Mudar ovek radi odmah ono to budala radi na kraju".

(Nikolo Makijaveli)

Danas je ovaj renesansni filozof, pisac i dravnik najpoznatiji po krilatici cilj opravdava sredstva". Oni koji ga ne vole nazivaju ga bezbonim cinikom", a oni koji mu se dive, smatraju ga ili real-politiarem ili vrhunskim satiriarem.

Ko eli da neprekidno nie uspehe, mora se prilagoavati vremenu u kojem ivi". (Nikolo Makijaveli)

Familija Makijaveli, od 13. veka pa nadalje, smatrana je za jednu od bogatijih i istaknutijih porodica u Firenci pa su, u skladu sa tim, esto drali vane poloaje u gradu. Otac Nikole Makijavelija, advokat, ipak, spadao je meu najsiromanije pripadnike ove porodice. Nikolo je kasnije zapisao da je prvo nauio da radi, a tek potom da uiva. Zbog siromatva nije dobio obrazovanje podesno svojim sposobnostima. Vie je nauio sam, iz knjiga, koje su bile jedini luksuz u njegovom domu, nego u koli. Ovakva vrsta obrazovanja potedela ga je greaka tadanjeg zvaninog kolstva i sauvala originalnost njegove misli, kao i neprevazienu silu stila, koji je uzvien i popularan istovremeno.

Prouavanjem ivota istaknutih pojedinaca, svuda se susreemo sa istom injenicom: svi inovatori ili reformatori, uopte svi originalni ljudi, koji su donosili sve dah novina ovome svetu, ili su bili uskraeni za zvanino kolovanje ili su bili loi aci (npr. Bernard o je okonao sa obrazovanjem u 15. godini, a Mark Tven jo ranije, u 12. godini), ali kao da su upravo zbog toga bili poteeni ablona i imali priliku da razviju svoj osobeni stil. Ovakvi ljudi obogauju civilizaciju novim idejama, ali je njihov put uvek trnovit, ne samo zato to se ljudi po instiktu opiru promenama, ve to se izvan institucija teko dolazi do prilike za prikazivanje sopstvenog talenta.

Preduzimljiv je onaj ko shvata koliko je mala razlika izmeu prepreke i prilike i ko je sposoban da oboje okrene u svoju korist". (Nikolo Makijaveli)

Nikolo Makijaveli je roen u selu nadomak Firence (San Casciaono) 3. maja 1469. godine. Roen je u burnim vremenima, kada su pape predvodile armije i kada je Italija bila podeljena na gradove/drave, koji su esto padali pod vlast velikih evropskih sila, poput Francuske, panije i Svete rimske imperije (Nemake). Savezi su bre kreni nego to su sklapani, vladari su menjali strane bez upozorenja, a gradovi uspostavljali i gubili vlast u periodu od svega nekoliko nedelja.

1498. godine, Firenca je prognala Mediijeve, staru plemiku porodicu i uspostavila slobodnu republiku. U ovom periodu Makijaveli, u 29.godini, dobija prvi posao u dravnoj slubi; imenovan je za lana Saveta, odgovornog za diplomatske misije i nadgledanje vojnih aktivnosti republike. U periodu

od 1499. do 1512. godine, imao je brojne diplomatske misije irom Evrope, ukljuujui i tada najmonije dvorove Luja XII, Ferdinanda II od Aragona i Svete stolice.

Otuda istina koja kae da su svi naoruani proroci bili pobednici, a nenaoruani proroci rtve". (Nikolo Makijaveli)

U periodu 1502/03. godine, bio je svedok dravnikih metoda vojnika/svetenika Cezarea Bordije, neizmerno sposobnog generala i dravnika, koji je u tom periodu uveavao svoje teritorije u centralnoj Italiji, koristei ne retko veoma okrutne metode. Cezare je bio nepomirljiv, odluan, svirep i lukav, a mnogi veruju da je upravo on posluio Makijaveliju kao model za savrenog vladara, koji e doneti neophodan lek za iscepkanu Italiju, u njegovom najuticajnijem delu - Princ". Ipak, u ovom deluje on je opisan kao ovek koji se uzdie iz bogatstva drugih, pa sa njima i pada; koji je spreman na sve mogunosti, osim za one koje e se dogoditi; i ovek koji, nakon to mu sva dela propadnu, izjavljuje da to nije njegova greka, ve posledica neobine i nepredvidive sudbine.

ovek uvek treba da tei da ui iz tueg iskustva". (Nikolo Makijaveli)

