti ili na grejanju. Opseg Munsell boja: nijanse od N, 5 Y, 5 GY, 5 BG, ili 5 G; vrednosti od 2, 3 ili 4; intenzitet boja uvek 1. Bnoja je obino nestabilna, i crni pri izlaganjua. Sulfidna glila je obino praktino zelena. Ukolik je

zemljite remeeno, daak mirisa na pokvarenja jaja moe da se oseti. Ovo je naglaeno primenom 1 M HCl. Tenika tvrda stena Definicija Tehnika tvrda stena (od Grkog technikos, umeno napralvjen ili konstruisan) je ovren materijal koji je rezultat industrijskih procesa, sa osobinama znaajno drugaijim od onih prirodnih materijala. Tefrini materijal Opti opis Tefrini materijal43 (od Grkog tephra, naslaga pepela) sastoji se od ili tefre, t.j. necementirani, bez uticaja atmosferskih delovanja ili samo pod blagim uticajem primarni piroklastini proizvodi vulkanske erupcije (ukljuujui pepeo, ljaka, plavac, kao-plavac mehuraste piroklastike, blokovi i vulkanske bombe), ili od tefrinih depozita, t.j. tefra koja je preraena i pomeana sa materijalom iz drugih izvora. Ovo ukljuuje tefrini les, tefrini naneti pesak i vulkanski nanos. Kriterijum za dijagnostiku Tefrini materijal ima: 1. 30 posto ili vie (po broju znra) vulkanskog stakla, staklastih skupina i ostalog primarnog materijala sa staklastim naslagama, i u 0.022 mm; i 2. bez andinih ili vitrinih osobina. Odnos sa dijagnostikim osobinama Progresivnan uticaj atmosferskih promena tefrinog materijala razvie vitrine osobine; Onda se vie ne smatra tefrinim materijalom .

43

Opis i kriterijum za dijagnostikuk su usvojeni od Hewitt (1992

Poglavlje 3 Klju za Referentne Zemljine Svetske Referentne Baze sa spiskom prefiks i sufiks kvalifikatora Pre korienja klua, molim vas proitajte Pravila za klasifikaciju, stranica 8 i 9. Klju za referentne grupe zemljita Zemljta koja imaju organiski materijal su, ili 1. 10 cm ili vie debela poevi od povrine zemljita i leda koji se nalazi odmah iznad, ili neprekidne stene, ili iverastog materijala, pora u stenama koje su ispunjene organskim materijalom; ili 2. kumulativno u okvriru 100 cm od povrine zemljita ili 60 cm ili deblja ukoliko 75 posto (po zapremini) ili vie materijala se sastoji od tresetnih vlakna il 40 cm ili deblja u drugim materijalima i poevi u okviru 40 cm od povrine zemljita. HISTOSOLS Prefiks kvalifikatori Folic Limnic Lignic Fibric Hemic Sapric Floatic Subaquatic Glacic Ombric Rheic Technic Cryic Hyperskeletic Leptic Vitric Andic Salic Calcic Sufiks kvalifikatori Thionic Ornithic Calcaric Sodic Alcalic Toxic Dystric Eutric Turbic Gelic Petrogleyic Placic Skeletic Tidalic Drainic Transportic Novic

Klju za referentne grupe zemljita Ostala zemljita imaju 1. ili hortini, iragrini, plagini ili terini horizont 5.0 cm ili vie deveo; ili 2. antrakvian horizont i donji hidrarian horizont sa kombinovanom debljinom od 50 cm ili. ANTHROSOLS/ANTROPOGENA ZEMLJITA

Prefiks kvalifikatori Hydragric Irragric Terric Plaggic Hortic Escalic Technic Fluvic Salic Gleyic Stagnic Spodic Ferralic Stagnic Regic Ekranic Linic Urbic Spolic Garbic Folic Histic Cryic Leptic Fluvic Gleyic Vitric Stagnic Mollic Alic Acric Luvic Lixic Umbric Glacic Turbic Folic Histic Technic Hyperskeletic Leptic Natric Salic Vitric Spodic Mollic Calcic Umbric Cambic Haplic

Sufiks kvalifikatori Sodic Alcalic Dystric Eutric Oxyaquic Arenic Siltic Clayic Novic

Ostala zemljita imaju 1. 20 posto ili vie (po zapremni, po ponderisanoj sredini) artefakata u gorjnjih 100 cm od povrine zemljita ili do neprekidne stene ili cementiranog ili stvrdnutog sloja, koji god je plii; ili 2. neprekdna, veoma sporo probojna do neprobojna, konstruisana geomembrana bilo koje debljine poevi u okviru 100 cm od povrine zemljita; ili 3.tehnika tvrda stena koja poinje u okviru 5 cm od povrine zemljita i pokriva 95 posto horizontalne zone zemljita. TECHNOSOLS1/TEHNOGENA

Calcaric Ruptic Toxic Reductic Humic Densic Oxyaquic Densic Skeletic Arenic Siltic Clayic Drainic Novic

Other soils having 1. kriini horizont koji poinje u okviru 100cm od povrine zemljita; ili 2. kriini horizont koji poinje u okviru 200 cm od povrine zemljita i dokaz krioturbulacije2 u nekom sloju u okviru 100 cm od povrine zemljta. CRYOSOLS

Gypsiric Calcaric Ornithic Dystric Eutric Reductaquic Oxyaquic Thixotropic Aridic Skeletic Arenic Siltic Clayic Drainic Transportic Novic

Pokopani slojevi redodvno se dogaaju u ovoj Referentnoj grupi zemljita i mogu da se identifikuju sa specifikatorom Thapto- praen kvalifikatorim ili RSG. 2 Dokaz krioturbulacije podrazumeva stvaranje mraza, kriogeno sortiranje, termalne pukotine, segregacija leda, izbrazdano tlo, itd.

Klju za referentne grupe zemljita Ostala zemljita imaju 1. jedno od sledeeg: a. ogranienje dubine neprekidnom stenom u okviru 25 cm od povrine zemljita;ili b. manje od 25 posto (po zapremini) sitne zemlje proseno preko dubine od 75 cm od povrine zemljita ili do neprekidne stene, ta god je plie; i 2. bez kalcinog, gipsnog, petrokalcinog, petrogipsnog ili spodinog horizonta LEPTOSOLS

Prefiks kvalifikatori Nudilithic Lithic Hyperskeletic Rendzic Folic Histic Technic Vertic Salic Gleyic Vitric Andic Stagnic Mollic Umbric Cambic Haplic

Sufiks kvalifikatori Brunic Gypsiric Calcaric Ornithic Tephric Protothionic Humic Sodic Dystric Eutric Oxyaquic Gelic Placic Greyic Yermic Aridic Skeletic Drainic Novic Thionic Albic Manganesic Manganiferric Ferric Gypsiric Calcaric Humic Hyposalic Hyposodic Mesotrophic Hypereutric Pellic Chromic Novic

1. vetrini horizont koji poine u okviru 100 cm od povrine zemljita; and 2. nakon to su gornjih 20 pomeana, 30 posto ili vie gline irom izmeu povrine zemljita i vetrinog horizontacm; i 3. pukotine1koje se periodino otvaraju i zatvaraju. VERTISOLS

Grumic Mazic Technic Endoleptic Salic Gleyic Sodic Stagnic Mollic Gypsic Duric Calcic Haplic

Pukotina je razdvajanje izmeu velikih blokova zemljita. Ukoliko je zemljite prekriveno slamom i ubrivom, ili ukoliko se zemljite obrauje dok su pukotine otvorene, pukotine mogu da se napune uglavnom granulastim materijalom iz povrine zemljita ali su pukotine otvorene u tom smislu da su blokovi zemljta razdvojeni, to kontorlie infiltraciju i probijanje vode. Ukoliko je zemlijte navodnjavano, gornjih 50 cm ima COLE od 0.06 ili vie.

Klju za referentne grupe zemljita Ostala zemljita imaju 1. fluvini materijal koji poinje u okviru 25 cm od povrine zemljite ili poinje odmah ispod oranog sloja bilo koje dubine i nastavljajui se do dubine od 50 cm ili vie; i 2. bez slojeva sa andinim ili vitrinim osobinama sa kombinovanom debljinom od 30 cm ili vie u okviru 100 cm od povrine zemljita i poinje u okviru 25 cm od povrine zemljita. FLUVISOLS1

Prefiks kvalifikatori Subaquatic Tidalic Limnic Folic Histic Technic Salic Gleyic Stagnic Mollic Gypsic Calcic Umbric Haplic

Sufiks kvalifikatori Thionic Anthric Gypsiric Calcaric Tephric Petrogleyic Gelic Oxyaquic Humic Sodic Dystric Eutric Greyic Takyric Yermic Aridic Densic Skeletic Arenic Siltic Clayic Drainic Transportic
Glossalbic Albic Abruptic Colluvic Ruptic Magnesic Humic Oxyaquic Takyric Yermic Aridic Arenic Siltic Clayic Transportic Novic Sodic Aceric Chloridic Sulphatic Carbonatic Gelic Oxyaquic Takyric Yermic Aridic Densic Arenic Siltic Clayic Drainic Transportic Novic

Ostala zemljita sa natrinim horizontom koji poinje u okviru 100 cm od povrine zemljita. SOLONETZ

Technic Vertic Gleyic Salic Stagnic Mollic Gypsic Duric Petrocalcic Calcic Haplic

Ostala zemljita imaju 1. salini horizont koji poinje u okviru 50 cm od povrine zemljita; i 2. bez tioninog horizonta koji poinje u okviru 50 cm od povrine zemljita SOLONCHAKS

Petrosalic Hypersalic Puffic Folic Histic Technic Vertic Gleyic Stagnic Mollic Gypsic Duric Calcic Haplic

Pokopani slojevi redodvno se dogaaju u ovoj Referentnoj grupi zemljita i mogu da se identifikuju sa specifikatorom Thapto- praen kvalifikatorim ili RSG

Klju za referentne grupe zemljita Ostala zemljita imaju 1. u okviru 50 cm mineralne povrine zemljita redukcione uslove i u polovini ili vie zapremine zemljita glejni abloon boja; i 2. bez slojeva sa andinim ili vitrinim osobinama sa kombinovanom debljinom od ili a. 30 cm ili vie u okviru 100 cm povrine zemljita i poinje u okviru 25 cm od povrine zemljita; ili b. 60 posto ili vie od ukupne debljine zemljita kada neprekidna stena ili cementiran ili stvrdnut sloj poinje izmeu 25 i 50 cm od povrine zemljita.. GLEYSOLS

Prefiks kvalifikatori Folic Histic Anthraquic Technic Fluvic Endosalic Vitric Andic Spodic Plinthic Mollic Gypsic Calcic Alic Acric Luvic Lixic Umbric Haplic

Sufiks kvalifikatori Thionic Abruptic Calcaric Tephric Colluvic Humic Sodic Alcalic Alumic Toxic Dystric Eutric Petrogleyic Turbic Gelic Greyic Takyric Arenic Siltic Clayic Drainic Novic Anthric Fragic Calcaric Colluvic Acroxic Sodic Dystric Eutric Turbic Gelic Oxyaquic Placic Greyic Thixotropic Skeletic Arenic Siltic Clayic Drainic Transportic Novic

Ostala zemljita imaju 1. jedan ili vie slojeva sa andinim ili vitrinim osobinama sa kombinovanom debljinom od ili a. 30 cm ili vie u okviru 100 cm od povrine zemljita i poinje u okviru 25 cm od povrine zemljta; ili b. 60 posto ili vie od ukupne deljbine zemljita kada neprekidna stena ili cementiran ili stvrdnut sloj poinje izmeu 25 i 50 cm od povrine zemljita; i 2.bez arginih, feralinih, petroplintinih, pisoplintinih, plintinih ili spodinih horizonata (osim ako je pokapano dublje od 50 cm) ANDOSOLS1

Vitric Aluandic Eutrosilic Silandic Melanic Fulvic Hydric Folic Histic Technic Leptic Gleyic Mollic Gypsic Petroduric Duric Calcic Umbric Haplic

Pokopani slojevi redodvno se dogaaju u ovoj Referentnoj grupi zemljita i mogu da se identifikuju sa specifikatorom Thapto- praen kvalifikatorim ili RSG

Klju za referentne grupe zemljita Ostala zemljita imaju spodini horizont koji poinje u okviru 200 cm od mineralne povrine zemljita. PODZOLS

Prefiks kvalifikatori Placic Ortsteinic Carbic Rustic Entic Albic Folic Histic Technic Hyperskeletic Leptic Gleyic Vitric Andic Stagnic Umbric Haplic Petric Fractipetric Pisolithic Gibbsic Posic Geric Vetic Folic Histic Technic Stagnic Acric Lixic Umbric Haplic

Sufiks kvalifikatori Hortic Plaggic Terric Anthric Ornithic Fragic Ruptic Turbic Gelic Oxyaquic Lamellic Densic Skeletic Drainic Transportic Novic

Ostala zemljita imaju ili 1. plintian, petroplintian ili pisoplintian horizont koij poinje u okviru 50 cm od povrine zemljita; ili 2. plintini horizont koji poinje u okviru 100 cm od povrine zemljita, i, direknto iznad, sloj 10 cm ili deblji, koji ima u nekim delovima redukcione uslove neko vreme tokom godine i u polovini zapremine zemlijte ili vie, sam ili u kombinaciji a. stagnini ablon boja; ili b. albini horizont. PLINTHOSOLS

Albic Manganiferric Ferric Endoduric Abruptic Colluvic Ruptic Alumic Humic Dystric Eutric Oxyaquic Pachic Umbriglossic Arenic Siltic Clayic Drainic Transportic Novic Humic Alumic Dystric Eutric Oxyaquic Colluvic Densic Rhodic Transportic Novic

Ostala zemljita imaju 1. nitini horizont koji poinje u okviru 100 cm povrine zemljita; i 2. postepene do proirenih1 granica horizonta izmeu povrine zemljita i nitinog horizonta; i 3. bez ferini, petroplinitinih, pisoplintinih, plintinih ili vertinih horizonta koji poinju u okviru 100 cm od povrine zemljita; i 4. bez glejnog ili stagninog ablonaboja koji poinje u okviru 100 cm od povrine zemljita. NITISOLS
1

Vetic Technic Andic Ferralic Mollic Alic Acric Luvic Lixic Umbric Haplic

Kako je definisano u FAO (2006).

Klju za referentne grupe zemljita Ostala zemljita imaju 1. feralini horizont koji poinje 150 cm od povrine zemljita 2. bez arginog horizonta, koji ima u gorinjih 30 cm, 10 posto ili vie dispergovane gline osima ako gornjih 30 cm arginog horizonta ima jedno ili oba od sledeeg: a. gerine osobine; ili b. 1.4 posto ili vie organskog karbona. FERRALSOLS

Prefiks kvalifikatori Gibbsic Posic Geric Vetic Folic Technic Andic Fractiplinthic Petroplinthic Pisoplinthic Plinthic Mollic Acric Lixic Umbric Haplic

Sufiks kvalifikatori Sombric Manganiferric Ferric Colluvic Humic Alumic Dystric Eutric Ruptic Oxyaquic Densic Arenic Siltic Clayic Rhodic Xanthic Transportic Novic Thionic Albic Manganiferric Ferric Geric Ruptic Calcaric Sodic Alcalic Alumic Dystric Eutric Gelic Greyic Arenic Siltic Clayic Chromic Drainic Transportic

Ostala zemljita imaju 1. naglu teksturalnu promenu u okviru 100 cm od povrine zemljita i, direktno iznad ili ispod, sloj od 5 cm ili deblji, koji ima u nekim delovima redukcione uslove tokom nekog perioda tokom godine i u polovini zapremine zemljita ili vie, jedno ili u kombinaciji a. stagnini blon boja; ili b. albini horizont; i 2. krenjake ile koje poinju u okviru 100 cm od povrine zemljita. PLANOSOLS

Solodic Folic Histic Technic Vertic Endosalic Plinthic Endogleyic Mollic Gypsic Petrocalcic Calcic Alic Acric Luvic Lixic Umbric Haplic

Ostala zemljita imaju: 1. u okviru 50 cm mineralne povrine zemljita u nekim delovima redukcione uslove odreeni period tokom godine i u polovini zapremine zemljita ili vie, jedno ili u kombinaciji, a. stagnini blon boja; ili b. albini horizont; i 2. krenjake ile koje poinju u okviru 100 cm od povrine zemljita. STAGNOSOLS Prefiks kvalifikatori Folic Histic Technic Vertic Endosalic Plinthic Endogleyic Mollic Gypsic Petrocalcic Calcic Alic Acric Luvic Lixic Umbric Haplic Sufiks kvalifikatori Thionic Albic Manganiferric Ferric Ruptic Geric Calcaric Ornithic Sodic Alcalic Alumic Dystric Eutric Gelic Greyic Placic Arenic Siltic Clayic Rhodic Chromic Drainic Anthric Glossic Tephric Sodic Pachic Oxyaquic Greyic Densic Skeletic Arenic Siltic Clayic Novic

Ostala zemljita imaju: 1. molini horizont; i 2. Munsell intenzitet boja, vlanot, od 2 ili manje od povrine zemljita do dubine od 20 cm ili vie, ili pojava ovog intenziteta direktno ispod bilo kog oranog sloja koji je 20 cm ili vie dubok; i 3. kalcini horzont, ili koncentracije sekundarnih karbonata koji poinju u okviru 50 cm ili ispod donje granice molinog horizonta i, ukoliko prisutan, iznad cementiranog ili stvrdnutom sloja; i 4. bazna zasienost (po 1 M NH4OAc) od 50 posto ili vie od povrine zemljita do kalcinog horizonta ili koncentracija sekundarnih karbonata. CHERNOZEMS

Voronic Vermic Technic Leptic Vertic Endofluvic Endosalic Gleyic Vitric Andic Stagnic Petrogypsic Gypsic Petroduric Duric Petrocalcic Calcic Luvic Haplic

Klju za referentne grupe zemljita Ostala zemljita imaju 1. molini horizont; i 2. kalcini horizont, ili koncentracije sekundarnih karbonata koje poinju u okviru 50 cm ispod donje granice molinog horizonta i, ukoliko prisutan, iznad cementiranog ili stvrdnutog sloja; i 3. bazna zasienost (po 1 M NH4OAc) 50 posto ili vie od povrine zemljita do kalcinog horizonta ili koncentracija sekundarnih karbonata. KASTANOZEMS

Prefiks kvalifikatori Vermic Technic Leptic Vertic Endosalic Gleyic Vitric Andic Stagnic Petrogypsic Gypsic Petroduric Duric Petrocalcic Calcic Luvic Haplic Vermic Greyic Technic Rendzic Leptic Vertic Endosalic Gleyic Vitric Andic Ferralic Stagnic Petrogypsic Petroduric Duric Petrocalcic Calcic Luvic Haplic Petric Hypergypsic Hypogypsic Arzic Technic Hyperskeletic Leptic Vertic Endosalic Endogleyic Petroduric Duric Petrocalcic Calcic Luvic Haplic

Sufiks kvalifikatori Anthric Glossic Tephric Sodic Oxyaquic Greyic Densic Skeletic Arenic Siltic Clayic Chromic Novic

Ostala zemljita imaju 1. molilni horizont; i 2. bazna zasienost (po 1 M NH4OAc) od 50 posto ili vie skroz do dubine od 100 cm ili vie od povrine zemljita ili do neprekidne stene ili cementiranog ili stvrdnutog sloja. PHAEOZEMS

Anthric Albic Abruptic Glossic Calcaric Tephric Sodic Pachic Oxyaquic Densic Skeletic Arenic Siltic Clayic Chromic Novic

Ostala zemljita imaju 1. petrogipsni horizont koji poinje u okviru 100 cm od povrine zemljta; ili 2. gipsni horizont koji poinje u okviru 100 cm od povine zemljita i bez arginog horizonta osim ukoliko argini horizont nije proet sa gipsnim ili kalcijum karbonatom. GYPSISOLS

Ruptic Sodic Hyperochric Takyric Yermic Aridic Skeletic Arenic Siltic Clayic Transportic Novic

Klju za referentne grupe zemljita Ostala zemljita imaju petrodurini ili durini horizont koji poinje u okviru 100 cm od povrine zemljita DURISOLS

Prefiks kvalifikatori Petric Fractipetric Technic Leptic Vertic Endogleyic Gypsic Petrocalcic Calcic Luvic Lixic Haplic Petric Hypercalcic Hypocalcic Technic Hyperskeletic Leptic Vertic Endosalic Endogleyic Gypsic Luvic Lixic Haplic

Sufiks kvalifikatori Ruptic Sodic Takyric Yermic Aridic Hyperochric Arenic Siltic Clayic Chromic Transportic Novic Ruptic Sodic Takyric Yermic Aridic Hyperochric Densic Skeletic Arenic Siltic Clayic Chromic Transportic Novic

Ostala zemljita imaju 1. petrokalcini horizont koji poinje u okviru 100 cm od povrine zemljita; ili 2. kalicni horizont koji poinje u okviru 100 cm od povrine zemljita i bez1 arginog horizonta. CALCISOLS

Obrisano: kreni matriks izmeu 20 cm od povrine zemljita i irom kalcinog horizonta ukoliko kalcini horizont poinje ispod 50 cm; i

Klju za referentne grupe zemljita Ostala zemljita imaju argini horizont koji poinje u okviru 100 cm od povrine zemljita sa krejakim ilama na svojoj gornjoj granici. ALBELUVISOLS

Prefiks kvalifikatori Fragic Cutanic Folic Histic Technic Gleyic Stagnic Umbric Cambic Haplic

Sufiks kvalifikatori Anthric Manganiferric Ferric Abruptic Ruptic Alumic Dystric Eutric Gelic Oxyaquic Greyic Densic Arenic Siltic Clayic Drainic Transportic Novic Anthric Fragic Manganiferric Ferric Abruptic Ruptic Alumic Humic Hyperdystric Epieutric Turbic Gelic Oxyaquic Greyic Profondic Hyperochric Nudiargic Densic Skeletic Arenic Silltic Clayic Rhodic Chromic Transportic Novic

Ostala zemljita imaju 1. argini horizont, koji ima CEC (po 1 M NH4OAc) od 24 cmolc kg-1 gline1 ili vie irom horizonta ili do dubine od 50 cm ispod svoje gornje granice, ta god je plie, ili poinje u okviru 100 cm od povrine zemljita, ili u okviru 200 cm od povrine zemlita ukoliko argini horizont ima iznad ilovaasti pesak ili krupniju teksturu irom horizonta; i 2. baznu zasienost (po 1 M NH4OAc) manju od 50 posto u glavnom delu izmeu 50 i 100 cm. ALISOLS

Hyperalic Lamellic Cutanic Albic Technic Leptic Vertic Fractiplinthic Petroplinthic Pisoplinthic Plinthic Gleyic Vitric Andic Nitic Stagnic Umbric Haplic

Vidi Aneks 1.

