1. 2. 3. 4. 5. 6.

ARHITEKTURA I GRAEVINARSTVO MAINSKA TEHNIKA (poljoprivredna tehnika, saobraajni sistemi...) ENERGETIKA (elektrotehnika, alternativni izvori energije) INFORMATIKA U FUNKCIJI TEHNIKE I TEHNOLOGIJE MULTIDISCIPLINARNI RADOVI (kibernetika, robotika,ekologija...) FOTO/VIDEO TEHNIKA

kao i takmienje modela: 1. 2. 3. 4. AUTOMODELARSTVO (pogaanje cilja) BRODOMODELARSTVO (klasa M 1, pogaanje cilja) VAZDUHOPLOVNO MODELARSTVO (klizai 350) RAKETNO MODELARSTVO (S6-modeli za trajanje leta sa trakom)

Eto.... Ja sam se odusevio kad sam video VIDEO TEHNIKA ! ;) 1. ARHITEKTURA I GRAEVINARSTVO U okviru discipline aritektura i graevinarstvo mogu se prikazati makete graevinskih objekata. Makete moraju , bar u jednom segmentu , da obuhvate optu temu takmienja. Uee na takmienju se ostvaruje kroz sledea tri elementa: a) Test (teorijska provera znanja) b) Tehnika dokumentacija v) Demonstracija i odbrana rada a) Test (teorijska provera znanja) Test se radi 60 (ezdest) minuta. b) Tehnika dokumentacija Tehnika dokumentacija sadri: -idejno reenje -skice -tehnike crtee -plan radnih operacija -alat i materijal v) Demonstracija i odbrana rada Demonstracija i odbrana rada sastoji se od objanjenja kako je dolo do izrade donete makete. Kroz odbranu rada vri se provera koliko je uenik bio samostalan u radu, od ideje preko izrade tehnike dokumentacije do makete. Dodatna pitanja odnose se na poznavanje datog stila gradnje i istorije arhitekture, poznavanje konstrukcije, tehnologije graenja konkretnog graevinskog objekta i makete. Pitanja se mogu odnositi u vezi: -vrste projekata, nain prikazivanja, preseci, simboli, merila -materijali za gradnju prirodni, keramiki, vezivni, izolacioni... -sistem gradnje -graevinske maine -niskogradnja putevi, mostovi, pruge, tuneli, brane, vijadukti... 2. MAINSKA TEHNIKA U okviru mainske tehnike mogu se prikazati konstrukcije mainskih elemenata, sklopova, maina primenjenih u raznim oblastima kao i u poljoprivredi i saobraajnim sistemima.

Uee na takmienju se ostvaruje kroz sledea tri elementa: a) Test (teorijska provera znanja) b) Tehnika dokumentacija v) Demonstracija i odbrana rada a) Test (teorijska provera znanja) Test se radi 60 (ezdeset) minuta. b) Tehnika dokumentacija Tehnika dokumentacija sadri: -idejno reenje -skice -tehnike crtee -plan radnih operacija -alat i materijal v) Demonstracija i odbrana rada Demonstracija i odbrana rada sastoji se od objanjenja kako je dolo do izrade donetog ureaja-modela. Kroz odbranu rada vri se provera koliko je uenik bio samostalan u radu, od ideje preko izrade tehnike dokumentacije do ureaja-modela. Dodatna pitanja odnose se na poznavanje osnovnih naunih i tehnikih disciplina na bazi kojih je ureaj-model realizovan. Takoe se procenjuje u kojoj meri je uenik savladao odreeno gradivo, primereno uzrastu i kolskom programu. 3. ENERGETIKA Iz ove oblasti takmiari donose i brane rad koji su sami radili u okviru slobodnih aktivnosti u koli. Uee na takmienju se ostvaruje kroz sledea tri elementa: a) Test (teorijska provera znanja) b) Tehnika dokumentacija v) Demonstracija i odbrana rada a) Test (teorijska provera znanja) Test se radi 60 (ezdest) minuta. b) Tehnika dokumentacija Tehnika dokumentacija sadri: -idejno reenje -skice -tehnike crtee -plan radnih operacija -alat i materijal v) Demonstracija i odbrana rada Demonstracija i odbrana rada sastoji se od objanjenja kako je dolo do izrade donete makete-modelaureaja. Kroz odbranu rada vri se provera koliko je uenik bio samostalan u radu, od ideje preko izrade tehnike dokumentacije do makete-modela-ureaja. Dodatna pitanja odnose se na poznavanje: elektotehnike, korienja energije, energetske utede, alternativni izvori energije, vrste energije. 4. INFORMATIKA U FUNKCIJI TEHNIKE I TEHNOLOGIJE Rad iz oblasti informatike u funkciji tehnike i tehnologije sastoji se od prezentacije na zadatu temu.

