Evolucija Androida estim update-ovanjem operativnog sistema otklanjaju se nedostaci prethodne verzije i prilagoava potrebama korisnika.

Od izlaska Cupcake pa sve do poslednje Honeycomb verzije prolo je neto vie od dve godine u tekstu koji sledi predstavljen je kratak osvrt na razvoj Android operativnog sistema. Android je razvijen od strane Google-a, i ponajvie zahvaljujui ulaganjima pomenutog pretraivaa danas predstavlja jedan od najkorienijih operativnih sistema za smartfone. Krajem 2007. godine, Google je osnovao alijansu (OHA Open Handset Alliance) koja je nastala spajanjem 34 aktivna preduzea koja su se bavila razvijanjem operativnog sistema za smartfone. Ubrzo nakon osnivanja alijanse nastao je agresivan prodor na trite operativinh sistema za smartfone najvie zahvaljujui brzom irenju pomenutih preduzea to je predstavljalo iznenaenje ak i za sam Google. Tri i po godine kasnije razvijeni operativni sistem dobija SF ime Android, i kao simbol malog zelenog oveuljka koji je sa update-ovanjem na nove verzije OS dobijao nadimke po uzoru na imena torti i kolaa. Android je od trenutka kada je izaao na trite pretekao veliki broj operativnih sistema i danas je jedan od najkorienijih operativnih sistema sa priblinom cifrom od 32 miliona korisnika. Alijansa danas broji vie od 80 lanova, meu kojima su i HTC, Motorola, Sony Ericsson, Qualcomm, Deutsche Telekom i Vodafon. Razvoj Android platforme nije bio sluajan. Od samog poetka postavljeni su standardi i uslovi koji su potovani tokom faze izgradnje sistema zbog ega se OS razvio velikom brzinom. Platforma funkcionie na linuxu i karakterie je velika skalabilnost jer je svakom programeru omogueno da predloi sopstveni program koji e na njoj funkcionisati. Reenje kojim se proizvoaima hardvera omoguava proizvodnja jedinstvenog korisnikog interfejsa, mrenim operatorima neprimetno integrisanje novih servisa a proizvoaima aplikacija kreiranje novih multimedijalnih reenja ispostavilo se kao pravi pogodak. Na kraju, bilo kakvi problemi u funkcionisanju platforme se otklanjaju brzo i efikasno zahvaljujui neprekidnom monitoringu sistema od strane Google-a. Pojava prvih androida Prvi smartfon koji je funkcionisao na android platformi bio je HTC Dream, koga je u Nemakoj u februaru 2009. godine na trite plasirao T-Mobile pod nazivom T-Mobile G1. Funkcionisao je na verziji 1.5 poznatijoj pod nazivom Cupcake. U poreenju sa prvom verzijom 1.0, Cupcake je imao mogunost prikazivanja virtuelne tastature dok su se na startnom ekranu pojavili prvi widget-i. Ubrzo nakon lansiranja Cupcake-a na trite Google je korisnicima na svom android marketu stavio potpuno besplatno ogroman broj aplikacija na raspolaganje. U Android platformi lei veliki potencijal, pre svega iz razloga to se aplikacije prave tako da zadovolje potrebe korisnika. Za pristup Android marketu potrebno je imati otvoren nalog na gmail-a, to predstavlja neku vrstu registracije na servis.

