Izabrana dela Dragie Vasia 3

Karakter i mentalitet jednog pokolenja

Urednici: Aleksandar Jerkov i Vuk Krnjevi Priredio Gojko Tei Dragia Vasi Karakter i mentalitet jednog pokolenja Devetsto pepa Izdava: Prosveta Beograd

Karakter i mentalitet jednog pokolenja

Svome neprealjenom, milom uraku i bratu VOJI ST. RIBARCU, koji je prerano umro, a voleo ivot radi knjge i radi naroda, posveujem ovaj rad. DRAGIA

Uvod Jedno gledite o karakteru i mentalitetu balkanskih naroda Filosof jednoga naroda koji nam je prijatelj, jer nas je upoznao, gosp.[odin] Gistav le Bon nije nas poznao, kao njegov narod. Evo odmah, ako bismo to utvrdili, jednog malog problema koji se namee toliko istaknutom psihologu, ba iz oblasti nauke kojoj se on sav tako predano posvetio i gde je, nema sumnje, stekao glas velikog i ozbiljnog autoriteta. U vie svojih knjiga, doticao se g. Le Bon balkan-skih naroda, za koje se odavno i opravdano pretpo-stavljalo: da e u velikoj svetskoj konflagraciji, ako nastupi, igrati dosta vidnu ulogu, i koji su, zaista, poto je ogromni sukob i nastupio, ovu ulogu igrali i jo nastavljaju da igraju ... U svome od pamtiveka vrlo nemirnom ivotu, ove-anstvo danas preivljuje jedan momenat osobito zamaan, osobito krvav i osobito buran. U tom po-gledu ono je prevazilo sve svoje ranije burne tre-nutke ivota. Velike i znaajne istorijske prilike, u kojima se najbolje i najpotpunije mogu poznati due naroda i po ovome filosofu, pruile su mo-gunost svima njima i prinudile su ih ak da otkriju svoje istinske unutranje vrednosti, koje ostaju nepristupane i nepotpuno poznate u njihovom svako-dnevnom ivotu. Jer, kao god to u obinom ivotu i u meusobnim odnosima ljudi, izvesni dogaaji otkrivaju sasvim precizno njihove karaktere; tako isto vani istorijski dogaaji, u odnosima meuna-rodnim, ocrtavaju esto do sitnica due naroda. Po delima njihovim vide se i ocenjuju njihove due. A u tome, moda, i jeste jedna od najveih dobiti dananjeg najalosnijeg i najkrvavijeg svetskog kon-flikta.

Isto onako, kao to je meu pojedincima, u njihovim privatnim transakcijama, gde poverenje stalno ima vaan udeo, vrlo potrebno da se oni do-bro poznaju, u meunarodnim odnosima, gde je to poverenje jo neophodnije, od ivotnog je znaaja da 10 se to Je mogue vie zna o stranama koJe u njima uestvuju. Ve sad moe se sa velikom tanou govoriti o raznim narodima. Sloen i teak ispit polagan je dugo i lagano, i zato danas, pred svakim nepri-strasnim sudom, nikome ne bi pomoglo da se izgo-vara na to: kako mu se prilika nije dala da pokae sve to se imalo da pokae i kako J"e imalo izves-nih razloga da se uzdri ili ne uradi sve ono to se imalo da kae ili uradi. Najstranija tragedogja u istoriji obuhvatila je sve to Je imalo, trebalo i oilo vano da se obuhvati. Balkanski narodi, prvi na krvavoj pozornici i jo u predigri uasne tragedije, pruie svakome priliku da ih proui, uporedi i upozna. Jo u bal-kanskim ratovima oni sasvim otkrie svoje karak-tere i ko je jo mogao verovati: da su oni i danas ostali sasvim nepoznati ak i jednom od najistaknu-tijih predstavnika moderne psihologije! U svome miljenju o balkanskim narodima g. Le Bon je nepokolebljiv. Ovo je njegovo gledite: "O narode ove civilizacija se samo oeala; ona ih nije izmenila. NJihovi su nasledni karakteri ne-promenljivi, jer su stabilizirani i upravljani religijskim verovanjima i rasnim mrnjama. Ove rase razlikuju se religiJom, jezikom, aspirapijama i mr-njama koje su naroito duboke. estoka mrnja koju su mali balkanski narodi ispoljili protivu Turaka, posledica J-e vekovnog ugnjetavanja i ona se manifesto-vala u besnoJ i divljoj osveti ugnjetenih prema ugnje-tau. Ova nasleena strast prema Turcima bila je estoka, ali je ona bila jo silnija izmeu njih samih. Jednom osloboeni od Turaka, oni se masa-kriraJu b"ez potede, traei da se uveaJu pljaka-jui i unitavajui svoje susede... Ropstvo tursko bee, moda, politiki reim najbolje prilagoen njihovom mentalitetu." Treba Jako naglasiti da Je pisac nepokolebljiv u ovome gleditu. U svome delu ivot Istina, gde govori o fuziJi individualnog interesa sa drutve-nim interesom, on je pisao: "Sjedinenje individual-nih i kolektivnih interesa daje narodima veliku snagu. To moe da se utvrdi ak kod varvara, pod 11 uticajem silnih kolektivnih mrnji, ali tada na jedan momentalan nain. Bugarski pukovi ustremlju-jui se bajonetom na turske topove, koji bljuvahu karte, i gubei katkad polovinu svojih efektiva, behu animirani estokom mrnjom kojoj je izvor ve-kovno ugnjetavanje. To vie nije bio vojnik koji je prosto u ime discipline, kao Rusi u Manduriji, branio nerazumljive politike potrebe protivu jed-noga neprijatelja koga nije poznavao da bi ga mogao mrzeti, ve su to bili ljudi koji ovaploavahu jedno vekovno prokletstvo i koji htedoe da osvete line nepravde" ivot Istina, str. 163. Oevidno je, da navedeni dogaaj nije limitati-van, i da je za jedan primer kod varvara pisac uzeo Bugare zato to je uveren, moda, da najbolje odgovaraju njegovom tvrenju, poto se svojom svirepou na sve strane behu prouli. U pogledu trpljenja, u pogledu odnosa prema Turcima stajali su, meutim, na ravnoj nozi i Srbi i Grci i drugi, iji su preci podjednako snosili od istog ugnjetaa. Pitanje se, prema tome, bez ikakvog ustruavanja to je g. Le Bon pomenuo varvare, tie i ovih naroda, dakle i nas; re je o jednoj osobini koja se ogleda i ispoljava kod naroda vekovima potlaenih, o njihovoj kolektivnoj mrnji prema ugnjetau, re je o jednom principu pokretau. U svome delu Psiholoka uenja evropskog rata str. 108, gde govori o ulozi mrnje rasa u politi-kim konfliktima, pisac je podjednak bio prema svima malim balkanskim narodima, istiui njihovu besnu uzajamnu mrnju i njihovu tenju da se, sa krajnjom svirepou, unitavaju "im nisu zadra-vani gvozdenom rukom treega", kao to je sluaj kad su Srbija i Grka smodile

svoga jueranjeg savez-nika. I, najzad, u docnijem delu Prve posledice rata str. 246-249, jo jednom ponavlja svoje gledite koje smo izneli, potkrepljujui ga alou diplo-mata, o slepilu kojih govori neposredno potom i na iduoj strani, to ovi narodi, kojima se ne moe vladati onako isto kao i Kinezima, nisu ostavljeni da se uzajamno unite, "poto od najudaljenijih vremena, ak i pre turske vladavine, oni nikad ne imaahu drugi ideal, i poto sve njihove klice 12 civilizacije posluie samo da im olakaju sred-stva radi uzajamnog ubijanja". Ove male balkanske narode, kao to navedosmo, mogla je, prema ovome, drati jedino gvozdena turska ruka, koja je po g. Le Bonu, odravala mir za vie vekova samo tako to nikad ne isputae kolac i batinu. Sa jezom pominje g. Le Bon svoj put u Mostar, gde je prolazei kroz ovu "nepopravljivu populaciju" sluao strane prie o tome: kako se u okolini ove varoi muslimani i hriani uzajamno masakri-raju na najsvirepiji nain, gulei jedni drugima koe, veajui ih posle o drvo, napunjene slamom. Zadugo smo se, priznajemo, ustruavali da javno pretresemo ovo gledite uglednog francuskog fgo-sofa. Ono muno, to je ovako tvrenje i sa onakog mesta izazivalo u nama, bilo je u hiljadu prilika ublaavano iskrenim i skoro jednodunim deman-tima onoga naroda kome filosof pripada. Ali mi smo hteli prvenstveno nas radi da se upustimo u pretres ovih znaajnih pitanja: Jesmo li se mi zaista borili protiv Turaka sa strau nasleene mrnje? Vlada li, zbilja, u naim srcima bes divljake mrnje protivu Bugara? Kakav je, u stvari, karakter i mentalitet Srba? Svojim malim znanjem mi bismo, u isti mah, eleli da pripomognemo ovom psiho-logu, iznosei miljenje koje se razlikuje od njego-vog, i oslanjajui se, pri tom, na razlog to smo bili blii izvoru pojava, ije nas objanjenje intere-suje, i to smo zato bili u poloaju da bolje i sigurnije pogledamo u oi. A, ako bismo u ovoj nameri uspeli, mi bi samo potvrdili jedno njegovo miljenje, kako "meu mnogobrojnim uenjima rata treba notirati taj bitni fakt, da se razni narodi univerzuma poznavahu vrlo malo i, sledstveno, da jedan o drugom donaahu vrlo pogreno suenje" Prve posledice rata, str. 37. Ako bi se jo, uz to, po E. Fageu, uzelo: da civilizacija znai brzinu i lakou komunikacija, onda bi se samo moglo dodati da je taj fakt za aljenje. 1 O uzroidma ratnog oduevljenja. Opti uzrok. - Oduevljenje izazvano mobilizacijom ne znai samo patriotski elan. - Posebni razlog koji je pokretao Srbe i ta je znaila njihova gotovost da se rtvuju. - Pokreta akcije protiv Turaka nije bila mrnja, strast koja nije u instinktima nae rase i njenim tradjama Da u ljudskim akcijama razum igra neznatnu ulogu, a da su one, naprotiv, upravljane strastima iz pro-losti, "davnanjim vojskama atavizma", da neki narodi nose u sebi klice predakih instinkata i snage mrtvih, to nam kao i g. Le Bonu, izgleda do oiglednosti potvreno i odostovereno u dananje vreme, i posle velikih dogaaja to su minuli. Ali mi smo svedoci jednog, moda udnog, odstupanja u ovome i smatramo da ova pojava zasluuje da se proui duboko, svestrano, nepristrasno, i u onom istom naunom interesu za koji se svesrdno i odavno zalae ovaj filosof. Mi se ne poduhvatamo, uosta-lom, da tvrdimo nita drugo za Srbe do ono to g. Le Bon istie za svoj narod, o kome veli da lako zaboravlja antipatiju; i mi isto tako izjav-ljujemo: da Srbi nisu mrzeli Turke ni kolektivno ni nikako, mislei na veinu srpskog, slobodnog na-roda koji se s njima borio i pobedio ih, jer je re o nasleenoj mrnji i jer je sasvim mali broj bio, u borbi protiv Turaka, onih Srba to su se pod njima nalazili do osloboenja 1912. godine. I srpski pukovi, kao i oni bugarski, koje pisac navodi, juriali su bajonetima na turske topove, to su bljuvali karte, pa su, neretko, u tim juri-pma gubili i vie od polovine svojih efektiva. Ali, da li je ovaj polet bio zaista posledica istin-ske mrnje i izraz one strasti stvorene vekovnim ugnjetavanjem? Da li je to bio nasleeni ar to se razbuktao, kad ga je

razgrnula mlada generacija od-reena da se sveti? Je li iz njih, tih osvetnika. 14 zbilja izbijala snaga one strasti? - Mi emo poku-ati da iskreno analizujemo naa oseanja; i mi smo slobodni da zahtevamo od Srba da se, zajedno s nama, podsete najintimnijih pokreta svoje due to ih u ono vreme, koje nas interesuje, osetie; unapred tvrdo uvereni, ta e odgovoriti sebi i g. Le Bonu. Polazei na granicu ili ulazei u borbu, mi smo prosto imali iluziju da mrzimo Turke. Mi smo poznavali svoju istoriju, koja nas je uila o stra-nim patnjama naih predaka pod Turcima, i po-neli smo jedno vaspitanje, sasvim razumljivo kad se zna da smo imali jo neosloboene brae to trpe, koje se sastojalo u tome: da imamo razloga da mrzimo Turke. Ali, zar pri svem tom, ne ose-asmo svi da ih ne moemo mrzeti dok ih ne upo-znamo? I sve dotle dok ih ne upoznasmo vladala je naim biima jedna obmana ula i duha, po-kretala nas je jedna zabluda da ih mrzimo. A tek onda kada smo ih upoznali stvarnost nas je uveri-la o prividnosti jedne strasti, koja nikad nama nije vladala. - 1912. godine nacija bee gotova za uzvienu borbu. U rat protivu Turaka Srbi su poli sa nezapamenim oduevljenjem. Mi smo se uvek, s predanim naporom, trudili da proniknemo i tano prouimo razlog onog oduev-ljenja, povod one retke radosti, koja bee iskrena, i one besprimerne gotovosti, da se bez ustezanja, bez tuge, smesta napusti onaj normalni, naviknuti, tihi ivot, da bi se zamenio za ovaj naporan, opa-san i muan, kome se ilo u susret. Je li to, da se ponova upitamo, bila strast za osvetom? Je li taj bes, a to je znaio bes, bio izraz, oduka vekovne mrnje? Koliko je taj po-let bio duh predaka, izraz nacionalnog bola ili tenje za osvetom linih nepravdi? Oduevljenje izazvano mobilizacijom, mi sma-tramo, nije znailo samo patriotski elan. Mi razlikujemo dva glavna uzroka ovom ratnom oduevljenju: prvi opti, drugi posebni. Posle duih perioda mira, naroito, nerazgo-vetnu radost za rat izaziva kod ljudi saznanje o cromeni jednolikog, naviknutog, punog sitnih bri15 ga ivota. Taj ivot, kad ga gledamo sad, tj. iz rata, kad ga posmatramo preivljenog, kad ga pre-lazimo u uspomeni, izgleda nam zaista lep, aro-ban, rajski. Ono za im se najvie i udi, posle dugih, prepaenih ratnih godina, to i jeste ba taj isti ivot od koga smo ranije sa zbunjenom radou, utekli. Ali onda, onda on nije izgledao ni tako lep, ni tako arobai, ni tako rajski. Sa svojim sitnim, dosadnim brigama, koje su nas gric-kale, sa svojim nezgodama, eaplitanjima, svako-vrsnim razoaranjima i neverstvima, on nam je onda bio nesnoljiv, suhoparan, zaguljiv, inertan. Rat je trebao da znai kraj takom ivotu, odmor od njega, spas od njega. I eto otuda radost, zbunjena, maglovita, nerazumljiva; puna neke golicave, nejasne nade, oekivanja, slutnje i ak jedne nove drai da se ovek okua i u opasnosti. A zatim, rat ne doputa samou, tj. prisebnost, on revnosno progoni misao; sreenosti, razmiljanju, razgovoru sa samim sobom ima u njemu malo mesta, a sve to godi ovejoj prirodi. On namee stalno uposlenost, on nudi raznolikost, on svojom hukom i bukom ome-ta kritiki duh, dri oveka u polusvesti, ne da mu da se pribere, da doe k sebi; on je ono 1e tgasaz o emu govori Paskal, i to u najpunijem znaenju. A ovek eli razonoenje, i veruje da e ga u ratu nai. To razonoenje sastoji se, meutim, u jednom produenom uzbuenju, u jednom stanju nervne afe-kcije; jer rat to je emocija. Dua u njemu ima skoro iskljuivu re: ona govori kroz suzu, kad se zdravimo sa svojima, polazei na granicu, ona trne, kad ulazimo u borbu, ona se ledi, kad posmatramo grozote na bojnom polju i drhe, kad tamo odnosimo pobede; ona brine brigu. Eto u toj tenji za razonoenjem i u tom predo-seanju i nadi o ugodnosti koja e, verovatno, na-stupiti, kad se bude ivelo samo afektivno, nala-zi se, ini nam se, prvi opti razlog ratnog odu-evljenja.

Jedan posebni razlog pokretao je Srbe. Oni nisu oseali line nepravde, da bi ih svetili, niti su imali linih razraunavanja s Turcima, s kojima pre rata nisu ni imali mnogo dodira. Prvi put 16 u ivotu oni su ih, moda, videli iza svojih gra-nica, prvi put u ivotu oni su ih upoznali u borbi. Doista, moe li onda biti rei ma o ka-kvim individualnim interesima, o kojima govori g. Le Bon, i treba li se na tome jo zadravati? Ostaje nam, zatim, da se iskreno upitamo: moe li se, i ukoliko, priznati nacionalni bol kao onaj pokreta? Tu bol, ma to bio i onoga koji je sa-svim blizak, moe li uopte da odlui na J"edno dugo i teko preduzee, na onakve rtve, na jedno tako muno i beskrajno stradanje, kao to je ono koje nudi rat? Zna se, istinska uestvovanja u tuem bolu ne traJ-u dugo. Iako katkad mogu da budu estoka, ona su uvek kratkotrajna i ona su ide-alna. Nacionalni bol trebao bi da znai bol brae, zbog bratekih patnji. Upitajmo se iskreno, ali sasvim iskreno: je li kadgod takav bol u nama stvarno i razgovetno postojao, u kojoj meri, za koje vreme, u kome ba obliku duevnog pokreta? I kad smo se mi, naroito, iskljuivo, i to u intim-nosti, bavili njime, kad smo njime osobito bili mueni? Samo kao nesvesna atavistika tendenciJ"a ovaj bol, moe se rei, imao je svoj udeo u onom ratnom oduevljenju. - Jedno sasvim razlino ose-anje pokretalo nas je: to je predaki duh koji nas je stalno podseao na velike napore od pre jednoga veka. Mi smo imali pretke ije samopouzdanje nije nikad nadmaeno. Sa sopstvenom natovenom sna-gom, bez saveznika, bez sredstava, bez iije pomoi, svetu J"e to poznato, uspeli su oni da raskinu lance vekovnog ropstva. Kad patnje behu dostigle vrhunac, oni se podigoe uspravljeno, neustraivo, s pouzda-njem u svoJ"e sopstvene moi. Te moi behu male. Ali ovi prosti seljaci hteli su slobodu poto-poto, i stvorili su je. A njihov pokret, poznato J"e, bio J"e jedan odjek J"edinstvenih napora oeva g. Le Bona iz 89. Eto takvim SVOJ"IM precima, to besprimernim, nesalomljivim snagama stvorie svoju domovinu, mi smo se neiskazano ponosili. Prema njima mi smo uvek oseali jedan dug koji bee u tome: da se ouva i nastavi njihovo divno delo. Naa zahvalnost njima i nae divljenje za njih znaili su ono gemenito 17 uzbuenje potomaka za pretke. Zahvalni za nezavis-nost, KOJ"U smo uivali, mi smo se divili snagama s kojima su je oni za sebe i za nas zadobili; mi smo hteli da pokaemo kako i mi te snage imamo i kako smo na te napore i sami gotovi; i eto to je rodilo nae oduevljenje. To oduevljenje znailo je, dakle, nau rodolju-bivu netrpeljivost i da smo DOSTOJ"NI da nastavimo njihovo delo. Mi smo prosto hteli da budemo njihova dostojna deca. I utoliko, eto, na polet znaio je duh naih predaka. Taj duh, sa onom potajnom ra-dou, zbog promene ivota, sa onom linom eljom da se oprosti onog redovnog, nesnosnog stanja i li-nom, intimnom nadom da e se novi ivot dopasti, stvorio je ono ratno oduevljenje, koje se poJ"aalo seanjem na bolove J"O neosloboene brae. Sa ovakim oduevlenjem srpski je narod napao Turke i vodio mune i krvave borbe 1912. Voen SVOJ"IM astoljubivim efovima, kojima je, ba pro-tivno miljenju g. Le Bona, bila razumljiva i poli-tika potreba, on se ustremljivao, on J"e juriao, on je pobeivao. S onim uroenim ponosom i jednim ste-enim oseanjem dunosti i pokornosti, animiran uspomenom na slavne pretke, on je imao tenju da bude i od njih bolji; i on je iao ba u ime disci-pline, to ne bi hteo da primi g. Le Bon; on je iao jer J"e znao zato je potrebno da bude pokoran; on J"e iao jer je verovao, ali nije iao to je mrzeo. A u borbi je Ja utopljeno. Ko je taj to tu strogo sudi o svojim postupcima, ko je tu to strogo zna ta hoe? Jedna samo re, i ovek ini neto, kao da ga J"e za to priugotovljavao ceo ivot mrnje; Jedan samo pogled, i ovek ini neto, kao da ga J"e za to pripremio ceo ivot ljubavi. Ova kontradikcija uslovljena je momentom, okolnou, sluajem. To je ono to ini radnju ili akt kao mrnju ili kao ljubav, jer to nije ni istinska mrnja, ni prava sim-

patija; to samo na njih lii, i to je jedno raspolo-enje koje nije ni svesno ni verno, ve proizvod Jednog momenta bez iskrenosti, bez prirodnosti, bez dubine. 2 18 Moe li se, zbilja, po tome tano ceniti ovek, koji, zbog prilika u kojima se nalazi, ne moe da vlada sobom, i koji je, katkad straan jer je kivan na nov, ve omrznut ivot i zato spreman da uini odgovornim svakoga; katkad poboan i blag, kad su mu svi dragi, pa i neprijatelj, a as ravnoduan prema svakome i prema svemu. A kad smo upoznali, mi smo se uverili da nikad nismo mrzeli Turke. Zaista, kad ovo tvrdimo mi ne bismo ni pokuali da uveravamo samo isecima iz novina i citatima male vanosti. Sve nae dokaze mi smo pribirali na izvoru, iz prve ruke, na onim, za veinu pisaca mranim mestima koja su, istina, svima pristupana, ali kojima se tako retko pri-stupa. Mi smo ih prikupljali tamo gde se ljudska dua jedino u potpunoj otvorenosti ispoljava i naj-iskrenije ispoveda. Mi moemo za Srbe rei isto ono to je Hanri Poenkare, gozorei jednom prilikom o Moralnoj uniji, kazao za svoj narod. A on je tada rekao: "Francuske armije borile su se uvek za nekog i za neto, a ne protiv nekog" Poslednje misli, str. 255. 1912. godine Srbi su znali da se bore za jednu na-cionalnu potrebu, i tu potrebu, koja bee [od] ivotne vanosti, oni su dobro oseali i potpuno razumevali. "... Svaki seljak znao je, uostalom," pie E. Denis, koji nas bolje poznaje od g. Le Bona, "da su njegovi neposredni interesi u pitanju: ako se ne srui barijera iza koje se uje poziv mora, on e se morati pokoriti uslovima koje e mu diktirati austrijski carinik, on e biti eksploa-tisan maarskim Jevrejinom ili pograninim vete-rinarom, njegove e se ljive ubuati i njegovo ito ostae neprodato" "Velika Srbija", br. 236. Obaveteni, pored toga, o neuporedljivo nesnosnom stanju svoje jo neosloboene brae u starim zemljama svojih predaka, oni su uviali: da je as bio kucnuo za njih da se u toj borbi, za onu potrebu i za ovu brau, angauju. Na taj nain, i onako isto kao Francuzi, prema Poenkareu, oni su se borili za neto i za nekog. Doista, Turin bee na vekovni neprijatelj. Ovaj Turin kao gospodar hrav je, ohol i nemilostiv. 19 Ali o njemu kao takvom mi smo samo sluali. Mi, osvetnici svojih predaka, nismo osetili njegova zla, ni njegovu oholost, ni njegovu surovost. Pobeen, mi smo se o tome uverili, on nije ni osvetoljubiv ni odvratan; naprotiv, on je blag, lojalan, mek, dobar. Kad smo kao pobedioci prolazili kroz osvojene zemlje i varoi naih predaka, mi se vrlo dobro seamo: prvim utiscima uznemireni ovi nai ne-prijatelji, ubrzo, postae prisebni, tihi; a iz njihovih pogleda itasmo tada ono njihovo "Ksmet". Hoda je i dalje pevao Alahu, dok su verni, skrte-nih nogu, iz svojih niskih duania rezignirano posmatrali: kako jedan nov ivot, koji oni ne vole, izgoni onaj njihov lenji, naviknuti, jednoliki. Pa ipak oni se nisu bunili, jer su verovali da je to "Ksmet". I zato to su se tako ponaali, mi ih nismo mrzeli. Setimo se tu naeg vojnika i sutra-dan po pobedi. U istim tesnim duaniima on sedi, poto je jue krvavo zauzeo varo, pored Turina, koji ga ozbiljno i s uenjem posmatra; nudi mu "da zapali", iako ne zna nijednu tursku re, "raz-govara" s njim, pokazujui rukom koliko ima dece i kolika su ona. Daleko od toga da mu lice izraava mrnju, preziranje ili oholost pobedioca, ono, na-protiv, odaje dobroudnost i meku duu; on se od-mah sprijateljio. Jer onako isto kao kod Francuza, prema Peladanu, kod njega pobeda raa velikodu-nost. Koliko smo puta bili prisutni ovim "razgo-vorima" i koliko smo puta uli od Turaka koji su znali da govore srpski, da kau: "Aferim, na sablji smo vam oteli; na sablji ste povratili." Ali mrnju nigde nismo mogli sresti. A kad smo od pobedioca postali pobeeni, kad smo klonuli od umora, iscrpeni, pod groznim teretom duevnih patnja, prolazili kroz one iste varoi i sela, mi

smo opet posmatrali ove Turke, a iz njihovih oiju i u njihovim pogledima itali samo ono njihovo veliko "Ksmet". Kako smo ih onda mogli mrzeti? Onakvi kakve smo ih mi upoznali, poto smo ih pobedili, ili posle naeg poraza, oni nisu izgledali ni surovi, ni ravi, ni ugnjetai, ni osvetoljubivi, ni podmukli. I zato to nismo uli njihov krgut 2 20 zuba, niti videli njihove mrske poglede, mi ih nismo imali rata mrzeti. A da li smo mi narod koji mrzi i kome je jedini ideal da masakrira treba pitati ba njih, ove Turke koji su nai vekovni neprijatelji bili. Kad nas oni optuie za zverstva? I da li oni isticahu ma kad surovost naih predaka, onih to su od njih nabijani na kolje, klati, rastrzani; i njihovu besomunu, krvoednu, divljaku osvetu? Gde su ti dokumenti? Gde su bili ti svedoci do sada? Gde su pobrojani njihovi zloini koji bi bili zasluni opteg gnuanja? Gde je najmanji gus izvan praved-ne odbrane, kojoj pribegoe nai preci? Ubijahu li oni decu i neja svoga ugnjetaa? Ko je kadgod na to ukazao? Jesu li silovali, jesu li muili glau, jesu li oni nabijali na kolje? Jesu li inili sve ono to je prema njima injeno? Niko im to nikad nije prebacio. Ali neka je ove mrnje i bilo i neka je ona tada bila i estoka, to je sve, moda, bilo momentalno, prolazno. Ko vrlo malo poznaje Srbe taj je morao uoiti njihovu osobinu da brzo prataju. Prijatelj srpskog naroda, vajcarac g. Rajs podvlaio je u vie prilika ovu njihovu osobinu. G. Le Bon citirao je g. Morisa Donaja, koji na-vodi da su ve mnogi Francuzi zaboravili surovosti nemake, "o kojima se nekad toliko govorilo: ... u jesen 1914" Prve posledice rata, str. 121. Ah, pa to isto mi traimo da se veruje Srbima. Zar oni ne behu skoro sasvim zaboravili Slivnicu? Zar je tako bilo sa Bregalnicom? Setimo se ipak Elzasa i Lorena. Uostalom, meu nama Srbima, to se Turaka tie i otkako smo ih upoznali, nikad ovo pitanje nije bilo sporno. Postoji gotovo jednoduna saglasnost o tome da ih ne mrzimo. I mi bismo, moe biti, i-nili neto sasvim izlino, ako bi se zasada na ovome due zadrali. ekaju nas, meutim, mnogo zamanija pitanja u koja tako arko elimo da se upustimo, a odgovor na njih, nadamo se, obuhvatie i sve ono, to nas u ovom pogledu interesuje. Mi nismo mrzeli Turke. Potrebno je prouavati nae narodne pesme, da bi se o tome steklo jedno sigurno uverenje, 21 da bi se mogao izrei jedan pouzdan sud. Onaj ko ih je ozbiljno prouavao taj se u tome nikad nije kolebao i dvoumio. Profesor A. Serenzen u svojoj vanoj raspravi o srpskim narodnim pesmama "AGSU g b1au1bse RPo1od1e", XVI, 69 karakte-rie junaku narodnu pesmu i veli: da u njoj ne vlada "strasno uzbuena dua", nego "mirno, naivno oseanje". "Stoga nema mrane mrnje na neprija-telja svoje vere i naroda, ali ima radosti od sveg srca, kad ovaj doe u nevolju, kad ga pobede ili ubiju." I to kae jedan stranac iz naroda koji nam je neprijatelj. Mi nismo mrzeli Turke. I mi podseamo, uzgred, na jednog od naih najveih na-cionalistikih pisaca, Stevana Sremca, koji je u "Ibiagi", sa puno simpatija, ocrtao njihovu du-evnost. Mi ih nismo mrzeli. Bilo bi veoma potreb-no da se ba oni o tome pitaju; oni, iz svih varoi Stare Srbije, kojima u odstupanju 1915. Srbi, meu njima mnogi oficiri, poveravahu svoje porodice, ne mogui ih voditi kroz Arbaniju i ostavljajui ih sa punim pouzdanjem da ostaju kod prijatelja; oni iz Tirane, na primer, kojima srpski oficiri 1913. naruivahu specijalne radnike ak iz Debra, radi opravke njihove damije koja bee gromom poruena; oni, na Solunskom frontu, koji se, pored mnogo-brojnih vlasti to se tamo nalaahu, najradije obra-ahu za zatitu srpskim vlastima; i svi oni, naj-zad, sa kojima su Srbi ma kad u dodir dolazili. A moe li se nai ona vera i ona panja kod ljudi koji se mrze do istrebljenja i da li je mogue ono poverenje pored smrtne mrnje? I mi podseamo na isto odstupanje 1915. sve one, koji behu oevici kad turske ene dodavahu hleb, ispod svojih vratnica, naim izgladnelim vojnicima. I mi moramo

da se pitamo: da li se ovo moe initi jednom omrznutom narodu? Naslee je rezime predakog iskustva. Mi smo se uvek pitali, na koji je nain mogla da iezne, Da nestane, da se ugasi ona mrnja, ako je posto-jala? I, udubljujui se u duu naih predaka, mi smo, zatim, osetili kako nam se namee drugo pitanje: jesu li oni, uopte, i bili sposobni da mrze; je li, doista, ova strast ma kad bila u instinktima 22 nae rase i njenim tradicijama? Srbi koji, u da-nanje vreme, podnose neuporedljive patnje, imaju obiaj da kau: mi smo stvoreni da se muimo. I muei se neuveno oni nikoga ne mrze. Zar je, zbilja, nemogue da su njihovi preci, u svojim mu-kama, isto tako gledali jednu nunost, jednu viu kaznu ili jednu dunost, neminovnu i neshvatljivu, ali dunost da trpe do boljih dana? Otkud bi, inae, bilo mogue da njihovi potomci tako brzo, u tako kratkom roku, izmene sasvim prirodu svoje due, svoj karakter? A ako mrnja u srcima njihovih pre-daka nikad nije postojala, zar su je oni mogli na-slediti? Jedna zabluda o mrnji prema Bugarima. - a je nova istorija Srbije. - Dva razliita mentaliteta esto smo svi potpomagali jed istu zabludu, esto su nas saveznici pitali: "Vi mora da straho-vito mrzite Bugare?" A mi smo im neiskreno odgo-varali: "Da, iz dubine due." Mi se tada nismo poznavali. U intimnim razgovorima, koje smo s njima vodili u toku rata, nita, u poetku, nije tee bilo nego ubediti ih: da mi sa zarobljenicima, to ih u borbama zadobivamo od ovog neprijatelja, ne postu-pamo surovo. U takvim prilikama oni su se uvek nepoverljivo smeili, i tapkajui nas po ramenima dobacivali nam: "Znamo, znamo, vi im valjano vra-ate zajam." I oni nas, zaista, dugo nisu poznali. Ali ima li tu ega god udnog, kad se zna da se mi sami nismo poznavali? Nikad, moda, jednom narodu nije mogla biti uinjena vea pakost, niti se mogla prouzrokovati zamanija nesrea od one, koju su nama uinili Bugari. Zbog njih, groblja su nam ea od sela Ma-edonije, po kojima smo se, u izgnanikoj tuzi, potu-cali godinama, kvasei besane noi suzama; zbog njih, umirali smo u ropstvu; zbog njih, umirali su 23 nam i gladovali, umiru nam i gladuju na ognjitu; zbog njih... ali svi to, bar, najbole znamo. Potrebno je da se setimo ponova svih svojih ne-srea, ako je to mogue; da ih pobrojimo jo jedanput, da opet zagledamo u svoje grozne, krvave rane? I tada: imamo li puno razloga da smrtno mrzimo Bu-gare? I suvie, zar ne? Ali mrzimo li ih? U Arbaniji smo 1915. pisali u "Dnevniku": "Mi mrzimo one koji ne mrze Bugare." A posle toga puno puta kuano je nae srce, i moralo priznati da ne ume da mrzi; puno puta polagala su ovaj ispit pred nama i druga srca i dokazala ovo isto. Mi izuzetke imamo na umu. Ako je kogod hteo da, u tom pogledu, upozna Srbe, najbolje bi ih upoznao na Solunskom frontu, gde ee oni ve vie godina nalaahu van otadbine. Mrzeti, to je: imati uroenu, neobuzdanu, nepomir-ljivu i smrtnu odvratnost prema nekome; a u jesen 1916. prilikom srpske ofanzive, zemljaci g. Le Bona zgranjivahu se gledajui: kako njihovi saveznici zarobljenim bugarskim vojnicima dele svoj hleb, eeto nedovoljan i za same njih, i kako ove blago i drugarski raspituju o mestima kroz koja prola-ahu i o tamonjim prilikama; mrzeti, to je: sa izrazom divljakog besa gledati omrznutog, a istom prilikom, zemljaci g. Le Bona behu oevici, kako se bugarski ranjenici nose na mazgama, paljivo vo-eni od bolniara, dok pored njih malaksalo kora-ahu srpski ranjenici, nimalo lake ranjeni od ne-prijateljskih; mrzeti, to znai: imati odvratan uas od nekoga, a na Boi 1916, i docnije, o velikim praznicima, srpski vojnici primahu, u svojim rovo-vima, posete svojih neprijatelja, koje gostie po srpskom obiaju. Ali mrzeti, osim toga, pretpostavlja jedan tano odreen subjekt, koji je uinio nepravdu ili vie ovih koji su nepravdu uinili. Ko je taj ili koji su ba ti, iz jednog naroda, to su ui-nili

nepravdu? Ne mogu se mrzeti svi, jer mrnja je, na izvestan nain, jedna koncentrisana niska strast. Protiv koga i kako je mogue da se koncen-trie ova strast? Na koga ona da se izlije; ko je taj to je, upravo, zasluio da ga ona pogodi? Eto tu nemo poznali su svi oni to su traili krivca, 24 pa, umesto njega, nalazili jadnike to preklinjahu u ime svoje mnoge, male i mile dece, u ime svoje sirotinje, u ime svoje silne i arke elje za ivo-tom, u ime svoje neodgovornosti i nevinosti, u ime dunosti koju su vrili i prinude pod kojom su je vrili. Nepravda koja se ini kolektivno umanjava jainu strasne odvratnosti; ona ovu odvratnost menja u jedno oseanje preziranja. I zato to se ne nalazi precizno odreeni krivac, odvratnost se rasplinjava u jedno oseanje koje je vie od strasti, u kome se dua nad njom uzdie. Jer, poznato je: za relativno malu pakost ili nepravdu ljudi se, u obinom ivotu, smrtno omrznu. U kome bi stepenu jaine onda tre-balo da postoji mrnja, zbog nepravdi kao to su one koje se ine kolektivno i ije su posledice bes-krajno strane? ovek izgubi sve, i porodicu i ognjite, sve zato je iveo, i on jadikuje i okriv-ljuje i sebe i roditelje i Provienje i neprijatelje, sve podjednako. On ne zna koga treba da krivi, koga da mrzi. Krivac nije odreen, i nije jedini, i tako: nije uvek mrnja ono kad ovek misli da mrzi. Osobina Srba da su nesposobni da mrze nije ostala nezapaena od stranaca. Englez N. V. S. Polar iznosei svoje utiske o Srbima, napisao je: "Srbi su prirodni, prosti, gotovo kao deca u njihovim pravinostima-estitostima; Srbin je plemenit do pogreke, ljubazan sa svojim susedom, ak i sa svojim neprijateljem... Uz prkos njegove vojnike osobine, on nije ni individualno ni ukupno agresivan i ne eli osvetu, ve obnavljanje svoje otadbine. Tako isto on ne dri svakog ponaosob, Nemca ili Austri-janca, kao neprijatelja, ali jasno pravi razliku izmeu istih instrumenata rata i onih na visokim mestima, koji su odgovorni za nesreu. Taj dobar opti smisao pravi ga jednom istom vrstom borca i kavaljerom jednoga neprijatelja koji mu je upro-pastio otadbinu... ima neto zadivljujue ak do skromnosti kod tih srpskih vojnika, rekao je jedan francuski general" "Balkan NJus", "Srpski vojnik", pretampano u "Ratnom dnevniku", br. 33. On je ar-ko eleo obnavljanje svoje otadbine, to je sve. To oduevljenje za tim: da otadbinu vidi ponovo slo25 bodnu, napravilo ga je stoikom i onako isto kao kod puritanaca, po Makoleju "oistilo je njegov duh od svake prostake strasti ... jedan nadmoni oseaj podvrgao je sebi... mrnju, slavoljublje i strah" Ogledi, str. 46. G. Le Bon je pisao: "Ono to se zovu aspiracije sviju ovih naroda, to je jedino elja doepati se teritorije svojih suseda i masakrirati to je mo-gue vei broj ovih" Evropski rat, str. 108. Kako je ovo pogreno to se tie Srba, a kako je, meutim, bilo lako poznati njihovu jedinstveno prostu istoriju, pa izbei da se o nju tako svirepo ogrei! A ta je znaila ova istorija od poetka prologa veka do danas? "Istorija Srba, to je napor Srba. Cela istorija Srbije", rekao je jednom prili-kom ozef Rajnah, "to je napor za nezavisnost." Ona je prosto znaila napor jednoga naroda da zadobije pravo na ivot, da zadobije slobodu i trud da se ova sloboda ouva. Prvi i drugi ustanak 1804. i 1815, ratovi 1876, 1878. i 1912. predstavljali su napor za osloboenje. Mi smo ve rekli ta je znailo podizanje naih predaka u poetku prologa veka, podseajui g. Le Bona na svoje pretke iz 89. I nama je poznato njegovo miljenje o ovom naporu njegovih predaka, nekorisnom, jer bi "ponjevena dobit po cenu tolikog ruenja bila zadobivena docnije, bez toga napora, prostim hodom civilizacije" Francuska revolucija. - Predgovor II. Ali mi ne mo-emo nikako da vidimo: kako bi, i kad bi nai steeni rezultati bili moguni bez krvavih preg-nua naih predaka i prosto u oekivanju razvoja civilizacije, od koje tako daleko bee narod koji je gospodario. O velikoj Francuskoj revoluciji po-stoje, uostalom, mnoga i razlina miljenja. No mi smatramo da smo u potpunom pravu kad zahtevamo samo jedno: da se prema naim precima bude podjed-nako pravian kao

i prema Francuzima iz Revolu-cije. I ako se osudi deo, neka se osudi i celo; a ako se odobri uzrok, neka se odobri i njegova emanacija. Zbilja, napor da se oslobodi jednog neupor[ed]ljivo nesnosnog stanja, kakvo je bilo ono u kojima su se nalazili nai preci, moe li se obeleiti jedino tenjom da se masakrira to vei broj neprijatelja? 26 Pre g. Le Bona niko to nije tvrdio. Naprotiv, niko ak nije propustio da se tom naporu divi. A ta dalje prua ona istorija? Ona prua 1885. Jesu li ovaj rat s Bugarima hteli Srbi? Odluno Je utvreno da ga nisu hteli. NJega J"e hteo njihov vladalac sa njihovim upravljaima. Pod kakvim uti-cajima i da li su oni bili u pravu, to ovde nije vano. Ali narod, niti je hteo rat, niti J"e razumeo njegovu potrebu. 1883. jedan deo naroda bee u po-kretu protivu jednog samovoljnog unutranjeg reima koji ga je pritiskivao. 1885. pred rat ovaj narod je nezadovoljno utao. Iz toga vremena nije zabeleena nijedna javna manifestaciJ"a, makar i najmanje nje-gove grupe za rat. A kad J"e rat planuo, svesni pravog raspoloenja u zemlji, upravljai se ak nisu usu-dili da ceo narod u njemu angauju. Poznato J"e, da je stalni kadar, pojaan samo nekim delom rezerve, jedino i sainjavao tadanju snagu koj"a se borila. Neposredno posle rata, KOJ"I je, uostalom, trajao vrlo kratko vreme, i ba iz razloga to narod ovaj nije hteo, vladalac je pokuao da abdicira. Sklonjen da tom prilikom odustane od svoje namere, on je abdicirao docnije, ali je razlog njegovog akta ipak ostao isti. Ako ovaj njegov vladalac, ako kralj Milan to nikad nije mogao, njegov narod zaboravljao je postepeno Slivnicu; a dok je on nju zaboravljao dotle su ga Bugari, onako isto kao Nemci Francuze posle Se-dana, omrzli ba posle Slivnice. Naprezanja njegove inteligencije za bratski savez s Bugarima, i pored poznatog neverstva 1897, nastavljena su i behu oso-bito snana 19041912. kada definitivno dobie izraza. Na Jedrenu, iskreno ubeeni u potrebu zaJ"ed-nikog rada, Srbi su nemilice prolivali svoju krv. Zaista, mi smo neizmerno bili ubeeni: da Je celome svetu Dobro poznat 17. J"uni 1913, kada su Srbi, bez obJ"ave rata, muki bili napadnuti na Bregalnici. Nije bilo Srbina u to vreme, koji J"e vero-vao u mogunost jedne noi, kao to je bila ova 17. juna. Kako su nam jo u sveoj uspomeni dani, koji su joj prethodili. Vraajui se sa pobednikih mareva, 27 ponositi sa vitekih pobeda nad Turcima, mi besmo doznali o sporu koji je iskrsao. Ali nas koncentra-cija, koja je vrena na granicama naeg jueranjeg saveznika, nije mnogo zabrinjavala. Neverovatno nam je izgledala mogunost da se spor ima raspraviti oruanom rukom. I, oekujui da se on raspravi arbitraom, koju smo traili, mi smo mirno spavali one noi kad su iznenadno riknuli izdajniki to-povi. Zaprepaeni, i u nesumnjivom poloaju pra-vedne odbrane, Srbi se tada ustremie, u ime toga prava, s jedinstvenim poletom. A iz ovih krvavih borbi to su voene, oni su izili kao pobedioci i izneli obraz jednog retko humanog protivnika, ije ponaanje, u tom pogledu, i posle sviju svirep-stava konstatovanih u velikom sukobu velikih na-roda, nije trebalo da ostane neprimeeno. Ali iz ovih istih borbi, sa toga istoga razbojita, poznata su svetu strana svirepstva. Zna se o masa-krima to su ih Bugari tada vrili, i poznato je kako su oni izmeu Srba sa kojima su se borili, traili naroito one koje poznavahu sa Jedrena, da bi ih bez potede sekli na parad. Ova nedela poznata su, verovatno, i g. Le Bonu koji bugarska zverstva uvek naroito istie. Jedna samo stvar os-taje za nas neprekidno neshvatljiva: zato g. Le Bon daje svima nama bugarsku ocenu; zato on tako olako daje jedno generalno miljenje o svima balkanskim narodima, koji se tako duboko razlikuju? A da je samo hteo da baci jedan povran pogled na istoriju Srba i Bugara, morao bi uoiti: da je od mnogih ratova, to su ih ova dva naroda vodili, jedan jedini, onaj 1885, koji su Srbi objavili Bu-garima, a koji oni nisu

hteli, ve njihovi uprav-ljai; da su vie srpskih vladalaca, u stalnoj tenji za mirom, i samo u interesu toga mira, stva-rali rodbinske veze sa bugarskim vladaocima, da bi i na taj nain doprineli dobrim odnosima sa jednim narodom koji je uvek bio muen grozniavom strau za borbom; da su srpski vladaoci, zatim, sa svojim narodom, potpomagali stvaranje bugarske nezavisnosti i da su, u nekoliko mahova, napadnuti od Bugara i poto bi ih pobedili, pratali ovima i vraali 28 im osvojene zemle; on bi se u toj istoriji morao zaustaviti na uzvienoj linosti jednoga Rastka Ne-manjia, koji bee ulagao najvei trud da se stvore to bolji odnosi prijatelstva izmeu ova dva naroda sa raznim poreklima, raznim prirodama i razliitim mentalitetima, i da je jedan od njih zbilja onakav za kakve je on uzeo sve balkanske narode, ali da drugi ba nikakve slinosti sa njim nemaju. Ovi su se narodi masakrirali, to je istina. Ali je du-nost, pre svake osude, da se proue dokazi o svaijoj odgovornosti, dokazi tako obilni, tako jasni, tako pristupani, bar to se tie novije istorije. Srbi nisu hteli ni rat od 1913. Kakva iluzija, kad smo verovali da je bar to bilo poznato celom svetu! Ove godine, Srbi su se branili; a u isto vreme oni su hteli da kazne jedno odvratno never-stvo suseda svoga, njegovu podmuklost i njegovu sme-nu grandomaniju; njegovu sebinost, neoseajnost, ne-umerenost i surovost; saaljevajui neprestano nje-govu nedoraslost da uvidi zajedniki interes i po-trebu bratske lojalnosti. 1913. merile su se zaista dve jedinstvene snage. U priblino jednakim fizikim moima, ishod je odluila moralna energija Srba, za koje je ovo krvavo pregonjenje znailo rivalstvo. Na narod bo-rio se tada kao takmac, viteki; on je hteo da po-bedi, jer bee u pravu; on je hteo jo da pobedi iz ambicije, ali ne iz mrnje. Sa ovom pobedom iz 1913. Srbi su se rado ponosili. 1915, pred opti napad na Srbiju, moral onih trupa, koje su sa raz-nih taaka severnog fronta urile za koncentraciju prema Bugarskoj, bio je nezapamen. Ko je god, u to vreme, posmatrao na narod morao je biti ubeen u njegovu nesalomljivost. Trebalo se tada, jo jedanput, poneti s Bugarima; onim istim, koje on jedanput bee pobedio. Jo svee uspomene iz slavne 1913. inile su tako snanim njegovo pouzdanje da se u uspeh, izgledalo je, nije smelo ni posumnjati. Ali pesma, s kojom je on hitao bugarskoj granici, a koja je umukla im se doznalo o napadu sa svih strana, nije bila pesma koja je izraavala mrnju, ve koja je znaila ponos, plemenitu ambiciju i jedan pravedan gnev zbog ataka na slobodu, koja ga tako skupo bee 29 stala, gnev protivu naroda za iju se slobodu on bee borio. U Bugarinu Srbi su nalazili dostojnog takmaca, u pogledu junatva, i oni su to uvek priznavali. Mi najbolje znamo kad smo 1915. godine uzdisali-"Ah, da su Bugari sada s nama!" Ali u pogledu mentalnom ovi se narodi nisu razu-mevali. Oni se i nisu mogli razumeti. Jer Bugarin, to je komita. Taktikom komite on se slui u svima prilikama ivota: komita u borbi, komita u poli-tici, komita u nauci, komita u privatnim odnosima. On sve radi podmuklo i iz zasede. Zaseda to je sav njegov smisao, sva njegova snaga i mo. Mentalitet celog bugarskog naroda to je komitski mentalitet. Bugarin predstavlja zver to se po nudi privre-meno pripitomila; zasad bez uslova za meunarodni i drutveni ivot; bez asti, bez astoljublja, bez smisla za umetniko, za lepo, za ideal; on je neist, neveran, nezahvalan, uobraen, bezduan, drzak, dr-zak, drzak. U uporeenju sa Arbanasom, ovaj drugi je beskrajno poten i human. NJegov karakter, to je njegov temperamenat i nita vie od toga. On se nikad nije trudio da se stvori, da nadmai in-stinkte svoje prirode; naprotiv, on se starao da ih razvije i ojaa i on se vebao da otvrdne svoje srce i da ga uini neosetljivim. On se odlikuje jednom specijalnom, animalnom strau: da uiva i da se naslauje pri najveim mukama svoje rtve. Poznat je primer koji je dr Rajs izneo na ocenu civilizo-vanom svetu, a iz ankete to je on vrio na onom delu osloboene srpske teritorije u Maedoniji. To je sluaj Vanka

Gligorijevia, berberina iz Bitolja, koji je obeen za pionau. U izvetaju ove ankete, tampanom u jednom srpskom listu koji je izlazio u Solunu "V. Srbija" od 26. IV 1918, br. 732 stoji: "Objektivna anketa utvrdila je: da je, zbilja, kao rodoljub, slao izvetaje saveznicima. Ali ako je trebalo da bude osuen, nato je Nemcima i Buga-rima bilo potrebno da prisustvuju, u velikom broju naroito oficiri veanju; nato naterati enu i decu Vankovu da gledaju smrtne muke njegove, zapggo je Bojadijev udario kamdijom ericu Vankovu, kad 30 je klekla pred njim molei za milost oca, zato su se pred takvim scenama oficiri,... smejali slatko? Presuda se moe primiti, ali nain izvrenja autentino dokumentovan...?" A zatim produava br. 673, od 27. IV: ,,... Oni imaju maniju da reprodukuju mrane i strahovite slike svoga varvarstva na dopisnim kartama: serija takvih karata je naena kod nemakih i bugarskih vojnika ispred Bitolja, na frontu srpske vojske. Na svima su naslikana veala naih podanika, u svima njihovim fazama. Na mnogim lica prisutnih neprijatelja pokazuju veselost i za-dovoljstvo pred tim vealima." I dr Rajs pita: "Zar se u vaim kolama ne ui potovanje prema smrti i onda kad je ta smrt i najgorih zloinaca?" " ... Pravi uzrok ubistvima u srpskoj zemlji koju pregazie Bugari i Austrijanci, to je mrnja protiv svega to je srpsko... Bugari i AustroUgri, kao to e se videti iz svih ostalih glava," veli se tu, "imaju samo jedan cilj, unitenje omrznute im rase ili, bar, oslabiti je toliko da nikad vie ne bude mogla biti opasna po njihove imperijalistike i ugnjetake drave. Sve su im prilike dobre i zgodne da zadovolje svoju nezajaljivu mrnju prema srpskom elementu koji privremeno podjarmie." Radi potpunosti izneemo jo zakljuak izvetaja meusaveznike komisije o njihovim zloinima to su poinili u Srbiji, za vreme okupacije, a koji je izvetaj publikovalo Ministarstvo inostranih dela: "Bugarska nedela u Srbiji izilaze iz okvira po-vreda meunarodnog prava. To su prosti zloini - ubistva, zlostave, samovolja, nasilna liavanja slo-bode, pljake, ucene, paljevine itd. Ceo bugarski re-im nosi neosporno kriminalni karakter ... Anti-srpska politika bugarske vlade izvoena je od njenih podrunih organa sa jednom bestijalnom brutalnou i sa jednim rafiniranim zverstvom, koje granii sadizmom. Svi uasi najstranijih perioda ljudske istorije, za koje se mislilo da se nee vie nikad povratiti, iveli su ponova u onom delu Srbije kroz koji su proli Bugari. Tu su se ljudi ne samo ubijali a ene silovale, nego su bile primenjene sve vrste torture i praktikovane sve vrste sadizma, poev 31 od turskog nabijanja na kolac, pa do kanibalskog ieenja na vatri - poev od silovanja majke u pri-sustvu keri i keri u prisustvu majke, pa do putanja psa na ene i onakaavanja polnih organa." Jedan beogradski list koji je izvod ovog izve-taja i doneo, propraa ga ovako: "Nemogue je, razume se, ovde navesti sve pojedi-nosti, koje jo bolje bacaju svetlost na ova zloin-stva, a kojih je knjiga puna. Ali jo stranije, moda, no i sama ova zverstva, to je injenica, koju ova knjiga utvruje, da su njih vrili ne pojedini ne-valjalci, nego ceo bugarski narod, vlada kao i komite, oficir kao i vojnik, i najvia i najnia vojna i civilna vlast, da je njihov vinovnik sam duh te sredine, koji je stvorio jedan od najsvirepijih sistema za borbu protiv pobeenog. I knjiga sasvim konzekventno zakljuuje, kad posle svih navoda i irimera, zavruje ovako: ,... To pokazuje kod Bugara ne samo jednu divlju zloinaku mrnju prema Srbima ponaosob, nego jo jednu sposobnost za takvu mrnju uopte. Civilizovan svet ne moe ostati prema tome ravnoduan. Jedan narod sposoban u toj meri da mrzi, i tako neobuzdan i besomuan u svojim izlivima mrnje, predstavlja opasnost za sve svoje susede, a sramotu za cedo vreme u kome ivi. On je zasluio jednu primernu kaznu, i to to strou, jer ga samo ona moe osvestiti, da se u dananje vreme zloini i neovenosti vie ne isplauju.""