Klju za referentne grupe zemljita Ostala zemljita imaju 1. argini horizont koji ima CEC (po 1 M NH4OAc) manji od 24 cmolc kg-1 gline1 u nekim delovima do maksimalne dubine od 50 cm ispod njegove donje granice, ili poinje u okviru 100 cm od povrine zemljita, ili u okviru 200 cm od povrine zemljita ukoliko argini horizont ima skroz iznad ilovaasti pesak ili krupniju teksturu, i 2. baznu zasienost (po 1 M NH4OAc) manju od 50 posto u glavnim delovima izmeu 50 i 100 cm. ACRISOLS

Prefiks kvalifikatori Vetic Lamellic Cutanic Technic Leptic Fractiplinthic Petroplinthic Pisoplinthic Plinthic Gleyic Vitric Andic Nitic Stagnic Umbric Haplic

Sufiks kvalifikatori Anthric Albic Fragic Sombric Manganiferric Ferric Abruptic Ruptic Alumic Humic Hyperdystric Epieutric Oxyaquic Greyic Profondic Hyperochric Nudiargic Densic Skeletic Arenic Siltic Clayic Rhodic Chromic Transportic Novic Anthric Fragic Manganiferric Ferric Abruptic Ruptic Humic Sodic Epidystric Hypereutric Turbic Gelic Oxyaquic Greyic Profondic Hyperochric Nudiargic Densic Skeletic Arenic Siltic Clayic Rhodic Chromic Transportic Novic

Ostala zemljita imaju argini horizont, koji ima CEC (po 1 M NH4OAc) od 24 cmolc kg1 gline2 ili vie irom horizonta ili do dubine od 50 cm ispod svoje gornje granice, ta god je plie, ili poinje u okviru 100 cm od povrine zemljita, ili u okviru 200 cm od povrine zemlita ukoliko argini horizont ima iznad ilovaasti pesak ili krupniju teksturu irom horizonta. LUVISOLS

Lamellic Cutanic Albic Escalic Technic Leptic Vertic Gleyic Vitric Andic Nitic Stagnic Calcic Haplic

1 2

Vidi Aneks 1 Vidi Aneks 1

Klju za referentne grupe zemljita Ostala zemljita imaju argini horizont koji ili poinje u okviru 100 cm od povrine zemljita ili u okviru 200 cm od povrine zemljita ukoliko argini horizont skroz ima iznad ilovaasti pesak ili krupniju teksturu. LIXISOLS Prefiks kvalifikatori Vetic Lamellic Cutanic Technic Leptic Gleyic Vitric Andic Fractiplinthic Petroplinthic Pisoplinthic Plinthic Nitic Stagnic Calcic Haplic Sufiks kvalifikatori Anthric Albic Fragic Manganiferric Ferric Abruptic Ruptic Humic Epidystric Hypereutric Oxyaquic Greyic Profondic Hyperochric Nudiargic Densic Skeletic Arenic Siltic Clayic Rhodic Chromic Transportic Novic Anthric Albic Brunic Ornithic Thionic Glossic Humic Alumic Hyperdystric Endoeutric Pachic Turbic Gelic Oxyaquic Greyic Laxic Placic Densic Skeletic Arenic Siltic Clayic Chromic Drainic Novic

Ostala zemljita imaju umbrini ili molini horizont UMBRISOLS

Folic Histic Technic Leptic Fluvic Endogleyic Vitric Andic Endogleyic Ferralic Stagnic Mollic Cambic Haplic

ostala zemlijta imaju 1.ponderisanu sredinu teksture od ilovaastog peska ili krupniju, ukoliko su kumulativni slojevi sitnije teksture manje od 15 cm debeli, ili na dubini od 100 cm od povrine zemljita ili do petroplitninog, pisoplintinig, plintinog ili salinog horizonta koji poinje izmeu 50 i 100 cm od povrine zemljita; i 2. manje od 40 posto (po zapremini) ljunka ili krupnijih fragmenata u svim slojevima u okviru 100 cm od povrine zemljita ili do petroplitninog, pisoplintinig, plintinog ili salinog horizonta koji poinje izmeu 50 i 100 cm od povrine zemljita; i 3.bez fraginog, iragrinog, hortinog, plaginog ili terinog horizonta, i 4.bez slojeva sa andinim ili vitrinim osobinama sa kombinovanom debljinom od 15 cm ili vie. ARENOSOLS

Prefiks kvalifikatori Lamellic Hypoluvic Hyperalbic Albic Rubic Brunic Hydrophobic Protic Folic Technic Endosalic Endogleyic Fractiplinthic Petroplinthic Pisoplinthic Plinthic Ferralic Endostagnic Haplic Folic Ostala zemljita imaju Anthraquic 1.kambini horizont koji poinje u okviru 50cm Hortic od povrine zemljita i ima svoju osnovu 25 cm Irragric ili vie ispod povrine zemljita ili 15 cm ili vie Plaggic ispod bilo kog obraivanog sloja; ili Terric 2.atrakcini, hortini, hidrarini, iragrini, plagini Technic ili terini horizont, ili Leptic 3.fragini, petroplintini, pisoplintini, plintini, Vertic salini, tionini ili vertini horizont koji poinje Thionic u okviru 100 cm od povrine zemljita; ili Fluvic 4.jedan ili vie slojeva sa andinim ili vitrinim Endosalic osobinama sa kombinovanom debljinom od 15 cm Endogleyic ili vie u okviru 100 cm od povrine zemljita. Vitric CAMBISOLS Andic Fractiplinthic Petroplinthic Pisoplinthic Plinthic Ferralic Fragic Gelistagnic Stagnic Haplic

Sufiks kvalifikatori Ornithic Gypsiric Calcaric Tephric Hyposalic Dystric Eutric Petrogleyic Turbic Gelic Greyic Placic Hyperochric Yermic Aridic Transportic Novic

Manganiferric Ferric Ornithic Ruptic Colluvic Gypsiric Calcaric Tephric Alumic Sodic Alcalic Humic Dystric Eutric Laxic Turbic Gelic Oxyaquic Greyic Ruptic Pisocalcic Hyperochric Takyric Yermic Aridic Densic Skeletic Siltic Clayic Rhodic Chromic Escalic Transportic Novic

Klju za referentne grupe zemljita Ostala zemljita REGOSOLS Prefiks kvalifikatori Folic Aric Colluvic Technic Leptic Endogleyic Thaptovitric Thaptandic Gelistagnic Stagnic Haplic Sufiks kvalifikatori Brunic Ornithic Gypsiric Calcaric Tephric Humic Hyposalic Sodic Dystric Eutric Turbic Gelic Oxyaquic Vermic Hyperochric Takyric Yermic Aridic Densic Skeletic Arenic Siltic Clayic Escalic Transportic

Poglavlje 4 4 Opis, distribucija, korienje i upravljanje Referentnim Grupama Zemljita Ovo poglavlje daje pregled svih RSG priznatih u SRB. Kratak opis je dat uz odgovorajue nazive u drugim glavnim klasifikacionim sistemima zemljita, praeno sa regionalnom distribucijom svake grupe. Korienje zemljita i upravljanje zakljuuje svaki opis. Detaljnije informacije o svakoj RSG, ukljuujui morfoloke, hemijske i fizike karakteristike i poreklo, su dostupne u FAO (2001a) i broj CD-ROMs (FAO, 2001b, 2003 and 2005). Sva ova izdanja reflektuju prvo izdanje SRB (FAO, 1998); nova izdanja zasnovana na trenutno drugo izdanje se planiraju za bliu budunost. ACRISOLS Acrisols su zemljita koja imaju vei sadraj gline u donjem sloju nego u gornjem sloju kao rezultat pedogenetskih procesa (naroito migracija gline) vodei ka arginom donjem horizontu. Acrisols imaju na nekim dubinama nisku baznzu zasienost i glinu slabe aktivnosti. Mnogi Acrisols se dovode u vezu sa Crvenim utim Podzolic zemljitima (e.g. Indonesia), Argissolos (Brazil), sols ferralitiques fortement ou moyennement dsaturs (France), Crvena i uta Zemljita, i Ultisols sa glinom slabe aktivnosti (SAD). Kratak opis Acrisols Konotacija: Od Latinskog acer, veoma kiselo. Zemljita pod jakim uticajem atmosferskih promena sa niskom baznom zasienou na nekim dubinama. Matini materijal: Na irokom spektru matinih materijala, najopsenije od atmosferskih uticaja kiselih stena, i u glinama pod jakim uticajem atmosferskih promena koje podleu daljoj degradaciji. Okruenje: Uglavnom stare povrine zemlje sa brdovitom ili breuljkastom topografijom, u regionima sa vlanim tropskim/monsunskim, subtropskim ili klimama tople temperature. uma je prirodan vegetativan tip. Razvoj profila: Pedogenetska razlika nieg sadraja gline u gornjem sloju i veeg sadraja u donjem sloju; luenje baznih katjoma usled vlanog okruenja i naprednog stepena atmosfeskih promena. Regionalna distribucija Acrisols Acrisols se nalaze u regionima sa vlanim tropskim, vlanim subtropskim i toplim temperaturama i najproirenija su u Jugoistonoj Aziji, junim granicama Amazonskom Basena, jugoistok SAD, i u istonoj i zapadnoj Africi. Postoji oko t 1 000 million ha Acrisols irom sveta. Upravljanje i upotreba Acrisols Ouvanje povrine zemljita sa svima njegovim vanim organskim materijama i spreavanje erozije su preduslovi za obraivanje Acrisols. Mehaniko ienje prirodnih uma izvlaenjem korenja i punjenje rupa sa okolnim povrinskim zemljitem daje zemlju koja je u mnogome sterilna gde Al koncentracije nekadanjeg gornjeg sloja dostiu toksine nivoe. Usvojeni sistemi odsecanja sa kompletnim naubrivanjem i paljivim upravljanjem su neophodni ukoliko se planira sedentarn zemljoradnja na Acrisols. iroko primenjena iseci-ispali poljoprivreda (pomeranje obraivanja) moda se ini primitivna ali je dobro usvojena forma upotrebe zemljite, razvijena tokom vekoma pokuajima i grekama. Ukoliko su periodi okupacije zemljita kratki (samo jedna ili nekoliko godina) i praeni odgovarajue dugim periodom obnavljanja (do nekoliko decenija), ovaj sistem dobro iskoriava ograniene resurse Acrisols. Agroumarstvo se preporuuje kao alternativa zatite zemljita u odnosu na pomeranje obraivanja zemljita da bi se postigli visoki prinosi bez skupih ulaganja.

Zemljoradnja sa niskim ulaganjima na Acrisols nije veoma korisna. Nezahtevni, tolerantni na kiselost usevi koji donose dobit kao to su ananas, kau, aj i kauuk mogu da se uzgajaju sa uspehom. Sve vie oblasti su zasaene za palmino ulje (na primer u Malaziji i na Sumatri). Velike obalsti Acrisols su pod umama, idui od visokih, gustih kinih uma do otvorenih uma. Veina korenja drvea su koncentrisani u humusnom povrinskom horizontu sa samo nekoliko glavnih korena koji se ire dole u donji sloj. U Junoj Americi, Acrisols se takoe mogu nai u savani. Acrisols su pogodni za proizvodnju navodnjavanih useva i useva pod kiim samo nakon primene krea i potpunog ubrenja. Rotacija godinjih useva sa pobiljanim panjakom odrava sadraj organskih materija. ALBELUVISOLS Albeluvisols su zemljita koja imaju, poevi u okviru 1 cm od povrine zemljita, horizont iluvijacije gline sa neregularnom ili polomljenom gornjom granicom rezultirajui u prodiranje izbelelog zemljinog materijala u iluvijalni horizont. Mnoga povezuju se sa: Podzoluvisols (FAO); Sod-podzolic or Podzolic soils (Ruska Federacija); Fahlerden (Nemaka); i Glossaqualfs, Glossocryalfs i Glossudalfs (SAD). Kratak opis Albeluvisols Konotacija: Od Latinskog albus, belo, i eluere, isprati. Matini materijal: Uglavnom neuvren gleerska oranica, materijali jezerskog ili renog porekla i eolske naslage (les krena naslaga). Okruenjet: Ravne do valovite ravnice pod etinarksim umama (ukljuujui severne tajge) ili meane ume. Klima je umerena do severna sa hladnim zimama, kratkim i hladnim letima, i prosene godinje padavine ukupno 5001 000 mm. Padavine su rasporeene podjednako tokom cele godine ili, u kontinentalnom delu Albeluvisol pojasa vrhunac ima je u rano leto. Razvoj profila: Tanak, taman povrinski horizont preko albinog podpovrinskog horizonta koji se proima u donji braon argini horizont. Privremeni redukcioni uslovi sa stagninim ablonom boja su uobiajeni u severnim Albeluvisols. Regionalna distribucija Albeluvisols Albeluvisols pokrivaju proraunatih 320 million ha u Evropi, Severnoj Aziji i Centralnoj Aziji, sa manjim pojavama u Severnoj Americi. Albeluvisols su koncentrisani u dva regiona, svaki sa osobitim setom klimatskih uslova: kontinentalni regioni koji su imali perfmafrost u Plejstocenu severoistone Evrope, severozapadne Azije i jugozapadne Kanade, koje sainjavaju nadaleko najvee oblasti Albeluvisols; oblasti sa lesom pokrivaem od peska i stare aluvijalne oblasti u vlanim blagim regionima, kao to je Francuska, centalna Belgija, jugoistok Nizozemske i zapad Nemake. Upravljanje i upotreba Albeluvisols Poljoprivredna pogodnost Albeluvisols ej ograniena zbog njene kiselosti, niskog nivoa hranljivih materija, problema obraivanja i dranae i zbog klime, zbog kratke sezone uzgajanja i jakih mrazeva tokom duge zime. Albeluvisols severnih zoni tajgi su skoro potpuno pod umom; male oblasti se koriste kao panjaci ili polja za seno. U junoj zoni tajgi, manje od 10 posto oblasti koje nisu pod umama se koristi za poljoprivrednu proizvodnju. Za stoarstvo se najvie koristi poljoprivredno zemlijte na Albeluvisols (proizvodnja mlenih proizvoda i odgajanje stoke); oranice (itarice, krompir, eerna repa i stoni kukuruz) igraju manju ulogu. U Ruskoj Federaciji, udeo zemljoradnje poveava se u junom i zapadnom pravcu, naroito na Albeluvisols sa veom baznom zasienou u donjem sloju. Sa paljivim obraivanjem,

korienjem krea i primenom ubriva, Albeluvisols mogu da proizvedu 2530 toan krompira po hektaru, 25 tone ozime penice ili 510 tona suve trave. ALISOLS Alisols su zemljita koja imaju vei sadraj gline u donjem sloju nego u gornjem kao rezultat pedogenetskih procesa (naroito miglracija gline) koji vode do arginih donjih horizonta. Alisols imaju nisku baznu zasienost na odreenim dubinama i visoko aktivne gline irom arginog horizonta. Nedostaju im krenjake ile kao kod Albeluvisols. Preteno se pojavljuju u regionima sa vlanim tropskim, vlanim subtropskim i toplim temperaturama. Mnogi Alisols povezuju se sa: Alissolos (Brazil); Ultisols sa glinom visoke aktivnosti (SAD); Kurosols (Australija); i Fersialsols i sols fersiallitiques trs lessivs (Francuska). Kratak opis Alisols Konotacija: Zemljia sa niskom baznom zasienou na nekim dubinama; od Latinskog alumen, alum. Matini materijal: U irokoj raznolikosti matinog materijala. Veina pojava Alisols prijavljenih do sad su na proizvodima atmosferskih promena osnovne stene i nestvrdnutog materijala. Okruenjet: Najei u brdovitoj ili breuljkastoj topografiji, u vlanim tropskim, vlanim subtropskim i monsunskim klimama. Razvoj profila: Pedogenetska razlika sadraja gline sa niim sadrajem u gornjem sloju i viim sadrajem u donjem sloju, luenje baznih katjoma usled vlanog okruenja bez atmosferskih promena visoko aktivne gline; veoma luni Alisols mogu da imaju albini eluvijalni horizont izmeu povrinskog horizonta i arginog podhorizonta ali im nedostaju krenjake Albeluvisols. Regionalan distribucija Alisols Glavne pojave Alisols se nalaze u Lantinskoj Americi (Ekvador, Nikaragva, Venecuela, Klumbija, Peru i Brazil), u Zapadnim Indima (Jamajka, Martinik i Sent Lucia), u Zapadnoj Africi, Madagaskar, i u jugoistonoj Aziji i severnoj Australiji. FAO (2001a) proraunava da oko 100 milliona ha ovog zemljita se koristi za poljoprivredu u tropima. Alisols se pojavljuju takoe i u subtropskim oblastima; moe se nai u Kini, Japanu i na jugoistoku SAD, i manje pojave su prijavljene oko Mediteranskog mora (Italija, Francuska i Grka). Takoe se pojavljuje u vlanim blagim regionima. Upravljanje i upotreba Alisols Alisols se preteno pojavljuju na brdovitoj ili breuljkastoj topografiji. Generalno nestabilna povrinska zemljita obraenog Alisols ini ih osetljivim na eroziju; erozijom zaravnata zemljita su dosta esta. Toksini nivoi Al na plitkim dubinama i slabom prirodnom plodnou su dodatni pritisci na veinu Alisols. Kao posledica toga, mnogi Alisols dozvoljavaju samo obraivanje letine plitkog korena i letina bude pogoena suom u sezoni sue. Upotreba letine tolerantne na kiselost ili panjak niske zapremine je uobiajena. Produktivnost Alisols u poljoprivredi neophodnoj za opstanak je generalno niska jer ova zemljita imaju ogranieni kapacitet da se oporave od hemijske iscrpljenosti. Gde su potpuno ubrena i kre korien, letina na Alisols moe da ima korist od znaajnog CEC i dobrog kapaciteta zadravanja vode i Alisols mogu na kraju da preu u Luvisols. Alisols se sve vie koriste za letine kao to su aj, kauuk ali i uljane-palme, i na nekim mestima, za kafu i eernu trsku.

