Mainski fakultet Beograd - DIPLOMSKI BSC

Vetroturbine

Mainski fakultet Beograd - DIPLOMSKI BSC

Diplomski rad iz Web projektovanja u mainstvu

Tema: Vetroturbine

Mentor: Prof. aslav Mitrovi Student: Aleksandar Josifovi 203/07

Mainski fakultet Beograd - DIPLOMSKI BSC

Vetroturbine

SADRAJ 1. Uvod 2. Princip konverzije energije vetra u elektrinu 3. Vetroturbina 4. Koncepti konverzije energije vetra u elektrinu 6. Izbor lokacije za postavljanje vetroagregata 7. Zakljuak Literatura 3 5 7 17 23 28 31

Mainski fakultet Beograd - DIPLOMSKI BSC

Vetroturbine

UVOD

Vetroturbine,poznatije kao vetrenjae koriste se ve oko 1000 godina. Tokom 19. veka masovno su koriene za pokretanje mlinova, strugara ili pumpi za vodu posebno u Holandji, Danskoj i SAD. Za njih je karakteristino da pretvaraju energiju kretanja vetra u energiju obrtnog kretanja, pa je neposredan ishod njihove funkcije vratilo koje se obre i moe pokretati neki radni ureaj. Koeficijent korisnog dejstva ovih maina (tj. kolinik energije proizvedene na obrtnom vratilu i energije koju vetar utroi na to obrtanje) ne moe prei Betz-ovu teoretsku granicu od 16/27 ili u procentima 59,3%. Prema uzajamnom poloaju obrtne ose rotora i pravca vetra koji ga pokree, vetroturbine se dele na aksijalne (osa rotora uglavnom paralelna sa podlogom, tj. pravac vetra du te ose) i radijalne (osa rotora uglavnom upravna na podlogu, tj. pravac vetra upravan na tu osu). Vetar predstavlja neiscrpan ekoloki izvor energije iji globalni potencijal viestruko prevazilazi svetske potrebe za elektrinom energijom. Oko 2% dozraene suneve energije se pretvori u vetar. Korienje energije vetra u proizvodnji elektrine energije je poelo da se razvija tridesetih godina dvadesetog veka i tada je poela izgradnja prvih vetroelektrana postrojenja za elektromehaniku konverziju energije vetra. Proizvodnja elektrine energije iz vetra u to vreme je bila neefikasna, nepouzdana i skupa. Sa razvojem velikih hidroelektrana i termoelektrana vetroelektrane su brzo pale u zaborav. Velika energetska kriza sedamdesetih godina prolog veka, a kasnije i sve ozbiljniji globalni ekoloki problemi su doveli do renesanse vetroelektrana. Danas vetroenergetika predstavlja granu energetike koja se najbre razvija, kako u pogledu tehnologije, tako i u pogledu porasta instalisanih vetroelektrana u svetu. Najvei doprinos razvoju moderne vetroenergetike dala je Danska u kojoj je industrija vetrogeneratora postala jedna od vodeih industrija.

Mainski fakultet Beograd - DIPLOMSKI BSC

Vetroturbine

VETAR
Odakle dolazi energija vetra? Svi obnovljivi izvori energije (osim plime i geotermalne energije), pa ak i energije u fosilnim gorivima, na kraju dolazi od sunca. Sunce zrai 174.423.000.000.000 kilovat-asova energije na zemlju na sat. Drugim reima, zemlja dobija 1,74 x 10 na 17ti vati snage. Oko 1 do 2 odsto energije koja dolazi od sunca se pretvara u energiju vetra. To je oko 50 do 100 puta vie od energije koja se pretvara u biomase svih biljaka na Zemlji. Globalni i lokalni vetrovi Vetar kao oblik suneve energije predstavlja usmereno kretanje vazdunih masa. Nastaje kao posledica razlika u atmosferskim pritiscima, koje su uzrokovane nejednakim zagrevanjem vazdunih masa. Razlikuju se globalni i lokalni vetrovi. Globalni vetrovi su visinski. Nastaju kao posledica nejednakih zagrevanja vazdunih masa u zemljinoj atmosferi. U zonama oko ekvatora vazduh se intenzivnije zagreva nego na polovima, gde je solarno zraenje manje zbog manjeg upadnog ugla. Ove razlike u temperaturi generiu vetrove. Topao vazduh sa ekvatora se die uvis i struji ka severnom i junom polu. Zato se u zonama oko ekvatora smanjuje atmosferski pritisak, te hladniji vazduh sa severa i juga struji ka ekvatoru, naravno na manjoj visini u odnosu na topli vazduh. Ovo kretanje vazdunih masa se odvija na visinama od 1 km do 10 km i predstavlja globalne vetrove. Kada Zemlja ne bi rotirala, tople vazdune mase, koje se uzdiu sa ekvatora bi stizale do severnog i junog pola gde bi se hladile, ponirale i vraale nazad. Meutim, zbog Zemljine rotacije, pri kretanju vazdunih masa ka polovima na njih deluje i Koriolisova sila koja utie na smerove strujanja vazduha. Osim toga ova sila na razliitim geografskim irinama formira zone sa visokim i niskim vazdunim pritiskom koje predstavljaju izvore i ponore globalnih vetrova. S obzirom da su globalni vetrovi visinski oni se ne mogu koristiti za pogon vetrogeneratora, ali ih treba poznavati jer utiu na vetrove u niim slojevima atmosfere. Lokalni vetrovi predstavljaju kretanje vazdunih masa u prizemnom sloju atmosfere. Nastaju zbog lokalnih razlika u atmosferskim pritiscima. Tipini lokalni vetrovi su morski i planinski vetrovi. Morski vetrovi nastaju usled razlike u temperaturama mora i kopna. Kopno se danju bre greje od mora, pa se topliji vazduh iznad kopna die i stvara nizak pritisak iznad tla. Time se pokree hladniji vazduh iznad mora ka kopnu. Nou, zbog breg hlaenja kopna, more postaje toplije, pa se menja smer vetra od kopna ka moru. U planinama, kao posledica zagrevanja sunanih strana planine, nastaju strujanja koja su preko dana usmerena uz planinu, a nou menjaju smer. Na lokalne vetrove veliki uticaj ima reljef terena. S tim u vezi javlja se niz efekata lokalnog poveanja brzine vetra. Na primer, vetar je intenzivniji na vrhu brda nego u podnoju. Tunel efekat je ubrzavanje vetra izmeu dva brda koja na vetar deluju kao prirodni levak. Efekat brda i efekat tunela mogu lokalno poveati brzinu vetra i do 30%, to viestruko poveava njegovu snagu. Osim ovih pozitivnih efekata, u graninom povrinskom sloju postoje razliite prirodne i vetake prepreke koje uzrokuju i negativne efekte smanjenja brzine vetra i pojavu turbulencija, to znatno utie na kvalitet vetra kao primarnog energenta. 4

Mainski fakultet Beograd - DIPLOMSKI BSC

Vetroturbine

PRINCIP KONVERZIJE ENERGIJE VETRA U ELEKTRINU

Za vetroenergetiku su od posebnog interesa povrinski vetrovi u prizemnom sloju atmosfere do visine od 200 m. U tom sloju se na pogodnim lokacijama postavljaju vetroagregati koji vre konverziju energije vetra u elektrinu. Elektrina energija se isporuuje EES-u ili izolovanim potroaima. Principska ema konverzije energije vetra u elektrinu u vetroagregatima, koji su prikljueni na mreu prikazana je na slici

Kinetika energija vetra se transformie u mehaniku energiju pomou vetroturbine. Brzinu obrtanja vetroturbine (koja iznosi nekoliko desetina obrtaja u minutu) obino je potrebno prilagoditi zahtevanoj brzini generatora. Zato se koristi mehaniki reduktor. Elektrini generator (u daljem tekstu koristie se termin vetrogenerator, po analogiji sa hidrogeneratorom i turbogeneratorom) moe biti sinhroni ili indukcioni (asinhroni), pri emu moe raditi sa fiksnom ili promenljivom brzinom obrtanja. Generator se naponski prilagoava EES-u pomou energetskog transformatora. ta pokree rotor? Odgovor izgleda oigledan - vetar. Ali zapravo, to je malo komplikovanije nego da samo molekuli gasova iz vazduhu udaraju prednji deo seiva rotora. Moderna tehnologija vetroturbina pozajmljuje tehnologiju iz aviona i helikoptera, kao i nekoliko naprednih trikova, jer vetroturbine zapravo rade u potpuno drugaijem okruenju, sa promenom brzine vetra i promenom pravca vetra.