Rumuni isto tako misle o njima. Bivi rumunski narodni poslanik g. S. Kseni napisao je, izmeu oetalog, u organu francuskog ministra predsednika "Slobodan ovek", br. 645 i ovo: "Mi Rumuni", veli on, "poznali smo, na alost, dobro svoje susede. Narod mraan, lien svakog oseanja, tvrdoglav, po-hlepan. Nalazi se i nalazie se jo zadugo na onom primitivnom stupnju civilizacije, na kome preovla-UJU U prvom redu, najsvirepiji instinkti. Posle tri, etiri veka moda e se tek kod te azijatske rase naii na evropske oseaje, ali sada ete ih uzalud traiti." 32 Da bi se videla duboka razlika meu mentaliteti-ma Srba i Bugara naveemo poznatu pesmu Ivana Arkandeva, koju je pretampao ,De Goloa" u svome broju od 7. VIII 1917. god. i, radi toga poreenja, pustiemo pored nje jednu od pesama naeg pesnika Milosava Jelia, aktivnog srpskog oficira. Arkandev peva: Sunce se diglo na vidiku crvenom od krvi nepri-jateljske. to eka, o Bugarine mladi? Visoko, visoko digni ruke, da ti ih sunce svojim krvavim zrakama blagoslovi. Zatim, zarij ih u utrobu kakve ene mlade... da ti sunce zavidi na kraljevskom purpuru. Sa rosnim mirisima to ih zora die u ast kralja neba, uini da se digne miris krvi drage bogovima. Napred, Bugarine mladi, uvek, uvek napred! Pre nego to se dnevna zvezda uzdigne sedam ari-na na nebo, neka jezero krvi ispod tvog maa naraste na sedam arina. Gle, bednog starca gde vue za sobom svoju jadnu starost, on hoe da prevari smrt i tvoj polet da zadri. Pregazi ga nogama svojim, iskopaj mu viljukom mutne oi, jer nisu dostojne da gledaju velianstvo Bugarske, daj mu ih da ih pro-dere, jer tri dana nije nita jeo ni pio. ta e-ka, Bugarine mladi? Napred, uvek, uvek napred! Bilimovi od velurskih tela ena i dece meki su od aprilskog busenja. Pij najpre rosu njinu, ushiti duu tvoju slatkim plodom mladosti njihove, a zatim, pijan od junatva i sladostrasti, razbacaj ih k"o nitavne stvari i proi, kao po kraljev-skom ilimu. Provali kopitom tvoga konja grudi le-pih ena, da usahne mleko koje doji nae neprijate-lje. to eka, Bugarine mladi? Napred, uvek, uvek napred! Sine oluje, budi k"o otac tvoj svuda kud ide. Da ne ostane kamena na kamenu, da se nijedno dete ne raduje na grudima svoje majke, da se nijedan starac ne opire o rame svog unuka. Lobanje im baci gladnim psima, to se grozno oblizuju, nou, njuei tvoj dolazak, a due njihove u pakao, u veliki ponor, koji prodire svaku duu, koja je nedostojna da digne oi ka sjaju bugarskog sunca. 33 I pre nego svane dan boiji, da na ruevinama, koje si ti posejao, budu samo kosturi i aveti, a k nebu da se diu samo mirisi spaljenih tela, koji su mili bogovima bugarskog Olimpa. Napred, uvek, uvek napred! Gledaj! Jo se jedan dimnjak pui, lonac kljua na vatri, gladna jedna usta ekaju hranu. Stidi se! Zar ne zna, da im si stupio nogom ovde, da druge hrane ne sme biti za tvoje neprijatelje, do zemlje, koju e u samrtnom ropcu zagristi? Naini buktinju od starih tela i zapali je poslednjim arom sa ognji-ta, zapali kuu sa sve etiri strane, da mesta, koja si svojim dolaskom posvetio, budu posle tebe samo prah i pepeo. Bugarski Bog iri nad tobom kao tit svoje medvee krzno. Ne boj se nieg, Bugarine mladi! Napred samo, napred! Jeli peva: Radomir Aranelovi Do" e opet dani nasmejani, Bie kraja i jadu i tuzi, Po polju e klasat kukuruzi I ita se nihati u strani, Krunie se cvee sa ljivika U cik jutra, kad zora zaplavi: Propojae zvona sa zvonika, A u koli deca svetom Savi, Zatreptae ushit iz nedara, Igrae se sunce kroz branike... Samo mati kad vidi vojnike Zasuzie preko naoara, A nemirni njeni maliani Pitae se: "ta je opet nani?" Uvek pria iz bugarskog rata. Uvek ista zamuknula mukom: Govedarnik, na koga

je tata Juriao s prekobrojnim pukom. Lom i jauk. No sjajan nataknut, Izbezumljen u ovejem mesu z 34 I komandant iseen u besu; Pamtie se kako je puk smaknut, Zanosio potpukovnik Raa... I deca e sasluati nanu, Pa sunanu odletiti danu, Jer kraj puta i iznad popaa Leptirovi sa areni krili Po proletnjoj upliu se svili. Tek u iskre razumnoga asa Pitae se s ozbiljnou ljudi: Zato naa plemeni[ta] rasa Srce ivo da zgori u grudi I to smelog i pametnog tatu Da izgube u divljanu ratu? Umesto da preporuuje osvetu, eto kako se srpski pesnik Jeli, vojnik od detinjstva, pita sa potomci-ma potpukovnika Aranelovia, koji sa svojim pukom pomagae Bugarima na Jedrenu i koga oni na Govedar-niku isekoe na komade. 1914. godine posle 2-og balkanskog rata, mi smo, u jednoj istinitoj prii pod naslovom "Packo" nagraena na konkursu "Politike" 1914 ogsali jedan jezovit dogaaj, koji se odigrao po svretku jedne krvave borbe na Vlasinskim visovima u julu 1913. i koja veoma jasno ilustruje due ova dva na-roda. Jedan mali vojnik iz 10. peadijskog puka, koga drugovi iz milote zvahu Packo, bee, na bo-jitu, naao le bugarskog podnarednika iz oko-line Eustendila, po imenu Kasanova. Bila je gusta magla i Packo, boleiv, poduhvati se da pod zati-tom ove magle sahrani mrtvo telo mladog bugarskog podnarednika, svoga neprijatelja. Bugarske predstra-e nalaahu se tada dosta blizu, na nekoliko stoti-na metara od mesta, jednog malog i golog uvika, gde je poleuke leao podnarednik Kasanov. Poto ga je lepo ukopao, mali Packo izdelja tada jedan krst i upisa svojom samoukom rukom ime podna-rednika, koje bee doznao iz njegovog belenika. Ba u tom trenutku kad on, umoran i znojav od urnoga rada, pobijae ovaj krst vie glave po-ginuloga, magla se podigla. Bugarski vojnici mogahu tada, sa svojih mesta, lepo videti Packa i dobro 35 raspoznati ime se on zanimae. Ali ih ovaj pleme-niti posao nije uzdrao da propuste zgodnu metu, koja se pred njima bee ukazala. I kako je Packo, uveren da ga u ovome hrianskom poslu niko nee uznemiravati, stajao sasvim otvoreno, jedno zrno iz puke drugova onoga, prema kome je on, bratski postupio, pogodi ga posred srca. Kad se magla ponova spustila, i dok su haubice grmele u daljini, mi nao-smo jadnog Packa mrtvog i sa rukama rairenim oko onog istog krsta, koga on bee tako pobono sadeljao jednom neprijatelju, koji je pripadao narodu tako podlom. Ali on je takav, on je neizmenljiv i tu je g. Le Bon potpuno u pravu. Iz ovoga to emo nie izneti videe se kakav je on prema svojim drugovima, prema svojoj brai, prema svojoj roenoj domovini i na-rodu. "Na kraju razgovora", pie jedan ratni do-pisnik na Solunskom frontu, major, koji je imao prilike da saslua veliki broj bugarskih zarob-ljenika, "izjavio mi je da oni ine sasvim drugi utisak nego Nemci. Da bi nam se udobrili, oni i bez pitanja poinju da grde sve to je bugarsko, poevi od kralja Ferdinanda i Radoslavova, pa do svoga vod-nika i desetara. Nita im u Bugarskoj ne valja: narod je u oskudici svake vrste; vojska na frontu gladuje i buni se; Nemci izvlae iz zemlje sve to ima i malo plaaju; revolucija je na pragu; Bu-garska mora da propadne itd. Odnosno podataka o bugarskim i nemakim trupama, bugarski zaroblje-nici takoe rado govore sve to znaju i izgleda, da su sreni kad mogu da kau kakav podatak, koji e moi nakoditi njihovim drugovima koje su osta-vili. Tako npr. oni preporuuju gde i kad treba da gaa naa artilerija pa da dobro tue bugarske voj-nike u rezervi ili za vreme smene; oni tano poka-zuju na licu mesta gde se nalaze njihove baterije ili mitraljezi; oni kazuju kakve planove imaju bugarski komandanti i kakve se pripreme vre na njihovim poloajima i u pozadini. Jednom reju, oni se staraju svima silama da nam se udvore i udobre, ne vodei rauna to e moi da napakoste njiho-voj brai i drugovima..." z

36 Al govori stari Vujadine: Ne ludujte, Turci Lijevljani! Kad ne kazah za te hitre noge, Kojeno su konjma utjecale; I ne kazah za junake ruke, Kojeno su koplja prelamale I na gole sablje udarale; Ja ne kazah za laljive oi, Koje su me na zlo navodile... Nikad, zaista, nikad, mi smo beskrajno uvereni, zarobljeni Srbi, jedan narod ovako slavnih tradi-cija, nisu mogli onako postupati kao Bugari. A zbog onih odlika potomci Bugara, moda e se groz-no stideti svojih predaka. Izgleda nam, da svire-pija kazna ne bi mogla da postigae jedan narod... Mi emo, meutim, uvek iskreno priznati: da se, zbog onog bugarskog mentaliteta, koji je onemogu-avao J"edan zajedniki, sloen ivot, oeeala pri-metno jedna nota tuge u naem narodu. Drugi balkanski rat, dakle, daleko od toga da je, kao posledica mrnje, komplot srpskogrki da bi se smodio jueranji saveznik, kao to predstav-lja g. Le Bon, moe se bolje objasniti onim istim njegovim omiljenim i tanim tumaenjima kad je re o nemakom narodu, mistinim iluzijama, koJ"e bugarski narod zanoahu da veruje: kako je Bogom izabran da dominira Balkanom. SVOJ"IM ratnikim temperamentom i ovakim iluzijama on je, moda, najvie doprineo: da Balkan vidi i doivi ra-tove koje, verovatno, nikad ne bi doiveo i video po ostalim narodnostima koje ga naseljavahu. Eto time, ini nam se, mogli bi se objasniti uzroci nesloge balkanskih naroda i njihovi meu-sobni odnosi. Ali psiholog, KOJ"I bi se, sa jednom ravnodunou koju mu preporuuje g. Le Bon, raz-likujui ga tako od moralista, trudio da marljivo i bez uzbuenja tumai i prouava injenice, ne bi ipak mogao biti izuzetno strog u pitanju ovih od-nosa meu balkanskim narodima. On ne bi mogao, poto bi ove injenice upoznao, govoriti o ,d!epopravljivim populaciJ"ama", J"er u njihovim odnosima ne bi naao nita izuzetno, ono to se ne bi mog37 lo nai u ljudskim odnooima uopte i svuda. Fran-cueka, gde ivi jedna ista rasa, sa ietovetnim tra-dicijama, sa, uglavnom, istim aspiracijama, prua-la je primere jedinstvenih nesloga o kojima ne pro-puta da govori g. Le Bon. Ima li ega udnog onda, to se ta sloga nije mogla postii izmeu raznih rasa, na niem stupnju civilizacije, sa razliitim tradicijama, nejednakim mentalitetima i suprotnim aspiracijama; i iz ega bi se to moglo zakljuiti da su one zato bez smisla za civilizaciju i nepo-pravljive? Onako isto kao to je mir Zapada bio nemogu usled ratnikih mentaliteta pojedinih na-roda to tamo ive, tako je mir Balkana bio nemo gu, prvenstveno, zbog ratnikog mentaliteta Bu-gara. A istorija Srba, naprotiv, znaila je: ne mrnju jedne rase protiv drugih; ve tenju, ideal jedne rase za slobodom i da se ona ouva. 2 Jesu li Srbi ratniki narod? - Srbija pred poslednjim ratovima. - O heroizmu uopte i u emu je heroizam Srba G. Le Bon, kao to smo napred rekli, dao je nama i Bugarima jednu istu ocenu. To je samo tako moglo biti, ini nam se, to je on ova dva naroda ugo znavao ak iz Mostara, gde su mu priali: kako ovamo ljudi za ivota jedni drutima deru koe. G. Ernest Denis, koji nije alio truda da bi nas upoznao, kao i mnogi drugi, nigde se nije sloio sa g. Le Bonom. ak jedan mlai ovek, njegov zem-ljak, koji, istina, kao autoritet ne znai ono to i g. Le Bon, g. Pijer de Laniks, pourio se bio da nas upozna izblie i zato to nas je gledao; iz blizine an je odmah uoio: "Kad sam se, izlazei iz Srbije, u punom jeku balkanskog saveza, obreo kod Bugara, ovi me nisu mogli zadrbiti. Ukoliko mi Sroi izgledahu fini, utoliko ovi surovi, pred-stavljajui, uostalam, svi crte jedne sasvim razli-ne rase, kako po svojim poreklima tako i ukr-tanjima nepoznatim, u tom stepenu, planincima Sr-bije, i ja sam odmah razumeo da se Jugoslavija svr-ava na bugarskim granicama" Jugoslavija, strana 70-71. Ali nije g. De Laniks jedini koji je to uoio, i mi smo ak uvereni da se sa onom ocenom g. Le Bona nikad i sami Nemci, kojima se dovoljno dalo prilike da dobro

upoznaju oba narada, ne bi mogli sloiti. Oni su krvoloci, veli g. Le Bon, njihov je ideal da se meusobno dave. Da li je tako? Posle balkanskih ratova i poznijih slavnih po-beda srpskog naroda reklo se: da su Srbi jedan rat-niki narod. Ovo je pogreno. U Evropi, mi sma-tramo, ne postoji vie nijedan narod koji bi imao kulta za rat; ak i Turci nisu vie ratniki na-rod. Srbi nisu ratniki narod. Istina je: da se nji-hovo srce uzbuivalo pri pomisli na staru junaku prolost njihovih predaka i na nove, eventualne 39 nacionalne podvige; i tano je: da je vaspitanje pomagalo da se ono uzbuenje pojaava i atavizam tako pothranjuje. Vaspitanje ih je podsticalo da se povremeno zagrevaju za slavne pobede i nadom za slavne pobede, da eznu za njima i da pomiljaju na rat. A to je nareivao nacionalni ideal i nesvreni nacionalni posao. Ali ovo uzbuenje nije bilo jedno stalno stanje. Poto su jedanput izborili slobodu, Srbi nisu ovu smatrali kao sredstvo da borbu nastave radi borbe. Ta sloboda bila je njihova potre-ba, oni su je hteli da bi mogli da rade, oni su je hteli da bi mogli slobodno da rade. Oni nisu po prirodi narod osobito borbenog ka-raktera, pravi ratniki narod, kao" to to tvrdi ak i g. Cviji Geografski i kulturni poloaj Sr-bije, str. 14. G. De Laniks, koji je pokazao dosta dobre volje da nas upozna nije, znai, u ovome po-gledu uspeo kad je, pribliujui se jednom prili-kom Srbiji, rekao: "Beograd se primie. Ja u, dak-le, ponova videti narod i vojnike Srbije, one koji vole mune borbe" Jugoslavija, str. 66. Ali on i sam veli: "Ja sam poznao Srbe u ratu i sluao je-davo njihove politiare i ljude od akcije...", i nigde nema onih pretenzija g. Le Bona. Jedan ratniki narod hoe borbu kao zanat, jedan takav narod ima tenju da u borbi ivi, hoe ovu, tako rei, stalno. Otkako se zna za Srbe, oni nieu bili jedan takav narod. Oni su se mnogo borili, to je istina, ali su morali i mnogo! da se bore i da dugo dre puku u ruci. NJihov ivot nije bio ivot naroda koji je osvajao, ve ivot naroda koji se oslobaao. Oni nisu izazivali, nego! su iza-zivani; ani nisu prinuivali, ve su primoravani da se bore i da se brane. A kad su jedanput zadobili slobodu i poznali njen znaaj, Srbi su zavoleli rad. Oni su od tada, relativno, vredan narod. Otkud je mogue da jedan vredan narod, kad je skrojman i bez osvajakih ambicija, voli rat? Ratnik je onaj koji voli rat. Ratniki narod, to je onaj narod koji voli rat. Srpski narod bee vredan narod koje je volea rad, to znai da on nije narod koji je vo-leo rat i mune borbe, da nije ratniki narod. Mi smo negde proitali, ne moemr da se opomenemo 40 gde, ovu vrlo tanu opasku: da ima naroda koji po-vremeno manifestuje trenutke energije, dok su u osnovi lenji. Narodi necivilizovani, kae se tu, nemaju odvratnost prema velikim naporima, ve pre-ma stalnom, sistematskom radu, koji, na kraju kraje-va, i troi mnogo vie snage; da lenji narodi, ukrat-ko, lake podnose ratne trapace zato to ih posle eka dug odmor i dug nerad. Iz ovoga izlazi: da je potrebno obazrivo initi razliku izmeu raznih naroda koji istavljaju svoju snagu i energiju u ratu, izmeu heroizma to se u njemu manifestuju. Srbi nisu lenj narod, da bi se mogli ubrojiti u one koji povremeno manifestuju trenutke energije. Ali se oni mogu uvrstiti u one koji povremeno pokazuju trenutke lenosti tj. povremeno zadobijaju elju da napuste redovne radove i promene ivot; tu elju, uostalom, pokazuju, bezmalo, svi narodi, a ta elja je iluzija: da je rat izvestan odmor, koji ubrzo gasi uvianje da ni najmanje nije onako kao to se tu oekivalo. Srbi nisu borben narod. U svom unu-tranjem ivotu, u vie mahova, oni su se bunili. Oni su se bunili uvek, kad su njihovi voi nalazili za potrebno da se reagara. Marka njihovog intelek-tualnog temperamenta, uostalom, to je povodljivost. Ali, da li su se tu u emu oni osobito razlikovali od ostalih naroda? Da li su oni izuzetno buntovni-ki narod, kao to se to ranije esto u inostranstvu isticalo, jedan narod koji voli da je stalno na pu-pi? Mi ne moemo da vidimo

nikakav razlog za to tvrenje. Svi oni revolti niti su bili strasni i fanatiki, niti su znaili opte i permanentne narodne ustanke. Naprotiv, to su bili ogranieni incidenti prouzrokovani agitacijom jedne uvreene inteligencije ili narodnih voa animiranih sloSedamdesetih godina, napadajui birokratski sistem liberala, Svetozar Markovi, pisae: "Kod tolikih usta-naka za osloboenje, to se zbie u poslednje vreme na Bal-kanskom poluostrvu, narod srpski u Kneevini ostade nepo-mian, kao da se to njega nita ne tie. Birokratska sistema uspela je da ugui u njemu svaku linu inicijativu. Neka se sravni sa ovim lina enerija i preduzimlivost grkog, vlakog i samog bugarskog naroda za svoje osloboenje, pa da se vidi kako su duboko pali potomci Karaora i Miloa" Celokupna dela II, str. 35-36. 41 bodoumnim idejama. Doista, da je reim Aleksan-dra Obrenovia besneo u Francuskoj, on bi tamo, posigurno, podigao ceo celcat narod. Je li on bio podigao sve Srbe? Je li atentat od 29. maja 1903. bio delo narodnih ruku? Oevidno je, da ovaj doga-aj nije njegovo preduzee. Nezadovoljan vladavinom svoga kralja, narod je tada s tunim srcem gledao svoja posla i upirao svoj pogled na inteligenciju. Kad je ova jedanput presekla nesnosan reim, on joj je odobrio postupak; ali sam, on se nikad nije oseao kadar i pozvan da proliva krv svoga vla-daoca. Pa kako se onda moe razumeti borbenost i he-roizam Srba, koji nisu voleli rat i mune borbe, koji nisu voleli pobune i koji su u ratovima bal-kanskim i posle, u velikom svetskom sukobu naroda, ipak zauzeli jedno od prvih mesta i stekli nepode-ljeno priznanje besprimerno hrabrog naroda. ta je znaio ovaj njihov heroizam, u emu je to bila nji-hova onaga? Pre svojih poslednjih ratova Srbi su iveli u veri, u optimizmu, u relativnoj ugodnosti. Sumnja, pesimizam, velike bede Zapada, behu im nepoznate. Tiho i harmonino, uglavnom, tekao je njihov skro-man ivot pored onog drugog hunog, vrlo ubrzanog, punog vrtoglavice; u kome su vladale najvee mate-rijalne razlike meu ljudima, duboka provalija u njihovim tenjama i oseanjima, nesnosna drutvena disharmonija, jednom reju. Taj ivot bee, istina, otpoela da mrai jedna strast. Strast koja bee otpoela da mrai taj ivot bee mrnja. Mrnja to je ona strast koju smo mi stali da poznajemo u naem unutranjem, partijskom ivotu. Mi smo ra-tovali sa est raznih nacija i nijednu od njih ni-smo mogli mrzeti, a hteli smo da se izmeu sebe omrznemo. Nama priroda nije bila podarila onu strast, ona bee strana naoj dui. Ali mi smo bili otpoeli da se vetaki mrzimo. Mi smo bili uobrazili da je to ak potrebno i u viem inte-resu. I tako nas je ta strast stala da razjedinjuje, da nas truje svojim otrovom. Pomirljivost se smat-rala kao poltronstvom. Da bismo se ujedinili u ovoj mrnji, mi smo nastali da se tuimo u fami42 liji i porodici; da bi[smo] zadovoljili jedno ve-tako oseanje, mi smo u sebi ubijali jedno prirod-no oseanje. Tako, mi smo ili na to: da jedno od najlepih oseanja zamenimo najodvratnijom stra-u, koj"a nam vije bila svoj"stvena. Izgledalo nam je, u J"edno vreme, da se politika bez mrnje ne da ni zamisliti. Mrnja, to bee priee, koje smo mi bili duni uzimati pre stupanja u ONZJJ" IVOT I, prema tome, svaki ko bi ovaj otrov odbio da primi, smatran je bez smisla za taj irot. Ko je god hteo lake da ivi, taj je trebao da naui da mrzi. Mi smo svi bili oevici kako se u naoj zemlji pojavljivahu profesionalni agitatori mrnje. Oni su je sejali u tampi, u administraciji, u koli, u voj-sci, u porodici. Oni su njome dojili i opijali ak i decu. I kao u Francuskoj "videlo se da se jav-ljaju ljudi koJ"ima, izgleda, inteligencija sluae samo da lau, a srce samo da mrze" Poenkare, Po-slednje misli, str. 256. Ovi profesionalni sejai mrnje, koji su u mnogo sluajeva bili ubeeni da je dobro ono to rade, razoravahu ovaj narod, KOJ"I se odlikovae jedinstvenim moralnim zdravljem. Pa ipak oni nisu mogli uspeti. U jednom narodu, u kome se druga zdravica o slavi napiJ"ae komiji, zemljite za ovo seme mrnje bee neplodno, nerod-no. Sloga je preovlaivala. Ako je

prenaseljenost u nekim okruzima izazivala sporove oko imanja i iz-vesna krivina dela, to jo ni izdaleka nije pred-stavljalo kakvu ozbiljniju opasnost. Srbija pre ra-tova bila J"e jedno selance Evrope, jedno selo originalio i prosto, odvojeno ali dovoljno SPOKOJ"NO; u njemu se jedva neto znalo o onom drugom, sloenom ivotu napredne Evrope, civilizacije i luksuza, bede i nespokojstva, zavisti, guenja, bolne rezigaa-cije i suptilnih boleeti. Srbi su bili fiziki zdrav narod; oni su, dakle, imali zdrav duh. Zdrav duh, to znai emeo, preduzim-ljiv, odvaan duh; zdrav duh, znai, u isti mah, jedan jasan i istrajan duh. Ovaj duh nije bio vrlo podloan religijskim, kosmopolitskim i anarhi-stikim uticajima. On je predstavljao jedan eklatantan primer istog nacionalistikog duha, niim neizopaen, niim nepomuen. To je bio duh koji 43 je, uglavnom, i sa opravdanih razloga, bio zado-voljan samim sobom; to znai dovoljno uravnote-en. Skoro, ukoliko je to mogue da ovek bude ne-zavidljiv i nezloban, on je to bi!o; om je to bio, nrvenstveno, zbog vrlo povoljnih socijalnih prilika u kojima je iveo; zbog, bezmalo, potpunog odsustva drutvenih razlika u zemlji, kao i zbog toga to nije imao prilike da se uporeuje sa drugim. On se, moda, poredio sa svojim precima i uviao da je od njih stajao nesravnjeno bolje. Da je" pak, bio u prilikama da se poredi s drugim narodima on bi, utoliko pre, imao da bude zadovoljan svojim stanjem. Ovaj duh, najzad, nije iikad bio pohlepan, on ni najmanje nije pripadao" onima to su mueni eu za preteranim bogatstvom. Jednom reju, on bee umeren duh, zdrav duh, koji zna ta hoe i kao ta-kav uvek pristupaan jednoj jasnoj ideji. Kad govorimo o ovom duhu, razume se, mi stalno mislimo na seljaka, onoga to "uporeen sa naim komersantom kao i sa naom inteligencijom, odskae za nekoliko kopalja nad njima". Jer "u svemu on je od njih vii: i kao moral, i kao etika i kao isto srce, i prava dua i kao sigurna pamet. To je meu naim nediferenciranim klasama isto suvo zlato iz koga se da kovati to se hoe" B. Lazarevi, "Na seljak", "Zabavnik", br. 4. Mi smo napomenuli da Srbi nisu veoma religiozan narod. I ono to je najmanje tano, to je: da je reli-gijsko verovanje igralo prvenstvenu ulogu u njihovim akcijama. Ko god ovo tvrdi, taj govori bez ikakvog poznavanja o Srbima. Svi oni, naprotiv, koji su pi-sali o njima a poznavali ih, isticali su njihovu jedinstvenu versku trpljivost. Uostalom, moglo bi se jednom reju rei: da onaj verski antagonizam koji su, u modernom veku, poznali narodi na jugoistoku Evrope beskrajno bledi pred onim koji je, u isto vreme, upoznao: Zapad. Nepristraoni meu nama i da-das priznaju da ak ni Turci ne mogu biti, u tom pogledu, estoko osueni. G. De Laniks bio je sas-vim obaveten, kad je konetatovao: da "jugoslovenska istorija ne poznaje primer religijskog konflikta u pravom smislu rei, jer sve to je uzimalo takav 44 karakter bee u osnovi politiko i nacionalno ne-slaganje" Jugoslavija, str. 133. Istina je, da se nji-hovi preci u poetku prologa veka behu podigli "za krst asni". Ali ta borba znaila je prosto borbu za odbranu njihove vere, ukoliko je ona bila gonjena u cilju unitenja srpskoga imena; ona je znaila borbu da bi se slobodno verovalo i da bi se tako ouvalo nacionalno ime. Religijsko i nacionalno zaista je znailo jedno isto i utoliko je ona borba imala versko obeleje. Ali nikad Srbi nisu teili da ma kome drugom nametnu svoju veru. Za Srbe religijsko oseanje znailo je jedno en-sko oseanje. Oni su iskreno smatrali da nije do-voljno muki biti jako okugran onim oseanjem i oni su bili neprijemivi za svaku religijsku hipo-kriziju. Uoetalom, da se njime zabavljaju, oni su to ostavljali za stare godine i o praznicima. Oni su, ukratko, vie voleli da misle o ivotu s ove stra-ne, nego o ivotu s one strane; njih se slabo ticalo kako e drugi o tome za sebe misliti, i moe se rei: da se oni nisu ba mnogo pribojavali Nepo-znatoga. Meutim, to nikako ne znai da su ga ani poricali. Naprotiv, istina je: da su oni duboko ve-rovali u

Provienje, samo to nisu bili skloni da se sa neim to je neoeporno mnogo zanimaju; oni su bili deisti, precizno po anoj definiciji E. Fagea Problemi politiki, str. 95. Jednom jasnom duhu, kao to je bio njihov, oslo-boenje brae koja su robovala bila je jedna razum-ljiva stvar. Kad su jednoga dana bili pozvani na oruje, oni su se istinski osetili uzbueni. To uz-buenje, sa svima svojim manifestacijama i posle-dicama, jeste ono to se zove oduevljenje. Jedan zdrav duh zaista se bio zdravo i oduevio. Heroizam je zdravlje na prvom mestu, i nije po-trebno na tome se zadravati. Legendarni junaci, to su ljudi herkulovske snage. Ovaj narod imao je herkulsku snagu. "Srbin je fiziki velianstven i od njihove seljake snane rase ani podiu ovu vrstu osobitih boraca", pisao je g. Polar, koga smo napred naveli i koji je video Srbe posle dugogodinjih rat nih napora. A imati herkulsku snagu znai: imati veru u svoju miicu, u svoju nadmonost, u sebe 45 Ta neumorna seljaka miica, koja je u obinom ivotu savlaivala sve napore, nije znala ni za sumnju ni za strah. Kad je ostavila plug i dohvatila puku, njoj se uinio ovaj novi alat igraka. I tako se nacionalna energija, udruena sa ponosom tradi-cije, bee uputila ka Pobedi. Dve strane sile bile su se spojile. Heroizam to je skromnost, na izvestan nain. Mi emo izneti jedno tvrenje koje nam niko ne moe osporiti, a to je: da od sve one vojoke to se nala-zila na Solunskom frontu, nijedna nije doekala zimu 1917. sa vie mirnoe i spokojstva i sa vie vedrine ak, nego to je nju doekala srpska vojska. Svi su s uenjem tada traili da objasne: otkuda to da se jedna vojska, koja u ratu doekuje jednu zimu vie od ostalih, pokazuje osetno zadovoljnijom od ostalih? Tek pred zimu 1917. srpski je vojnik doiveo da priblino stane sa drugima u pogledu svojih prava; tek tada otpoelo se od njega zahtevati samo ono to se smelo traiti od oveka i tek u to vreme on je osetio panju koja se duguje oveku. Pre toga, od njega se uvek zahtevalo vie nego to se imalo prava traiti i njemu se nije inila ona panja, koja mu se dugovala. Nikad ranije scn nije pitan, a moda je tako moralo da bude, moe li on ono to se od njega grai, i nikad ranije ovaj ovek nije smeo misliti da pored svojih dunosti ima i svojih prava. On je tvrdo bio uveren da su u ratu mogue samo dunosti. 1913, u jednom ratu koji je doao neoekivano, on je bukvalno bos stajao na predstrai i vodio najkrvavije borbe. Zato to ovaj rat nije bio predvien, on je verovao da je to njihova dunost da se bori bos i nikad nije protestovao. Ali jo 1912, u ratu protivu Turaka, on se katkad, po nekoliko dana, borio bez mrve hleba, i opet se nije ljutio. On je tada rezonovao: rat, to je sva-kojaki napor; rat to je posao koji treba dobro svr-iti, i zato u ja jesti kad se posao svri, i ja u se obuti kad delo bude uspelo. 1914, bolestan, on nije poznavao svoje pravo da se lei, ve je znao svoju dunost da se tako bolestan bori. I zato to bee svestan da brani krvavo ste46 ene tekovine predaka i svoje, on se, neizleen, i jo krvavih rana, vraao na bojite da tamo zadobija nove. I tada je to inio bez roptanja. 1915, neteen, on je verovao da ga je nemogue tedeti, da tako mora da bude, da bi se spaslo. On je grozno trpeo i u svakom pogledu, i on bee ubeen da se mora trpeti; on je istrajno trpeo, i on bee ubeen da je potrebno istrajno trpeti; i u tome je njegov heroizam. NJegov heroizam, to je njegova veli-ka duevna snaga i izdrljivost. NJegov heroizam, to je njegovo sasvim razvijeno oseanje dunosti, to je odricanje od veine svojih potreba, to je kult dunosti, to je ivot koji se samo iz njih i sastoji; to je dragovolJno uzdravanje i to je odanost jednom velikom narodnom poslu do potpunog samoodricanja.

U zimu 1916. govorilo se, da e se on, beznadedan i obrvan strahovitim duennim patnjama, pobuniti. Te ijste zime on bee dobio malo umura u svoje rovove, ilitke do kolena. Ali to on nikad ranije nije imao. uuren oko one ake ugaraka, on je, u tim rovovima, preturio jo jednu zimu i razoa-rao sve one, koji mu nisu dovoljno poznavali duu; onu duu, koja se bila raskravila na onoj malenoj toploti panje to mu je milostivo bila ukazana. A 1917. jo vea panja razneila ga je sasvim. U dubokim, dosta osiguranim rovovima, on se osetio relativno zatien; njega, koji je ranije rasipan, stali su tedeti; a zatim neto bolje hraniti, bolje odevati, usrdno leiti. U ovim svojim rovovima, on je itao o novom drugu u patnjama, o talijanskom narodu, ija vojska bee tada pretrpela strahovit poraz. I s uverenjem, da njegova sudbina nije izu-zetna, on je rezigniran, ali spokojan i dovoljno vedar, oekivao svoju petu ratnu zimu. I zato to se od nje neto malo vie bio obezbedio, on se, uvek skroman, osetio zadovoljan. Jedan stari komandir pisao je 30. decembra 1917. sa fronta, izmeu ostalog: "... Inae moral i zdravlje kod na-ih ljudi odlino. Zlatan je na vojnik, a moje je uverenje, najbolji vojnik na dananjoj ratnoj pozornici. On u prikrajku pokoji put i guna i negoduje, ali je u rovu uvek delija, uvek lav, ali i uvek ovek od srca, onaj stari sevap-lija. Prva bugarska ra kad se preda, on mu odmah ponudi sve to ima..." v. "Narod", br. 169 od 17. I 1918. 47 U prolee 1918. godine, posetivi ga na frontu, njegov prijatelj dr Rajs pisao je: "Niko jo ne zna da li je prolee ove godine i poslednje ratno iro-lee, ali znam pouzdano, da je sedmo ratno prolee zateklo malenu srpsku vojsku isto onako oddunu kao to bee i prvog prolea. NJihova deviza bila je i ostaje: do kraja"" "Ratni dnevnik", br. 132 od 12. V 1918, str. 527-528. On nikad nije sklon bio da mnogo razmilja o smrti, i to je jo jedna osobina to je doprinela njegovom heroizmu. To je osobina njegove optimis-tike prirode. Obino, ulazei u borbu, on je zauzet najsitnijim brigama ivota. Za njega borba, to je jedan rizian posao koji e se ipak dobro svriti, i zato treba uvek misliti "za posle". Smrtno pogo-en on ima izgled deteta koje se iuava. Kao sva-ko, ko ne predvia i ne rauna, on je stalno, u tom pogledu, ispoljavao detinjsku naivnost; on je uvek bio nepripremljen. A zatim, za njega je smrt znaila jednu eventualnost, dok on ni najmanje nije voleo da se bavi neizvesnim dogaajima; zato, ne mislei na nju, on joj je iao u susret uspravno, slobodno, otvoreno. I ak posle vie godina ratovanja, on nije nauio da izmeni stav, koji je prema njoj zau-zimao; on je u tome do kraja ostao isti. Oni, koji su gsali o njegovoj vetini u borbi, apsolutno ga nisu poznavali; oni treba da znaju da je on, napro-tiv, nespretan borac. I ako je mnogo stradao iz za-sede, nikad se njom nije umeo koristiti. On, dakle, nije mnogo mislio o smrti i zato se nje nije mnogo ni plaio. On je uvek verovao da e se svako predu-zee kome je pristupao, ma kako bilo opaono, dobro svriti, i on je verovao u ivot. On nije bio onaj heroj da pogine, ve heroj da ivi; on je heroj op-timist. On niJ"e voleo rat, niti mu je borba ikad bila mila stvar i prijata1N posao, kao to se to esto, bez dovoljno razmiljanja, hoe da kae. Mnogo puta, "i je imao gorkih i oporih rei kojima je optuivao i pitao: zato se taj odvratan posao jednom ve ne evri. U tom, on se nimalo nije razlikovao od mno-gih ratuJ"uih naroda, za koj"e je borba bila podjed-nako jedan odvratan posao. Kao i oni, i on je protes48 tovao protivu prolivanja krvi, kao i oni, i on se vajkao na onaj ivot to tako malo lii na ljudski ivot. Molim vas zato bismo govorili obratno i neis-kreno? G. Leon Buroa, poto je, jednom prilikom, pose-tio svoje zemljake u rovovima na zapadnom frontu, pisao je: "Oni trpe bez rei, u apsolutnoj tami, s nogama u zaleenoj vodi, oslukujui i najmanji um u noi, bez sna, s pukom u ruci, gotovi da se biju, gotovi da umru..." citat g. Le Bona u Evrop-skom ratu, str. 238. Je l" te da je to vrlo lepo is-kazano? Ali, da li je tako? G. Buroa

kae: "oni trpe bez rei". On, meutim, zna vrlo dobro da su to ljudi koji trpe i da su to ljudi koji se "bez sna", "s nogama u zaleenoj vodi", umeju da pitaju, umeju da razgovaraju sa sobom i meu sobom; i da su to, najzad, ljudi koji bi hteli da ive. A ljudi koji hoe da ive, znamo, imaju uvek mnogo tota da se pi-taju u ratu, i da se ia mnogo tota ljute u njemu. Sa zemljacima g. Buroa mi smo proveli dugo vreme i za njih imamo samo najvee potovanje i divlnje; ali neka nam se veruje, kad kaemo: oni nisu trpeli bez rei; oni su nam uvek imali mnogo da kau, oni su nam esto mnogo i govorili i oni su se, puno puta, na mnoge pojave imali da ljute. Nisu oni trpeli bez rei, kao to ni Srbi nisu trpeli bez rei, kao to nijedan narod nije trpeo bez rei - eto to je prava istina. Istina je, da su zemljaci lepo primili g. Buroa, u svojim rovo-vima, i da je njima bilo prijatno da ga tamo vide; ali ispraajui ga, budimo sigurni, oni su morali pomisliti: "Hvala vam, g. Buroa, to ste nas u ovim prilikama videli, ali budite uvereni da nam niste poznali duu, ni vi, kao ni g. Herio, koji od nas nije uo nijednu albu samo zato, go mu je nismo hteli rei, jer smo patriote." Zato se onda u tome preteruje? G. Le Bon, govorei o ulozi navike u genezi hrab-rosti, tvrdi: da je dovoljno da se opasnost ponavlja, pa da se na nju lako navikne, i da |ne treba preterivati mnogo o surovosti rovovskog ivota Evrop49 ski rat, str. 238. I preporuujui ovo, g. Le Bon pada u istu pogreku: radnici to rade u rudni-cima, pie on, tako su navikli na ovaj ivot pod zemljom, da za njih on znai raj, dok onaj ivot na suncu znai pakao; isto tako vojnici u rovovima, zato to su navikli, "veseli su tamo i ne pokazuju nikakav znak umora" Evropski rat, str. 239. Mi upuujemo na one to su navikli da ive u rudni-cima i iod zemljom, treba ih pitati. Mi smo ih esto i mnogo pitali i oni su nas uveravali da je i za njih raj ono, to je za sve ljude sunce. Mi upuujemo na one to su navikli da ive u rovo-vima, treba ih pitati ... "u apsolutnoj tami, bez sna, s nogama u zaleenoj vodi, oslukujui i najmanji um u noi, s pukom u ruci, gotovi da umru", opi-suje g. Buroa ... "Veseli ... nikakav znak umora", veli g. Le Bon. Bez sna? ... bez znaka umora? Je li, zaista, re o oveku, gospodo? Ako jeste, onda se jedino moe rei: prilagoeni jednom ivotu punom nezgoda, umorni, katkad ras-poloeni, gotovi da umru, oni trpe u dunostima. Tako Francuzi, tako Srbi, tako svi koji se bore, zato to su ljudi koji trpe. Jer ono to tvrdi g. Le Bon, to je nemogue, i to e imati neiskazanih posledica kao zabluda. Mi emo se na to, docnije, morati vra-titi. U svom delu Prve posledice rata Uvod, str. 4 govorei o prilagoavanju, g. Le Bon se ve popravla: "Prilagoavanje se manifestovalo", veli on, "ne samo kod boraca koji su junaki primili pakleni ivot rovovski" ... NJima nikad nije pravo bilo kad se neiskreno govorilo o njihovoj hrabrosti. Zato je je-dan zemljak g. Le Bona i pisao: "Oni su umorni od praznih rei, umorni od literature, oni ne vole da im se govori da su junaci." Istina je, oni ne vole to se nee da razume njihovo junatvo; oni su i trpeli i roptali, ali zar su oni zato manje junaci? Oni su roptali, i mi verujemo da su to inile sve generacije, u svima vremenima, one kojima je palo u deo da ostvaruju velike i teke nacionalne i socijalne poslove. Oni su roptali to su morali da daju ivote, oni su roptali to ih daju, ali su ih davali. I to e uvek biti tako, "jer bi lako bilo umreti, kad bi ovek bio siguran da je u pravu 4 50 kad se rtvuje, ali bogovi ute" Seaj, Konfirmacija moderne svesti, str. 101. Ali manje nego drugi, pouzdano manje nego ostali, roptali su Srbi. I u tome se jo ogleda njihov hero-izam. Trpeti najvie, po optem priznanju, a negodovati najmanje, jeste ilavost i oio to je, kae se, Srbe uinilo nesravnjenim. Ono to su oni dali, trpei neuveno, a sa najmanje roptanja, to se prosto moe nazvati inatom mukama. A inat je takoer jedna osobina Srba...