ANDOSOLS Andosols obuhvataju zemljita koja se razvijaju u vulkanskom ejakulatu u skoro bilo kojoj klimi (osim pod hiperaridnim klimatskim uslovima). Meutim, Andosols se takoe mogu razviti u drugim materijalimabogatim silikatom pod kiselim uticajima u vlanim i poluvlanim klimama. Mnogi Andosols pripadaju: Kuroboku (Japan); Andisols (SAD); Andosols i Vitrisols (Franciska); zemljita vulkanskog pepela. Kratak opis Andosols Konotacija:: Tipino crna zemljita vulkanskog predela, od Japanskog an, crn, i do, zemljite. Parent material: Vulkansko staklo i ejakulat (uglavnom pepeo, ali takoe tuf, plavac, ugljen i ostali) ili drugi materijali bogati silikatom. Okruenje:: Breuljkasti do planinski, vlani, i arktiki do tropskih regiona sa irokim rasponom vegetacije. Razvoj profila: Jak uticaj atmosferskih promena poroznih vulkanskih ejakulata ili stakla rezultira u akumulaciju stabilnih organsko-mineralnih celina ili minerala sa ureenou kratkog dosega kao to su alofan, imogolit i ferihidrit. Kisele atmosferske promene drugog materijala bogatog silikatom u vlanim i pervlanim klimama vodi do stvaranja stabilnih organkso-mineralnih celina. Regionalna distribucija Andosols Andosols se pojavljuju u vulkanskim regionima irom sveta. Vane koncentracije su naene oko Pacifikog kruga: na zapadnoj obali June Amerike, u Centralnoj Americi, Meksiku, SAD ( Rocky Planine, Alaska), Japan, Filipinski Arhipelag, Indonesia, Papua Nova Gvineja i Novi Zeland. Takoe su istaknuta na mnogim ostrvima u Pacifiku: Fiji, Vanuatu, Nova Kaledonija, Samoa Havaji. U Africi glavne pojave Andosols se mogu nai du Rift Valley, u Keniji, Rwandi i Etiopiji i na Madagaskaru. U Evropi, Andosols se pojavljuju u Italiji, Francuskoj, Nemakoj i Islandu. Ukupno Andosol oblasti su procenjene na nekih 110 milliona ha ili manje od 1 posto ukupne povrine zemlje. Vie od polovine ove oblasti se nalazi u tropima. Andosols koji potiu od matinog materijala koji nije vulkanski ejakulat ili staklo pojavljuju se vlanim (esto planinskim) regionima. Upravljanje i upotreba Andosols Andosols imaju veliki potencijal za poljoprivrednu proizvodnju, ali mnoga zemljita nisu iskoriena do njihovog kapaciteta. Andosols su uglavnom plodna zemljita, naroito Andosols u srednjem ili bazinom vulkanskom pepelu i koja nisu izloena prekomerenom luenju. Jaka fosfatna zgusnutost Andosols (izazvana aktivnim Al i Fe) je problem. Ameliorativne mere da bi se smanjio ovaj efekat ukljuuju primenu, krea, silikata, organskog materijala i fosfatnih ubriva. Andosols zemljita su laka za kultivaciju i imaju dobro ukorenjavanje i osobine prezervacije vode. Veoma hidrirana Andosols zemljita je teko orati zbog njihovog niskog kapacitet dranja i njihove viskoznosti. Andosols zemljita se koriste za sadnju raznih letina ukljuujui eernu trsku, duvan, indijski krompir (tolerantan na niski nivo fosfata), aj, povre, penica i vonjaci. Andosols zemljita na strmim padinama je najbolje ostaviti pod umom. Kultivacija pirinanih polja je glavno korienje Andosols zemljita u nizijama sa plitkom povrinskom vodom. ANTHROSOLS Anthrosols obuhvataju zemljita koja su bila modifikovana ljudskim aktivnostima, kao to je dodavanje organskog materijala ili otpada iz domainstva, navodnjavanje i kutivacija. Grupa ukljuuje zemljita drugaine poznata kao: Plaggen zemljita, Paddy zemljita, Oasis

zemljita, Terra Preta do Indio (Brazil), Agrozems (Ruska Federacija), Terrestrische anthropogene Bden (Nemaka), Anthroposols (Australijaa), i Anthrosols (Kina). Kratak opis Anthrosols Konotacija: Zemljita sa istaknutim karakteristikama koje su rezultat ljudskih aktivnosti; od Grkog anthropos, ljudsko bie. Matini materijal: Bukvalno bilo koji materijal zemljita, modifikovan dugom-stalnom kultivacijom ili dodavanjem materijala. Okruenje: U mnogim regionima gde su se ljudi bavili poljoprivredom dugo vremena. Razvoj profila: Uticaj ljudi je obino ogranien na povrinski horizont; raslojavanje horizonta zakopanog zemljita moe i dalje da bude netaknuto na nekim dubinama Regionalna distribucija Anthrosols Anthrosols se moe nai svuda gde su se ljudi dug vremenski period bavili poljoprivredom. Anthrosols sa plaginim horizontima su najuestaliji u severozapadnoj Evropi. Zajedno sa Anthrosols sa terinim horizontom, oni pokrivaju vie od 500 000 ha. Anthrosols sa iragrinim horzontima se pronalaze u navodnjavanim oblastima u suvim regionima, na primer u Mesopotamiji, u blizini oaza u pustinjskim oblastima i u delovima Indije. Anthrosols sa antrakvinim horizontom iznad hidrarinog horizonta (paddy soilszemljita pirinanih polja) zauzimaju ogromne oblasti u Kini i u delovima June i Jugoistone Azije (na primer ri Lanka, VietNam, Tajland i Indonezija). Anthrosols sa hortinim horizontima se pronalaze irom sveta gde su ljudi ubrili zemljite sa otpadom iz domainstva i gnojivom. Terra Preta do Indio U Amazonskom Regionu Brazila pripada ovoj grupi. Upravljanje i upotreba Anthrosols Plagini horizonti imaju povoljne fizike osobine (poroznost, ukorenitost i vlaga), ali mnoga imaju manje zadovoljavajue hemijske karakteristike (kiselost, i nedostatak hranljivih materija). Ra, zob, jeam, krompir i takoe zahtevnija eerna repa i jara penica su uobiajena letina u Evropskim Anthrosols sa plaginim horizontima. Pre pojave hemijskih ubriva, prinosi rai su bili 7001 100 kg/ha, ili 45 puta kolinia od upotrebljenog semena. Dana, ova zemljita primaju velikodune doze ubriva i proseni prinosi po hektaru za ra, jeam i jaru penicu su 5 000, 4 500 and 5 500 kg, ponaosob. eerna repa i krompir proizvode 4050 tona/ha. Danas, sve se vie koriste za proizvodnju silanog kukuruza i trave; proizvodni nivo po hektaru od 1213 tona suvog silanog kukuruza i 1013 tona suve trave se smatraju normalnim. Na nekim mesitma, Anthrosols sa plaginim horizontom se koriste za rasadnike drvea i hortikulturu. Dobra drenaa i taman boja povrinske zemlje (rano zagrevanje u prolee) omoguavaju oranje i sejanje ili saenje rano u sezoni. Zemljita sa dubokim plaginim horizontom u Nizozemskoj su bila traena za kultivaciju duvana do 1950. Anthrosols sa hortinim horizontom su kuhinjska zemljita. Dobro-poznati primeri su smeteni na renim terasama u junom Maryland, SAD, i du reke Amazon u Brazilu. Imaju dubok, crn gornji sloj formiran u slojevima kuhinjskog otpada (uglavnom ljuske od ostriga, riblje kosti, itd.) od ranih Indijanskih naseobina.. Duga-stalna mokra kultivacija pirina vodi do antrakvinog horizonta sa donjim hidragrinim horizontom. Pudlovanje pirinanih polja (podrazumevaju destrukciju prirodne strukture zemljita intenzivnim obraivanjem kada je zemljite zasieno vodom) je uraeno namerno, inter alia da bi se smanjili gubici filtriranja. Anthrosols sa iragrinim horizontima se formiraju kao rezultat dugotrajne sedimentacije (uglavnom prah) iz vode za navodnjavanje. Poseban sluaj je pronaen u depresijama gde su letine suve zemlje obine zasaene na nagraenim grebenima koji se zamenjuju sa drenanim brazdama. Originalni profil zemljita grebenskih oblasti je zakopan pod debelim slojem

dodatog materijala zemljita. Greben-i-brazda sistem je poznat iz takvih razliitih okruenja kao mokre ume zapadne Evrope i obalske movare jugoistone Azije gde su grebeni postavljeni za letinu suve zemlje i pirina se gai u plitkim oblastima rovova. U delovima zapadne Evrope, naroito u Irskog i Ujedinjenom Kraljevstvu, kreni materijal ( na primer, obalski pesak) je doneen u oblasti sa kiselim Arenosols, Podzols, Albeluvisols i Histosols. Konano ovi modifikovani povrinski slojevi mineralnog materijala pretvaraju se u terine horizonte koji daju zemljitu unapreene osobine za obradive letine od originalnog povrinskog zemljita. U Centralnom Meksiku, duboko zemljite je stvoreno od jezerskih sedimenta bogatih organskim materijama, tako formirajui sistem vetakim ostrva i kanala (chinampas). Ova zemljita imaju terini horizont i bila su najproduktivnija zemljita Asteke imperije; sada je veina ovog zemljita pogoena dodavanjem mineralnih soli. ARENOSOLS Arenosols sadre peskovita zemljita ukljuujui oba zemljita nastala u ostatku peska nakong in situ atmosferskih promena uobiajenih sedimenta bogatih kvarcom ili stena, i zemljita nastalih u nedavno deponovanom pesku kao to su pustinjeske dine i obalno zemljite. Odgovarajua zemljita u drugim klasifikacionim sistemima ukljuuju Psamments Taskonomije Zemljita SAD i sols minraux bruts i sols peu volus u Francuskom klasifikacionim sistemu CPCS (1967). Mnogi Arenosols pripadaju Arenic Rudosols (Australija), Psammozems (Ruska Federacija) i Neossolos (Brazil). Kratak opis Arenosols Konotacija: Peskovita zemljita; od Latinskog arena, pesak. Matini materijal: Neuvren, na nekim mestima kreni, prelociran materijal peskovite teksture; relativno male oblasti Arenosols pojavljuju se u silikatnim stenama pod ekstremnim atmosferskim uticajima. Okruenje: Od vlanog do stalno-vlanog, i od ekstremno hladnog do ekstremno vrueg, oblici zemljita variraju od nedavnih dina, obalskih grebena i peskovitih ravnica; vegetacija ide od pustinja sa razasutom vegetacijom (uglavnom travaa) do blagih uma. Razvoj profila: U suvim oblastima, ima malo ili nikavog razvoja zemljita. Arenosols u stalno vlanim tropima imaju tendenciju da razviju debeo albian eluvijacijski horizont (sa spodinim horizontom ispod 200 m od povrine zemljita) dok veina Arenosols vlanih blagih zona pokazuje znake promena ili transporta humusa, Fe ili gline, ali suvie slabe da bi se uradila dijagnoza. Regionalna distribucija Arenosols Arenosols su jedna od najrasprostranjenijih RSG na svetu; ukljuujui ivi pesak i aktivne dine, one pokrivaju 1 300 milliona ha, ili 10 posto od povrine zemljita. Ogromna prostranstva dubokog eolskog peska su pronaena na visoravnima Centralne Afrike izmeu ekvatora i 30 S. Ovi Kalahari Peskovi formiraju najvee telo peska na svetu. Druge oblasti Arenosols pojavljuju se u Sahelian regionu Afrike, raznim delovima Sahare, centralnoj i zapadnoj Australiji, Bliskom Istoku i Kini. Peskovite obalske visoravni i obalske dine su manjeg geografskog opsega. Mada se veina Arenosols pojavljuje u aridnim i semi-aridnim regionima, ona su tipino azonalna zemljita; nalaze u najirem moguem rasponu klima, od veoma aridnih do veoma vlanih i od hladnih do toplig. Arenosols su iroko rasprostanje u eolskim oblastima ali se takoe pojavljuju i u morskom, obalskom, priobalskom i jezerskom pesku i u krupnozrnastom pokrivau atmosferskih promena od silikatne stene, uglavnom peani kamen, kvarc i granit. Nema ogranienja goditu ili periodu u kom se odigralo formiranje zemljita.

Arenosols se pojavljuje na veoma starim povrinama kao i veoma skoranjim formacijama zemljita, i mogu biti povezana sa skoro bilo kojom vrstom vegetacije. Upravljanje i upotreba Arenosols Arenosols se pojavljuju u razliitim okruenjima, i mogunosti da se koristi za poljoprivredu variraju shodno tome. Karakteristike koje svi Arenosoli imaju zajednoko je njihova krupna tekstura, koeficijent propusnosti i nisku vodu i nizak kapacitet uvanja hraniljivih materija. Sa druge strane, Arenosols nude lakou kultivacije, ukorenjavanje i branje korova i gomoljaste letine. Arenosols na aridnim zemljitima, gde je godinja padavina manja od 300 mm, se preteno koriste za obimne (nomadske) ispae. Suva zemljoradnja je mogua gde godinja padavina prevazilazi 300 mm. Niska koherentnost, mali kapacitet uvanja hraniljivih materija i visoka senzitivnost na eroziju su ozbiljna ogranienja Arenosols u suvim zonama. Dobri prinosi ita, bostana, mahunastog povra i stone hrane na navodnjavanim Arenosols, ali visoki gubitci filtriranja mogu da uine navodnjavanje povrina neizvodivim. Navodnjavanje putem kapanja, mogue kombinovano sa paljivim doziranjem ubriva, mogu da poprave situaciju. Mnoge oblasti sa Arenosols zemljitima u Sahelian zoni (godinja padavina 300600 mm) su prelazne do Sahare, i njihova zemljita su pokrivena sa retkom vegetacijom. Nekontrolisana ispaa i ienje za obraivanje bez odgovarajuih mera ouvanja zemljita mogu vrlo lako da uine ovo zemljite nestabilnim i preobrate ga u pokretne dine. Arenosols u vlanim i poluvlanim umerenim klimatskim zonama imaju slina ogranienja kao ona u suvim zonama, mada je sua manje ozbiljno ogranienje. U nekim sluajevima, na primer, hortikultura, slabo ouvanje vode Arenosols se smatra prednou jer se zemljita zagreju rano u sezoni. U meanim sistemima ratarstva (koja se mnogo uobiajenija) sa itaricama, stonom hranom i panjacima, dopunsk navodnjavanje prskalicama se koristi tokom suvih perioda. Veliki deo Arenosols zone sa blagom klimom je pod umom, ili uma za proizvodnju ili prirodnim u paljivio korienim prirodnim rezervama. Arenosols u vlanim tropima je najbolje ostaviti pod njihovom prirodnom vegetacijom, naroito Arenosolos sa albinim horizontom pod jakim uticajem atmosferskih promena. Kako su svi hraniljivi elementi skoncentrisani u biomasi i u organskoj materiji zemljita, ienje zemlje bi neizbeno proizvelo neplodno zemljite bez ekoloke ili ekonomske vrednosti. Pod umom, zemlja jo uvek moe da proizvodi drvenu (na primer. Agathis spp.) i drvo za pulpu i industriju papira. Stalno obrivanje godinjih letina bi zahtevalo dodatne napore koji obino nisu ekonomski opravdani. Na nekim mestima na Arenosols zemljitima su zasaene viegodinje biljke kao to je kauuk i biber; na zemljitima sa obalskim peskom kokos, kau, ananas, naroito gde ima vode dobrog kvaliteta u blizini sistema korenja. Gromoljasata letina ima prednost zbog lakoe branja, naroito manioka, sa njenom tolerancijom prema niskom nivou hranljivih materija. Kikiriki i bambara mogu se nai na boljim zemljitima. Arenosols i srodna zemlijta sa peskovitom povrinskom teksturom u nekim regionima (na primer zapadna Australija i delovi June Afrike) mogu biti podlona razvoju odbijanja vode, izazvano hidrofobnim eksudatama gljiva na zemljitu koje su kao sloj preko peska. Odbijanje vode je najintenzivnije nakon dugih sunih perioda, suvog vremena i vodi do karakteristine infiltracije vode. Misli se da ovo ima ekoloki znaaj u promovisanju diverziteta biljnih vrsti (na primer Namaqualand). Sredstva za olakavanje kvaenja (povrinski-aktivne tvari kao to je kalcijum lignosulphonate) se ponekad koriste da se postigne ujednaeniji prodor vode kod navodnjavanja. Farmeri penice na suvom-zemljitu u Austarliji kopaju glinu i primenjuju je na svoje peskovito zemljite sa specijalizovanom mainerijom. Rezulati (ujednaenije nicanje i bolja efikasnost herbicida) mogu biti ekonomski atraktivni gde je dostupan lokalni izvor gline.

CALCISOLS Calcisols primaju zemljita u kojima ima znaajne sekundarne akumulacije krea. Calcisols su uobiajena sa visokim krenim matinim materijalom i iroko rasprostranjeni u aridnim i semi-aridnim okruenjima. Nakdanji nazivi korieni za mnoge Calcisols ukljuuju i Pustinjsko zemljite i Takyrs. U Taksonomiji zemljita SAD, veina njih pripada grupi Calcids. Kratak opis Calcisols Konotacija: Zemljita sa znaajnom akumulacijom sekundarnog krea; od Latinskog calx, kre. Matini materijal: Uglavnom aluvijalne, koluvijalne i eolske naslage bazno-bogatog materijala.. Okruenje: Ravna do breuljksta zemlja u aridnim i semi-aridnim regionima. Prirodan vegetacija je retka i dominira kserofitno iblje i drvee i/ili jednodevna trava. Razvoj profila: Tipini Calcisols imaju bledo braon povrinski horizont; znaajna sekundarna akumulacija krea pojavljuje se u okviru 100 cm od povrine zemlijta. Regionalna distribucija Calcisols Teko je izmeriti veliinu Calcisol zemljita irom sveta sa bilo kojom merom tanosti. Mnoga Calcisols zemljita se pojavljuju zajedno sa Solonchaks koja su zapravo Calcisols pod uticajem soli i/ili sa drugim zemljitima koja imaju sekundarnu akumulaciju krea koja se ne izdvajaju kao Calcisols. Ukupna povrina Calcisol oblasti vrlo mogue je oko 1 000 miliona ha, skoro sve u aridnim i semi-aridnim tropskim i subtropskim oblastima obe hemisfere. Upravljanje i upotreba Calcisols Ogromne oblasti takozvanog prirodnog Calcisols zemljita su pod bunjem, travom i zeljastim biljkama i koriste se za ekstenzivnu ispau. Letina tolerantna na suu kao to je suncokret moe da se gaji bez dodatnog navodnjavanja najbolje nakon jedne ili nekoliko godina neobraivanja, ali Calcisols dostiu svoju punu produktivnost samo gde se paljivo navodnjavaju. Obimne oblasti Calcisols zemlita se koriste za proizvodnju navodnjavane ozime penice, dinje i pamuk u Mediteranskoj oblasti. Sirak (kineska eerna trska) i stona hrana kao to je Rhodes trava i alfalfa, su tolerantni na visoke nivoe Ca. Nekih 20 vrsta povrtne letine su uspeno uzgajani na navodnjavanim Calcisols ubreni sa azotom (N), fosforom (P) i mikroelementima ( Fe gvoe i cink [Zn]). Navodnjavanje u brazdama je superiornije od basenskog navodnjavanja na ugaenim Calcisols zato to smanjuje povrinsku koru/grudvanje i smrtnost sadnog materijala. Na nekim emstima oranje zemljita je oteano zbog kamenite povrine zemlita i/ili petrokalcinog horizonta na plitkim dubinama. CAMBISOLS Cambisols kombinuju zemljita sa barem jednom podpovrinskom formacijom zemljita u zaetku. Transformacija matinog materijala je evidentna iz formacije strukture i veinom braonkastog gubljenja boja, rastueg procenta gline, i/ili uklanjanja karbonata. Ostali klasifikacioni sistemi nazivaju mnoga Cambisol zemljita: Braunerden (Nemaka), Sols bruns (Francuska), Brown soils/Brown Forest soils (stariji SAD sistem), ili Burozems (Ruska Federacija). FAO je usvojio naziv Cambisols, od Brazila (Cambissolos); Taksonomija zemljita SAD klasifikuje veinu ovih zemljita kao Inceptisols.