Uee na takmienju se ostvaruje kroz sledea tri elementa: a) Test (teorijska provera znanja) b) Tehnika dokumentacija (Elaborat) v) Demonstracija i odbrana rada a) Test (teorijska provera znanja) Test se radi 60 (ezdest) minuta. b) Tehnika dokumentacija (Elaborat) Obuhvata obrazloenje i opis odabrane teme sa stanovita toka podataka i informacija, izrada algoritma, nain kominikacije na relaciji raunar korisnik, sa skicama skeniranim ekranskim izlazima. Sastavni deo elaborata su odtampani izvetaji sa njihovim tumaenjem. Struktura tekstualnog dela elaborata ini kratak sadraj, opis postojeeg stanja, njegova analiza, opis reenja koja se primenom raunara mogu unaprediti, opis komunikacije raunar-korisnik sa prikazom ekranski izlaza, opis ulaznih i izlaznih podataka. v) Demonstracija i odbrana rada Odbrana rada sastoji se od objanjenja i demonstracije rada. Struna komisija postavlja dodatna pitanja kako bi se uverila u uesnikovo poznavanje osnovne teme rada, raunarske tehnike i programiranja.

5. MULTIDISCIPLINARNI RADOVI Tema za ovu kolsku godinu je tednja energije. Takmiari donose i brane ureaj ili model koji su samostalno izradili prema zadatoj temi, a koji ne spadaju u navedene pojedinane discipline. Uee na takmienju se ostvaruje kroz sledea tri elementa: a) Test (teorijska provera znanja) b) Tehnika dokumentacija v) Demonstracija i odbrana rada a) Test (teorijska provera znanja) Test se radi 60 (ezdest) minuta. b) Tehnika dokumentacija Tehnika dokumentacija sadri: -idejno reenje -skice -tehnike crtee -plan radnih operacija -alat i materijal v) Demonstracija i odbrana rada Takmiari donose model. Demonstracija i odbrana rada sastoji se od objanjenja kako se dolo do izrade modela, upravljake jedinice, vrsta pogona, funkcija i drugog to je vezano za model. Takmiar demonstira radne i manevarske sposobnosti modela, stepene slobode kretanja, objanjava konstrukciju, nain upravljanja, namenu i drugo. 6. FOTO / VIDEO TEHNIKA