Ali, Makijaveli, kojeg svi opisuju kao veoma radoznalog i pronicljivog, koji je na osnovu malih detalja umeo da otkrije velike tajne i koji se trudio da bogata iskustva iz diplomatskih misija primeni u svojoj republici, uvideo je na primeru Cezarea, da najamnike vojske, tada opte prihvaene, nisu podesne za odbranu republike, jer ne pokazuju patritizam, nemaju discipline, pokazuju neverovatnu aroganciju i ne retko bee sa bojnog polja. On je uvideo da Cezare koristi i regrute sa sopstvene teritorije, koji su motivisaniji, jer su prinueni da brane sopstvene domove. Zato je Makijaveli u periodu od 1503. do 1506. godine reorganizvao vojsku Republike Firence i uveo regrutno sluenje. Pored toga, u svom kratkom spisu iz 1503. godine, Nain delanja protiv pobunjenika..." otkriva naznake svoje kasnije politike doktrine. U njemu, izmeu ostalog, on kae: Svet je oduvek ispunjen ljudima koji su imali iste strasti". I ovo je ono to Makijavelija svrstava u inovatore svoga doba. Njegova politika filozofija ne tei idealizovanom drutvu, ve sistemu upravljanja dravom u realnim okolnostima. On, proavajui prolost i upoznavajui se sa sopstvenim okrunjem, dolazi do kljunog zakljuka za svoju doktrinu - ljudi su pokvareni! Ukoliko vladar eli da opstane na svom tronu, mora biti svestan ove nepromenljive injenice i delati u skladu sa njom. Dakle, vladaru su sva sredstva dozvoljena, jer su kroz istoriju opastajali samo oni vladari koji nisu bili voeni viim idealima, ve su prihvatali stvarnost. I Platon je doputao plemenite lai" kako bi se ouvao red u drutvu.

Princ uvek ima zakonske razloge da ne ispuni svoje obeanje". (Nikolo Makijaveli)

1503. godine umire papa Aleksandar VI. Nakon njegove smrti, na papski presto na kratko dolazi papa Pius III, koji, takoe, ubrzo umire. Makijavelija su poslali u Rim da prati izbor Juliusa II, nepomirljivog neprijatelja porodice Bordija. Cezare se sluio raznoraznim spletkama kako bi progurao svog kandidata, ali u tome nije uspeo. Kada je postavljen za novog papu, Julius II se nije smirio dok nije

unitio Cezarea. Posmatrajui sve ovo, sa sve veim prezirom, Makijaveli se razoarao u svog heroja (ako ga je takvim ikada i smatrao) i konano, slavio Cezarovo zarobljavanje koje je zasluio kao buntovnik protiv Hrista".

1506. godine, Republika Firenca je podeljena na distrikte, a sam Makijaveli je sprovedio vojne inspekcije, naizmenino zamenjujui ovaj posao sa diplomatskim dunostima.

Iste ove godine papa Julius II je pokrenuo svoju armiju, sa ciljem oslobaanja" svih onih italijanskih gradova koji su osporavali vlast Crkve i trijumflano ulazi u Bolonju. Makijaveli e iskoristiti lik pape Juliusa kako bi uporedio sreu i enu, i zakljuio da hrabar, a ne oprezan ovek, stie oboje.

Prvi metod za procenjivanje inteligencije vladara jeste posmatranje ljudi kojima se okruio". (Nikolo Makijaveli)

Godine 1507. nesrenom Italijom su naizmenino vladale tri velike evropske sile. Jedna za drugom su se smenjivale Francuska, panija i Sveto rimsko carstvo (Nemaka). Tako je, sticajem okolnosti, Makijaveli imao mogunost da boravi na dvorovima najveih sila tog vremena, da upozna njihove vladare i sredstva kojima se koriste. Nekoliko puta se sastajao sa Lujem XII (Firenca je tada bila saveznik Francuske) i opisao ga je kao dravnika koji nainio pet fatalnih dravnikih greaka u Italiji. LikFerdinanda od Aragona (panskog vladara) naslikao je kao oveka koji postie velike stvari pod ogrtaem religije, ali koji u stvarnosti nema milosti, vere, ovenosti niti integriteta i koji je sebi dopustio da ga vode takvi motivi, koji e ga na kraju i unititi. Imperator Maksimilijan I bio je jedan od najzanimljivijih ljudi svog doba i mnogi pisci su ga opisivali; ali Makijaveli, koji je bio izaslanik na njegovom dvoru 1507-08., otkriva tajnu mnogih njegovih promaaja slikajui ga kao misterioznog oveka, bez sile karaktera - oveka kojem fali bliskost sa ljudima, bez koje je nemogue ostvarivanje zamiljenih ema, oveka koji nikada ne insistira na ispunjenju sopstvenih elja.