Kratak opis Cambisols Konotation: Zemljita sa barem poetkom raslojavanja horizonta u donjem sloju zemljita evidentnim iz promene u strukturi, boji, sadraju gline ili karbonata; od Italijanskog cambiare, promeniti se. Matini materijal: Srednje i sitne teksture materijal nastao iz irog opsega stena. Razvoj profila: Cambisols se karakteriu po blagom ili srednjem atmosferskom uticaju na matini magterijal i nedostatkom primetnih kolilina iluvijalne gline, organske materije, Al i/ili Fe jedinjenja. Okruenje: Ravan do planinski teren u svim klimama; irok opseg vrsta vegetacije. Regionalna distribucija Cambisols Cambisol zemljita pokrivaju procenjenih 1 500 miliona ha irom sveta. Ova RSG je naroito dobro prikazana u blagim i severnim oblastima koje su bile pod uticajem zaleivanja tokom Pleistocene, delom zato to je matini materijal zemljita jo uvek mlad, ali takoe zato to je formacija zemljita spora u hladnim regionima. Ciklusi erozije i uklanjanja zemljita objanjavaju pojavu Cambisol zemljita u planinskim regionima. Cambisol zemljita pojavljuju se u suvim regionima ali su manje uobiajeni u vlanim tropima, severnim i suvim regionima. Mlade aluvijalne ravnice i zaravni GangesBrahmaputra sistema su verovatno najvee neprekidne povrine Cambisol zemljita u tropima. Cambisol zemljita su takoe uobiajena u oblastima sa aktivnom geolokom erozijom, gde se mogu pojaviti u vezi sa zrelim tropskim zemljitima. Upravljanje i upotreba Cambisols Cambisol zemljita uopteno ine dobro poljoprivredno zemljita i koriste se intenzivno. Cambisol zemljita sa visokom baznom zasienou u blagoj zoni su meu najproduktivnijim zemljitima na svetu. Kiselija Cambisol zemljita, mada manje plodna, se koriste za meanu zemljoradnju, ispau i ume. Cambisol zemljita na strmim kosinama je najbolje ouvati pod umama; ovo je naroito istina za Cambisol zemljita u planinskim krajevima. Cambisol zemljita na navodnjavanim alivijalnim ravnicama u suvoj zoni se intenzivno koriste za proizivodnju hrane i uljne letine. Cambisol zemljita na breuljkastim ili brdovitim terenima se koriste za razne godinje i viegodinje letine ili se koriste kao zemljite za ispau. Cambisol zemljita u vlanim tropima su tipino siromana u hranljivim materijama ali su jo uvek bogatija od povezanih Acrisol ili Ferralsol i imaju vei CEC. Cambisol zemljita sa uticajem podzemnih voda u aluvijalnim ravnicama ili visoko produktivnim zemljitima pirinanih polja. CHERNOZEMS Chernozems su zemljita sa debelim crnim povrinskim slojem koji je bogat organskom materijom. Rusku naunik za zemljite Dokuchaev uzeo je naziv Chernozem 1883 da obelei tipino zonsko zemljite stepa visoke trane u kontinentalnoj Rusiji. Mnoga Chernozem zemljita odgovaraju: Krena Crna Zemljita (stariji SAD sistem); i Kalktschernoseme (Nemaka); Chernosols (Francuska); Eluvirana Crna Zemljita (Kanada); nekoliko podreda (naroito Udolls) Mollisol zemlijta (SAD); i Chernossolos (Brazil). Kratak opis Chernozems Konotacija: Crno zemljite bogato organskom materijom; od Ruskog chernij, crn, i zemlja, zemlja. Matini materijal: Veinom eolski i isprani eolski sedimenti (les-krena naslaga).

Okruenje: Regioni sa kontinentalnom klimom sa hladnim zimama i vruim letima, koja su suva barem u kasno leto, u ravnim do valovitim ravnicama sa vegetacijom visoke trave (uma u severnoj tranzicionoj zoni). Razvoj profila: Tamno braon do crnih molinih povrinskih horizonta, u mnogim sluajevima iznad kambinog ili arginog podpovrinskog horizonta; sa sekundarnim karbonatima ili kalcinim horizontom u donjem sloju zemljita. Regionalna Distribucija Chernozem zemljita Chernozem zemljita pokrivaju procenjenih 230 miliona ha irom sveta, uglavnom u stepama Evroazije i Severne Amerike, severno od zone sa Kastanozem zemljitima Upravljanje i upoterba Chernozems Ruski naunici za zemljite rangiraju duboka, centralan Chernozem zemljita meu najbolaj zemljita na svetu. Sa manje od polovine svih Chernozem zemljita u Evroaziji koja se koriste za obraivanje, ova zemljita sainjavaju ogroman resurs za budunost. Ouvanje povoljne strukture zemljita kroz blagovremeno obraivanje i paljivo navodnjavanje na niskim stopama navodnjavanja spreava odnoenje i eroziju. Primena P ubrija je neophodna za visoke prinose. Penica, jeam i kukuruz su glavne letine koje se uzgajaju, uz druge letine za ishranu i povre. Deo oblasti Chernozem zemljita se koristi za uzgajanje stoke. U severnom blagom pojasu, mogui period uzgajanja je kratak i glavne letine koje se uzgajaju su penica i jeam, na nekim mestima rotirajui ih sa povrem. Kukuruz se dosta uzgaja u toplom blagom pojasu. Proizvodnja kukuruza ima tendenciju da stagnira u suvljim godinama osim ako se letina navodnjava adekvatno. CRYOSOLS Cryosol zemljita obuhvataju mineralna zemljita formirana u permafrost okruenju. Gde je voda prisutna, pojavljuje se primarno u obliku leda. Kriogenski procesi su dominantni procesi za formiranje zemljita. Cryosol zemljita su poznata kao permafrost zemljita. Ostala uobiajena imena za mnoga Cryosol zemljita su: Gelisols (SAD), Cryozems (Ruska federacija), Kriomorfna zemljita i Zemljita Polarne pustinje. Kratak opis Cryosol zemljita Konotacijan: zemljita pod uticajem mraza, od Grkog kryos, hladno. Matini materijal: irok spektar materijala, ukljulujui lednike povrine i eolske, aluvijalne i koluvijalne ostatke. Okruenej: Ravne do planinske oblasti na Antarktikim, Artikim, subartikim i severnim regionima pod uticajem permafrosta, Flat to mountainous areas in Antarctic, Arctic, subarctic and boreal regions affected by permafrost, naroito u depresijama. Cryosol zemljita su povezana sa retko do neprekdino vegetiranim tundrama, otvorenim etinarima i zatvorenim etinarima ili meanim etinarskim i listopadnim umama. Razvoj profila: U prisustvu vode, kriogenski procesi proizvode krioturbulacijske horizonte, smrznuta uzdignua, termalno pucanje, segregaciju leda i iaran mikroreljef. Regionalna distribucija Cryosol zemljita geografski, Cryosol zemljita su cirkumpolarna u obe i Severnu i Junu Hemisferu. Pokrivaju procenjenih 180 miliona km2, ili oko 13 posto od globalne povrine zeljita. Cryosol zemljita se pojavljuju u permafrost regionima Arktika, i iroku su rasprostranjena u subarktikoj zoni, nepovezana u severnoj zoni, i sporadina u blaim planinskim zonama. Glavne oblasti sa Cryosol zemljitima su u Ruskoj Federaciji (100 miliona ha), Kanada (25 miliona ha), Kina (19 miliona ha), Aljaska (11 miliona ha), i u delovima Mongolije.

Manje pojave su prijavljene iz severne Evrope, Grenland i delovi Antartika bez leda. Upravljanje i upotreba Cryosol zemljita Prirodne i ljudima indukovane bioloke aktivnosti u Cryosol zemljitima ograniene su na aktivni povrinski sloj koji se topi svakog lega i takoe titi donji permafrost. Uklanjanje tresetnog sloja na vrhu zemljita ili sa vegetacije i/ili remeenje povrinskog zemljita esto vodi do promena dubine permafrosta i do brzih i drastinih promena okruenja, sa moguom tetom na graevinama. Veina oblasti Cryosol zemljita u severnoj Americi i Evroaziji su u prirodnom stanju i podravaju dovoljno vegetacije za ispau ivotinja, kao to su ameriki severni jelen, iras, i mousni bikovi. Velika krda amerikog severnog jelena jo uvek migriraju sezonski u severni deo Severne Amerike; stada irvasa su vana industrija u velikim severnim oblastima, naroito u severnoj Evropi. Prekomerena ispaa vodi brzo do erozije i drugih ekolokih teta. Ljudske aktivnosti, uglavnom vezane za poljoprivredu, proizvodnju gasa i nafte, i rudarenja, su imale glavni uticaj na ova zemljita. Jak termokarst (zemljite koje se formira kada se otopi permafrost) se pojavio na zemljitu oienom za poljoprivredu. Nepravilno upravljanje cevovoda i rudarenja moe da izazove isipanje nafte i hemijsko zagaenje koje pogae iroke okruenje. DURISOLS Durisol zemljita se uglavnom povezuju sa starim povrinama u aridnim i semiaridnim okruenjima i podrazumevaju veoma plitka do osrednje duboka, osrednje dobro do dobro drenirana zemljita koja sadre cementiran sekundarni silicijum dioksid (SiO2) u okviru 100 cm od povrine zemljita. Mnoga Durisol zemljita su poznata kao: hardpan soils (Australija), dorbank (Juna Afrika), Durids (SAD), ili kao duripan faza drugih zemljita, na primer Calcisols (FAO). Kratak opis Durisol zemljita Konotacija: Zemljita sa ovrsnutim sekundarnim silicijum dioksidom; od Latinskog durus, htvrd. Matini materijal: Materijali bogati silikatom, uglavnom aluvijalni i koluvijalni depoziti svih klasa teksture. Okruenje: Ravne i blago nakoene aluvijalne ravnice, terase i blage kosine predgorja u aridnim i semi-aridnim i Mediternskim oblastima. Razvoj profila: Zemljita pod jakim uticajem atmosferskih promena sa tvrdim slojem sekundarnog silicijum dioksida (petrodurini horizont) Strongly weathered soils with a hard layer of secondary silica (petroduric horizon), erodirana Durisol zemljita sa otkrivenim petrodurinim horizontom su uobiajena na blago iskoenim terenima. Regionalna distribucija Durisol zemljita Prostrane oblasti Durisol zemljita pojavljuju se u Australiji, u Junoj Africi i Nambiji, i u SAD (naroito Nevada, Kalifornija i Arizona); manje pojave su prijavljene iz Centralne i June Amerike i iz Kuvajta. Durisol zemljita su relativno novo uvedena u internacionalnoj klasifikaciji zemljita i esto nisu mapirana kao takva. Tano uputstvo o njihovoj proirenosti nije jo uvek dostupno. Upravljanje i upotreba Durisol zemljita Poljoprivredna upotreba Durisol zemljita je ograniena na obimne ispae (raerska zemlja). Durisol zemljita u prirodnim okruenjima generalno podravaju dovoljno vegetacije da suzbiju eroziju, ali na drugim mestima erosija povrinskog zemljita je iroko rasprostranjena.

Stabilni predeli se pojavljuju u suvim oblastima gde su Durisol zemljita erodirala do njihovoj otpornog duripan sloja. Durisol zemljita mogu da se obrauju sa uspehom gde je dostupno odgovarajue navodnjavanje. Petrodurini horizont e moda trebati da se polomi ili ukloni u potpunosti ukoliko formira barijeru za penetraciju korenja i vode. Suvine koliine rastvorljive soli mogu da utiu na Durisol zemljita u nisko poloenim oblastima. Tvrd duripan materijal se iroko koristi u izgradnji puteva. FERRALSOLS Ferralsol zemljita predstavljaju klasina, duboko atmosferski pogoena, crvena ili uta zemljita vlanih tropa. Ova zemljita imaju rairene granice horizonata, skupljanje gline kojim dominira glina niske aktivnosti (uglavnom kaolinit) i visoki sadraj seskvioksida. Lokalna imena se obino odnose na boju zemljita. Mnoga Ferralsol zemljita su poznata kao: Oxisols (SAD); Latossolos (Brazil); Altico, Ferrtico and Ferraltico (Kuba); Sols ferralitiques (Francuska); and Ferralitic soils (Ruska Federacija). Kratak opis Ferralsol zemljita Konotacija: Crvena i uta tropska zemljita sa visokim sadrajem seskvioksida; od Latinskog ferrum, gvoe, i alumen, alum. matini materijal: Materijal pod jakim uticajem atmosferskih promena, stare, stabilne geomorfoloke povrine; uestalije u materijalu pod atmosferskim uticajem bazine stene nego silikatnog materijala. Okruenje: Obino u nivou breuljkaste zemlje Pleistocene ili starije, ree na mlaim, stenama lako pod uticajem atmosferskih promena. Diurnalna (Perhumid) ili vlana klima tropa; manje pojave na drugim mestima se smatraju ostacijma iz prolih doba sa toplijim i mokrijim klimama od danas. Razvoj profila: Dubok i intenzivan uticaj atmosferskih promena je rezultirao u ostacima koncentracije izdrljivog primarnog materijala (na primer kvarc) pored seskvioksida i kaolinita. Ova minerologija i relativno nizak pH objanjavaju stabilnu mikrostrukturu (pseudo-pesak) i ukaste (goethite) ili crvenkaste (hematit) boje zemljita. Regionalna distribucija Ferralsol zemljita Prostranstvo koje Ferralsol zemljita pokrivaju irom sveta se procenjuje na nekih 750 miliona ha, skoro ekskluzivno u vlanim tropima na kontinentalnim titovima June Amerike (naroito Brazil) i Afrika (naroito Kongo, Demokratska Republika Kongo, juna Centralna Afrika Republika, Angola, Gvineja i istoni Madagaskar). Van kontinetalnih titova, Ferralsol zemljita su ograniena na regione sa stenama na koje lako utiu atmosferske promene i vrue i vlane klime, na primer u jugoistonoj Aziji. Upravljanje i upotreba Ferralsol zemljita Veina Ferralsol zemljita ima dobre fizike osobine. Dobru dubinu, dobru propustljivost i stabilnu mikrostrukturu ine Ferralsol zemljita manje podlonim eroziji od veine drugih tropskih zemljita koja su pod uticajem atmosferskih promena. Vlana Ferralsol zemljita su sipkava i laka za rad. Dobro su drenirana ali ponekad mogu biti osuena zbog njihovog niskog kapaciteta zadravanja vode. Hemijska plodnost Ferralsol zemljita je siromana; minerali pod atmosferskim uticajem su odsutni ili retki, i retencija katjona od strane mineralne frakcije zemljita je slaba. Pod prirodnom vegetacijom, hranljivi elementi koje uzima korenje se na kraju vraa na povrinu zemljita sa liem koje opada i drugima ostacima biljki. Masa svih krunih hraniljivih materija biljaka je u biomasi; dostupne hranljive materije u zemljitu su skoncentrisane u organskoj materiji zemljita. Ukoliko je proces kruenja hranljivih materija prekinut, na

primer, po niskom unosu sedentarnih substanci, zona korena e brzo postati iscrpljena od svih hranljivih materija. Odravanje plodnosti zemljita ubrenjem, prekrivaem od slame i/ili adekvatnim (t.j. dovoljno dugim) periodima neobraivanja ili poljoprivredno-umarskom praksom, i prevencija erozije povrine zemljita su vani uslovi upravljanja. Jaka retencija (fiksiranje) P je karakteristian problem Ferralsol zemljita (i nekoliko drugih zemljita na primer Andosols). Ferralsol zemljita su takoe niska u sadraju N, K, sekundarnih hranljivih materija (Ca, Mg i S), i nekih 20 mikro hranljivih materija. Nedostatak silicijum dioksida je mogu gde se gaji letina koja zahteva mnogo silicijum dioksida (na primer, trava). Na Mauricijusu, zemljite se testira na silicijum dioksid i ubri se sa nadoknadama za isti. Mangan i cinka, koji su vrlo rastvorljivi na niskim pH, mogu u nekom trnutku da dostignu toksini nivo u zemljitu ili da postanu deficitarni nakon intenzivnog luenja zemljita. Na nedostatak bora i bakra se takoe moe naii. Upotreba krea je nain podizanja nivoa pH zakorenjenih povrinskih zemljita. Upotreba krea se bori sa Al toksinosti i poveava ECEC. Sa druge strane, sniava kapacitet razmene aniona, to moe da dovede do kolapsa strukturnih elemenata. Prema tome, uestale male doze krea ili bazne (tomasove) ljake su bolje od jedne masivne primene; 0.52 tone/ha krea ili dolomita su normalno dovoljni da obezbede Ca kao hranljivi element i da amortizuju nizak pH zemljita mnogih Ferralsol zemljita. Povrinska primena kalcijum sulfata, kao odgovarajua mobilna forma za Ca, moe da uvea dubinu razvoja korena letine (pored toga, sulfat u kalcijum sulfatu reaguje sa seskvioksidom da proizvede efekat samo-stvaranje krea) Ova relativno nova inovacija se sada iroko primenjuje, naroito u Brazilu. Odabir ubriva i modul i blagovremensot primene ubriva odreuje u velikoj meri uspeh poljoprivrede na Ferralsol zemljitima. Slabo-isputajui fosfati (fosfatna stena) primenjen na nivou nekoliko tona po hektaru eliminie nedostatak P nekoliko godina. Za brzi miks, mnogo rastvorljiviji dubli ili trodupli superfosfat se koristi, neophodan u mnogo manjim koliinama, naroito ako se stavlja u blizini korena. Opcija fosfatne stene je verovatno ekonomski odriva jedino gde je dostupna lokalno i kada drugo P ubrivo nije lako za nabaviti. Sedentarni farmeri ivotnih namirnica i odgajivai koji se prebacuju uzgajaju na Ferralsol zemljitima raznovrsne godinje i viegodinje letine. Opsena ispaa je takoe uobiajena i znaajne oblasti Ferralsol zemljita se uopte ne koriste za poljoprivredu. Dobro fizike osobine Ferralsol zemljita i esto vodoravna topografija e ohrabriti intenzivnije oblike zemlje ukoliko problemi izazvani slabim hemijskim osobinama mogu da se prevaziu. FLUVISOLS Fluvisol zemljita su genetski mlada, azonalna zemljita u aluvijalnim nanosima. Naziv Fluvisols moe biti obmanljiv u smislu da ova zemljita nisu ograniena samo na rene sedimente (Latinski fluvius, reka); takoe se pojavljuju u jezerskim i morskim nanosima. Mnoga Fvulisol zemljita su u vezi sa: Aluvijalna zemljita (Ruska Federacija); Hydrosols (Australija); Fluvents and Fluvaquents (SAD); Auenbden, Marschen, Strandbden, Watten i Unterwasserbden (Nemaka); Neossolos (Brazil); and Sols minraux bruts dapport alluvial ou colluvial or Sols peu volus non climatiques dapport alluvial ou colluvial (Francuska). Kratak opis Fluvisol zemljita Konotacija: Zemljita nastala u aluvijalnim nanosima; od Latinskog fluvius, reka. Matini materijal: Preteno noviji, reni, jezerski i morski nanosi. Okruenje: Aluvijalne ravnice, rene uvale, doline i plimske movare na svim kontinentima i u svim klimatskim zonama; mnoga Fluvisol zemljita pod prirodnim uslovima se periodino poplavljuju.