Razlog zato avion moe da

leti

Mainski fakultet Beograd - DIPLOMSKI BSC

Vetroturbine

da je vazduh klizi du gornje povrine krila i kree se bre nego na povrini nie.To znai da e pritisak biti najnii na gornjoj povrini. Ovo stvara podizanje, odnosno sila vue na gore i omoguava avionu da leti.Podizanje je normalno na pravac vetra.

Aerodinamika vetroturbine: Usporenje brzine leta Aerodinamiki profil smanjenja brzine, ta se deava ako se avion nagne unazad u pokuaju da se popne brzo u nebo? Podizanje krila e se zaista poveati, i krilo e se unazad nagnuti, ali na slici moete videti da se sve iznenada na gornjoj povrini lepi na povrinu krila. Umesto vazduha oko kovitlaca u nepravilnim virovima (uslov koji je takoe poznat i kao turbulencije). Odjednom podizanje iz oblasti niskog pritiska na gornjoj povrini krila nestaje.

Krilo aviona e naii na usporenje brzine, ako oblik krila suava iskljuenje prebrzo, kako vazduh kree du glavnog pravca kretanja. (Samo krilo, naravno, ne menja svoj oblik, ali je ugao krila u odnosu na glavni pravac protoka vazduha (takoe poznat kao napadni ugao) .Primetiti da turbulencija nastaje na zadnjoj strani krila u odnosu na vazdune struje. Usporenje moe biti izazvano ako povrina krila aviona - ili otrice rotora vetroturbine nije potpuno glatka. Udubljenje u krilu ili otici rotora, komad samolepljive trake moe biti dovoljno da pone turbulencija na zadnjoj strani, ak i ako napadni ugao prilino mali.Dizajneri aviona oigledno pokuavaju da izbegnu prepreku po svaku cenu, jer avion bez aerodinaminosti iz krila e pasti kao stena.

Mainski fakultet Beograd - DIPLOMSKI BSC

Vetroturbine

VETROTURBINA

Betroturbin je min z konverziju kinetike energije vetr u mehniku energiju. Postoje rzliite konstrukcije vetroturbin. Cilj je d se postigne to vei stepen iskorienj i stbiln rd u to irem opsegu brzin. Postoje vetroturbine s: vertiklnom osovinom horizontlnom osovinom

Kod vetroturbina sa vertikalnom osovinom vetar struji normalno na osu rotacije, pa se one ne moraju usmeravati prema smeru duvanja vetra. Kod njih se generator postavlja u podnoje turbine, te nisu potrebni jaki tornjevi. Vertikalno vratilo ima Darriusova turbina. Ime je dobila po inenjeru George Darrius-u (patent iz 1931. god). Darrius-ova turbina se obino gradi sa dva ili tri luka. Vetroturbine sa vertikalnom osovinom generalno imaju nizak stepen iskorienja, pa se iz tog razloga danas praktino ne koriste za vetroagregate veih snaga. Vetroturbine sa horizontalnom osovinom mogu biti postavljene uz i niz vetar. Vetroturbine postavljene niz vetar se same prilagoavaju smeru vetra. Nedostatak im je to lopatice pri rotaciji prolaze kroz zavetrinu stuba, ime se stvaraju mehanike vibracije i buka. Osim toga stub stvara i turbulencije to smanjuje efikasnost vetroturbine, pa se ovaj koncept ne koristi za vee snage. Moderne vetroturbine se grade sa horizontalnom osovinom koja ima sistem za zakretanje osovine u horizontalnoj ravni za praenje promene smera vetra. Mogu imati razliit broj lopatica, ali se za vee snage najee koriste tri lopatice jer daju najvei stepen iskorienja. Prenik rotora (radnog kola ili elise) ovih turbina zavisi od snage i kree se od 30 m za snagu od 300 kNJ do 115 m za snagu od 5 MW. vetroturbina se postavlja na vertikalni stub koji, u zavisnosti od prenika rotora turbine, moe biti visok i preko 100 m. Stub se najee gradi kao elini konusni, a ree kao elino-reetkasti. Horizontalne vetroturbine Veina tehnologije opisane na ovim stranicama se odnosi na horizontalne vetroturbine (HAVT, Horizontal Axis Wind Turbines).Razlog je jednostavan: sve mreno povezane komercijalne vetroturbine danas su izgraena sa propelerom rotora na horizontalnoj osi (tj. glavna horizontalna osovina).Svrha rotora, naravno, da konvertujete linearno kretanje vetra u rotacionu energiju koja se moe koristiti za pogon generatora. Isti osnovni princip 7

Mainski fakultet Beograd - DIPLOMSKI BSC

Vetroturbine

se koristi u modernim vodenim turbinama, gde je protok vode paralelan sa osom rotacije seiva turbine.

Vertikalne vetroturbine Kod klasinih vodenica voda stie pod pravim uglom (vertikalno) u odnosu na rotacionu osu (vratilo) vode toka. Vertikalne vetroturbine (VAVT, Vertical Axis Wind Turbines) su neto kao vodenice u tom smislu. Samo jedna vertikalna vetroturbina koja nikada nije komercijalno proizvedena je Darrieus maina, nazvana po francuskom inenjer or Darrieus koji joj je patentirao dizajn u 1931. Darrieus Maina odlikuje C-oblik lopatica rotora koje izgledaju pomalo kao ica za muenje jaja. Najee je pravljena sa dve ili tri lopatice. Osnovne teorijske prednosti vertikalnih vetroturbina su: Moete postaviti generator, menja itd na zemlju, toranj vam nije potreban Nije potreban obrtni mehanizam za skretanje rotora u odnosu na vetar

Osnovni nedostaci su: Brzina vetra su veoma male blizu nivoa tla, tako da iako moete izbei kulu, brzinama vetra e biti veoma male na donjem delu vaeg rotora Ukupna efikasnost vertikalne vetroturbine nije impresivna Maina ne poseduje karakteristiku samo-pokretanja (npr. za Darrieus mainu je potrebna poetna sila pre nego to krene. Ovo je samo manji nedostatak za mreu povezanih turbina, poto, moete da koristite generator kao motora koji pokree) Maine moraju imati ianu podrku, a to je vrlo nepraktino u oblastima gusto rasporedjenih turbina Zamena glavnog noseeg leaja rotora zahteva uklanjanje rotora i na horizontalno i na vertikalno osnim maina. U sluaju ovog drugog, to znai kidanje cele maine. (To je razlog zato EOLE 4 na slici gore stoji neaktivan).