Onaj ko ureuje zakone jedne drave mora znati da su svi ljudi zli i da e delati prema svojim slabostima svaki put kad osete za to slobodu". (Nikolo Makijaveli)

Decembra 1507.godine, Sveti rimski imperator, Maksimilijan I, spremao se da napadne Italiju. Vlasti Firence su imale svoju ambasadu na imperijalnom dvoru, pa shodno tome poslale su Makijavelija na novo putovanje preko Alpa. Tokom ovog putovanja Makijaveli je proao kroz vajcarsku, a tri dana provedena u ovoj zemlji bila su mu dovoljna da napie kratak, ali veoma pronicljiv izvetaj o ovoj dravi.

Veina ima dar vida, ali samo nekolicina i dar pronicljivosti". (Nikolo Makijaveli)

1508. godine, Makijaveli je postao lan League of Cambrai", koju su osnovale ve pomenute tri velike evropske sile, zajedno sa papom, a sa ciljem ruenja Republike Venecije. Ovo je rezultovalo bitkom kod Vaila, kada je Venecija za samo jedan dan izgubila ono to je sticala 800 godina.

1511. papa Julius II je osnovao Svetu ligu protiv Francuske. I u ovom poduhvatu papa je bio uspean, proterao je Francuze iz Italije, a Firenca (kao saveznik Francuske) pada i pokorava mu se. Jedan od prvih papinih poteza bila je restauracija porodice Medii na tronu ovog grada.

1. septembra 1512. godine Mediijevi su ponovo uspostavili vlast u Firenci, repubilka je pala a Makijaveli otputen iz slube. Ovo je kraj njegove dravnike karijere.

Politika nema nikakve veze sa moralom". (Nikolo Makijaveli)

1513. godine vlast Mediijevih otrkiva zaveru uperenu protiv njih i izmeu ostalih, u tamnicu, kao sauesnika u zaveri, baca i Makijvalija. Iako je bio podvrgnut najstranijim muenjima, kada su obino i nevini priznavali, Nikolo je ostao postojan i tvrdio da je nevin. Na kraju je osloboen, ali je prognan. Nikolo se povukao na staro porodino imenja u blizini grada i posvetio se pisanju. Ovo je period njegove knjievne aktivnosti.

On je oduvek bio vatreni republikanac, ali slabosti gradova u Italiji, kao i stalna pretnja da e ih pokoriti neko od stranih osvajaa, naveli su ga na san o novom princu", onom koji e doneti preporod. U delu Princ" (napisanom 1513, ali objavljenom tek 1532), on pokuava da prui svom vladaru ona sredstva koja su trenutno dostupna, a sve prouavajui ljudske sklonosti. On predlae ak i upotrebu religije - za koju je, kako neki tvrde, gajio duboka oseanja, iako spolja nije bio poboan koja biva podreena dobrobiti drave i postaje orue moi. Mada ovo nije njegov izum, on se prvi usudio da javno kae ono to su svi radili i to jo uvek rade u borbi i za odravanje na vlasti. Makijavelija smatraju izumiteljem dravnih razloga", iako se taj izraz pojavio tek dvadesetak godina nakon njegove smrti.

Ljudi su tako prosti i tako skloni zadovoljavanju trenutnih prohteva da varalicama nikada nee faliti rtava". (Nikolo Makijaveli)

U pismu svom prijatelju on opisuje svoj ivot na selu i nain rada na svom najvanijem knjievnofilozofskom delu: Palo je vee, vratio sam se kui i posvetio svojim studijama; na ulazu sam skinuo svoje seljako odelo, prekirveno prainom i blatom, i obukao svoje plemiko, isto odelo i tako preobuen uao sam u drevni dvor, gde sam veoma ljubazno primljen od strane tih starih ljudi i jeo hranu koja je namenjena samo meni; nisam okelavao u razgovoru sa njima i pitao sam ih za sve razloge njihovih dela, a oni su mi u svojoj blagonaklonosti odgovarali; i nakon etiri sata nisam osetio

zamor, zaboravio sam sve brige, siromatvo me nije uasavalo, smrt me nije plaila; bio sam u potpunosti posednut ovim velikim ljudima."