Uee na takmienju se ostvaruje kroz sledea tri elementa: a) Test (teorijska provera znanja) b) Foto / video rad v) Demonstracija i odbrana rada a) Test (teorijska provera znanja) Test se radi 60 (ezdest) minuta. b) FOTO / VIDEO rad FOTO - izlobeni rad : Sastoji se od PET fotografija snimljenih na zadatu temuu formatu 13 h 18 cm. Opreme fotografija su po izboru uenik. Svaka fotografija na poleini mora da ima svoj naziv, ime i prezime uenika, naziv i sedite kole, ime i prezime mentora i godinu izrade. - Rad po zadatku: Sastoji se u snimanju PET fotografija digitalnim fotoaparatom na zadatu temu na samom takmienju. Jedna od pet fotografija koju uenik sam izabere i brani bie izraena na fotoprinteru. VIDEO Video radovi sadre najavnu picu sa potrebnim podacima o filmu i autoru. Autor nastupa sa radom kao scenarista, snimatelj, montaer, autor muzike ili tona ili kompletan autor, ako je sve radio sam. Maksimalno trajanje video rada moe biti 10 (deset) minuta v) Demonstracija i odbrana rada Pred komisijom takmiari obrazlau: tehnikotehnoloke karakteristike filma, stvaranje video rada, adekvatan izbor teme, korienje medija. III TAKMIENjE MODELA Takmiarske discipline: - AUTO-MODELARSTVO - BRODO-MODELARSTVO - VAZDUHOPLOVNO MODELARSTVO - RAKETNO MODELARSTVO AUTO-MODELARSTVO DISCIPLINA: POGAANjE CILjA Uee na takmienju se ostvaruje kroz sledea dva elementa: a) Test (teorijska provera znanja) b) Pogaanje cilja a) Test (teorijska provera znanja) 40 bodova Test se radi 60 (ezdest) minuta. KARAKTERISTIKE MODELA: - Model automobila se radi u razmeri: 1:10; 1:12; 1:16, duina prema irini je 3:1, a najmanja irina je 100 mm, a najvea duina je 500 mm. - Model mora imati upravljaki mehanizam pokretan oko jedne ose. Ukoliko model nema upravljaki mehanizam, takmiar se diskvalifikuje. - Pogon moe biti na gumu i elektromotor sa najveim naponom napajanja 9 volti. Dozvoljeni fabriki delovi su elektromotor, zupanici, remenice, tokovi sa gumama i izvor napajanja. b) Pogaanje cilja 60 bodova

BROJ STARTOVA: - Takmiar ima pravo na tri (3) starta. TAKMIENjE SE ODVIJA NA SLEDEI NAIN: Takniarski model mora prei stazu za 60 sekundi. Staza je pravougaonog oblik, duine 10 m i irine 2,1 m. Na obodu takmiarskog poligona postave se na odrenim mestima stubovi od kartonski cevi prenika 40 mm, visine 150 mm. Model pree kroz odreeni rejon i upisuju se bodovi za taj rejon. Ako model srui stub, rauna se manji broj bodova rejona. Ako se takmiarski model zaustavi u polju poligona za ovaj start dobija se 0 bodova. Takmiar ne sme hodati po stazi za modelom. Tokom takmienja mogu se menjati motori i baterije. EMA POLIGONA: 1000 X 210 cm 700 cm 100 cm 100 cm 100cm +---------------------------------------------------+--------------------+--------------+----------------+ 16 50 cm + + 18 40 cm start + 1 m 20 30 cm ++ 18 40 cm + 16 50 cm +---------------------------------5----------------+---------10---------+------12------+-----14------+ PLASMAN:Za konaan- ukupni pojedinani plasman uzima se zbir sva tri starta i broj bodova osvojeni na testu to ukupno izosi 100 bodova. BRODO-MODELARSTVO DISCIPLINA: Klasa M-1 pogaanje cilja Uee na takmienju se ostvaruje kroz sledea dva elementa: a) Test (teorijska provera znanja) b) Pogaanje cilja a) Test (teorijska provera znanja) 40 bodova Test se radi 60 (ezdest) minuta. KARAKTERISTIKE MODELA: - Model moe biti neki postojei brod-amac u odreenoj razmeri ili slobodne gradnje sa osnovnim karakteristikama plovnog objekta u odnosu 1:4 irina i duina, ali obavezno jednotrupci. - Maksimalni dozvoljeni napon je 12 volti. - Maksimalna duina modela je 100 cm. b) Pogaanje cilja 60 bodova BROJ STARTOVA: - Takmiar ima pravo na tri (3) starta. TAKMIENjE SE ODVIJA NA SLEDEI NAIN: - Tehniki pregled modela (ispunjava uslove) - Takmienje se odvija u bazenu dimenzija 12,5h2,5 metara - Na obodima bazena obeleiti rejone prema emi - Od pozivanja na start pa do trenutka dok model pree startnu crtu ne sme da protekne vie od dva minuta. Ako model u tom vremenu ne krene sa starta, sudija za start e mu upisati 0 bodova. - Ako na modelu otkae pogon u toku vonje na stazi, taj start se ocenjuje sa 0 bodova.