Razvoj profila: Profili sa dokazom stratifikacije; slabo raslojavanje horizonta ali izrazit horizont gornjeg sloja. Redoksmorfne osobine su uobiajene, naroito u donjem delu profila. Regionalna distribucija Fluvisol zemljita Fluvisol zemljita se pojavljuju na svim kontinentima i u svim klimama. Okupiraju nekih 350 miliona ha irom sveta, od kojih su vie od pola u tropima. Glavne koncentracije Fluvisol zemljita su pronaene: du reka i jezera, na primer u Amazonskom basenu, Gang ravnice Indije, ravnice u blizini Jezera ad u Centralnoj Africi, i movarama Brazila, Paragvaj i severna Argentina; u deltskim oblastima, na primer, delte GangaBrahmaputra, Indus, Mekong, Mississippi, Nil, Niger, Orinoko, Plate, Po, Rhine i Zambezi; u oblastima novijih morskih nanosa, na primer priobalne nizije Sumatre, Kalimantana i Irian (Indonezijaia i Papua Nova Gvineja). Glavne oblasti Fluvisol zemljipta sa tioninim horizontom ili sulfidnim materijalom (Kisela Sulfatna zemljita) su pronaena u priobalskim nizijama jugoistone Azije (Indonezija, Viet Nam i Tajland), zapadna Afrika (Senegal, Gambia, Guinea Bissau, Siera Leone and Liberija) i du severoistone obale June Amerike (Frencuska Guiana, Gijana, Suriname i Venecuela). Upravlajnje i upotreba Fluvisol zemljita Dobra prirodna plodnost veine Fluvisol zemljita i atraktivne lokacije za stanovanje u renim lukama i na viljim delovima morskog pejzaa su prepoznati u praistorijskim vremenima. Kasnije, velike civilizacije su se razvijale u renim dolinama i na morskim ravnicama. Uzgajanje pirina je iroko rasprostranjemo na tropskim Fluvisol zemljitima sa zadovoljavajuim navodnjavanjem i drenaom. Pirinana polja treba da budu suva najmanje nekoliko nedelja svake godine da bi se spreilo da redoks potencijal zemljita postane toliko nizak da se pojave probleme hranljivosti zemljita (Fe ili H2S). Suv period takoe stimulie mikrobsku aktivnost i promovie mineralizaciju organske materija. Mnoge letine suve-zemlje se takoe uzgajaju na Fluvisol zemljitima, obino sa nekim oblikom kontrole vode. Plimska zemljita koja su strogo slana je najbolje drati pod mangrov ili nekom drugom vegetacijom tolerantnom na sol. Takve oblasti su ekoloki vredna i mogu, sa panjom, da se koriste za pecanje, lov, solita ili seu drvea za umur ili gorivo. Fluvisol zemljita sa tioninim horiziontom ili sulfidnim materijalom pate od jake kiselosti i visokih nivoa Al toksinosti.

GLEYSOLS Gleysols su movarna zemljita koja, osim ako nisu drenirana, su zasiena vodama dovoljno dugo da razviju karakteristian glejni ablon boja. Ovaj ablon je uglavnom od crvenkastih, braonkastih ili ukastih boja na ped povrinama i/ili u gornjem sloju ili sljevima zemljita, u kombinaciji sa sivkasto/plavim bojama unutar pedova i/ili dublje u zemljite. Uobiajena zemljita za mnoga Gleysol zemljita su: gley and meadow soils (bivi Sovjetski Savez); Gleyzems (Ruska Federacija); Gleye (Nemaka); Gleissolos (Brazil); i zemljita podzemnih voda. Mnoge SRB Gleysol su u vezi sa akvinim podredom SAD Taksonomije zemljita (Aqualfs, Aquents, Aquepts, Aquolls, etc). Kratak opis Gleysol zemljita konotacija: Zemljita sa jasnim uticajem podzemnih voda; od Ruskog gley, prljava masa. Matini materijal: irok opseg nestvrdnutog materijala, uglavnom reni, morski i jezerski sedimenti Pleistocene ili Holocene, sa baznom do kiselom minerologijom. Okruenje: Depresije i niske pozicije pejzaa sa plitkom vodom.

Razvoj profila: Dokaz redukctionih procesa sa segregacijom Fe jedinjenja u okviru 50 cm od povrine zemljita. Regionalan distribucija Gleysol zemljita Gleysol zemljita okupiraju procenjenih 720 miliona ha irom sveta. To su azonalna zemljita i pojavljuju se u skoro svim klimama, od diurnalne perhumid- do aridnih. Najvea prostranstva Gleysol zemljita su u subarktikim oblastima na severu Ruskoj Federaciji (naroito Sibir), Kanada i Aljaska, i u vlanim temperaturama i subtropskim nizijama, na primer u Kini i Bangladeu. Procejnenih 200 miliona ha Gleysol zemljita je pronaeno u tropima, uglavnom u Amazon regionu, ekvatorskoj Africi, i u obalskim movarama jugoistone Azije. Upravljanje i upotreba Gleysol zemljita Glavna smetnja korienju Gleysol zemljita je neophodnost da se instalira drenani sistem da bi se spustio vodeni nivo. Adekvatno isuena Gleysol zemljita mogu da se koriste za oranice, mlene farme i hortikulturu. Struktura zemljita e biti unitena na dugi vremenski period ukoliko se zemlja obrauje kada je suvie mokra. Prema tome, Gleysol zemljita u depresijama sa nezadovoljavajuim mogunostima da se smanji vodeni nivo najbolje je drati pod stalnim pokrovom trave ili movarnom umom. Korienje krea na isuenim Gleysol zemljitima koja imaju visok nivo organske materije i/ili nisku pH vrednost stvara bolji habitat za mikro-i-srednje-organizme i poveati stopu raspadanja organskih materija zemljita (i snabdevanje hranljivih materija biljaka). Gleysol zemljita mogu da se stave pod drveem samo nakon to je nivo vode snien sa dubokim drenanim rovovima. Alternativno, drvee je posaeno na meama naizmeninim sa plitkim depresijama u kojima se uzgaja pirina. Ovaj sorjan sistem se koristi dosta u plimskim movarama sa piritnim sedimentima u jugoistonoj Aziji. Gleysol zemljita mogu dobro da se iskoriste za odgajanje pirina gde je klima odgovarajua. Gleysol zemljita sa tioninim horizontom ili sulfidnim materijalom pate od jake kiselosti i visokih nivoa Al toksinosti. GYPSISOLS Gypsisol zemljita su zemljita sa znatnom sekundarnom akumulacijom kalcijum sulfata (CaSO4.2H2O). Ova zemljita se nalaze u najsuvljivim delovima aridne klimatske zone, to objanjava zato su mnoge od njih vodei sistemi klasifikacije zemljita oznaili sa Pustinjska zemljita (bivi Sovjetski Savez), i Yermosols ili Xerosols (FAOUNESCO, 1971 1981). Taksonomija zemljita SAD veinu od njih naziva Gypsids. Kratak opis Gypsisol zemljita Konotacija: Zemljita sa znaajnom akumulacijom sekundarnog kalcijum sulfata, od Grkog gypsos, kalcijum sulfat. Matini materijal: Uglavnom nestvrdnute aluvijalne, koluvijalne ili eolske naslage baznobogatog materijala pod atmosferskim promenama. Okruenje: Preteno ravna do breuljkasta zemlja i depresije (na primer biva kopnena jezera) u regionima sa aridnom klimom. Prirodna vegetacija je retka i dominira kserofitno grmlje i drvee i/ili efemeralna trava. Razvoj profila: Svetlo-obojen povrinski horizont; akumulacija kalcijum sulfata, sa ili bez karbonata je koncentrisana u donjem sloju zemljita.

Regionalna distribucija Gypsisol zemljita Gypsisol zemljita su iskljuiva za aridne regione; njihova rasprostranjenost irom sveta je verovatno blizu 100 miliona ha. Glavne pojave su u i oko Mesopotamije, u pustinjskim oblastima na Bliskom Istoku i graninim republiakma Centralne Azije, u Libijskim i Nambijskim pustinjama, u jugoistonoj i centralnoj Australiji i na jugozapadu SAD. Upravljanje i upotreba Gypsisol zemljita Gypsisol zemljita koja sadre samo nizak procenat kalcijum sulfata u gornjih 30 cm mogu da se koriste za proizvodnju biljaka malih zrn, pamuk, detelina, itd. Suva zemljoradnja na dubokim Gypsisol zemljitima ima koristi od godina neobraivanja i ostalih tehnika prikupljanja vode ali retko je isplativo zbog nepovoljnih klimatskih uslova. Gypsisol zemljita na mladim aluvijalnih i koluvijalnim naslagama imaju relativno nizak sadraj kalcijum sulfata. Gde su takva zemljita u blizini vodenih resursa, mogu biti veoma produktivna; mnogi projekti navodnjavanja su zasnovani na takvim zemljitima. Meutim, ak i zemljita koja sadre 25 posto prakastog kalcijum sulfata ili vie jo uvek mogu da proizvedu dobre prinose sena deteline (10 tona/ha), penice, kajsija, urmi, kukuruza i groa ukoliko se navodnjavaju na veliko u kombinaciji sa prisilnom drenaom. Navodnjavajua poljoprivreda na Gypsisols zemljitima pati od brzog rastvaranja kalcijum sulfata, rezultirajui u nepravilno sleganje povrine zemljita, stvaranje kaverni na zidovima kanala, i korozija stvrdnutih struktura. Velike oblasti sa Gypsisol zemljitima su u upotrebi za opsenu ispau. HISTOSOLS Histosol zemlijta sadre zemljita formirana u organskom materijalu. Ona variraju od zemljta nastala preteno u tresetu na severu, arktikim i subarktiki regionima, preko treseta, trske/rogoza movarnog treseta i umskog treseta u blagim klimama do mangrov treseta i movarskih umskih treseta u vlanim tropima. Histosol zemljita mogu da se nau na svim nadmorskim visinama, ali veina se pojavljuje u nizijama. Uobiajena imena su: peat soils, muck soils, bog soils and organic soils. Mnoga Histosol zemljita pripadaju: Moore, Felshumusbden and Skeletthumusbden (Nemaka); Organosols (Australija); Organossolos (Brazil); Organic order (Kanada); and Histosols and Histels (SAD). Kratak opis Histosol zemljita Konotacija: tresetna i ubrena zemljita; od Grkog histos, tkivi. Matini materijal: Nekompletno raspadnuti ostaci biljaka, sa ili bez primesa peska, praha ili gline. Okruenje: Histosol zemljita pojavljuju se intenzivno u severnim, arktikim i subarktikim regionima. Na drugim mestima, ograniena su na slabo drenirane basene i depresije, movare sa plitkim vodama, i brdovite oblasti sa visokim odnosom padavinama-isparavanja. Razvoj profila: Mineralizacija je spora i transforamcija ostataka biljaka preko biohemijskog raspadanja, i stvaranje huminskih materija kreiraju povrinski sloj od plesni sa ili bez dugotrajne zasienosti vodom. Translociran organski materijal moe da se akumulira u dubljim redovima ali ee se lui iz zemljita. Regionalna distribucija Histosol zemljita Ukupan opseg Histosol zemljita na svetu je procenjen na nekih 325375 miliona ha, veina locirana u severnim, subarktikim i arktikim nizinama severne Hemisfere. Veina preostalog Histosol zemljita pojavljuje se u blagim nizinima i hladnim planinskim oblastima; samo jedna desetina svih Histosols zemljita je pronaena na tropima. Opsene oblasti pojavljuju se u SAD i Kanadi, zapadnoj Evropi i severnoj Skandinaviji, i u severnim regionima istono od Urala. Nekih 20 million ha treseta tropskih uma granie se sa Sunda grebenom u

jugoistonoj Aziji. Manje oblasti tropskog Histosol zemljita pronaene su u renim deltama, na prime, u Orinoko Delti, i delta Reke Mekong, i u depresima na nekim nadmorskim visinama. Upravljanje i upotreba Histosol zemljita Osobine organskog materijala (botaniki sastav, stratifikacija, stepen raspadanja, gustina sabijanja, sadraj drva, mineralne primese, itd) i vrste tresetita (zalivski treset [bara], uzvipeno blatite, itd.) odreuju upravljanje i mogunosti upotrebe Histosol zemljita. Histosol zemljita bez dugotrajne zasienosti vodom se esto formiraju u hladnim okruenjima neatraktivnim za poljoprivrednu upotrebu. Prirodne tresetita treba da se dreniraju i, obino takoe upotrebu kreu i ubriva da bi se omouguilo obraivanje normalnih letina. Centralno upravljani projekti meilioracije su skoro iskljuivi za blage zone, gde su milini hektara otvoreni. U mnogim sluajevima, ovo je iniciralo postepenu degradaciju, i na kraju gubitak dragocenog treseta. U tropima, rastui broj farmera bez zemlje rizikuju na tresetnim zemljama, gde rasiavaju umu i izazivaju jarosne vatre treseta u tom procesu. Mnogi od njih opet naputaju zemlju nakon samo nekoliko godina, nekolicina koaj uspe su na plitkim, topogenim tresetima. Zadnjih decenija, sve vei broj zemljita tropskog treseta se koristi za sadnju uljanih palmi i vrsti drveta kao to su Acacia mangium, Acacia crassicarpa i Eucalyptus sp. Ova praksa moe biti manje od idealnog ali je mnogo manje destruktivna od poljoprivrede. Jo jedan uobiajen problem sa kojim se suoava kada se Histosol zemljita dreniraju je oksidacija sulfidnih minerala, koja se akumuliraju pod bezvazdunim uslovima, naroito u obalskim oblastima. Sumporna kiselina proizvedena efikasno unitava produktivnost osim ako se kre ne primeni i to obilno, inei troak melioracije preobimnim. Rezimirano, poeljno bi bilo zatiti i konzervirati osetljivu tresetnu zemlju zbog njihove svojstvene vrednosti (naroito njihova zajednika funkcija kao suneri u regulisanji protoka i u podrci movarama koje sadre jedinstvene vrste ivotinja) i zato to su prospekti za njihovu ofrivu poljoprivrednu upotrebu ogranieni. Treset koji se koristi za oranice mineralizovae se pri otro rastuim stopama jer mora da se drenira, da se stavlja kre i ubrivo da bi se osigurao zadovoljavajui rast letine. Pod ovim okolnostima, dubina drenae treba da se dri to je plie mogue i da se kre i ubrivo primenjuju sa oprezom. KASTANOZEMS Kastanozem zemljita ukljuuju zemljite panjaka, meu njima zonalna zemljita stepskog pojasa sa kratkom travom, juno od Evroazijskog stepskog pojasa visoke trave sa Chernozems. Kastanozem zemljita imaju slian profila onom koji imaju Chernozem zemljita ali humusno-bogat povrinski horizont je tanji i nije tako taman kao onaj kod Chernozem zemljita i pokazuju istaknutiju akumulacij usekundarnog karbonata. Kestenjasto braon boja povrinskog zemljita se vidi u imenu Kastanozem; uobiajeni nazivi za mnoga Kastanozem zemljita su: (Tamna) Kestenjasta zemljitas (Ruska Federacija), Kalktschernoseme (Nemaka), (Tamna) Braon Zemljita (Kanada), i Ustolls i Xerolls (SAD). Kratak opis Kastanozem zemljita Konotacija: tamno braon zemljita bogata organskom materijom; od Latinskog castanea i Ruskog kashtan, kesten, i zemlja, zemlja. Matini materijal: irok spektar nestvrdnutog materijala; veliki deo svih Kastanozem zemljita se razvio u lesu krenim naslagama. Okruenje: Suva i kontinentalan klima sa relativno hladnim zimama i toplim letima; ravni do breuljkasti panjaci kojima dominira efemeralna kratka trava.

Razvoj profila: braon molini horizont srednje dubine, u mnogim sluajevima izand braon do cimet kambinog ili arginog horizonta, sa sekundarnim karbonatima ili kalcinim horizontom u donjem sloju tla, u nekim sluajevima takoe sa sekundarnim kalcijum sulfatom. Regionalna distribucija Kastanozem zemljita Ukupno prostranstvo Kastanozem zemljita je procenjeno na oko 465 miliona ha. Glavne oblasti su u Evroazijskom pojasu stepa kratke tgrave (juna Ukrajina, jug Ruske Federacije, Kazakstan i Mongolija), na Velikim Ravnicama SAD, Kanade i Meksika, i u pampama i chako regionima severne Argentine, Paragvaja i june Bolivije. Upravljanje i upotreba Kastanozem zemljita Kastanozem zemljita su potencijalno bogata zemljita; periodian nedostatak vlanosti zemljita je glavna prepreka visokim prinosima. Navodnjavanje je skoro uvek neophodno za visoke prinose; mora se obratiti posebna panja da bi se izbegla sekundarnia salinizacija povrinskog zemljita. Fosfatna ubriva mogu biti neophodna za dobre prinose. Zrnaste biljke i navodnjavana letina i povre su glavne letine koje se uzgajaju. Erozija vetrom i vodom su problemi na Kastanozem zemljitima, naroito na neobraenoj zemlji. Obimna ispaa je jo jedna vana upotreba zemljw na Kastanozem zemljitima. Meutim, panjaci sa retkom vegetacijom su podreeni stepama visoke-trave na Chernozem zemljitima, i prekomerna ispaa je ozbiljan problem. LEPTOSOLS Leptosol zemljita su veoma plitka zemljita iznad neprekidne stene i zemljita koja su veoma ljunkovita i/ili kamenita. Leptosol zemljita su azonalna zemljta i naroito uobiajena u planinskim regionima. Leptosol zemljita ukljuuju i: Lithosols Svetske Mape Zemljita (FAOUNESCO, 19711981); Lithic podgrupe Entisol reda (SAD); Leptic Rudosols i Tenosols (Australija); i Petrozems i Litozems (Ruska Federacija). U mnogim nacionalnim sistemima, Leptosol na krenjakim stenama pripadaju Rendzinama, i ona na drugima stenama Rankerima. Neprekidna stena na povrini se ne smatra zemljitem u mnogim klasifikacionim sistemima zemljita. Kratak opis Leptosol zemljita Konotacija: Plitka zemljipta; od Grkog leptos, tanak. Matino materijal: Razne vrste neprekidne stene ili nestvrdnutog materijala sa manje od 20 posto (po zapremini) sitne zemlje. Okruenje: Uglavnom zemlja na visokim ili srednjim nadmorskim visinama i sa reljefom koji ima eroziju u breuljcima i preseen dolinama. Leptosol zemljita se mogu nai u svim klimatskim zonama (mnoga od nji u toplim ili hladnim suvim regionima), naroito u veoma korozivnim oblastima. Razvoj profila: Leptosol zemljita imaju neprekidnu stenu na ili vrlo blizu povrine ili su veoma ljunkovita. Leptosol zeljita na krenjakom materijalu pod uticajem atmosferskih promena mogu da imaju molini horizont. Regionalna distribucija Leptosol zemljita Leptosol zemljita su najrasprostranjenija Referentna grupa zemljta na planeti, prostirui se na preko 1 655 million ha. Leptosol zemljita se nalaze od tropskog pojasa do hladne polarne tundre i od nivoa mora do najviljih planina. Liptosol zemljita su naroito rairena u planinskim oblastima, naroito u Aziji i Junoj Americi, u Sahari i Arabijskoj pustinji, Ungava Poluostrvu severne Kanade i Aljaskih planina. Na drugim mestima, Leptosol zemljta

mogu da se nau na stenama koje su otporne na uticaj atmosferskih promena ili gde je erozija drala korak sa formacijom zemljita, ili je uklonija vrh provila zemljita. Leptosol zemljita sa neprekidnom stenom na manje od 10 cm dubine u montane regionima su najrasprostranjenija Leptosol zemljita. Upravljanje i upotreba Leptosol zemljita Leptosol zemljita imaju resursni potencijal za ispau u mokroj-sezoni i kao uma. Leptosol zemljita na koja se primenjuje rendzic kvalifikator su zasaena sa tikovinom i mahagonijom u jugoistonoj Aziji; ona u zoni umerene kline su pod uglavnom po listopadnim meanim umama dok su kisela Leptosol zemljita obino pod etinarksom umom. Erozija je najvea pretnja za Leptosol oblasti, naroito u montane regionima zonama umerene klime gde pritisak velike populacije (turiizam), prekomerena eksploaticja i sve vee zagaenje ivotne sredine vode do pogoranja stanaj uma i preti velikim oblastima osetljivog Leptosol zemljita. Leptosol zemljita na padinama brda su uglavnom plodnija od istog zemljita na ravnijoj zemlji. Jedna ili nekoliko dobrih letina bi moda moglo da se uzgaja na takvim padinama ali po ceni jake erozije. Strme padine sa plitkim i kamenitim zemljitima mogu biti transformisana u obradivu zemlju primenom terasa, uklanjanja kamenja rukama i njihovom upotrebom kao front terasa. Agroumarstvo (kombinacija rotacije oranica i uma pod strogom kontrolom) za sada ispunjava oekivano ali je jo uvek u eksperimentalnoj fazi. Prekomerena interna drenaa i plitkost mnogih Leptosol zemljita moe da izazove suu ak i u vlanim okruenjima. LIXISOLS Lixisol zemljita obuhvataju zemljita koja imaju vei sadraj gline u donjem nego u gornjem sloju zemljita kao rezultat pedogenetskih procesa (naroito migracija gline) vodei ka arginom donjem sloju horizonta. Lixisol zemljita imaju visoku baznu zasienost i slabo aktivne gline na odreenim dubinama. Mnoga Lixisol zemljita su ukljuena u: Crvena uta Podzolic zemljita (na primer. Indonezija); Argissolos (Brazil); sols ferralitiques faiblement desaturs appauvris (Francuska); i Crvena i uta zemlja, Latosols ili Alfisols sa slabo aktivnom glinom (SAD). Kratak opis Lixisol zemljita Konotacija: Zemlijta sa pedogenetskom diferencijacijom gline (naroito migracija gline) izmeu gornjeg sloja sa niim sadrajem gline i donjeg sloja sa veim sadrajem gline, slaboaktivne gline i visoka bazna zasienost na nekim dubinama; od Latinskog lixivia, isprane substance. Matini materijal: U irokom spektru matinog materijala, naroito u nestrvrdnutom, veoma pod atmosferskim uticajem i veoma lunom (raskvaenom) materijalu fine teksture. Okruenje: Regioni sa tropskom, subtropsko ili toplom klimom sa izrazitim suvim sezonama, naroito na starim erozijama ili povrinama sa naslagama. Mnoga Lixisol zemljita su pretpostavlja se poligenetkse zemljita sa karakteristikama formiranim pod mnogo vlanijom klimom u prolosti. Regionalna distribucija Lixisol zemljita Lixisol zemljita se nalaze u sezonski suvim tropskim, subtropskim i toplim klimama na Pleistoceni i starijim povrinama. Ova zemljita pokrivaju ukupnu povrinu od oko 435 miliona ha, od kojih vie od polovine se pojavljuje u sub-Sahelian i istonoj Africi, oko jedne etvrtine u junoj i centralnoj Americi, i ostatak na Indijskom potkontinentu i u jugoistonoj Aziji i Austrlaiji.

