Matematiki fakultet Beograd

SEMINARSKI RAD
IZ METODIKE NASTAVE MATEMATIKE II

Tema: Lobaevski, Boljaj i Gaus kao nosioci ideje neeuklidske geometrije

Profesor: Zoran Lui

Istinski tvorci prve u svetu neeuklidske geometrije bili su tri velika svetska matematiara Rus Nikolaj Lobaevski, Nemac Karl Gaus i Maar Jano Boljaj, pri emu prioritet najpotpunijeg tumaenja i objavljivanja u tampi pripada Nikolaju Lobaevskom - ije ime i nosi ta geometrija. Ako neeuklidsku geometriju predstavimo u obliku velikog drveta, onda koren tog drveta predstavljaju istraivanja Gausa, grane istraivanja Boljaja, a drvo u celini istraivanja Lobaevskog. Da bismo shvatili znaaj njihovog rada, moramo se ukratko dotai Euklidovog izvanrednog dela. Ime Euklid, sve donedavno bilo je praktini sinonim za elementarnu kolsku geometriju. Osim sistematskog prikaza elementarne geometrije, njegovi Elementi sadre sve ono to je u njegovo vreme bilo poznato o teoriji brojeva. Euklid je dominirao geometrijskim uenjem preko 2200 godina. Njegov udeo u Elementima ini se da je uglavnom bio udeo koordinatora i logikog preraivaa razasutih rezultata njegovih prethodnika i savremenika, a namera mu je bila da da povezan i razumljiv prikaz elementarne geometrije, tako da se za svaku tvrdnju u itavoj velikoj knjizi moe pozvati na postulate. Euklid nije ostvario taj ideal ili neto to bi se tome bar donekle pribliavalo, premda se vekovima pretpostavljalo da je on to postigao. Euklidovo pravo na besmrtnost zasniva se na neem sasvim drugom od pretpostavljenoga logikog savrenstva, koje mu se jo uvek ponekad pogreno

pripisuje. On sam priznaje da je peti od njegovih postulata ista pretpostavka. Peti Euklidov postulat glasi: ,,Ako jedna prava u preseku sa drugim dvema pravama obrazuje sa iste svoje strane dva ugla iji je zbir manji od zbira dvaju pravih uglova, te dve prave se seku sa one strane zadate prave sa koje su ti uglovi. Euklidova otroumna sposobnost poniranja u prirodu geometrije uverila ga je da taj postulat nije bio, u njegovo vreme, izveden iz drugih postulata, premda je bilo mnogo pokuaja da se taj postulat dokae. Kako nije bio u stanju da sam izvede postulat iz svojih ostalih pretpostavki, a kako je eleo da iskoristi za dokazivanje mnogih od svojih teorema, Euklid je to poteno istakao uz ostale svoje postulate. Od Euklidovih vremena pa sve do prve polovine devetnaestog veka u osnovama geometrije nita se sutinski nije promenilo. Mnogi pokuaji da se razrei pitanje petog Euklidovog postulata, posebno s kraja osamnaestog i poetka devetnaestog veka, ostali su bezuspeni. Gaus u jednoj recenziji iz 1816. godine pie: ,,Malo je predmeta u podruju matematike o kojima se toliko pisalo koliko o nedostatku kod tvrenja teorija paralela. Retko proe koja godina da ne izae kakav nov pokuaj kako bi se ta praznina ispunila. A ipak ako hoemo da govorimo otvoreno i poteno, ne moemo kazati da smo u sutini te stvari otili dalje od Euklida pre dve hiljade godina. Vekovima su paralelne prave shvatane kao prave ,,koje se nalaze u istoj ravni i koje se produene u beskrajnost na obe strane ne seku jedna s drugom. S poetka devetnaestog veka nov nain poimanja paralelnosti predloio je Nikolaj Lobaevski, a za njim i Jano Boljaj. Zahvaljujui njima zasnovana je neeuklidska geometrija u kojoj ne vai peti Euklidov postulat. Da se posluimo Ajntajnovom izrekom Lobaevski je pobio jedan aksiom. Svako ko pobije neku ,,prihvaenu istinu koja se inila nunom i