Srbi su osobito posluan narod, koji je uvek imao najvee poverenje u svoje voe. Tom poverenju izvor je njegovo verovanje i brigu ovih za njega. Pre-ma stareinama u vojsci, ovo poverenje nije imalo granica. Nemac Karlo Fr. Novak u svome lanku "Psihologija povlaenja" pisao J"e: "Malo vojnika se tuklo onako kako se tukao orpski vojnik... On je umirao tamo gde mu je nareivano da se dri. NJemu ak nije moralo biti ni nareeno, da bi se odrao glo svaku cenu. Zatitne trupe koje su ostavlene po-stradale su gotovo eve" "Kelnske novine" od 27. I 1918. I zaista, on se nikad nije pitao o zadatku koji Ima da se izvri; njemu je potrebno bilo samo da proita na licu svojih stareina da je nuno da se zadatak izvri. I sa beskrajnim ubeenjem da e biti dobro voen, on J"e, ulazei u borbu i idui strelakim stroJem kroz kiu od zrna, stalno ose-ao na sebi jedan zrak brige onih to ga vode, one brige, koju je on ponekad uobraavao, i koja je uvek dovoljna bila da ga neodoljivo pokree napred. A na-pred, to je smisao njegovog heroizma; napred, to je skoro jedino vojniko vaspitanje to je on imao. Vojniki strunjaci i tvrde da je on sav bio u ofan-zivnom pokretu, jer u miru on J-e, u tom pogledu, pr-venstveno i vaspitavan. Radnje odbrane i radnje od-stupanja predavane su mu sa izvesnim uzdravanjem te on, stoga, u ovima nije ni bio dovoljno vian. I tako ovo vaspitanje, u skladu sa onim nacionalnim vdealom, izradilo bee u njemu onaj vojniki duh, iji J"e izraz znaio: samo napred, onaj izraz koji je o" odavao i u poslednjem dahu svoje vojnike i ratnike karijere. 51 A njegov heroizam i neprijatelj nije propustio da prizna. "Ostae zagonetka", konstatuje Karlo Novak u pomenutom lanku, "kako su ostaci srpske vojske, koji su se spasli ispred Makenzena, mogli, ikad doc-nije, postati opet sposobni za borbu. Time je u naj-manju ruku, dat dokaz da srpski vojnik spada u najilavije ratnike koje je video svetski poar." 1915. godine "Nova sl. presa" od 13. XI bee takoe donela ovo priznanje: "Prema obavetenjima pribav-ljenim od nemakog i naeg generaltaba o nastu-panju u Srbiju, vidi se jasno da se neprijatelj opire sa neuvenom hrabrou svuda gde s njima dolazimo u dodir. Moramo ponova priznati: da je Srbija, u vojnikom pogledu, jedan vrlo hrabar neprijatelj, ija vrednost nadmaa ruskog vojnika. On ima legen-darnu hrabrost i preziranje smrti Rusa, i njegove osobine jo su vee, jer su praene sveu o cilje-vima borbe. Dok je Rus, uopte, samo orue ofipira, jedan potinjeni koji po instinktu sleduje komandi, dotle srpski vojnik pokazuje ivu inteligenciju i, naroito, jednu fanatiku ljubav za otadbinu, ljubav koja mu daje snage da podnosi sve ratne uase." "Srbi su uinili sve to je bilo u ljudskoj moi, sa jed-nom hrabrou koju mi moramo da priznamo bez ikakve rezerve", pisale su "Frankfurtske novine" 12. XI te iste godine. A namaki asopis "Rundau" od 6. XII 1917 u lanku "Vojske malih protivni-kih drava", doneo je, pored ostalog, ovo to sle-duje: "Vojska male Kraljevine Srbije predstavljala je u poetku rata neto najbole to je ikada jedna omanja i kulturno umnogome nazadna drava stvo-rila na vojnikom polju... Odlino organizovana, sjajno i vajmodernije naoruana, ozbiljno i temeljno obuena, s velikim i skoranjim ratnim iskustvom, jednostavna i oduevlena za narodnu ideju Velike Srbije, hrabra, s portvovanjem i puna pouzdanja u pobedu, podignuta primenom svih sredstava do naj-vie mogune jaine trupa, takva je srpska ubojna sila ula u rat. Ona se borila s besprimernim po-rtvovanjem i silnom upornou, pa je ak i pri propadanju okitila slavom svoje zastave. Srpski voj-iik bio je dostojan protivnik i srpska se vojska u povoljnim prilikama mogla esto pokazati kao nad4 52 monom. Pravinost, ak i prema inae mrskom ne-prijatelju, zahteva da se to prizna javno i utvrdi." Eto takav je heroizam Orba: sav mladiski, sav bujan, sav naivan; on podsea na heroizam ljubav-niki, onaj vatreni heroizam koji ne zna za granice. On predstavlja najviu taku do koje se nesebinost ljudska mogla da uspne, najveu visinu do koje je ljudsko portvovanje moglo da uzleti. Na toj visini nije se vie mogao raspoznati ovek; na toj visini sa

velike daljine, docnije, mnogo docnije, buduim naratajima izgledae sasvim neverovatan ovaj ovek od gvoa. Tuan je heroizam Srba: pun bola, pun nevinosti. On, zaista, lii na heroizam mladosti, ija odanost ne zna za granice. On predstavlja naj-dublju reku krvi, koju je ljudski idealizam mogao da prolije i najdui put patnji, koji je ljudska istrajnost mogla da izdri. U toj dubini i na tom putu nije se vie mogao raspoznati ovek. Docnije, mnogo docnije, gledan iz daljine, taj ovek bie ne-shvatljiv buduim naratajima. Sav je krvav hero-izam Srba; njihov heroizam to je heroizam hrian-ski. Jedan narod postupio je tano kao to je neto pre dve hiljade godiva postupio jedan ovek. Kao to je ovek jedno bie, narod je jedno bie. Oba su se bia plemenito rtvovala, ali oba nisu razumeli u vremenu kada su se rtvovala. Jedan momena besa Mi ne moemo, samo zato da bismo dali izgled nepristrasnosti ovoj studiji, na silu istraivati mane jednoga naroda koji ih nije pokazao, bar u odno-sima i ivotu meunarodnom. Mi smo sebi stavili u dunost da prikaemo karakter Srba onakav, kakav je on u stvari. A ono to nas je na to irvenstveno podstaklo, to je uverenje da ni njihovi najbolji pri-jatelji jo nisu poznali svoje Srbe. Iako ih iskre-no ale i vole, zbog njihove nesrene sudbine, oni to ine tako: kao to se, uopte, saaljeva ili voli neko koji nepravedno pati, koji je potiten i koji je nesrean. Ali mi smo neprestano smatrali da Srbi, jedan narod koji je ggroao kroz tolike alternative 53 najlepeg oduevljenja i najcrnjih, nesravnjenih i samrtnih muka; jedan narod koji nikad ne bi mogao znati: koliko je imao po trista partanaca i koliko Termopilskih klanaca, zasluuje, za nekoliko ste-peni, veu od one panje. Srbi su doiveli jednu jelinstvenu, nezasluenu nesrenu sudbinu. Izuzetno nesrean narod, 10ni nisu samo jedan narod koji groz-no pati, ve narod koji izuzetno grozno pati. I mi smo hteli da podsetimo jo i na to: da jedan narod, kao i ovek, u stvari vredi mnogo vie, nego to vredi u naim oima poto smo ga procenili da vredi; kao to drugi vredi mnogo manje nego to vredi u naim oima, poto smo ga nepristrasno ocenili da ne vredi... ... Mi napomenusmo, da se ni sa velikim napre-zanjem ne bi moglo nai povoda za optubu Srba u ponaanju njihovom prema narodima s kojima su oni ratovali. Jedan primer, kad su oni bili istinski razjareni i kad bi im se surovost, moda, mogla prebaciti, neemo propustiti da iznesemo na ocenu. Tie se arbanake pobune iz 1913. god., koju su oni brzo i grozno uguili, a koja je trajala samo ne-koliko dana. U uguenju ove pobune uestvovao je jedan deo naroda, jer tom prilikom bee mobilisan samo potreban broj divizija. Zato su oni tada bili surovi? Za ono nekoliko meseci to je, za vreme Prvog balkanskog rata, drala Arbaniju, koju je osvojila, srpska vojska ponaala se prema njenom stanovnitvu oveno; oveno, koliko je god to bilo mo-gue jednom pobediocu prema pobeenom, koji niti je hteo, niti je znao da bude lojalan. Sa zadatkom da izie na more, ona je preko ove zemlje prelazila s toliko takta i uviavnosti, da ovaj njen pohod ni-malo nije liio na pohod jedne vojske koja osvaja. NJen stav liio je tada pre na stav onoga koji se izvinjava zbog svoga poloaja. Pa ipak, sav taj njen put obeleen bee krvlju, koju joj prolivae sta-novnitvo jedne zemlje, to nije navikla bila da je poseuju i to nije nauila bila da se preko nje prelazi. Hilade grobova rasejanih na svima stra-nama po gudurama ove zemlje, odvojene od sveta, pred-stavljahu krvavu nagradu jednoj vojsci, koja ba niko54 me nije elela da priini zlo i koja je inila sve sa svoje strane da se njezino prisustvo to je mo-gue manje oseti. Reakcija na ovo izazivanje bila je, relativno, umerena i retko kad je prelazila granice pravedne odmazde. U prolee 1913, naputajui ovu zemlju, u kojoj ostavie tako mnogo grobova, ljudi su u dui ose-ali jednu srdbu prema ovom narodu poludivljem i nedostojnom njihovih obzira. Iste godine, po svr-etku rata s Bugarima, vratio se na narod kui, umoran od krvavih borbi koje je vodio, napora to ih je

preiveo i slomljen i iznuren posle strane kolerine zaraze, koja bee unitila ceo jedan mali svet. Zamiljen i turoban, usred svoga zaputenog og-njita, on je s tugom posmatrao svoju bosu eljad, svoju oborenu ogradu, svoj zarali alat i neveseo i bolan izgled svega to ga je okruavalo, kad je, sasvim neoekivano, bio pozvan da pohita na gra-nicu, napadnutu od Arnauta. Polazei i bacajui, moda, poslednji put svoj krvav i bolan pogled na zaputeno ognjite, koje sanjae da obnovi, on je osetio kako mu se grudi nadimaju besom koji se ne da obuzdati, i on se setio zaboravljenih rana arban-skih. A taj bes pojaalo je sve to je video na novom, neoekivanom razbojitu. Pauinaste nae posade, iznenaene, behu mnogo nastradale. Masakrirani, onakaeni drugovi traili su osvetu. I pod onim utis-cima, to ih je poneo sa ognjita i pod ovim to mu se ukazivahu pred oima na novom razbojitu, on se ustremio. Nikad, zaista, ovaj narod nije stra-nije izgledao nego tada. Mi ga niemo mogli poznati. NJegovi udarci, prvi i poslednji put tada, nisu te-deli ni slabe, a bedna sela plamtela su u ognju. Sreom, plima je brzo ustuknula. Samo nekoliko dana posle moglo se videti: kako on, sa oinskom nenou, sa onom njegovom uroenom boleivou, ,D10 starinski", miluje, hrani, tei nevinu decu svoga kanjenog neprijatelja; samo posle nekoliko asova, on se bee trgao, on se bee gorko pokajao za ovo to je bio uradio i to njemu nije bilo svoj-stveno da ini. 55 Kako se ocenjuje ovek. - O krierijumu za ocenu karaktera Srba. -- NJihova vernos Mi ne mislimo da je ovek po prirodi dobro i prosveeno bie, kako ga je zamiljao an-ak Ruso, niti smo do kraja uz Stendala, Merimea i Te-na, koji verovahu da ovek ini zlo ak i na jedan dezinteresovan nain, zlo za zlo; da je on meso-der i Da kao pseto ili lisica ima nokte, koje je jo od poetka zabo u meeo drugih; a da se dobro-instvo civilizacije sastoji u tome da od njega na-ini pripitomlenog mesodera, da mu nokte i zube marljivo dri tupe. Mi nismo do kraja uz Tena, jer smatramo: da ovek, "nezgrapan divljak, dok je primitivan, najpotrebitija od svih ivotinja", jed-nom socijaliziran, moe, produenim naporom, da savlada ruilake strasti i da uspe, te da ne po-puste uzde ili agenti "spontane anarhije". Mi, ukra-tko, o oveku mislimo ovo: Sve dok je muen svojim prvim, neophodnim, najgrubljim potrebama ili sve dok se njegov ivot nalazi u opasnosti, on se stara iskljuivo o tome: kako e ove potrebe podmiriti ili kako e ovu opasnost izbei. I onda je Ten u pravu, jer se tu ljudi ne razlikuju i jer svaki mi-sli iskljuivo o sebi. Civilizovani ovek, u tom sluaju, kao primitivan, ponaa se uglavnom isto, i opasna je iluzija ako se misli na drugi nain. 0 razlici meu ljudima moe se govoriti tek, po-to su oni uspeli da zadovolje svoje prve, neophodne potrebe. Evo te razlike: ima ljudi, koji i poto su podmireni u ovim svojim prvim potrebama, osta-ju isti, sebini, Tenovi gorili. To su egoisti. Iz-vor svake njihove akcije, ono to jedino pokree njihovu onagu, to je lini, opipljiv, blizak interes. Drugi su altruisti, u raznim stupnjevima. Sa malim zadovoljni, sasvim skromni, jedni odmah poinju mi-sliti na blilsnje, oseati sauee za njih, ako su u bedi, uestvovati u njihovim bolovima n starati se da im ove olakaju. Drugi e se nonaati tako, tek poto zadovolje svoje ree, vie potrebe, one koje nisu neophodne. Osetljivost ova ima mnogo stepena. Po jaini ovog samopregorevanja, samoodricanja, i samortvovanja ocenjuje se ovek. Ali ono to ni56 kako ne treba zanemariti jeste: da je to uvek ovek zadovoljen u svojim prvim potrebama. Altruizam je, prema tome, odricanje u korist drugoga od onoga, u pogledu potreba, zadovoljstva, spokojstva, to nije neophodno za sopstveno odranje. A, potom, mi ocenjujemo ljude po ciljevima, to ih oni postavljaju u ivotu i po pobudama, to pokreu njihove snage na akciju. Koliko su ciljevi, koje oni sebi predlau, nematerijalniji i idealniji i uko-liko se ljudi predanije, za

ostvarenje ovih ciljeva, rtvuju, toliko je njihov rang u civilizaciji vei. Stepen ove civilizacije ocenjuje se po veliini one dobrovoljne eocijalne ljubavi, koju ljudi manife-stuju prema zajednici. Beskrajne materjalne zavisnosti vezale su oveka za drutvo. Zato to hoe da radi za sebe, ovek mo-ra da radi u drupggvu, sa drugima. Koliko je ovaj odnos oveka prema drugima, prema drutvu, ver-niji i lojalniji, ukoliko je vie njegov egoistini instinkt potinjen socijalnom instinktu; toliko je vea njegova moralna vrednost, vei stepen njegove svesti, bolji njegov karakter. A sa ove take gledita, mi mislimo, moraju se ocenjivati i Srbi. Da li se, doista, trae dokazi o nesebinosti jed-noga naroda, koji se bukvalno sav rtvovao za jedan ideal za koji je posejao groblja po celom svetu i za koji je rtvovao sve to je najdrae bilo o-veku? Ono to istorija prua kao najuzvienije ljudsko, to su: herojski primeri onih ljudi, to su se u svojim akcijama rukovodili nekoristoljubivim oseanjima, onih to su ljubav prema familiji rt-vovali ljubavi prema otadbini ili ljubavi prema oveanstvu. Istorija je danas u mogunosti da sa-uva takav primer, koji je pruio jedan ceo celcat narod. Ali ono beskrajno strpljenje sa kojim su Srbi oekivali pravdu i trpei najstranije duevne muke, dostojanstveno odolevali i odbijali sva pod-sticanja i iskuenja egoistinih instinkata; ona njihova vernost do smrti uz saveznike i ona nepoko-lebljiva pokornost socijalnom instinktu, najznaaj-nija je crta njihovog karaktera i najvei dokaz nji57 hove nesebinosti, njihove moralne vrednosti i ste-pena njihove svesti. Kad jedna vrlo savesna psiholoka analiza bude uspela da tano prikae prirodu due Srba, prvo mesto, izgleda nam, u redu osobina kojima su se oni odlikovali, zauzee njihova vernost. NJihova vernost, to je osobina, kau stranci koja ih je uinila beskrajno legm, nego to bi ih uinila samo njihova vrstoa ili njihova hrabrost. Sasvim prosto, neusiljeno, vrlo otvoreno predsta-vio se srpski narod na krvavoj svetskoj pozornici. Ni jednog jedinog trenutka, on nije izgledao ni zagonetan, ni dvosmislen, ni nerazumljiv. U sjajnom, tradicionalnom ruhu prostote i vernosti, on je, u krvavoj tragediji, imao svoju ulogu: vidnu, dugu, munu i viteku. A iz velianstvenih loa, kao i iz jeftinih mesta odakle su ga posmatrali, sloili se behu svi: da je on igrao vrlo, vrlo naivno. Iz dute i mune svoje prolosti, meutim, on je imao predanje o jednome Vuku Brankoviu, koga je pra-tilo prokletstvo narodnih narataja. Ta tradicija bila je krvava rana narodna. To prokleto izdajstvo bilo je kao avet u ivoj mati narodnoj. V jednoj prolosti, ispunjenoj patnjama, vitetvom i ver-nou, jedna ovaka mrlja odskakala je svojom usam-ljenou. U odnosima prema drugim narodima, ova prolost nije imala nijedan trenutak, zbog koga bi rumenio obraz njene budunosti. Naprotiv, e-linom vernou obeleen je svaki njen trag, sav njezin trnoviti put. S tim nasleem i u tom ube-enju, ne poznavajui dovoljno druge narode s kojima se nije mnogo meao, ovaj narod je duboko vero-vao: da je ast narodna jedan pojam shvaen na opti nain, od svih, podjednako od svih naroda. NJemu, iji su oevi, u privatnom ivotu, sklapali ugovore ivotne vanosti, u etiri oka, na pove-renje, na golu re, a to po pravilu, bilo je sasvim nepojmlJivo neverstvo u meunarodnim odnosima. A on je uvek imao shvatanja svojih oeva, za koje je data re znaila zakon, a zakon svetinju. Evo sa takvim shvatanjem on se borio na Jedrenu za Butare; sa tim shvatanjem, neko vreme posle toga, on je ka-tegoriki odbacivao pomisao o mogunosti da bude 58 napadnug od svojih saveznika i nou 17. juna 19.13. mirno spavao na Bregalnici; sa tim istim shvata-njem on je, u irolee 1914. ostavio odreene ruke svojoj vladi da ga uvede u konflikt svoga grkog sa-veznika protivu Turaka, i to pod osobito tekim prilikama u kojima se nalazio. Ova njegova gotovost, u poslednjem primeru, spreila je, moda, krvav su-kob koji je predstojao. Samo jedna potena re ome-la je tada jedno novo i izlino prolivanje krvi. I sa takvim shvatanjem, najzad, on se obvezivao a nije traio

obveze, on ih je ispunjavao i, u isti mah, neiskazano verovao da u eventualnoj prilici nee biti naputen od onih prijatelja na koje je rau-nao. Zaista, ono to je njegov poslanik u Parizu o njemu tako iskreno rekao izgleda sasvim nevero-vatno i naivno za savremeni uzajamni ivot naroda. A on je kazao ovo: "Mi smo se Srbi angaovali u ovoj borbi s potpunim ubeenjem u pravinost nae nacionalne stvari i sa punim uverenjem, bez ikakve rezerve, u nae saveznike. Oduevljeni smo tim ide-jama i mi nismo traili osiguranje ma kakvim kon-vencijama. Verovali smo, i danas smo svi ubeeni, da su nae pravo, naa lojalnost, hrabrost naih vojnika, patnje naeg stanovnitva najbolji i naj-sigurniji diplomatski instrumenti, koje jedan na-rod moe imati ne samo prema saveznicima, ve i prema svakom potenom oveku." To isto ponovio je drugi njegov ministar 1917, u parlamentu: "Na ugo-vor ne treba traiti ni meu iiemenim paktovima, niti u govorima saveznikih ministara, ve u definitivnom reenju na bojnom polju, u pobeda ili padu saveznikih armija. Padnu li saveznici, zbogom Sr-bijo; pobede li, srena Srbijo! A ime smo mi obvezali nae saveznike? Obvezali smo ih herojstvom naih vojnika na Ceru, Rudniku, Kajmakalanu, mu-enitvom naviega naroda u porobljenoj Srbiji, nepokolebljivou i vernou srpskih politiara. Preko ovih moralnih i krvavih angamana saveznici ne mogu prei. Zato nije potreban ni uepravniji stav, ni energiniji ton, ni pisani ugovor." Bugari bi odgovorili da je to za pesmu. 59 Vernost, to je komment koji se neizostavno upotrebljava od sviju bez razlike kad je re o srp-skom narodu; taj narod, kae se, simbol je vernosti. A to priznanje hranilo je i podsticalo besprimer-nog idealistu. Pod uticajem takvoga priznanja, srp-ski parlamenat, koji se u 1916. sastao na Krfu, saglasio se jednoduno: da se u narodnoj katastrofi treba teiti time, to je narodna ast spasena i to je vernost prema saveznicima sjajno osvedoena. I dok su se narodni predstavnici, bez najmanje elje da na frontu vide one koji su tu ast spasli, i uoi same septembarske ofanzive, kojoj se tada sa najlepim nadama pristupalo, urno vraali u go-stoljubivu Francusku, da tamr, mnogi od njih, nastave utehu u zagrljaju svojih milosnica; dotle je on, dobriina, s ponosom zbog priznanja koje mu je laskalo, sa obnovljenom snagom i naivnom nadom da polazi kui, opet poleteo iz svojih plitkih rovova da kr-vavo osvedoi novu, toliko puta potvrenu, otmenu vernost. 3 Duevni emperamenat. - Mentalna evolucija. -- 1914. - Arbanija. - Krf. - Halkidik. Solunski front U oceni mentaliteta balkanskih naroda od g. Le Bona, ono mesto, to najbolnije potresa nau oset-ljivost, nalazi se u samom poetku glave o kojoj smo napred govorili Prve posledice rata, gl. IV, str. 247. "Izvesni narodi", kae on, "evoluiraju tako lagano, da izgledaju nepokretni a njihov hod zadran. Takvi su, na primer, Kinezi i Balkanci. Oni se ne razvijaju, jer su njihovi nasledni karak-teri stabilizirani i upravljani izvesnim oseanjima kao to su religijska verovanja ili mrnja rasa, oseanjima malo podlonim promenama." Ono to su moda Arnauti i Turci zasluili da se za njih tvrdi, g. Le Bon je tvrdio za sve balkanske narode. Mi smo se napred starali da uverimo: kako ni re-ligijska verovanja ni strasti rasne mrnje ne behu uroena ni nasledna navika Srba, kako su ovi po-kreti najmanje imali mesta u njihovoj dui. I ako civilizacija znai ublaavanje i usavravanje obi-aja, onda mi mislimo da smo, to se Srba tie, dovoljno odgovorili g. Le Bonu. Ali mi hoemo da mu damo potpun odgovor, postavljajui ovo pitanje: da li su zaista ba svi do jednog balkanski narodi tako malo podloni promenama u njihovoj mentalnoj evoluciji da izgledaju skoro zaustavljeni u svome hodu, je li to tano ukoliko se odnosi na Srbe? O tome mi emo pokuati da izloimo: kako se, i pod kojim uslovima, mentalno razvijao jedan narod kome je na zemlji, u njegovom vremenu, malo jo stva-ri ostalo da vidi i doivi i za koji se ipak tvrdi, - mi opet nalazimo da to dolazi samo iz nepozna-vanja - da je skoro nepokretan i neizmenljiv u svo-jim oseanjima.

Ovaj narod nije bio melanholian, kao to smo to esto uli i itali da pogreno tvrde oni koji njegov duevni temperamenat nisu upoznali. Kao da se time htelo da pokae: kako je to jedno hajduko 61 pleme, jedan narod to u miru, u stalnoj bolnoj i mranoj tuzi i depresiji, u uspomenama o svojim precima, ezne za ratom, ratnikim ivotom i rat-nikim podvizima, kad se jedino njegovo elo raz-vedrava i kad jedino on otpoinje da ivi. - On ima neto romantike oseajnosti, on jeste senti-mentalan, on jeste setan, ali nije sumoran. Jedan vredan narod nikad nije sumoran. Jer rad to je naoor. Rezultat slobodnog, dragovoljnog napora to je zadovoljstvo. Rad je zadovoljstvo s pogledom na re-zultat. Zadovoljstvo je radost due, radost ula. Srbi su relativno vredan narod. Kako je mogue da jedan vredan narod bude sumoran? Naprotiv, on je vedar, razdragan, veseo, jer on radi, jer on slobodno radi. Otkud sentimvntalnoga u duevnom tempera-mentu Srba? Otkuda oni tuni, jecavi tonovi frule i dvojnica, koji ine da nam se srce stee i mui, gotovo da zaplae? I otkuda ono katkada tako bolno u pesmi to pritiskuje i rastuuje duu? Odakle dolazi onaj dah to takve tonove raa, izvodi, kombinuje? Taj dah, mi mislimo, to je dah onog bola iz prolosti, to je dah predaki, tu dah, dah iz mra-nih dubina, to je atavizam. On je onaj dah bola naih predaka koji nisu bili slobodni da rade, koji su radili pod strahom i za drugoga i za koje rad, zbog toga, nije znaio zadovoljstvo i sreu. Sumornost je erka nerada i ame; onaj dah to je bol naih oe-va, koji su amili i zbog koga smo mi setni. A posle, onaj dah hranili su naa mladost i naa brda. S frulom i za stadom naa je mladost mnogo sanjala. U noi, kod trla, opijao nas je tajanstveni ivot stvari i zanosio nebeski beskraj. Sve to je okru-avalo zdravoga ovara bilo je romantino, neno, zanosno. Danju, kroz veliku travu i cvee, uzbuen i gjan od sree, prikradao se on da presee put dragani, koja se u beloj, zategnutoj od snage koulji, pojavljuje kroz estar ka studencu i lii na sletelu odnekud umsku vilu. Lipa je mirisala. To je mla-dost koja, u svome odmoru do kodljivosti, pothra-njuje neobuzdanu imaginaciju, razneava duh, daje maha najivoljoj oseajnosti. I tako, srean ili ra-zoaran, sam, na visokoj steni uvika ili arenom ilimu od trave, kroz frulu iji glas drhti, i 62 usred onog mistinog ivota stvari, on se izraava. To to on izraava tako neodoljivo, to je onaj dah predakog bola, eho one ame predaka u ropstvu i to je onaj tajanstveni dah prirode i one mlitave, neradne mladosti provedene u njoj. Ali sa mladou ostaje i veina snova. Kad se ulazi u ivot rada, nestaje ivota snova i fantazija. Jer rad, to je pra-vi ivot, to je ivot razuma, to je java. S mokrom od znoja kouljom i motikom preko ramena, naputajui njivu pri zahodu velikog crvenog sunca, koraa, visoko uzdignute glave, ka svojoj beloj kao sneg i skromnoj kuici, jueranji sanjalo. Izraz mu je vedar, iv, nasmejan. Na kunjem pragu eka ga zdrava, rumena domaica sa sinom na sisi, nje-gova najmilija vizija van doma. To srce, zbila, sadrava li jo, uva li uvek onu instinktivnu tugu iz mladosti? Ne. I ta tuga ostala je s mladou. - Jeste li posmatrali povratak s mobe? Ako jeste, onda ste bolje nego igde videli zadovoljstvo" to ga je rodio napor. Jeste li gledali vojnike na odmoru, posle znojavog rada? Jeste li pratili narod na saboru, na komianju, na svadbi? Beste li s njim na slavi, u kosidbi, u berbi? Ako jeste, a to je "sve njegov ivot, onda, kad ga videste sumornog? U tome, mi smo primili nagao zakljuak o nama onih, koji su nas upoznali u nesrei: kad smo pevali samo o bolu, kad je oko bilo gotovo da zaplae, kad nam se grlo stezalo, kad smo ili pogureni od briga, kad smo se sklanjali u samou da sanjamo o kui, o svo-jima, kad smo bili sumorni, zato to smo bili ne-sreni. Ali to nije bio stalni temperamenat nae due, on nije bio uvek takav, kao to je izgledao u toj nesrei. Jedan sumoran narod to je turski, mli-tav, neradai, umoran. To je zato to on nije nikad poznao rad i zadovoljstvo od rada i to se umorio od ame. Sve dok mu borba bee zanat, on je jo izgledao agilan, vedar, mladolik. A kad je ovaj za-nat jednom bio napustio, sa prekrtenim

nogama i ibukom, u gustom dimu od duvana, on je amovao. I zato to je ameo on je postao sumoran. Ali kolika razlika u tome izmeu ova dva naroda. Nasuprot onome ivotu ame, isticao se jedan drugi ivot ispunjen znojavim naporom. U tom naporu na je na63 rod bio vedar i zadovoljan, u tom znoju on je vazda bio io i, koliko je to mogue na zemlji, srean, pre ratova. Tada sve iae nabolje, sve se kretae una-pred. Veerom, i dok mu bujnu kosu leprae laki povetarac, uspravan usred svoga imanja, mahao je on kapom i pozdravljao putnike to kroz prozor voza, koji je nedavno tuda proradio, udisahu miris bujnih polja. Voe je pupilo. Pod velikom, novom nadstre-icom od dasaka stajali su ureeni, skoro nabav-ljeni, usavreni alati sa kojima e letos raditi. Tamo na uzviici smeila se novopodignuta kola. Sutra, u optinekoj kui, on e pred svima iskreno kazati ta misli o novim predlozima... Eto tako vrednog i tako zadovoljnog zatekao ga je Prvi balkanski rat, Mi smo se sa njegovim duevnim stanjem za vreme ovog i Drugog balkanskoga rata dovoljno upoznali u jednoj od ranijih glava. 1914, u jeku njegovih napora da popravi svoj rato-vima zaputeni domazluk, Austro-Ugarska mu je ob-javila rat. Ovaj strahoviti fakt bee ga u poetku zbunio do onesveenja. Izgledae mu neshvatljiva odgovornost za jedan dogaaj, kao to bee onaj u Sarajevu, dogaaj, koji je on, pouzdano, u to vreme najmanje eleo. Ali oseajui da mu je iznenada sve ugroeno, i to od jednog neprijatelja ije mu na-mere behu poznate i s kojim ga je inae docnije, ega je on bio svestan, oekivalo krvavo razrauna-vanje, on se prikupio, nezapamenom brzinom izleteo na granicu i dao bitku, koja po svojoj odreenosti i po svome rezultatu dolazi u red najvelianstvenijih bitaka to se odigrae u velikom evropskom sukobu. Neprijatelj je na Ceru 1914. avgusta meseca, bio stra-no potuen. S topovima ije su cevi bile izoluene iz pro-lih ratova i onim zadobivenim od neprijatelja, s praznim arsenalima, sa primtitivnim trenovima, bez opreme i u svom narodnom odelu, umoran, pun brige za kuom, izmoden, ranjav i skroman, on je, potom, ponova nastavio da bdi na krvavim rekama Save i Dunava. Zauzeti svojim sopstvenim brigama, njegovi savez-nici tada nisu mogli doi ni da mu pomognu ni da ga vide. 64 A samo nekoliko dana posle one pobede on je prelazio Savu i Dunav, odakle bee oterao neprija-telja. Za ono kratko vreme to je proveo meu bra-om s one strane, on bee poznao njihovu ljubav prema Srbiji i prinuen, potom, da ih ostavi, jer bee napadnut velikim snagama na Drini, on oseti i ponese novu snagu i novu volju da se za njih i dalje rtvuje i zalae. U krkavim borbama to ih je svakodnevno vodio ove jeseni on nije popustio. I u novembru iste godine on daje bitku na Rudniku, onu koju e istorija zabeleiti kao najlepi pri-mer ljubavi i kulta jednoga naroda prema otadbini. A i tada njegovi saveznici, zauzeti sopstvenim bri-gama, nisu mogli doi da mu pomognu i da ga vide; i on im nikad zato nije zamerao, razumevajui nji-hov teak poloaj u to vreme. Meutim, Srbi su u tome imali jednu beskrajnu elju, jo vie, jednu strast, jednu od onih duevnih potreba to u ratu znae skoro bolest, a ta je: da svoje saveznike vide uza se; ma u kom broju, ali samo da ih vide. I bili su nesreni da ih zadugo ne vide. Mi smo ranije kazali da rat onemoguava pribra-nost. U onom zbunjenom, polusvesnom stanju ovek ne-razumlJivo gleda kako se dogaaji sukcesivno niu. 1915, pred katastrofom Srbije, narod bee, uve-liko, rasejan usled jedne nove nesree. To bee epi-demija pegavog tifusa. Jo 1914, za vreme i pose slavne kontraofanzive, ona zbunjenost bila je vidljiva i oevidna. Posle oekivanoga kraha, koji se inio neminovan s obzirom na brojnu nadmonost neprijatelja i sopstvenu iscrpenost, dola je neoekivano, na jedan skoro udesan nain, pobeda odreena i potpuna. Ona je tako zamana bila da je imala za posledicu jedno uverenje: kako je, u isto vreme, i odluna. Tako je verovao narod. I dok je narod tako pogreno ve-

Prema statistikim podacima u 1915. godini samo do 1. juna iste godine, dakle za pet meseci, stradalo je od pegavog tifusa preko 130.000 dua naih graana, ne rau-najui rtve kod vojske... Jedan deo stanovnitva u Mavi, Pocerini i Jadru, prosto je desetkovan; umrlo je na duno-sti vie od 130 lekara, masa vojnika, ena i dece. - ,,Srp.[ske] novine", br. 23 od 22. II 1918. i br. 48 od 21. IV. 65 rovao, dotle se o njemu kod ostalih, iza njega, od-nosno pred njim, formiralo i uvrivalo drugo ubeenje, takoer tetno: ono o njegovoj nepobedi-mosti i nesalomljivosti. I tako je Srbija, u onom meuvremenu zatija od nekoliko meseci, liila na Kraljevia Marka, koji, sa buzdovanom pored sebe, straan opava, uveren da e se muno ko moi re-iti da ga ponova uznemirava. U tom verovanju jed-nih i drugih, u toj zbunjenoj oiijenosti i polusnu, doekani behu dogaaji koji su izazvali katastrofu. Meu ljudima to su preiveli strane dogaaje, naao bi se vrlo mali broj onih koje ono pouzdanje u nepobedimost nae vojske nije dralo sve do sta-rih granica Srbije. A tu, na tome mestu, nastupila je agonija. Onaj koji se bude naroito posvetio izuavanju du-evnog stanja Srba u onom periodu, koji obuhvata njihovo uveno povlaenje kroz Arbaniju i bavlje-nje na jadranskim obalama, morae prvenstveno ra-unati s tim da ima posla s ljudima u potpunoj agoniji. Iznenadne i silne moralne muke, razoara-nja i opasnost za egzistenciju, imali su za rezultat jedno stanje beznadene utuenosti, bezizlaznosti, nemoi, pomuenosti. Malj je onesvestio. Kroz Arbaniju opasnost za egzistenciju odstra-njuje i najpreu misao i najdunije oseanje. Briga za sebe, briga oko sebe, to je najvea i jedina briga. Arbanija to je sebinost, najgrublja, najbrutalnija, bez maske, bez vela, gola golcata. Na malom prista-nitu govinskom ostrva Krfa, u punom trijumfu, sa izrazom ija se jaonost nikad ne moe zaboraviti od ljudi koji su ovaj izraz videli, iskrcavala se ova sebinost vesela, nasmejana, zadovoljna. "Samo kad sam se ja spasao", odavala su razgovetno kao dan sva lica jednu istu misao; a iz malih amaca iska-kali su hitro na uski most, koji se ugibao, ljudi novoroeni, spaseni, pomilovani i zato veseli. Arbanija je donekle iskustvo smrti. Nauka zna da je to iskustvo nemogue, i to oevidno. Ali je ona ipak jedno iskustvo: kako se na njena vrata i u njezino carstvo ulazi. U onakoj duevnoj buri, u kakvoj su se davile crne i gladne svnke jednoga na5 66 roda, misao o ivotu i misao o smrti bile su pod-jednako nejasne. Sve to se tamo preivelo nije nimalo liilo na ono to se o ivotu znalo; i sve, to je o smrti bilo poznato, razlikovalo se od onog kako se tamo umiralo. Po vrlo uskoj, kozjoj stazi koja vijuga nad provalijom, obavijen oblakom ili okruen mrakom, koraao je, preturao se, pipao je ovek-skelet, koji je sasvim bio posumnjao da je to znaio ivot. Ono to je njegovo telo pokretalo napred, inilo mu se da nije napor njegove sopstvene onage, jer je ona odavno ve bila iscrpena. I ne oseajui vie u tom telu sebe, on je sumnjao u i-vot. Za sive, neme utvari, to su se povodile za njim i pred njim, sumnjao je da su ljudi. Maloanji ivot, neto malo posle, znaio je smrt; maloanja nada, ista kao i njegova, neto malo posle, umirala je pred njim, na njegove oi. On je istinski oseao kako je njegova nada umirala. Le, koji je on pozivao da nastavi put, bio je maloas ovek koji mu je ubrizgavao pouzdanje, ostavljajui ga na stenovitom kru, on je tamo, u isto vreme, ostavljao i svoje pouzdanje. I tako, on je sticao iskustvo: kako nje-gova nada, kako njegovo pouzdanje, kako njegov ivot, kako on sam umire ... Arbanija "to je tol"ko san koli-ko java". A tek kad je preao more, kad je stao nogom na sigurnu zemlju i oko sebe opet ugledao pitomo, obi-no i lepo, to ga je podsealo na raniji ivot, on se prikupio, odahnuo, osetio da sve nije svreno, osetio ivot, on se nasmejao; eto zato se on ove-selio.

Re je uvek o onima koji su privremeno pobedili smrt. Onima, nad kojima je ona bila pobedilac, po-mogla je pomuenost. Oni su umirali s nekom verom o groznom svretku univerzuma, jer smrt je bila tamo pravilo. Arbanija, to bee Veliki petak Srba i Monblan njihovih patnji. Za nekoliko meseci, poto je ostavljena, ona je znaila na najvei bol u izgnanstvu. A taj bol, to je onaj bol nogu i stomaka, bol fiziki, koji se pamtio. Hiljade pesama i pria rodile su ove arban-ske muke; hiljade tih pria i pesama izraavale su sopstvene, svoje, line patnje; a tek se docnije Dis, 67 meu prvima, setio svojih siroia na ognjitu. Jest, Arbanija, to je egoizam gorila o kome govori Hipolit Ten. Ona predstavlja potpunu mentalnu uze-tost i ona znai ogaptu neosetljivost bia; mi smo tamo bili oevici totalnog pomraenja ljudske sve-sti. Ali aa golgotske patnje ne bee do kraja ispi-jena u Arbaniji. Tamo, na malom pristanipggu govin-skom ostrva Krfa, ovek je tek mogao da vidi: kako se u masi, kako se kolektivno, kako jedan narod umire prirodnom smru. Nikad nije, a moda to nikad nee ni biti zabeleeno: da je na jednom tako malom prostoru bilo sakupljeno toliko mnogo bola, bola tihog, velikog i hrianskog. Bilo je to u januaru i februaru 1916. Tih kinih dana i noi, prepunih tuge, mi smo bili sa slubom na malom, istorijskom pristanitu i na jednoj bolnoj dunosti da ispraamo svoje drugove za Ostrvo smrti. Svakodnevno, mrtve i polumrtve ete i ba-taljoni pritiskivahu pristanite, oekujui lae za prenos na strano ostrvo. Svi hoe to pre od-mor, makar i vean; svi zahtevaju da se odmah ukrca-ju. Oh, kako se ivo seamo jedne takve noi! - Stoj! ... Stanite, brao, ... nema mesta! nema mesta! Druga e laa doi za vas. - Ali ove uzvike niko ne razume i lesa polumrtvih navaljuje ka mo-stu. Sa nekoliko zdravih vojnika rairenih ruku, promukla glasa, poputamo pred udruenim samrt-nikim potiskom ka mostu, gde pristaju remorkeri. U noi, pod mlazevima kie i reflektora koji osvet-ljava sa krstarice ,,D" Estre", ova tiskanja mranih fantoma u surim i izgorelim injelima, praeno iznemoglim, umiruim umorom, odaju sliku mete-a u paklu. Na mostu, to se pod navalom talasa nemirnog mora ugiba, kao da e svakog trenutka biti zdrobljen, stoji komandant francuske krstarice okre-nut moru koje hui i sa maramom na oima jeca: Tako je prozvano ostrvo Vido, koje se nalazi prema Krfu i na kome je umrlo mnogo hiljada Srba. 5 68 Gospodine kapetane, ovo to vidim razdire mi srce. Ovoga asa idem da od admirala zahtevam jo sredstava za prenos vaih jadnika. - I komandat u crnom, mokrom marinskom mekintou odlazi urno na telefon. Na onom tesnom prostoru pred pristanitem lesa je pala po zemlji im se uverila da je laa otila. Rekao bi ovek da se nalazi na razbojitu posle jedne oajne bajonetske borbe masa. Slabi jauci ne uju se od huke mora i polegali ljudi lie na leeve. Poneka glava uspravlja se malaksalo i gleda u pravcu odakle druga laa treba da doe. Na moru potpun mrak. - Vojnie, ustani; legao si na samom putu. Neko ree: - Mrtav je, maloas je izdahnuo. I dva zdrava vojnika podiu le i odnose ga u stranu. Jedan bolesnik domile do ovog lea i podvue glavu pod pocepani injel mrtvaca... drugi, trei, etvrti, uradie to isto. I najupornije odvraanje ne pomoe nita. Neko prebaci jedno zguvano a-torsko krilo preko njih. Deurni oficir krsta-rice Morije povue nas paljivo u stranu, pokaza rukom jednu drugu gomilu i tiho upita: ta ovo znai? Svi se okupljaju oko lea. Pored jedne male vatre koja se gasi, uz ruevinu starog kamenog zida, lee dva mrtva vojnika s rukama u nedrima.

Posle jednog sata narednik pokaza na onu peto-ricu pokrivene zguvanim atorskim krilom i ree: Svi su mrtvi. Porunik Morije skide kapu, proapta neto ne-razumljivo pa se pogrueno uputi u mrak. Kia. Snopovi reflektora kao da su puni pare. Na onom ljamu to ga je izbacilo more za vreme plime jedan svetenik, u groznim mukama, povraa Neki bolesnik iz gomile zagueno kriknu: Eno lae! I lesa polumrtvih zaniha se ponova. Hiljade po-gleda upravi se na zelenu taku koja se pojavi red naputene crkve kod Fustapidime. Novi jau 69 nade zaue se i ponova oajnim potiskom lesa krenu napred. Deurni oficir trubom komandova krstarici: Reflektor levo! Snopovi pljusnue na uzviicu desno od prista-nita i stotine lakih bolesnika uskomea se pa krenue ka mostu. Kad remorker prie, narednik viknu: Prvo mrtve. Patron, uzbuen, sie sa remorkera i objasni nareenje koje bee dobio: U levi amac mrtve, u desni one kojima nema spasa, u sam remorker one za koje ima nade da e se oporaviti. Kroz tisak, s najveom mukom, probijahu se nosai mrtvih. One to imaju prvenstvo, oputenih nogu i glava sputaju u dugaki amac koji zapljuskuje penuava, prlava voda. Poreani jedan uz drugog, s priblienim glavama i rairenim rukama, obu-hvatajui se uzajamno, oni izgledaju kao da se grle i pozdravlaju. Meu njima jedan konjiki narednik Odbrane Beograda izvi glavu, podie je, baci jedan straan i krvav pogled okolo, po ponova klonu i izdahnu. NJega behu doneli kao le, a on je jo bio iv. Kod prepunog amca stoji narednik, belei broj i vraa nosae: Nema mesta, ljudi, nema mesta! U desnom amcu nosai reaju donekle teke bo-lesnike, koje donose u atorskim krilima ili injelima, ali se lesa probija i bez reda uskae u njega i remorker. Jezivi jauci zgaenih meaju se sa ludakim zvizgom talasa. Na ivici mosta, pored prepunog amca, jedan stari bradati vojnik treeg po-ziva dri u naruju svoga sina, izbeglicu, iji je nosi tanak kao igla i preklinje za jedno malo mesto. Malian, zaogrnut paradima injela, u vatri i uoi same smrti gleda nesvesno u oca i brzo die. Sa dna desnoga amca jedan drugi teak bolesnik oajno zahteva da ga iznesu. On se upinje da vie i promuklo kae: "Ja znam za koga je odreen ovaj amac; ja znam: sve e nas baciti u more." A zatim on peva pesmu o mladoj devojci; on je poludeo i jedan mornar sa remorkera tuno ulazi u amac da ga uva do Ostrva smrti. 70 A dok se most ugiba pod teretom onih za koje nema mesta porunik komanduje: - Gotovo, napred! Remorker, koji je pun samo onih kojima nema spasa, zalarmi, zapenua vodu oko sebe i krenu. Kad je malo odmakao on je, sa amcem s jedne i druge strane, liio na crnu, ogromnu pticu koja je tu sila da se napije vode. Odmiui gubila se njegova larma i videla se samo katarka sa sve manjom ze-lenom takom. Rekao bi ovek to Haro vozi u pakao ... I kad se umiranje bee umanjilo egoizam je vladao jo neko vreme. Sopstvena briga za odranje egzisten-cije bila je svaija jedina briga. Mi smo imali prilike da, povodom optuenja jednoga regruta, Bo-gosava Branka Miloevia iz Baria, sreza posavskog, okruga beogradskog, koji je kao bolestan napustio svoju komandu pa se leio u kui jednoga Grka, proi-tamo mnoge svedodbe ispitanih svedoka po ovome delu, koje na jedan veoma izrazit nain potvruju gornju konstataciju. Svi su svedoci izjavljivali: da je optueni zaista bio

teko bolestan, da je tra-io od njih i ostalih pomo u komandi, ali da mu tamo "niko nije mogao pomoi, poto je, posle nae propasti, svaki gledao samo sebe da spase gladi i gadi". Srbi nisu mnogo putovali i nisu mnogo znali o tuem svetu. Oni su imali svoju malu zemlju, svoj vrt, koji su marljivo negovali, kome su se bili po-svetili, u kome su se oseali zadovoljni i koji je njima izgledao sasvim dovoljan. Brigu da im se ovaj vrt ouva, brigu o svojim odnosima sa sused-nim narodima oni behu potpuno poverili svojim vo-ima. I zato to ne poznavahu taj svet, kad se jednoga dana naoe izvan domovine, oni su teko umeli da se orijentiu: na kojoj su to strani ostavili onaj svoj mali, mili vrt, koji su izgubili. Na Krfu, sve svoje dane oni su provodili na obali morskoj i dok im beskrajna puina ulivae meku tugu u dui, njihov je pogled bludio na sve strane. Oni nisu mogli znati gde treba da uprave svoj pogled ka otadbini i zato je taj njihov pogled bio uvek pogled koji 71 trai. Nekoncentrisani, oni behu postali rastro-jeni jo vie novim i raznovrsnim utiscima. U jed-noj sredini vrlo razlinoj, meu narodnostima koje su prvi put u ivotu videli, oni s\t se kretali zbunjeni, nespretni, prostoduni. Po prirodi otvoreni i iskreni, oni ubrzo posta-doe omnljeni kod svih s kojima dolaahu u dodir. I u tom druenju, pod mnogobrojnim novim i neoe-kivanim utiscima i onoj uposlenosti oko mnogo-brojnih vojnikih dunosti, oni su iveli nesre-eni, neuravnoteeni, usplahireni. Iz toga vremena mi se neemo ustruavati da iznesemo jednu njihovu intimnu nadu: to je potajna elja, koja se momen-talno bee javila, za jednom razreenou od svega, za nekom potpunom individualnom nezavisnou. Sa seanjem na uasnu i potpunu katastrofu, jedno zlu-rado uzbuenje izazivala je naivna pomisao da je uloga odigrana do kraja. I zato je saznanje da se i dalje mora postojati kao organizacija palo neopisano teko. U toj novoj brizi ta e biti posle i u onom seanju na ranije preivele napore ovek se mentalno zanemarivao. A kako je povraeni ivot raao i potrebe, jelo se da bi se naknadilo, pilo se da bi se zaboravilo i radilo se zato to je tako moralo biti. Krf, uostalom, to je jedno nae nezaslueno na-cionalno ponienje. Krf, to je heroj u izlogu i u prnjama, koga su kroz prozore hranili samo da bi ga odrali za nove podvige i od koga su kroz isto prozore potkradali ono to mu je ranije doda-vano. U budunosti on e biti slavan po kostima jednog namuenog i vernog naroda i, u isto vreme, prezren po kostima onog njegovog stalnog stanovnit-va. Krf, to je jedno od groblja srpskoga naroda u tuini, koje celo treba preneti u otadbinu; to je dunost nae budunosti. Na Krfu pogled je uvek bio mutan i ostao takav sve dok se nije krenulo na Halkidik. A tome putu ra-dovalo se iskreno. U radosti ovoj, meutim, na-lazio se prvi zraak razumnoga. Jer taj put, koji je znaio pokret prema otadbini, bio je tamo uputio i nau misao, koja je prvi put tada postala jedna jasna misao. 72 Na Halkidiku normalna svest se postepeno povra-ala: poloaj je postao odreeniji, nada se inila osnovnija, cilj je izgledao blii. Sa kratkog bavljenja u Solunu ovek se vraao preobraen i pre-poroen. esto, izlazei iz grada gde je vrio ivot rata i njegove vrtoglave larme, nenamerno, veerom, skretao J"e on u njegove sporedne ulice gde se rat skoro nije ni oseao. I tada, sluajno, njegov je pogled privlaio pokoji osvetljeni prozor ili pokakav veseo usklik. Kroz takav prozor, obino, on bi, u kakvoj svetloj sobi, ugledao sliku koja mu je izgledala arobna i od koje bi se najeio. Ta slika KOJ"U je on video, to je scena intimne porodice. Sa izrazom divne sree otac je drao sina u svom naruju, deda je itao novine, majka je vezla, druga su deca snano klicala. I ta arobna i bajna slika Mira u jednom ogromnom okviru Rata privukla bi i prikupila svu njegovu dotle rasturenu panju. Kao ukopan i bez daha on bi zastao i gutao, udisao i grlio onaj ivot to je posmatrao. Umesto ne-poznatih lica on je u njima video svoje i sebe; sve to je tamo bilo

on Je zamenjivao svojim. I tako on se zamiljao, oseao, udubljivao i prenosio u kuu; i sa raskravljenim i omekalim srcem koje je kucalo da iskoi on se unosio u onaj ivot koji ve bee zaboravio. Vraajui se, po meseini i stazama koje su pre-secale kao dLan ravne livade, u svoj logor to se u daljini video i sa svojim malim, estim i raz-bacanim svetlostima naliio na groblje naikano kandilima, on je poguren, potresen i sa srcem koje se stezalo od bola razmiljao o prolosti, o kui i o svemu to ga je za nju vezivalo. Bez reda i bez plana rojile su se misli koje su bile i bolne i prijatne. I kad bi, umoren ubrzanim koraanjem, seo ili se poleuke prostro na veliku i rosnu travu, on bi se zagledao u ono nebo to je isto i opet tako razlino od njegovog srpskog neba; seao bi se: kako se ono smeilo onda kad je on, iz nenog krila svoje smeurane bake, prvi put gledao svet i tada bi se pred njim ukazivao raj ... U polju, uz najlepu pesmu prirode, eo je ratar, snaan, ru-men, vedar seljak, njegov otac. Oko njega klicala je 73 mlade utrkujui se u poslu. To je moba na njegovu imanju... Sa skromne, bele crkvice na bregu zvono je objavljivalo sutranji svetli praznik, dok se njegova stara nana pobono i krotko krstila, podiui svoje oi ovom istom nebu koje je sada tako hladno ... Sutra je sabor i sutra, u crkvenoj porti i u are-nom kolu, zaverie se na vean, zajedniki ivot, neki od onih to danas u znoju i veselo kliui pomau njegovu ocu. A zatim doi e svadbe na kojima e se utrkivati besni, gojni konji i na kojima e visoki, divni konjanici nositi trobojne barjake... U velikoj, beloj kui do crkve igrae se aci, odnekle dolazie zvuci frule ... Tada, oh tada, inilo mu se, mirisala je svuda samo blagost, ljubav, po-verenje, izobilje, srea. A danas? ta je taj Solun, tu, odvratan, svaiji? ta je on prema Beogradu gordom, njegovom Beogradu, koga je uvao, branio, otimao i koji je zato jo vie njegov, srpski, samo na?... I ovo selo do koga se nalazi njegov logor, zar se moe uporediti sa njegovim pitomim, bajnim selom kakvo jo nije sreo u tuini? I tako, u tom redu misli, on je obuhvatao, milovao, grlio otadbinu o kojoj nikad dotle toliko i tako nije mislio. Eto s tom normalnom sveu, koja mu se postepeno povraala i eto u tom stanju, bolnom, pu-nom, tuge, punom nenosti, on je tu otadbinu najiskre-nije zavoleo. Nikad ranije on je vije tako svesno voleo. Ranije, ova je ljubav bila instinktivna, ne-jasna, nesigurna; sad je ona postala svesna, razmi-ljena, prava, kao to obino i prirodno u tome biva prema onome to se izgubilo. A ova ljubav koju je stekao inila ga je ponositim. Sve to je dotle instinktivno bio uradio za otadbinu sad mu se inilo dostojnije i herojskije i, oseajui da je zasluan, on je postao ozbiljan. S ovom tako svesnom i pojaanom ljubavlju prema domovini i sa svojim uroenim optimizmom, on je ponova poao na front u leto 1916. A sve to je pre toga video oko sebe na ovome frontu da-valo mu je novu snagu. Za njega koji se tako dugo borio samo sam, sa onim to je imao, a to je bilo tako skromno, prisustvo njegovih saveznika i nji-hovo bogatstvo znailo je najvee pouzdanje. S 74 krajnjim naporom i najveom nadom ponese on tada svoje izmueno telo na front. I zato to je vero-vao da ide kui, on je izgledao podmlaen. Samo posle nekoliko dana, meutim, on je do-iveo novo razoaranje: on bee verovao da e napasti, a bio je napadnut; on se nadao da e poi napred, a morao se i povlaiti. To bee u avgustu. Ali i u tom otporu on je davao sve i ne samo da je odoleo napadima neprijatelja ve je u septembru on neprijatelja napao. NJegovi saveznici bili su tada oevici njegovih samrtnikih napora i u pri-lici da se dobro uvere o njegovoj vrednosti i ljubavi prema otadbini. Svojoj ranijoj slavi on je tada dodao i Kajmakalan. A Kajmakalan, to je pobeda koju je stvorio jedan svestan patriotizam, jedna ljubav koja je prosto znaila: ima jedan narod na svetu koji e sav izginuti, jer ne moe bez otadbine. I zato to se i tu nije tedeo ponova proli mnogo krvi. Izlomljenih kostiju, probuene glave i grudi, savladan malarijom, on se ponova vraao nazad, dalje od kue, dalje od svega za im je tako goreo. Potom, morao se