EMA POLIGONA: 1250 X 250 x 30 cm min. +----------------950 cm-------------------+---100 cm------+------100 cm---------+-------100 cm----+ 16 50 cm + + 18 50 cm start + 1 m 20 50 cm ++ 18 50 cm + 16 50 cm +------------------------------5------------+-------10--------+------------12--------+--------14---------+ PLASMAN: - Za konaan- ukupni pojedinani plasman uzima se zbir sva tri starta i broj bodova osvojeni na testu to ukupno izosi 100 bodova.

VAZDUHOPLOVNO MODELARSTVO DISCIPLINA: Modeli KLIZA- 350 Uee na takmienju se ostvaruje kroz sledea dva elementa: a) Test (teorijska provera znanja) b) Let a) Test (teorijska provera znanja) 40 bodova Test se radi 60 (ezdest) minuta. KARAKTERISTIKE MODELA: - Model mora imati sve karakterisike leteeg modela- jedrilice, aviona. - Maksimalni raspon krila je 350 mm. - Horizontalne povrine modela (krilo i horizontalac) su do 3 dm kvadratna o emu prilae proraun. - Model moe biti napravljen od bilo kakvog materijala (stiropor, stirodur, balza, drvo). Model ne sme biti fabriki napravljen b) Let 60 bodova BROJ LETOVA: - Takmiar ima pravo na tri (3) zvanina leta. DEFINICIJA ZVANINOG LETA: - Duina leta sa trajanjem leta manjim od 5 sekundi smatrae se odloenim letom- pokuajem. Za svaki zvanian let takmiar ima pravo na jedan pokuaj i sledei start je zvanian let, ili takmiar odmah prijavi da mu je to zvanian let (ako je krai od 5 sekundi). Pokuaji se ne mogu sakupljati ni prenositi u sledei let. Drugi let je zvanian od 0-20 sekundi. Maksimum leta je 20 sekundi. Svaka sekunda je jedan bod, to po jednom letu broj bodova iznosi 20, a maksimalan broj bodova iz sva tri leta je 60 bodova i tako se upisuje u startni list. BROJ MODELA:

- Takmiar ima pravo da koristi dva (2) modela klizaa i pre poetka takmienja se izvri overa modela od strane sudije- meraa vremena, upisuje oznake na startnu listu i na model i sudija u toku takmienja kontrolie model sa kojim se takmiar takmii. MERENjE VREMENA LETA: - Merenje vremena vre dva meraa vremena- sudije sa topericama, - Merenje vremena leta poinje od trenutka isputanja modela iz ruke, - Merenje se zavrava kada model zavri slobodan let (sleti na zemlju ili na prepreku- drvo, ili se izgubi iz vida), - Ako odpadne neki deo modela, isti let se boduje sa nula (0) bodova. - Zvanino vreme leta je srednja vrednost dva izmerena vremena meraa vremena, zaokrueno na prvi ceo broj sekundi nie od srednje vrednosti. Primer: vreme od 13,64 se upisuje kao 13 sekundi. POLETANjE: - Model polee iskljuivo izbacivanjem iz ruke bez ikakvih pomagala (guma, opruga). Sva pomona sredstva su zabranjena. U sluaju da takmiar upotrebi neko pomono sredstvo, za isti let e biti diskvalifikovan, upisuje se nula (0) bodova. PLASMAN: - Za konaan- ukupni pojedinani plasman uzima se zbir sva tri leta i broj bodova osvojeni na testu to ukupno izosi 100 bodova. RAKETNO MODELARSTVO DISCIPLINA: MODELI RAKETA SA TRAKOM S6-1/2A Uee na takmienju se ostvaruje kroz sledea dva elementa: a) Test (teorijska provera znanja) b) Let a) Test (teorijska provera znanja) 40 bodova Test se radi 60 (ezdest) minuta. KARAKTERISTIKE MODELA: - Raketni model je letei model koji se kree pomou raketnog motora, i koji ima ureaj za bezbedan povratak na zemlju- traku, strimer, u stanju u kojem je ponovo sposoban za let, i da je napravljen od trajnih nemetalnih delova - Motor raketnog modela predstavlja reaktivni raketni motor sa vrstim gorivom u kome su svi hemijski sastojci koji sagorevaju predhodno izmeani i spremni za upotrebu. Dozvoljena je upotreba samo fabriki napravljenih moto-ra Za takmienje modela S 6-1/2A koriste se modelarski raketni motori sa oznakom 1/2A, ija je ukupna pokretaka sila ograniena na 1,25 Njs (njutnsekundi). - Minimalna duina modela je 350 mm, a minimalni prenik na 50% ukupne duine je 30 mm. - Konstrukcija mora da sadri privrene povrine koje e obezbediti stabilan let modela rakete- stabilizatore. - Model mora imati traku- strimer za bezbedno prizemljenje. Traka mora da bude u jednom komadu materijala (tkanina, papir, plastina folija, milar) sa odnosom duine i irine 10:1 minimalno. Na jednom kraju je privrena koncem za model rakete, a drugi kraj mora da se potpuno odmota tokom leta. - Model mora biti lansiran sa LANSIRNOG UREAJA, koji mora da obezbedi siguran predvidljiv let (ica 5mm duine 1m, ili drugi lansirni ureaj). Mora da se koristi ugao lansiranja (elevacioni ugao) vei od 60 stepeni. - Lansiranje ili paljenje motora mora se izvriti daljinskim elektrinim sred-stvima sa daljine od najmanje 5 metara od modela i mora biti pod potpunom kon-trolom lica koje lansira model. Sva lica u blizini moraju biti obavetena da lansiranje predstoji pre nego to je model aktiviran i lansiran, a minimum od 5 sekundi odbrojavanja mora biti primenjen pre lansiranja modela. - Vremenski uslovi: vetar mora da bude slabiji od 9 metara u sekundi, a vidljivost vea od 500 metara.