loginom velikoj veini razumnih ljudi u toku 2000 godina ili vie, uzima svoju znanstvenu reputaciju, ako ne i svoj ivot u vlastite ruke. Sam Ajntajn pobio je aksiom da se dva dogaaja mogu desiti na razliitim mestima u isto vreme, te analizirajui tu potovanja vrednu pretpostavku doao do otkria specijalne teorije relativiteta. Lobaevski je pobio pretpostavku da je Euklidov postulat o paralelama ili ono to je ekvivalentno njemu, hipoteza pravog ugla, potreban konzekventnoj geometriji, a svoje je pobijanje uvrstio stvarajui geometrijski sistem zasnovan na hipotezi otrog ugla u kojem ne postoji jedna paralela kroz taku odreenu u odnosu na zadate pravce, ve dve paralele. Stvaralatvo Lobaevskog bilo je objektivan prikaz pogreke verovanja da je Euklid otkrio apsolutnu istinu ili nuan nain ljudskog opaanja.

Karl Fridrih Gaus (1777 1855) veliki nemaki matematiar, uao je u istoriju razvoja neeuklidske geometrije kao jedan od njenih prvih utemeljivaa. Gaus nije iao dalje od optih pojmova iznetih u linim pismima pojedinim naunicima i to strogom zabranom njihovog objavljivanja. Drao se ,,gordog utanja , jer po njegovom miljenju svet nije pripremljen za usvajanje novih ideja. Gaus se nije plaio samo objavljivanja svojih ideja o novoj geometriji, ve se plaio da javno podrava one koji su se bavili tim pitanjem i obraali se njemu za pomo i savet.

U svom radu i Gaus nije proao bez pokuaja dokazivanja petog postulata. 1792.godine dolazi do zakljuka da je nemogue dokazati peti postulat. U jednom od svojih pisama kae: ,,Ako uzmemo da je zbir uglova trougla manji od 180 , dolazimo do svojevrsne geometrije, potpuno razliite od nae euklidske; ta geometrija je potpuno dosledna i ja sam je razvio za sebe sasvim zadovoljavajue. 1817.godine u pismu Olbersu Gaus pie: ,,Sve sam blie ubeenju da neophodnost nae geometrije ne moe biti dokazana, barem ljudskim razumom i za ljudski razum. 1819.godine u pismu Herlingu, Gaus ve pie o svojim dostignuima u oblasti neeuklidske geometrije. Posle smrti Gausa, 60 tih godina prolog veka bila je objavljena pisana zaostavtina velikog naunika, u koju je ula i njegova prepiska posveena neeuklidskoj geometriji. Gaus je visoko ocenio Boljaja i Lobaevskog za njihov smeo i ozbiljan rad u tom pravcu. Svojevremeno, Gaus nije pokuao da putem tampe ili otvoreno podri Lobaevskog. Prema Lobaevskom je ostao ,,utljiva sfinga i nije ga usreio pozitivnim miljenjem koje bi mu predstavljalo jaku podrku za prihvatanje novih ideja u geometriji. Jedno je sigurno, da se to desilo neeuklidska geometrija bi doivela svoje priznanje mnogo ranije. Gaus se bojao da na papir prenese svoje misli, plaio se objavljivanja svojih istraivanja, kao i povika protesta Beoana. Njegova pasivnost i suzdranost su samo usporavali razvoj neeuklidske geometrije. Bez obzira na to, znaaj Gausa u istoriji neeuklidske geometrije je ogroman ve i zbog toga to je on bio jedini meu matematiarima prve polovine devetnaestog veka koji je mogao da razume i prihvati ideje dvojice rodonaelnika hiperbolike geometrije, Nikolaja Lobaevskog i Janoa Boljaja.