opet navesti na more koje nije voleo, da bi se, posle nekoliko dana, naao u Africi. Iz zaguljivog sanitetskog vagona, sa no-sila na kojima je nepokretan leao, on je, kroz mali, etvrtasti otvor kola nemo posmatrao be-skrajnu, usijanu stepu. I dok je voz to ga je no-sio prolazio stotine kilometara, on je nepomino gledao u nepoznate natpise na tavanici i seao se poslednjih krvavih dogaaja. Tek kad bi se ovaj naglo zaustavio na kojoj od retkih stanica u pu-stinji to je gorela, on bi se trgao. A tada, podi-ui se s mukom, on bi, kroz vrata vagona, ugledao ljude to se, odupirui takama, pribliavahu kolima. To su bila njegova braa koja, rasturena po raznim afrikim bolnicama, dolaahu da se raspituju o drugovima i novostima. Onda bi se nji-hovi vlani pogledi susreli" i neko sasvim meko, najintimnije srodniko oseanje proimalo bi ih. A zatim, posle nekoliko isprekidanih rei, voz bi se krenuo. Ponova zavaljen i umoran u nosilima, s oima uprgim u one nepoznate natpise na tavanici, 75 on bi pokuao da se pribere i da se pita: ta e tu, u toj pustinji, u toj tuini, tako sami, tako ra-stureni, jadni, bolesni i ranjeni Srbi? I jedan neiskazan bol stao bi ga guiti; kao da se sav onaj zveket gvourije na onoj adaji to ga je vukla kroz pustinju, slio u jedan ravnomerni, razdirui, beskrajan jauk, u jedno strano jezivo kuku-kuku; i kao da se sva ona gvourija to je urlikala kao da e se iskidati svalila na njegove bolesne, ra-njave grudi, koje je takav isti jauk razdirao. I besno edan, guen onom jarom to ga je okru-avala, on bi padao u dug i teak zanos... Onim istim otrim ukama, to ih je nedavno bio osvojio, vraao se on posle nekoliko meseci na front. Malaksao, sa rancem na leima i tapom u ruci, aspo seo bi da se odmori. Lice mu je izbrazdano borama. NJegov zamiljen, dubok pogled paljivo i mirno posmatra ona mesta na kojima se borio i groblja rasejana svuda. I ustajui naglo on se pribliuje prvom od njih. Pognut i gologlav polako otvara vratnice ureenoga groblja, ulazi i, krstei se pobono, celiva veliki krst to je postavljen usred mnogih malih krstaa na kojima su razgovetno zapisana imena njegovih drugova. Hi-ljade uspomena raaju se. Vaj! To nije mrnja to poiva ispod ove zemlje nezahvalnoeti, to je ljubav! Ovo je groblje veno zatvorena kua iskustva i mu-drosti. U njemu je sahranjen jedan deo one budu-nosti koja nee liiti na prolost. I toga istoga dana on bi zauzimao svoje mesto u rovu. A rov, to je njegovo najmilije boravljenje u izgnanstvu i ni za trunku to nije preterano reeno. On nije voleo bolnicu, on nije ekao da mu istekne bolovanje, on je uvek ovamo urio, jer je hteo da je s drugovima i da je blie, jer je voleo da s poloaja gleda u daljinu, "onamo za brda ona" i da ugodnije sanja o kui. I tako nou, na objavnici i u rovu, dok s naviknutom panjom oslukuje prema neprijatelju i dok mu uasan tresak rovovca kida oslabljene ivce, on razmilja: otkad, eto, var-ljiva nada lomi njegov duh i njegovo telo i zato se, posle toliko vremena, zora i sunce nikako ne po76 javljuju? I kao kad je ranjen a neprevijen leao na bojitu: krv lopi, snaga izdaje, pogled se gasi, nada se gubi - on je oseao no u dui i svesti ... Tamo, jedna ga je briga uvek naroito rastrzala. To je briga o asti njegove porodice. Mi emo se na ovoj brizi njegovoj neto malo vie zadrati. Pre ratova Srbi su se mogli ponositi svojim dobrim i istim obiajima. Najvei deo naroda bee ouvan. Porok se morao kriti po mranim jazbina-ma gde je imao svoj prostor u kome se kretao, jedan prostor ogranien, vrlo ogranien, kuan i prezren. Prag tradicionalno istog ognjita bee za njega nesavladljivo nepristupaan. Najvea porodina tra-gedija to ne bee ni bankrotstvo, ni krajnja oskudi-ca, ni smrt, to bee umrljana ast, osramoeni obraz porodice. Neko osobito, sveto oseanje obuzimalo je oveka u srpskoj kui, gde je kandilo iz ugla oza-rivalo prostoduno i otvoreno lice vredne i verne domaice i njezinih keri. Zadnja misao oseala se tu vrlo nezgodno, neiskren pogled lutao je zbunjen, ponien i osramoen. Na kapiji ove kue, kad bi je naputao, ovek bi se nehotice stresao zbog svoje uroene niskosti. Srpska kua, pre

ratova, znaila je istinski odmor due, pravu istotu jednoga hra-ma, spas od niskih elja. Ono to je uinilo naj-lepim Srbe u ratovima, to je ovaj moralni instinkt i ova moralna istota, koju su oni izneli iz ovakve kue. Polazei u rat oni behu poneli jedno uro-eno oseanje o asti i svetinji porodice, za koju oni imaahu kult. Pobeeni su zaista bili zadiv-ljeni njegovim moralnim idealizmom. Ali ono to su oni toliko potovali u drugoga, njima od ovih nije potovano. I eto to je rodilo njihov najvei bol i onu brigu koja ih je najvie rastrzala. Pa ko je prvi pokolebao tako vrste temelje onog hrama? ta je uzrok njegovog odronjavanja, ruenja, njegovog pada, moda? Ima jedan prvi uzrok, i on je opti: to je sam rat, zar ne? Ali da jo jedanput vidimo ta to znai. To znai: da je rat odvajanje. Odvajanje od kue, prvo; odvajanje onih koji se bore i ratuju od onih koji 77 se ne bore i ne ratuju, drugo. Odvajanje od kue to je zato da bi se ouvala ili uveliala opta kua; odvajanje onih koji se ne bore, to je i zato da bi ouvali kue onima koji se bore. Jesu li ih oni ouvali? Rat je odvajanje: odvajanje zdravih, koji se bore, od nezdravih koji ostaju u kui. ta jo to znai? To znai: nezdrav duh ostaje da slobodno vrlja na domu. U ratu ova pozadina to je ono to je van opasnosti, to je ono to ne moe da se uzbudi za nesebino i veliko, to je ono to je prirodom uvre-eno, kivno, pakosno, razdraljivo i pohotljivo. U ratu, dok oni prvi podiu, ovi rue; ustremljuju se i jedni i drugi: prvi, da podignu ast narodnu, dru-gi, da obore ast narodnu; prvi, da osvetlaju obraz narodni, drugi, da umrljaju obraz narodni. I to je razumljivo; jer dok su najbolji van zemlje i udru-eni, dotle su najgori u zemlji i bez takmaca. Ovi drugi, to su nakaze to se u miru stidljivo povlae i to su u ratu hrabri prema nezatienima. Tako se kua bee zaljuljala prvo iznutra, kao i svuda, od nakaza i pod sopstvenim udarcima najnieg dela naroda. Ali su Srbi bili jo nesreniji sa svojim spoljanjim neprijateljima, kojima su nedo-stajala njihova oseanja o asti porodice. U jesen 1914. izgonei neprijatelja iz zemlje oni behu poznali najljuu ranu. Od tada, izgleda nam, na se narod osetno promenio. NJegov duh, dotle uvek vedar, otpo-eo je da se muti. Oni koji su doiveli sramotu nisu mogli vie nai smisao portvovanja koje se od njih trailo, a oni koji su bili poteeni stra-hovae za budunost. I dok bi mnogi drugi smisao portvovanja traili u stranoj osveti, Srbi ga tu nisu mogli nai. Jer dotle oni gledahu rat svo-jim zdravim oima. Za njih on bee znaio jednu krvavu, viteku utakmicu, i to utakmicu izmeu ljudi, iskljuivo izmeu njih. A kad im se rat bee prikazao sa svima niskostima, koje oni nikad nisu oekivali da vide, oni se grevito stresoe, on im postade odvratan, oni ga vie ne mogoe ra-zumeti. Eto tako, briga o asti porodice bee njihova najgorija briga u izgnanstvu. Iako im je smrt nji78 hovih u ropstvu razdirala srce, oni su je uvek pretpostavljali sramoti. Ovu svoju brigu na je vojnik retko ispoljavao u razgovorima. A u tim razgovorima, dok se u sebi tresao jezivim i bezumnim smehom Bajaca, dotle je, da ne bi izgledao smean ega se vie bojao nego smrti, esto pravio duhovite dosetke na svoj sopstveni raun. Da istraju u svojim brigama, da izdre u ovim duevnim mukama, da se dostojno i muki odre u svima iskuenjima, Srbima je pomogao njihov opti-mizam. A njihov optimizam je dosledan i neiscrpan onako isto kao to bee duboka nada njihovih pre-daka koji se, u malim ali elinim etama poet-kom prologa veka, usremie na jedno carstvo. NJi-hova vera u pobedu Dobra nad Zlim bila je nepoko-lebljiva i nikad nikakva iskuenja nisu bila u stanju da je oslabe. Mi smo uvereni da Srbe niko ne bi mogao anga-ovati za jedmu nepravednu stvar, kao to je retko koga tako lako bilo pridobiti za jedan pravedan cilj, ma kako teko bilo njegovo izvoenje. Meu Srbima se moglo nai pesimista, za sve vreme ratova, samo u onom nezdravom delu inteligencije iz pozadine i jednom

delu one to, kolovana u Ne-makoj, beskrajno verovae u njenu nenadmanu mo. Mi mislimo da je pesimizam, u najvie sluajeva, lenost. Oni to su uvek ekali da drugi za njih sve urade, pokazivali su se nezadovoljni im njihova bezgranina i neumerena oekivanja nisu bila oprav-dana dogaajima. U svojoj truloj zamalosti oni su, da bi se pokazali ivi, krojili neostvarljive planove. Takvi planovi ruili su se naizmenino oba-rajui stalno njihove nade. To su oni isti, uostalom, to su od naroda pobegli jo onda kad on, prvi put, na evoja snana plea bee primio teki teret rata; to silom prilika provedoe jedno krat-ko vreme s njim u Arbaniji, da ta ponova napuste u Sv. Jovanu Meduanskom i to od tada, rastureni po gostoljubivim saveznikim varoima gde se osea-hu ugodno, nijedanput ne osetie elju da dou i 79 da ga vide kako ve tri godine u mukama ivi na Solunekom frontu. To su oni, najzad, to bez sopstve-ne snage i vrednosti, oseahu ove uvek vee kod neprijatelja koga se bojahu. Naprotiv, sa verom u svoju snagu i svoj napor, bez kolebanja, ne povodei se nikad, narod je uvek iao uspravno ka pobedi Dobra. On je uvek imao ubeenje da zlo mora biti neminov-no kanjeno. I pobedu svojih predaka nad Turcima on je shvatio kao pobedu Dobra nad Zlim; on je njihovu snagu samo tako i razumeo i u tome je i gledao to su se nalazili na strani Dobra. Nastav-ljajui delo svojih oeva i ustajui protivu Turaka, on je iskreno bio ubeen da to ini u ime Dobra. S tim ubeenjem da brani Dobro on je na Bregal-nici pobedio Bugare i s tom verom on je 1914. od-luio da se ponese sa novim carstvom. U ime Boga, to je za njega znailo u ime Dobra i u ime Pravde i u to ime on je bio rtvovao i izgubio sve. Eto ta vera u krajnu pobedu Dobra, vera u nemi-novnost ove pobede, davala mu je snagu i inila ga istrajnim godinama. U svojim rovovima na ulazu u otadbinu, on je tako strpljivo oekivao da se pojavi Pravda. A taj optimizam na Solunskom frontu bio je mnogima neshatljiv. Na tome frontu on je uvek izgledao spreman za polazak. On nikad nije hteo da veruje da je to front odbrane. Svako novo pridolaenje trupa davalo mu je krila. Svaka artiljerijska demonstracija za njega je znaila ofanzivu. Na pitanje: "ta znae ovi topovski pucnji?", on je redovno radosno odgovarao: "Poinjemo u ime Boga." I posle sviju razoaranja, pri novom bombar-dovanju, on je to isto odgovarao. On se nadao pro-tiv svake nade, kako ree Ernest Denis. Svako izraavanje sumnje u to inilo ga je oito nezadovolj-nim. U svakoj takoj prilici njegov pogled kao da bi hteo da kae: "Oh, ja znam da je to tako, ja to vrlo dobro znam, ali ja hou da se nadam, ja samo od toga ivim, ja hou da se nadam do smrti." Bio je neiscrpan njegov optimizam ... Na frontu on se nije naputao. U svome slobod-nom vremenu on je radio rune radove i jedinstveno dovitljiv on je iznenaivao svojim zdravim duhom i svojim izumima. Tek mnog docnije moi e se 80 potpuno oceniti vrednost ovih radova s obzirom na prilike pod kojima.je on iveo i na sredstva sa kojima je raspolagao. Mi emo navesti jedan izvod iz izvetaja sa izlobe njegovih radova, koji je izneo jedan solunski list, s tom samo napomenom da se na ovoj izlobi nisu mogli pojaviti najbolji radovi, koji se kao nepokretni predmeti nalaze na frontu. "... Izlobu je sainjavao skup raznovrsnih sit-nijih stvari i minijatura, izraenih delom od drve-ta i koe, a delom - i to mnogo veim - od aura, kuruma, pareta od granata, uturica, pareta po-lomljenih puanih cevi, od aluminijuma, mesinga, gvoa, raznih metalnih legura. itav sistem mo-dernog naoruanja ogleda se, u malome, u tim stva-rima koje su sada dobile potpuno novu i mirolju-bivu namenu. Od aluminijuma su izraene duvanske kutije, upa-ljai, kutije za palidrvca, ae raznih vrsta, lepeze, ,piksle" za palidrvca. Sve je to po izgledu vrlo skromno ali velikim delom i sasvim ukusno, na-roito pojedine lepo izgravirane aice. Od mesinga i od kombinacija raznih metalnih polomljenih delova iz naoruanja,

ima najvie pred-meta. Tu su kutije za lalidrvca i duvan, mastionice, svetnjaci, ae, vaze, lampe, krigle, pljoske. Pred-meti su od uglaanog ili mat metala. Ovaj odeljak je moda malo monoton po vrstama stvari, ali ipak ima prilino varijanata u formi. Naroito svetnja-ci, kojih je najvie, predstavljaju dosta dobro tu raznovrsnost, svojim postoljem, leitem za sveu. Inae oni su gotovo svi potkieni aurama i pod-nizani kurumima svih vrsta ili rapnelskim kuglicama. Ima osim toga lepih vaza i jedna lampa, potpuno kompletna, sa eirom i svima atributima istinske lampe, a sve izraeno od mesinga. Iz pletarstva ima nekoliko stvari, meu kojima, interesantan po zamisli, okvir za ikonu zajedno sa kandilom. Od koe: razne torbe, opanci obini i saraki, korbai i fine minijature zaprenog i jahaeg pribbra u kome je sedlo osobito lepo. 81 Od drveta: duvanske kutije, ramovi za slike, ma-stionice, etke, kaike i viljuke, svetnjaci, ae, kutije za ah - gde ima lepih i ukusnih svetnjaka. Grupu za sebe predstavljaju minijature buradi, od kojih pravu vetaku stvar predstavlja rad podna-rednika ivana . Negovanovia. Naroitu grupu ine i muziki instrumenti: vio-line, tambure, dvojnice-svirale - sve izraene vrlo lepo. Osobiti kuriozitet, i po materijalu i uopte, predstavljaju gusle, a naroito jedne od turske aluminijske uturice. Ali moda najbolje od svega izgledaju tri fine minijature, koje predstavljaju neto intimno i samo svoje. Tu je prvo jedan razboj, vrlo malenih dimen-zija ali sa utoliko ukusnijim izgledom, na kome su vratila ve navijena i ice u brdo uvedene, kao da samo ekaju vrednu ensku ruku! Zatim, jedna volovska kola sa iaranim kantama, u koje je ubaen jaram, sa okovanim tokovima i gotovo sveanim izgledom. I najzad, eze, lepe, ukusne, sa malim korbaem ak, na kojima stoji natpis "Spomen na Mavu". Sve to ukupno daje utisak neega naeg diskretnog, nostalginog, dirljivog. I kad pogledate natpise na izloenim predmeti-ma - natpise sa grubim, nejednakim i nesimetri-nim pismenima - neverica vam je da se to radilo u prilikama tako malo udobnim za rad. Ali zato je cela izloba i predstavljala stvar od osobitog inte-resa za sve nae saveznike i za sve ljude uopte, koje tek sada poinje da zanima, do sada tako malo poznati im, ratar-ratnik. U ulozi toga misionara, po sudu svih posetilaca, na seljak je dao sjajan utisak. I pored mnogih predmeta gotovo primitivne izrade, on je ovim pokazao da, i kraj svih muka i nevolja, u njemu jo uvek ivi krepak duh i zdrava misao. I da bi se to J"O bolje odrazilo, stoji, kao podseanje na podlog protivnika, u elu izlo-be bugarska tabla, na KOJ"OJ pie: "Braa, predavajte se, Bugari ne ubijaju, vai oficiri lau", i koja ovom neuspelom perfidijom opominje na postojanost srpskog ratnika" "Narod" od 29. IV 1918, br. 269. A Rajs je pisao: "ekajui tako taj ratnik ne zaboravlja poljske radove, on voli zemlju, ima in6 82 stinkt seljaka za rad na zemlji, a potrebe ratne gone ga na taj rad ... Svuda gde su bujne kie osta-vile malo plodna zemljita po stenama, on stvara mali vrt, zaliva ga briljivo vodom sa izvora, sve-om vodom sa esto vrlo, vrlo dalekog izvora. Crni luk, planinsko cvee, obrazuju skromni i lepi vrti koji ga podsea na vonjake, vinograde i sela, koje danas beru i uivaju drugi" "Ratni dnevnik", br. 132 6d 12. V 1918. Doista, uzgred, da li bi tu ljubav prema zemlji i pod onakim prilikama, usred onog "oajnog kame-nja", ispolavao jedan ratniki narod, onaj koji voli rat i mune borbe? ... Na frontu, kad god je imao mogunosti, on je i-tao novine ili pratio kad ih drugi ita i vodio razgovore. Sa najveom panjom on je sluao one to su ih njegove stareine vodile i prepriavao ih sa osobitom preciznou. Svoja bavljenja u Fran-cuskoj, Italiji i Grkoj, kuda je putovao slube-no ili kao bolestan, on je znao da iskoristi. Tamo, on je umeo da zapazi, da uporedi, da

oceni, da se, oduevi ili oalosti, pa je ove svoje utiske ivo iznosio. Nas su vrlo interesovali ovi njegovi utisci o zemljama i narodima njegovih saveznika i u razgo-voru s njim uoili smo da on, poto je tamo video drugo ureenje i drugi nain ivota, uvek istie," da pretpostavlja onaj svoje zemlje. ivot velikih varoi, to ih je poseivao, izgleda mu da razjedinjuje, otuuje, sputava ljude, pa je redovno preuzno-sio nae intimne, skoro srodnike odnose po se-lima i malim varoima "gde se slobodno die". On smatra: da se u velikim varoima gubi ono ori-ginalno jednoga naroda, njegova nacionalna boja, jer se u njima "slee svet sa svih strana" i tako se unosi tue. Bili smo u poloaju da s njim zajedno prvi put u ivotu vidimo za nas nove stvari, a slu-ali smo i od drugih, koji su s njim bili u ve-likim saveznikim gradovima, da misle kao i mi: kako se nai ljudi nikad nisu udili ni zaprepa-ivali onim to prvi put vide, kao da su ranije u svojoj imaginaciji sve to ve videli i upoznali. Oni su sa otmenou koja im je u prirodi obraali sasvim leerno panju na sve za njih nove pojave. 83 G. ivan ivanovi u svom predavanju, to ga je drao pred skupom Lionaca o srpskom sel"aku, na-veo je u ovom pogledu utisak o njemu pok. profesora Alberta Male koji je, poto je vie godina proveo u Srbiji, pisao: "Dosta je da vidi srpskog seljaka kad proe, pa da te odmah zadivi okretnost njegova dranja, prirodna otmenost njegovih pokreta. Jedan engleski putnik V. Denton napisao je: ,Svaki je Srbin dentlmen Uzet iz narodne sredine, srpski seljak gotovo tano ini utisak to ga je osetio engleski putnik, pomilja na dentlmena. Ne zna ovek gde bi se moglo videti vie prostog dosto-janstva, vie umerene srdanosti od onoga to se-ljak pokazuje kad doekuje goste" Domovina, str. 82. Kad ovo dodirujemo mi i nehotice moramo da se setimo Bugara. 1905. god., ukoliko se seamo, sofij-ski univerzitet bee zatvoren i nekoliko stotina bugarskih studenata doe tada na na univerzitet u Beogradu, koji ih primi vrlo gostoljubivo. U tom vremenu mi smo bili u prilici da Bugare, u ovom pogledu, dobro upoznamo i da se u naim gostima jako razoaramo. Zaista besmo zgranuti njihovom spoljanou, njihovim dranjem i ponaanjem. S vrlo dugim i neureenim kosama i bradama, zimskim kaputima i kalonama u letnjim mesecima, u svemu zaputeni oni su odmah svakome padali u oi i lako se dali raspoznati. "Da nigde nema blata, oni e ga nai", govorilo se tada u Beogradu. Tako nez-grapni, kaljavi i neisti oni izgledaju alosno na ulici, u koli i kui. Zakupci im otkazivahu sta-nove, i mi, njihovi drugovi, imali smo muke pri posredovanju da ih ovi milostivo zadre. U hodniku univerziteta, o kafanama neemo ni da govorimo, oni su bili neizdrljivo nesnosni svojom vikom i neprekidnim i neprijatnim glasnim agorom. Po nekoliko njih obino govore u isti mah i niko drugoga ne slua. esto stajali su na samim ula-zima uionica da se od njih bukvalno nije moglo ui unutra. Na nae "pardon" oni su potpuno bili neosetljivi i ovek je morao rukom i pokretom da ih opomene te da bi se mimo njih omoguio prolaz. A to isto morali su initi i nai nastavnici. 6 84 Ali da preemo dale. 0 svakom narodu s kojim je dolazio u dodir on daje svoj sud i ovek ne bi mogao da se, uglavnom, s njim ne sloi. NJegova duhovitost poznata je i najlepa u njegovim patnja-ma. Svoju kritiku svega to je, po njegovom milje-nju, za osudu on je u stanju da obue u taku formu i da iznese na takav nain, esto otar i uvek vrlo jasan, da i najvispreniji pravnik ne moe tu da pronae inkriminisani izraz i da protumai iznetu sadrinu kao kanjivu. Zatim, on se neprekidno in-teresuje o situaciji i on je stalno o njoj dobro obaveten. On ume da nasluti dogaaje ali voli i da veruje u proroanstva on se raspituje o fronto-vima i vojskovoama; on zna sva istaknuta politika imena svojih saveznika kao i prve politike figure svojih neprijatelja; on objanjava krize u njihovim zemljama i poznaje ili trai da dozna pravce i ci-ljeve pojedinih premijera. Od njega se teko ta moe da sakrije i njega muno ko moe da obmane to se situacije tie.

I to je veoma znaajno, on je, sa svojim loginim i vedrim duhom koji tei da sazna smisao i cilj svemu, uvek znao ta hoe i on je stalno imao jasno oseanje znaaja i smisla ogromnih napora to ih je ulagao. Roen "u neposrednoj i velikoj prirodi, uz miris planine koja isti, na rekama iji tokovi daju unutranji mir" B. Lazarevi, "Na seljak", "Zabavnik" tamo, gde vazduh i sloboda znae jedno isto, tamo, gde se prostrani duhovni vidici otvaraju; stvoren i odgajen na zemlji koju je stvarao, on je slobodu udisao s vazduhom i podjednako bez njih nije mogao. Jer ko bi mu zabranjivao slobodu, taj bi mu zabranjivao ivot. Eto zato se on borio oaj-no, samrtniki, davljeniki; eto zato on bee za-prepaen, kad ga predsednik Vilzon, koga je on dobro shvatio i ijoj se odluci nekad toliko ra-dovao, u jedno vreme nije bio razumeo. Ali on se brzo bee uteio, kad je ovaj objavio da s dinom, iji je predstavnik, ulazi u borbu da bi Pravo po-stalo zakon u svetu; on se uteio, jer bee ubeen da je njegovo pravo oigledno i njemu su bila sasvim razumljiva dva duha to se u ovom velikom dobu istavie jedan protivu drugog, shvatajui sasvim 85 dobro, da je njegovo mesto uz oiog za koga je Pravo zaista zakon u svetu. Mi se seamo kako Monteskije, koji je imao su-vie simpatije za ljude, pisae: "Kad bih znao neku stvar koja je korisna za moju familiju, a neko-risna za moju otadbinu, trudio bih se da je zabo-ravim. Kad bih znao neku stvar koja je korisna za moju otadbinu a tetna za Evropu i za ljudski rod, ja bih je posmatrao kao zloin" Albert Sorel, Mon-tesgsije, str. 46-47. Kad je Monteskije ovo rekao, on bee najbolje izrazio onaj prvi duh. Onaj drugi, grmeo je: "Sine Nemake! Ne saali se ni prema enama ni prema deci: sin pobeenoga bio je esto sutra pobedilac. ta vredi pobeda, ako sutra doe osveta? Kakav; bi otac bio ti ako bi, ubijajui tvoga neprijatelja ostavio u ivotu neprijatelja tvoga sina? Sine Nemake, koji si pod orujem: grmi, lomi, obaraj, provaljuj, pustoi, pali, ubijaj, ubi-jaj" "La Voe d"Italija" od 11. decembra 1917. do-nela je veran prevod ovog dokumenta naenog kod nemakih zarobljenika. Zamislite jedan ceo narod koji je onako voleo ljude i onako ljubio Pravdu kao Monteskije! Ve-rujte, ovi Srbi, ovi "vojnici Pravde", ova velika deca zlatna srca, kako ih naziva Rajs, svima svojim delima, svim svojim biem ostvarivahu i sprovo-ahu onu njegovu plemenitu doktrinu, koja je po-najbolje izrazila sav njihov rasni instinkt i svu njihovu moralnu konstituciju. Onoga drugoga, onoga sile, oni behu strana rtva. Prolazei kroz naj-vea iskuenja, oni su ipak konsekventno ostali protivu njega. Jer oni behu intuitivno shvatili i Tanenberga i Naumana i ta bi znaila Centralna Evropa i jer ovome duhu i ovome mainizmu, to ne moe drugo da znai do robovanje, oni pretpo-stavljahu smrt. I do kraja narod ovaj ostao je na svome mestu, vrst i uspravan, pored one zastave na kojoj stoji zapisana velika ideja moralnog individualizma i sutina svake demokratije: "Zajednica je cilj o-veka i obratno ovek je drutveni cilj", moralno, intelektualno i to potpunije usavravanje to je mogue veeg broja ljudskih bia; na onom mestu 86 i pored one zastave, koja je traila i koja e traiti: "Pristanak oveka na rtve koje zajedni-ca od njega zahteva, poto je uinila sve da ga uveri, kako je njegov interes i njegova moralna dunost da ih ini; da niko ne moe biti sma-tran kao prosto sredstvo, ve kao bie svesno i razumno" Parodi, Tradicionalizami Demokratija, str. 322 i da moe postojati samo jedan jedinstveni moral, isti za pojedince kao i za vlade, kao to zahtevae Monteskije. Eto to bee ideal za koji se on zalagao sav, te-lom i duom, i radi ijeg je ostvarenja on strepio i drhtao uvek kad su se njegovi saveznici, uz koje se on nalazio neogranieno, bezuslovno, do posle-dnjeg, borili u Flandriji i Pikardiji protivu zajednike i najvee moralne i intelektualne opa-snosti. Eto za taj ideal on je iveo ,i prerano umirao i ko god bi hteo da ga pozna morao

bi ga poznati samo takvog, u toj neodoljivoj tendenciji, u tom idealu, u tom duhu. 4 1,"kigoige agaI i kako je potpuno shvaena istorija. - Moralista i psiholoi - Jedna zamerka i Le Bonu. - Napoleon I i Viljem II. - O neospornom kriterijumu. - Hoe li ogromno iskustvo Najveeg rata da poslui kao znaajan inilac u borbi protivu rata? - Profesionalna psiholoja. - Jedna znaajna osobina Srba Bezbrojna pera latila su se ve i latie se tek da opiu ovaj najkrvaviji i najburniji momenat to ga oveanstvo danas preivljuje. Ogromne knji-ge to e biti napisane o najzamanijem sukobu naroda i zemlji e biti teke, a budui narataji gnjurae se ipak duboko, dugo i sa puno strasne ra-doznalosti u tome moru knjiga, da bi pronali drago kamenje istina koje e udeti da doznaju. Ono to e prvenstveno oni udeti da dokue, to je: istinsko stanje duha one generacije koja je na svojim pleima nosila znaajne dogaaje; ono to e njih izvanredno interesovati, to J"e: ta su mi-slili, ta su oseali, ta su hteli i ta su se nadali oni, kojima je palo u deo da budu oevici, uesnici, tvorci i rtve onih dogaaja od kojih poinje nova istorija. Poloaj tako radoznalih buduih narataja ui-nie povoljnim to: to su savremenici velikih do-gaaja uspeli da shvate znaaj, zadatak i smisao ietorije. Oni iju radoznalost, to se tie ra-nijih epoha, nije mogla da zadovolji nepotpuna isto-rija, koja se sastoJala iz pria o meunarodnim i graanskim ratovima, G z{o1ge agPeb kako je iaziva Diri, uspeli su da ovu shvate najpotpunije: kao istoriju svih radova, svih muka, svih smelosti, istrajnosti i napora Fage. Tako shvaena, uosta-lom, ona bi bila istinska uiteljica ivota bu-duih generacija; tako shvaena ona bi posluila da ogromno iekustvo onih, to su odreeni da uzmu uea u ovom tako burnom trenutku ivota o88 veanstva, ne bude zakopano zajedno s njima; ona bi, najzad, pripomogla pravilnijem razumevanju veli-kih linija evolucije naroda. Jer kad se bude, sa to je mogue veom tanou, razumelo ono to je ranije bilo, shvatie se sa vie priblinosti ono to e biti. V 151o1ge oataez ostavila nam je u najveoj tami prole epohe. Istorija, iji bi predmet stu-dije bio ne samo materijalne injenice i institu-cije, ve ljudska dua; istorija koja bi teila da otkrije: ta je ova dua verovala, htela i ose-ala u raznim dobima ljudskog ivota Fistel de Kulan, ne bi nikad ostavila u slinoj tami epohu koju opisuje. Eto zato ona ima da prouava sve one pojedinosti koje e posluiti da se re-konstituie jedna ranija epoha, eto zato ona treba da se trudi da marljivo proui sve intimne pokrete due onih ljudi koji su svojom akcijom to istorijsko vreme ispunili. "Dok se god piu istorije pojedinih linosti, pa bile one Cezari, Aleksandri, ili Luteri i Volteri", pisao je Tol-stoj, "a ne sviju, bez ijednog izuzetka, sviju ljudi koji imaju uea u dogaajima, dotle nema ni-kakve mogunosti da se opisuje pokret oveanstva bez pojma o snazi koja nagoni ljude da svoju akti-vnost upuuju k jednome cilju" Rat i Mir. Da budunost bude razumna, potrebno je da sa-danjost bude razumljiva; potrebno je, pre svega, da ona savremenicima bude razumljiva; nuno je, zatim, da savremenici, sa to je mogue veom iskrenou, ispovede budunosti svoja prava ose-anja; od neizmerne je koristi da se iznese suta istina. Posluie se budunosti samo tako, ako sadanjost, sa svima svojim naporima, patnjama, podvizima, sa svima svojim ponienjima, pogreka-ma i iluzijama, bude najvernije iznesena; ako u tome znaajnom poslu lana pera, koja su velike dogaaje i ivot posmatrala iz daleka i ovla, budu izbaena i izlomljena. Reeno je tako davno i tako mudro: da bi se sudilo treba poznati. Oni, koji se sami nameu da se uje njihov sud o . stva-rima i pojavama ivotne vanosti i ija su mi-ljenja od osetnog uticaja, duni su najpre, mi89

slimo, da dobro upoznaju ono to hoe da sude. oveanstvo je dosad najvie patilo od nesolidnih, brzopletnih, nesreenih savetodavaca i onih to su takve savete odluno i naglo privodili u delo ... Generacija, koja se sama sebe odrekla radi bu-dunosti, uinie besplodnim sve svoje napore, ako prema toj budunoeti ne bude iskrena. I svakovrsni pisci kao i predanja svojom neiskrenou uslovlja-vaju redovno tamu svake epohe. Moda se tako i objanjava injenica da iskustvo ranijih genera-cija ostaje neiskorieno. Na onom mestu gde govori o nepristrasnosti u istoriji Francuska revolucija i psihologija revolucija, str. 120-123 g. Le Bon je pisao: "Pisac u stvari gleda dogaaje kao to slikar gleda pejza, to jest svojim temperamentom, svojim karakterom i duom svoje rase", i dok za moralista nalazi da treba da sudi prema drutvenom interesu, dotle, to se tie psihologa, smatra da ovaj treba da ostane ravnoduan i da stvari nauno objanjava onakve kakve su, ne ba-vei se njihovom korisnom vrednou. Mi se u tome potpuno slaemo sa g. Le Bonom i ba ono to bismo hteli naroito da istaknemo, to je: tetan uticaj onih moralista, koji se po-vode iskljuivo za tendencijama svoga duha, koji piu prosto da bi sebi ugodili i koji ne ine nikakav napor da pronau onaj drutveni interes i onaj neosporni kriterijum o kome govori g. Le Bon; kao i tetan uticaj onih psihologa bez one ravnodunosti koja se trai da bi se nauno objasnile injenice; onih, koji unose takoe od svoga temperamenta i svoga karaktera. Mi ne bismo mogli a da u red ovih poslednjih ne ubrojimo i g. Le Bona, koji je u svojim delima esto pruao dokaza o odsustvu one ravnodunosti, koju on preporuuje psiholozima. Mi emo ovde umo-liti njegove itaoce da se opomenu na primer: kako on sa primetnom srdbom, na onom mestu gde se bavi Sjedinjenim Amerikim Dravama dok one jo behu neutralne, govori o plaljivim pretnjama predsed90 nika Vilzona, koji se kolebao da se opredeli za rat. Ali naroito je potrebno da se proita ona gla-va o mentalitetu balkanskih naroda Prve posledice rata, str. 247-251 pa da se, bez naprezanja i odmah, uoi temperamenat g. Le Bona. Niko ne bi mogao rei da je on ravnoduan prema Balkancima na koje se on oito srdi i protivu KOJ"IH se udruuJ"e ak i sa diplomatima, iako ih inae prezire i ne proputa da, svakom zgodnom prilikom, osudi; on se specijal-no srdi, izgleda, na onaj narod meu njima, KOJ"I bee povod naJ"veoj svetskoJ eksploziji; mada on to ni-kad ne bi priznao, verujemo, Jer i sam ima puno razloga kojima potvruje sporedan znaaj onog povoda. Mi zameramo g. Le Bonu to je o balkanskim naro-dima pisao ne poznavajui ih ili poznavaJ"ui ih tako malo. Ali mi u tome ne mislimo da preteruJ"emo, jer smo ubeeni da karakter Srba ne moe ostati ne-poznat svetu, ako je ostao njemu. Ali ono to bismo se usudili da mu vie zamerimo to je J"edna stvar optijeg znaaJa, stvar kapitalna po posledicama, izgleda nam; ona koju mi ne moemo ovom prilikom da propustimo utke i koja se tie ljudi u ratu, onih ljudi koji nam se ine neprirodni kako ih slika g. Le Bon kad opisuje rovovski ivot; onaj raj-ski ivot gde su ljudi "veseli tamo i ne pokazuju nikakav znak umora". Mi ne bismo u ovo pitanje sada ni ulazili da ono ne stoji u tesnoj vezi sa J"ednom osobinom Srba, koju ne moemo da ostavimo i da ba na ovom mestu ne istaknemo, i mi molimo da nam se ne za-meri to emo ovde biti neto opirniji i do-dirnuti neka pitanja i probleme kojima smo misli-li da se zabavimo jednom drugom prilikom, u jednoj drugoJ" naoj studiji. U redu onih misli, o kobnim posledicama koJ"e za sobom povlai neverno opisivanje ljudi i njihovih aktivnosti, uvek nam se pojavljuje Napoleon sa svo-jim ratovima i SVOJ"OM "velikom vojskom". Mi se seamo utisaka koje su na nas, to nismo Francuzi, ostavili njegova linost, njegovi ljudi i njegova aktivnost. Napoleon nam je, zaista, izgledao najpri-mamljivija linost u istoriji; dokle su nam njegovi ljudi naliili na mala boanstva, a njegovi ratovi 91 na arobne ljudske igre. Sve to je ovaj ovek sa svojim ljudima bio uradio

inilo nam se izvanredno, velianstveno, natprirodno. U istoriji se izdvajalo ono njegovo doba u kome kao da su ljudi i ivot bili neobini, nestvarni. Taj ivot privlaio je, zano-sio je i oduevljavao je; onaj ovek, proglaen za udo, postajao je idol za oboavanje. NJemu se naj-vie divilo. Nijednom smrtnom, moda, nije se te-ilo da podraava sa vie ara, nego to se upinjalo da podraava ovom "profesoru energije". On bee san koji je zanosio i opijao skoro sve prine-ve i vladaoce, sve ake vojnih kola i lrofesionalne vojnike. Svaki je hteo njegovu ambiciju i svaki se hranio njome, kao to se devojka hrani molitvom. Pred njegovom bistom u minijaturi, pognuti za pisa-im stolom, radili su i naunici. Jednom reju, za njegovom energijom boga eznuli su svi redom. Zna se, da je i sam Napoleon oseao da je preterano ono to mu jo za ivota behu ponudili iz njegovog naroda. Tako g. Le Bon navodi: Kad ga je egskop notrdamski javno prikazao svetu kao inkarnaciju Provienja, on se ljutio i ggasao jednome ovome mi-nistru: "Ja vas razreavam da me uporeujete s Bo-gom. To mi izgleda tako preterano i neskromno i ja verujem da vi niste dovoljno razmislili o tome to ste pisali." Pa i pored toga on je i dale divini-ziran. Da li je to "ostalo bez posledica? Doista, nama je nepoznato: da li je g. Le Bon, posle pozna-tih otkria, memoranduma kneza Lihnovskog, dr Milona i drugih, ostao i dalje pri miljenju o Viljemu II "neospornom pacifisti", ali smo mi neprestano skloni da verujemo: kako se on, kao i njegov sin, kao i najvei broj vladalada morao opijati Korzi-kanevom ambicijom. Gosp. erar, bivi ameriki ambasador u Berlinu, u svojoj knjizi o Nemakoj, naveo je da je Kajzer pisao: "Od detinjstva na mene ostavljaju utisak samo pet ljudi, Aleksandar Veliki, Cezar, Teodor II, Fridrih Veliki i Napoleon I; oni su sanjali o svetskoj carevini, oni nisu uspeli. Ja sanjam o nemakoj svetskoj carevini i moja vrsta desnica uspee." Iako je, zbilja, nemogue zamisliti: da se Viljem II nikad nije nalazio u mogunosti da razmilja o stvarima koje su sadravale, na primer, 92 ono to ima u "Apelu upravljaima" od Lava Tolsto-ja, nama ipak izgleda razumljivo kad taj ovek kae ono to je naveo g. erar. Jer zaista: jeste li kad-god drali u svojim rukama uzde kojima ste, s na-porom, zadravali polet gojnih, besnih, punih snage konja koji vas voze? Ako jeste, onda ste morali ose-titi jednu izvanrednu snagu u sebi, onda ste mo rali biti gordi to vladate jednom silom. Jeste li se kadgod zamislili u poloaju vlakovoe, usprav-ljenog u svojoj lokomotivi to breke, onoga ozbilj-nog kao no oveka to, svestan da su u njegovoj ruci hiljade ivota to su se poverili samo njemu, kree, upravlja i vodi, nad stranim ambisima i po beskraj nim rajskim predelima, dostojanstvenu adaju koja mu Je detinjski posluna? Ako jeste, onda vam je mo-ralo biti razumljivo ono osobito oseanje o snazi oveka gordog to vlada jednom tako monom silom. Jeste li se kadgod stavljali u poloaj komandanta jedne vee vojnike jedinice? Prostrano polje pre-krilila je vojska. Pored vas, uzdignutih glava, pravi kao borovi, sa sjajnim bajonetima, mladi i oduev-ljeni, maruju peaci; pod teretom stranih topova trese se zemlja, a konjanici, sa sabljama koje sijaju, kao vihor proleu pred vaim oima. Poduzima vas jeza pri pomisli ta sve moe ova snaga koja je u vaim rukama i eka samo vau zapovest; proi-ma vas jedno oseanje gordosti kad pomislite: da je sva ova snaga vaa snaga i da tom silom vi vladate. Prenesimo se sad, koliko J"e to vie mogue, u Viljema II: najsnanijeg, u tom pogledu, oveka u isto-riji, najsnanijeg osobito po tome to je raspola-gao najpokornijom snagom u svetu. Milioni ljudi sa mrtvakom ukoenou tela, sa uzdranim dahom, sa jednim izrazom KOJ"I nema veze sa razumom, ve koji jedino znai iskljuivu, nesvesnu, instinktiv-nu odanost J"ednom oveku; milioni ljudi jednoobraz-nih u glavnoj stvari, apsolutno slonih u jednoj dunosti kao prvoj i najpreoj, oekuju samo da uju njegovu re koja za njih znai svetinju. Ta maina, koJa predstavla jednu silu to iz osnova moe da menja stvari u svetu, potpuno je u njegovim rukama. Setite se, dalje, da J"e ova maina u naj-sporednijem svome detalju savreno ispravna. Sve 93

iz ega se ona sastoji sraunato je prema jednom jedinom cilju. Radi toga cilja u potpunoj je harmo-niji i onaj najdelikatniji instrument to se zove Nauka, koja se, rtvujui svoje dostojanstvo, stara, s puno predanosti, da objasni kao sasvim opravdanu mehaniarevu ambiciju. Prirodno, ini nam se, ova maina, koja je pri svakoj probi besprekorno funk-cionisala i predstavljala retkost savrenstva, mo-rala je da pomuti um mehaniarev. Da ova maina ostane inertna ili da se zavitla, mi znamo, to je zavisilo od mnogih pogodaba. U samoj njoj kao i van nje nalazili su se elementi to su izazivali njezine pokrete, samim tim to je kon-struisana ona je imala svoju namenu. Ali i meha-niar nije bio inilac peNea1e. On je imao da uini odluujui pokret. Kao ono miner on je u svojoj ruci drao vrvcu. I, opijen slavom ljudi koje je pomenuo, Viljem II nije se mogao uzdrati da je ne trgae. Mi se seamo da ovde dodirujemo jedno pitanje ogromnog znaaja, ono o slobodi volje. Na njega, mi se nadamo da emo se moi vratiti docnije, tj. u drugoj prilici. Ali rei emo samo da verujemo ovo: Viljem II kao i Napoleon uticali su u svetu; o njihovoj od-govornosti moe se govoriti. Da je Napoleon za sve vreme svoje aktivnosti bio samo lutka ili ona fi-gura na kljunu lae, koja divljacima predstavlja silu to laom upravlja, ili ono "detence to dri za uzdice pa misli da ono tera karuce", izgleda nam, da bi se malo njih danas mogli sloiti s Tolstojem. Zato to je hteo da sasvim umanji znaaj koji su Napoleonu pripisivali oni to ga proglasie za udo i tako padoe u jednu krajnost, Tolstoj je i sam pao u drugu. Zato to je Francuz onoga bio po-peo na pijedestal boanstva, on, Rus, upeo se bio iz sve snage da ga strovali. On je hteo da obori genija, koji je tamo imao da bude boanstvo, pa je otiao tako daleko da je odricao onu ljudsku mo kojom se dostie vii stepen sposobnosti, koja je retka i kojom se izuzetno odlikuju izvesni ljudi. On je hteo da kontestira jedno lano boanstvo, pa je odricao 94 mogunost jedne pojave iju je realnost dokazao ba svojom linou. Mi svi znamo da Napoleon onakav kakav je nije svoje sopstveno delo. Ali njegovo neumereno slavo-ljublje, kao pojava, imalo je biti nepristrasno ocenjeno. Da je Bonaparta ocenjen onakav kakav je u stvari bio, da je njegova aktivnost objanjena s obzirom na onaj drutveni interes i onaj neosporni kriterijum o kome govori g. Le Bon; da je, jednom reju, on bio postavljen na svoje pravo mesto, izgleda nam, on ne bi bio ni onako oboavan, ni onoliko podraavan. NJegove male figure, s "bankarskim trbuhom", "podbulim licem", s rogljastom kapom i skrtenim na prsima rukama, ljudi bi se seali s Jezom, moda, s odvratnou; dok bi ponaanje ser Hudzn Loa prema njemu na Sv. Jeleni, u oima sviju, bilo sasvim opravdano i umesno. Da je, s druge strane, njegova aktivnost onakva kakva je u stvari bila, sa svima svojim uasima, sa svima svojim stradanjima i bolovima, verno naslikana, rat bi, u mozgovima ljudi, znaio neto sasvim razliito od arobnih i fantastinih ljudskih igara. Jer, u emu to bee ambicija Napoleonova, ta to bee pokre-ta njegove delatnosti, ta je hteo ovaj ovek kome se toliko divilo? NJegova ambicija bila je prosto u tome: da sebi potini svet. Muen ovom strau on je bezumnom snagom krio put na kome se pre njega tako grozno behu sruili drugi. Bonaparta je hteo da vlada svetom; on je hteo neto nemogue. Da je nemogue bilo ono to je hteo dokaz je to: to on, i pored nesravnjene istrajnosti svoje i pored najsjajnijih vojnikih sposobnosti kojima se od-likovao i pored najvee odanosti ljudi kojima je upravljao, nije uspeo. A ono to je on hteo bilo je nemogue, jer se protivilo zakonima koji su njemu bili nepoznati ili koje on nije hteo ILi nije umeo da potuje. Da bi ostvario ono to je nemOgue, on je, zna se, doprineo da svet pod njim pozna jedno od najstranijih krvoprolia u istoriji. Ah, na tom nemoguem mozgovi su imali odluno da insistiraju a ne na linosti Bonapartinoj koja je slavljena ba zbog toga to ga je htela. 95 A to nemogue to je onaj opti interes i neosporni kriterijum, koji je imao da

postane, moda, vena aksioma. Pred tom aksiomom istorija se, verovatno, ne bi jo stranije ponovila; pred njom da li bi mogle biti izgovorene rei Viljema II: "Seajte se da je nemaki narod izabran Bogom; na mene, cara nemakog, siao je duh Boji, ja sam njegov instru-menat, njegov ma, njegov branilac" Evropski rat i njegova psiholoka uenja, str. 182. Mi smo neprekidno pomiljali na one pisce koji su zanemarivali onaj drutveni interes i onaj ne-osporni kriterijum, pa smo se pitali: zar je neiz-beno da i psiholozi padaju u istu pogreku, sli-kajui ljude ne onakve kakvi su oni u stvari ve po svome ukusu, neprirodne i nestvarne? Bonapartu smo gore uzeli za primer zato to nam njegova po-java, po posledicama o kojima govorimo, izgleda najvie dostojna panje. Pisci, meutim, koji su onaj drutveni interes imali na umu, uvereni smo, najvema su zaduili oveanstvo. Zato to onaJ kriterijum nije gubio iz vida, Alfred de Vinji, ovaj aristokrata pun potenja, govorei o Bonaparti na usta kapetana Renoa, i rekao je: "Divljenje jednom vojskovoi postaje strast, zaslepljenost, mahnitost, koJe od nas stvaraju roblje, besomunike, slepe ljude Robovanje ili veliina vojnikog poziva! I zaista on je tako mnogo u pravu: mi smo Napoleona divini-zirali, potrebno je Viljema avolizirati. G. Le Bon je, moda, bolje nego mnogi drugi po-stavio voJ-skovoe na ona mesta koja im pripadaju, ne dodajui im nita i ne oduzimajui im nita; ali zato nije postupio isto tako sa svima ljudima i njihovim aktivnostima, zato je kao psiholog idealizovao borce i zato ih predstavlja u nemo-guim pozama, kad posledice toga preterivanja nisu nimalo manje tetne? Jer zaista oni ljudi, kako ih on slika, izgledaju nam sasvim neprirodni. U svome referatu od 9. avg. 1914. ser Eduard Goen, amba-sador engleski u Berlinu, Engleska diplomatska prepiska, opieujui opirno svoj odlazak iz pre-stonice Nemake i istiui najvee napore g. Ja-gova da se prikae vozu i jedna restoran-kola, za-vrava SVOJ" referat reima: "... ali osim pevanja 96 patriotskih pesama i nekoliko podrugljivih i uvred-ljivih gestova, mi doista nita drugo nismo imali da izdrimo na naem zamornom putu do Holan-dije". Zamislite, da se i sam ser Goen zamorio na svo-me putu do Holandije i pored vagon-restorana! I ako nam budui narataji budu verovali sve to im danas govorimo, gle ta se moe desiti: da nai potomci bezobzirce begaju iz diplomacije, gde ih eka umor, i da eznu za rovovskim ivotom, onim rajskim ivotom razonoenja o kome govori g. Le Bon. Kad bi istorija, mi smo rekli, bila istina o pro-lim dogaajima, budunost, koja bi iz nje izvlaila lekcije, mogue je da ne bi mnogo naliila na prolost. Kad bi one monstruozne istorijske linosti bile poetavljene na svoja prava mesta i rat sa svima svojim strahotama bio opisan onakav kakav je, a ljudi onakvi kakvi su u stvari bili, verovatnost rata ubu-due bila bi umanjena ili, bolje, odstojanje izmeu ratova bilo bi due. Potrebna bi bila iskrena pera koja bi, iznosei sutu istinu, budue gene-racije opila mrnjom prema ratu i ubedila ih: da je zemlja ipak raj kad njome vlada mir i da je ona pakao kad na njoj besni rat. Vreme bi bilo da oveanstvo koje je dosad naviklo na rat, otpone da se navikava na mir. Ono je dosad stalno u miru oekivalo rat, vreme je da ono postane spokojno i da, najzad, stekne normalnu temperaturu. Ogromno iskustvo ovoga rata trebalo bi da poslui kao znaajan inilac u borbi protivu rata. Hoe li ono zaista biti takav inilac? Da, uzgred, vidimo: Mi smo iveli u vremenu kada je krajnji cilj drutva imao da bude: stvaranje to je mogue pravinijih i boljih uslova za usavravanje najveeg broja ljudskih bia i da postigne to je mogue veu utedu izlinih muka, napora i uzaludnih ljudskih patnji. Ovaj cilj, istina, nije bio shvaen jednoduno, i oni koji nisu verovali da je to poslednja re morala postavljali su drutvu razne druge ciljeve. Ali je on pripadao kako jednom delu elite skoro svih narodnih grupa, tako i najveem broju ljudskih bia ovih grupa, koje se povode za 97

elitom, NJemu je svesno ili nesvesno teio najvei deo oveanstva; da ga ostvari bila se angaovala jedna ogromna snaga, Umesto najvie mogue sree, iae je doba doivelo da vidi najveu nesreu najveeg broja ljudskih bia, njihove najvee muke i najstranije napore i trpljenja. Jesmo li mi bili prvi to smo uoili onaj uzvi-eni moralni princip i onakav zadatak drutva kao najbolje opravdan razumom, pa doiveli ba suprotno onome emu se teilo? - Nismo. Zar ne, sve je slino bilo i pre nas, razume se ne oduvek, i s tom razlikom, moda, to se onome cilju teilo vie nesvesno, manje kurano i sa manje sredstava za njegovo ostvarenje? Prema tome, jesmo li se ko-ristili iskustvom ranijih generacija i njihovim razoaranjima? - Kad nismo, onda na osnovu ega se nadamo da e to moi uiniti budue generacije? Jer, prvo, moralni principi nisu na isti nain i podjednako shvaeni od svih ljudi; o njihovo pr-venstvo i o tome kako da se oni izvode i ostvaruju ljudi se neprekidno prepiru. To vai, najpre, za elitu koja se trudi da uoi i dozna emu to treba teiti. Pretpostavimo da posle jednog ovako zama-nog drutvenog sudara koji smo mi doiveli da vidimo i posle ogromnog ljudskog iskustva to je steeno, bude moguno uoiti sasvim pravilno ta i kako treba raditi radi ljudske sree, boljeg i lepeg ivota oveanstva. Ali prvo to je nemogue, iz-gleda, go je da e se elita sviju grupa naroda u tom jednoduno sloiti. Morala bi da ieznu mnoga razna ljudska oseanja prethodno, da nestanu i iile mnoge strasti, da se ugasi i zavist i ambicija i tenja za originalnou i modom i dr. pa tek da bi se ova jednodunost mogla postii i onaj paralelizam u tenjama mogao ostvariti. Drugo, oveanstvo i ne ulae podjednako napor koji se trai kako bi reilo svoj prvi i najvei zadatak to se sastoji u disciplini ljudskih strasti. Zna se da su svi pokuaji u tome nasedali redom, jer dok je u oveku razvijano oveansko oseanje samo uopte, datle je uporedo njegova strast upui-vana prema izvesnom specijalnom cilju posebice; dok je u njemu apstraktno negovano oveansko oseanje, 7 98 dotle su konkretno podsticani njegovi primitivni instinkti. LJubi svoje blinje ue i Nemci i Bugari, ali Nemci dodaju jo mrzi Engleze, a Bugari mrzi Srbe. A zatim, ima u jednom istom narodu grupa koje se sa svojom elitom takoe nikad ne bi mogle sloiti. Ima takvih grupa ija je socijalna uloga znaajna i ije lanove ono iskustvo, to je pruila velika konflagracija, ni najmanje nije kosnulo. Ima ljudi pojedinih drutvenih redova koji se s mesta, odakle su gledali i shvatili stvari pre preivelog ili doivelog iskustva, nisu pomakli ni za jedan je-dini milimetar, koji su bukvalno ostali isti, na svojim starim, naviknutim osmatranicama i uvek u veri da e se svet ponova vratiti u svoje men-talne navike pre rata. To su oni, na primer, koji instinktivno dre da u ovom ivotu samo vetiJI pobeuju, koji se ne pate oko moralnog pravila, koji su vrlo zadovoljni to i u toj materiji jo donekle vlada sumnja i koji se ni najmanje ne boje moralne odgovornosti, ve samo one to je sankcio-nisana Krivinim zakonikom; to su oni to smat-raju: da je cilj ivota obogatiti se ili se uspeti na ona drutvena mesta na kojima je vrlo ugodno i da je sredstvo za to iskoristiti nevetije i sla-bije u socijalnom smislu. I to su, naposletku, oni koji veruju da se velika tragedija odigravala samo zato da bi dala maha njihovim sposobnostima isko-riavanja i kojima je neshvatljivo da su i oni bili duni u njoj da budu rtve. Neizmenljivi, oni su neumoljivi i bezduni prema onima koji su prinu-eni da se rtvuju i sve promene, to su se izvrile u duama i shvatanjima onih drugih, njima su ostale nepristupane. Iz velikog dogaaja ova grupa iz-lazi nesrazmerno ojaana u materijalnom pogledu, a kako se meu ogromnim rtvama, to ih je dogaaj progutao, nalazi i pokoja njihova to je neizbeno bilo, to se oni, iskoriavajui to najodlunije, uobraavaju i moralno jaki. Jesu li, prema tome, osetno izmenjeni uslovi koji se tiu zavisti meu ljudima i zar provalija nije utoliko vea meu njima kad se, s jedne strane, nalaze oni s elementima duevnog ivota iz osnova izmenjenim, promenjenim