Mainski fakultet Beograd - DIPLOMSKI BSC

Vetroturbine

Tornjevi vetroturbina Kule od Cevastog elika Veina velikih turbina na vetar se isporuuju u obliku tornjeva cevastog elika, koji su proizvedeni u delovima 20-30 metara, sa prirubnicama na oba kraja, i postavlja se na mestu. Kule su konusne (tj. sa poveanjem prenika ka bazi) u cilju poveanja snage ouvanja materijala u isto vreme.

Reetkasta kula Nordek reetkaste kule su proizvedene korienjem zavarenih elinih profila. Osnovna prednost reetkaste kula je cena, jer reetke kula zahteva upola manje materijala od cevastog tornja sa slinim krutostima. Osnovna mana reetke kula je njihov vizuelni izgled, (iako je to pitanje sporno). Bilo kako bilo, iz estetskih razloga reetkaste kule su skoro nestali iz upotrebe za velike, moderne turbine na vetar.

Mnoge male vetroturbine se grade sa uskim polom kule koje podravaju vrhovi kablova. Prednost je uteda, a time i trokove. Nedostaci su otean pristup oko kule to ih ini manje pogodnim u oblastima oko farmi. Konano, ova vrsta kula je sklonija vandalizmu, i tako ugroava optu bezbednost. 9

Mainski fakultet Beograd - DIPLOMSKI BSC

Vetroturbine

Mehanika karakteristika vetroturbine Konverzija kinetike energije vetra u obrtno kretanje turbine se vri zahvaljujui aerodinamikom profilu lopatica vetroturbine. Na slici prikazan je popreni profil lopatice vetroturbine i oznaene su sile koje deluju na nju. Kao kod avionskih krila, lopatica turbine ima aerodinamiki profil, te vazduh sa zadnje strane lopatice struji bre od vazduha sa prednje strane, gledano u smeru vetra. Usled razlike u brzinama strujanja vazduha javlja se razlika u pritiscima sa zadnje i prednje starne lopatice turbine, to uzrokuje uzgonsku silu, ija projekcija na ravan rotacije generie obrtni moment. Pored ove sile, deluje i sila direktnog pritiska vetra na lopaticu ali je njen uticaj na obrtni moment mnogo manji. S obzirom da lopatica rotira, za sile koje deluju na lopaticu merodavna je brzina vetra (v) i obimna brzina (vt) posmatranog segmenta lopatice, odnosno relativna brzina vetra u odnosu na lopaticu turbine (vektorska suma obimne brzine lopatice sa (-) predznakom i brzine vetra). Svaki segment lopatice ima razliitu brzinu (segmenti dalji od ose rotacije imaju veu obimnu brzinu), te se i relativna brzina vetra menja du lopatice.

Idui od ose rotacije ka periferiji lopatice relativna brzina vetra se poveava a njen napadni ugao u odnosu na osu rotacije se smanjuje. Zato su lopatice vetroturbina uvijene du aksijalne ose. Segmenti lopatice bliski osi rotacije imaju veliki ugao u odnosu na ravan rotacije, dok periferni segmenti imaju mali ugao u odnosu na ravan rotacije. Kada bi svi segmenti lopatice turbine imali isti i veliki ugao u odnosu na ravan rotacije, na perifernim delovima lopatice stvarao bi se negativan (koioni) moment. Ovaj efekat se koristi za aerodinamiko koenje vetroturbina pri velikim brzinama vetra, o emu e biti rei kasnije. Na efikasnost vetroturbine utiu: laminarnost strujanja vetra, stanje povrine lopatica, gustina, vlanost i temperatura vazduha i drugi faktori. Zato se za oblikovanje lopatica vetroturbina koriste sloeni matematiki modeli a verifikacija 10

Mainski fakultet Beograd - DIPLOMSKI BSC

Vetroturbine

prorauna vri se na fizikim modelima u aerodinamikim tunelima. Pri prolasku vetra kroz vetroturbinu jedan deo njegove kinetike energije se predaje rotoru. Makroskopski gledano vetroturbina usporava vetar. Koliina vazduha koja ulazi u vetroturbinu u stacionarnom reimu jednaka je koliini vazduha koja iz nje izlazi. Izlazna brzina vazduha je manja od ulazne, te vazduh koji izlazi iz turbine zahvata presek veeg

prenika. Ovaj efekat se naziva prelamanje vetra slika. U realnosti prelamanje vetra nastupa pre nego to vetar doe do vetroturbine. Kako vetar prilazi vetroturbini pritisak ispred nje postepeno raste, jer se ona ponaa kao barijera koja je na putanji vetra. Strujnice vazduha usled toga poinju da se zakreu (prelamaju) teei da obiu vetroturbinu. Usled takvog opstrujavanja pritisak iza turbine naglo opada, a zatim postepeno raste do vrednosti koja odgovara atmosferskom pritisku. Energetski posmatrano vetroturbina oduzima energiju vetru koja je srazmerna razlici kinetikih energija vetra pre i nakon prolaska kroz turbinu. Snaga kojom se vri konverzija energije vetra, odnosno mehanika snaga Pmeh koju razvija vetroturbina na svom vratilu je:

Kod realnih vetroturbina maksimalan stepen iskorienja kree se od 40 do 45%. Interesantno je uporediti stepen iskorienja snage Cp vetroturbine sa koeficijentom iskorienja hemijske energije uglja u termoelektranama, koji iznosi (30 40)%. Pri nekoj brzini vetra, promenom brzine obrtanja vetroturbine menja se upadni ugao relativne brzine vetra, te se menja sila uzgona i stepen iskorienja Cp. Obino se daje stepen iskorienja snage Cp u, koji predstavlja odnos obimne brzine vrha lopatice i brzine vetra (tip - speed ratio). 11

Mainski fakultet Beograd - DIPLOMSKI BSC

Vetroturbine

Moe se zakljuiti da za neku brzinu vetra v postoji optimalna brzina obrtanja turbine pri kojoj je stepen iskorienja maksimalan. Odnosno, za svaku brzinu vetra postoji optimalna brzina obrtanja vetroturbine pri kojoj je stepen iskorienja najvei. Povezivanjem ovih maksimuma dobija se mehanika karakteristika vetroturbine. Pri promeni brzine vetra potrebno je menjati brzinu obrtanja rotora vetroturbine da bi se postigao reim sa najveim stepenom iskorienja. Zato savremeni vetroagregati velikih snaga rade sa promenljivom brzinom obrtanja. Kada vetroturbina pokree vetrogenerator kome se brzina ne moe menjati, brzina obrtanja turbine se bira tako da stepen iskorienja bude najvei pri dominantnoj brzini vetra na mestu instalisanja vetroagregata. Zato vetroturbine vetroagregata manje snage imaju veu brzinu obrtanja. Optimalna vrednost parametra generalno je vea ako je broj lopatica turbine manji. Zato dvokraka i jednokraka turbina sa kontrategom imaju znatno vee radne brzine obrtanja u odnosu na trokraku turbinu iste nominalne snage, to nije dobro zbog veih mehanikih naprezanja rotora i generisanja buke pri radu. Na slici dat je dijagram specifine snage vetra, vetroturbine i vetroagregata u funkciji brzine vetra. Dijagram odgovara principskoj emi sa slike Na ordinati je specifina snaga po jedinici povrine vetroturbine. Dijagram sa slici nije uzeo u obzir ogranienja po maksimalnoj snazi vetroagregata. Realni vetroagregati imaju ogranienja po maksimalnoj snazi, pa se dijagram snage realne vetroturbine samo u odreenom opsegu brzina vetra poklapa sa datim dijagramom.