Maarski naunik Jano Boljaj je sin profesora Farkaa Boljaja, bliskog prijatelja Gausa. Janoev otac uio je zajedno sa Gausom na Getingengenskom univerzitetu, tamo su se zajedno bavili teorijom paralelnih linija. Boljaj otac i Gaus su postali naunici, jedan redovni profesor kolegijuma omanjeg maarskog gradia Maro - Vaarkelja, a drugi prvoklasna nauna zvezda. Njihove veze kasnije su bile preko pisama, i sa prekidima trajale su godinama. Matematike sposobnosti mladi Boljaj je nasledio od oca. Svoje obrazovanje je stekao u kolegijumu gde mu je otac bio profesor matematike. Kada je zavrio kolegijum, Jano je otiao u Be gde je upisao vojno inenjersku akademiju. Akademija nije uspela da od roenog matematiara napravi oficira. Zanet matematikim problemima, on se izdvajao od svojih kolega. Uspeo je da doe do ina porunika, ali ipak oficirska karijera ga nije zanimala kao matematika. Boljaja oca je saznanje da mu se sin bavi problemom petog postulata mnogo zabrinulo. Taj prokleti problem je mnoge kotao ivota, a njemu profesoru doneo potpuno razoaranje. Farka Boljaj moli svoga sina da se okane petog postulata i u jednom pismu svome sinu pie: ,,Ta strast e te liiti radosti ne samo u geometriji, ve u celom ivotu. Bio sam spreman da od sebe stvorim muenika te istine, samo da bih oistio geometriju od te mrlje i da ljudskom rodu predam besprekornu nauku. Uradio sam straan, gigantski posao; postigao sam mnogo toga boljeg od onoga to je bilo postignuto pre mene: ali potpuno zadovoljstvo nisam dostigao. Jano je reio da pokae ta moe, kad njegov otac i Gaus nisu mogli da savladaju peti postulat, savladae ga on.

Tek kada je ocu saoptio da je saoptio da je savladao elemente nove geometrije i da mu preostaje samo uoblienje rada i privoenje kraju pojedinih detalja, otac je izaao u susret sinu. Svome delu Tentemen izalom 1832.godine, Farka Boljaj pridodao je raspravu svoga sina Janoa, koja se ticala teorije paralelnih. Ovaj dodatak oevom delu poznat, jednostavno, kao Apendiks, Jano Boljaj je napisao po oevom savetu sa ciljem da ga otac i on upute samom Gausu na ocenu, budui da je Farka Boljaj imao izvesne rezerve prema sinovljevom delu. Apendiks se sastoji iz ukupno 43 paragrafa. Prvih 10 paragrafa posveeni su teoriji paralelnosti. Ovde mladi Boljaj izlae teoriju paralelnih definiui najpre paralelne prave i dokazujui njihova elementarna svojstva: transmisibilnost, simetrinost i tranzitivnost relacije paralelnosti pravih. Da bi dokazao ove tri osobine, Boljaj koristi neprekidnost i dokazuje da postoji prava koja sa iste svoje strane zahvata podudarne uglove sa dvema paralelnim pravama, a zatim dokazuje da je medijatrisa dui ija su temena presene take ove prave sa paralelama, paralelna svakoj od ovih dveju pravih. Za ove dve take u kojima ova prava see dve paralelne moe se rei da su jedna drugoj izogonalno produene. U desetom paragrafu Boljaj dokazuje da je relacija izogonalne produenosti tranzitivna. U jedanaestom paragrafu definie oricikl i orisferu koje naziva L - linijom i F povri. Zatim dokazuje da je zbir uglova koje jedna prava zahvata sa iste svoje strane sa nekim drugim dvema pravama jednak ( manji ) zbiru dvaju pravih uglova ako i samo ako ista osobina vai za bilo koju pravu koja see druge dve. Time je omogueno da se geometrijski sistem, koji Boljaj oznaava sa , koji poiva na Euklidovom petom postulatu, strogo odvoji od geometrijskog sistema, koji Boljaj oznaava sa S, u kojem se pretpostavlja negacija ovog Euklidovog postulata. Boljaj predlae da se geometrija koja ne zavisi od izbora geometrijskog sistema nazove