99 idejama o ivotu i dunostima u njemu; oni sa novim tenjama i pogledima na stvari i oni, s druge strane, koji su svemu tome ostali nepristupani, koji su ostali isti i koji se znaju ili zamilaJ"u ojaani u mnogom pogledu? Zar su onda uklonjeni uslovi surove borbe i zar nije vreme da se jedanput tano odeli ono to se eli od onoga to se nikad ne moe postii? G. Le Bon, govorei o svojstvima karaktera stvo-renim ili razvijenim u ratu, istie da je ovaj neiskazano uzdigao energiju, volju, oseanje odgovor-nosti i naroito naviku napora kod ljudi. I to uzdizanje nivoa naeg karaktera i taj stoicizam predstavlja, po njegovom miljenju, jednu od najveih dobiti koje e se izvui iz velikoga evropskoga sukoba. Jedan ovek kome se mi najvie divimo od ivih, g. Bergzon, na koga se g. Le Bon poziva za potvrdu gornjeg konstatovanja, napisao je: "Ova pro-dunost u volji bila je, moda, jedna od najznaaj-nijih kvaliteta stvorenih ratom. Da li bismo mogli i zamisliti jednu tako produenu istraJ"nost hrab-rosti u produenoj opasnosti koja joj nalae juri, sve to to je bilo kuanje hrabrosti postaJ"e skoro razonoenje. Ne, izvesno, naa imaginacija ne bee se uzdigla na visinu ovih realnosti" Prve posle-dice rata, str. 71. Da ovek moe vie nego to veruJ"e da moe to je toliko puta tako sjajno odostovereno. I to vie nego to je verovao da je mogao, on je davao u ratu i jo uvek daje. Neosporno J"e, meutim, da taj preterani napor ima za posledicu brzo, prevremeno upropaenje ljudskog organizma. esto smo se pi-tali: zato i suvie kabinetski ljudi ne pokua-vaju da se unesu u te nae izmodene, iscrpele i posve malaksale organizme? Onaj se napor, pre svega, nikad ne moe uzeti kao razonoenje, i kako je mogao to rei jedan Bergzon? Ona produnost volje i onaj ratni napor koji je prinudan, nikad se u miru ne bi mogao ostvariti ba zato to bi zavisio od dragovoljnog pristanka. Jesu li onda mogua napre-zanja koja se pretpostavljaju, kad ona treba da budu rstvarena fakultativnom inicijativom jednog izmo-denog organizma? I prema tome mi nalazimo da 7 100 smo u pravu kad se pitamo: hoe li oni, s novim te-njama i pogledima, sa izmenjenim elementima duev-nog ivota, o kojima napred govorismo, oni novi ljudi s novosteenim idejama, imati snage da otponu novu borbu za velike ciljeve koje naziru, hoe li premorenima vrediti navika napora? A zatim: ima ljudskog iskustva koje je razum uvek efikasno iskoriavao i koje e veno iskori-avati. To je ono saznanje o snazi, oruju, lukavstvu I drugim sredstvima korisnim i zgodnim da coslue prilagoavanju spoljanjoj sredini i meusobnim od-nosima ljudi. To je, u krajnjoj analizi, iskustvo ljudskog razuma koje je iskoriavao i koje e stalno iskoriavati ljudski razum. Ima ljudskog is-kustva, meutim, koje razum nije iskoriavao i koje, po svoj prilici, jo zadugo nee iskoria-vati. To je iskustvo ljudskog srca, to je ono nepo-sredno i lino saznanje ljudske due, intimno, ogranieno i neprenoljivo; to je iskustvo koje se obino gasi sa ivotom onoga koji ga je stekao; kome je ono iskljuivo pripadalo i kojim se on, najee, jedino mogao koristiti. Za sve ostale ono je sasvim strano, za druge ono ostaje nepoznato, ne-pojamno. Iskustvo o ratu to je bolno i neprijatno saznanje o ratnim uasima, steeno linim posmatra-njem i neposrednim ueem lica u njima. Onaj koji je stekao ovo iskustvo koristie se, verovatno, da ga, ukoliko do njega stoji, ponova ne uslovljava i ne izaziva. Po izuzetku, od onih koji ga nisu lino preiveli, vrlo obazrivi, vrlo uviavni, praktini i tedljivi duhovi, iji broj nikad nije veliki, koriste se takoe, ali ne zato to su ga uspeli poznati kod prvih, ve stoga to strahuju da ga sami upoznaju. Oni se koriste tuim iskustvom samo uto-liko ukoliko su ovo ocenili kao muno, bolno i neprijatno saznanje. Kod svih ostalih manje prakti-nih, manje uviavnih i obazrivih duhova sa, u raznim stepenima, prirodnim avanturistinim naklonostima, Ovo tue iskustvo drai i podstie radoznalost. ovek je radoznao da proveri, da lino preivi, da pozna i neposredno oseti mnbga tua

iskustva, ma koliko se ona inila bolna, neprijatna i rizina, samo ako ima ma i najmaNJe verovatnoe da u tome 101 nee izgubiti sve. Poznato je, pored toga, kako je ovek sklon da podraava. A ako je jo to to on ide da podraava ocenjeno kao uzvieno, kao to su ratni podvizi na primer, onda je on u tom svom podraavanju neobuzdan. Osim toga, ljudi, po pravilu, ne iznose drugama verno i iskreno svoja iskustva iz rata. I sve se to ini nenamerno. Zna se da ovek sa zadovoljstvom, i ak slau, voli da se podseti preivelog, neprijatnog dogaaja; valjda i zato to je svestan da se, u tom momentu, nalazi van svake opasnosti. On se osea gord to je u tak-vom doivljaju uzeo uea, to ga je izdrao i to se svaki time ne moe pohvaliti. ovek se, uostalom, osea i zadovoljan i gord kad god je u stanju da pokae kako pripada izabranima ovoga ivota. I, eto, zato je za ljude, uopte, malo ta tako prijatno kao kad, pod posve povoljnim prili-kama, drugima priaju o svojim neprijatnim, munim i opasnim doivljajima. To se obino ini tako da onoga koji slua onaj dogaaj, koji se pria, iznenauje i zanosi, da bi junak prie imponovao. S leernim, prezrivim osmehom, propraa se i vrlo prisebno opisuje do sitnica jedan, u stvari, uasan dogaaj koji je proao. Na taj nain situacija onoga, Koji opisuje svoj tako interesantan sluaj, drai. Junak, a on je u mnogo onih prilika najvei stralji-vac, vrlo esto smean, junak se zamilja od slu-alaca sa onim ietim lakim i prezrivim osmehom koji sasvim potcenjuje opasnost o kojoj je re i sa onom istom prisebnou usred najkrvavijeg okr-aja i najjezivije situacije u kojoj se bio nalazio. I tako ono opieivanje uznosi junaka i, u isti mah, zainje misao da se oproba slian podvig, da se nae u slinom poloaju, da se ovek lino okua. Eto zato ono iskustvo srca ne slui da poui budue narataje u tom smislu da protiv rata vode rat. I kao to smo mi, odlazei na granicu i bacajui poslednji uzdrano-podsmeljivi pogled na ponosita ali zabrinuta lica naih oeva, po-lazili radoznali i vedri, s bezbrojnim iluzijama o arobnom novom ivotu u koji stupamo, tako e, verovatno, i nai potomci, zavedeni neto naim neiskrenim priama i opisima, neto radoznali da 102 provere, preive i osete nae iskustvo, polaziti u nove borbe s onim istim mislima o arobnim igrama o kojima su sanjali, sve dok ih prva pred-straa ili prva borba ne urazumi. - I danas, evo, mi smo svedoci istih pogreaka koje se ponavljaju. U knjigama i konverzacijama nita nije ree nego moi proitati ili uti iskreno ili istinito. Najvei broj i danas sudi o svima stvarima prema SVOJ"IM optimistikim ili pesimistikim dispozi-cijama i tenjama svoga temperamenta nad kojim se niko ne trudi da uzdigne; i tako: o injenicama, pojavama i vanim odnosima govori se i dalje bez iskrenosti, bez poznavanja, bez objektivnosti i po uvenju. 0 onome to je mogue da se vidi, proui i upozna na licu mesta, na izvoru, sudi se i zaklju-uje sa udaljenih osmatranica, odakle se rasejano posmatra s ravim durbinima. Lano iskustvo po-nova preti da dovede u zabunu budunost. I ako bi, doista, opet tako bilo, onda mi nikad ne bismo mogli nai razloga da pozavidimo onim buduim naratajima koji e doekati da u miru ive od naih napora. Jer bi oni iveli samo u iluzijama, dok mi bar moemo rei sa gordou da smo, ivei u jednoj od najznaajnijih era ljudske istorije, bili oevici realnosti i istina, sutih istina, koje su nam otkrili veliki dogaaji, unitivi spolja-nost, prividnost, masku ... Da u prednjim vrstama dodirnemo izvesne poglede, koje smo nameravali da iznesemo u naem drugom delu, dala nam je, kao to napred rekosmo, povoda jedna izvanredna osobina Srba koja nam se ini osobito znaajna i na koju moramo ba sada da ukaemo govorei o njihovom karakteru i mentali-tetu. U toku ratova mi smo bili u prilici da upo-znamo razne narode i mi smo kod veine njih na-lazili sjajnih osobina, dostojnih iskrenoga div-ljenja. Ali u jednom pogledu mi se nismo mogli uveriti da je ma ko od njih nadmaio Srbe. To je u pogledu usmenog predanja, koje ima tako ogroman uticaj na ljudski ivot, gde mu nigde nismo mogli nai ravnoga, gde nigde nismo mogli videti vie

iskrenosti. Neto "velianstveno skromno", pri-metio je kod njih, mi se seamo, jedan francuski 103 general; a u toj velianstvenoj skromnosti nalazi se ona iskrenost i ona pravost njihova. Srbi su selaki narod. "Ima jedna profesionalna psihologija za svaki zanat", kazao je X. Poenkare; "oseanja ratara nisu ono isto to su oseanja finansijera" Poslednje misli, str. 228-229. "Onaj prvi raa se u prirodi. U njoj, na visokim plani-nama, on stie instinkt nezavisnosti, gordosti, smelosti i njom je stvoreno i nadahnuto njegovo ose-anje. Iz tog oseanja izlazi onaj opti pokreta akcije." Ono to naunik postaje kroz znanje, s naporom, vetaki, on postaje spontano. NJegovo se oseanje raa, onako isto, i stvara iz stalnog odnosa s onim to je vee od njega, uzvienije od njega, prostraniJ"e od njega, to ga nadmaa, sa prirodom, u kojoj on neprekidno nazire ono neiscrpno veliko i u kojoj, razdragan, zaboravlja na onaj sitan ivot, na sebe i tako postaje moralno sve, zdrav, ist. Kao to e svaki "koji je osetio i video, makar iz daleka, velianstvenu harmoniju prirod-nih zakona, bolje nego druga prenebregauti male egoistine interese i imati jedan ideal koji e vie voleti nego sebe" Poslednje misli, str. 230, tako je on uvek u prisustvu onog uzvienog, velikog, uvek s prirodom bio kadar za nesebino, za istinito, za pravo. "A tu je jedini teren na kome se moe zidati moral", veli Poenkare Poslednje misli, str. 230; i on nastavlja: " ... Za ovaj ideal, on e raditi ne tedei se i ne oekuJ"ui nikakvu od onih gru-bih nagrada koje znae sve i sva za izvesne ljude; a kad se on bude navikao na nekoristoljublje, ova e ga navika pratiti svuda, ceo njegov ivot miri-sae njome... to J"e ljubav za istinu." Eto od njega, kome inae najvie dugujemo za zdrave tradicije, mi bismo imali da nauimo ono to hoemo da ostavimo budunosti u naslee. NJegov zdrav instinkt, njegova shvatanja i njegova iskustva, to je ono to je potrebno najpre upoznati, a potom izraziti. To je on to je nosio sve, to je dao sve, to je izrazio ivot i zakon narodni; drugi su ga samo potpomagali. Skoro u svima njegovim akcijama nalazi se apsolutna iskrenost. Bez razdraljivosti, bez strasti, bez farisejstva, pravian, estit, pleme104 nit, on je vazda umeo i znao da postavi sve na svoje pravo mesto. Potrebno je da se u potpunosti primi njegov kriterijum. Jer jedino on nikad nikome nije davao vie nego to zasluuje, ni manje nego to mu je pripadalo. Iako nije divinizirao ni cara Duana, ni Obilia, ni Karaora, njegova zahval-nost nije bila nita manja nego to ju je dugovao knezu Lazaru, kralju Milanu ili Putniku. I Stepa i Mii nisu njegovi polubogovi niti idoli, ali su njegovi oevi. NJegovi svetitelji to su prosveti-telji; to je Rastko Nemanji i njegov otac i Stevan Deanski i svi drugi koji su podizali kole, mana-stire i bolnice, a to je, u isto vreme, i prvenstveno, znaajno za njegov mentalitet. On je divinizirao Rastka Nemanjia, onog uzvienog oveka, koji se bee odrekao pozitivne, primamljive, pune ari pri-vilegije, da bi stao pred nesigurnim, pred neza-hvalnim, pred razoaranjem i pred osobitim napo-rom; onoga koji je, poto je rtvovao jedno zavidno mesto koje mu je obezbeivalo kraljevski ivot, pristao da primi ivot ispunjen novim portvo-vanjima; onoga, najzad, koji je, umesto da zahteva rtvovanje svih za njega radi svoje slave, pristao da se rtvuje za sve radi njihova dobra. Toga oveka, koji je u ivot stupio ne da zavaa nego da miri, on je uzdigao na pijedestal boanstva; toga pastir--Savu ijem se snanom i velikom duhu, moda, jedi-no ima zahvaliti to se njegova braa, koja behu ukrstila vlastoljubive maeve, izmirie, poverava-jui njemu konanu raopravu jednoga sukoba to bee pretio da, bez njegovog posredovanja, izazove proli-vanje krvi u kraljevini; eto toga svetitelja Savu, koji se sav bee zaloio za dobre i prijateljske odnose srpskog i bugarskog naroda, on je uzdigao na nebeske visine. I on je, zaista, znao koga treba da uzdie na nebeske visine. Skromno i sa iskrenou koja zadivljuje on iznosi ono to je preiveo, video i

upoznao. A ono to je preiveo poslednji od njih, nikad nije doiveo niko od nas to perom pokuavamo da iznesemo ljudsko iskustvo. On ne voli da pria o borbama i kao ono Jeli on o njima veli "zamuknule mukom". Ali: "Do" e opet dani nasmejani... po polju e 105 klasat" kukuruzi, i ita se nihati u strani, kru-nie se cvee sa ljivika, u cik jutra kad zora za-plavi, propojae zvona sa zvonika." Eto on je sav u tom eznuu i u tom nadanju. NJegov zanosni, nepre-kidni, najslai san, to je taj ivot, redovan, norma-lan, mir u slobodi. Tim ivotom on se opija, o tom ivotu on misli i o njemu on pria. Ako se kadgod hvali on se ne hvali junatvom i svojim podvizima, ve onim naporom to ga je ulagao u kuu, da je uini estitijom, boljom, uglednijom, lepom; on se hvali onim to bee "skunatorio" pre ratova, svojim domazlukom, i on se hvali imenom svoje kue, imenom svojim. Na njega se treba ugledati u svemu to se tie due. U odnosu na ljude, u odnosu na saveznike ili neprijatelje ima samo da se primi njegov kriterijum, jer je njegov kriterijum neosporan i nepogrean. Eto ka tom izvoru divne pravosti, mi smo ubeeni, treba da poure i da se steku svi oni koji tee da isti-nom napoje budunost. 5 Demokratska teza Tolstojeva. - Aristokratska teza Nieova. - Istina u izmirenju dvaju gledita. - Srbi za demokratiju Zna se da je Toletoj gledao "u anonimnim masama istinske pokretae istorije, a u tzv. efovima ho-rova proste statiste, pre tetne nego korisne" Bur-do, Uitelji savremene misli, strana 122-123, i zna se, kako je on svu vlast i svu aktivnost Napoleonovu pripisivao sluajnostima, milionima sluajnosti. Poznato je, na primer, kako je, prema njemu, na Kutu-zovljevu dispoziciju od 4. oktobra i nareenje za napad od 5. oktobra uticao sluajni izvetaj kozaka apovalova, koji je 2. oktobra jurio za zecom i nabasao na levo krilo vojske Miratove, koje nije bilo osigurano, i kako su, prema njemu, nepredviene stvari igrale najglavniju ulogu u dogaajima. Da je veliki mislilac doiveo da bude savreme-nik znaajnih dogaaja to smo ih mi preiveli i preivljujemo, on bi, nema sumnje, sa puno melanho-lije morao da prizna pred svetom zastarelost mnogih svojih pogleda. Jer u dananje vreme on ne bi mogao s podsmehom govoriti o dispozicijama koje nare-uju: sie egzGe Ko1oppe tagzstg!, Ie gueIe Ko1oppe tag5s1g1, koje su nekad stizale samo na hartiji u mesta koja su im opredeljena. Danas je, pogotovu, ne-mogu onaj primer o oficiru koji je nosio zapovest za Jermolova i koji je dugo lutao dok ovoga nije naao zajedno sa najglavnijim generalima u jeku orgija. U savremenom ratu sluaj Miratove neoprez-nosti mogu je, ali je vrlo redak. U ratovima koje Toletoj nije doiveo da pozna, mnoge i mnoge dispo-zicije izvravane su doslovce, sa jedinstvenom preciznou i bitka se ne jedanput svravala ba na onaj nain koji bee predvien unapred sprem-ljenim planom. U modernom ratu nepredviene stvari su gospodarile, ali je polje mogunosti ipak znatno 107 bilo sueno. I tako, dok je Tolstoj mogao da zabe-lei: kako je Rusima, koji su spokojno bivakovali pod Tarutinom, poloaj i broj Napoleonove vojske koja je govakala Moskvu bio nepoznat, onako isto kao to je Napoleonu bilo nepoznato stanje ruske vojske, promena u njenoj snazi popunjavanje ruskih pukova regrutima, dotle bi sve to u dananje vreme moglo biti samo za saaljenje, Moderni rat imao je na raspoloenju isuvie sredstava pomou kojih su neprijateljske strane uzajamno dolazile do sazna-nja o situaciji i Pomou kojih se mogahu sa najveom tanogiu predvideti mnoge potrebne stvari. I tako su savremeni dogaaji oigledno demantovali Tols-toja to se tie efova onih anonimnih gomila i njihove uloge u dogaajima. Da poslovima masa moe da upravlja volja onih linosti a ne da njima upravlja volja masa, dovoljno je ukazati na nemaki narod iji su intelektualci spremili i izradili mentalitet

nemake mase, stvorili njenu volju pa je zatim poti-nili. Ali su bezbrojni primeri koji potvruju od kakve je vanosti bila linost u prolim dogaajima, da bi jo na tome bilo potrebno due insis-tirati. Niko danas, uostalom, i ne pomilja da sum-nja o ogromnoj ulozi jednoga Lojda Dorda, Vilsona, Klemansoa ili Orlanda. ; Nasuprot onoj Tolstojevoj demokratskoj, istie se aristokratska teza Nieova, koju g. Burdo rezimira ovako: "... Cilj oveanstva je da stvara velike ljude, da im rtvuje mase, da dopusti te da se slo-bodno vri njihova korisna aktivnost... Po Ni-eu, dakle, sve ono to je veliko u svetu izvrili su izuzetni ljudi; sve ono to je servilno i nisko stvoreno je kada robovi dominiraju, a to je eluaj demokratije, u kojoj broj unitava elitu, u kojoj zeevi ugnjetavaju lavove" Burdo, Uitelji savremene misli, str. 122. G. Burdo je zakljuio da se istina nalazi u izmirenju ovih dvaju tako iskljuivih gledita. Da su savremeni dogaaji sjajno potvrdili istinu na koju je on ukazao to je oevidno. Ali, dok su savremenici zamerili Tolstoju zbog njegove iskljuivosti, dotle su se na onu iskljuivost Nieovu 108 zgadili; jer, zaista, kako su postupile mase u naj-veem do danas dogaaju istorije? Neosporno je: one su se nekoristoljubivo rtvovale. Za ta? Za jedan ideal Pravde i LJubavi, onaj to je priznat od zajednike moralne svesti kao zakon razuma, onaj koga je rodilo oseanje starije od svih tradicija i koji se neodoljivo impozira svima; onaj za koji je oveanstvo sa neprekidnim naporom i u stalnom nemiru za najboljim i najsavrenijim, doznavalo "traei ga, hotei ga, inei ga". Pred njima, na raskru, behu se ukazala dva razna puta ivota. Na putokazima to se tu nalaze od pamtiveka, zajed-niki ljudski pojam i zajedniko ljudsko oseanje behu upisali jasnim slovima, na jednom: ovo je put prava i razuma koji zahteva slobodu za sve; na dru-gom: ovo je put neprava i sebinosti koji slobodu trai za jedne, zabranjuje za druge. Na ovom raskru jedne su se mase dvoumile pa pooe drugim putem. To su one to su Nieu, jo pre odluke, dale misao o servilnom i niskom to je stvoreno od robova; to su one to slepo pooe za ovekom koji bee uzviknuo: "Seajte se da je nemaki narod izabran Bogom." Druge su pole za onim rukovodnim principom koji znai univerzalni ideal dobra i koji reava svaki mogui antagonizam izmeu moralnih principa koji su mu potinjeni. To su one to verovahu u jednakost, u jednakost prava na ivot sviju, jer ve-rovahu u opti zakon pravde, u potrebu jednakosti uslova za usavravanje svakog ljudskog bia, jer behu ubeene u jednakost razuma, "najbolje podeljene stvari na svetu" Dekart. To su one u ime kojih je predsednik Vilzon, koji je najbolje izrazio njihove tenje, rekao: "Ceo na program zadahnut je jednim osnovnim principom. To je princip Pravde za sve narode i za sve narodnosti i princip njihovog prava da ive naporedo i pod istim uslovima slobode i bezbed-nosti, pa ma oni bili moni i veliki ili slabi i mali." - Na tome putu rtvovae se one za veliko i za plemenito. Eto te mase traile su da se uju i one su se gromko ule i svi su dogaaji zavisili 109 od njih, sve je zavisilo od njih. Od njihove volje, od njihovih pregaua i reimosti, od njihovih vred-nosti zavisie i budunoet; njihove snage ili slabo-eti uslovie slobodu ili ropstvo buduih narataja. Zar ima jo koga ko dosad to nije uvideo? Ko je taj to je verovao u planove vojskovoa ili namere narodnih voa, a nije imao pouzdanja u snagu, vred-nost pa i svest narodnih masa? Zaista, ta bi vre-deli ovi planovi ili one namere kad ne bi imali oslonca u njima? I gde su one vojskovoe ili na-rodni voi bez ove vere? Zato to je ovu veru imao i zato to je ulogu ovih masa shvatio, zato to je njihovu vrednost osetio i zato to se NJihovim tenjama rukovodio, Lojd Dord je pred Trad-unio-nistima i mogao i morao rei, dajui masama prvo i poasno mesto u svetu: " ... i ako istrajemo sa duhom naih otaca ... moi emo trijumfalno ostva-riti veLike ciljeve rata, koje ste vi, vlada i pred-sednik Vilzon, u svome divnom govoru, proklamovali ovih dana". I ko bi smeo rei da

je to samo prosto laskanje? A na onome putu Prava koje trai slobodu za sve, za one ciljeve i za onaj ideal Demokratije, rtvovae se Srbi i ulagae jedan svestan napor od poetka pa do svog poslednjeg narodnog daha. Na tome putu i u toj borbi, jedan narod mali ali sran i iz njega jedno pokolenje velikoduno i izuzetno visokog idealizma, jedna generacija iji je primer u ovoj najveoj borbi insgrisao i due velikih nacija, po njihovom sopstvenom priznanju, dalo je sve svoje snage kojima je raspolagalo, svu svoju ljubav iz koje se jedino i sastojalo. Ona je dala sve to je mogla dati i ak, svi se jednoduno slau, vie nego to je mogla dati. Taj jedinstveni napor ovog pokolenja, po rezultatima koje je postiglo i po ueu svome u ljudskom delu, mora pasti u oi kao neto krupno i kapitalno svima onima koji se u budunosti budu bavili uoavanjem velikih sin-teza ljudske aktivnosti. U raznolikom, veno ne-mirnom ivotu oveanstva to je pokolenje podse-tilo na one efemerne biljke to se javljaju da 110 momentalno uvesele prirodu pa da, ubrzo potom, tuno ieznu. Ono je dalo sve tome oveanstvu. Ali zar bi se moglo zahtevati: da svi ljudi jedne generacije imaju srce dovoljno nroko da unese sve bolove svoga vremena, pa ak i one jednoga tueg naroda koga nisu poznavali. Deveso rea Majski prevrat Prilozi za istoriju Srbije od 8. jula 1900. do 17. januara 1907.

Predgovor Za ovih dvadeset godina dravnoga ivota naeg, prestizali su se dogaaji tako brzo i vrtoglavo da je poslednji, po naroitoj vanosti svojoj, redovno zapostavljao one to su mu prethodili. On ih je, bez obzira na znaaj njihov i uticaJ", ostavljao i za ".obom bacao u senke manje ili vie tamne, esto u najpotpuniji mrak zaborava. Tako su savremenici njihovi ieto ono to i ovek koji zauzet valima novim i pobesnelim, na obali morskoj, zaboravlja potpuno one to su pre njih, razbivi se sa uas-nom rikom o hridine, nestali kao da nikad nisu ni postojali. U tako vihorskom letu injenica istorijskih ne bi, prema tome, nita udno bilo shvatanje: da je ova naa prekomerno uzburkana dananjica tamnija ipak svojim savremenicima, i da je to uvek i sa svakom dananjicom, nego to e biti onima koji e se mnogo docnije, prouavajui je savesno i strpljivo, gnjurati u nju kao to se to uvek ini po prolosti. Tano J"e i to, nema sumnje, da nam prava i apsolutna istina u istoriji ostaje redovno nepoznata. U nju, rekao je neko, moe da veruje samo onaj koji nikad nije gledao kako se istorija stvara, jer svaki koji je doiveo nekoliko dogaaja i u njima sudelovao mora biti uveren da se puna i prava istina ne moe nai u dokumentima. Ali nam iskustvo, isto tako, dokazuje i takvu bru-talnu neobavetenost kao i takvu drsku nesavesnost o pojedinim znaajnim injenicama dananjice, da nam ipak izgleda i neverovatna i nepojmljiva i ne-mogua jedna tolika istorijska nepravda po kojoj bi i budunost, poto bude u poloaju da briljivo lrikupi i nepristrasno oceni sva razbacana doku-menta o njima, isto onako mogla ostati u magli jedne tako alosne zablude. Ovo bi se moglo potkrepiti jednim jedinim primerom i to skoranjim, ako bi se podsetilo na onaj tako karakteristian sluaj u parlamentu, kad je izjava jednoga lana kabineta najvee politike grupe, a koj"a se ticala prisvojenih zasluga njenih u pobedonosnim ratovima, izazvala burne proteste opozicije, koJ"a se stiala 114 tek onda kad je minietar pristao da je umnogome izmeni i ublai, delei ih, posle toga, veliko-duno i drugima. Tom prilikom, i usred estokog sukoba opozicije sa veinom skuptinskom, pri kome se zasluga uspeha pripisivala svakome, niko se nije ni setio ni usudio da pomene ime oveka koga budunost,

kad o tome bude svoj sud izricala, nikad ne bi mogla zapostaviti, ime krala Milana, komandanta Aktivne vojske. I samo sa tom uzvie-nom utehom i oseanjem izvesnosti da e sve one injenice, ako ne sad a ono bar docnije, stajati u mnogo boljoj svetlosti istine, potrebno je da u ovim danima toliko gorke tuge i bolne sumnje sa kojom posmatramo svoju roenu zemlju, sve oi budu iroko otvorene te kako se ne bi propustilo da uoi ono to je znaajno, a iz dokumenata koji svakoga asa prete da svirepo lotonu u okeanskom bezdanu zaborava u kome se svakodnevno dave njihovi tvorci i od kojih je ve do sada najvei broj nestao zajedno sa svima tajnama najveeg interesa i vanosti istorijske. Odigrani u toku poslednjih dvadeset godina, majski prevrat, sa svima svojim posledicama, maedonska akcija, prioritetski spor ili sukob, sarajevski atentat i solunski proces, dogaaji su takvi o ko-jima se i bezmalo u svima krugovima naeg pro-irenog drutva tako rado pretresa, a sa onoliko isto temperamenta i radoznalosti sa koliko ne-poznavanja i neobavetenosti. Meutim, to vreme, tako nemirio i uzburkano, moe se razumeti, ali tek posle vrlo paljive studije dogaaja u njemu odigranih, takve koja uspeva da razgoliti svu onu unutranju neistinu i sve prividne uzroke njihove, otkrivajui genezu celoga pitanja, svih docnijih pitanja sa pravim uzrokom svega to je sledovalo, a koji treba traiti jedino u onoj uzurpatorskoj poudi jednoga inioca, koji se, u dubokom uverenju o dravnikoj nesposobnosti faktora odreenih da vode i odluuju, s jedne strane, i prevelikoj ravnodunosti naroda, s druge strane, upustio bio u vrenje jedne potajne moi kojoj se, i sve do dananjeg dana, niko ozbiljno nije usudio da usprotivi. 115 TaJ" inilac to su oficiri, a oni faktori samo organi njihove volje, ije su simptome ponekad i pokuavali ukloniti, ostavljajui uvek uzroke pot-puno netaknute. Ali pitanja ova, tvrdilo se, imaju svojih bolnih mesta, zbog kojih je uzdrljivost njihova pretresa danas vie nego ikad potrebna. Jo nesolidno utvrenu, jo nedovoljno obezbeenu, dravu, navodi se, treba ostaviti "a miru sa njenom brigom kon-solidovanja. Sve rane prolosti neka ostanu u svo-jim provizornim zavojima do boljih prilika. Mlada drava, okruena samo neprijateljima, sa J"ednim Munim problemom u svojim roenim krilima, ne treba da bude uznemiravana nikakvim raspravama koje bi mogle izbaciti nove, teke i neprijatne probleme sa njihovim nedoglednim posledicama. Za-ista, mnoga od onih pitanja prolosti sadre bez-broj bolnih mesta. Ali je, nema sumnje, jo bolnije iveti i utati u vremenu sveopteg falsifikova-nja i umreti pod sramotom. Zaista, najprea briga mlade drave jeste njeno brzo konsolidovanje. No ba u tom interesu jeste i paljivo odvijanje onih krvavih zavoja pod kojima se razvija, iri i crvlja gav uas moralne trulei koju treba spreiti. To je i sveta dunost naeg unutranjeg narodnog ivota. Razlog spoljanje opasnosti, krajnje zloupotrebljen i neosnovan, mogao je u prvo vreme i spreavati javni pretres pitanja o kojima se nije uzdravalo Da raspravlja inae. On je, po svemu izgleda, ne-prestano istican ba zbog toga da se ova pitanja ne bi otvarala. Ali u oima ozbiljnih duhova taj razlog ne moe vie ni da opstane. Naprotiv, Mlada, ali J"aka i velika nova drava, ne poznaJ"e danas nikakve opasnosti, i nikad je naa drava, uopte, i od postanja u manjoj meri nije poznavala. Pa ipak ona mala, od pre ratova, Srbija, pritenje-na izmeu dve carevine i treim nepouzdanim suse-Dom, ta malena Srbija, u stvarnoj opasnosti, nikad ovu niJ"e oseala u meri u kojoj se sve doskora uspe-valo da oslabi nacionalno samopouzdanje u novoj Dravi, opkoljenoj, istina susedima neprijateljski raopoloenim, ali susedima tuenim, razoruanim, 8 116 zauzetim svojim sudbonosnim brigama, prezaduenim i zadugo nesposobnim da ma kakvu opasnost bilo za koga predstavljaju i prete.

Sa svega ovoga pretres ovih znaajnih pitanja trebao je ve davno da otpone i pravo je udo zaista da ve danas nismo preplavljeni knjigama posle kojih bi svi oni dogaaji bili mnogo boljom i jasnijom svetlou obasjani. to se mene tie, ja sam ovom radu pristupio podstaknut samo jednim pukim sluajem. Jednoga dana, pre nekoliko godina, a u bakalnici jedne male palanke, ja sam pronaao neke meu odlomcima svoga rukopioa koji sam pisao mesec dana posle prevrata od 29. maja. Oni su sadravali opis one krvave noi i moje ake utiske o svemu to sam tada svojim oima video. Cele te noi, kao gimnazist, a sa jo dvojicom svojih drugova, bio sam, na ulici, oevidac dogaaja. I taj rukopis, briljivo uvan pre rata u mome pisaem stolu, kojim su se za okupacije lrsluile austrijske vojne vlasti moga mesta roenja, dospeo je najzad do bakalnice u kojoj sam ga sluajno pronaao. Na izbledelim tablicama njegovim polo mi je ipak za rukom da proitam mnoge od zabeleenih utisaka. I tada, itajui ih, bio sam iznenaen bezbrojnim pojedinostima koje sam potpuno bio zaboravio. One su za mene bile isto tako nove i nepoznate kao to bi bile i za svakog drugog koji je onu no prespavao i rukopis ovaj sluajno umesto mene pronaao i proitao. Tada sam smesta odluio da sve one utiske na osnovu ovoga obnovim i ponovo napiem. Povera-vajui o tome najblioj svojoj okolini, podstaknut sam, posle toga, da ovaj mali rad proirim do Jedne mnogo opsenije obrade onoga tako vanoga datuma nae istorije, utoliko pre to su mi veze intimnog poznanstva sa tvorcima njegovim to obi-lato omoguavale. I tako je postalo ovo delo za ije priloge kao i svedodbe, neosporno verne, dugujem bezbrojnim licima. Bezmalo svi glavniji uesnici u dogaaju od 29. maja, onda vieniji uesnici u dvema tzv. kontra-zaverama, nikoj i kragujevakoj, pored njih mnogi ministri pok. kralja Aleksandra, porodice umrlih 117 i poginulih ministara, politiari koji su u onom politikom periodu stajali u centru javnoga ivota i interesa, moj pok. tast Stojan D. Ribarac za svoga ivota, bibliotekar Narod. biblioteke g. Tomi, koji mi je dopustio izuzetan pristup u nju, i mnogi drugi, zaduili su me uslugama posle kojih mi i nije vrlo muno bilo ui u ispitivanje istorijske istine o dogaajima kojima se u ovoj knjizi bavim. I zato sam prema svima njima ispunjen toplom i veitom blagodarnou.1 " \ 1 Neki od pomenutih bili su dobri da mi ustupe i svoje memoarske beleke, nemajui nameru da ih sami tampaju. d.v.

1R;1 Deveso rea Majski prevrat Prilozi za istoriju Srbije od 8. jula 1900. do 17. januara 1907.

Pogled na samostalnu vladavinu Osmoga jula 1900. godine, a o danu svoje veridbe, kojju niti je hteo da odobri niti mogao da sprei kralj Milan, pa ni kabinet Vladanov niti iko, kralj Aleksandar objavio je poetak svoje samostalne vladavine.1 Ova vladavina, isiunjena je ovim to sleduje: Akcijom oko zabrane povratka u zemlju kralju Mi-lanu, tzv. merama predohrane; Pomilovanjem ivanjdanskih i ostalih politikih osuenika; Promenom Ustava ili Ustavnom reformom;

Pitanjem naslea prestola; 1 O aktu veridbe i kako je ona tekla, Kral je sa svojim predsednikom vlade sainio i 18. jula iste godine u "Srp-skim novinama", a pod naslovom "Prava istina o veridbi Kralja Aleksandra", dao objaviti ovako slubeno saopte-nje: "Iznenadna veridba NJ. Velianstva Kralja Aleksandra i Gospoe Drage Lunjevice, unuke slavnog vojvode iz ratova za osloboenje Srbije, dala je povoda raznim protivnim ocenama, koje potiu ili iz nedovoljnih obavetenja, ili iz zlonamernog izvrtanja fakata, o dogaaju, koji je izvren najpravilnijim nainom. Sledee saoptenje slui za pot-puno obavetenje italake publike: _ Pometnja u zemlji do sastava dananjeg kabineta, posledica je neustavnog postupanja preanje vlade. Ona je bezobzirno napustila svoju poziciju, zaboravljajui na najsvetiju du-nost pomaganja vladaoca u svim dravnim pitanjima, i na pristojnost i potovanje ustavnih prava vladaoevih, u koja neosporno spada i NJegovo pravo izbora supruge. V ne-objavljenim memoarima predsed. vlade pok. Alekse Jovano-via, kod ovoga mesta nalazi se primedba: "Po principijel-nom ogranienju 28. Zakona o inovnicima Graanskog Reda, ni ministri nemaju prava da napuste svoju dunost, dokle se ne odredi lice, koje e ih preduzeti; i ostaju u obavezi, da svoje poslove uredno predaju zameniku." Toj pometnji doprinelo je jo i to, to su nekoliko enerala i viih inovnika iz Dvora, zaboravili na svoju zakletvu i odanost prestolu, preav u otvorenu opoziciju - posle svrenog ina veridbe. Oni nisu bili naisto sa sobom, da li, u ovim ozbiljnim prilikama, treba da poslue Kralju, ili da se pokoravaju eljama Kraljevog oca. Saaljevajui, to Kralj Milan nije pristajao na njegov korak, NJegovo Velianstvo Kralj Aleksandar, u jednom pi122 Kraljiinim "poroajem"; Martovskom demonstracijom; Obustavom vanosti ustava od 6. aprila 1901. i uzimanjem u ruke vrenja svekolike najvie dravne vlasti; Vraanjem u vanost istoga Ustava. Za to vreme bilo je nekoliko promena vlade ovim redom: kabinet Alekse Jovanovia od veridbe do 5. februara 1901. i njegov rekonstruisani kabinet od toga dana do 20. marta iste godine; radikalno-napred-njaki kabinet Mihaila Vujia do 6. maja 1902. sa njegovom deliminom promenom od 27. aprila; rekonstruisani kabinet Vujiev do 5. oktobra iste godine; kabinet P. Velimirovia do 6. novembra iste godine i kabinet generala Cincar-Markovia do 29. maja 1903. Da umiri prvu od kraljevih briga i da odlui o buduem poloaju kralja Milana, bilo je name-njeno vladi Alekse Jovanovia. tanju tako vanom, kao to je NJegova enidba, hteo je i eleo je pre svega, da Sebi nae druga, koji e Mu obezbe-diti srean i zadovoljan ivot, i dati Mu mogunosti, da od sada spokojno gleda u Svoju linu budunost, i da se bolje i pouzdanije, vedrijim elom i veom energijom po-sveti napretku i snaenju Otadbine. Ne treba zaboraviti osobenost prilika, u kojima je Kralj odrastao i u kojima se Srbija nepravilno razvijala za ovih 15 godina usled razdora u Kraljevoj kui. Zbog te su pojave i dolazile vazdanje trzavice, kao uzrok iznenaenjima, koja je Kralj esto morao da ini, silom okolnosti, a vrlo esto i preko svoje volje. Kralj je oseao potrebu, da tim iznenaenjima i nepra-vilnostima u vladavini uini kraj, definitivno, te da se jednom, i u Dvoru, dravna politika upravlja prema dravnim potrebama; da se kua Kraljeva i NJegova poro-dica odvoje od politike, i ostanu izvan politike disku-sije. To je mogao Kralj da postigne samo tako, ako uzme Sebi enu, prema kojoj bi odista imao oseaje najiskrenije i najdublje ljubavi, i enu, koja bi bila upoznata sa prili-kama u Srbiji, te da se time izbegnu sve budue tekoe i trzavice u Kraljevom Dvoru. Kralj je poznavao Svoju verenicu jo kao dvorsku gospou Svoje majke i imao je

prilike, da je uoi kao enu retkih vrlina po inteligenciji, srcu i uzvienim oseajima, i po njenoj prirodnoj skromnosti. Od toga doba, On je zavoleo 123 Jo za njenih prvih daia, u nekoliko prilika, kralj se obraao vojsci i narodu ovakvim reima: ,Da sam glava Doma Obrenovia i ja prvi imam pravo i dunost da vodim brigu o sudbini i budu-nosti Dinastije. Prema tome miljenje moga oca u delu moje enidbe stvar je sporedna i od malog znaaja. To je glavno ta mislim ja, a ne ta misli moj btac. Moj otac nije odgbvorio mojim eljama i ja sam ga, kao vrhovni komandant, s toga po pravu i razreio od dunosti komandanta aktivne vojske." U besedi od 17. jula, odgovarajui na pozdrave na-rodnim deputacijama, pa istiui nemogunost daleg opstanka dvojice kraljeva, on je ponovio: "Ja mislim, gospodo, da od danas u Srbiji nee vie biti ni-ijeg drugog autoriteta sem moga i da svaki treba sve dosadanje predrasude da natgusti." Tom istom gospou Dragu istom i bezgraninom ljubavlju, i jo tada se reio, da samo njoj pokloni Svoju ruku. U svojoj skromnosti, gospoa je Draga inila sve mogue pokuaje da odvrati vladaoca od ovoga koraka, bojei se, da ne doe u sukob sa roditeljima i politiarima, koji ovaj ne bi odobrili. Odgovor Kraljev, na sve njene molbe i na-valjivanja, bio je uvek jedan te isti: ,Ja toliko volim i toliko potujem, da nikada ne bih poiskao Vau ruku, da nisam reen da uspem, makar se borio sa celim svetom, pa i sa Vama". U subotu, 8. jula ove godine, po podne, zvao je Kralj bive ministre da im saopti Svoju neostupnu nameru, u gornjem smislu. Kad je seo za sto, primeti, da nema ministra Gen-ia i Neia, i posumnja, da nisu otili, da razglase dogaaj po varoi. Autant, kome je naredio da. pita gde su, donese odgovor, da su otili Krunskom ulicom u kojoj stanuje gospoa Draga. Kral. je ranije bio zakleo sve mini-stre da ne preduzimaju nita protiv NJegove namere, niti da ikom ita kau o njoj; i gek im je tada poverio tu Svoju nameru; a kad su se vratila dva pomenuta ministra, Kralj ih zakle, da kau, gde su bili. Sa pozivom na raniju zakletvu, koju su pogazili, oni su priznali, da su ili kod gospoe Drage da je sklone na odlazak iz zemlje. uvi ovo, Kralj je obukao uniformu, naredio kola, dao ministri-ma proklamaciju o veridbi, sa naredbom da je polju u tampu, a ministru policije zapovedio, da se stara, da sve u varoi i zemlji bude mirno i u dobrom poretku. Polazei, rekao je ministrima: .Gospodo, vi se niste po-teno prema meni ponaali. Ja cepam vae ostavke i na-reujem vam, da radite onako, kako ja budem kazao". Zatim je NJegovo Velianstvo Kralj, otiao u stan gospoe Arage, ali je tamo nije naao. Posluavi ministre, ona 124 prilikom i dotiui se programa nove vlade, dodao je: kako je njegova elja da u buduoj unutranjoj politici ostane u vanosti njegov program od 11. oktobra 1897, po kome "Srbiju valja voditi putem mirnog i pravilnog razvitka, dakle da Srbija treba da se razvija bez trzavica i politikih borbi"; da e se on toga programa strogo drati, jer smatra "da je jedini srean i dobar za Srbiju". U tom cilju, rekao je dalje, pristupie se pravilnoj pri-meni zakona, povraanju reda u zemlji i umirenju partija, kako bi se oko vladaoca pribrala narodna inteligencija, koja e ga potpomagati na onom putu ostvarenja dravnih zadataka koji se srei i na-pretku Srbije klone. Ovu odluku o zasnivanju svoje samostalne vlada-vine, kralj potvrdi ukazom o ostavci kralja Milana se bila sklonila kod jedne svoje roake, sa namerom, da otputuje isto vee. Kralj zamoli njenog brata narednika, pi-tomca Vojne Akademije, da mu kae gde je gospoa, izjav-ljujui, da to oekuje kao budui zet. On smerno odgovori, da ga je sestra zaklela da ne kae gde je; a na to mu Kralj, kao Vrhovni Komandant Vojske, zapovedi, da odmah ode po nju i doveze je, dodavi, da joj kae, da on nee otii iz njenog stana, dok se ona ne vrati, ma koliko dugo trajalo. Na takav kategoriki poziv i videvi kolika je ljubav i oddunost