12

Mainski fakultet Beograd - DIPLOMSKI BSC

Vetroturbine

Sa slike vidi se da je specifina snaga vetra za najee brzine vetra relativno mala. Zato se grade velike vetroturbine da bi se postigle snage reda nekoliko MW. Najvea komercijalna vetroturbina razvija snagu od 5 MW. Prenik rotora je 115 m. Veliina vetroturbina ograniava snagu vetroagregata. Stohastinost vetra i mala gustina snage su najvee mane vetra kao primarnog izvora energije.

Upravljanje vetroturbinom Nije ekonomino projektovati vetroturbinu koja bi pri svim brzinama vetra imala maksimalan stepen iskorienja, jer se vetrovi velikih brzina (iznad 14 m/s) retko javljaju, pa bi vetroturbina za najee vetrove bila predimenzionisana. Pri velikim brzinama vetra (iznad 25 m/s) vetroturbina se iz sigurnosnih razloga zaustavlja. Projektovati vetroturbinu za rad pri velikim brzinama vetra je tehniki mogue ali je neekonomino. Vetroturbina ima i minimalnu radnu brzinu, jer pri malim brzinama vetra njen rad postaje neefikasan i nestabilan. Dakle, vetroagregat normalno radi u odreenom opsegu brzine vetra. Taj opseg je definisan sa tri karakteristine brzine vetra za svaki vetroagregat: minimalna radna brzina vetra vmin (cut-in wind speed) je brzina vetra pri kojoj vetroagregat poinje proizvodnju elektrine energije. Za brzine vetra vetroturbina je ukoena. Tipina vrednost brzine ukljuenja kod trokrakih vetroturbina je vmin = (2,5 - 3,5) m/s; nominalna radna brzina vetra vn (nominal wind speed) je minimalna brzina vetra pri kojoj vetroagregat dostie svoju nominalnu snagu. Nominalna brzina kod vetroagregata za manje vetrovite lokacije je vn = (10 - 13) m/s, a za vetrovite lokacije je vn = (14 - 17) m/s; 13

Mainski fakultet Beograd - DIPLOMSKI BSC maksimalna radna brzina vetra vmax (cut-out wind speed) je brzina vetra pri kojoj se vetroturbina zaustavlja. Brzina iskljuenja je obino vmax =25 m/s, mada postoje vetroagregati sa vmax 30 m/s. Vetroturbina je mehaniki projektovana da u ukoenom stanju izdri i ekstremno velike brzine vetra (survival wind speed) od (60 - 70) m/s.

Vetroturbine

S obzirom na oblik karakteristika snage naziva sekrivom vetroagregata. Ona je najvanija karakteristika za korisnika vetroagregata, jer pokazuje koliku aktivnu snagu vetroagregat moe razviti pri razliitim brzinama vetra merenim na nivou osovine vetroturbine. Kriva vetroagregata je od strane proizvoaa data za odreenu gustinu, pritisak, temperaturu vazduha i nivo turbulentnosti vetra. Smatra se da vetar duva normalno na ravan rotacije rotora. Sa aspekta upravljanja vetroturbinom na karakteristici snage razlikuju se dve sutinski razliite radne oblasti. U opsegu brzina vetra kod vetroturbina sa promenljivom brzinom obrtanja aktivna je upravljaka kontura. Pomou anemometra meri se brzina vetra v i proraunava se optimalna brzina obrtanja turbine tako da stepen iskorienja turbine bude maksimalan. U opsegu brzina vmin vetroagregat prati krivu maksimalne snage turbine Pmehmax , slika . Promena brzine obrtanja turbine se vri upravljanjem elektromagnetskim momentom vetrogeneratora kojeg pogoni vetroturbina. Problem kod ovakvog upravljanja je promena parametara vetra (gustina vazduha, turbulentnost, ...) koji menjaju mehaniku karakteristiku turbine i oteavaju pronalaenje optimalne brzine obrtanja turbine.

Razvijeni su algoritmi za numeriko odreivanje optimalne brzine obrtanja turbine. Kada brzina vetra postane generator dostie svoju nominalnu snagu. Pri daljem poveanju brzine vetra potrebno je smanjivati stepen iskorienja vetroturbine da se generator ne bi preopteretio. U ovom opsegu brzina vetra osnovni zahtev je smanjiti stepen iskorienja vetroturbine tako da joj snaga ostane bliska nominalnoj vrednosti. Realizacija kontrole u opsegu brzina vetra vri se u okviru upravljako kontrolne petlje Pel Pmeh. Na mrenim prikljucima vetrogeneratora meri se aktivna (Pel) i reaktivna snaga vetrogeneratora. Ako je Pel >Pn (uz pretpostavku da je faktor snage cos =1) treba smanjiti stepen iskorienja 14

Mainski fakultet Beograd - DIPLOMSKI BSC vetroturbine tako da snaga bude nominalna.

Vetroturbine

Postoje razliiti naini regulacije snage vetroturbine:

Konstrukcijom lopatica (Stall kontrola). Ovo je pasivni sistem regulacije snage vetroturbine. Postie se konstrukcijom lopatica vetroturbine. Lopatice su tako konstruisane da pri brzinama vetra bliskim nominalnoj brzini vn napadni ugao vetra na odreenom delu lopatica postane relativno veliki. Pri tom napadnom uglu struja vazduha se odvajaju od profila lopatice i zapoinje turbulencija, te sila uzgona slabi. Ovo se naziva stall efekat. Sa porastom brzine vetra, stall efekat postaje izraeniji i zahvata sve vei deo lopatice. Turbulencija smanjuje uzgonsku silu i snagu vetroturbine. Mana ovog naina regulacije snage je to on nije u potpunosti kontrolabilan, a karakterie ga opadanje snage turbine ispod nominalne vrednosti nakon pojave stall efekta. Stall efekat se moe pojaviti i pri niim brzinama vetra od nominalne ako su lopatice vetroturbine zaprljane ili oteene. Prednost ovog naina kontrole je jednostavnost i niska cena. Koristi se uglavnom kod vetroturbina sa konstantnom brzinom obrtanja. Zakretanjem lopatica (Pitch regulacija). Koristi se za vetroagregate vee snage sa promenljivom brzinom obrtanja. Lopatice vetroturbine zakreu se pomou hidraulinog servo motora. Opseg promene ugla lopatice ( pitch angle) je 0 do 35. Zakretanjem lopatica menja se napadni ugao vetra, te se menja uzgonska sila odnosno snaga vetroturbine. Zakretanje lopatica vetroturbine je analogno zakretanju lopatica obrtnog kola kod Kaplanovih hidroturbina. Zakretanjem lopatica pri pokretanju vetroturbine podeava se napadni ugao vetra tako da se ostigne najvei polazni moment. Prednost ovakve regulacije je ontrolabilnost a mana jesloen mehanizam i visoka cena. Zakretanjem i konstrukcijom lopatica (aktivna stall regulacija). Ovo je kombinacija prethodna dva naina regulacije pa se naziva Combi Stall regulacija. Kod ovog sistema opseg promene ugla zakretanja je mali. Cilj je da se eliminiu negativni efekti stall regulacije. Ovaj i prethodni sistem regulacije titi vetroagregat u sluajevima neplaniranog iskljuenja sa mree ili kratkog spoja u mrei pri jakom vetru. U takvim sluajevima dolazi do rastereenja vetrogeneratora i poveanja brzine obrtanja vetroagregata. Usled velikih centrifugalnih sila moe doi do havarije.