- Takmiar nije ogranien brojem pokuaja, ve u svakom turnusu ima pravo na jedan zvanian let. Turnus je vreme koje organizator odredi (od 30 do 60 minuta) za koje vreme svi takmiari moraju da naprave po jedan zvanian let. Takmiar koji nije napravio let u turnusu, za taj turnus dobija 0 bodova. b) Let 60 bodova BROJ LETOVA: - Takmiar ima pravo na tri (3) zvanina leta. DEFINICIJA ZVANINOG LETA: - Pod zvaninim letom podrazumeva se onaj let kada model napusti lansirni ureaj, gubei kontakt sa lansirnim ureajem i poleti. Model mora da otvori traku i ne sme da mu otpadne ni jedan sastavni deo (trup, vrh, stabilizatori, motor, traka). ep, odnosno zatita trake od barutnih gasova nije sastavni deo modela i on moe slobodno da leti, jer se on ne meri. BROJ MODELA: - Takmiar ima pravo na dva (2) modela rakete, koje mora da pregledaju sudije i overe ih oznakama ili brojevima koji se unose i na startne liste. Model mora imati svetlu povrinu 1h3 cm, koji je namenjen sudiji za overu.

DEFINICIJA NEUSPELOG STARTA- POKUAJA: - Pokuaj je definisan kao neuspean start ako model: - ne napusti lansirni ureaj a aktiviran je raketni motor (zaglavio se model), - ako motor eksplodira na rampi ili u toku svog rada, - ako se model sudari u toku leta sa drugim modelom - U sluaju eksplozije motora i model bude oteen toliko da nije vie u mogunosti da ponovo leti, takmiar ima pravo da overi novi model i izvri ponovni let u toku tog turnusa. MERENjE VREMENA LETA: - Merenje vremena vre dva meraa vremena- sudije sa topericama i dvogledom, - Maksimalno vreme leta za ovu disciplinu je ogranieno na 60 sekundi. Svake 3 sekunde je jedan bod, to po jednom letu broj bodova iznosi 20, a maksimalan broj bodova iz sva tri leta je 60 bodova i tako se upisuje u startni list. - Meri se vreme od naputanja lansirnog ureaja pa dok model ne prekine slobodan let (sleti na zemlju ili se zaustavi na nekoj prepreci). Ako se model izgubi iza prepreke, drvo ili oblak, mera vremena e saekati 10 sekundi, i ako se model pojavi, nastavi da meri vreme. Ako se model nije pojavio, prekida merenje i oduzima ovih 10 sekundi. - Tokom merenja vremena merai moraju ostati u krugu poluprenika 10 metara. - Ako odpadne neki deo modela, isti let se boduje sa nula (0) bodova. Zvanino vreme leta je srednja vrednost dva izmerena vremena meraa vremena, zaokrueno na prvi ceo broj sekundi nie od srednje vrednosti. Primer: vreme od 53,64 se upisuje kao 54 sekunde-bodova.