Upravljanje i upotreba Lixisol zemljita Oblasti sa Lixisol zemlijtem koja su jo uvek pod prirodnim savanama ili otvorenim umskim vegetacijma se na iroko koriste za ispau malog obima. Ouvanje povrinskog zemljita sa svim njegovim vanim organskim materijama je od najvee vansoti. Degradirana povrinska zemljita imaju nisku ukupnu stabilnost i sklona su eroziji gde su izloena direktnom udaru kinih kapi. Oranje mokrog zemljita ili upotreba prekomereno teke mainerije sabija zemljite i izaziva ozbiljna strukturalna pogoranja. Kontrola oranja i erozije sa merama kao to su pravljenje terasa, oranje po konturama, prekrivanje slamom i upotreba pokrovne letine da se odri zemljita. Nizak apsolutni nivo hranljivih materija biljaka i niska retencija katjona Lixisol zemljita ini periodini unos ubriva i/ili krea je preduslov za nastavak obraivanja. Hemijski i/ili fiziki oteena Lixisol zemljita regeneriu se veoma polako gde nisu meliorisana aktivno. Viegodinja letina je bolja od godinje naroito na nagnutim zemljama. Uzgajivanje krtolastih letina (manioka i batata) ili kikiriki uveavaju opasnost od propadanja zemljita i erozije. Rotacija godinje letine sa panjacima je preporuljiva da bi se odrao ili poboljao sadraj organske materije zemljita. LUVISOLS Luvisol zemljita su zemljta koja imaju vei sadraj gline u donjem nego u gornjem sloju kao rezultat pedogenetskih procesa (naroito migracija gline) vodei ka arginom donjem sloju horizonta i visokom baznom zasienou na odreenim dubinama. Luvisol zemljita imaju visoku baznu zasienost i slabo aktivne gline na odreenim dubinama. Mnoga Luvisols zemljita su ili su bila poznata kao: Zemljita metamorfne-teksture (Ruska Federacija), sols lessivs (Francuska), Parabraunerden (Nemaka), Chromosols (Australija), Luvissolos (Brazil), Sivo-braon Podzolic zemljita (raniaj terminologija SAD), i Alfisols sa visoko aktivnim glinamas (SAD Taksonomija zemljita). Kratak opis Luvisol zemljita Konotacija: Zemlijta sa pedogenetskom diferencijacijom gline (naroito migracija gline) izmeu gornjeg sloja sa niim sadrajem gline i donjeg sloja sa veim sadrajem gline, slaboaktivne gline i visoka bazna zasienost na nekim dubinama; od Latinskog luere, oprati. Matini materijal: irok spektar nestvrdnutog materijala ukljuujui ledniki nanos, i eolske, aluvijalne i koluvijalne nanose. Okruenje: Najuestalije u ravnim ili blago strmim terenima u regionima sa hladnim temepretura i toplim temperaturana (na primer Mediteran) sa izraajnim suvim i vlanim sezonama. Razvoj profila: Pedogenetska razlika sadraja gline sa niim sadrajem u gornjem sloju i viim sadrajem u donjem sloju bez obeleenog luenja baznih katjona ili atmosferski uticaji na visoko aktivnu glinu; veoma kvaena Luvisol zemljta mogu da imaju albini eluvijalni horizont izmeu povrinskog horizonta i arginog podpovrinskog horizonta, ali da im nedostaju krenjake ile Albeluvisol zemljita. Regionalna distribucija Luvisol zemljita Luvisol pokrivaju preko 500600 miliona ha irom sveta, uglavnom u regionima sa umerenom klimom kao to je na zapadu i centru Ruske Federacije, SAD i centrlanoj Evropi, ali isto tako i u Mediteranskoj oblasti i junoj Australiji. U tropski mi subtropskim oblastima. Luvisol se pojavljuju uglavnom na mladim povrinama. .

Upravljanje i upotreba Luvisols zemljita Veina Luvisol zemljita su plodan zemljita i odgovaraju za irok spektar poljoprivredne upotrebe. Luvisol zemljita sa visokim sadrajem praha su sklona rasturanju strukture gde su orana kada su mokra ili sa tekom mainerijom. Luvisol zemljita na strmim nagibima zahtevaju mere kontrole erozije. Eluvijalni horizonti nekih Luvisol zemljita su opustoeni do te mere da se formira nepovoljna ravna horizontalna strukturua. Na nekim mestima, gust donji sloj izaziva privremene redukcine uslove sa stagninim ablonom boja. ovo su razlozi zato su erozijom zaravnata Luvisol zemljita u mnogim sluajevima bolja zemljta za obraivanje od originalnih, ne-erodiranih zemljita. Luvisol zemljita u zoni umerene klime se na veliko koriste za odgajanje zrnastih letina, eerne repe i stone hrane; u strmim oblastima koriste se za vonjake, ume i/ili ispau. Na Mediteranu, gde Luvisol zemljita (mnoga sa Chromic, Calcic ili Vertic kvalifikatorima) su uobiajena u koluvijalnim krenjakim nanosima pod uticajme atmosferskih promena, nie padine se koriste sa penicu i eernu repu dok esto erodirane gornje padine se korsite za ispatu ili sadnju drvea. NITISOLS Nitisol zemljita su duboka, dobro drenirana, crvena tropska zemljita sa rairenim granicama horizonta i podpovrinskim horizontom sa vie od 30 procenata gline i srednjih do jakih elemenata blokaste strukture koja se lako razdvajaju u karakteristine sjajne, polihedrine elemente. Uticaji atmosferskih promena su relativno napredni ali Nitosol zemljta su daleko produktivnija od veine drugih crvenih, tropskih zemljita. Mnoga Nitisol zemljita se povezuju sa: Nitossolos (Brazil); kandic Velike Grupe Alfisols i Ultisols, i razliite Velike Grupe Inceptisols i Oxisols (SAD); Sols Fersialitiques or Ferrisols (Francuska); i Crvena Zelmlja. Kratak opis Nitisol zemljita Konotacija: duboka, dobro drenirana, tropska zemljita sa glinovitim nitinim podpovrinskim horizontom koji ima tipinu polihedrinu strukturu sa sjajnim ped povrinama; od Latinskog nitidus, sjajan. Matini materijal: Fino struktuiran proizvod uticaja atmosferskih promena posredne do bazne matine stene, u nekim regionima podmlaeni novim primesama vulkanskog pepela. Okruenje: Nitisol zemljita su preteno pronaena u ravnicama do breuljkastog predela pod tropskim kinim umama ili savana vegetacijom. Razvoj profila: Crvena ili crvenkasto-braon glinsto zemlijte sa nitinim podpovrinskim horizontom visoke agregatne stabilnosti. Skupljanje gline Nitisol zemljta je pod dominacijom kaolinita (meta) halosita. Nitisol zemljta su bogata u Fe i imaju malo dispergovane gline. Regionalna distribucija Nitisol zemljita Ima oko 200 miliona ha Nitisol zemljita irom sveta. Vie od polovine svog Nitisol zemljita je pronaeno u Africi, naroito u planinskom kraju (> 1 000 m) Etiopije, Kenije, Konga i Kameruna. Na drugim mestima, Nitisol zemljita su dobro izloena na niim nadmorskim visinama, na primer, u tropskoj Aziji, Junoj Americi, Centralnoj Americi, Jugoistonoj Africi i Australiji. Uprava i upotreba Nitisol zemljita Nitisol zemljita su meu najproduktivnijim zemljitima vlanih tropa. Dubok i propustan solum i stabilna struktura Nitisol zemljita dozvoljava duboko ukorenjavanje i ini ova zemljita dosta otporan na eroziju. Dobra obradivost Nitisol zemljita, dobra interna drenaa i

solidne osobine zadravanja vode su upotpunjene hemijskim (plodnim) osobinama koje se povoljno uporeuju sa onima veine drugog tropskog zemljita. Nitisol zemljita imaju relativno visok sadraj minerala pod uticajem atmosferskih promena, i povrinska zemljita mogu da sadre nekoliko procenata organske materije, naroito gde je zemlja pod umom. Nitisol zemljita se koriste za sadnju letian kao to su kafa, kauuk i ananas, i takoe se koriste za proizvodnju letina za ishranu. Visoka P sorpcija zahteva upotrebu P ubriva, obino obezbeeni kao sporo-isputajui, fosfatna stena slabijeg kvaliteta (nekoliko tona po hektaru, sa dozama za odravanje svakih nekoliko godina) u kombinaciji sa manjim primenama bolje rastvorljivim superfosfatima za kratkoronu reakciju letine. PHAEOZEMS Phaeozems zemljita su pod relativno vlanim panjacima i umskim predelima u srednje kontinentalnim klimama. Phaeozems su dosta kao Chernozems i Kastanozems ali lue intenzivnije. Posledino tome imaju taman, humusno-bogat povrinskih horizont koji u poreenju sa Chernozems i Kastanozems, je manje bazno bogat. Phaeozems mogu ili ne moraju da imaju sekundarne karbonate ali imaju visoku baznu zasienost u gornjem metru zemljita. Uobiajeno korieni nazivi za mnoga Phaeozems su: Brunizems (Argentina Francuska); Tamno sivo umsko zemlite i Polueni i podzolni chernozems (former Soviet Union); Tschernoseme (Nemaka); Zagasito crvena prerijska zemljita (stara klasifikacija SAD); Udolls i Albolls (SAD Zemljina Taksonomija Soil Taxonomy); i Phaeozems (ukljuujui veinu bivih Greyzems) (FAO). Kratak opis Phaeozem zemlita Konotacija: Tamna zemljita bogata organskom materijom; od Grkog phaios, zagasit, i Ruski zemlja, zemlja ili zemljite. Matini materijal: Eolski (les-krena naslaga), ledniki nanos i drugi neuvren, preteno osnovni materijal. Okruenje: Toplo do hladno (na primer tropski planinski kraj) srednje kontinetalni regioni, vlani dovoljno da postoji, u veini godina, odreenog filtriranja kroz zemljite, ali takoe i periodi u kojima se zemljte isuuje, ravna do valovita zemlja; prirodan vegetacija je panjaci kao to su stepe visoke trave i/ili ume. Razvoj profila: Molini horizont (tanji i u mnogim zemlijtima manje taman od Chernozems), veinom preko kambrinog ili arginog podpovrinskog horizonta. Regionalna distribucija Phaeozem zemljita Phaeozem zemljita pokrivaju procenjenih 190 miliona ha irom sveta. Nekih 70 miliona ha Phaeozem zemljita je pronaeno u vlanim i sa neznatnim sadrajem vlage Centralnim nizijama i najistonijim delovima Velikih Ravnica SAD. Drugih 50 miliona ha Phaeozem zemljita su u suptropskim pampama Argenitine i Urugvaja. Trea najvea oblast Phaeozem zemljita (18 miliona ha) je u severoistonoj Kini, praeno sa prostranim oblastima u centru Ruske Federacije. Manje, uglavnom nepovezane oblasti su pronaene u Centralnoj Evropi, naroito u Dunavskoj oblasti u Maarskoj i u susednim zemljama i u montane oblastima u tropima. Upravljanje i upotreba Phaeozem zemljita Phaeozem zemlita su propusna, plodna zemlijta i ine savreno poljoprivredno zemljite. U SAD i Argentini, Phaeozem zemljita se koriste za proizvodnju soje i penice (i ostalih zrnastih biljaka). Phaeozem zemljita na visokih ravnica Teksasa proizvode dobre prinose navodnjavanog pamuka. Phaeozem zemljita u pojasu umerene klime su zasaena penicom, jemom, i povrem zajedno sa drugom letinom. Erozija vetrom i vodom su ozbiljni hazardi.

Ogromne oblasti Phaeozem zemljita se koriste za uzgajanje stoke i tov na unapreenim panjacima. PLANOSOLS Planosol zemljita su zemljita sa povrinskim horizontom svetle boje koji pokazuje znake periodne stagnacije vode i strmo lee preko neprobojnog, sporo propustljivog donjeg sloja sa znaajno vie gline od povrinskog horizonta. SAD Klasifikacija Zemljita usvojila je ime Planosols 1938; naslednik te Klasifikacije, SAD Zemljina Taksonomija, ukljuuje veinu originalnih Planosol zemljita u Velikoj Grupi Albaqualfs, Albaquults i Argialbolls. Ime je usvojeno u Brazilu (Planossolos). Kratak opis Planosol zemljita Konotacija: Zemljita sa grublje struktuiranim povrinskim horizontom strmo iznad neprobojnog i finije struktuiranog donjeg sloja, tipino u sezonski ispunjena vodom ravna zemljita; od Latinskog planus, ravno. Matini materijal: Veinom glinasto aluvijalni i koluvijalni nanosi. Okruenje: Sezonski ili periodino vlane, ravne (visoravni) oblasti, uglavnom u suptropskim i blagim klimatskim zonama, semi-aridnim regionima i regionima sa neznatnim sadrajem vlage sa retkom umom ili travnatom vegetacijom. Razvoj profila: Geological stratification or pedogenesis (destruction and/or removal of clay), or both, has produced relatively coarse-textured, light-coloured surface soil abruptly overlying finer textured subsoil; impeded downward percolation of water causes temporarily reducing conditions with a stagnic colour pattern, at least close to the abrupt textural change. Regionalna distribucija Planosol zemljita Najvee svetske oblasti Planosol zemljita su u suptropskim i regionima sa blagom klimom sa jasnim promenama vlanih i suvih sezona, na primer Latinska Amerika (juni Brazil, Paragvaj i Argentina), Afrika (Sahelian zona, istona i juna Afrika), istok SAD, jugoistona Azija (Banglade i Tajland), i Australija. Njihova ukupna zona se procenjuje na nekih 130 miliona ha. Upravljanje i upotreba Planosol zemljita Prirodne Planosol oblasti imaju oskudnu vegetaciju trave, esto sa ratrkanim ibljem i drveem koje ima plitak sistem korenja i moe da izdri povremeno zadravanje vode. Upotreba zemljita u Planosol oblastima je obino manje intenzivna od upotrebe drugih zemljita pod istim klimatskim uslovima. Ogromne oblasti Planosol zemljita se koriste za panjake. Drvna Proizvodnja na Planosol je mnogo nia nego na drugim zemlijtima pod istim uslovima. Planosol zemljita u zoni umerene klime su uglavnom pod travom ili je zasaena letina kao penica i eerna repa. Prinosi su skromni ak i na dreniranim i veoma rstresitim zemljitima. Razvoj korenja na prirodno nemodifikovanim Planosol zemljitima je veoma ometen nedostatkom kiseonika u vlanim periodima, gustim donjim slojem i, na nekim mestima, toskinim nivoima Al u zoni korenja. Niska hidraulina provodljivost gustog donjeg sloja zemljita zahteva uzan prored dreniranja, Povrinske modifikacije kao to su greben i brazdanje moe da smanji gubitak prinosa letina usled zasienosti vodom. Planosol zemljita u jugoistonoj Aziji se na veliko zasaeni samo pirinem, proizvedenim na poljima ograenim nasipom koja su poplavljena tokom kine sezone. Napori da se proizvede letine suvog zemljita na istoj zemlji tokom suve sezone je imala malo uspeha; zemljite je bolje za drugu letinu pirinna sa dodatnim navodnjavanjem. ubrivo je neophodno za dobar prinos. Pirinana polja treba da se isue barem jednom godinje da bi se spreio ili sveo na

minimum nedostatak mikroelemenata ili toksinost koji su povezani sa dugotrajnom redukcijom zemljita. Neka Planosol zemljita zahtevaju primenu vie od samo NPK ubriva, i njihov nizak nivo plodnosti moe biti teak za poboljranje. Gde temeprature dozvoljavaju uzgajanje pirina, to je verovatno najbolje u odnosu na bilo koju drugu upotebu zemlje. Zemlja dominantno pod travom sa dodatnim navodnjavanjem u suvoj sezoni je dobra upotreba zemlje u klimama sa dugim suvim periodima i kratkim retkim kinim momentima. Veoma razvijena Planosol zemlita sa veoma prakastim ili peskovitim povrinskim zemljtem je moda najbolje ne dirati. PLINTHOSOLS Plinthosol zemljita su zemljita sa plintitom, petrolintitom ili pisolitom Plintit je Fe- bogat (u nekim sluajevima takoe i Mn-bogat), humusno-siromane meavine kaolinitne gline (i drugi proizvodi jakog uticaja atmosferskih promena kao to je gibsit) sa kvarcom i drugim sastavnim delovima koja se menjaju nepovratno u sloj sa tvrdim vorovima, korom ili nepravilnim skupinama izloenim stalnom kvaenju i suenju. Petroplinit je kontinuiran, naprsao ili slomljen pokrov povezani, jako cementiranih do stvrdnutih vorova ili pega. Pisolit su diskretni jako cementirani do stvrdnuti vorovi. I petroplinit i pisoplinit nastaju iz plinita stvrdnjavanjem. Mnoga od ovih zemljita su poznata kao: Groundwater Laterite Soils, Perched Water Laterite Soils i Plintossolos (Brazil); Sols gris latritiques (Francuska); i Plinthaquox, Plinthaqualfs, Plinthoxeralfs, Plinthustalfs, Plinthaquults, Plinthohumults, Plinthudults i Plinthustults (SAD). Kratak opis Plinthosol zemlijta Konotacija: Zemljita sa plintitom, petroplintitom ili pisolitom; od Grkog plinthos, cigla. Matini materijal: Plintit je uobiajeniji u materijalu atmosferskog uticaja iz osnovne stene nego u kiselinskoj steni. U svakom sluaju, presudno je da bude prisutno dovoljno Fe, vodei poreklo ili iz samog matinog materijala ili donet iz procednih voda ili porastom podzemnih voda sa nekog drugog mesta. Okruenje: Formiranje plintita je povezano sa ravnim do blago nagnutim oblastima sa promenljivim nivoima podzeme vode ili stagnirajue povrinske vode. iroko prihvaeno shvatanje je da je plintit povezan sa oblastima kine ume dok su petroplintna i pisoplintna zemljita uobiajena u savanama. Razvoj profila: Jak uticaj atmosferskih promena sa prateom segregacijom plintita na dubini fluktacije podzemne vode ili ometanje drenae povrinske vode. Stvrdnjavanje plintita u pisolit ili petroplintit dogaa se nakon ponavljanod suenja i vlaenja. Ovo se moe odigrati tokom intervala povlaenja sezonski promenljivog hidrolokog nivoa ili nakon geolokog uzdignua terena, erozije gornjeg sloja, sniavanje nivoa podzemne vode, porast kapaciteta drenae, i/ili promena klime ka suvljim uslovima, Petroplintit moe da se podeli u nepravilne skupine ili ljunak, koji mogu da budu trasnposrtovani da formiraju koluvijalne ili aluvijalne nanose. Kaljenje ili otvrdnue zahteva odreeni minimum koncentracije oksida gvoa. Strong weathering with subsequent segregation of plinthite at the depth of groundwater. Regionalan distribucija Plinthosol zemljita Globalni obim Plinthosolzemljita je procenjen na nekih 60 miliona ha. Mekani plintit je najuobiajeniji u vlanim tropima, naroito u istonom Amazonskom basenu, centralnom Kongo basenu i delovima jugoistone Azije. Obimne oblasti sa pisolitom i petroplintitom pojavljuju se u Sudano-Sahelian zoni, gde se petroplintit formira i pokriva izdignute/izloene elemente pejzaa. Slina zemljita se pojavljuju i junoj Afrikoj savani, na Indijskom potkontinentu, i u suvljim delovima jugoistone Azije i severne Australije.