Kraljeva, gospoa se Draga vrati i sa blagodarnou primi Kraljevu ponuenu ruku, pristavi, da bude NJegova verna i posluna saputnica ivota" "Srp-ske novine", slubeni dnevnik Kraljevine Srbije, od 18. jula 1900. godine. O tome otkad datira kraljeva namera o enidbi sa Dra-gom Main vidi St. Novakovia, Dvadeset Godina Ustavne Politike u Srbiji, str. 205-210. Novakovi navodi: kako mu je kralj Aleksandar, posle enidbe, u oktobru mesecu 1990. govorio "da se on s kraljicom bio dogovorio da ven-anje izvre jo pre atentata 1899., da mu je Draga jo pre atentata pismom od nekuda iz inostranstva izjavljivala svoje neodobravanje tadanje milanovske vladavine, pa da su obziri prema Kralju Milanu, posle atentata 1899., namet-nuli odlaganje toga akta. Mi nagaamo na osnovu toga", pie Novakovi, da je odluka Kralja Aleksandra da se eni Dragom Main jo starija i da ide, ako ne u bijariko bavljenje 1895., a ono jo u 1896., ali nasigurno u 1897., tako da je u prolee 1897., bila sasvim utvrena stvar meu njima dvoJima. Stoga je kralj prema svima razgo-vorima o svojoj enidbi bio uvek udnovato hladan i rav-ioduan. Otud je onako njegovo ponaanje i prema projektu cetinjske proevine." 125 na njegovo zvanje komandanta Aktivne vojske, uva-enjem molbe njegove upuene 7. jula, preko zastup-nika predsednika vlade Vukaina Petrovia, a u kojoj zahtevae "nepremeno" i kao "istorijsku uslugu", da se ukaz o njoj smesta potpie. Taj ukaz, donesen u isto vreme kad i proklamacija od 8. jula; objavi celom narodu i obavesti ga o neumoljivom neodobravanju oevom znaajnog ina koji je kralj izvrio. Ali to nije bilo od male vanosti. Kralj Milan, komandant Aktivne vojske, neobino predan u zvanju koje zauzimae, omiljen veoma u oficirskom koru, o kome se svojski starao, imao je na ovaj vrlo veliki uticaj. I u neizvesnosti o daljim njegovim namerama kralj i nije krio brigu od opasnosti koja mu je s te strane pretila. Ne krijui je, smatrao je on za potrebno, i pre svega ostalog, da novoj svojoj vladi, koju je s mukom uspeo da obrazuje, ovu odluku o zadravanju svoga oca na strani, nametne kao prvu, najpreu i neodlonu dunost. Iznosei potrebu unutranjeg mira kao i izmirenja sa Ru-sijom, ije su davnanje elje o uklanjanju kralja Milava iz zemlje bile dobro poznate, on zatrai u ovome njeno smelo i neoklevako dranje. No pozvani kandidat za ministra vojnog, general-tabni potpukovnik Milo Vasi podseti ga tada na poznatu odlunost njegova oca, molei o uput-stvima za sluaj pokuaja njegovog nasilnog prelaska u zemlju. Kralj odgovori da je u tom sluaju dunost straa da ga zadre i njega izveste, a on e naredi"-ti da ga interniraju u jedno od mesta u kome je kralj Milan, po njegovom miljenju, najvie omra-en. U krajnjem sluaju, odgovori mu dalje, "silu treba odbiti silom, i ako on tom prilikom padne, sam je kriv". Ali ga ovaj upozori i na drugi razlog koji se ticao uredbe o aktivnoj komandi, a po kojoj ministar vojni, kao najvia administrativna vlast, i samo to, i nema prava na upotrebu vojnike sile. Priznajui ga, kralj obea da e prepreku lako otkloniti hitnom izmenom ove Uredbe, a po pravu koje mu daju Ustav i Zakon o Ustrojstvu vojske. Onda vlada i Vasi, koji se posle ovog obeanja primi ponuenog poloaja, izjavie da se prihvaMCNI! 126 taju ove dunosti, koju e smatrati kao dravnu obavezu, a u interesu zemaljskog poretka.2 Petoga avgusta kralj odra re i potpvsa novu Uredbu, po kojoj se Komanda Aktivne vojske poti-njava ministru vojnom u svakom pogledu i u svima prilikama, a ovaj na osnovu nje odmah preduze potrebne mere predohrane, postavljajui vojniki kordon du Save i Dunava sa izrinim nalogom da se kralj Milan, ako pokua prei u Srbiju, uhvati i pod straom zadri do daljeg njegovog nareenja. U ovom pitanju i pri ostvarenju ovog "dravnog zadatka prema kralju Milanu,

vlada je", gsao je docnije njen predsednik,3 "izbegavala obilazne pu-teve koji nikako ili sporo vode namenjenoj celji. U prvom se redu oekivalo da e kralj Milan iz sopstvene pobude potovati postignuti sporazum izmeu naeg i ruskog dvora i da se nee nasilno vratiti u Srbiju. To su nalagali: patriotizam, roditeljska ljubav i narodno raspoloenje, kao to mu je mladi Kralj i nagovestio, odmah po sastavu vlade, naroitim pismom s tim, da e se u pro-tivnom sluaju upotrebiti krajnje mere za odranje novog politikog stanja."4 Na svaki nain, ovi obilazni putevi odnosili su se na sve one ranije primene mera koje su posle abdikacije kralja Milana bile prema njemu predu-zimane, a imale isto tako za cilj udaljenje njegovo iz zemlje. Tada, objanjavao je dalje Jovanovi, osu-jeene su one u prvom svom pokuaju, i sve njegove sveane izjave da nee dolaziti u Srbiju do puno-letstva mladoga kralja i "da se dobrovoljno odrie za svagda lanstva kraljevskog doma i svih prava i dunosti koje su tim lanstvom po Ustavu i zako-nima zemaljskim skopani", nisu imale nikakva zna-aja. Zato ba, i uverena "da bi prisustvo Kralja Milana u Srbiji bilo tetno i sudbonosno po sretno i napredno stiavanje partiskih strasti", 2 Ministarstvo Alekse S. Jovanovia, podaci o politi-kim dogaajima u Srbiji od 8. jula 1900. do 21. marta 1901. godine. Iste memoar. beleke, str. 80. 4 Iste memoar. beleke, str. 80. 127 ova je vlada revnosno pobijajui glasove koji su se u stranoj tampi pronosili o izmirenju oca i sina "budnim okom pratila bavljenje njegovo u Beu i njegovo putovanje do Pepgte i Pariza". A "kad se jednog dana nenadno pojavio u Bukuretu, u ministarskoj sednici, kojoj je predsedavao mladi Kralj, bude reeno: da se upotrebe najenerginije mere, ako se pojavi na naoj granici".5 Ali se kralj ne zadra na ovome. U tenji i sta-ranju da odluno i naroito naglasi kako se zauvek oslobodio uticaja svoga oca, koji mu je uzurpirao njegova vladalaka prava, on upotrebi priliku da u prestonoj besedi, kojom je pozdravio Narodnu skup-tinu 30. decembra u Niu, izjavi: kako se "Kralj Milan za svagda uklonio iz zemlje". "Ova izjava", naveo je Jovanovi, "bila je potrebna da se obelei iain unutranje vladavine i da se oznai poli-giki odnoaj Srbije prema Rusiji, sa kojom je vezano trajno prijateljstvo, i prema Austro-Ugarskoj, kojoj je Kralj Milan bio odan".v Sutradan, 31. decembra, a prilikom sveanog pri-jema u Dvoru, Narodna skuptina predala mu je SVOJU adresu. U njoj, kao odgovor na izjavu o uklanjanju krala Milana iz zemlje, ona mu je kazala: ,da uzima na povoljno znanje saoptenje NJegovog Velianstva da se Kralj Milan na svagda udaljio t 5 U smislu ove odluke, Ministar unutranjih dela uputio I Je okrunim naelstvima pod 15. sept. 1900. ifrovani tejJJ Hetrafski raspis ove sadrine: "Bivi Kralj Milan doao "" je sino u Bukuret, ne zna se kakvim poslom i kojim name;1J rama. Ako bi hteo da pree u Srbiju javno ili tajno, nare"" BUJe vam se da se smesta im izae na obalu ili se inae T gde nae u Srbiji, odvede od strane vlasti u Naelstvo ili \J," V Sresku Kancelariju, i tu uva pod najjaom i najstroiV Jm straom. Tom prilikom objasniete mu, da se tako poo" stupa po nareenju vlade zato, to je doao u Srbiju bez f odobrenja NJegovog Velianstva Kral.a, a u interesu njegove "?" ANne bezbednosti, da ne bi od naroda bio napadnut. Na S luaj da on ne bi hteo sam da sleduje pozivu, upotrebite | Silu. Meutim odmah ete izvestiti mene i nadlenog koJ Landanta divizije, o onome to bi se tim povodom dogo-Ailo. Za izvrenje ove naredbe, upotrebiete najpouzdanije svoje inovnike i andarme, a od strane vojnog ministra sledovae nuna naredba, da vam za sluaj potrebe i vojV ska bude data u pomo."

Iste memoar. beleke, str. 84.

128 iz zemlje, jer su time raekinute svake veze sa poli-tikim zabludama i pometnjama iz ranijih vremena". "Kralj je", lie JovansLJi, "najtoplije zablago-dario Narodnoj Skuptini to je pravino shvati-la njegovu enidbu i promenu vlade; i, osuujui proli kabinet, rekao je da nastaje nova era vlada-vine od 8. jula 1900. godine, kada se on emancipovao od svakog uticaja i postao gospodar i kralj."7 Tako se, i uveren da svoju kraljevsku vlast, deljenu dotle izmeu njega i oca, nee ubudue ni s kim deliti, kralj varao samo u jednome: da ono to sad ini, preduzima po svojoj volji. Jer sve to je sad protivu oca preduzimao, inio je opet pod jednim uticajem, ali utoliko kobnijim ukoliko je poticao od jedne ene i koja je namerno, a u svome interesu, elela i nastojala da opasnost od kralja Milana to je mogue vie preuvelia. Samo to je sva ova kampanja, sa svima predo-stronostima preduzetim od sina prema ocu, bila posve izlina i bez osnova, da uskoro postane i bespredmetna iznenadnom smru kralja Milana, 29. januara 1901. I ne dvoumei se o svome dranju, kralj Milan i ne dade povoda da se, makar ijednog asa, posumnja u re koju je zadao, i kojoj je ostao dosledan, poruujui sinu: da je on i suvie dobar vojnik da se buni protivu kralja, suvie dobar otac da to preduzima protivu njega, suvie dobar Srbin da zapali zublju graanskog rata u svojoj Otadbini.8 7 Iste memoar. beleke, str. 85. 8 Pod naslovom "Istina o smrti Kral.a Milana" doneo je .JMaarorsag" od 1011-4 1901. zanimlive podatke o poslednjim asovima i smrti b. krala Milana, a od grofa Evgenija Zii, poznatog maarskog magnata i prisnog kral-Milanovog prijatelja, koji je kod njega ostao sve do poslednjeg asa. Kako se navodi u njima razlikuju umnogom od onih u delu dr Vladana Borevia Kraj jedne Ainastije odeljak: "Smrt Kralja Milana", str. 732 a naroito u pogledu poslednje samrtnikove misli o svome sinu oznaenom, po dr Vladanu od njega - kralja Milana - pravim njegovim ubicom to ih ovde u celini prenosimo: "Bolnu, teku, samrtnu borbu imao je Milan. Za mene, koji se itave dane nisam micao od njega, zaista bee mu-enje da gledam poslednju borbu toga veselog, snanog oveka. 129 V isto vreme kad je od svoje vlade zahtevao smelu odluku o buduem poloaju svoga oca, kralj pred nju izae sa jo jednom eljom. Ona se ticala pomilovanja politikih osuenika, koji akt, izjavi on, treba da obelei jedan od prvih koraka njegove esto su ga spopadali takvi bolovi, da je u oajanju traio revolver, da ih jednim hitcem prekrati. Ja sam sakrio od njega oruje i dao sam ga sluzi Antonu. Kad mu se malo bolovi stiaju, zagrlio bi me i govorio bi mi: Zii, zar nije uasno, da tako mlad umrem?! Teio sam ga da e ozdraviti i da e opet uivati ivot. U takvim trenutcima mislio je na lov. Jedanput me upita: ta je s vucima? Jer pre nego to sam otiao k njemu u Be, da ga negu-jem u njegovim poslednjim danima, reili smo bili, da idemo u lov na vukove. Ali toga smo se ubrzo morali oka-niti. Mora, da je i sam oseao, da su mu dani izbrojani, jer je neprestano ponavlao: Pun sam marazma. Niko mi vie ne pomoe! Teili smo ga. Rekao sam Milanu: - Velianstvo! Kako moe tako to kazati jedan mlad ovek. Evo vidite, ja sam star, ili evo Najsera, profesora, i on je star ovek, pa i Vae Velianstvo e doiveti duboku starost. - E da, Vi ste od gvoa. Vi ste div ali ja, ja u pro-pasti.

JDosle jednog uasnog bolnog nastupa kala obgrli me i Jednako je govorio: Ksu, pig ts- pas 5ego1ep! Zii, samo ne u Srbiju! Kad sam video, da se vladarev ivot ne moe spasti, morao sam se postarati, da kogod od njegove porodice bude kod njega. Telegrafisao sam Nataliji, ali Aleksandru ni-sam hteo da telegrafiem, jer bi moda mislio, da sam se dogovorio s Milaiom da iznudimo sastanak. Ali u Beu se bavio d-r Vladan Borevi bivi srpski ministar-pred-sednik, prisni prijatelj Milanov. NJega sam dozvao bolni-Koj postelji i pozvao sam ga, neka kae, ta da inimo drema tunoj eventualnosti. Borevi posle onoga, to je bilo izmeu njega i kralja, nij"e hteo da telegrafie Aleksandru. Onda sam se reio, da bez svakog komentara telegrafski poaljem u Beograd bilten lekara, koji su leili Milana. Bilten je, iskljuuju-i svaku sumnju, objasnio beogradskom dvoru da je bolest ozbiljna. Potpisali su ga doktori Najser, Tirnauer, Tepfer i Cerner. NJihov telegram poslao sam Nataliji, od koje odgovor tek onda stie, kad sam ve sklopio oi sirotom Milanu. Ali iz Beograda nije stigao telegram; mesto njega doe u Milanov stan srpski poslanik u Beu Kosta N. Hristi. N"emu su telegrafisali iz Beograda, da se uveri, kako je. 9 130 samostalne vladavine. A ovom aktu kralj je pridavao veoma veliku vanost. U onim munim trenucima oko sastava nove vlade, posle ostavke kabineta Vladanovog, ucenjivao je on ovaj pristankom uvaenja njegove ostavke pod uslovom da se o pomilovanju Kad sam video Hristia, nisam hteo da ga pustim, jer sam se boJ"ao da e jo vie razdraiti Milana, ije srce i onako bee bolesno. Uem Milanu i javih mu, da je do-ao Hristi s porukom iz Beograda. Milan se nije ni trenutka ustezao: Neka ue! Kralj Milan i Hristi razgovarali su srpski; ne znam ta su razgovarali, samo sam video, da je Milan ipak arko ljubio svog sina. Kad se Hristi spremao da ide Milan mu stite ruku i ree: Sagia ga je poslao, Saa, moj mili sin... Milan je do poslednjeg svog trenutka bio pri svesti. Jo i poslednjeg svog dana raspitivao je za dnevne dogaaje. Nekoliko sahati pred smrt pitao me je: - Zii, poznajete li Vi Rakovskog mua Odiljonove? - Poznajem. - Voleo bih da mu neto napiem, voleo bih da doznam od njega, da li e Odiljonova igrati ulogu u ,R1i8 ie gete", jer sam taj komad gledao u Parizu. I Milan napisa posledlje redove u svom ivotu, koje u verno uvati. Evo ih: ,R1iz ie gete, uop Neggp EtPe Vegdegeg. \LDga\ aaz Ztisk g Uo1kbea1:eg er1eM? HJpa a Maaate Ot11op te Nair1-go11e apdepottep? ap \1ga ez 8e8r1e11;?" "Maarorsar" do-nosi litografisani avtogram ovog pisma, koje u srpskom prevodu glasi: "R1i ie ge1pe, od gospodina Emila Ber-erea. Hoe li se komad igrati u narodnom pozoritu? I da li se gospoa Odiljon primila glavne uloge? Kad e se igrati?" To je bio Milanov poslednji rukopis. Neu da govorim o onoj borbi, koja je sada bila oko mrtvog tela. Samo toliko velim da je na kralj i tu pokazao, da od njega korektnijeg dentlmena nema na svetu. Kad se kralj Aleksandar oenio, Milan je poslao naem kralju pismo, u kome moli NJegovo Velianstvo, da mu posle njegove Milanove smrti dade u svojoj velikoj dravi gigrence zemlje, gde e boraviti veni sanak. NJegovo Veli-anstvo je tu elju strogo ispunilo. Ma kako da su nava-ljivali na njega, da izda mrtvo telo Milanovo Srbiji, nije poputao. Srpskom poslaniku je rekao: Ako mi pokaete ma samo jedan red, u kom on drugo veli nego to je ono, to je od mene molio, rado u pristati da promenim svoJ"e naredbe. Ali to nisu pokazali... Kad sam izvrio zapovesti NJegovog Velianstva i kad sam NJegovom Velianstvu

podneo izvetaj

kako je pogreb

131 politikih krivaca, naroito onih osuenih zbog atentata, izjasni. Ali stari kabinet odbi energino kraljev uslov, navodei: da vlada u ostavci i ne moe ulaziti ni u kakve dravne poslove, kamoli u tako krupne. Meutim nova vlada prihvati i ovaj kralev zahtev sa velikom predusretljivou, pa ve 12. jula ukaz o pomilovanju jednoga dela ovih osue-nika bee potpisan. 22. istog meseca potpisan je ukaz o pomilovanju radikalnog prvaka Koste Taua-novia, a 11. septembra, o roendanu kraljiinom, bi potpisan i trei ukaz i sa njim ttanje o pomilo-vanju politikih osuenika bee skinuto.9 Da ovo naroito zahtsva od nove vlade kralj je imao vie razloga. Ali jedan od prvih bio je: da se izmiri sa jednom velikom strankom koja mu je bila potrebna i da se ne protivi njegovoj enidbi izvren, ujedno sam blagodario naem kralju na dobroti koju je pokazao prema kralju Milanu. Vi nemate na emu da blagodarite. Ja treba da blagodarim, to ste se toliko trudili za moga prijatelja. NJegovo Velianstvo mi toplo stisne ruku. Ja odgovorim: On je zaista bio prijatelj monarhiji. NJegovo Velianstvo na to primeti; Zaista mi je bio prijatelj, prijatelj u svima prilikama... Nikad ni za trenutak nije se kolebao. , Za udo je kako je Milan ljubio svog sina. Uvek je mislio nd njega i mnogo je razmiljao o tom, kakve e biti prilike posle roenja budueg prestolonaslednika. Ako je u poslednjem trenutku razoaran, to je razoaranje bilo, to ga sin nije posetio na bolesnikoj postelji. Tome se uvek nadao." U svojim neobjavljenim memoarima do kojih smo doli zahvaljujui njegovoj porodici, pok. Aleksa Jovanovi poJrdom ovih pomilovanja pie: Mali je urnal od 11. septembra 1900. godine doneo u sveanom ruhu dva lanka mJSraljica Draga" i "Pomilovanje radikala"; a idueg je saopten ovakav izvetaj o doeku osloboenih radiJ?la: "Po podne je kej bio prekriven svetom. Svaki je sa trpljenjem ekao kad e doi brod Morava iz Dubravice, da doeka i vidi patnike iz Poarevca, koje je milost aljeva oslobodila nevolje. Kad je Morava prila teku, osloboeni Luba ivkovi advokat, skinuvi kapu uzIknuo je: ,iveo Kralj Aleksandar! ivela Kraljica Draga! iveo srpski narod!" Na svaki su uzvik prisutni romko odgovorili: ivela! iveo! Pri izlasku je iz "D1 Dae osloboeni pukovnik Vlajko Nikoli rekao, da se za "S. sve ovo ima zahvaliti Kraljici, viknuvi .ivela Kralica Draga!"" Kralj i Kraljica primili su 22. oktobra iste godine u audijenciji osloboene radikale Stojana Protia sa gos132 i da postane vaan inilac u novom planu njegove politike, u emu je docnije potpuno i uspeo. No time se, istovremeno, postizalo i to: da se ocu, kome je ulazak u zemlju zasvagda zabranjen, nanese smrtna uvreda, a Rusiji da zadovoljenje na koje je ona poodavno polagala, osnivajui na njemu, a sa svoje strane, samostalne i smele svoje planove. Ovom istom periodu samostalne vladavine pripada jo i akt objave "blagoslovenog stanja" kraljiinog. 25. avgusta 1900, a po nalogu kraljevom, saoptila je kancelarija predsednika Ministarskog saveta: "da se zakazano putovanje NJihovih Velianstava po unutranjosti Srbije odlae za buduu godinu, a zbog blagoslovenog stanja u kome se NJeno Veli-anstvo Kraljica nalazi, po konstatovanju strunih lekara". I sa ovim su, uglavnom, najvanije

pojave samostalne vladavine kraljeve u tom periodu po-brojane. poom i protu Milana Buria. Sutra dan mi je kralica govorila sa uivanjem o njima kao asnim ljudima. koji su se borili protivu kralja Milana i Vladana iz naela, a ne kao protivnici Dinastije. Solidarnost radikalnih prvaka u dravnim poslovima toga doba, sa politikom moga ministarstva, pokazuju i sle-dea fakta: Nikola Pai rekao mI je: da sam svojim ministarstvom olakao i ubrzao osloboenje radikala, tim uinio dobro i pohvalno delo i izveo zemlju iz trzavica. Kosta Tauanovi, po osloboenju od zatvora, izjavio mi je: da su ga udarci zle sudbine salomili i fiziki i duevno, i za sad nije u stanju da mi zahvali im drugim na pleme-nitom koraku zatite radikala, do usmenom blagodarnou i najiskrenijom eljom da mi se dobro dobrim vrati. Stojan Proti mi je rekao: "Ja ti, Aco, za nae pomilovanje naj-iskrenije blagodarim. Sve u initi da olakam tvojoj vladi njen teki zadatak. Ako kae da pokrenem poli-tiki list i to u uiniti sa uverenjem da oekuje samo trezven i poten rad." Ja mu zahvalim na ovoj prijateljskoj ponudi, pozivajui se na oduevljeno raspoloenje celo-kupne nae tampe. V zahvalnosti Azube ivkovia, posle njegova osloboenja, bilo je uverenja, da su radikali na-sigurno oekivali svoje osloboenje, im se doznalo da je primio Ministarstvo ovek, koga i politiki protivnici smatraju kao asna i uviavna i kao prijatelja radikala. Osloboenje radikala smatrano je delom Kraljiinim, pa je u adresi reeno: "A vi, Kraljice Draga, davi dokaza da imate doista Kraljiino srce, kad ste kod Vaeg uzvi-enog supruga poradili na osloboenju osuene radikalne partije, izvolite primiti nau najtopliju zahvalnost." 133 Samo nekoliko dana po smrti kralja Milana, kralj zapoe se spremati za ustavnu reformu. Cilj ovih priprema bio je: da se to pre osigura pristanak . stranaka za oktroisanje Ustava. I dobivi ovaj pri-stanak bez muke10 i osiguravi se tako, on izvri smenu vlade Alekse Jovanovia, pa 20. marta na njeno mesto dovede kabinet Vujiev. Pod njim, ovaj Ustav, na kome se hitno radilo, bi proglaen na dan 6. aprila. Tom prilikom, i naglaujui da ga iz sopstvenih pobuda daruje narodu, kralj izjavi: kako ga potvruje svojom sveanom zakletvom, tvrdo reen da prethodi primerom u potovanju svih njegovih odredaba i da ga uva svom silom svoje kraljevske vlasti od svake povrede. Pored ustanove Senata, ovaj Ustav sadravao je p Dve znaajne odredbe, radi kojih je bio i donesen, a u svojim lanovima 6-om i 21-om. Po njegovom lanu 6, u kome se predvialo odsustvo mukog potomstva u Domu Obrenovia, nasledstvo prestola imalo je prei na "njegovo neposredno ensko po10 U istorisko-memoarskim svojim zapiskama Dvadeset Go-dina Ustavne Politike u Srbiji, 1883-1903. Stojan Novako-vi o tome piphe: "Kralj je naroito nastojavao na ideji da u novom Ustavu zakonodavno telo bude sastavljeno od dva doma i da se Ustav proglasi njegovom kraljevskom voljom, ukazom, razume se po dogovoru s politikim ljudima aemaljskim. Za udo da je u to vreme ceo svet bio za taj nain. Jo ranije, u januaru, list N. Paia ,Zakonitost", krji je ureivao prijatelj Paiev A. Stojanovi, objavio K red lanaka .Radikalne pogreke i Ustav", u kom se isticalo kako ne treba toliko gledati na put kojim e se !?stav izdati koliko na dobrotu samog Ustava. Radikalima je bilo do toga da to pre iziu iz Ustava od 1869., naro-ito dok je Kralj Milan bio u ivotu. Stoga je bilo sasvim oportuno od njihove strane da Kralju daju dokaze svoje ume-enosti, moe biti u ime zahvalnosti za kakva obeanja Kraljeva. Radikali su, uostalom, i 1896. bili protiv ustav-Je procedure po Ustavu od 1869., i da bi se to pre svri-s Ustavom od 1869., gotovi su bili da pristanu na prosto vazano proglaenje onoga to se optim dogovorom utvrdi. Uz ovako raspoloenje radikala lako je bilo s ostalim OTrankama, jer drugi su najmanae bili raspoloeni da iza h izostanu. Stoga Kralj Aleksandar produi po istome iinu prigotovljavanje novoga Ustava. U tome mu je glavno Ilo svriti s radikalima, poto se ono to bi primili radikali samo sobom primalo i kod naprednjaka" str. 215-216.

134 tomstvo iz zakonitog braka", dok je lan 21. pred-viao sluaj maloletstva kraljevog sina za koje vreme je "ustavnu kraljevsku vlast a u svojstvu kralevskog namesnika" imala da vri "Kraljica Udova". Jo za vlade Alekse Jovanovia, iji je predsed-nik o kraljevom imendanu 30. avgusta 1900. izrazio preveliku radost "da Kralev Dom danas krasi NJeno Velianstvo Kraljica u blagoslovenom stanju, koje obeava roditeljima milo edo, zaslunoj dinastiji Obrenovia dian iodmladak, a srpskom narodu svaku sreu i napredak"11 prethodei u tome Na-rodnoj skuptini, koja je u svojoj adresi izrazila "da je ispunjena neizmernom radou, to je Gospod Bog blagoslovio Kraljev brak, te e narod srpski doiveti onaj najsreniji dan, koji e mu zajemiti trajnost i podmladak dinastije"12 - sve "formal-nosti potrebne za zvaninu obznanu oekivanog 1Begovog prveneta" bile su pripremljene. Po tvrenju Alekse Jovanovia, kralj je bezuslovno verovao svojoj supruzi. A posle 21. marta "ostalo" je vladi Vujie-voj u naslee da prati dalji razvoj sudbonosnot dogaaja". Meutim, o roku oekivanog poroaja 23. apr., ovaj se ne dogodi. On se ne dogodi ni posle ovoga roka kad je javna obznana prave istine postala neizbenom potrebom. I 5. maja ona se i obznani, a kroz poluslubeni organ vladin, koji je u vidu slubenog saoptenja doneo: da je "po pregledu i datom milenju naroito pozvanih strunih lekara pogrena bila diagnoza francuskog lekara g. Kolea na osnovu koje se poroaj NJenog Velianstva oe-kivao". Ono to se posle toga ponovo istaklo kao prvo i najvanije od svih, bilo je pitanje o nasleu prestola. Tada se javie glasovi o mlaem kralji-inom bratu naznaenom za prestolonaslednika. Pa iako Kralj, izjavom svojom u Nikoj skuptini 23. septembra, pokua da suzbije ove glasove tvrdei: "da o pitanju nasledstva sada, nema mesta govoritn 11 Iste memoarske beleke, str. 105. 12 Iste memoarske beleke, str. 105 i 106. 135 niti e pak za dugi niz godina imati potrebe da se o tome govori", oni su se pri svem tom uporno odravali, utoliko upornije ukoliko je ba on sam, i u svakoj prilici, nastojao da vanost kraljiinom bratu to je mogue vie pribavi. Dalja samostalna vladavina kralja Aleksandra is-punjena je bila izborima za Skutgtinu i Senat, obavljenim u leto 1901. a potom zakonodavnom akci-jom ovih domova, ali takvom, koja je po svojoj sporosti, besplodnosti i beznaajnosti, bila bes-primerna. Izmeu ostalih, predlog zakona o zboro-kima i udruenjima, sa svojim lanovima koji se ticahu osude krivica uinjenih na zborovima, i sa senatskom odlukom kanjavanja njihovih po krivi-nom zakoniku protivnom odluci skuptinskoj da se kanjavaju po zakonu o zborovima izazva ake demonstrapije manjih razmera, ali zavrene grubim sudarom gomile i policije. I dok je nezadovoljstvo zbog toga sve vie zahvatalo, kralj u svakoj prilici, u beskrajnim prestonim i drugim besedama, isticao je kajanje zbog Ustava koji je podario i koji dar od strane jednog dela inteligencije nije shvaen pra-vilno. "Dajui zemlji Ustav", govorio je u takvoj jednoj prilici, "ja sam mislio, da e se od toga trenutka sve to se graaninom zove u ovoj naoj lepoj otadbini, sloiti na poslu, samo oko napretka ljenog. Na alost nije ovako bilo do kraja. Od novog Ustava pojavila se jedna struja koja i u tampi i inae trai sve ili nita ... ja sam srean to vidim da narod nije s njima solidaran, i srean sam to sam uveren da na taj narod mogu uvek raunati."13 U isto vreme i zakulisnim putem on stupi u vrlo estoko razraunavanje sa odlunom opozicijom samostalnih radikala odvojenih iz kri-la radikalne stranke o izborima, i onim delom takoe smele opozicije liberala oko "Srpeke zastave". A kad 6. maja 1902. izvri popunu vlade Vujieve, on Ukazom od 11. istog meseca zakljui saziv Narod-nog predstavnitva posle njegovog sedmomesenog ne-rada. "Srp. novine", br. 192 od 1902. 136

I od tada sve vie i odlunije opozicija je isti-cala vratolomnost ove tako nemirne vladavine, ispu-njene trzavicama, skokovima, nestalnou i neutoljivom tenjom kraljevom da, apsorbujui svu vlast, postane svemonim politikim iniocem. 6. jula, a radi zakljuenja novoga zajma od 60 mi-liona dinara, Skuptina bi sazvana za 11. juli u redovan saziv za 1902. godinu, pa po izglasanju njegovom, kao i Senat, zakljuena posle 15 dana, kada rad Skuptine bi ponova zakazan za 1. novembar. 6. oktobra kralj obrazova vladu Pere Velimiro-via, a ve 6. novembra uvai joj ostavku, ne dajui joj ni da zavri pripremu skuptinskoga rada, ime se poela baviti, i poveravajui novu vladu gene-ralu Dimitriju Cincar-Markoviu. Ova nova vlada, sutradan po svome stupanju oddoi skuptinske sednice na dva meseca, do 7. januara 1903, a 21. novembra izae sa svojim programom revizije Ustava, istiui kao prvu taku ukidanje Senata. Ali 3. januara ona zakljui sednice Narod-nog predstavnitva, ne rasputajui ga, pa se i sama upusti u ogorene ustavne sukobe sa opozicijom, iji su napadi postajali sve snaniji i radi ega vlada izvri i smenu predsednika najveeg suda. 23. marta 1903. demonstracije aka i radnika oglasie odlunu borbu protivu kralja i vlade, I najzad, 24. marta, obustavljajui vanost Ustava od 6. aprila 1901, kralj preuze u svoje ruke "vrenje svekolike najvie dravne vlasti", nitei ukaz o naimenovanju senatora i njihove mandate, ras-iutajui Skuptinu, ukidajui zakone koji su iz toga Ustava poticali, i nareujui ta e silu zakona ubudue imati, da ga ve sutradan 25. marta, i novom svojom proklamacijom, ponova vrati u pot-punu silu i vanost. Izradivi, potom i prema NJOJ" novi izborni zakon, Senat odredi izbore: 19. maja za Skuptinu, 5. juna za Senat. I ovi izbori, poslednji pod poslednjim Obreno-viem, donee ovoj vladi pobedu, jednu pobedu kojom se hvalio, koju je u stvari zadobio i krjoj se vie od svih radovao sam kralj, srean u dubokom uve-renju da na svoj narod uvek moe raunati. Dve amie i narodno raspoloenje Poslednjih godina ove vladavine, a u unim od branama svojih suprotnih teza, obe tampe, reim-ska i opoziciona, pozivale su se obilato na krupne dogaaje koji su na pragu. Ovo nagovetavanje sko-ranjeg rata za osloboee i bliskih znaajnih do-gaaja, u svima polemikama i u svakoj prilici, isti-cano je naroito u prolee 1903. godine. Ako ikada sad treba ostaviti na stranu nae unu-tranje pretrke, hoe li ova sloboda biti dva prsta ira ili ua, pa okrenuti poglede velikim dogaajima budunosti - pisali su reimski li-stovi. Koji je to Srbin - odgovarala je na to opozicija - koji danas mirno lee u grob, a ostavlja bez straha i bez brige svoju otadbinu i svoj podmladak u njoj. Svud oko nas vri. Po svemu se vidi, jasno kao dan, da se u najskorijem vremenu pripremaju doga-aji od kojih e zavisiti naa narodna budunost. Svi se oko nas trude, ne samo da ih ti dogaaji ne zateknu nespremne, nego da se oni jo i ne razvijaju bez njihova uea. Jedini smo mi koji utimo, kao da se nas sve ovo nita ne tie, jedini smo mi koji se pred ovako zapletenom i munom spoljnom situa-cijom troimo bez nevolje u unutranjim trzavi-cama, jedino se u nas nalaze dravnici kojima na pamet pada da sad, kad se dovode u pitanje najbitniji interesi narodne stvari, bez ikakva opravdana raz-loga, izazivaju ustavne sukobe, te da posledicama ko-jima one neminovno vode slabe snagu narodnu koja treba da je pribrana, svea i snana. Ali neka se ne zaboravi ko zapoinje kavgu, ko izaziva sukobe. I neka se ne misli da se pod formulom i maskom velikih dogaaja i patriotizma mogu proturati pro-ste line elje i navike da ustavne odredbe i zakone aamenjuju trenutna raspoloenja i raznolika i pro-menljiva svianja pojedinih upravljaa dravnih. Ne brinite - govorili su prvi - narod razume svoga kralja, slua ga rado, pokorava mu se voljno 138 i izlazi na susret njegovim eljama, jer tvrdo veruje da njegova ruka veto i

sigurno upravlja brodom Srbije. Zagonetno je kako se bura koja svud oko nas tutnji - ponavljala je opozicija sme ekati sa ovoliko razrivenom politikom, ovakvim vojnikim i finan-sijskim odnosima, sa vladom koja nikakav autoriteg ne uiva a usred nezadovoljstva koje iz dana u dap biva-sve jae. Narode u njihovim nacionalnim bor-bama ne mogu voditi nepouzdani ljudi, niti e oni pokloniti veru sistemima ve osuenim. I bez tampe, koja o tome nije prestajala da pie, inae, u nervima, u voljama, u atmosferi, po neem besvesno jakom i nesnosnom u njima, po unutranjoj snazi, impulsima i po svaemu, osealo se jasno i verovalo: da u skoroj budunosti predstoje dani ostvarenja misije Srbijine. Pred tim danima nije bilo nikoga a da nije slutio kako onaj narataj stoji uoi najveih i najteih pregnua i pred najsudbonosnijim trenucima koji su ikad mogli oekivati njegov narod. U Maedoniji i Staroj Srbiji bes revolucionarnog razraunavanja plamteo je punom razjarenou. Te zemlje koje su nekad bile njegove i ijim se tradicijama on oduevljavao, stupale su uveliko u prethodni period onog velikog i krvavog pokreta odlunog po ivotno pitanje. Iako nije znao ta je to Evropa, ta su to njeni interesi i njene intrige, njeni planovi i njene mree, ta je to njena politika nju je on upoznao tek u toku ratova i upo-znao je dobro, narodu je bilo jasno: da je za leima njegovim jedna runa i podmukla drava, koja se nasmrt protivi njegovoj energinoj nacionalnoj misli i koja je sve dotle suzbijala njegove tenje i ometala njegov razvitak, da uz njega, pored one sa kojom su krvavi obrauni neizbeni i koja dri njegove zemlje, stoji dtuga sa kojom je ve imao krvavi spor jo uvek bolio otvoren, i da najzad V Beogradu, kome je on poverio da misli i odluuje o njegovim cilevima, o njegovim pravima i duno-stima i o njegovoj sudbini, stvari ne idu kako bi trebalo. Ali ogorenu borbu koja se tamo vodila on, i pored toga, nije uzimao tragino. Instinktivno, u svome 139 spontanom optimizmu, imao je on vere da jo nije dolo do krize dravnog opstanka i da e se sve dobro svriti, pa nije pokazivao nimalo volje da se u tu borbu uplie. Opominjan ozlojeenom opozi-cijom da je neoprostivi greh njegov to u takvim prilikama ostaje skrtenih ruku, on je ipak nasta-vio da mirno gleda svoja posla. Ta opozicija bila je neumorna, ona mu je, u poslednje vreme, govorila: Reim je objavio rat politikim partijama: to je rat politikim idejama, rat slobodnom miljenju, rat ustavnoj organizaciji. Ta ustavna organizacija sasvim je potkopana. Dokle e da uti? Zar ti nisu dojadili dravni udari, preki sudovi, van-redna stanja? Kako moe gledati gaenje i nejed-naku primenu zakona, prelaziti preko zbacivanja Dravnog saveta, ostati ravnoduan kad se rasteruju najvie sudije? Zato se ne otrese te mrtvake ravnodunosti, zato se ne prene iz te uasne politike iznemoglosti? Stalni deficiti penju se neuvenom brzinom, ogro-mni dravni dugovi dostiu procenu vrednosti ce-lokupne ziratne zemlje tvoje otadbine i jedan za dru-gim sleduju projekti za zajmove pod sve nepovoljni jim uslovima, jer je zaduena cela produktivna zemlja. Ti si duan Upravi fondova, duan zelena-ima, duan po presudama koje lee na izvrenju, duan taksa. Osvesti se i pomisli emu to vodi. I zar te ne boli to su veliki narodni interesi ugro-eni, to je zemlja usamljena? Zato ne uvidi da jedna pamet nije dovoljna da upravlja celom Srbi-jom, da su vlade linih reima bez ikakvih prin-cipa u radu, da se one ovaki as menjaju i da je to nezdravo; da je za deset poslednjih godina promenjeno 16 kabineta, od kojih su samo tri pala pred parla-mentom i da su za to vreme ukinuta dva ustava i dva oktroisana? Fatalno je to. Ustav }e delo kompromisa izmeu dva ustavotvorna faktora, on iz toga prin-cipa postaje, na njemu stoji i njime ivi. Kako ne vidi da je sve ovo najstrainodi apsolutizam i da takva vlast iskljuuje kritiku bez koje nema drav-nog i drutvenog razvitka, da ona upropauje avne interese, poniava, proizvodi stagnaci, dovodi do rasula, do raspada, do smrti. Mi raunamo na tebe.

140 Zar mi uzalud pretimo udarom ozdo, zar nee pro-govoriti, zar se tvoj narodni ponos nikad nee pre-nuti? Oni poruuju promene i krupne prelome. Treba se spremiti, treba traiti rauna za tri dosadanja dravna udara. Nepojmljivo je da ti ne razume nae aluzije, da te ne vrea to na prestolu sedi onaka ena! Zar te ni krv, prosuta na beogradskoj kaldrmi, ne dira? Zar ne vidi da se zla ovoga reima ne mogu meriti ni sa onim u mranoj dubini srednjeg veka? Osvesti se najzad, jer su veliki doga-aji tu. Mi elimo da otadbina bude prea ne samo od svaega, nego i od svakoga, da nestane linog kulta, idolopoklonstva, pa da se svaki Srbin ispra-vi, a ne da se dri pogureno i da puZi, da se zavri era linoga reima, koji crpe snagu u moralnoj sla-bosti, u beskarakternosti, u neznanju. Veliki su do-gaaji tu, sasvim blizu! Prikupi se to pre oko osvedoenih prijatelja otadbine, pa idi pravo braz-dom i gledaj u nebo koje crveni od sunca slobode i ljubavi. Ovaj vapaj sluao je narod mirno, i nije poslu-ao. Isto tako sluao je on i drutu stranu. Sve to o emu ti govori opozicija nije dostojno panje. Te krajnje elemente treba da prezre, jer zloupotrebljuju javne slobode, rue osnove drave i podsmevaju se najveim ovetinjama ove zemlje. Neki svesno, neki nesvesno, radili su oni dosad na poslm koji bi te u sigurnu propast odveo. Zato radi odr-anja organizma amputirajmo jedan inficirani deo njegov. Da bi se ouvao Ustav, ukinuti su neki za-koni. Uinjeno je ono to je moralo biti uinjeno. Oduzeto je neto da bi se dobilo mnogo. Hoe li ko aliti za ukinutim zakonima? Niko pametan i po-ten. Pa i ovaj sadanji Ustav nije delo naroda srpskog. To je milostivi dar NJegovoga Velianstva kralja Aleksandra. Proitajmo ga. Kako je svaka nje gova odredba puna slobodoumlja! Dvadeset petog marta, u proklamaciji kojom je obu-stavljena vanost Ustava od 6. aprila 1901. god., nje-gov mu je kralj govorio: "Jo u prvim danima rada Narodne Skuptine izbili su jaki prohtevi zako-raavanja ovoga dela zakonodavne vlasti u prava kru-nina, kao izvrne vlasti i kao drugoga dela zakono141 davstva, a tampa, po stvorenom zakonu o njoj, napa-dala je i nanosila velike tete i prestolu i vojsci i crkvi i pojedincima, pa i samoj otadbini... Zato ja, kao nosilac Takovske Zastave i srpske narodne misli, ne smem ni asa asiti da naoj otadbini povratim red, slogu, stalnost, i snagu." A 6. aprila prilikom desetogodinjice svoje vladavine, kazao mu je: "Kad sam pre tri godine, enidbom keri naega naroda u svoj dom uveo sreu i mir, tada me je moj mili i verni narod obasuo tolikim dokazima is-krene ljubavi i odanosti, da sam se oseao pobuen da njegove politike slobode stavim na iru osnovu, tim pre to su stroge mere, koje su se kratko vreme pre toga morale upotrebiti imale kao radosnu posle-dicu istinsko stiavanje razbuktalih partiskih strasti. Tako sam 6. aprila 1901. dao nov Ustav uz saradnju one politike grupe, koja je neko vreme bila otrgnuta iz politikoga ivota i o kojoj se je govorilo da je u narodu jaka." Ali jo tri godine pre toga, kad su one stroge mere za kratko vreme morale biti upotrebljene u borbi protivu razbuktalih partijskih strasti, opi-jen onim radosnim posledicama stiavanja, predsed-nik vlade njegovoga kralja Vladan Borevi, govorio mu je: " ... Iz onoga otrova podigle su bile glavu , tri adaje pretei, svaka od njih, da ga proguta. U I tom opaonom trenutku junaki Kralj Srbije junakn se odluio da stane za vrat tim adaama. da ih kopljem za zemlju pribije, kao ono Sv. Bore i da ;1" im vie ne dadne glave dii. Ja sam malo as pitao protu je li Sv. Bore zato svetac to je ovu jednu adaju unitio i od nje narod spasao, a on mi 1e odgovorio da jeste. A kad je to tako, onda kolika je zasluga naega preuzvienoga gospodara koji je na-rod spasao od tri adaje i za to je zasluio da sz ? tri put posveti i njegovo veliko i milo ime ostae sveto u povesnici srlskoj."1 U debati o adresi u Narodnoj skuptini u okto-bru 1901, drugi mu je ministar

objanjavao: "Ja, evo, i od te rei, od te kvalifikacije dravnih udara", ne beim. Dravnih udara ima i bilo ih je po svi1 "Srp. novine" 90U, 1900. 142 ma zemljama. Ima ih dobrih, a ima ih i ravih. Ja primam sa svim, da je i ovo, to je svreno 6. apri-la ove godine, bila jedna vrsta dravnog udara. Ali molim vas, kao to je ovo bila jedna vrsta dravnog udara i Ustav od 1888. bio je, ako se stavimo na strogo ustavno stanovite, jedna vrsta dravnog uda-ra ... Ja opet napominjem, da dravnih udara ima do-brih i ravih. Ima dravnih udara koje narod pri-hvati i prima radosno i sa zadovolstvom, kao po-lazne take, kao obeleje za sretnije dane; a ima dravnih udara koji u istoriji drava ostaju kao prokletstvo."2 Uostalom, sva ta larma oko Ustava i ustavnih slo-boda - govorila mu je ova druga strana - ne do-lazi od tebe, kao pozvanog, ona ne dolazi ni od Ma-ljena, ni od Kopaonika, ni od Suve planine ni o; Deli Jovana, ve iz dve-tri beogradske redakcije. Od dva miliona i dve stotine hiljada stanovnika Srbije, ako ima pet-est stotina onih usijanih gla-va to promukoe dokazujui kako Srbija i srpski narod ne mogu da kroe putem napretka bez ustava i ustavnih sloboda i to onakvih kako su ih oni na-crtali u bolesnoj uobrazilji. U zloupotrebi javne rei oni su otili tako daleko da su neuvenom drskou vreali samu krunu. ta se uostalom njih tie njen privatan ivot? Hanoveranska dinastija dala je Engleskoj pet kraljeva i jednu kraljicu, od kojih su trojica bili ljudi iji je privatan ivot bio za svaku osudu, grozno nemoralan i raskalaan. Ali se Englezi u javnim poslovima nisu nikad na ovo osvrtali. Oni su u njima gledali samo svoga kralja, kao takvog potovali i nisu ni za dlaku dirali u njegova prava. Opoziciona tampa zamera vladi to ne radi na sreivanju prilika u zemlji. I to ne sto-ji. Za vreme vlade Vujieve, plate oficira zaostale su za punih pet meseci, dok su sad izmirene tako da ostaju neisplaene jo samo za tri meseca. Plate niih vojnih inovnika, koje su bile zaostale za osamnaest i vie meseca, izmirene su isto tako, te je ostalo svega jo tri neisplaene. Vlada umerene 2 Iz govora Mil. B. Milovanovia, "Anevnik", br. 168 od 1901. 143 demokratije zna ta radi. Ona hoe da svako bude na svom mestu: uitelj da bude uitelj, profesor " profesor, ratar da se posveti svome plugu i motici, a sudija neumitnom izricanju pravde kako ocu onako i okcu. Ona e preduzeti da postupnim i redovnim lutem izvri sve one promene koje zahteva dananje iskustvo i potreba vee staloenosti u politikom , ivotu, utoliko pre to su veliki dogaaji na | pragu. Ali ako su veliki dogaaji blizu, nikakvog I razloga nacionalnoj depresiji nema. Zato zemlja, ceI la, kao jedan jedini ovek, neka bude uz svoga kralja. Tako je govorila druga strana. I dok je prenapeti Beograd neskriveno pretei kljuao, ba odozdo, odakle je trebao da doe onaj udar, kojim je opozica gordo pretila, svakodnevno, i na njen uas, punile \ su prestonicu bezbrojne deputacije iz svih krajeva zemlje, da tu izjave svoju nepokolebljivu odanost onome u ijim je sigurnim rukama brod Srbije; da mu estitaju i da mu zahvale na energinim merama ,| koje preduzima te da se u zemlji, najzad, povrati red i poe pravilnim putem koji vodi ostvarenju narod" nih ideala. Ove gomile vernih prijatelja dinastije, koje su poto-poto htele da veruju svome kralju pa ss slagale i sa njegovim odlunim koracima u iju se ocenu i ne uputahu, ne behu mu iskrene samo u jednome. One mu to nisu bile onda kad su mu, u sle-