Pri brzinama vetra veim od maksimalne radne vetroagregat se iz siguronosnih razloga zaustavlja i odrava u zakoenom stanju pomou hidrauline disk konice koja je smetena na visokobrzinskoj (generatorskoj) osovini.

15

Mainski fakultet Beograd - DIPLOMSKI BSC

Vetroturbine

Konstrukcija vetroagregata

16

Mainski fakultet Beograd - DIPLOMSKI BSC

Vetroturbine

KONCEPTI KONVERZIJE ENERGIJE VETRA U ELEKTRINU

Osnovni problem pri konverziji energije vetra u elektrinu je obezbeenje pouzdanog i efikasnog rada vetrogeneratora pri promenljivoj snazi vetra. Efikasan rad vetroagregata zahteva prilagoavanje vetroturbine brzini vetra tako da se ostvari maksimalan stepen iskorienja uz zadovoljenje elektrinih i mehanikih ogranienja. Pri velikim varijacijama brzine vetra, javlja se problem nestabilnog rada vetroagregata ali i elektrinih veliina koje on generie (naponski flikeri - propadi napona, nivo harmonika i slino). Zato se u vetroagregatima ne mogu koristiti standardni sinhroni generatori i standardni sistemi upravljanja i regulacije kakvi se primenjuju u hidro i termoelektranama gde je mogue planirati snagu agregata. Kod savremenih vetroagregata koristi se vie vrsta vetrogeneratora. Vetrogeneratori mogu biti sa stalnom ili promenljivom brzinom obrtanja. Takoe mogu biti direktno prikljueni na mreu ili preko AC-DC-AC konvertora. Vetrogenerator sa stalnom brzinom obrtanja je indukcioni (asinhroni) generator sa kratkospojenim rotorom. Vetrogenerator sa promenljivom brzinom obrtanja je dvostrano napajan indukcioni (asinhroni) generator ili sinhroni mnogopolni (sporohodni) generator sa stalnim magnetima. Vetroagregat sa indukcionim kaveznim vetrogeneratorom

Kod vetroagregata sa asinhronim kaveznim vetrogeneratorom nije mogue menjati brzinu obrtanja vetroturbine, to je mana ovih agregata. Zbog krutosti karakteristike (moment-brzina) asinhrone maine, radi se sa brzinama koje se neznatno razlikuju od sinhrone brzine koju diktira mrea na koju je vetrogenerator prikljuen. Ovaj nedostatak delimino se ublaava izradom dvostrukog statorskog namotaja (kao kod motora za ve mainu). Namot projektovan za manju snagu ima vei broj pari polova (3 ili 4). Namot za 17

Mainski fakultet Beograd - DIPLOMSKI BSC

Vetroturbine

nominalnu snagu ima manji broj pari polova (tipino 2 ili 3). Na ovaj nain se poveava stepen iskorienja vetroagregata. Na prikljuke statora vezuje se ureaj za ogranienje polazne struje i momenta indukcione maine, tzv. soft starter. On titi turbinu i reduktor od udarnog momenta i ograniava struju polaska pri prikljuenju vetrogeneratora na mreu. Nakon postizanja radne brzine soft starter se kratko prespaja i generator radi direktno povezan na mreu. Kavezna asinhrona maina troi reaktivnu energiju, pa se kod ovakvih vetrogeneratora vri kompenzacija reaktivne energije pomou baterija kondenzatora. Vetroagregat sa asinhronim kaveznim vetrogeneratorom nije pogodan za lokacije sa udarnim vetrovima, jer se zbog krutosti mehanike karakteristike vetrogeneratora obrtni moment vetroturbine otro prenosi na vratilo te moe doi do oteenja zupanika u reduktoru. Takoe, u sluaju kvara u elektrinoj mrei, vetrogenerator lako gubi stabilnost zbog poveanja brzine obrtanja iznad prevalne. Ovakav vetroagregat nije pogodan za prikljuak na slabu distributivnu mreu zbog velikih varijacija snage koje uzrokoju pojavu naponskih flikera. Prednost ovog vetroagregata je u ceni, jer se koristi jeftina i robusna indukciona maina koja se direktno vezuje na mreu. Vetroturbina se kod ovakvih vetroagregata regulie oblikovanjem lopatica ili kombinacijom zakretanja i oblikovanja lopatica. Regulacija samo zakretanjem lopatica nije uobiajena. Ovaj tip vetroagregata zastupljen je kod danskih proizvoaa. Koristi se za nazivne snage do 2 MW i naziva se Danski koncept. Vetroagregat sa vetrogeneratorom indukcionom mainom sa namotanim rotorom kao

Ovakav vetroagregat je slian Danskom konceptu. Razlika je u primeni namotanog rotora i rotorskog otpornika koji se napaja preko kontrolisane trofazne usmerae. Na ovaj nain moe se u uem opsegu menjati brzina asinhronog generatora promenom karakteristike moment-brzina. Ovakav vetroagregat spada u grupu sa delimino promenljivom brzinom obrtanja.

18

Mainski fakultet Beograd - DIPLOMSKI BSC

Vetroturbine

Pomou regulisane usmerae vri se dinamika promena otpornosti u rotorskom kolu, ime se menja nagib mehanike karakteristike, odnosno radon klizanje asinhrone maine. Nominalna snaga ovakvih vetroagregata ne prelazi 18 WJ, a vetroturbina se regulie zakretanjem lopatica. Nedostatak je velika disipacija snage u rotorskom otporniku i mali opseg promene brzine. I u ovom sluaju je potrebna kompenzacija reaktivne energije. Vetroagregat sa vetrogeneratorom-dvostrano napajanom indukcionom mainom Ovakav vetrogenerator najee se koristi kod vetroagregata velike snage. Omoguava promenu brzine agregata u irokom opsegu oko sinhrone brzine, te obezbeuje visok stepen iskorienja vetroturbine u irokom opsegu brzina vetra. Opseg promene brzine vetroturbine je od 10 do 25 obr/min, pa je za prilagoenje brzini obrtanja generatora, kao i u prethodnim sluajevima potreban mehaniki reduktor. Principska ema vetroagregata sa vetrogeneratorom-dvostrano napajanom indukcionom mainom data je na slici