Upravljanje i upotreba Plinthosol zemljita Plinthosol zemljita predstavljaju znaajne probleme upravljanja. Siromna prirodna plodnost zemljita izazvana jakim atmosferskim promenama, zadravanja vode u podnojima i sue na Plintosol zemljitima sa petroplintitom, pisolitom ili ljunkom su ozbiljna ogranienja. Mnoga Plintosol zemljta van vlanij tropa imaju plitak, neprekidan petroplintit, to ograniava zapreminu ukorenjavanja do mere da obrada zemljita nije mogua; takva zemlja u nojboljem sluaju moe da se koristi za ispau malih zapremina. Zemljita sa visokim sadrajem pisolita (do 80 posto) su jo uvek zasaena sa letinom za ishranu (na primerm, kako u zapadnoj Africi i kau u Indiji) ali letina ispata zbog sua u suvim sezonama. Mnoge tehnike odravanja vode i zemljita se koriste da se poboljaju ova zemljita za urbanu i peri-urbanu poljoprivredu u zapadnoj Africi. Graevinski inenjeri odaju drugaije priznanje petroplinitu i plinitu od agronomista. Za njih, plinit je vredan materijal za pravljenje cigli, i masivni petroplintit je stabilna povrina za izgradnju ili se moe isei za pravljenje graevinskih blokova. ljunak polomljenog petroplintita moe da se koristi u temeljima i kao povrinski materijal na putevima i pistama. U nekim sluajevima petroplintit je vredna ruda Fe, Fe, Al, Mn i/ili Ti. PODZOLS Podzols su zemljita sa tipino pepeljasto sivim gornjim podpovrinskim horizontom, izbeljenim nedostatkom organskih materija i oksida fvoa, na vrhu tamne akumulacije horizonta sa braon, crvenkasitim ili crtnim iluvijalnim humusom i/ili crvenkastim Fe jedinjenjima. Podzols se pojavljuju u vlanim oblastima u severnim klimatskim zonama i zonama umerene klime i lokalno takoe u tropima. Naziv Podzol se koristi u veini nacionalnih klasifikacionih sistemazemljita; druga imena za mnoga od ovih zemljita su: Spodosols (Kina i SAD), Espodossolos (Brazil), and Podosols (Australija). Kratak opis Podzol zemlita Konotacija: Zemljita sa spodinim iluvijalnim horizontom ispod podpovrinskog horizonta koji ima izgled pepela i pokriven je organskim slojem; od Ruskog pod, ispod i, zola, pepeo. Matini materijal: Materijali uticaja atmosferskih promena silikatne stene, ukljuujui ledniki nanos i aluvijalne i eolske nanose kvarcitnog peska. Podzols u severnoj zoni se pojavljuju na skoro svakoj steni. Okruenje: Uglavnom u vlanim blagim klimatskim zonama i severnim zonama severne hemisfere, na ravnoj do breuljkastoj zemlji pod vresom i/ili etinarskom umom; u vlanim tropima pod lakom umom. Razvoj profila: Kompleksi od Al, Fe i organiskih jedinjena migriraju od povrinskog zemljita na dole sa kinicom koja prodire. Metal-humusni kompleksi taloe se na iluvijalno spodinom horizontu. Ovo je pokriveno organskim slojem dok tamnih mineralnih gornjih horizonata nema u veini severnih Podzols. Regionalna distribucija Podzols Podzols pokrivaju procenjenih 485 miliona ha irom sveta, uglavnom u umerenim klimatksim zonama i severnim zonama severne hemisfere. Rairena su u Skandinavijia, severozapad Ruske Federacije, i Kanade. Pored ovih zonalnih Podzol zemljita, postoje manje pojave intrazonalnih Podzol zemljita i u zonama umerene klime i u tropima. Tropska Podzol zemljita pojavljuju se na manje od 10 miliona ha, uglavnom u ostacima peanog kamena pod uticajem atmosferskih promena u klimama stalnih kia i u aluvijalnom kvarcnom pesku, na primer u izdignutim obalskim oblastima. Tana distribucija tropskih Podzol zemljita nije poznata; vane pojave su pronaene du Rio Negro i u Francuskoj

Guani, Guyana i Suriname u junoj Americi, u Malazijskom regiounu (Kalimantan, Sumatra i Iran), i u severnoj i junoj Australiji. ini se da su manje uobiajena u Africi. Upravljanje i upotreba Podzol zemljita Zonalna Podzol zemljita pojavljuju se u regionima sa neatraktivnim klimatskim uslovima za veinu upotreba obradivog zemljita. Intrazonalna Podzol zemljita se ee melioriu za upotrebu obrade od zonalnih Podzol zemljita, naroito ona u umerenim klimama. Nizak status hranljivih materija, nizak nivo dostupne vlage i nizak pH ine Podzol zemljita neatraktivnim zemljtima za obradivu poljoprivredu. Aluminijumska toksinost i nedostatak P su uobiajeni problemi. Duboko oranje (da se pobolja kapacitet zadravanja vlanosti zemljita i/ili da se eliminie neproboojan iluvijalni horizont ili tvrd sloj), upotreba krea i ubriva su glavne meliorativne mere koje se preduzimaju. Elementi u tragovima mogu da migriraju sa metal-humusnim kompleksima. U zapadnom delu June Afrike, vonjaci i vinogradi sa dubljim korenjem trpe nedostatak manje elementa u tragovima od povrtne letine plitkog korena. Veina zonalnih Podzol zemljita su pod umom, intrazonalna Podzol zemljita u regionima blage klime su veinom pod umom ili ibljem (pustopoljine). Tropska Podzol zemljita obino podravaju retku umu koja se oporavlja sporo nakon seenja ili paljenja. Zrela Podzol zemljita se uglavnom najbolje koriste za obimnu ispau ili najbolje ostavljena pod njihovom prirodnom vegetacijom REGOSOLS Regosol zemljita formiraju taksonomsku grupu ostataka koja sadri sva zemljita koja nisu mogla da se smeste ni u jednu od ostalih Referentnih Grupa Zemljita. U praksi, Regosol zemljita su veoma slabo razvijena mineralna zemljita u nestvrdnutom materijalu koja nemaju molini ili umbrini horizont, nisu veoma plitka ili bogata ljunkom (Leptosols), peskovita (Arenosols) ili sa fluvinim materijalima (Fluvisols). Regosol zemljita su ekstenzivna u erodiranju zemlje, naroito u aridnim i semi-aridnim planinskim terenima. Mnoga Regosol zemljita povezuju se sa taksonomijom zemljita koja su obeleena poetnom formacijom zemljta kao to su : Entisols (SAD); Rudosols (Australija); Regosole (Nemaka); Sols peu volus rgosoliques drosion or even Sols minraux bruts dapport olien ou volcanique (Francuska); i Neossolos (Brazil). Kratak opis Regosol zemlijta Konotacija: Slabo razvijena zemljita u nestvrdnutom materijalu; od Grkog rhegos, ebe. Matini materijal: nestvrdnut, fino zrnast materijal. Okruenje: Sve klimatske zone bez permafrosta i na svim visinama. Regosol zemljta su naroito uobiajena u aridnim oblastima (ukljuujui suve trope) i u planinskim oblastima. Razvoj profila: Nema dijagnostikih horizonta. Razvoj profila je minimalan kao posledica mladih godina i/ili spore formacije zemljita, na primer zbog bezvodnosti. Regionalna distribucija Regosol zemlijta Regosolzemljita pokrivaju procenjenih 260 miliona ha iromsveta, uglavnom u bezvodnim oblastima srednjem zapada SAD, severna Afrika, Bliski Istok i Australija. Nekih 50 miliona ha Regosol zemljita pojavljuje se u suvim tropima i jo 36 miliona ha u planisnkim oblastima. Opseg veine Regosol zemljita je samo ograniena; zato su Regosol zemljita uobiajen sadraj u drugim mapama jedinice na mapama malih razmera. Upavljanje i upotreba Regosol zemljita

Regosol zemljita u pustinjskim oblastima imaju minimalan poljoprivredni znaaj. Regosol zemljita sa padavinama od 5001 000 mm/godinje trebaju navodnjavanje za zadovoljavajuu proizvodnju letina. Nizak kapaciteta zadravanja vlanosti ovih zemljita zahteva uestalu primenu navodnjavanja; navodnjavanje prskanjem ili kapanjem reava problem ali je retko i ekonomino. Gde padavine prelaze 750 mm/godinje, celokupan profil je uzdignju do njegovog kapaciteta zadravanaj vode rano u vlanoj sezoni; unapreenje prakse suve poljoprivrede moe biti bolja investicija od instalacije skupih postrojenja za navodnjavanje. Mnoga Regosol zemljita se koriste za opsenu ispau. Regosol zemljita na koluvijalnim nanosima u lesnom pojasu severne Evrope i severne Amerike su uglavnom kultivisani; zasaeni su sa zrnastom letinom, eernom repom i voem. Regosol zemljita u planinskim oblastima su delikatna i najbolje ih je ostaviti pod umom. SOLONCHAKS Solonchaks su zemljita koja imaju visoku koncentraciju rastvorljivih soli u nekom momentu u godini. Solonchaks su dosta ograniena na aridne i semi-aridne klimatske zone i na obalske regione u svim klimama. Uobiajena internacionalna imena su slana zemljita i zemljita pod uticajem soli. U nacionalnim sistemima klasifikacije zemljita, mnoga Solonchaks pripadaju: halomorphic soils (Ruska Federacija), Halosols (Kina), i Salids (SAD). Summary description of Solonchaks Konotacija: Slana zemljita; od Ruskog sol, so. Matini materijal: Bukvalno bilo koji necemntiran materijal. Okruenje: suvi (neplodni) i polu-suvi regioni, naroito u oblastima gde rastua podzemna voda dostie solum, sa vegetacijom trava i/ili zeljaste biljke, i u oblastima sa neadekvatno upravljanim navodnjavanjem. Solonchak zemljita u obalskim regionima se pojavljuju u svima klimama. Razvoj profila: Od onih pod slabim uticajem atmosferskih promena do jakog uticaja, mnoga Solonchak zemljita imaju glejni ablon boja na nekim dubinama. U nizinama sa plitkom gornjom granicom podzemne vode, akumulacija soli je najjaa na povrini zemljita (spoljni Solonchaks). Solonchaks gde rastua podzemna voda ne dostgne gornji sloj (ili ak ni solum) imaju akumulacju soli na nekim dubinama ispod povrine zemljita (interni Solonchaks). Regionalna distribucija Solonchaks Ukupna povrina Solonchak zemljita na svetu je procenjena na oko 260 miliona ha. Solonchak su najproirenija u Severnoj Hemisferi, naroito u suvim i polusuvim delovima severne Afrike, Bliskog Istoka, biveg Sovjetskog Saveza i centralne Azije; takoe su proireni u Australiji i Americi. Upravljanje i upotreba Solonchaks Prevelika akumulacija soli utie na rast biljaka na dva naina: Soli pogoravaju uticaje sue jer rastvoreni elektroliti stvaraju osmozivni potencijal koji utie na upijanje vode kod biljaka. pre nego to bilo koja koliina vode moe da se uzme iz zemljita, biljke moraju da kompenzuju kombinovanu snagu potencijala matriksa zamljita, t.j. snagu sa kojom matriks zemlijta zadrava vodu, i osmozivni potencijal. Kao opte naelo, osmozivni potencijal rastvora zemlijta (u hectoPascal) dolazi do nekih 650 EC (dS/m). Ukupni potencijal koji moe da se kompenzuje biljkama (poznato kao critical leaf water head) veoma varira od vrste do vrste biljaka. Vrste biljaka koje potiu iz vlanih tropa imaju relativno nizak potencijal upijanja. Na primer, zelene paprike mogu da kompenziraju ceo

potencijal vlanosti zemljita (matriks plus osmozivni potencijal) od samo 3 500 hPa dok pamuk, letina koja se razvija u suvim ili polu-suvim klimama, preivljava nekih 25 000 hPa. Soli poremeuju balans jona u zemljitu jer su hraniljive materije proporcionalno manje dostupne. Poznato je da postoje antagonistiki efekti, na primer, izmeu Na i K, izmeu Na i Ca, i izmeu Mg i K. U veim koncentracijama, soli mogu biti direktno toksipne za biljke, Veoma tetni u ovom smislu su Na joni i joni hlodira (oni poremete N metabolizam). Farmeri na Solonchak zemjitima prilagoavaju svoje metode obraivanja. Na primer, biljke na poljima sa navodnjavanjem u brazdama nisu zasaene na vrhu grebena ve na pola visine. Ovo obezbeuje da korenje koristi vodu od navodnjavanja dok je akumulacija soli najjaa u blizini vrha grebena, daleko od sistema korenja. Zemlijta pod jakim uticajem soli imaju malu poljoprivrednu vrednost. Koriste se za ispau ovaca, koza, kamila i stoke, ili se ne upotrebljavaju. Samo kad se so ispere iz zemljita (a onda ono prestaje da bude Solonchak) moe se nadati dobrom rodu. Primene navodnajvanja ne mora samo da zadovolji potrebe letine, ve viak vode mora da se primeni pored vode iz navodnjavanja da bi se odrao silazni tok vode u zemljitu i da se spere viak soli iz zone korenja. Navodnjavanje letine u suvim i po-suvim regionima mora da bude u pratnji drenae gde bi postrojenja za drenau morala da budu dizajnirana da odre gornj ugranicu podzemen vode ispod kritine dubine. Upotreba kalcijum sulfata u odravanju hidrauline provoljivosti dok se soli ispiru vodom za navodnjavanje. SOLONETZ Solonetz zemljita su zemljita sa gustim, jako strukturnim, glinastim podpovrinskim horizontom koji ima visoku razmeru adsorbovanog Na i/ili Mg jona. Solonetz koji sadre slobodan natrijum karbonat (Na2CO3) su jako alkalni (pH > 8.5). Uobiajena internacionalan imena su alkalne soli i sodine soli. U nacionalnim klasifikacionim sistemima zemljita Solonetz se povezuju sa: Sodosols (Australija), Solonetzic order (Kanada), razne Solonetz vrste (Ruska federacija), i natrinim Velikim Grupama nekoliko Reda (SAD). Kratak opis Solonetz Konotacija: Zemljita sa visokim sadrajem izmenljivog Na i/ili Mg jona; od Ruskog sol, so. Matini materijal: Nestvrdnuti materijali, veinom sedimenit fine strukture. Okruenjet: Solonetz se obino povezuju sa ravnicama u klimama sa vruim, suvim letima ili sa (nekadanjim) obalskim naslagama koje sadre visoke razmere Na jona. Najvee koncentracije Solonetz su na ravnim ili blago nagnutim panjacima sa ilovaom ili glinom u polu-suvim i suptropskim regionima. Razvoj profila: Crno ili braon povrinsko zemljita preko natrinog horizonta sa okruglimodrezanog vrha stubasto strukturnim elementima. Dobro razvijeni Solonetz mogu da imaju albini eluvijalni horizont (poetak) direktno iznad natrinog horizonta. Kalcini ili gipsni horizont moe biti prisutan ispod natrinog horizonta. Mnoga Solonetz imaju polje pH od oko 8.5, to nagovetava prisustvo slobodnog natrijum karbonata.. Regionalan distribucija Solonetz Solonetz se pojavljuju preteno u oblastima sa stepskom klimom (suva leta i godinja padavaina od ne vie 400500 mm), naroito na ravnicama sa zaustavljenom vertikalnom i bonom drenaom. Manje pojave su pronaene na inherentno slanom matinom materijalu (na primer, morska glina ili slani aluvijalni depoziti). irom sveta, Solonetz pokrivaju nekih 135 miliona ha. Najvee oblasti Solonetz su pronaene u Ukrajini, Ruskoj Federaciji, Kazakstanu, Maarskoj, Bugarskoj, Rumuniji, Kini, SAD, Kanadi, Junoj Africi, Argenciti i Australiji.

Upravljanje i upotreba Solonetz Podesnost netaknutog Solonetz zemljita za poljoprivrednu upotrebu se skoro potpuno diktira dubinom i osobinama povrinskog zemljita. Duboko (> 25 cm) humusno-bogato povrinsko zemljite je neophodno za uspenu proizvodnju letine. Meutim, veina Solonetz ima mngoo plii povrinski horizont, ili je izgubila povrinski horizont potpuno. Melioracija Solonetz zemljita ima dva osnovna elementa: poboljanje poroznosti povrinskog ili podpovrinskog zemljita; sniavanje ESP. Veina pokuaja melioracije poinje sa ukljuivanjem gipsa ili, izuzetno kalcijum hlorida u zemljitu. Gde se gips ili kre pojavljuju na plitikim dubinama u telu zemljita, duboko oranje (meanje karbonata ili gipsa koji se sadri u donjem sloju sa povrinskim slojem) moe da uini skupocene dodatke izlinim. Tradicionalne strategije melioracije poinju saenjem letine otporne na Na, na primer Rhodes trava, da bi se postepeno poboljala propusnost zemljita. Jednom kada je sistem pora postavljen, Na joni se paljivo lue iz zemljita sa vodom dobrog kvaliteta (Ca-bogatom) (relativno ista voda treba da se izbegava jer pogorava problem disperzije). Ekstreman metod melioracije (razvijen u Armeniji i uspeno primenjen na Solonetz zemljita sa kalcinim ili petrokalcinim horizontom u Arax Dolini) koristi rastvorenu sumpornu kiselinu (otpad iz metalurke industrije) da rastvori CaCO3 koji se nalazi u zemljitu. To dovodi Ca jone u rastvoru zemljita, to zamenjuje zamenljiv Na. Ta praksa poboljava agregaciju zemljita i propusnost zemljita. Rezultirajui natrijum sulrat ( u rastvoru zemljita) je kasnije ispran iz zemljita. U Indiji pirit se primenjivao na Solonetz da proizvede sumpornu kiselinu, time smanjujui ekstemnu alkalnost i prevazilaui nedostatak Fe. Meliorisana Solonetz zemljita mogu da proizvedu dobru letinu stone hrane ili hrane za ljudsku ishranu. Veina Solonetz na svetu nikada nije meliorisana i koristi se za ispau ili je netaknuta. STAGNOSOLS Stagnosols su zemljita sa jasnom gornjom granicom podzemne vode koja pokazuju redoksomorfne osobine izazvane povrinskom vodom. Stagnosol zemljita su periodino mokra i iarana u gornjem i donjem slogu, sa ili bez stvrdnjavanja i/ili izbeljivanja. Uobiajeno ime u mnogiom nacionalnim klasifikacionim sistemima za veinu Stagnosol zemljita je pseudogley. U Taksonomiji zemljita SAD mnoga od njih pripadaju Aqualfs, Aquults, Aquents, Aquepts and Aquolls. Kratak opis Stagnosols Konotacija: Od Latinskog stagnare, poplaviti. Matini materijal: irok niz nestvrdnutog materijala ukljuujui ledniki nanos, ilovaast eolski, aluvijalni i koluvijalni nanosi, ali takoe fiziki atmosferski uticaji na alevrit (stvrdnut mulj). Okruenje: Najuestalija u ravnicama ili blago nagnutim zemljitima na hladnim temperaturama do suptropskih regiona sa vlanim klimatskim uslovima do klimatskih uslova sa indeksom vlanosti od +100. Razvoj profila: Jaka iaranost usled redoks procesa izazvanih stagnirajuom vodom slino jako iaranim Luvisols, Cambisols ili Umbrisols zemljita; gornji sloj takoe moe da bude kompletno izbeljen (albini horizont). Regionalna distribucija Stagnosols