poj podanikoj odanosti, davale povoda da veruje : kako njegov izbor "nae gore lista" "Kraljde Srpkinje" odobravaju. Svesne i one da je njihova mala drava, u kritinim trenucima koje preivljuje, . usamljena, liena sasvim monih prijatelja, ija joj Je potpora sada vie nego ikad bila nuna, oni su Mu, iako gotovi da odobre svaku njegovu politiku, ipak zamerali ovu enidbu. Oni su mu je zamerali J zato to nisu mogli da zaborave ono svoje pravo Da od njega zahtevaju te da putem nje takvog jednog prijatelja i sebi i narodu zadobije. Ali je ovde re , samo o prijateljima dinastije koji ou se brzo, nekn ; I potpuno, uteili kumstvom ruskoga cara. Oni koji , Misu imali ni sredstava, pa ni volje da se u onu onako ljutu politiku borbu upliu ili da radi toga | Iaputaju srp, kosu i motiku, dolaze u prestonicu i alju estitke, bili su u ogromnoj veini. 144 Oni su imali mnogo vie volje da, u slobodnom vremenu i daleko od onoga vrtloga tako mutiog, ita-ju opozicionu tampu, ukoliko je do njih dostizala, da komentariu njene duhovite aluzije i aoke iz Ezopovih i Krilovljevih basni, iz psal[a]ma Davi-dovih i pria Solomonovih, da se sami podsmevaju, smiljaju dosetke na raun Beograda i da gledaju svoja posla. Neka Beograd gleda ta e: neka se pre-pire, objanjava, ureuje, neka pie, to i jeste nji-hov posao. Oni e se drati po strani. Jer njihova pesnica nije zato da preti gospodaru. Ona e pretiti, ona e se podii, ona e pasti zna se kad treba i na koga. I zato su oni, ne raunajui profesionalne politiare, gledali svoja posla i nita vie, i gle-dali ih i onda kad su voi opozicije, koji su govo-rili da su sav ivot stavili u njihovu slubu, zatva-rani pa i na smrt osuivani. Dvadeset treeg januara 1902. u jednom svom govoru u parlamvntu alio se LJ. ivkovi gorko na takvu njihovu ravnodunost: "to su nae glave spasene", govorio je on tada, "nema se zahvaliti humanosti u zemlji, nego slobod-noj tampi na Zapadu." Kao to u vreme brutalnih reima redovno biva, inteligencija se delila u tri grupe: prvu, najmanju, koja se protiv njega borila; drugu, veu, koja mu je puzila i treu, najveu, koja ga je posmatrala. Time se, moda, i objanjava, ona, nasuprot revolucionar-no strasnoj prestonici, mrtvaka ravnodunost narodnih slojeva, kojima onaj prvi, prekomerno anga-ovan gore, najmanji deo, nije u stanju da dodeli bor-ce koji bi u neposredgaom dodiru s njima imali svoje zasebne revolucionarne zadatke. Akcija, naroito jednoga dela opozicije, bila je odvana, muka i ubedljiva. Ona je, pored toga, bila mudra, taktina i asna. Ona je, objektivna i naelna, lepo i pravilno harmonirala sa zakonom i obe-avala da urodi plodom ba zato to je druga strana bila u neprekidnom sukobu sa njim. Zadugo uzdra-vala se ona da uperi svoj nian na vladaoca, zadugo ostavljala ga je ona na miru. On niti je kriv, niti 145 moe biti kriv za nedela i nevaljalstva neutralnih reima, ponavljala je u vie prilika. I ona je to morala da ponavlja, jer su pristalice reima inile sve da njenu borbu predstave antidinastinom. "Gle kud niane, gle na ta ciljaju?", zagrajali bi vla-dini listovi uvek kad se inilo da su njene zamerke prebacile neto malo onu stalnu metu njezinih na-pada. Ali se postepeno, u raznim vidovima i u toku vremena, onaj nian sve vie penjao prema najviem mestu. Meta se, izgledalo je, morala nianiti u sam centar. Samo to je ona cev jo uvek bila prazna, jer su sve pretnje sa udarom odozdo bile bezopasne. Morao se pronai istinski kurum i on je prona-en. On je pronaen u vojsci. "Srpska vojska ima u srpskoj demokratiji svoga najvernijeg prijatelja, jer je obema Srbija prea od svega." Tako je, najzad, i - posle

dugog oklevanja otpoela, u narodne slojeve razoarana, opozicija svoju novu taktiku kojom se uspeno sluila sve do krajnje pobede. Od tada, u svakoj prilici, sistematski i veoma veto, starala se ona da nametne vojsci razmiljanje o jednoj dunosti o kojoj je ova, u velikoj nezgodi svoje namene i u tekoj prepreci zakletve, i sama stala da razmilja. Onu prvu nezgodu unitila je opozicija istiui osobeni poloaj srpske vojske, ponikle iz naroda, neodvojene od njega ni svojim pogledima, ni vaspitanjem, ni ivotom, ni posebnim tenjama, a sa kojim je vee zajedniki istovetni ideal, ugroen i grubo zanemaren jednom surovom i nemoralnom vladavinom. to se tie druge, ona je, donosei u vie mahova i uprkos zabranama, izvod iz zagsnika sednica Narodne skuptine od 4. juna 1893. i onaj od 6. aprila i 7. oktobra 1901. u dvorani Novog dvora, podseala na brutalno gaenje zakletve ba od one strane koja na zakletvu apeluje, od strane Kraljeve. Onaj deo opozicije ija je akcija bila osobito snana i muka olien je bio u listovima "Odjeku", "Srpskoj zastavi" i "Dnevnom listu". U prvom, glavni njegov urednik i dua njegova, pi-sac najveeg broja uvodnih lanaka, bio je Jaa Pro-danovi. Pored njega, Dragia Lapevi, LJuba Sto10 146 janovi, LJuba Davidovi i LJuba ivkovi; onda Jovan ujovi napisima "Jeci i odjeci" i "Trule i rasipanje", Boa Kneevi reminiscencijama iz istorije, Mile Pavlovi i Milorad Mitrovi "Uz-grednicama", gutanim od italake publike. I sa istom snagom Ribarac, ivojin Proti i V. Veljko-vi, lancima svojim u "Srpekoj zastavi", kao i Skerli i Grol u "Dnevnom listu". Ali ono ciljanje na vojsku nije zadavalo mnogo brige reimu. Odstranjena sasvim od politike, ona je inila utisak jedne solidne zgrade koju kao da nita ne bi moglo pomeriti iz vrstog stava istin-skog oslonca za nacionalne tenje. Zato je taj udarac opozicije vladina tampa i odbijala sa preziranjem. Ma kakav pokuaj u tom pravcu dae negativne rezul-tate, gsala je ona. Vojska je na tako sigurnoj osno-vi, da je nikakva sila nije u stanju poruiti. Velikodunost oficirskog kora da ne potrai sredstva i naina te da se takvo pisanje vie ne protura, lei u jednom razlogu koji zasad preutkujemo, ali koji je, veli ona, ipak u stvari samo tano ispunja-vanje njegovih dunosti. Ta vladina tampa bila je podla, ali, izuzimajui dva-tri lista bez jae note, i vrlo borbena. Kao neka naroita opozicija opoziciji, vraala je ona i zadavala ovoj estoke udarce. Svaki postupak vlade ili vladaoca branila Je sa upornou, uvek gotova na polemiku, ali retko ozbiljnu i dokumentovanu. Moe se rei da je ona, sistematskim i zavodljivim odbra-nama svih akata vladinih, ovu donekle na takve po-stupke i navodila. Onaj trei deo posmatrao je borbu. Kako je u njegovim oima izgledao reim izloen onako odlunim udarcima opozicije? Raspoloenje ovog najmnogobrojnijeg dela bilo je jedno do 23. marta, drugo iza ovog krvavog datuma. Dotle, ubistveno oseanje da zemlja neprestano dan-gubi u trzavicama, tone u moralnom malaksavanju i zloslutim oekivanjima, inilo je munom tu ner-voznu vladavinu, ispunjenu nekom. bolesnom eljom za naglim promenama i brzim tokom stvari, svu od pakosti, inata, ponienja i nacionalnoga bola. Bilo 147 je jasno da takva vladavina dobru ne vodi i da je iskljueno da se u njoj s panjom moe odati redov-nim poslovima. Senzacione novosti o lanom poro-aju kraljiinom, o nameri njenoj da svoga mlaeg brata proturi za naslednika prestola, o skoro nepre-kidnoj pripravnosti u garnizonu, otrenju sabalja i mnoge druge, suzbijale su od asa do asa i ono malo radne energije, te sve to se radilo ostavljae uti-sak uasne igre sa ivotom i sudbinom naroda. Ali pri svem tom, vladavina ova nije se njemu inila mrskom. Ona mu se nije inila mrskom zato to, iako surova i puna ponienja, jo nije bila krvava i jer on nije bio angaovan u borbi. Zna se jo da se ovakvim vladavinama, brutalnim i ne krvavim, mnogo tota moe oprostiti, da ona nasilja ne dovode uvek duu u

podgrlac, te se esto, ma kako mune, nesnoone i nasilnike bile, zadugo mogu pod-noeiti. I tako u dui sa opozicijom, u ijoj tampi je alegorinu hroniku itao sa slau, on je ipak ostao podalje od nje. Iako glave opozicionara nisu padale, nije bilo zgoreg drati se po strani. Jer ako one nisu padale, to jo nije znailo da one nisu u opasnosti. Tako je onaj mali, ali u svojoj snazi koncentrisani deo opozicije nastavio da se bori uz one simpatije, koje mu, uostalom, nisu bile naodmet. I zato to je ostajao sam, bez potpore na koju je imao pravo, postaJ ao je on sve osetljiviji. U isticanju nezakonitih [ostupaka vlade iskoriavao je on svaku priliku da snano zagrmi protivu svake nepravde i nasilja, Svake povrede i najmanjeg svog prava. "Podjednaka primena zakona!" - uzvikuje "Odjek" u lanku "Vla-DIn Program III". - Tako veli vladin program ba og dana kad se, izuzetno od cele jedne kue, izu-tno od celokupne ulice, izuzetno od gotovo cele varoi, kanjavaju dva beogradska stanovnika, dva protivnika dananje vlade, od kojih je jedan ured-Nik opozicionog lista, a drugi narodni poslanik. Glavni urednik i narodni poslanik kanjeni su zato to nisu poistili ispred kue, prvi lie, 10 148 drugi sneg i to prvi sa 30 dinara, a drugi sa 20 di-nara novane kazne. "Eto tako se postupa sa opozi-cionarima", pisao je "Odjek", zbog nepoienog snega i lia, dok ispred policije kvarta koji je kaznu izrekao sneg i danas lei nepoien." A isto tako protivu raspikustva i korupcije: "Pogledajmo budet o poslanstvima na strani", pi-sala je "Srpska zastava".1 "to e Srbiji poslanstva u Parizu, Londonu, Rimu, Berlinu i Atini? Vlada ih je mogla ukinuti i time u budetu sprovesti jednu veliku tednju. Nai dravni interesi ne bi se otetili, jer su ova mesta nepotrebna." A zatim, "moe li se zemlja srediti finansiski sve dok se smiljaju lukrativna zvanja, razne komisije, odbori, putovanja u inostranstvo, stalni dodaci na repre-zentaciju, famozni dodaci predsednika Senata, Skup-tine i Saveta? Zar dravna kasa mora da plaa bolesne oi ministrove i miraze keri savetnike? ef statistike, plaen najveom inovnikom pla-tom, mora li da dobija basnoslovne sume za nekakve ,uvode" u statistike knjige ili divizijari, pored velikih plata, i dobre godinje dodatke? Naelnik Unutranje Uprave, dostigavi prvu klasu, pronalazi odbor "Policijskog glasnika", u kome i on prima pozamane mesene dodatke. lanovi samostalne Mo-nopolske Uprave imaju basnoslovne nagrade, a u po-slunoj Skuptini i upravnik Monopola proturi i sebe meu lanove, te tako prima dve ogromne plate za jedan posao. Raoipanje na sve strane." Mora se, na svaki nain, priznati da se ovome to je opozicija5" pobrojala i navela kao nered, raspi-kustvo i koruptivne akte reima, ne bi moglo do-dati mnogo vie. Za vreme vladavine poelednjeg Obre-novia, vladaoca kome je demokratija bila iskreno mrska i zato moda to na povrinu izbacuje svakojake, te je prigrlio lini reim koji mu doputa da izbira meu boljima, izrealo se dosta ljudi tako-zvane etvrte partije. Ali ako nije bio srene ruke da ia elo bilo jedne jedine vlade dovede oveka 1 "Srp. zastava", od 16. III 1903. 149 koji bi autoritetom svoje snane, svetle i popu-larne linosti mogao pruiti umirenja zemlji i valjano je povesti, meu onima, na koje padae njegov izbor, nije zaista bilo ni takvog, ni jednog, moda, jedinog, za koga bi se smelo tvrditi da je uprljao svoje ruke. d i v Dvadese rei mar O jeseni 1902, kabinet Cincar-Markoviev odlo-io je skuptinske sednice pre

nego to je budet bio primljen. Ali 8. januara idue godine, kad se Skuptina morala sastati, kabinet je ponova zaklju-io sednice pre nego to je i podneo Skuptini budet za 1902-1903. godinu, poto je ranije produ-io vanost onoga od 1902. prosto ukazom "do sa-stanka Narod. Predstavnitva". Opozicija je tvrdi-la da je to nezakonito, pozivajui se na lan 15. Ustava po kome je Skuptina mogla biti zakljuena tek posle njenog saziva. Prema njoj, vlada je odlo-ila sednice i zakljuila sesiju da bi imala mogu-nosti da zemljom vlada bez kontrole do kraja 1903. godine, kad bi morala narediti nove izbore. Vlada je dokazivala da Ustav nije pogaen, jer je po kra-ljevom ukazu Skuptina bila otvorena, a odmah uka-zom zakljuena. to se tie izbora, ona je ukazivala na tetnost izbornih trzavica u vremenu kad su prilike u Maedoniji i suvie ozbiljne. Opozicija je onda ukazala na l. 90 i 93 Ustava koji neposredno govore protiv ovakvog postupka, a po smislu kojih Skuptina koja je jednom odloena, posle svoga otva-ranja mora da svri svoj najvaniji posao, da votira budet. Vladino pozivanje na ozbiljne prilike u Mae-doniji oglasila je kao prost izgovor koji se pro-vidi. Sukob oko ovoga zaotravao se sve stranije. Onda, pritenjena sasvim, vlada je stala pretiti. NJena tampa je pisala: u aprilu e biti odluan prelom. Taj prelom znai napad na Ustav jeknula je opozicija - ali pazite se: vi imate uza se silu, a mi namuenu duu narodnu. I ona pretnja sa apri-lom uini te njeno dranje posta jo otrije i nepomirljivije. To se njeno razdraenje prenese ovoga puta i na ostale, pa sasvim zapali i uzburka atmo-sferu, inae nesnosnu, pothranjujui jakim aluzijama veru da na prestolu Srbije sedi ovek kome je sueno da pogine. inilo se da se bliski pad reima mogao rukom opipati. 4-og marta vlada zabrani socijalistima Marksovo vee, iji je program sadravao govor o Marksu i deklamaciju iz Bure Jakia. Ovo ogori radnike. 151 20-og marta "Odjek" donese izvode iz pomenutih zapisnika sednica Narodne skuptine o pogaenoj kraljevoj zakletvi, ali ga policija zapleni. 22-og marta ona ga zapleni ponova, pa to isto uini sa "Dnevnim listom" i "Trgovinskim glasnikom", ume-renim i ozbiljnim organom trgovakog stalea. "Dnev-ni list" zabrani zbog lanka "Narod die glavu". 23-eg marta u 4 asa po podne Beograd je bio na ulici. Koji je razlog, a koji povod bio demonstpaciji od 23. marta? Razlog demonstraciji bili su glasovi o napadu na Ustav, a povod reenje Ministra unutra-nih dela koje se odnosilo na izmene i dopune "pra-vila o odnosima gospodara i njihovih mlaih", jedno reenje "koje je nanosilo teku uvredu jednom a-snom delu graanstva". Evo ta se desilo toga dana. Po reenju Ministra unutranjih dela trgovaki pomonici, svi bez razlike, bili su duni da na svojim ispravama, kojima su dokazivali uredan upis u radnjama, prilepe svoje fotografije. Pre toga jedino su prostitutke, pokuari, koijai, irice, kuvari i alasi morali imati svoje fotografije u knjiicama. Trgovaki pomonici bili su ogoreni ovakim reenjem, jer su nalazili uvredu i ponienje za svoj red. Ali, u isto vreme, ovaj izgovor trebao je da im poslui te da zajedno sa velikokolskom omladinom, a po prethodnom tajnom sporazumu, protestuju ", protivu spremanog dravnog udara. Zbor njihov bio | jje zakazan popodne na Terazijama, u kafani "Takovo". !" Zbor velikokolaca odran je pre podne. Na njemu, " jednom otrom rezolucijom. osuena je ona mera primenjena na trgovake pomonike, a u isto vreme i spremani dravni udar, pa je odlueno da se ponova \ sastane V etiri asa posle podne na praznom pro,, storu "Kalemegdana". Jo ranije gamo postavljena, ,, policija je pokuala da sprei okupljanje omladine, Po je, uglavnom, i uspela da je na onom mestu ra-

\ sturi. Ali se ova opet prikupila kod Velike kole, odakle se Knez-Mihailovom ulicom uputi Terazijama, ! pretei usput zbog dravnog udara. Trgovaka omla. Dina, iji zbor nije ni dozvoljen, poe tada u susret velikokolskoj omladini s kojom se sastade oko spo152 menika kneza Mihaila. Odavde, ujedinjene i praene mnotvom radoznala sveta, koji se ovog praznikog dana tiskao ulicama, obe se uputie Terazijama. Voi ove povorke, koju su sainjavali aci svih kola, trgovaki pomonici i radnici, bili su veli-kokolci Dimitrije Tucovi i LJubomir Jovanovi--"upa". Ova dva omladinca, divovskog stasa i odva-nog i mrkog izgleda roenih voa, povedoe povorku pravo na kordon andarmerije koji je razvijenim frontom kod kvarta terazijskog branio prilaz ka Dvoru. Tada se zametnu borba prsa u prsa, ali vatreno oruje ne bi upotrebljeno. No kad nalet omladine, ponavljan u nekoliko mahova i svom estinom, ne uspe, iskrvavljeni voi okrenue povorku natrag. Bilo je pet asova kad otpoe demoliranje redakcija vladinih listova. Taj napad na redakcije "Malih novina", "Sloge", "Veernjih novosti", i "XX veka" zatim na Ministarstvo graevina i advokatsku kan-celariju ivojina Velikovia, voe "nezavisnih liberala", i poznatog kraljevog prijatelja, trajae jedan as. Oko est asova demonstranti se vratie odakle su poli. I tu, pozvani da se raziu, neki posluae. Sve dotle sukob je proao bez upotrebe vatrenog oruja. Ali u 6 i po asova, onom delu koji nije hteo posluati poe za rukom da spored-nim ulicama prodre na prostor od "Kalemegdana" do "Delinske esme", posednut andarmerijom sa kojom se sukobi. Na ponovljeni napad kamenicama andarmi odgovorie plotunima nebojeve municije. To ohrabri demonstrante. I tada, na jednom mestu gde je okraj bio najvei, iz gomile planu revolverski pucanj. U tom momentu, i pored zabrane andarmerijskog ofi-cira, jedan razjareni andarm izbaci deset metaka u gomilu. Onda popadae prvi ranjenici. im je krv pala, gomila slepom estinom udvoji napade. Ali policija zadra prisebnost: pucae u vetar, zatim, posle svojih rtava, u noge. Tada se pojavie i prvi odredi vojske: jedan eskadron, za tim drugi, odmerenim kasom, isukanih sabalja. Go-mila, skidajui kape, zapljeska; vazduh se prolomi: "ivela vojska!" Hladna komanda oficira, koji su se smeili, zau se i pronese: "Pazi, ne gazi!" I ovaj 153 odgovor i izraz oduevi demonstrante do besa. Voj-nici su razumeli komandu, konji se propinjahu u mestu, demonstranti ostae gde su i prozori se zatresoe od mahnitog pljeskanja. A u 8 asova u presto-nici je vladao potpun mir. Te noi sahranjeni su mrtvi. Iste noi uhapeno je 119 velikokolaca, gimnazista, radnika i aka osnovnih kola. Te noi Beograd je bio sav protiv mrske vladavine, sav u preutnoj zaveri protivu kra-levskog para i protiv reima.1 1 Blie o martovskoj demonstraciji vidi: B. K. Mar ianin, Upraviteljeve Beleke, str. 106-145. Vojska. Postanak i razvitak oficirske zavere Za vladavinu Aleksandra Obrenovia ne bi se moglo rei da je bila krvava vladavina. Jedanput ozbiljnije uprskana krvlju, 23. marta, ona nije zaslu-ila onaj naziv krvave vladavine. Pre, to je bila jedna muna vladavina ponienja, nestalna, neuraste-niarska i brutalna, koja je, u neumerenom, nesmotre-nom i pakosnom zatiivanju linoga interesa, grubo zanemarila i na stranu bacila velike interese zajed-nice u povoljnim uslovima za razvijanje narodne energije, pa je radi obezbeenja onog prvog bezobzirno primenjivala surova sredstva pritiska koja su mo-rala da pogode linu slobodu i druga graanska pra-va. U tom smislu vladavina ova bila je jo kako surova. Ali posle 23. marta ona je za Beograd postala samo krvava vladavina. Na prvi pogled nemaran za javne dogaaje, Beograd je, u odsudnim trenucima, pomamno, kao nekom vrstom gra, zauzimao svoj neumitni stav, sav bio jedan

pla-hovit instinkt, grad koji se lako i munjevito uzbu-ivao. Dvadeset godina ranije njegovo stanje duha raz-likovalo se od dananjeg. Taj mali, sasvim intimni Beograd, nestao je ve, potonuo je u prolost. Vrlo brzo, posle rata, menjao se on najpre materijalno, pa je odmah stao menjati i psihologiju. ovek koji ga nije video dve decenije poznao bi ga danas samo po njegovom prirodnom poloaju. Danas, to je gramljivi, areni grad bez one psi-hike celine. Kao da je neka dinovska aka, svojom ogromnom pregrti, zahvatila iz svih evropskih centara, sa njihovih ulica i sa njihovih trgova, najvie iz barova, banaka i salona, po jednu gomilu onoga sveta, onamo nauenog da se kree i okree, pa sav taj svet svih moguih psihikih tipova prosula po njegovim ulicama da se tu snae kako zna. I sa svo-jim obiklim stavom, sa svojim pokretima, osobinama, izrazima, psihom, taj se svet guva danas njegovim 155 arterijama. Onaj familijarni, brojno upola manji Beograd znao se sav meu sobom. Ni palanka, ni veliki grad, sa ivotom koncentrisanim u jednoj irokoj ulici i nekolikim kafanama, uglavnom, Beograd je bio, ako se moe rei, originalna, svoga roda prestonica u palanci, gde 1e svaki egrt poznavao austrijskog vojnog ataea Gelineka, i svaki gimnazist skoro sve to se tie politike njegove zemlje. . Tako intiman znao je on uvek ta se iza kulisa radi i ta mu se sprema. Bezbrojnim srodnikim vezama, pobratimstvima, prijateljstvima, tenjim i od samih roakih veza, linim poznanstvima, povezano stanovnitvo njegovo doznavalo je i dravne i druge tajne takvom brzinom, da se moglo rei kako je ono sve one odluke, koje su trebale biti tajne, saznavalo jo u njihovom zaeu. Za njega nikad ";: nije bilo prepada, iznenaenja, neoekivanih novosti. Iako je opoziciona tampa krstila onaj reim reimom prepada, pa alila zemlju kao zemlju veitih iznenaenja, to je najmanje od svega bilo tano. Jer | i o nameri kraljevoj da se oeni Dragom Main i o svakom dravnom udaru, i o smeni predsednika najveega suda, kao i o svakom dravnom ili kraljej vom aktu doznavalo se gedovno l;napred, pre nego to " bi on javno bio i objavljen. Slutilo se ponekad i sumnjalo pre same namere. Ta" mali, familarni Beo, grad znao je uvek ta mu se sprema i ta ga eka, | \ pa i ova zavera, ak i ona, za njega nie bila nikakva gajna. A ideja o njoj sazrevala je postepeno. Izmeu raznih mera to ih je kabinet dr Vlada-nov preduzeo bio da bi odvratio kralja od enidbe sa udovicom Main. bila je i ona kojom je on pri-pretio kralju neodobravanjem njegova koraka od stra-?" ne oficirskog kora. Zato mu "e savetovao da to ".; Pre prizove ofipire beogradskog garnizona i da ih ,1 o tome pripita. U onoj muci, u ko1"o1 se nalazio da ! obrazuje novu vladu, posle ostavke dr Vladanovog kabineta, kralj Aleksandar poistade i pooed toga to su ga s druge strane odvraali, navodei da e se time poooditi veliki nesporazum na gatetu ugleda vojske. Ovu kraljevtg odluku saoptio je komandant Dunavske divizije eneral Ilija Bukni svima vi-im komandantima u prestonikom garnizonu, pa za156 trai od njih da svoje oficire pripreme za dostojan odgovor. Komandanti brigada i komandanti pukova pozvae tada svoje oficire pa im izloie nalog koji su dobili. Oni im preporuie da na pitanje kraljevo odgovore onako kako najbolje oseaju i kako misle da e biti u interesu i njegovom i vojske i naroda. U toku istoga dana poverljivi sastanci behu odrani po svima

jedinicama garnizona posebno i spremljeni odgovori behu razni, ali, uglavnom, sa jednim smislom: da oficiri ostaju verni poloenoj zakletvi kralju, dok kao Srbi ne mogu da odobre njegov postupak. Ali utom, ove iste noi, kralju poe za rukom da obrazuje vladu Alekse Jovanovia. U toj vladi, na opte iznenaenje oficirskog kora, kao ministar vojni pojavi se ovek koji jo uoi toga dana bee u svemu solidaran sa odlukom drugova. To je bio eneraltabni potpukovnik Milo Vasi, po ijoj beleci Aleksa Jovanovi saoptava sledei poda-tak: "Kralj me prvo zapita kako je u vojsci. Odgo-vorim, veli on, da je divizijar saoptio njegovu naredbu, da sutra u devet asova pre podne dou gospoda oficiri u paradnom odelu u Novi Dvor ,da kralju po srcu i dui kau, odobravaju li njegovu enidbu". Za tim je brigadir dozvao komandante pu-kova i bataljona da im to saopti i da se s njima sporazume. Mi komandanti izglasasmo da se ne me-amo u stvar kraljeve enidbe, nego da ostanemo u svojoj vojnikoj ulozi. Upoznavi Kralja [s] ovom oficirskom odlukom, izjavim uenje da je on mogao da naredi da oficiri uzimlju uee u odobiavanju ili ne odobravanju njegove enidbe. Kralj srdito odgovori, da nije tako naredio, da su njegove rei izvrnute, i da e on tu pogreku sutra ispraviti pred oficirima."1 "Zatim", pie calje Jovanovi, "kralj ponudi g. Vasiu portfelj Ministra Vojnog, ali on zablagodari izvinjavajui se poloajem. Kralj odgovori, da mu poloaj ne smeta poto je kao pot-pukovnik vii oficir, a po dravnoj potrebi moe da otpravlja to zvanje i major... Poto je ovim povoljno ocenjen i poslednji razlog izvinjavanja, g. Vasi izjavi da prima ponueno Ministarstvo." 1 Ministarstvo Alekse Jovanovia, str. 89. 157 Sutradan, pred samo podne, oficiri, gogovi sa od-govorom, oekivahu kraljevo pitanje u beloj velikoj sali Novoga dvora, pred kojim se, obavetene ve o cilju njihove posete vladaocu, tiskale velike gomile sveta. Kad je sve spremno bilo za doek, maral dvora, po uobiajenom redu, objavi kraljev dolazak. Stroga izgleda i gologlav, kralj je uao energinim kora-kom praen novim ministrom vojnim. Kralj nazva Boga oficirima, pa se odmah okrete ministru, koji mu prui spremljeno Pravilo Slube sa tekstom oficirske zakletve. Onda jasnim glasom proita tekst, i zatim izgovori ovo: "U poslednje vreme, a povodom moje odluke da se oenim izabranicom moga srca, poinju se pronositi odvratni glasovi da sam ja nenormalan. Ja vas, gospodo oficiri, pozivam da takve glasove energino suzbijate, svesnim moga pra-va da se u moju linu stvar niko ne moe i ne sme da mea. To je zato sam vas zvao i sve to sam imao da vam kaem." Zaprepaenje i munu tiinu, koja potom nasta, prekide jedan jedini usklik: "iveo Kralj!" To je bio artiljerijski pukovnik Pavle Bokovi, KOJI je, istugai korak napred, ovo uzviknuo. Tada sg njemu, ali tek posle, pridruie jo nekoliko sta-rijih oficira, pa se kralj okrete eneralima na i-jem je elu stajao Jovan Mikovi. On mu prui ruku, pa to uini jo nekolicini, i odmah zatim, bez rei, onim istim energanim korakom, napusti salu. Ostavljajui Dvor i prolazei ulicom kroz gomile radoznaloga sveta, oficiri oseahu se osramoeni. Oni su dobro znali da je sav onaj svet polagao u njih najvee nade i bilo im je neugodno. Ali dok je svet polagao u njih svu nadu i oni su je polagali u dru-goga. Oni su je polagali u kralja Milana. Kralj Milan, komandant Aktivne vojske, u svojim iskrenim naporima da je podigne, i kao snana linost, bio " je njihov idol. Tih dana nalazio se on u Karlsbadu na leenju, gde je pored toga, a u sporazumu s vladom i po ovla, enju sina, pripremao kraljevu enidbu sa prince!! zom od aumburg-Lipe. Ali obaveten o nameri kra158 ljevoj i hitno pozvan da se vrati, on jo nije do-lazio. Umesto da smesta krene za Beograd i tamo ma ta pokua, on svrati u Be da se posavetuje, pa tu i ostade. Po kazivanju njegovih prijatelja, Petrograd, koji je preko ovoga otpravnika poslova Pavla Bori-sovia Mansurova potpomagao kraljevu odluku,

uopeo je da nagovori Be te da mu volju na odlazak u Sr-biju otkloni. Tako je i bilo i tako propade po-slednja nada oficira, koji su sa pritajenim i velikim oduevljenjem oekivali njegov povratak.2 Onoga dana, meutim, naputajui Novi dvor u manjim gru-pama, mlai oficiri otro osuivahu dranje sta-rijih drugova, ne usteui se da pokau kako su od njih s pravom oekivali jednu smeliju i odvaniju vojniku otvorenost. Slobodnije nego ikad dotle po-verie oni tada jedan drugom svoje negodovanje. Sta-rije drugove nazivahu kukavicama, istiui da se od njih nita i ne sme oekivati i da oni mlai mora]\ misliti o tome ta u ovoj sramoti, koja se nije mogla izbei, valja initi. Tako se uzdrmavala ni-hova odanost. Ali o njoj nije moglo biti rei onoga dana kad su od svoga kralja primili neoekivanu na-redbu da ubiju njegova oca, im na silu pokua prei granicu. Kralj, koji svoju mater bejae nazvao blud nicom, a sad oca neistom krpom i vladalac koga nije mogla vezati nikakva zakletva, nije vie, po njima, imao prava raunati na njihovu vernost. A oficir koji se u ovom napadu na starije drugove i protiv postupka kraljevog najvie isticao, bio je peaki porunik Dragutin Dimitrijevi, jedan mlad i energian oficir pun linih vrlina. Posle kraljeve enidbe stanje se u vojsci pogora. O kakvom sistematskom formiranju za teku i veli-ku nacionalnu akciju nije bilo ni pomena. ivelo 2 V posmrtnim papirima pok. kralja Milana naeno je i pismo generala Vasilija Mostia iz Nia, kojim ga po-ziva na povratak, uveravajui ga da je vojska spremna da mu pomogne. Na Mostia, poznatog ljubimca kralja Mi-lana i odvanog vojnika, obraena je zbog toga najvea panja. Penzionisan je 18. jula 1900. godine, sa pravom noenja uniforme, koje mu je pravo oduzeto u avgustu iste godine. 59 se iz dana u dan i s dana na dai stajalo je sve gore. Uhoenje se zavede i u njoj, ali se ono ne tae mla-ih oficira. Zato su, meu nesposobnim, vrbovani oni koji nisu mogli napredovati. Radi njih pogazie Zakon o ustrojstvu vojske. Po ovom zakonu majorski ispit morao se polagati. Ali kad je u pitanju kakav ljubimac ili agent, koji ga i pored protekcije nije mogao poloiti, prevoen je on u graansku slubu, V proizvoen za rezervnog ili poaonog majora, pa sa Istim inom, koji inae nikad ne bi mogao dobiti ispitom i redovnim putem, vraan u aktivu. " A zatim, da bi se podigao autoritet kraljiinoj brai, po jednoj naredbi koja sve iznenadi, koman-dantima bee stavljeno u dunost da im, kao pravim lanovima kraljeve kue, izlaze na raport. Ovo novo ponienje, pored estih ispada starijeg kraljiinog brata i njenog sestria gardijskog oficira, uiei da jo vie nabuja ogorenje, inae veliko zbog neu-rednog primanja plate, usled ega oficiri padoe u ruke zelenaa, prinueni da im prodaju svoje platLe priznanice. Pored svega toga i bez obzira na to, a povodom "blagoslovenog stanja" kraljiinog, minis-| tar vojni izdade poverljivu naredbu o prikupljanju priloga za poklon buduem prestolonasledniku. Ovu naredbu komandanti saoptie oficirima usmeno, D pozivajui ih da se u pogledu izbora poklona izjasne. : Ali se mlai oficiri uzdravahu da u tome ues\ tvuju, prihvatajui sa oitim nezadovoljstvom pred-LOge svojih starijih drugova. ; " Zbog svega toga osealo se da ono stanje ne moe Dugo trajati. No dok je oficirski kor, usred onog bgorenja i u licu mlaih oficira, tako oseao, opozicija se tek micala. Razoruana u mnogom aktom |caljevim o pomilovanju okrivljenih po delu atentata ,a njegova oca, ona je mucala o nezadovoljstvu i nepo-J|oljnoj strani poloaja, ali dubokog moralnog pro-"esta jo nije bilo. I tako je to oetalo do kraja jJ|rve polovine 1901. godine. 5 U to vreme, jula 1901. tri peadijska oficira vi-Je kole Vojne akademije, stupie na praktian |URs u 4. konjiki puk kraljice Drage. Dvojica od ;1Ih bili su kapetani Radomir Aranelovi i Milan F. Petrovi, trei porunik Dragutin Duli. U toku 160

slubovanja, u konjici, stupie oni u intimno poz-nanstvo sa konjikim porunikom Antonijem Anti-em, iz istog puka. I u svakodnevnim i drugim drugarskim razgovorima, voenim posle slube, i o mu-nom stanju stvorenom kraljevom enidbom, vajkahu se oni jedan drugom to u Srbiji nema ljudi koji bi ustali protivu zla. Jednoga dana, krajem avgusta, sedeli su kao obino u venjaku kasarnskoga kruga. I u razgovoru koji se ivo razvio o posledicama sramnoga ina, porunik Anti ispria drugovima o svojoj nameri dok je sluio u kraljevoj gardi. Pra-tei kralja do stana verenice mu, pomiljao je on da ih ubije, ali se bojao da promai. Da je u to vreme imao jo koga od drugova gotova za ovo isto, ne bi se, veli, dvoumio. Bilo je podne i oni se spre-mahu da napuste kasarnu, kad neko donese toga jutra prispele ruske novine. Na prvoj strani ovih novina ugledae oni sliku brata kraljiina Nikodija, nago-vetenog prestolonaslednika Srbije. Ovo ih porazi, i, uzbueni novom sramotom, oni zguvae novine, pocepae ih, pa ih, doavi na ruak u Oficirski dom, zapalie. To je bilo oko podne. Istoga dana, oko dva asa posle podne, porunik Anti zau kucanje na vratima svoje sobe. Onda, isti oni oficiri stupie unutra. I tada bez oko-lienja, im su seli, izjavie mu oni razlog svoje posete. Oni su doli, rekoe mu, da ga pitaju, pri-staje li on da zajedno s njima pobiju kralja i kraljicu. Anti smesta izjavi da pristaje s tim da o tome izvesti svoga druga porunika Dragutina Dimitri-jevia, sa kojim je ve o istoj nameri razgovarao. Kad se oni saglasie, bude utvreno da se to pre sastanu. Tada Anti saopti poruniku Dimitrije-viu o poseti svojih drugova, a Dimitrijevi pred-loi da se jo to vee, najdalje sutradan, ali na svaki nain jo isto vee, skupe pa da odlue ta e se dalje raditi. Porunik Dragutin Dimitrijevi bio je u to vreme komandir u peakoj podoficirskoj koli, i sa etom, kad je na njega red dolazio, davao je dvorsku strau. Na ovoj dvorskoj slubi njemu se plan o ubistvu kraljevskog para inio odve lak i zato je, predviajui smenu sa ove dunosti, i sam neu161 morno traio drugove da mu pristupi. A smeo i obdaren onom moi da zadobije, imao je on na sve oko sebe najvei uticaj. Onoga dana, meutim, sastanak se ne mogae odr-ati. Ali idueg dana, 6. septembra, skupie se oni u stanu Antievom. Bilo ih je sedam, sa prru-nikom Milanom Marinkoviem i potporunikom Ni-kodijem Popoviem, koje dovedoe prva trojica. Na ovom sastanku odluie da se kralevski par ubije jedanaestog septembra, na dan roenja kraljiinog, na balu u sali "Kolarac". Plan koji predloi porunik Dimitrijevi primie bez velike disku-sije. Ubistvo da se izvri kamama, otrovanim cijan-kalijem otrov e nabaviti on preko svoga prijatelja Duana Jovanovia geologa, na ovaj nain: dvojica zaverenika zauzee elektrinu centralu na Dunavu, a jedan centralu "Kolarac", i tano u jedanaest asova pogasie osvetljenje. Ostala etvorica ostaju na balu, od kojih dvojica prate kraljevski par u neposrednoj blizini, a druga dvojica, u trenutku kad se osvetljenje ugasi, pale zavese nad prestolom i alarmiraju poar. Tada, u mraku, ostala dvojica znaju ta im treba initi. Otrov je bio nabavljen, kame su bile otrovane, proba izvrena na maki. Uvee, u oznaeni as, odreeni zaverenici odoe u elektrinu centralu i tamo naoe lana kvarta dorolekog koji je osigu-rava, u onoj kod "Kolarca" trei zatee policijskog pisara koji je uva. U odreeno vreme kralj s kra-, ljicom ne pojavi se na balu. I taj plan velike uniformisane dece propade. Ali oni ne malaksae. Oni ne malaksae ni Onda kad im propade i nov plan o jesenjem tzv. .1vgskom manevru, kome je imao prisustvovati kralj " kraljicom. Naprotiv, oni postae agilniji tek posle, tek posle ovog Upskog manevra koji donese Nekoliko generala izmeu najgorih pukovnika i ije Proizvodstvo jo u veoj meri ogori oficire. A oba ova sluaja sav njihov plan sastojao se u ednoj taki: ubiti kralja i kraljicu. U stvari To je samo znailo volju i gotovost da se za taj rtvuje i od toga nita dalje. Na to, ta e nastupiti iza toga nije se ni pomiljalo. Jer niko

162 nijedanput nije pomislio da e namera saevim poi za rukom, niti da se eljeni cilj moe nadiveti. Tek na sastanku od 1. novembra postavi se pitanje: kako bi bilo potraiti veze sa politikim lju-dima. I posle dugog savetovanja odluie: da o njihovoj nameri Anti poveri svome roaku Boru Geniu, ministru iz kabineta Vladanovog. Geni, upoznat, zamoli nekoliko dana na razmiljanje, a ve etvrtog dana od toga, u vinogradu njegovog tasta, advokata Alekse Novakovia, na Topiderskom brdu, odra se prvi civilni zavereniki sastanak kome prisustvovae Aleksa Novakovi, Jovan Avakumovi, eneral Jovan Atanackovi, Nikola Hadi Toma i Geni. Na tome sastanku, poto je u naelu i s pohvalom prihvaena "ovaka patriotska gotovost" oficira, govorilo se o kandidatima na upranjeni presto, u sluaju uspeha. I posle kratkog pretre-sanja usvoji se elja sedmorice zaverenika da taj kandidat bude knez Petar Karaorevi. Kandida-cije, jednoga od velikih ruskih kneeva i ona jednog od nemakih ili austrijskih prineva, behu odbaene vrlo brzo, prva zato to je bilo jasno da bi se njoj usprotivila Nemaka, a druga zbog neminovne surevnjivosti Rusije. U svakom sluaju inilo se: da e kandidacija kneza Petra Karaor-evia biti najlake primljena, kako od strane velikih sila tako i od strane naroda, kao narodna dinastija, pa su nju jednoduno i prihvatili. Druga, donesena na istom ovom sastanku, odluka bila je: da Nikola Hadi Toma, kneev kolski drug i poznati karaorevac, otputuje odmah knezu Petru i ponudi mu presto, pa se posle toga zave-renici rastadoe. Uskoro, posle ovoga, koncem no-vembra, Hadi Toma otputova, pa se na granici vajcarske i Austrije sastade sa knezom. Knez i ne sasluavi ga do kraja odbi, u prvi mah, po-nudu, izjavljujui da ne moe i da nee vie da veruje politikim ljudima. No kad u da su u pokret umeani i da su ga stvarno otpoeli mlai oficiri, on se brzo predomisli i dade pristanak. To je bio prvi i jedini sastanak s knezom, sa kojim je zatim vezu odravao jedino njegov roak Jaa Nenadovi, koji je iveo u Beu. Sa onim pristan163 kom Hadi Toma se smesta vrati u Srbiju, a oficiri, ohrabreni njime, nastavie posle toga sve ivle da pridobijaju drugove i da protiv kralja agituju meu njima. Za to vreme i sve do 23. decembra vezu izmeu graanskih zaverenika i svojih drugova odravao je jedino porunik Anti. A toga dana, prvi put, g+astae se zaverenici sa Geniem u stanu Antie-vom, u Biraninovoj ulici 40. Na taj skup, da otklone svaku sumnju, dooe oni pred stan Antiev sa sviraima, pretvarajui se da su pijani. Anti ih pozva unutra i poto otpustie svirae stupie u razgovor sa Geniem. U duem govoru, koji su oni s panjom sluali, ovaj im izloi pogled na kritian poloaj zemlje i njihovu nameru pohvali, pa pree da im govori o linosti kneza Petra. U tom trenutku, usred njegova govora, jedan od oficira, potporunik Nikodije Popovi, iznenada poskoi sa svoga mesta i, prekidajui ga, ree: "Gospodine ministre, od ovoga asa razreavam se zakletve po-loene NJegovom Velianstvu kralju Aleksandru Pr-Vom i zaklinjem se da u odsad samo vae zapovesti izvravati. Tako mi Bog pomogao!" I jako uzru-jan i usplahiren ovaj oficir vrlo rava zdravlja3 prui svoju mravu ruku Geniu. Kao po komandi, za njim uinie to isto i ostali zaverenici, sem jednoga. To je bio ininjerski porunik Milan Miljkovi, iji glas zadrhta i oi zavodenie. I sam veoma uzbuen on izjavi: da ne moe priStati na ubistvo kralja, ve samo na njegovo prote-rivanje. Ova izjava proizvede vrlo munu zabunu, koju ot1sloni Geni odajui mu priznanje na potenoj otvorenosti i izraavajui veru da e on, ijeg oca poznaje kao oveka vrstog karaktera, znati da sauva tajnu razgovora. Onda Miljkovi umoli svoje drugove i Genia da u to i ne sum-i"aju, pa napusti sastanak. Tada ostali nastavie rad zaklinjui se da e do kraja i bez izgovora ostati verni zadatoj rei. A uesnici na ovom sa-tanku, na kome je prvi put ugovoren i obeleen 8 Umro od tuberkuloze pre 29. maja. 11