19

Mainski fakultet Beograd - DIPLOMSKI BSC

Vetroturbine

Statorski namot je direktno prikljuen na mreu, a rotorski namot je preko kliznih prstenova, pretvarake grupe invertor-ispravlja i transformatora prikljuen na mreu. Promena aktivne i reaktivne snage generatora vri se promenom frekvencije i faze struje kojom se napaja rotorski namotaj. Maina moe raditi u irokom opsegu brzina i u nadsinhronom i u podsinhronom reimu, to omoguava potpuno prilagoavanje brzine obrtanja vetroagregata brzini vetra. Kada maina radi u nadsinhronom reimu i rotor i stator odaju aktivnu snagu mrei, dok je u podsinhronom reimu tok aktivne snage u rotorskom kolu od mree ka rotoru. Snaga koja se prenosi kroz invertor je proporcionalna odstupanju brzine od sinhrone brzine (koju diktira mrea). Snaga pretvaraa je obino oko (20-30)% nominalne snage vetrogeneratora. Dvostrano napajana indukciona maina moe generisati i reaktivnu energiju, ali je obino vetrogenerator projektovan da radi sa faktorom snage cos =1, jer generisanje reaktivne energije dodatno strujno optereuje konvertor u rotorskom kolu. Ipak, u koliko je potrebno stabilisati napone u distributivnoj mrei, vetrogenerator moe na raun smanjenja aktivne snage generisati reaktivnu snagu, odnosno raditi u kapacitivnom reimu. Dvostrano napajana indukciona maina se ugrauje u vetroagregate najveih snaga, u one koji su projektovani za rad na kopnu ( onshore), tako i u modele za priobalne morske pojase (offshore). Najveu offshore vetroelektranu Horns Rev na zapadnoj obali Danske ini 80 vetroagregata snage 2 MW sa dvostrano napajanim indukcionim mainama. Ovakvi vetroagregati imaju vei stepen iskorienja, mogu generisati reaktivnu snagu, manja su im udarna mehanika naprezanja, jer je karakteristika generatora adaptivna, rade stabilnije i generiu manju buku. Nedostaci su: relativno visoka cena zbog energetske elektronike, osetljiviji su na atmosferske prenapone (IGBT tranzistori), poveani gubici u generatoru, generiu vie harmonike. Ograniavajui faktor kod vetroagregata najveih snaga je reduktor koji trpi velika naprezanja. Eksperimentie se sa dvostrano napajanom indukcionom mainom sa dvostrukim namotom na statoru i kratkospojenim rotorom ( Doubly Fed Twin Stator Induction Machine). Jedan namot slui za upravljanje, a preko drugog namota se generie aktivna i reaktivna snaga. Prednost ovakve maine je robusnost, jer ne postoje klizni prstenovi na rotoru. Meutim, ovaj concept je jo uvek u fazi razvoja. 20

Mainski fakultet Beograd - DIPLOMSKI BSC

Vetroturbine

Vetroagregat sa vetrogeneratorom-mnogopolnom permanentnim magnetima

sinhronom

mainom sa

Osnovni nedostatak do sada prikazanih vetroagregata je korienje reduktora izmeu turbine i generatora. Ova mana je izbegnuta kod koncepta sa sporohodnim viepolnim sinhronim generatorom sa permanentnim magnetima koji se direktno povezuje sa vetroturbinom. Principska ema ovog vetroagregata prikazana je na slici

Vetrogenerator radi sa promenljivim brzinama, te mora biti frekvencijski raspregnut od mree, to se postie AC-DC-AC pretvaraima. Snaga i brzina vetroturbine regulie se zakretanjem lopatica rotora. AC- DC-AC pretvarai moraju imati snagu vetrogeneratora, to je mana ovog koncepta. Zbog ogranienja snage konvertora, vetrogenerator je projektovan da radi sa nominalnom snagom uz faktor snage cos =1, ali je mogue na raun smanjenja aktivne snage generisati reaktivnu snagu kada je to potrebno. Vetroagregati sa sporohodnim sinhronim vetrogeneratorima koriste se i za agregate malih snaga (300 kW), ali i za vetroagregate najveih snaga. Nemaki proizvoa vetroturbina Enercon proizvodi vetroagregate sa sporohodnim sinhronim vetrogeneratorima. Ovaj proizvoa nudi vetroagregat nominalne snage 4,5 MW, sa vetroturbinom prenika 114 m i noseim stubom visine 124 m. Radni opseg brzina vetra za ovu turbinu je (2,5 do 34)m/s. Brzina obrtanja rotora vetroturbine je (8 do 13) obr./min, pri emu periferna brzina vrha lopatice dostie brzinu od 270 km/h. Vetroagregat sa sporohodnim sinhronim vetrogeneratorom ima sline karakteristike kao vetroagregat sa vetrogeneratorom-dvostrano napajanom indukcionom 21

Mainski fakultet Beograd - DIPLOMSKI BSC

Vetroturbine

mainom. Mana mu je visoka cena, zbog korienja nestandardne maine i konvertora velike snage. Zbog velikog broja polova, generator ima veliku masu i prenik. Prednost u odnosu na prethodna reenja je direktno sprezanje vetrogeneratora sa vetroturbinom, odnosno nema reduktora. Poreenje karakteristika razliitih vrsta vetroagregata u realnim uslovima Radi poreenja karakteristika generisanja aktivne snage razliitih tipova vetrogeneratora, u uslovima stohastike promene brzine vetra, na slici. su dati rezultati simulacije rada vetroturbine koja pogoni razliite vetrogeneratore.

Oznake na slici se odnose na: Vetrogenerator-indukcioni generator sa kratkospojenim rotorom direktno prikljuen na mreu. Turbina regulisana konstrukcijom (stall regulacija). Vetrogenerator-dvostrano napajani indukcioni generator sa promenljivom brzinom obrtanja.Turbina regulisana zakretanjem lopatica (pitch regulacija). Vetrogenerator-sinhroni sporohodni generator sa permanentnim magnetima. Turbina regulisana zakretanjem lopatica Vidi se da vetroagregati sa promenljivom brzinom obrtanja i zakretanjem lopatica vetroturbine generiu manje promenljivu aktivnu snagu nego vetroagregati sa indukcionom mainom sa kratkospojenim rotorom. 22

Mainski fakultet Beograd - DIPLOMSKI BSC

Vetroturbine

IZBOR LOKACIJE ZA POSTAVLJANJE VETROAGREGATA

Izbor lokacije za postavljanje vetroagregata je najvanija faza pri planiranju izgradnje vetroelektrane. Najbitniji parametar pri analizi pogodnosti lokacije za postavljanje vetroagregata je brzina vetra. U poetnoj fazi odreivanja lokacije najee se raspolae samo sa meteorolokim podacima. Na osnovu tih podataka, odnosno srednjih godinjih brzina vetra, potrebno je izdvojiti regione u kojima postoje potencijalno pogodne mikrolokacije za postavljanje vetroagregata. Od interesa su lokacije u kojima je srednja godinja brzina vetra merena na 10 m iznad tla (standardna visina na koju se postavljaju anemometri u hidrometeorolokim stanicama) vsr 5 m/s. Na osnovu konfiguracije terena, preliminarnih merenja i konsultacija sa meteorolozima treba odabrati mikrolokacije na kojima se moraju izvriti namenska merenja parametara vetra. Na osnovu ovih merenja, sa odgovarajuom opremom, jedino se mogu pouzdano proceniti energetski resursi vetra. Postoje razliiti sistemi za merenje relevantnih parametara za estimaciju resursa vetra. Na slici prikazana je konfiguracija sistema za merenje resursa vetra radi procene pogodnosti lokacije za postavljanje vetroagregata. Broj anemometara i meraa pravca vetra zavisi od visine mernog stuba, minimalan broj je 2. NJihova kalibracija i montiranje na merni stub je definisano IEC standardom 61400-12. Od velike vanosti je da instrumenti budu pouzdani i da imaju veliku klasu tanosti. Greka od 10% u merenju brzine vetra se, shodno relaciji odraava sa grekom od preko 30% u proraunu snage vetra. Merenje se mora sprovoditi kontinualno najmanje jednu godinu. Poeljno je da se sprovede vei broj celih godina. Uz merni sistem koristi se softver za obradu merenih veliina. Na osnovu izmerenih veliina za svaku visinu anemometra daje se za posmatrani interval vremena grafiki prikaz pravca, brzine i snage vetra u vidu tzv. rue vetrova. Rua vetrova se najee crta u polarnom koordinatnom sistemu. Ceo horizont od (360) podeli se na 12 sektora od 30. Za svaki sektor se nanosi procentualna uestanost pojavljivanja vetra odreene brzine (procenti su definisani u odnosu na posmatrani vremenski interval za koji se crta rua vetrova). Osim toga, za svaki sektor se crta i proizvod srednje brzine vetra i procentualne uestanosti pojavljivanja vetra u tom segmentu. Na karaju se za svaki sector grafiki prikazuje koliko procentualnao od ukupne energije vetra je sadrano u vetrovima iji smer pripada datom segmentu. Najpogodnije su lokacije koje imaju izraen dominantan pravac brzine vetra (rua vetrova je spljotena). 23