apsolutnom geometrijom. U dvadesetprvom paragrafu dokazuje da je zbir unutranjih uglova na F povri ije ivice pripadaju L linijama te povri jednak zbiru dvaju pravih uglova. U 24 om paragrafu dokazuje da u hiperbolikoj geometriji, svaki par paralelnih pravih je podudaran svakom drugom paru paralelnih pravih. U paragrafima 25 31 u Apendiksu razvija se hiperbolika trigonometrija, a u paragrafima 32 33 odreuju se mere pojedinih geometrijskih likova. Poslednje paragrafe Apendiksa Jano Boljaj posveuje konstrukcijama. U 34. paragrafu kroz zadatu taku konstruie pravu paralelnu zadatoj pravoj, a u paragrafu 35 pravu koja je upravna na jednom kraku, a paralelna sa drugim krakom otrog ugla. U 41. i 42. paragrafu Boljaj dokazuje da trouglovi imaju istu povrinu ako i samo ako su im jednaki zbirovi unutranjih uglova, a u poslednjem 43. paragrafu odreuje odnos povrine i defekta i zavrava tvrdnjom da trougao kome su sva tri temena nesvojstvena ima najveu povrinu. U svome odgovoru na pismo starog Boljaja, Gaus je potvrdivi naunu valjanost dela njegovog sina napisao: ,,Ako krenem od toga da ja taj rad ne treba da hvalim, onda e se ti, naravno, na trenutak zauditi; hvaliti ga znailo bi hvaliti samoga sebe: ceo sadraj dela, put kojim je tvoj sin krenuo i rezultati koje je dobio, skoro se potpuno podudaraju sa mojim linim dostignuima, od kojih su neka stara i do 35 godina. Moja namera za moj lini rad koji je uostalom do sada vrlo malo prenet na papir, bila je da za ivota nita ne objavljujem. Ipak, imao sam nameru da sve to kasnije izloim na papiru, u takvom obliku da te ideje, u krajnjem sluaju, ne umru zajedno sa mnom. Tako da sam ja neobino iznenaen time to mi se taj rad oduzima, tim pre mi je drago, to me je sin mog starog prijatelja preduhitrio na tako divan nain. I dok se stari Boljaj radovao to je njegov sin reio problem primeren Gausu, Jano je bio sumnjiav u Gausovu dobronamernost i u zavist, bio je ubeen

da Gaus eli da mu otme prioritet otkria iz ruku. Pismo Gausa je pokvarilo odnose Janoa sa ocem, jer je otac pokuavao da opravda Gausa. 17. oktobra 1848. godine Jano je od oca dobio raspravu Lobaevskog ,,Geometrijska istraivanja iz teorije paralelnih linija, napisanu na nemakom jeziku i izdatu 1840. godine u Berlinu. Jano je sumnjao da se iza toga krije Gaus, ali poto je video da je autor bio daleko napred ispred njega i da je put sasvim drugaiji od njegovog, Jano je bio oduevljen. On je ak dao svoju detaljnu kritiku analizu dela. Jano slavu i priznanje za ono to radio nije dobio za ivota. Umro je 1860. godine sasvim nepoznat. Tek 1902. godine proslavljena je stogodinjica roenja Janoa Boljaja, da bi 1960. godine po odluci Svetskog saveta bila obeleena stogodinjica od smrti velikog izuavaoca geometrije. Danas je ime Janoa Boljaja poznato celom naunom svetu. Njegovo poznato delo ,,Appendix prevedeno je na skoro sve evropske jezike. Kod nas je 1928. godine objavljen ,,Apendiks od Janoa Boljaja, preveo ga je Branislav Petronijevi. Jano je otiao mnogo dalje od Euklida u izlaganju osnova ,,apsolutne geometrije. On je otiao tako daleko, gde peti postulat vie ne vai. Po njemu su celokupna sferna geometrija i trigonometrija apsolutne, tj. mogu se razvijati bez pomoi petog postulata. U neeuklidskoj geometriji mogue je izraunavanje povrine kruga pomou obinih sredstava. Uvek se pomou estara i lenjira moe konsrtuisati etvorougao, ija je veliina jednaka datom krugu. Sve teoreme Janoa Boljaja nose karakter optosti, iz njih se mogu izvesti tvrdnje koje vae za euklidsku geometriju, gledano po tome da li vai peti postulat. ,,Apsolutna Pitagorina teorema kod Janoa Boljaja izgleda ovako: [Oa][E(a) + E(b)E(c)] + [Ob][E(b) + E(c)E(a)] =