DISKVALIFIKACIJA: - Model koji izvri nestabilan let (nije prava putanja) bie diskvalifikovan i bodovan sa 0 bodova za taj let. - Sudije mogu diskvalifikovati bilo kog takmiara zbog pogrene primene ili nedovoljno poklanjanja panje pisanim i drugim merama bezbednosti, zbog nesportskog ponaanja na takmienju ili ugroavanja bezbednosti

drugih takmiara za taj turnus ili sa celog takmienja. PLASMAN: - Za konaan- ukupni pojedinani plasman uzima se zbir sva tri leta i broj bodova osvojeni na testu to ukupno izosi 100 bodova. IV VREDNOVANjE Vrednovanje e se vriti na osnovu sledeih elemenata za discipline arhitektura, mainstvo,energetika i multidisciplinarni radovi 1. Test znanja 40 bodova 2. Tehnika dokumentacija: 20 bodova -usklaenost sa JUS-om 2 boda -vrste linija 2 boda -kotiranje 2 boda -preseci 2 boda -vernost razmere 6 bodova -format, sastavnica, tehniko pismo 4 boda -detalji 2 boda 3. Demonstracija i odbrana rada 40 bodova - Konstrukcija (precizno, delovi bez neravnina, pokretni delovi nemaju veliki zazor, delovi dobro uklopljeni) 10 bodova - Zavrna obrada (povrine poravnate, ivice razgraniene i precizne, kvalitet zavrne obrade) 10 bodova - Dizajn (lep i praktian rad, dobro i precizno kreiran rad, postignuta ravnotea izmeu lepog i praktinog) 10 bodova - Odbrana rada 10 bodova

Vrednovanje za oblast informatika u funkciji tehnike i tehnologije 1. Test znanja 40 bodova 2. Tehnika dokumentacija 20 bodova 3. Demonstracija i odbrana rada 40 bodova Vrednovanje za oblast video tehnike 1. Test znanja 40 bodova 2. Foto / Video rad 40 bodova 3. Demonstracija i odbrana rada 20 bodova Vrednovanje za oblast modelarstvo 1. Test znanja 40 bodova

2. Broj osvojenih poena 60 bodova V VREDNOVANjE ZA UENIKE SA POSEBNIM POTREBAMA Vrednovanje e se vriti na osnovu sledeih elemenata za discipline : arhitektura, mainstvo,energetika, multidisciplinarni radovi Tehnika dokumentacija: 40 bodova -usklaenost sa JUS-om 5 bodova -vrste linija 5 bodova -kotiranje 5 bodova -preseci 5 bodova -vernost razmere 8 bodova -format, sastavnica, tehniko pismo 7 bodova -detalji 5 bodova -Konstrukcija (precizno, delovi bez neravnina, pokretni delovi nemaju veliki zazor, delovi dobro uklopljeni) 20 bodova -Zavrna obrada (povrine poravnate, ivice razgraniene i precizne, kvalitet zavrne obrade) 20 bodova -Dizajn (lep i praktian rad, dobro i precizno kreiran rad, postignuta ravnotea izmeu lepog i praktinog) 20 bodova Vrednovanje za oblast informatika u funkciji tehnike i tehnologije Tehnika dokumentacija 40 bodova Demonstracija rada 60 bodova Vrednovanje za oblast video tehnika Foto rad 50 bodova Odbrana rada 50 bodova Vrednovanje za oblast modelarstvo Broj osvojenih poena 100 bodova Kod vazduhoplovnog takmienja jedna sekunda iznosi 1,66 bodova, kod raketnog takmienja jedna sekunda iznosi 0,55 bodova. Pravilnik i propozicije za takmienje stupaju na snagu danom usvajanja, 13.februara 2009. godine, a primenjuju se poev od kolskih takmienja u kolskoj 2008/2009. godini.

Mislim da je to to ;) Nadam se da sam pomogao malo....! Pozdrav !