Ideje izloene u Princu" stekle su znaajnu reputaciju, zahvaljujui konciznosti, snanom slikovitom prikazu i neposrednosti njegovih aforizama, koji su bili shvaeni previe bukvalno od strane savremenika, ali i potomstva. Neki, ak, smatraju da su njegova dela vhunska satirina dela i da ih ne treba posmatrati kao prave prirunike za vladanje, ve kao satiru vlasti iz svih epoha. On predlae cinina pravila, koja ne bi predlagao da oveanstvo nije iskvareno.

O oveanstvu moemo rei da je nestalno, licemerno i pohlepno". (Nikolo Makijaveli)

U nadi da e ga vratiti u dravnu slubu, Makijaveli posveuje svog Princa" Lorencu de Mediiju, ali se ni do danas ne zna da li je Lorenco ikada proitao ovo delo, koje je tampano tek pet godina po smrti svog autora. Zna se samo da Nikolo Makijaveli nikada nije stekao simpatije Mediijevih i da je njegov najvei domet u periodu njihove vlasti, bilo odobrenje da napie zvanini istoriju Firence (zavrio je 1525. godine). Inae u Istoriji Firence", Makijaveli pronalazi novi put, novi nain predstavljanja istorijskih dogaaja, ostavljajui iza sebe metode i tradiciju humanistike istorografije. Njegova ljubav prema istini esto je bila u sukobu sa strahom da ne uvredi nekog od zatitnika, pa istoriju pie vie kao politiar nego kao istoriar, esto prihvatajui izvore nekritiki i podeavajui injenice da bi podrao sopstvene teze. U njoj on pokazuje snagu sinteze, fantastinu koordinaciju i organizaciju injenica.

Onaj koji je veran i poten, kao to sam ja, ne moe da promeni svoju prirodu; a moje siromatvo svedoi o mom potenju". (Nikolo Makijaveli)

1520. godine primljen je u Knjievno udruenje Firence, a iste godine objavljuje i knjigu Umetnost ratovanja".

1527. godine Firenca se ponovo oslobodila tiranije Mediijevih, i Makijaveli se ponadao da e po ponovnom uspostavljanju republike zadobiti stari poloaj. Meutim, republikanci su mu zamerili i ono malo naklonosti to je uspeo da zadobije od porodice Medii. Umro je razoaran, nepunih mesec dana po ponovnom uspostavljanju republike, 21. juna 1527. godine.

Niko ne moe da kae gde je sahranjen Makijaveli, ali savremena Firenca je donela dekret o podizanju velianstvenog spomenika rame uz rame sa najslavnijim sinovima Italije, jer je u njemu prepoznala ideju ujedinjenja i seme sopstvene renesanse meu narodima Evrope. On je, bez svake sumnje, imao dar pronicljivosti, bio je marljiv i aktivan, iako je u linim poduhvatima esto bio plaljiv; njegovom oku nita nije moglo da promakne, a sa vrhunskim knjievnim darom sve to je opisao u danima kada

je bio bez slube. On, sasvim sigurno, nije u svom ivotu primenjivao naela koje je savetovao vladarima.

Nema tee stvari, opasnije ili nesigurnije, nego preuzeti vodeu ulogu u uvoenju novog poretka stvari". (Nikolo Makijaveli)

I danas ga nazivaju licemerom, ali da li je to zaista tako? Da li je licermer onaj ko ukazuje na pokvarenosti ljudi i drutva ili su licemeri oni koji ine to to on vidi? Da li je licemer onaj ko se usudio da javno kae ono to svi znaju, ali ute? Naela iznesena u Princu" i danas su primenljiva kao i u vremenu kada su pisana. Ljudi su zaslepljeni prostotom i pohlepom, religija slui samo kao ogrta za neasne namere, u politici nema savrenog kursa, ve se uvek bira manje zlo... Makijaveli je pisao o vladarima kakvi oni jesu, a pisao je sa takvom vetinom i pronicljivou da njegova dela imaju trajnu vrednost, jer je ljudska priroda nepromenljiva.

injenica je da ovek koji eli da dela moralno u svakoj prilici, pada u oaj meu tolikom veinom koja je nemoralna". (Nikolo Makijaveli)