= [Oc][E(c) + E(a)E(b)] gde su a,b katete pravouglog trougla; c hipotenuza; Oa,Ob,Oc duine krugova sa odgovarajuim poluprenicima a,b,c; E(a),E(b),E(c) odnosi duine luka ,,linije jednakosti rastojanja ( ekvidistante ) i njene projekcije na osu, ako je rastojanje od ekvidistante do njene ose odgovarajue jednako a,b,c. U euklidskoj geometriji gde peti postulat vai, ekvidistanta je prava linija, paralelna sa svojom osom i tada E(a) = E(b) = E(c) = 1 U neeuklidskoj geometriji, gde ne vai peti postulat, E(a), E(b), E(c) nisu jednaki jedinici. Razmotriemo euklidsku ravan gde istovremeno sa aksiomama apsolutne geometrije vai jo i peti postulat. Tada e se, u posebnom sluaju, gore navedena formula uprostiti i poprimie uobiajen izgled: a+ b = c poto Oa = 2a , Ob = 2b , Oc = 2 c , E(a) = E(b) = E(c) = 1 Kopernik geometrije - Lobaevski Ako pretpostavimo da je opte prihvaena ocena znaajnosti onoga to je Kopernik uinio, onda moramo priznati da nazivanje nekoga drugog oveka ,,Kopernikom bilo ega znai najviu moguu pohvalu ili najotriju ljudsku osudu. Kada spoznamo ta je Lobaevski uradio stvarajui neeuklidsku geometriju, te razmislimo o tome koliko je njeno znaenje u celokupnom miljenju, kojega je matematika samo mali, ako uopte vaan deo, verovatno emo se sloiti da Clifford i sam veliki geometar te kudikamo vie od ,,obinog

10

matematiara, nije precenio svog junaka kada ga je nazvao ,,Kopernikom geometrije . Lobaevski nije samo prvi objavio osnove neeuklidske geometrije, ve je proirio njene granice u svim pravcima. Ukazavi na njenu primenljivost na analizu i mehaniku, on je istakao kakav znaaj ona moe imati za sve prirodne nauke. O detinjstvu Nikolaja Lobaevsnog se malo zna. Zna se da je roen 1793. godine u Makarjevskom okrugu, gubernija Ninji Novgorod, u Rusiji. Ostao je bez oca u svojoj petoj godini. Kao deak sa majkom i dvojicom brae iveo je u Kazanju, gde ih je majka pripremala za kolu to je najbolje mogla, te je imala sreu da vidi kako ih jednoga za drugim kao stipendiste primaju u gimnaziju. Nikolaj je primljen u osmoj godini. Fenomenalno brzo napreduje u matematici. U etrnaestoj godini pripravan je za sveuilite. 1807. godine upisuje se na sveuilite u Kazanju, gde e provesti sledeih etrnaest godina ivota kao student, pomonik profesora, profesor i napokon rektor. Jo u gimnaziji mladi Lobaevski je zavoleo matematiku i po znanju tog predmeta izdvajao se meu svojim vrnjacima. Kao studentu e za znanjem mu je neograniena. Njegova strast za matematikom je buknula novom snagom kada je za profesora matematike postavljen Martin Fjodorovi Bartels evropski poznat naunik, stari prijatelj Gausa. Posle Bartelsa u Kazanj su dola jo tri profesora astronom Litrov, fiziar Broner i mehaniar Rener. I ta tri profesora su imala pozitivan uticaj na Lobaevskog. Litrov je u njemu probudio volju za astronomijom, a Broner i Rener su u njemu izazvali oduevljenje fizikom i teorijskom mehanikom. Mnogo kasnije Lobaevski je dao doprinos tim naukama. U toku profesorskog rada Lobaevski je drao bukvalno sva univerzitetska predavanja iz svih oblasti matematike, fizike, teorijske mehanike i astronomije.