Stagnosols pokrivaju cover 150200 miliona ha irom sveta; veim delom u vlanim klimama i klimama sa indeksom vlanosti od +100 zapadne i centralne Evrope, severne Amerike, jugoistone Australije, i Argentine, povezani sa Luvisols kao i sa prakastim do glinastim Cambisols i Umbrisols. Takoe se pojavljuju u vlanim klimama do klima sa indeksom vlanosti od +100 povezani sa Acrisols i Planosols. Upravljanje i upotreba Stagnosols Poljoprivredna celishodnost Stagnosol zemljita je ograniena zbog nedostatak kiseonika to je rezultat stagnirajue vode izand gustog donjeg sloja zemljita. Prema tome, moraju da se dreniraju. Meutim, nasuprot Gleysol zemljitima, drenaa kanalima ili cevima je u veini sluajeva nedovoljna. Neophodno je imati veu poroznost u donjem sloju da bi se poboljala hidraulina provodljivost. Ovo moe da se postigne dubokim poputanjem ili dubokim oranjem. Drenirana Stagnosols mogu biti plodna zemljita zbog njihovog osrednjeg stepena luenja. TECHNOSOLS Technosols sadre novu Referentnu Grupu Zemljita i kombinovana zemlijta ijim osobinama i pedogenezama dominira njihovo tehniko poreklo. Ona sadre znaajnu koliinu artefakata (neto u zemlitu prepoznatljivo napravljeno ili izvaeno iz zemljie od strane ljudi), ili su zatvorena tehnikog tvrdom stenom (vrst materijal napravljen od strane ljudi, i ima osobine koje nisu sline prirodnoj stenik). Ta zemljita ukljuuju zemljita od otpada (deponije, talog, ljaka, rudniki otpad i pepeo), plonike sa njihovim donjim necementiranim materijalima, zemljita sa geomembranama i konstruisana zemljita u meterijalima napravljenim od strane ljudi. Technosols se esto nazivaju i urbana ili rudnika zemljita. Prepoznatljiva su u Ruskoj klasifikaciji zemljita kao Tehnogene Vetake Formacije. Kratak opis Technosol zemljita Konotacija: Zemlijta koja su poddominacijom ili jakim uticajem materijalima napravljenim od strane ljudi; od Grkog technikos, umeno napravljeno. Matini materijal: Sve vrste materijala napravljeni ili otkriveni ljudskim aktivnostima koji se inae ne bi pojavili na povrini Zemlje; pedogeneza u ovim zemljitima je pod jakim uticajme materijala i njihove organizacije. Okruenje: Uglavnom u urbanim i industrijskim oblastima, u malim oblastima, mada u kompleksnoj emi povezanoj sa ostalim grupama. Razvoj profila: Uglavnom nikakve, mada u starim ubritima (na primer, Rimske ruine) dokaz prirodne pedogeneze se moe primetiti, kao to je translokacija gline. Naslage pepela i lignita mogu vremenom da prikau vitrine ili andine osobine (Zikeli, Kastler and Jahn, 2004; Zevenbergen et al., 1999). Originalni razvoj profila moe jo uvek da bude prisutan u kontaminiranim prirodnim zemljitima. Regionalna distribucija Technosols Technosols su pronaena irom sveta gde je ljudska aktivnost dovela do izgradnje vetakog zemljita, zalivanja prirodnog zemljita, ili izvlaenje materijala koje nije bilo pod uticajme procesima na povrini. Prema tome, gradovi, putevi, rudnici, jalovita, depoziti ugljene praine i slino su ukljeeni u Technosols. Upravljanje i upotreba Technosols Technosols zemljita su pod jakim uticajme prirode materijala ili ljudske aktivnosti koja je tu smestila. Vee su anse da su kontamirana od ostalih Referentnih Grupa Zemljita. Mnoga

Technosol zemljita moraju da se tretiraju uz vleiku panju jer mogu da sadre toksine substance kao rezultat industrijskih procesa. Mnoga Technosol zemljita, naroito ona u jalovitima, su trenutno pokrivena slojem prirodnog zemljinog materijala da bi se spreila ponovna vegetacija. Takav sloj formira deo Technosol, pod uslovom da je zahtev od 20 posto ili vie (po zapremini, po ponderisanoj sredini) artefekata u gornjih 100 cm povrine zemljita ili do neprekidne stene ili cementriranog ili stvrdnutog sloja, ta god je plie, Technosol definicije ispunjen. UMBRISOLS Umbrisol zemljita su zemljita u kojima se organska materija akumulirala u okviru mineralnog povrinskog zemljita (u veini sluajeva sa niskom baznom zasienou) do mere da znaajno utie na ponaanje i upotrebu zemljita. Umbrisol su logian duplikat zemljita sa molini horizontom i visokom baznom zasienou (Chernozems, Kastanozems i Phaeozems). Prethodno neprepoznati na tavom visokom tasksonomskom nivou, mnoga od ovih zemljite su klasifikovana u druge sisteme kao: nekoliko velikih grupa Entisols i Inceptisols (SAD); Humic Cambisols i Umbric Regosols (FAO); Sombric Brunisols i Humic Regosols (Francuska); tamna-humusna zemljita (Ruska Federacija); Braon Podzolic zemljita (na primer. Indonesia); i Umbrisols (Rumunija). Kratak opis Umbrisols Konotacija: Zemljita sa tamnim gornjim slojem; od Latinskog umbra, senka. Matini materijal: Materijal silikatne stene pod uticajem atmosferskih promena. Okruenje: Vlane klime; uobiajena u planinskim regionima sa malo ili bez deficita vlage, u veinom hladnim oblastima ukljuujui tropske i suptropske planine. Razvoj profila: Tamno braon umbrini (retko molini) povrinski horizont, u veini sluajeva iznad kambrinog horizonta sa niskom baznom zasienou. Regionalna distribucija Umbrisol zemljita Umbrisol zemljita se pojavljuju u hladnim, vlanim oblastima, uglavnom planinte sa malo ili bez deficita vlage. Okupiraju oko 100 miliona ha irom sveta. U Junoj Americi, Umbrisol zemljita su uobiajena u lancu Andi Kolumbije, Ekvadora i u manjoj meri, u Venezueli, Boliviji i Peruu. Takoe se pojavljuju u Brazilu, na primer, u Serra do Mar, i u Lesotho i Junoj Africi, na primer Drakensberg lanac. Umbrisols u severnoj Americi su ogranieni na severozapadnu morsku obalu Pacifika, na primer na Islandu, na Britanskim ostrvima i severozapadnoj Portugaliji i panij. U Aziji naena su u planinskim lancima istono i zapadno od jezera Baikal, i na granicama Himalaja, naroito u Indiji, Nepal, Kini i Myanmar. Umbrisols se pojavljuju na niim nadmorskim visinama u Manipur (istona Indija) u Chin Hills (zapadni Myanmar) i na Sumatri (Barisan lanac). U Okeaniji, Umbrisols su pronaena u planinskom lancu Papua Nova Gvineja i jugoistonoj Australiji i u estonim delovima Junog Islanda, Novi Zeland. Upravljanje i upotreba Umbrisol zemljita Mnoga Umbrisol zemljita su pod prirodnim ili blizu prirodnim vegetacijskim pokrovom, Umbrisol zemljita iznad linije drvea na Andima, Himalaji i planinskom lancu Centralne Azije, ili na niim nadmrskim visinama u severnoj i zapadnoj Evropi gde je nekadanja umska vegetacija dosta rasiena, nose vegetaciju kratke trave niske hranljive vrednosti. etinarske ume preteno u Brazilu ( na primer Araucaria spp.) i u SAD (uglavnom Thuja, Tsuga and Pseudotsuga spp.). Umbrisol zemljita u tropskim planinskim oblastima u Junoj Aziji i Okeaniji su pod planinskom zimzelenom umom. U planinama junog Meksika, vegetacija varira od tropskih semi-listopadnih uma do mnogo hladnijih montane uma.

Preovlaivanje strme zemlje i vlanih i hladnih klimatskih uslova ograniava upotrebu mnogih Umbrisol zemljita na ispau. Upravljanje se fokusira na uvoenje poboljane trave i ispravljanje pH zemljita upotrebom krea. Mnoga Umbrisols zemljita su sklona eroziji. Sadnja viegosinjih biljaka i pravljenje terasa nudi mogunost stalne poljoprivrede na blaim nagibima. Gde su uslovi odgovarajui, trine kulture se mogu uzgajati, na primer, itarice u SAD, Evropi i Junoj Americi, ili aj i kinin u Junoj Aziji (Indonezija). Planinska kafa na Umbrisols zemljitima zahteva ulaganje sredstava da bi se ispunili strogi zahtevi hraniljivih materija. Na Novom Zelandu, Umbrisols zemljita su transformisana u visoko produktivna zemljita, koja se koriste za intenzivno uzgajanje ovaca i mlenih proizvoda, i proizvodnju trinih kultura. VERTISOLS Vertisols zemljita su vrtlona, teka glinasta zemljita sa velikom razmerom ispupenja gline. Ova zemljita formiraju duboke iroke pukotine od povrine na dole kada se isue to se dogaa u veini godina. Naziv Vertisols (od Latinskog vertere, okrenuti) odnosi se na konstantni interni obrt materijala. Uobiajena lokalna imena za mnoga Vertisols zemljita su: zemlja crnica-regur (Indija), crna tresetna zemlijta (Juna Afrika), margalites (Indonezija), Vertosols (Australija), Vertissolos (Brazil), i Vertisols (SAD). Kratak opis Vertisols Konotacija: Vrtlona teka glinasta zemljijta; od Latinskog vertere, okrenuti se. Matini materijal: Sedimenti koji sadre veliku proporciju ispupenja gline, ili stene pod uticajme atmosferskih promena. Okruenje: Depresije i ravne do breuljkaste oblasti, uglavnom u tropskim, suptropskim klimama do polu-suvim i klimama sa nenznatnim sadrajem vlage i vlanim klimama sa promenama upeatljivih vlanih i suvih sezona. Najvii stepen vegetacije je savana, prirodni panjaci i/ili ume. Razvoj profila: Naizmenino bujanje i smanjivanje gline koja se iri rezultira u dubokim pukotinama u suvim sezonama, i formiranje kliznih povrina (harnia) i klinaste strukturne elemente u podpovrinskom zemljitu. Gilgai mikroreljef je svojstven za Vertisol zemljita mada se ne nalazi esto. Regionalna distribucija Vertisols Vertisols pokrivaju 335 miliona ha irom sveta. Procenjenih 150 miliona ha je potencijalna zemlja za letinu. Vertisol u tropima pokrivaju nekih 200 miliona ha; jedna etvrtina toga se smatra korisnim zemljitem. Veina Vertisol zemljita se pojavljuje u polu-suvim tropima; sa prosenim godinjim padavinam od 5001 000 mm, ali Vertisols se takoe nalaze i u vlanim tropima, na primer Trinidad (gde su godinje padavine 3 000 mm). Najvee oblasti Vertisol zemljita su na sedimentima koji imaju visoki sadraj fullerove zemlje ili koji proizvode takvu glinu na depositima nakon atmosferskih uticaja ( na pirme Sudan) i na prostranim bazaltnim (magmatska stena) platoima (na primer u Indiji i Etiopiji). Vertisol zemljita su takoe dominantna u Junoj Africi, Australiji, jugozapadu SAD (Teksas), Urugvaju, Paragvaju i Argentini. Vertisol zemljita su obino pronaena u nizijama kao to su suva jezerska dna, reni baseni, nie rene terase, i druge nizije koje su periodino vlane u svom prirodnom stanju. Upravljanje i upotreba Vertisols Velike oblasti Vertisol zemljita u polu-suvim tropima su jo uvek neupotrebljeni ili se koriste samo za ispau, seu drvea, sagorevanje umura i slino. Ova zemljita imaju znaajan poljoprivredni potencijal, ali prilagoeno upravljanje je preduslov za odrivu proizvodnju.

Relativno dobra hemijska plodnost i njihovo pojavljivanje na prostranim ravnicama gde se meliracija i mehanika obrada mogu predvideti je prednost Vertisol zemljita Njihove fizike karakteristike zemlita, i naroito njihovo teko upravljanje vodama izaziva probleme. Zgrade i ostale graevine na Vertisol zemljitioma su pod rizikom, i inejeri treba da preduzmu posebne mere predostronosti da bi izbegli tetu. Poljoprivredna upotreba Vertisol zemljita ide od veoma ekstenzivne (ispaa, sakupljanje drva za gorivo, i umur) do proizvodnje letine posle sezone kia (proso, sirak, pamuk i leblebije) do malih razmera (pirina) i poljoprivrede velikih razmera sa navodnjavanjem (pamuk, penica, jeam, sirak, leblebija, lan, [Guzotia abessynica] i eerna trska).Poznato je da pamuk dobro uspeva na Vertisols zemljtima, navodno zato to pamuk ima vertikalni sistem korenja koji nije teko oteen pucanjem zemljita. Letina drvenastih biljaka je uopteno manje uspena jer korenje drvea se teko uspostavlja u donjem sloju tla i oteuje se kad se zemljite skuplja i iril Praksa upravljanja treba da bude primarno usmerena na kontrolu vode u kombinaciji sa ouvanjem ili poboljanjem plodnosti zemljita. Fizike osobine i reim vlanosti zemljita Vertisol zemljita predstavljaju ozbiljna ogranienja u upravljanju. Teka tekstura zemljita i dominacija minerali gline rezultiraju u usku vlanost zemljita koja ide od naglaene vlage do vikavode. Obraivanje zemlje je spreeno ili ometano lepljivou kada je zemljite mokro i tvrdoom kada je suvo. Prijemivost Vertisols zemljita na zadravanje vode moe biti jedini najvaniji faktor koji smanjue stvaran peirod rasta. Viak vode u sezoni kie mora da se sauva za sezonu posle kie (skuplajnje vode) na Vertisol zemljitima sa veoma sporim stopama prodiranja. Jedna kompenzacija za skupljanje-irenje karakteristike je fenomen samo prekrivanje slamom i gnojivom koje je uobiajeno na mnogim Vertisol zemljitima. Velike grumeni nastale primarnim obraivanjem zemljta razbijaju se postepenim suenjem i sitne pedove, to obezbeuje osrednje klilo (naubrenu leju) uz minimalne napore. Iz istog razloga, erozija vododerinom na Vertisol zemljitima prekomereno korienim za ispau je retko ozbiljna jer zidovi vododerine brzo preuzimaju plitak ugao mirovanja, to dozvoljava travi da se brzo obnovi.

Referentne grupe zemljita HISTOSOLS

Dijagnosticki horizonti ill svojstva

Poreklo naziva

Odgovarajuci tipovi nasih zemljita Tresetna zemljita

Napomena Prevladavaju u najsevemijim podrucjima Evrope, Amerike i Azije

Organska zemljita, debljine histos (gr) tkivo ili >40 cm stanicje kraios (gr) led ili hladan anthropos (gr) covjek leptosols (gr) tanak rhegos (gr) pokriva an i do (jap) tamno tlo arena (lat) pesak vertere (lat) okretati

CRYOSOLS ANTHROSOLS

Zaleeni dijelovi profila do dubine 1 m Promjene izazvane ljudskom aktivnoscu Razna plia zemljita debljine <25 cm Nerazvijena i plia zemljita na rastresitim supstratima Zemljita razvijena na vulkanskim materijalima Slabije razvijena zemljita A(E)C grae i pjeskovite teksture Vertini horizont s >35% gline

Antropogena zemljita Obje grupe zemljita najvise su zastupljene u brdskoplanin- skim podrujima

LEPTOSOLS

Vapnenacko-dolomitne crnice, rendzine i ranker! Sirozemi i Koluvijalna zemljita -

REGOSOLS

ANDOSOLS

AC i ABC zemljita, koja kod nas nisu utvrdena -

ARENOSOLS

Eolski "ivi" pesak

VERTISOLS

Vertisoli ili smolnice

KASTANOZEMS Molini horizont kestenja-ste castanea (lat) boje, s konkrecijama CaC03 kesten CHERNOZEMS Dublji molini A horizont, tamnije crne boje Molicni horizont zagasito sive boje, A(B)C i ABC zemljita chern i zemlja (rus)

Tipicni cemozemi AC grae profila

S pojacanim bubrenjem u vlaznom i stezanjem u suhom stanju Prevladavaju u sunim stepskim podrujima Jae humozna zemljita zaravnjenih stepskih podruja

PHAEOZEMS

UMBRISOLS

phaios (gr) Degradirani i posmeeni Prema WRB ovdje su sumracan i zemlja ernozemi svrstana i siva umsko-stepska zemljita Umbrini horizont, tamnije ubra (lat)-sjena Prema ranijoj FAO klasifikaciji ovdje su svrstani boje obogaen humusom, ali humoz-ni kambisoli i umbrini regosoli, koji slabije zasien bazama prevladavaju u brdsko- planinskim podrujima Kambini (B) horizont Argini Bt horizont, CECC>24, BS >50% cambiare (lat) promijeniti Razna smea zemljita i crvenice

CAMBISOLS LUVISOLS

luere (lat)-isprati Lesivirana zemljita A-E-Bt-C grae Pseudooglejena i podPre su nazivana zolirana Glossisolima i lesivirana zemljita Podzoluvisolima Kod nas nema odgovarajuceg tipa zemljita, delimino odgovaraju pseudooglejenim i epiglejnim zemljitima, te moda i solodima

ALBELUVISOLS

PLANOSOLS

Bijele pruge i mazotine, koje albic i luere (lat) se okomito pruaju iz E u Bt beo i isprati horizont Zemljita zaravnjenih planus (lat)-ravan polozaja s naglim prelazom iz E u teksturno tezi islabije pro-pusni B horizont

PODZOLS

Spodicni B horizont

PLINTHOSOLS

pod i zola (rus) ispod pepeljastog horizonta Skruene naslage zeljez-nih plinthos (gr) konkrecija unutar 50 cm opeka dubine zemljita

Podzoli

Biva lateritna zemljita tropskih podruja

FERRALSOLS

Ferralic B horizont

ferrum (lat) zeljezo

Eventualno kao fosilna paleo tla u krakim podrujima -

Jae rastrosena, duboka lateritna zemljita s niskim vrijednostima CECC Razvojno mlada tropska suptropska zemljita na eruptivnim stijenama

NITISOLS

Oraaste strukture sa sjajnim nitidus (lat) povrinama u arginom B sjajan, blistav horizontu Argini B horizont CECC<24, BS <50% Argicni B horizont CECC>24, Al sat. >60% acer (lat) vrlo kiseo alumen (lat) aluminij

ACRISOLS

Akrina lesivirana tla

ALILSOLS

Eventualno boksitne crvenice

Poligenetska zemljita preteno tropskih i suptropskih podrucja.

LIXISOLS

Argicni B horizont CECC<24, BS >50% Slabije razvijena tla na rijecnim sedimentima

lixivia (lat) isprane tvari

FLUVISOLS

fluvius (lat)rijeka

Reliktna tla u zoni crvenice i lesiviranih tala na vapnencima Aluvijalna tla Movaro-glejna ili euglejna zemljita

GLEYSOLS

Morfoloska i ostala svojstva glej (rus) movarih tala blatnjava masa zemljita Salicni horizont soI (rus) i ak (tatar) jako zaslanjeno tlo nastavak -ec, u smislu slabije zaslanjenosti

U novoj verziji WRB ponovno su spojena glejna i stagno-glejna zemljita U nasoj klasifikaciji ova su zemljita svrstana u odeljak halomorfnih zemljita, za razliku od prethodnih autotrofnih i hidromorfnih zemljita

SOLONCHAKS

Soloncak

SOLONEC GYPSISOLS

Natriki horizont zasien natrijem Gipsini ili petrificirani gipsini horizont Poveana akumulacija i petrificirane tvorevine CaC03 Durini horizonti, koji su slabije ili jae cementirani sa SiO,

Solonec

gypsum (lat)-gips (kalcijski sulfat) calcis (lat)-vapno -

CALCISOLS

DURISOLS

durum (lat)-tvrd

Zajedno s halomorfnim zemljitima, ova su zemljita najvie zastupljena u aridnim i semiaridnim podrucjima.