Mainski fakultet Beograd - DIPLOMSKI BSC

Vetroturbine

Ako se softveru zada i karakteristika snage i visina stuba vetroagregata on estimira i histogram elektrine energije koju bi proizveo odabrani vetroagregat na toj lokaciji. Veina softvera podrazumeva laminarno strujanje vazduha. Ukoliko postoje vrtlozi, ili izraena rafalnost vetra, za pouzdanu estimaciju proizvodnje elektrine energije potrebno je konsultovati proizvoaa vetroagregata. Veim brojem anemometara i meraa pravca na razliitim visinama utvruje se eventualno vrtlono strujanje i visinski profil brzine vetra. Usled trenja vazduha o tlo i unutranjeg viskoznog trenja, brzina vetra raste sa poveanjem visine. Na profil brzine vetra utie hrapavost terena, prisustvo prirodnih i vetakih prepreka kao i drugi elementi reljefa. Ovi parametri se razlikuju od lokacije do lokacije, te je i profil brzine razliit za razliite lokacije. Hrapavost terena se razlikuje za razliite pravce duvanja vetra pa je potrebno za svaki segment rue vetrova definisati hrapavost, odnosno ruu hrapavosti. Postoji vie modela koji opisuju visinski profil brzine vetra. Najee se koristi logaritamska zavisnost brzine vetra od visine, data relacijom:

24

Mainski fakultet Beograd - DIPLOMSKI BSC

Vetroturbine

Dakle, uticaj hrapavosti terena na visinski profil brzine vetra se definie parametrom z0. Parametar z0 predstavlja visinu na kojoj je brzina vetra jednaka 0. Parametar z0 se za odreeni teren odreuje na osnovu klase hrapavosti terena. U tabeli je prikazana najee koriena klasifikacija terena prema klasi hrapavosti. Parametar hrapavosti se najpouzdanije moe odrediti ako za datu lokaciju postoje merenja na razliitim visinama, z1 i z2. Tada se, prema slici, z0 moe odrediti raunski:

Ako se na analiziranoj lokaciji planira gradnja vee vetroelektrane moraju se vriti merenja u vie taaka. Broj mernih taaka zavisi od sloenosti konfiguracije terena. Izmereni podaci i odgovarajue rue hrapavosti se obrauju u posebnom softveru, koji odreuje optimalne pozicije vetroagregata u okviru vetroelektrane.

25

Mainski fakultet Beograd - DIPLOMSKI BSC

Vetroturbine

Ako je za neku lokaciju poznata samo srednja godinja brzina vetra, raspodela uestanosti pojavljivanja vetra neke brzine podlee Weibull-ovoj raspodeli. Koristei Weibull-ovu raspodelu brzina vetra i karakteristike vetroagregata, moe se pomou jednaine grubo proceniti elektrina energije E koju na godinjem nivou moe proizvesti vetroagregat po jedinici povrine vetroturbine.

Elektrina energija proizvedena u vetroagregatu po ceni je konkurentna energiji iz konvencionalnih elektrana ako je godinja proizvodnja po jedinici povrine vetroturbine 1100 kWh/m2/god, to prema relaciji jednaine odgovara srednjoj godinjoj brzini vetra vsr = 7 m/s. Prosean vetroagregat u Evropi proizvodi oko (900-1000) kWh/m2/god, pa je cena elektrine energije iz prosenog vetroagregata za (20 do 30)% vea u odnosu na cenu elektrine energije iz prosene konvencionalne elektrane. Pored vetrovitosti, pri izboru lokacije vetroagregata mora se voditi rauna i o drugim bitnim elementima, kao to su postojea elektroenergetska, putna i telekomunokaciona mrea. Treba voditi rauna i o vizuelnom uklapanju vetroagregata i buci koju oni stvaraju pri radu, to je bitno kada je lokacija u blizini naselja. U Srbiji nisu izvrena sistematska merenja i istraivanja vetroenergetskog potencijala, tako da se o perspektivama razvoja vetroenergetike u naoj zemlji moe govoriti tek nakon pouzdanog utvrivanja resursa vetra.

Sredinom osmdesetih, bilo je vie istrivkih projekt u oblsti novih i obnovljivih izvor energije. Meu njim i vetroenergetike. Septembr 1987, n svetovnju o proizvodnji elektrine energije u okviru strtegije rzvoj energetike, dost pnje bilo je posveeno lterntivnim izvorim.

26

Mainski fakultet Beograd - DIPLOMSKI BSC

Vetroturbine

Poznto je d su u noj zemlji potencionlni lokliteti z rzvoj vetroenergetike plninski venci istone Srbije, Bojvodin, plninske zrvni u centrlnoj Srbiji i doline Dunv, Sve i Morve. Ov podruij su idelno mesto z izgrdnju vetro prkov, jer prosen brzin vetr prelzi 6 m/s, kvlitet istog spd meu njbolje u Evropi, to je prem iskustvim zemlj (Holndij, Nemk, pnij, Portugl, itd.) koj se bve ve due od 20 godin ovom oblu, vie nego dobr investicij. Trenutno se vre sistemtsk merenj vetroenergetskih potencijl n vie lokcij u Vojvodini, n desnim oblm Sve i Dunv, njdlje se otilo s merenjim u Bntu, Blsini, Stroj plinini i Crnom Vrhu.

27

Mainski fakultet Beograd - DIPLOMSKI BSC

Vetroturbine

WEB INTERPRETACIJA

Kao postavljen zadatak bio je proraun optimalnosti postavljanja vetroturbina na lokalitetima u okviru Evrope. Izabran je odredjen broj lokacija i odredjeni broj vetroturbina. Kao glavni zadatak je pokazivanje izlazne energije i izlazne energije na godinjem nivou. Iz datih rezultata se vri proraun o ekonomskoj isplativosti ulaganja u postavljenje vetroagregata na dato mesto. Program se nalazi na sajtu www.aleksandardiplomski.comeze.com. Na sajtu postoji i prijava korisnika. Za ovaj rad dati su probno korisniko ime i ifra.

28

Mainski fakultet Beograd - DIPLOMSKI BSC

Vetroturbine

Nakon prijave korisnika otvara se sledea stranica. Sa leve se strane se nalazi meni, pogledati sliku ispod.

Na linku dokumentacija moete naci sve informacije i programe koriene u izradi ovog rada. To su : XAMPP, CMS - Joomla, Skripte i Literatura.

29

Mainski fakultet Beograd - DIPLOMSKI BSC

Vetroturbine

Baza radi na sledeem principu, lokacija i turbina se biraju iz padajuih menija, slika ispod.