11

1826. godine Lobaevski je pripremio pismene informacije o neeuklidskoj geometriji. Te godine 24. februara predavanjem Lobaevskog sa naslovom ,,Exposition succincte des principes de la gomtrie avec une dmonstration rigoureuse du thorme des parallles, prvi put je javno saoptena ideja da se geometrija moe zasnovati na aksiomi koja negira peti Euklidov postulat. Na taj nain je Lobaevski pretekao Janoa Boljaja iji je Apendix izaao 1832. godine. Pre nego to je doao do svog otkria Lobaevski se bavio apsolutnom geometrijom. Iz ovog perioda njegovog rada izdvaja se kolski prirunik za studente Kazanjskog univerziteta, napisanom 1823. godine pod nazivom ,,Geometrija. Prvi deo te knjige posveen je apsolutnoj geometriji u ravni i u prostoru. U drugom se daje konkretno euklidska geometrija. Nedostajao je treI deo, tj. geometrija koja se moe na osnovu apsolutne geometrije, ako joj se doda negiranje petog postulata u ovom obliku u kojem je to kasnije uradio Lobaevski ( ,,Kroz taku, uzetu van prave, u ravni se moe povui vie od jedne prave koja ne see datu ). Prvi rad Lobaevskog iz geometrije predstavljao je odskonu dasku za skok u neeuklidsku geometriju. U tampanom obliku neeuklidska geometrija pojavila se prvi put 1829. godine u asopisu ,,O elementima geometrije. 1835. godine na stranicama Kazanjskog urnala objavio je lanak ,,Imaginarna geometrija . Zatim 1836. godine lanak ,,Primena imaginarne geometrije na neke od integrala. Zatim u istom tom urnalu objavljuje ,,Novi elementi geometrije sa kompletnom teorijom paralela. Tu Lobaevski najdetaljnije razvija neeuklidsku geometriju. 1840. u Berlinu na nemakom jeziku izdaje ,,Geometrijska istraivanja o teoriji paralelnih linija . U ovoj knjizi Lobaevski na samom poetku dokazuje da ,,sve prave linije koje polaze u jednoj ravni iz jedne take, mogu se u odnosu na jednu datu pravu liniju u istoj ravni podeliti na dve klase i to u linije koje se seku i

12

linije koje se ne seku . Zahvaljujui tome Lobaevski je mogao da graninu liniju izmeu jedne i druge klase tih linija nazove paralelnom datoj liniji. Na kraju 1855.godine objavljuje ,,Pangeometriju . Njegovi savremenici nisu razumeli njegove ideje. Po miljenju akademika Ostrogradskog rad Lobaevskog ne zasluuje panju Akademije. Na svoj nain se odazvao Gaus. Bio je jako krt sa pohvalama, posredno je nagovestio da puno ceni i potuje ruskog naunika i da su ideje Lobaevskog sline njegovim. Ceo svoj ivot Lobaevski je nesumnjivo poklonio neeuklidskoj geometriji. Priznanje i slava su mu stigli suvie kasno. ,,Slobodno smem da tvrdim , rekao je profesor Kagan, ,,da je lake bilo zaustaviti Sunce, da je lake bilo pokrenuti Zemlju, nego smanjiti zbir uglova u trouglu, dovesti paralele do pribliavanja i razdvojiti normale na pravoj da se razilaze. Akademik Kolmogorov pie: ,,Stvaranje geometrije Lobaevskog postalo je taka obrtanja, koja je u znatnoj meri obeleila ceo stil matematike misli XIX veka, veoma razliit od naina razmiljanja matematiara prethodnog, XVIII veka. Lobaevski je utvrdio da njegova neeuklidska geometrija ima neposrednu primenu kod izraunavanja korisnikih prostranstava. U okvirima obinih zemaljskih dimenzija kod svih proraunavanja ljudi koriste euklidsku geometriju kao geometriju koja je najjednostavnija i najrealnije odraava stvarnost. Stvar se iz korena menja ako se od zemaljskih prelazi na prevelike dimenzije makrosveta ili preterano male dimenzije mikrosveta. Smatrati da i ovde vladaju zakoni euklidske geometrije bilo bi vie nego rizino. Dostignua u oblasti fizike u poslednjih pet godina govore o tome da se fiziki prostori prevelikih dimenzija ponaaju kao neeuklidski prostori. Za njihovo izuavanje potrebne su