Nikolo Makijaveli (1469. 1527.) je firentinski filozof, istoriar, pesnik i pisac. Bio je borac za ujedinjenje Italije i kljuna figura u politikoj filozofiji renesanse. Kao diplomata u slubi Firentinske republike, putuje na dvorove francuskih, nemakih i italijanskih vladara. Tokom tih putovanja Makijaveli sakuplja materijal za svoje kapitalno delo Vladalac. Sree mnoge evropske vladare, izmeu ostalih, francuskog kralja Luja XII i papu Aleksandra VI, koji su nali svoje mesto u Makijavelijevom delu. Posle povratka porodice Medii na vlast u Firenci, Makijaveli je optuen za uee u zaveri, a potom i zatvoren, muen i na kraju proteran. Pred smrt se vraa u Firencu, gde 1527. umire. Nije poznato gde je sahranjen, ali se simbolina grobnica Nikole Makijavelija nalazi u jednoj bazilici u Firenci. Najznaajnija dela: Vladalac, Rasprave o prvih deset knjiga Tita Livija, Firentinska istorija itd. Makijavelistika politika filozofija esto se uzima u negativnom kontekstu, kao

ekstremna, prvenstveno zaslugom katolike crkve, koja je delo Vladalac uvrstila u svoj Indeks, tj. listu knjiga koje se protive veri. mogu se uiniti ekstremnim. Meutim, Stavovi koje je Makijaveli zauzeo u ovom delu

delo je pisano u vremenu velikih sukoba u Firenci, i sam Makijaveli je verovao da se stabilnost moe postii jedino vladavinom tiranije. Njegovi stavovi esto su detaljno razraene metode kojima se vladari slue da bi zadobili to veu mo, jer ovek je nita drugo nego koliina moi, ili metode za uspostavljanje i odravanje vlasti. Smatrao je da se politika i politiki ciljevi moraju staviti iznad moralnih i etikih principa. Imperativ za vladara je da uini sve potrebno da bi zadrao svoju mo. Meutim, vladar ne sme da bude omraen. Za to postoje dve metode: pridobiti ili unititi. U uvodnom delu knjige Makijaveli se bavi metodama vladanja u razliitim vrstama monarhija. Istie najbolje naine za sticanje, ouvanje i odbranu vlasti. Izmeu ostalog navodi i etiri tipa vojske: linu, najamniku, meovitu i pomonu, koju je okarakterisao kao ma sa dve otrice. Makijaveli se zatim osvre na osobine koje bi idealan vladar trebalo da poseduje. Kaoprimer uzima Cezarea Bordiju, sina pape Aleksandra VI. Makijaveli smatra da vladar mora da predvidi dogaaje unapred, da se ne sme uzdati u vreme. U delu se, kao vane osobine, istiu: volja, mudrost, predanost umetnosti ratovanja, kao i shvatanje da svirepost ponekad moe biti jedini nain za ouvanje vlasti. Makijaveli smatra da je za ouvanje vlasti potrebno izazvati strah, ali ne i mrnju, jer narod voli po sopstvenoj volji, a mrzi po volji vladaoca. Za odravanje vladavine takoe je potrebna vernost naroda i podanika. Za to je potrebno da vladar odrava datu re, da se u njegovim delima vide veliina i hrabrost, ali da i ponekad bude dvolian. Veliki poduhvati i junaka dela,

kao i umenost vladara u upravljanju izazivaju potovanje u narodu. Makijaveli takoe navodi da vladar treba da se oslanja na religiju, navodei pritom primer panskog kralja Ferdinanda, koji je tako napao Italiju. Makijaveli pritom pohvaljuje taktiku, ali ipak prezire ideju napada na Italiju. Smatra, takoe, da dobar vladar treba da zatrai savet kad god je potrebno, i da saslua svoje savetnike. Dobar vladalac zna da izvri dobar odabir svojih saradnika, i da se pritom kloni laskavaca. Makijaveli odbacuje veze izmeu etike i politike. Vladalac treba da se prikazuje kao saoseajan, vredan poverenja, iskren i posveen religiji. Meutim, u stvarnosti, dunosti vladaru retko dozvoljavaju da zaista bude takav. Makijaveli se osvre i na tvrave, kao vaan faktor u ouvanju moi vladara, kao i na naine upravljanja. Po njemu to su tiranija, demokratija i rasputenost. U nekoliko poslednjih poglavlja Makijaveli izraava svoju zabrinutost za stanje u kome se Italija nalazila u vreme pisanja dela. On navodi razloge za gubitak Italije, kao to su gramzivost, nesloga i nesposobnost italijanskih vladara. Makijaveli smatra da je opta mana italijanskih vladara ta to u vremenima sree ne misle i ne pripremaju se za mogue nedae i promenu prilika. Makijaveli se u delu prikazuje kao poklonik rimske politike, a oslanja se na Tit Livija. Poslednje poglavlje predstavlja svojevrstan pokli za osloboenje i ujedinjenje Italije. Vladalac zavrava Petrarkinim stihovima: Vrlina protiv besa uzee oruje i borba e biti kratka; jer stara hrabrost u italskim srcima jo nije umrla