Klikom na dugme Search dobijamo traene rezultate, i to: PRIMER Za primer moemo uzeti kao lokaciju Berlin i turbinu Neg Micon 2000/72 : Izlazna snaga [W/m2] Izlazna energija [kWh/m2/god] Izlazna energija [kWh/god] Faktor kapaciteta

30

Mainski fakultet Beograd - DIPLOMSKI BSC Ulazni podaci za turbine su: Snaga [kW] Min radna brzina [m/s ] Max radna brzina [m/s ] Prenik [m] Visina glavine [m]

Vetroturbine

Ulazni podaci za lokaciju su: Temperatura [C] Pritisak [kPa] Weibul parametar Brzina vetra [m/s] Srednja vrednost Weibull Visina [m]

Izlazni rezultati za lokaciju Berlin i turbinu Neg Micon 2000/72 :

31

Mainski fakultet Beograd - DIPLOMSKI BSC Za izradu ovog sajta korieni su sledee web lokacije:

Vetroturbine

Dodatne o resursima korienim u izradi ovog sajta moete nai u odeljku Dokumentacija. U ovom odeljku se takodje nalazi i poslednja verzija ovog Diplomskog rada.

32

Mainski fakultet Beograd - DIPLOMSKI BSC

Vetroturbine

Na sajtu se takodje nalazi i kontakt strana koja je namenjena za sva pitanja korisnika ove web lokacije.

33

Mainski fakultet Beograd - DIPLOMSKI BSC

Vetroturbine

ZAKLJUAK

Vetar je besplatan i neiscrpan energetski resurs. Koristi se od davnina. Do industrijske revolucije vetar je uz drvo bio najvei izvor energije. Koristio se za pokretanje brodova, mlinova i pumpi za vodu. Proizvodnja elektrine energije iz vetra poela se razvijati tridesetih godina prolog veka. Tada je poela izgradnja prvih vetroagregata za konverziju energije vetra u elektrinu. Razvojem velikih hidro, termo i nuklearnih elektrana vetroagregati, ekonomski i tehniki nekonkurentni, su pali u zaborav. Meutim, iscrpivost rezervi fosilnih goriva i ekoloki problemi izazvani njihovom eksploatacijom, doveli su poetkom devedesetih godina prolog veka do vaskrsa vetroagregata. Vetroenergetika je mlada grana energetike koja se intenzivno razvija u pogledu tehnolokog razvoja vetroagregata, ali i u pogledu njihove izgraene instalisane snage. Slika daje porast instalisanih kapaciteta vetroagregata u Evropi i svetu u poslednjih 10 godina.

34

Mainski fakultet Beograd - DIPLOMSKI BSC

Vetroturbine

Oko 80% svih svetskih vetroagregata instalirano je u zemljama Evropske Unije (EU). EU iz instaliranih 28440 MW (decembar 2003.) podmiruje oko 2,5% ukupnih potreba za elektrinom energijom. Predvia se da e vetroagregati u budunosti bitno poveati uee u proizvodnji ukupne elektrine energije. Ovakva predvianja se baziraju na injenici da je vetar obnovljivi ekoloki izvor i da su njegovi tehniki iskoristivi resursi viestruko vei od ukupne trenutne potronje elektrine energije. Meutim, vetar kao primarni energent ima i niz nedostataka, pa se o perspektivi vetroagregata jo uvek ne moe pouzdano govoriti. Cilj ovog odeljka je da izloi osnovne principe i probleme vezane za vetroagregate, pri emu je panja posveena vetroagregatima koji se vezuju na distributivnu mreu, te su sastavni deo elektroenergetskog sistema (EES). Prikazani su razliiti tipovi vetroagregata koji su do sada razvijeni. Cena jenog vetroagregata snage 1MW je oko jedan milion eura, koliko kota i instalacija 1MW u prosenoj termoelektrani na ugalj. Za razliku od termo i hidroelektrana vetroelektrane se grade veoma brzo -- za svega nekoliko meseci. Nemaka je, na primer, u poslednje etiri godine izgradila preko 8000 MW vetrogeneratora, to odgovara snazi svih hidro i termo elektrana u Srbiji. Vek trajanja vetroelektrane je oko 25 god. Ipak, cena proizvedene elektrine energije iz prosenog vetroagregata je jo uvek skuplja od cene kWh iz konvencionalnih eleketrana. Prosean vetroagregat od 1MW instalisane snage proizvede elektrine energije na godinjem nivou duplo manje nego 1MW instalisane snage u hidroelektrani, odnosno oko tri puta manje nego u prosenoj termoelektrani i oko 3,5 puta manje nego ista instalisana snaga u nuklearnoj elektrani. Osim toga, proizvodnju vetroelektrane diktira vetar, dok u akumulacionim hidroelektranama upravljanje proizvodnjom se vri na osnovu zahteva trita. Na primer, preko noi se puni akumulacija i proizvodnja dri na minimumu, a preko dana kada je 1kWh najskuplji elektrana radi punim kapacitetom i proizvodi najskuplju struju . Na jako vetrovitim lokacijama, ija je srednja godinja brzina vea od 7m/s, vetroelektrane mogu biti i ekonominije od komercijalnih izvora ali su takve povoljne lokacije relativno retke. Smatra se da e vetroelektrane po ceni proizvedenog kNJh biti u potpunosti konkurentne konvencionalnim izvorima kada se u cenu proizvodnje elektrine energije ukljui i uticaj na ivotnu sredinu. Za proizvodnju 1kWh u prosenoj termoelektrani na lignit se potroi oko 1,5 do 2 kg uglja pri emu se u atmosferu oslobodi oko 1kg ugljen-dioksida (CO2) i oslobodi oko 2kWh toplotne energije koja se rasipa u okolinu i lokalno zagreva reku i atmosferu. CO2 je uz vodenu paru najvei uzronik globalnog zagrevanja (efekta staklene bate). Prema sporazumu iz Kjota svaki kilogram CO2 koji se emituje u atmosferu ima svoju cenu i ti takozvani eksterni trokovi mogu poveati trokove proizvodnje 1kWh elektrine energije u termoelektranama i do 200%. 35

Mainski fakultet Beograd - DIPLOMSKI BSC

Vetroturbine

Razvoj tehnologije vetroelektrana je intenzivan u svim elementima. Pre svega je usmeren na dalje poveavanje snage koju daju pojedinani vetroagregati. Na postojeem nivou komercijalno su dostupni vetroagregati snage do 5 MW, a do 2010. planira se razvoj vetroagregata snage 8 10 MW. Posebna panja se posveuje daljem razvoju vetroagregata za rad u planinskim lokacijama sa oteanim klimatskim uslovima i turbulentnim vetrovima. Neki proizvoai ve su uspeno instalirali komercijalne turbine za ekstremne planinske uslove. Prognoze razvoja vetroenergetike su vrlo optimistike i u svim varijantama predstavljaju vetroelektrane kao vrlo bitan izvor elektrine energije u budunosti. Takve prognoze su realne jer je vetar neiscrpan energent, a njegov potencijal viestruko prevazilazi globalne potrebe za elektrinom energijom. Ipak, vetar e, zbog svoje nepredvidive (stohastike) prirode imati ogranien udeo u ukupnoj proizvodnji elektrine energije. Prema studiji izvodljivosti Wind Force 12, koju je finansirala i sprovela Evropska Unija, uee vetroelektrana u globalnoj svetskoj proizvodnji elektrine energije u 2020. godini se procenjuje na 12%.

36

Mainski fakultet Beograd - DIPLOMSKI BSC

Vetroturbine

Literatura

Balkan Energy Solution Team, www.balkanenergy.com Tony Burton, David Sharpe, Nick Jenkins, Wind Energy Handbook, Wiley 2001. Danish Wind industry association Wayne C. Turner, Energy Management Handbook, CRC Press 2006. Vetar ? Alternativni izvor elektrine energije, eljko urii Vetroenergetika u Srbiji, Green energy invest

37