13

neeuklidske geometrije. Jedna od njih je geometrija Lobaevskog. O ravni Lobaevskog Lobaevski je vrei analizu vievekovnih bezuspenih pokuaja dokazivanja petog postulata, doao do zakljuka da se peti postulat ne moe dokazati na osnovu ostalih geometrijskih aksioma. Za osnov svoje geometrije Lobaevski je uzeo sve aksiome i teoreme apsolutne geometrije plus aksiomu koja predstavlja negiranje petog postulata u formulaciji Plejfera: ,,Kroz taku, uzetu van prave u ravni, u toj ravni se moe povui najvie jedna prava koja ne see datu. Aksioma Lobaevskog se formirulie ovako: ,,Kroz taku, uzetu van prave u ravni, u toj ravni se moe povui vie od jedne prave, koja ne see datu. Ili: ,,Kroz taku, uzetu van prave u ravni, koje one odreuju, mogu se povui bar dve, a po pravilu neogranien broj pravih, koje ne seku datu . Geometriju zasnovanu na aksiomama prve etiri grupe, tj. aksiomama rasporeda, pripadanja, podudarnosti i neprekidnosti, kao i uvedenoj aksiomi pete grupe aksiomi Lobaevskog nazivamo geometrijom Lobaevskog ili pak hiperbolikom geometrijom. Ravan i prostor u kojima se realizuje aksioma Lobaevskog nazivamo ravan, odnosno, prostor Lobaevskog. Neophodno je obratiti panju na to da se definicija paralelnosti jedne prave u odnosu na drugu u ravni Lobaevskog daje lokalno, za jednu taku u navedenom smeru. Spontano se namee pitanje: ako je jedna prava paralelna drugoj u jednoj taki, da li e joj ona biti paralelna i u svakoj drugoj taki? U euklidskoj ravni takvo pitanje nije postavljano: tamo ta osobina proistie iz same definicije.

14

Teorema 1. Ako je prava paralelna pravoj u nekoj svojoj taki M u jednom smeru, onda joj je ona paralelna u tom smeru i u svakoj drugoj svojoj taki. U euklidskoj ravni je poznato da, ako je prava paralelna pravoj , onda je i obratno. Ta simetrinost u euklidskoj ravni proistie iz definicije paralelnih pravih i ne zahteva posebno dokazivanje. Osobina simetrinosti vai i u ravni Lobaevskog. Teorema 2. Ako je prava paralelna pravoj u bilo kom smeru, onda je i obratno prava paralelna pravoj u tom istom smeru. U ravni Lobaevskog se ispunjava osobina tranzitivnosti paralelnih pravih. Teorema 3. Ako tri prave , i lee u istoj ravni i ako je paralelna , a paralelna c, onda je i paralelna c, pri emu se uzima smer paralelizma na istu U euklidskoj ravni rastojanje izmeu paralelnih pravih je konstantna veliina. Ta osobina u ravni Lobaevskog ne vai. Navedeno rastojanje ne predstavlja konstantnu veliinu. Teorema 4. Dve paralelne prave asimptotski se pribliavaju u smeru njihove paralelnosti, tj. rastojanje izmeu take, koja se nalazi na jednoj od paralelnih pravih, i druge prave neogranieno se smanjuje, ako navedenu taku premetamo po prvoj pravoj, u smeru paralelnosti i neogranieno se poveava u suprotnom smeru. U euklidskoj ravni dve paralelne prave mogu imati neogranien broj zajednikih normala dok je: Teorema 5. U ravni Lobaevskog dve prave ne mogu imati vie od jedne normale, pri emu prave koje se seku i paralelne prave nemaju zajednikih normala, a