U septembru 2009. Google je lansirao prvi update operativnog sistema pod nazivom Android 1.6 Donut. Novine koje je doneo Donut bile su pre svega pregledniji i vei ekran kao i podrka za VPN u cilju omoguavanja sigurnijeg pristupa internetu. Osim inovacija u vidu novih funkcija, dosta je olakana pretraga podataka bilo da se radi o online ili pretrazi podataka na telefonu dok je takoe unapreena kontrola pristupa drugim mreama. Nekadanji dizajn marketa u kome su preovladavale sive i crne nijanse zamenile su moderne i svee zelene note, dok je ponuda aplikacija enormno porasla tako da su aplikacije sada razvrstane po kategorijama zavisno od preferencija korisnika. Prvi korak ka osamostalje Paralelno sa razvojem Android platforme Samsung je lansirao Galaxy I7500 koji je bio prvi smartfon iz ove kue na Android platformi. Meutim, prilikom lansiranja modela na trite, najnoviji model Androida u to vreme jo uvek nije bio puten u komercijalnu upotrebu tako da je Galaxy I7500 funkcionisao na poboljanoj verziji Cupcake-a. Podrku za modele koji funkcioniu na starijoj verziji OS prua i Android market gde se mogu skinuti dodatne aplikacije koje nisu instalirane na prethodnoj verziji. Nepuna dva meseca nakon izlaska Cupcake-a, koji je ispostavilo se bio samo prelazno reenje, Google je lansirao Android 2.0 Eclair verziju. Pored podravanja POP3 i IMAP protokola, korisnicima je omogueno i posedovanje vie od jednog naloga. Takoe, poslovnim korisnicima je ostavljena mogunost sinhronizacije poslovnog naloga na svom smartfonu. Novina u novoj verziji je i novi nain za zumiranje slika, dokumenata i web strana koji je omoguen dvostrukim klikom na sliku. Zaljubljenicima u fotografiju je stavljen na raspolaganje i digitalni zum. Ali ovo nisu sva podeavanja koja su uneta u novu verziju, pored opcije za Bluetooth 2.1 pravu revoluciju predstavljala je aplikacija Google Maps Navigation. Nakon veoma loeg perioda, na trite mobilnih telefona se vratila I Motorola sa modelom Milestone koji funkcionie na Android platformi. Za posrnulog amerikog giganta u polju telekomunikacija ovo je ozbiljan pokuaj da povrati primat koji je nekada imao na tritu mobilnih telefona. Poetak 2010 je obeleio izlazak verzije 2.1 Androida, meutim izvrene su sitne izmene na operativnom sistemu tako da je zadrano staro ime clair. Jedina novina koja je uvedena u 2.1 verziju bila je mogunost postavljanja animirane pozadine telefona dok je browser osposobljen za podrku HTML 5. Invazija Androida Novi ureaj koji je izbacio Google u saradnji sa HTC-om I koji funkcionie pod Android 2.1 operativnim sistemom dobio je ime Nexus One I predstavlja prvi smartfon koji je izaao sa potpisom Google-a. Meutim, pomenuti model nije naiao na veliki odziv kod kupaca I vrlo brzo je povuen iz prodaje. Nakon neuspele epizode sa HTC-om, Google se okrenuo saradnji sa Samsungom sa kojim je uao u novi projekat za proizvodnju Nexus S modela to je rezultiralo konanim dokazivanjem Androida u svetu operativnih sistema. Sa novim update-om sistema na 2.2 verziju poznatiju pod imenom Froyo, znatno je poveana brzina rada smartfona, meutim za podrku Froya potreban je I dosta jai procesor. Ne preporuuje se instalacija Froya na smartfone koji imaju

procesor koji radi na manje od 600 MHz. Uvedena novina kod Froya je to internet pretraiva podrava Adobe Flash I moe prikazivati sadraj bez bilo kakvih ogranienja a takoe je I bezbednost prilikom surfovanja podignuta na vii nivo. Ono to ovu verziju ini razliitu u odnosu na druge je podravanje funkcije tetheringa. Bilo da se smartfon povezuje na internet preko mobilne mree (3G) ili na neki drugi nain, tethering funkcija omoguava da se smartfon ponaa kao modem. Push funkcija obezbeuje direktnu razmenu aplikacija izmeu smartfona. Na korisnicima je da odlue da li e aplikacije instalirati na SD kartici ili na memoriji telefona a nakon instalacije mogu prebaciti aplikacije sa jednog medijuma na drugi. Dizajn Android marketa se dosta promenio od trenutka kada je postao aktivan, i danas broji vie od 50000 aktivnih aplikacija koje se mogu potpuno besplatno preuzeti. U decembru 2010. godine lansirana je poslednja verzija za smartfone pod nazivom Android 2.3 Gingerbread. Osim sitnih promena u grafikom dizajnu