15

prave koje su hiperparalelne mogu je imati i to samo jednu. Ono to u Euklidovoj ravni predstavlja dovoljan znak paralelnosti pravih, u ravni Lobevskog nee biti dovoljan znak hiperparalelnosti pravih. Teorema 6. Da bi dve prave bile hiperparalelne, neophodno je i dovoljno da postoji barem jedna prava koja bi, sekui date dve, obrazovala sa njima jednake unakrsne uglove. Teorema 7. Ako dve paralelne prave preseemo treom, onda je u smeru paralelnosti te prave zbir unutranjih uglova koji se nalaze sa iste strane uvek manji od dva prava. U euklidskoj ravni ugao paralelnosti je uvek konstantna veliina, jednaka pravom uglu. Ugao paralelnosti u ravni Lobaevskog je funkcija dui paralelnosti, koja stalno opada. Ako veliinu dui paralelnosti oznaimo sa , onda e ugao paralelnosti biti neka funkcija (). Teorema 8. Ugao paralelnosti () jeste funkcija dui paralelnosti koja se stalno smanjuje, tj. sa poveavanjem dui paralelnosti ugao paralelnosti () se smanjuje i obrnuto, sa smanjivanjem dui paralelnosti ugao paralelnosti se poveava; pri emu svakoj vrednosti dui paralelnosti odgovara sasvim odreena vrednost ugla paralelnosti () i oblast postojanja te funkcije pretstavlja interval od 0 do + , tj. 0 < < + . Teorema 9. Dve prave koje su hiperparalelne uvek imaju zajedniku normalu i to samo jednu, od koje se one neogranieno razilaze jedna od druge na obe strane, tj. rastojanje take, uzete na jednoj od pravih koje su hiperparalelne do druge
16

prave, prema njenom udaljavanju od zajednike normale neogranieno se poveava. Poznato je da je u euklidskoj ravni zbir unutranjih uglova trougla konstantna veliina i uvek jednaka 2d. Teorema 10. Zbir unutranjih uglova trougla u ravni Lobaevskog jeste promenljiva veliina ( zavisi od duine stranice ) i uvek je manja od 2d. Teorema 11. Zbir unutranjih uglova bilo kojeg etvorougla u ravni Lobaevskog manji je od 4d. Teorema 12. U ravni Lobaevskog ne postoje slini trouglovi sa koeficijentom slinosti razliitim od jedinice. U euklidskoj ravni kroz bilo koje 3 take, koje ne lee na istoj pravoj uvek se moe povui krug. Teorema 13. U ravni Lobaevskog postoje trouglovi oko kojih se ne moe opisati krug. U euklidskoj ravni ekvidistanta je prava linija. U ravni Lobaevskog ekvidistanta je uvek kriva linija. Teorema 14. U ravni Lobaevskog ekvidistanta je linija koja sa pravom ima najvie dve zajednike take. Reeno je da postoje trouglovi oko kojih je nemogue opisati krug. U tim sluajevima vai sledea Teorema 15. Oko bilo kojeg trougla uvek se moe opisati linija konstantne krivine ili krug, ili oricikl, ili ekvidistanta.

Konzervatizam naunika, razvijan mnogovekovnim tradicijama euklidske geometrije, naterao je naunike geometre da gledaju samo na

17

jednu stranu i da ne primeuju nove ideje, koje su ruile stare predstave i proirivale geometrijske horizonte. Tano je kada se kae da se staro nikada ne predaje bez otpora i borbe. Eto zbog ega je geometrija Lobaevskog za vreme njegovog ivota bila doekivana ,,na no . To po ko zna koji put potvruje da je Lobaevski iao daleko ispred svoga vremena i da su njegove ideje bile isuvie nove i neobine ak i za naunike svetskog glasa. Geometrija Lobaevskog je neprotivrena utoliko, ukoliko je neprotivrena euklidska geometrija, a ova je sa svoje strane neprotivrena utoliko, ukoliko je neprotivrena aritmetika realnih brojeva; neprotivrenost poslednje diktirana je vievekovnom praksom ljudskog drutva u najviem smislu te rei.

18

LITERATURA
[1] V. D. istjakov, Besede o geometriji Lobaevskog [2] Zoran Lui, Euklidska i hiperbolika geometrija [3] E.T.Bell, Veliki matematiari

19