164 izvestan ozbiljniji pravac rada bili su: peadij-ski kapetani: Radomir Aranelovi, Milan F. Pet-rovi i Aleksandar Glii; artiljerijski kapetan Dragomir T. Nikolajevi; peadijski porunici: Dragutin Dimitrijevi - Apis, Dragutin Duli, Duan Glii, Nikodije Popovi; artiljerijski porunici: Jevrem Popovi i Petar Lazarevi; ininjerski porunik Milan Miljkovi i konjiki porunik Antonije Anti. Sa Geniem bilo ih je trinaest od kojih su neki Jevrem Popovi i P. Lazarevi docnije iz raznih uzroka, otpali. Taj izvestan pravac rada na ovom sastanku od 23. decembra sastojao se uglavnom u podeli uloga, Genia i njegovih drugova s jedne strane, a oficira s druge strane. Ovi drugi, primajui na sebe brigu izvrenja dela, zahtevali su: da Geni i njegovi drugovi, po svrenom inu obezbede obrazovanje jedne koalicione vlade u kojoj bi bile zastupljene glavnije stranke, kao i da uine sve to je potrebno da se izbegnu mogui spoljanji zapleti. ta su, dakle, jedna, a ta druga strana u tom pravcu i posle ovoga sastanka uradile? Kao najpree od svih pitanja smatrali su ci-vilni zaverenici ono o otklanjanju verovatnih spo-ljanjih komplikacija posle svrenog ina. U tome pravcu oni su nastavili da oprezno ispituju mi-ljenje onih dveju evropskih sila koje su, posle kra-ljeve enidbe, s budnom panjom pratile razvitak nezdravih prilika u Srbiji, a za iju su sudbinu, s obzirom na svoje vane budue planove, pokazivale uvek vie interesovanja nego ostale. I Rusija, koja nikad nije marila za dinastiju Obrenovia, i Au-strija, koja nije prestajala da sanja o mandatu Evrope radi zavoenja reda u zemli veitih nemira i trzavica, oekivale su svakoga asa i radovale se takom razvoju dogaaja koji bi im povoljno pli na ruku. Ali ba u toj njihovoj ravnodunosti za sudbinu vladajue srpske dinastije civilni zave-renici i nalaahu svu povoljnost momenta, pod jed-nom vrlo vanom pogodbom, da se, posle prevrata i ako on uspe, u zemlji odri potpun mir i poredak koji bi jedino mogli onemoguiti svaiju interven165 ciju. Sa austrougarskim poslanikom u Beogradu i ruskim ambasadorom u Beu grafom Kapnistom raz-govore je vodio Geni i oni su, uglavnom, vo-eni akademski. U njima predoavao je on mogunost smrti kraljeve bez naslednika prestola, pa je u tom pogledu izraavao radoznalost za raspoloe-nje njihovih vlada. Ali su se oba ambasadora ogra-niili na izjave: da u tome ne mogu znati nita odreeno i da sami veruju u mogunost svakojakih iznenaenja koja mogu nastupiti u narodu u kome sve vri od nezadovolstva. Tako je ostalo da o raspoloenju Austrije i njenim intencijama vodi rauna Jaa Nenadovi, koji je stalno iveo u njenoj prestonici i tamo imao veze s vienim krutovima, a o raspoloenju Rusije Geni, koji je u toku 1902. esto odlazio u Be da o tome to vie sazna od njenoga tamonjeg ambasadora. Sa reenjem onoga drugog pitanja, o zadobijanju vienijih predstavnika politikih stranaka u cilju obrazovanja koncentracione ili koalicione vlade po svrenom inu, ilo je kudikamo lake. Oba-veteni o nameri oficira ovi su je predstavnici odobravali, iako su neki, kao oni radikalne stran-ke, izbegavali da je aktivno pomau, ne uzimajui nikakva uea u pripremama oekivanog dogaaja. Za to vreme, a na svojim zasebnim sastancima, oficiri su pretresali pitanje o nainu na koji bi se najlake i sa to je mogue manje rtava mogao ukloniti vladalac. Stariji meu njima pred-lagali su da se kralj prinudi na abdikaciju u korist kneza Karaorevia pa potom protera. Naj-vei pobornik ovakvoga reenja bio je eneral u penziji Jovan Atanackovi. Ali se mlai uspro-tivie ovome iz bojazni da bi proteranog vla-daoca mogla prihvatiti Austrija i pomou njega stalno ometati unutranji mir kao i pripremu akcije na velikim narodnim zadacima koji su pred-stojali. Sa tih razloga trojica mlaih Radomir Aranelovi, Dragutin Dimitrijevi i Antonije Anti predloie ubistvo kraljevskog para. Oni pozvae ostale da se na to i pismeno obaveu, no ovo veina nije pristala da prihvati, zalaui se reju da takvo reenje usvaja i

da e u njemu 166 uestvovati. Ali predlagai ipak ostae pri svome, pa se 19. oktobra iste godine, nou, ponova sastae u novom stanu Antievom, u NJegoevoj ulici 49. Na tom sastanku, kome je prisustvovalo oko dvadeset mlaih oficira, Anti uini izjavu vie puta isticane elje Genieve da se zaverenici "na neki jai nain obaveu", pa potom oko toga nasta iva diskusija. Meu prisutnima koji se sa ovim nisu slagali trojica odluno ustae protivu pisane za-kletve, i svake sline obaveze, istiui opasnost kojoj bi se moglo izloiti ako bi se ona sa potpi-sima sluajno otkrila. To su bili: kapetan Alek-sandar Glii, porunik Duan Glii i potpo-runik Radoje Lazi. No veina jo odlunije izjavi da usvaja kao umesan predlog Antiev, posle ega pristupie izradi samoga teksta. U ovome tekstu, izloivi ukratko pobude, zaverenici zarekoe se zakletvom da e kralja ubiti i na presto srpski dovesti Petra Karaorevia, ali pod uslovom ako ih politiari s kojima su u vezi uvere "da nee, usled samog dogaaja, nikakve opasnosti spolja na-stupiti i naem narodu poloaj oteati." I tada ovu prvu zakletvu, koju je uglavnom sastavio porunik Milovan Gavrilovi, potpisae ovi zaverenici: kapetani: Milan F. Petrovi, Dragutin Dimitrije-vi, Ilija Radivojevi i Radomir Aranelovi, i porunici: Milovan Gavrilovi, Antonije Anti, Milan Marinkovi, Dragutin Duli i Nikodije Po-povi. Prolo je bilo pola noi kad trojica odre-enih zaverenika, Anti, Gavrilovi i Marinkovi, odnesoe zakletvu Geniu, koji se nalazio u svome stanu, u vinogradu na Topiderskom brdu. Geni, koga zatekoe kraj kamina u drutvu njegova tasta Alekse Novakovia, i ne saekavi da mu kau zato su doli, doeka ih sa pre-korom: "Sigurno, kao uvek, niega stvarnog", ree im on, "niega opipljivog! I tako e nas jednoga dana i pohvatati, pohapsiti, pa, moda, i pobiti, a bar da to uinismo! Ja poinjem, prijatelji moji, da sumnjam u dobar svretak stvari." Ali ga oni prekidoe, pruajui mu zakletvu. Poto je proita, Geni im toplo zahvali to 167 su njegov predlog usvojili, molei ih da u svemu veruju politikim ljudima sa kojima su u vezi i koji e znati i umeti uraditi to je dalje po-trebno i to je njihova dunost da urade. Ra-stajui se, potom, oni predadoe spisak na uvanje tati Genievoj, gospoi Novakovi, koja ga je od tada nosila o vratu i od koje su ga uzi-mali samo onda kad je novopridobijeni pristajao da ga potpie. Ali ga uskoro, i posle jednog sa-optenja Atanackovievog Geniu, moradoe uni-titi. Atanackovi, general u penziji, bee po-zvan jednoga dana od strane ministra vojnog gene-rala Milovana Pavlovia. Tom prilikom ministar mu poveri o kraljevom raepoloenju da ga reakti-vira. i da mu da poloaj u inspekciji peadije, pa bi to i uinio da nije uo, veli, kako se kod Genia sastaje s mlaim oficirima. General Milovan Pavlovi, koji je, isto tako, ranije i sam bio u nemilosti kraljevoj i u pen-ziji, znao je dobro koliko je veliko nezadovoljstvo oficirskog kora. Mnoge izmeu oficira, koji su ve u zaveru stupili, primao je on u svojoj kui, pa je preko svoje ene i keri upoznao njihovo ogorenje, ali vraen iz penzije na poloaj mini-stra vojnog, on ih nije gonio. Naprotiv, trudio se on, koliko je mogao, da popravi stanje kora, iju je odanost kralju nastojao da povrati. Posle nekog vremena, pitanje spiska i pisane zakletve isti oni zaverenici pokrenue ponova, pa ga u kui ivana ivanovia, biv. ministra privrede u kabinetu Vladanovom, opet i sainie. A ; tekst zakletve, koju je kapetan Doagutin Dimitrijevi, kao bolestan, diktirao tada iz svoje po1: stelje, glasio je: "Uviaui sigurnu propast otadbine ako se dananje stanje produi za najkrae vreme, i oglaujui kao najglavnije vinovnike za

sve kralja Aleksandra i njegovu milosnicu Dragu Main, zaklinjemo se i potpisima svojim obavezujemo da emo ih pobiti. Na presto srpski, opran J krvlju ovih beasnika, doveemo Petra Karaor| evia, unuka Vodovog i sina zakonitog kneza pok. Aleksandra Karaorevia." 168 Onih istih dana kad je ova zakletva bila sa-injena i potpisana u Beogradu, a u stanu zeta Di-mitrijevievog ivana ivanovia, istovetnu ovoj potpisae i oficiri drugih garnizona u unutra-njosti, meu kojima se niki garnizon naroito odlikovao velikim brojem potpisnika. Na elu ovoga nikog spiska i kao prvi pot-pisnik nalazio se inenjerski major Milo Bo-anovi, komandant prvog pionirskog bataljona, doc-nije eneral, komandant Dunavske divizije i vrlo rav ministar vojni. Za njim i meu prvima bili su potporunici: Mihailo Gavrovi, Boin Simi, Velimir Vemi, Borivoje Jovanovi, Milorad Ra-keti, Pavle Pankovi, blagajnik 2. pead. puka, i drugi. Zaverenici ovoga garnizona, nestrpljivi u oe-kivanju poziva kome su se iz Beograda svakodnevno uzalud nadali, izmueni tako stalnim odugovlae-njem, odluie da kraljevski par, koji se od dueg vremena bavio u Niu, sami pobiju 22. februara 1903. na dan Proglasa Kraljevine, na zabavi, u "Evro-pi". Da o toj odluci obaveste svoje drugove u Beo-gradu, da od njih dobiju odobrenje za nju i potrebno oruje revolvere i kame uputie im oni potpo-runika Velimira Vemia. Vemi stie u Beograd 10. februara pa se istog dana u stanu ininjerskog porunika Milutina Lazarevia, u Bosanskoj ulici broj 15, sastade sa nekolicinom vienijih beogradskih zaverenika, kojima izloi poruku ni-kih drugova. Ali se ovi, svi bez razlike, jednoduno i slono usprotivie ovakvom predlogu, navodei kao razlog tekoe koje bi, u tom sluaju, nastale oko obrazovanja vlade u Beogradu i odranja reda u zemlji, sa koga je odbaen i raniji predlog da se ubistvo izvri u Smederevu, gde se kraljevski par bavio leti u vinogradu. I preporuujui svojim nikim drugovima strpljenje i apsolutno poverenje u njih, beogradske drugove, oni ispratie Vemia na-trag u Ni bez oruja koje im ne htedoe dati. Veina mlaih beogradskih zaverenika, naroito Apis, navaljivali su: da se sa ubistvom pouri i da se ono izvri u Dvoru u Beogradu, gde se 169 centralna vlast nalazi, iz razloga, dakle, koji su isticani protivu nikog predloga. Najzad, i kad je to konano usvojeno, pristupi se hitno pridobijanju gardijskih oficira i angaovanju to ve-eg broja politiki uticajnih ljudi koji bi, i ne uputajui se u kakvo aktivnije sudelovanje, imali da po svrenom delu potpomognu stvorenu situaciju koliko bi to do njih stajalo. Zadatak oko pridobijanja gardijskih oficira na dvorskoj slubi bio je jedan od najteih. Moralo se raditi najobazrivije, jer je najmanje pogrean korak u ovome mogao izazvati nedogledne posledice. Prvi pokuaj koji uinie bio je sa sinovima ge-nerala Save Grujia, koje najpre trebae pridobiti, pa zatim iz konjice, u kojoj su sluili, proturiti u gardu. Pridobijanje njihovo olaka, umnogom, nji-hova najstarija sestra Mara Gruji, utiui na brau da slobodno priu drutvu nezadovoljnih ofi-cira, sa kojima se ona u svemu slagala odobravajui njihove tenje. A pristanak ove dvojice oficira bio bi od znaaja jo i zbog toga to bi se tako i preko sinova zadobio i sam general, uvek vrlo uti-cajan lan Radikalne stranke. im su braa Grujii potpisali spisak, njihova sestra otputova ocu u Carigrad, gde se on kao poslanik na turskom dvoru nalazio, te mu saopti ta se u Beogradu sprema. Za to vreme i za stupanje njegovih sinova u gardu bio je angaovan major Blaznavac, roak kraljev i komandir eskadrona kraljeve garde. Iako ni slutio nije zato ih za gardu preporuuje, on je kao dobar ovek i drug, uz to lepo raspoloen prema Grujiima, dobro odgojenim mladim ljudima, odmah pristao da se za njih zauzme. Ali, pored najbolje volje i velikog zauzimanja Blaznavevog, uspeh ne doe,

jer kralj odbi njegovu molbu sa razloga to mu se eneral uvek inio podozriv i nesiguran. Posle ovoga neuspeha, i po drugi put preko majora Blaznavca, zaverenici pokuae sa jednim od ofici-ra iz unutranjosti za koga se pouzdano raunalo Da e zaveri prii. Ovaj pokuaj ispade im po-voljno, jer ubrzo jedan novi raspored objavi o pre-metaju konjikog potporunika Petra ivkovia 170 za vodnika kraljeve garde. Onoga dana kad ovaj oficir stie na beogradsku elezniku stanicu, doeka ga porunik Anti. Smesta, posle pozdrava, ivkovi stade napadati kralja, kraljicu i one koji su ga premestili, pitajui svoga druga ta e on uopte u gardi kad mu tamo nije mesto. Ovo njegovo neraspoloenje dobro doe Antiu, i samo nekoliko dana iza toga potporunik ivkovi postade svom duom njihov ovek, pristupajui or-ganizaciji i potpisujui sa ostalima spisak zave-renika. A neto docnije, samo sa vie napora, pridobijen je i peadijski kapetan LJuba Kosti, komandir peake ete kraljeve garde, i oficir u koga je kralj imao naroito veliko poverenje. Osiguravi utoliko gardu, nastadoe oni zatim da pridobiju to vei broj oficira po svima pe-adijskim pukovima beogradskog garnizona. Ovi, ve-inom mlai oficiri komandiri eta i vodnici imali bi zadatak da povedu svoje jedinice tamo gde im se naredi, ili da se u momentu izvrenja dela nau u svojim pukovima pa da spree upotrebu jedinica protivu zaverenika ili svaki drugi nepo-voljan pokuaj onih oficira koji nisu pripadali organizaciji. U unutranjosti, isto tako, skoro u svima garnizonima, imali su oni po nekoliko si-gurnih i odanih drugova koji su znali o pripremama i ija je dunost bila da, u sluaju povoljnog i us-pelog izvrenja, prihvate situaciju i ne dozvole nikakav nered ili protivpokuaj ma od ije strane. Ovo pridobijanje oficira iz unutranjosti bilo je, uglavnom, delo kapetana Dimitrijevia, koji je imao veliki broj pouzdanih drugova na iju se re potpuno mogao osloniti. Kad je ovo postignuto, kad je broj pridobijenih oficira porastao na sto dvadeset, i kad je konano pobedilo miljenje mlaih zaverenika da se delo izvri u Beogradu i V Dvoru, pristupljeno je vrlo oprezno traenju bar jedne pogodne linosti meu autantima i ordonans-oficirima kralja Aleksandra. Ali to bee tee od svega. Pokuaj Dimitrijevi-ev da zadobije artiljerijskog kapetana i ordonans--oficira kraljevog Jovana Miljkovia, zeta predsed171 nika vlade generala Cincar-Markovia, ne urodi plodom. Ovaj estiti oficir, drug i redak primer karaktera, odbi smesta okolinu ponudu njegovu, izjavljujui da e, ako se to desi za njegova deur-stva, po dunosti braniti kralja. U isto vreme on mu dade oficirsku re da nikad nee izdati ono to je od njega saznao. Zato, posle ovog i drugih neuslelih pokuaja, de predlog da se oproba sa kraljevim autantom, eneraltabnim potpukovnikom Naumoviem. Rau-nalo se, da je ovaj oficir, unuk Naumov koji po-,, gabe zajedno s Karaorem u povratku iz Rusije, | nou 12-13. jula 1817, u lugu sela Radovanja, gde | su se bili sklonili, karaorevac i da e pristati 1 utoliko pre to je njegov paenog, artiljerijski kapetan Bore Risti ve bio upoznat sa pripre-, mama koje u poverenju odobravae. Ovaj artilje-| rijski kapetan, takoe uticajem zaverenika, dobi | uskoro premetaj iz apca za Beograd, gde doe j na poloaj komandira baterije dunavskog artilje-? rijskog puka, sa kojom je posle u izvrenju dela | uestvovao. Pre ovog premetaja, jednoga dana pozvae oni Ristia telefonom da iz apca doe u Beograd na "" nekakav lumperaj koji se sprema, raunajui da e se on setiti zato ga pozivaju i doi. I zaista dru-goga dana on i doe pa se u stanu Antievom sastade I sa ovim i kapetanom Dimitrijeviem. Ova dvojica, posle kratkog razgovora, ponudie mu da potpie spisak koji mu pokazae. Poto ga je uzeo, pro-;." itao i razgledao, i kad se uverio da u njemu ima j preko trideset potpisnika, Risti se na njih na-ljuti to ga tako dockan pozivaju.

"Pobratime", ree mu tada Dimitrijevi "znali smo da nisi sam, da ima enu i malo dete..." Ali se ovaj | jo vie raljuti: "Ni dete, ni ena", odgovori ! rn, "nisu i nikad nee biti pre moje otadbine." Tednovremeno, posle ovih rei, ona dvojica za-; grlie ga i stadoe ljubiti. Tada on uze pero, , potpisa spisak rekavi: "Vezan pop, mirno selo." k I saopti im da e smesta, iz onih stopa, poi svome roaku kraljevom autantu potpukovniku Nau-moviu. 172 Ali potpukovnik Naumovi, nije bio, u tom tre-nutku, sasvim neobaveten. Preko njegove ene, jedne, u to vreme, najoduevljenije pristalice za stvar zaverenika, kapetan Dimitrijevi ve je bio neto uradio. Zato se Risti ubrzo i vratio sa dobrim rezultatima. Potpukovnik Naumovi prilazi rado organizaciji, ali eli da zna koji su od starijih oficira i politiara unutra. Reeno mu je da su u njoj eneral Jovan Atanackovi i Geni. im je uo za ime Atanackovievo on je obeao i odgo-vorio da e lino govoriti sa eneralom. Umoljen, potom, da se sastane i s Geniem, koji e ga najbolje upoznati sa planom i onim to je dotle uraeno, on pristade i jedne noi, nekoliko dana posle toga, sastadoe se u njegovom vinogradu, vie "Topovskih upa", on, Geni, Dimitrijevi i Antonije Anti. I na tom sastanku, posle opirnog pretresa svega to se na onaj plan odnosilo, potpukovnik Naumovi izjavi da konano prilazi organizaciji, obeavajui da e svom snagom njegovo ostvarenje pomagati... DogaaJ"i koji su posle nastali razdraie jo vie i priugotovie duhove za delo koje se sve energinije pripremalo. Strogost kabineta Cincar-Markovievog, martovska demonstracija i dravni udar od 24. marta proizvedoe J"O silnije ogorenje protivu kralja, kraljice i reima. Martovska demonstracija, koja onako ujedini vojsku i narod, imala je za posledicu smenjivanje dotadanjeg komandanta estog puka iji se VOJ"NICI I oficiri naroito istakoe u bratimlenju sa graanima, ininjerskog potpukovnika Stevana Ilia, na ije mesto bi do-veden peadijski potpukovnik Petar Mii, ali i on ve bee u zaveri. Tada uhapsie dvojicu ofi-cira toga puka obojicu zaverenika, kapetana Rado-mira Aranelovia i porunika Jovana Miria, koje zatvorie u kasarni sedmoga puka. Ali u tom puku zaverenici su ve imali svoje ljude, te preko njih brzo uhvatie vezu sa uhapenima kojima pre poruie vrsto dranje. Oni tako i postupie i poele trodnevne istrage izaoe u slobodu, ali sa premetaJ"em iz Beograda. Zbog ovog hapenja nastade, meu nekim zavereni-cima, ozbiljno uznemirenje da se spisak ne otkrije, 173 I te ga zato kapetan Dimitrijevi i uniti, saoptavajui o tome samo poruniku Antoniju Antiu, dok su svi drugi ostali u uverenju da on i dalje postoji. ,, Posle martovske demonstracije organizaciji priI stupi veliki broj oficira, a stanje duhova u vojsci "! I narodu, naroito draeno tampom, posta napeto do neizdrljivosti. Zato zaverenici energino ubrzae pripreme, odravajui sve ee tajne sastanj ke na kojima predviahu sve to je bilo vano L to se nikako nije smelo propustiti. A 26. maja, na dva dana pred sam dogaaj, odrae oni poslednji sastanak sa kraljevim autantom pot-pukovnikom Naumoviem. Na ovom vanom sastanku I bili su prisutni: Bore Geni, Aleksandar Main, iukovnik u penziji i dever kraljiin, major i ko-mandant bataljona u sedmom puku Milivoje Anel-kovi, potpukovnik Naumovi, kapetan Dragutin Di, mitrijevi, artiljerijski kapetan Bore Risti i ; konjiki porunik Antonije Anti. NJemu je, isto I tako, trebao prisustvovati i komandant estog puka potpukovnik Petar Mii, ali on nije doao pod izgovorom da se sa potpukovnikom Naumoviem ne ! nalazi u dobrim odnosima. Sastali su se u stanu Naumovievom, u vinogradu,

na Topiderskom brdu. Ovde utanaie oni sve to se na izvrenje plana odnosilo. Za dan njegova izvrenja odredie prvo J na redu Naumovievo dvorsko deurstvo, no 2829. maja. Ali zaudo nikome od prisutnih, tom prilikom, 1i ne pade na um podudarnost istorijskog datuma. A govoreni znak utvrdie da bude pelerina po koju e Naumovi oko pola noi ili kad on nae da "je as, uputiti jednoga od gardista svojoj kui, a ;sa nalogom da mu je donese. To e znaiti da se zaverenici mogu krenuti. !, Plan izvrenja pretresoe toga veera po ne-koliko puta, i najzad odluie da se u Dvor irodre oko 2 asa posle pola noi sa ovakvim ra-sporedom: grupa oficira izvrioca, 28 na broju mahom oficira koji nemaju trupu, a iz unutra-N.OSTI poimence pozvatih nalazie se u 134 asa U Oficirskom domu. Sve do toga vremena, pode, ljeni u pet grupica, provee u pet raznih kafana, i to: jedni kod "Slavije", drugi u Oficirskom 174 domu, trei kod "Stare skuptine", etvrti kod "Takova" i peti kod "Kolarca". Ove grupe kre-nue sa svojih mesta i udesiti tako da onog istog momenta kad komandant estoga puka potpukovnik Petar Mii bude sa bataljonom naiao pored "Oficirskog doma", mogu stupiti na elo bataljo-na i tako pred njim prodreti u Dvor, glavnom kapijom izmeu nove i stare kue. Odmah za ovim bataljonom prolazi kapetan Kosti sa svojom etom peake garde pa ide pravo na andarkapiju prema Krunskoj ulici. Tekoa koja im zadade naroito veliku brigu bila je u tome: to se nije znalo ko e od gar-dijskih oficira voditi strau i sa njom ii na dvorsku slubu odreenog dana. Jer od sve garde, jedino dva privrenika, kapetan peake LJ. Ko-sti i konjike garde Petar ivkovi, mogli su ne doi na red. Zato je, i po svaku cenu, i trebalo udesiti da se neizostavno jedan od njih onoga dana nae na ovoj dunosti. Posle dugog veanja zaverenici se sloie da kapetanu Kostiu stave u dunost te da kako zna nae naina da onoga dana komanduje straom. Ali kapetan Kosti ne pristade, posle ega ostade jedino ivkoviu da ovu dunost primi na sebe. I on je primi; pa kako je straom komandovao konjiki ka-petan Petar Panajotovi sa vodnikom, koji nikakve veze sa njima nije imao, to umoli obojicu da ovoga puta zameni drugog vodnika, a pod izgovorom da e idui put i kad na njega bude red biti zauzet privatnim poslovima koji e ga od dunosti spre-iti. I kad se oni saglasie ivkovi izvesti svoje drugove da je i ova stvar u redu. Na istom sastanku zaverenici odluie i o tome: kako e se postupiti sa kraljiinom braom, kao i kako e se uiniti bezopasnim i onemoguiti za otpor lanovi vlade. to se tie prvih bi odlueno da im se, po svrenom delu, sudi, a za druge pukov-nik Aleksandar Main predloi: da se kod mini-stra predsednika enerala Cincar-Markovia, mini-stra vojnog enerala Milovana Pavlovia i ministra unutranjih dela Velimira Todorovia uputi po jedan oficir sa nekoliko vojnika, koji e opko175 JCGGI njihove etanove, ne doputajui im da se iz 1IH pojave. Odreivanje oficira za ovo osiguranje ostavie oni kapetanu Dimitrijeviu i poruniku Antiu. Tada Geni primeti da bi ovo isto osi-guranje trebalo preduzeti i prema eneralu u pen-ziji Jovanu Belimarkoviu, predsedniku Senata, koji je o zaveri trebao da zna od svoga sestria Jovana Avakumovia. Pa iako je Avakumovi, po svom obi-aju, ovo odrekao, oni odluie da se obezbeenje preduzme, jer je Belimarkovi bio poznat kao ener-gian iako star ovek, i kao veliki i odani prija-"elj doma Obrenovia. Najzad, i kad je i to bilo predvieno, pukovnik Main istupi pred zaverenike sa jo jednim i GLoslednjim predlogom: "Moramo", ree on, "pomis-Liti i na mogunost naeg neuspeha. U tom slu-daju, ja vam predlaem povlaenje iz varoi ka Gopiderskom brdu. Na ovom brdu poboemo barjak i pozvati narod u revoluciju." Ovo bi usvojeno, a posle toga razioe se oni iz stana

Naumovievog !fve po dvojica u raznim pravcima. , Sutranji dan, 27. maj, proao je u izvoenju J evih onih priprema o kojima je dan ranije odlu,|no. Kako je bilo predvieno da se nabavi i " fpijum, koji se u vinu imao dati komandiru strae |1apetanu Panajotoviu i deurnom ordonans-ofi||riru, to se na sve strane preduze traenje. Ali JI to nije bilo lako. I tek posle dugog traenja, Kapetanu Duanu Gliiu poe za rukom da ga ;|bbavi u apoteci jednoga svoga prijatelja u Du;1nanovoj ulici. Tek 28-og poslepodne predade ga n poruniku Antiu, a ovaj ivhsoviu, koji na vorsku slubu bee ve stupio. A ova dva dana, 7. i 28, upotrebie oni jo i na to da svima Jesninima saopte odreene im dunosti, mesto as dolaska. Komandant estog puka potpukovnik Petar Mii Va jednim bataljonom, koji je logorovao na poljani ko od Karaorevog spomenika, imao je tano dva asa manje pet minuta biti pred Oficirskim Lomom, gde su, u isto vreme, imali stii oficiri odeljeni u pet grupa i razmeteni na pet raznih sta, pa stavlajui se na elo Miievog bata176 ljona krenuti treim korakom ka dvorskoj glavnoj kapiji, koju ima, pocggo opije komandira i oduzme mu kljueve, da otvori gardijski porunik Petar ivkovi. Sve je bilo predvieno na konac. Oruje opro-bano, sablje naotrene, satovi regulisani po asov-niku eleznike stanice. I tako se spustila no 28-og, tiha, vedra i vre-bajua. Pun Mesec osvetljavao je Beograd umoran od trzavica, nemiran od sramote, prenapet i premo-ren u oekivanju. U Dvoru, to vee, bila je veera kojoj su prisustvovali lanovi kraljevske vlade i porodica kraljiina. Posle veere koncerat muzike kraljeve garde, raspoloenje obino. A u pola noi gosti se razioe i kraljevski par ode na poinak koji e se krvavo prekinuti. U 1 as vladao je u kraljevoj kui duboki mir. No 28-29. maja Jo pre ponoi zaverenici, jedan po jedan, dooe na odreena mesta. I bezbrinim i nemarnim svojim dranjem, askajui o beznaajnim pitanjima, pretva-rajui se razdragani vinom i drugarskim duhovitim dosetkama, injahu oni sve da odstrane svaku sumnjivu opasku svojih drugova koji u zaveru nisu bili posve-eni, ali se tamo, i u njihovom drutvu, sluajno zatekoe. A od pet grupa samo jedna promeni svoje mesto. Kako se oko pola noi kafana isprazni, to "g oni to se skupie u "Takovu" preoe u "Bulevar". IV ovoj grupi jedan oficir padae u oi. Iako 1 toplo, on je na sebi imao mekinto, pa je na pitanja onih koji su se udili ta e u njemu, odgovarao da je grozniav, a zahvaljivao posluzi kad vdd je priskakala da mu pri skidanju i oblaenju , comogne, ne putajui nikoga da mu se priblii. ; Bio je to ininjerski porunik Milutin Lazare-vi iji su depovi bili puni dinamita. Odreen da njime rup dvorska vrata, nosio je on, pored I toi obina, i jedan veliki dinamitski metak koji I bee osobito teak. Ovaj poslednji namenjen je glav-noj gvozdenoj kapiji, a za sluaj da je gardijski porunik ivkovi ne stigne na vreme da otvori. Snaodeveni brzogoruim tapinom oni meci bili ;Su toliko dugaki da je eksplozija morala nastupiti tano pet sekunda od momenta kad se upale. Nekoliko

;dana pre toga, prenese on ovaj dinamit iz Nia, gde ga je dobio V minerskoj eti, a od njenog komanDira, ininjerskog porunika Mirka Rotovia, svoga ruga i lana organizacije. Zajedno sa artiljerijskim Kapetanom, zaverenikom Mihailom Ristiem - Uom, |irenesoe ga otud do Beograda u korpi kupea, a u jkundiru Lazarevievom, koji su uvali do ponoi jJedan, a od pola noi drugi. Od njega je 28-og maja, !; u kancelariji Glavnog generaltaba, ininjerski ;Iorunik Radisav Stanojlovi napravio metke spobne za paljenje, pa je, tom prilikom, obuio Lazaia u rukovanju sa njima. U jedan as posle pola noi, grupe, jedna za "Drugom, sjedinie se u prostorijama Oficirskog Doma. U bati njegovoj i unutra, zaverenici, u 12 178 ivom i veselom raspoloenju, zauzee stolove pa se izmeae sa onima koji o njihovoj nameri nisu ni sumnjali. I njihovo raspoloenje raslo je sve vie sa vremenom koJe se bliilo odsudnom asu. Pevalo se i muzika J"e svirala srpska kola i sev-dalinke, dok se onamo strasno pretresalo o ekspi-ru, a tamo pretvarali kao pijani oni koji nikad trezniji nisu bili. Usred takvog raspoloenja neko zahte kolo kraljice Drage. I to kolo, toliko omrznu-to, zaigrae oni sa razdraganou prema kojoj njihova odanost kraljici nikad ne bi dola u sumnju. ZauzimaJ"ui ponova stolove, odakle su posmatrali detektive to su povremeno navraali, nastavljali su oni svoje hune razgovore sa toliko vatre i besa da se inilo sad e se za gue pohvatati. I kao nikad dotle, ostavljajui Dom, agenti se vraahu Upravi sa toliko umirenosti da nije teko bilo poznati kako se razilaze sa uverenjem: da dinastija i reim, s njima zajedno, ako nikad dotle, a ono toga veera mogu biti idealno spokojni. Na ovome skupu koji ni po emu nije izgledao neobian i udnovat zbog oficira, bilo je i takvih KOJ"I O zaveri nita nisu znali. Ali, jedan za dru-gim, pomiljajui na sutranji zamor redovne slu-be, naputali su oni Dom i odlazili kuama, pa su do onog odreenog vremena za pokret svi iezli. I u Domu, posle toga, ostadoe samo zaverenici i dalje nesigurni jedan o drugom, jer sem nekolicine niko nije znao o ostalim lanovima organizacije. U toku ovakvog veselja, i s vremena na vreme, dva su oficira paljivo prilazila voama grupa. To su bili zaverenici Antonije Anti i Dimitri-J"evi, koji su im pristupali radi saoptenja: da J"e u Dvoru koncert zavren, da je kraljev autant Naumovi poslao svojoj kui za pelerinu, znak da odlaganja nee biti, da su odreeni zaverenici uli u kasarne i voj"nike izbudili, da je eneral-tabni pukovnik u penziji Aleksandar Main u prazninoj uniformi proao pored Doma i otiao u kasarnu sedmoga puka te da primi komandu nad trupama beogradskog garnizona, kao i da su poje-dina odeljenja, odreena da posednu potu, telegraf, Upravu grada Beograda, kue trojice ministara i 179 stan komandanta mesta pukovnika Dimitrija Niko-lia, ve otipgla na svoja mesta pod komandom za to odreenih zaverenika. U isto vreme kazae im oni i dunosti grupa koje su vodili, a od kojih prva ima da prodre u spavau sobu kraljevskoga para i ubistvo izvri, druga, pod vostvom Dimi-trijevievim, da sprei otpor deurnog ordonansa, trea da uhvati prvog autanta enerala Lazu Pe-trovia, etvrta da savlada andarmeriju i peta da pazi na prozore kraljevskih suprunika. Bilo je tano 1 as i 45 kad se kapetan Dra-gutin Dimitrijevi podigao sa svoga mesta i zapo-vedniki izgovorio dve rei, posle kojih svi raz-govori, pesma i svirka umukoe kao preseeni gromom ove odlune komande: "Gospodo, napred!" Tada kao jedan poskoie oni sa svojih mesta, spremni za polazak, da na mah zastanu zadrani energinim pokretom ruke porunika Antonija An-tia. Uzimajui au i podiui je iznad glave on izgovori ovo: "Drugovi, pre nego

se krenemo da izvrimo ovaj sveti zadatak, zakunimo se: da u sluaju neuspeha jedan drugog nikad izdati neemo, a uspemo li, da za sebe neemo traiti nikakve nagrade!" - "Zaklinjemo se!" glasio je odgovor za-verenika. Onda munjevito, jedan mimo drugog, poletee oni na ulicu. U tom trenutku, jedan jedini zaverenik napusti drugove. To je bio kapetan Dragoljub - Jaa Jeremi, koji se izgovori slabim nervima, odvoji se i ode kui. Tano u to vreme bataljon estoga puka, pod komandom potpukovnika Petra Miia morao je biti pred Oficirskim domom, odakle se na njegovom elu imalo krenuti Dvoru. Osvetljena kao na danu ulica se lepo videla sve do "Slavije", ali od ba-taljona nije bilo ni traga. Muan utisak, proizve-den ovim, ublai, meutim, i odmah zatim pojava druge trupe iji se takt, jeziv u nonoj tiini, zau od kasarne sedmoga puka. Malo iza ovoga na-ie eta kraljeve garde pod komandom kapetana LJube Kostia, kome je, za svaki sluaj i sa nare-enjem da ga ubije ako se pokoleba, pridodat jedan oficir, poznat sa svoje odlunosti, potporunik 12 180 Josif Kosti. Kad ova eta naie pokraj Doma, kapetan Dimitrijevi doviknu njenom komandiru da je zaustavi. Ali ovaj ne poslua. I dok je trupa skretala iz Resavske ulice u Kralj-Milanovu, on trei zadihan prie Dimitrijeviu: "Gde ti je esti puk?" - pa se uhvati za glavu. Pa dokle je ovaj utao, razmiljajui o neem, on ponova oajno jeknu: "Apise, Apise, to upropasti mene i moje dete?" Ne odgovarajui ni rei, kapetan Di-mitrijevi okrete se ustro, i brzo pristupajui onima to su nestrpljivo ekali njegovo nareenje, povika: "Gospodo, treim korakom napred!" Sa priljubljenim sabljama uz telo po propisu za trei korak, zaverenici pojurie za njim i pe-akim majorom Lukom Lazareviem, jednim od najomiljenijih starijih oficira srpske vojske i marcijalnim vojnikom, potomkom popa Luke Laza-revia. I jurei tako obema stranama ulica, a kroz guste oblake prapne koju su podizali i-stai varoi, sustigoe oni ubrzo elo gardijske ete pa ga i pretekoe, praeni svejednako zapa-njenim pogledima onih dremljivih ljudi to, na-slonjeni na velike metle, stajahu kao jedini svedoci ove u noi neobine trke. Ovu etu sustigoe oni na mestu odakle se skree ka andar-kapiji i dok je eta produavala pravo k njoj oni se, sve jurei, uputie drugoj gvozdenoj kapiji Dvora. Straari prve gvozdene, pored kojih proletee, pozdravie oficire ukoenim stavom i kao kipovi ostae na svojim mestima. Ali, u onom tranju, po-vorka se i suvie izdui. I dokle najbri sti-goe do glavne kapije, poslednji su tek prolazili "London". Oni prvi, pozdravljeni i ovde od zapa-njenih straara, navalie smesta na zatvorenu ka-piju, ije ipke i gvozdene poluge drmahu, tresui ih svom snagom. I ovim treskom uzbunie itava jata avki, probuena njime na granama visokih ke-stenova s jedne i druge strane ulice. Ova iznenadna i burna graja uskomeanih ptica zagrozi ozbiljno uzbunu dvorske strae; u isti mah i mnogo veu opasnost kolebanja u redovima one preterano otegnute kolone koja se, povuena samo jednim, u asu mogla sruiti onim uskim "Devojakim" soka181 j! etom i tamo rasprtati. I tu, sjurivi se do zaelja kolone, sa revolverom i uzvikom: "Na svoja I mesta", Agsu poe za rukom da je zaas prikupi, ;" priljubivi je kapiji. U isto vreme jurio je gardijski porunik ivkovi ovoj kapiji da je otvori. U trenutku projurio je on esplanadu i naao se pred njom. Ali je j ruka, u kojoj se tresao veliki sveanj kljueva, uzalud pokuavala da je otkljua. Pratei ga u onom na" poru i bacajui poglede tamo odakle je svakog asa mogla izletiti straa i otvoriti vatru, njima se inilo da ono baratanje oko brava i skidanje pre-

I aga traje beskonano dugo. Zato jedan od najnestrp! ljivijih, potporunik Radoje Jankovi, ljutito dobaci ivkoviu: "Otvaraj! ta si se ueprtJO?!" Onda ivkovi, grei se, uini jo jedan napor i otkljua. A kad, pod njihovim snanim priV Tiskom, pade i poslednja preaga, vrata poletee, kripei i odbacujui ivkovia koji se povede. im su, posle nekoliko koraaja, stigli u visinu rtaroga dvora, kapetan Dimitrijevi dade rukom znak da zastanu; onda apatom komandova: "Gospoda oficiri odreeni za enerala Lazu na svoje mesto!" I kad odreeni brzo produie u pravcu kance; JJarije prvog autanta, gde se nalazio i njegov stan, " ostali za njim okrenue desno ka glavnom ulazu j kraljeve kue. Tada, a kroz zatvorena staklena vrata Elavnoga ulaza, ugledae oni dve siluete straara peake garde. Kapetan Dimitrijevi, snano drmajui kvaku, pretei zapovedi straarima da ih ! otvore. I kad ovi posluae, bez pogovora, on, dstavljajui drugima da ih razoruaju, praen po,: runikom Mladenom Milivojeviem, pojuri pravo V sobu deurnog ordonansa. " Deurni ove noi bio je artiljerijski kapetan Jovan Miljkovi, zet predsednika vlade generala Cincar-Markovia, oficir to je, odbijajui onako ; vdluno da stupi u organizaciju i odgovarajui da e braniti kralja, u isto vreme odrao obeanje koje bee dao da nee ni izdati poverenu mu tajnu o zaveri. I ne znajui ta se sprema ove noi, vratio se on toga dana sa svoga puta iz unu182 tranjosti, pa se javio na dunost dvorske slube iako rok odsustva jo nije bio ispunjen. Zahva-ljujui se na panji kraljevoj toga istog dana po-podne, primajui dunost i kad mu je kralj rekao da, s obzirom na oekivani poroaj ene jo u toku ove noi, moe izostati sa slube, utoliko pre to mu ni odsustvo jo nije isteklo, odgovorio se on prisustvom spremnih lekara uz porodilju i nadom u Boga da e se sve dobro i bez njegovog prisustva svriti. Da pre svega drugog sauva njega od pogibije i savlada ga u otporu ako pokua, kapetan Dimi-trijevi uputi se pravo njegovoj sobi. I dobro upoznat sa rasporedom odaje, uavi, on pojuri njegovoj postelji. On snano obgrli Miljkovia i prigueno umirivae ga i preklinjae da se ne protivi: "Jovo", govorio mu je, "ja sam, Dragutin, budi pametan, budi miran, ne gini ludo." Ali se Miljkovi prenu, brzo shvati poloaj, i otimajui se estoko, munjevito istre desnu ruku. Onda pokua da je zavue pod uzglavlje i da se doepa revolvera. A utom, da sauva Dimitrijevia, za koga mu se uini da je u opasnosti, jedan zaverenik, potporunik Borivoje Jovanovi, ne dvoumei se, opali i, pogodivi prvim metkom u glavu Miljkovia, ubi ga na mestu. U istom trenutku, probuen ovim guanjem i pucnjavom, a iz svoje postelje do samih vrata, odskoi potpukovnik Naumovi i usprav-ljen, u spavaoj koulji i nasred sobe, zasta une-zveren. Naiavi ba utom, zaverenik Mili Si-meunovi, ne znajui nita o Naumoviu, opali tada dvaput, ne obzirui se na njegov uzvik "ne mene", pa se Naumovi, ije oi blesnue u mraku kao dve eravice, smrtno pogoen, srui na patos. Zaverenik, potporunik Mili Simeunovi, sa slubom u Pirotu, stie toga dana u Beograd, upuen od strane pukovnika zaverenika Damnjana Popovia da se tano obavesti o danu izvrenja dela. Jer kako je utvren datum bio 29. maj, njemu, iz-javio je Popovi docnije, nije jasno bilo odnosi li se on na no 2829. ili na no 2930, zato je obave-tenje i traio. Ali kako je dockan bilo da se po ovom traenju pukovnika Popovia postupi, to je 183 potporunik Simeunovi zadran da te noi sa

I ostalima uestvuje u izvrenju dela. Nikome toga " dana i ne pade na um da ga obavesti o tome da je J i potpukovnik Naumovi, autant kraljev, stupio I u organizaciju. A i sam potpukovnik Naumovi I zahtevao je da ovo njegovo prilaenje ostane u naj, veoj tajnosti za sve one koji nisu prisustvovali " sastanku u njegovom vinogradu. Te noi trebao je on da saeka zaverenike na ulazu kue, i da ih , odvede u spavau sobu kraljevskoga para, poto su se kljuevi ove nalazili kod njega. Ali ne mogui j da opije i uspava Miljkovia, kako je bilo predvieno, on se morao svui da legne i na taj nain otkloni sumnju sa sebe. Tako je i zaspao. Zabunu od ovoga presee Apis uzvikom: Kljue-ve! I kad ove, posle urnog i uzaludnog traenja, s ne pronaoe ni pod uzglavljem, ni u postelji, pa V ni u odelu Naumovievom, on opomenu porunika Lazarevia da je vreme za dinamit. On mu pomoe J; da metak privee za bravu vrata arapskog salona I pred spavaom sobom, u krajnjem delu kue, i kad ovo bi gotovo, skloni se on za jedan od uglova vestibila. Tada Lazarevi potpali tapin, pa uve-rivi se da gori, povue se za njim. A nekoliko sekunada iza toga strana eksplozija prolomi se i kraljevska kua, zaljuljana iz temelja, osta u pot-punom mraku. U isto vreme silna parad maltera i stakla pokrie zamraeni vestibil. I prepreka je savladana: pred njima razmrskana dvokrilna vrata j zjapila su irom otvorena. I samo upaljene teke draperije treptavo osvetlie uveni arapski salon, drazan, preneraen i kraljevski otmen. U ovom meuvremenu, i dok je grmljavina eksplozije ljuljala temelje kraljevskoga stana, na onom I straarskom mestu u suterenu jedan od gardista ubesno potra uz basamake da se uveri ta se onamo ; desilo, pa ugledavi povue se jo bre natrag. J; Za njim, verujui tvrdo da je kralj koji bei, sjurio se Apis. I jurei srui se on niz stepenice, do! ekan ubrzanom paljbom gardista. Ali ovo niko ne primeti. Iz arapskog salona, ne obzirui se na poar koji se irio, zaverenici pokuljae u spavau 184 sobu. Ali ona, gde svi verovahu da se kraljevski par nalazi, bee prazna. Na podu, jo topao, trag neposrednog bekstva, leao je samo pokriva svilen i uguvan. Iz ove sobe, sjurie se oni u odaju do ne, pa dalje i redom, pretresajui uzalud svaki kuti oba krila zgrade, pucajui u goblene i zlatom uokvirene slike za koje posumnjae da maskiraju tajno sklonite, silazei u suteren i ponova ustravajui da pre-trauju mesta koja su, po nekoliko puta, najmarljivije ispitali. Tada oni to se povratie natrag u spavau sobu, nastae da pronau ma ta to bi im u traganju za kraljevskim suprunicima ilo naruku. Ali nikakvog znaka i nikakve stvari ne mogoe ugle-dati. itan pred opavanje, otvoren na strani osamde setoj, na nonom stolu kraljiinom, francuski ro-man 1l Tgazop, nije govorio nita. I ba u tom asu, i kad neko primeti udnu sluajnost njegova naslova, spolja, kao straan pljusak, dopree do njih brzi i uzbunjeni pucnji puanih metaka. I tada re "izdaja" munjevito prelete od usta do usta. U isti mah neko primeti da je, sa prozora okrenutog ulici, zauo jasno vapaj kraljiin ili glas kraljev: U po-mo, u pomo! Ali dok jedni pojurie u zaklone da se brane, a drugi, okupljeni oko rukovaoca dinamita, ekahu da zajedno umru, ona paljba, kao po komandi, presta. To su bili straari unutranje strae, to, pri-brani najednom, otvorie brzu puanu vatru. Meu njima podnarednik konjike garde Velimir Miloje-vi, sa uzvikom "napred za oficirske paletuke", polete prvi, ali pade levo od vrata spavae sobe, pogoen oa vie revolverskih metaka. A u dvoritu. komandir strae, uspavan opijumom, kapetan Pana-jotovi, probuen, pokua napad straom

koju pri kupi, da i sam padne, ranjen zajedno sa zaverenikom Mladenom Milojeviem. U isto vreme andarmi kvarta terazijskog pokuae otpor koji ubrzo bi savladan. Onako uzbunjenu dvorsku strau uspe da umiri ona ista eta kraljeve garde koju je vodio kapetan Kos ti, a kome otvorie andarm-kapiju tek onda kad je izjavio da dolazi u pomo kralju. A malo zatim 185 dristie i bataljon estoga puka sa potpukovnikom Petrom Miiem. U odreeni as za polazak potpu-kovnik Mii oklevao je neko vreme. On se krenuo tek onda, kad jedan od njegovih komandira, porunik Marinkovi, pogledavi u sat i uverivi se da je vreme, sam i na svoju ruku povede svoju etu, rekavi svome drugu poruniku iki Boreviu: "Ja pola-aim, a ti poi za mnom; Ne htedne li 101va dukela za vama, ubij i povedi bataljon." I tako pojava ovog bataljona potpuno umiri strau koja, i ne protivei se dalje, poloi oruje. }| Za ovim bataljonom stigao j"e i VII puk majora Milivoja Anelkovia, zajedno sa pukovnikom Alek-sandrom Mainom, glavnim komandantom zavereni:,rp: trupa, a za njim i konjiki puk pod komandom dapetana Grujia. I im stigoe, ove trupe pose| doe Dvor sa svih strana, u nameri da se brane od ""sandarmerije koja je bila jaka i odana reimu. | Tek u to vreme setie se oni prvog autanta, koji se J"O uvek nalazio u svome stanu maralata, u jjednoj od sporednih zgrada dvorskoga dvorita, uvan :"skd grupe odreenih zaverenika. Tada uputie poru-rika Stanoja Ristia da ga, poto dinamitom raz-bnje vrata, uhvati i dovede. Pronaen i priveden, JBeneral pod zakletvom izjavi da ne moe znati o j|ome gde se kraljevski par sakrio. Praen nekolici-|"om zaverenika on poe ipak iz odaje u odaju, ija JJiasivna vrata razbijahu dinamitom, da ih trai. Ali vreme promicae, i ovo uzaludno traenje iza-za nov, oajan apat od usta do usta, a o moguem ,Vekstvu kraljevog para nepoznatim lagumima koji ;|Kde u rusko poslanstvo. " Svitalo je i sa svitanjem raslo je oajanje, kad polj-baterija kapetana Ristia, sa im i vodnikom uanom Optrkiem, stie na onaj prostor izmeu zve i druge gvozdene kapije. Ba utom, Antoniju taiu sinu jedna odluka. On hitro poskoi na jedan od prozora spavae sobe i ugledavi bateriju daovika iz sveg glasa: pucaj! rui! Tada jedan od zaverenika odreenih da paze na prozore ove sobe, Iorunik Petar Proti, kome se uini kralj u gardijskoj uniformi, naniani. U isti mah zau se zapovest komandira baterije: "Paljba napred! Bate186 rija stoj! Karteom puni!" I tu, svojim sluajnim prisustvom, pukovnik Main, u poelednjem trenutku, munjevitom prisebnou obustavi zapovest. U isto vreme Proti upozna Antia i ne okide. Onda, i posle one zabune koju otkloni, Main pozva zaverenike da se skupe u dvorite i tamo po-savetuju o daljem radu. Pa u onoj jutarnjoj sveini dvorskoga parka osetie oni brzo nov priliv pri-sebnosti. Odluie smesta da se dovede Geni i primi vlast unutranjih poslova. Kako su pota i telegraf bili u njihovim rukama, to mu odredie da odmah primi ministarstvo unutranjih dela i u svemu postupa tako kao da su kralj i kraljica uistini pobijeni. Za to vreme nastavie oni da za njima energino tragaju i po svaku cenu pronau ih, poto bi inae graanski rat bio neizbean. Druga odluka koju usvojie bila je: da se eneralu Petroviu, prvom kraljevom autantu, ostavi rok od 10 minuta u kome da kralja otkrije, u protivnom da se ubije. Pa se ponova razmilee po isprevrta-nim odajama Dvora. Ovu zadnju odluku eneral saslua mirno, izjav-ljujui da ne poznaje nikakvih odaja, pa ni tajnih, pored onih koje su ispitane. On ipak poe za njima. I prolazei mesta koja su toliko puta pretraili, stigoe oni ponova u spavau sobu. Opomenut ovde na vreme koje prolazi, priseban svakim nervom, ene-ral je

mirno ekao poslednju sekundu roka koji se bliio, kad se iznenada, jednome od njegovih prati-laca, potporuniku Velimiru Vemiu, uini: da je na tapeciranom zidu sobe primetio neto kao sasvim malo udubljenje za uturanje kljua. Iznenaen, on po-vika: "Evo otvora, evo nekakve pukotine!" A eneral, oito uznemiren: "Tu nema nita, moemo dalje!" Ali bledilo eneralova lica odade jasno oprav-danost Vemieve sumnje. On prie, zagleda bolje, i: neprimetni zarez okvira vrata ocrta se sasvim jasno. Ba utom, dva zaverenika, kapetan Ilija Radivo-jevi i Mihailo Risti stupie u sobu. Ugledavi ih, Vemi uzviknu: "Sikiru! Evo vrata!" Ali eneral zamoli: "Nemojte!" ree on. "Ja u ih zvati." Zatim glasno: "Velianstvo! Velianstvo!" Ali niko ne odgovori. 187 Onda kapetan Radivojevi lupi u vrata i pro-muklo povika: "Otvaraj!" A eneral ponova: "Velianstvo!" Zatim posle " male poivke: "Ja sam, va Laza. Otvorite vaim \ oficirima!" S Neuzbuen, obian glas kralja Aleksandra upita: , u,Mogu li raunati na zakletvu mojih oficira!?" - Ne, nikako! - glasio je Vemiev odgovor. !:,|" - Moete! - odgovori zaverenik Petar Marko|vi, koji u tom trenutku stupi u sobu. ;"."."". Onda se tanka vrata kraljiinog budoara raskri! lie i dve, grevito sljubljene, kao slivene u jedno, Tele senke blesnue u mraku kao aveti. U isti mah, jJtrelovito uperene cevi zaplamtee vatrenim sno-povima: prvi Risti, onda Vemi, za njima Radi-ojevi. Kralj, mrtav od irvog metka, pade prvi. Za njim, oajno titei ga telom, srui se i kraljica. ?Ona, i posle desetog, jo davae znake ivota. Bilo je tano tri asa i pedeset minuta... Kraljevom autantu, im je pronaen i poveden da jnm po cenu ivota pokae tajno sklonite kraljevJ;koga para, zaverenici oduzee revolver otkriven ,dg. njegovom stolu. Ali on je imao drugi, koga je uspeo }ja skloni u zadnji dep akira. Sa ovim, kad vide da \ sve izgubljeno i posle prvih hitaca ispaljenih na "JKralja, potee on da ubije Ristia. Risti oseti i, !1|mahinalnim jednim pokretom lakta, odbi u stranu Juku eneralovu. Namenjen tako njemu metak promai, ali onaj namenjen od njega bee smrtonosan i Ceneral pade, pogoen u glavu. ", Sve ovo dogodi se u magnovenju, i sazna se munjefpto brzo po svima odajama uzbunjene kue, u kojoj :|e, i pred kojom takoe, strepnja od svanua porasla "1Do vrhunca. I u asu, kao poraeni sreom, sinulom [nenadno usred oajne i oekivane mogunosti najvee jresree, stekoe se zaverenici na krvavoj sceni \ dela, obneznanjeni i mahniti od radosti sada potjpunog uspeha. Oko uzbunjene kue tre su, u napetoj nedoumici, Grekivale rezultat ili rasplet ma kakav, kad naj-|pre zaue burno klicanje, a za ovim neiji glas koji je, kroz otvoreni prozor sobe na levom krilu 188 zgrade, objavljivao razgovetno i silno: da "nema vie tiranina". Zatim, a na istom onom prozoru krajnje sobe, ugledae: gde dva mlaa oficira, naj-pre jedno, pa onda drugo, izbacuju u dvorpte dva krvava i gola tela kraljevskih suprunika. I tek tada shvatie one zato su tu i kakvu ulogu vre ... Dok se ovo dogaalo unutra, oficiri, odreeni da uvaju ministre, primie novo nareenje, a na osnovu odluke donesene na sastanku u dvorskom dvo-ritu i potpisane od Maina. To nareenje bilo je kratko i glasilo je: da oe

predsednik vlade general Cincar-Markovi, ministar vojni general Milovan Pavlovi i ministar unutranjih dela Velimir Todorovi imaju smesta lobiti; da se komandant di-vizije pukovnik Dimitrije Nikoli strogo uva u svojoj kui do daljeg nareenja i da kraljiinu brau, Nikolu i Nikodija Lunjevice, postigne ista sudbina kao i trojicu ministara. Pred stanom kraljiine brae, kuom u kojoj je kraljica stanovala pre udaje, u Krunskoj ulici, po-stavljena je straa od nekoliko ljudi sa zadatkom da ne dopusti njihov izlazak. U sluaju nasilnog po-kuaja, ona je imala dunost da ih pohvata i razo-ruane sprovede u Komandu mesta, gde ih je treoala zadrati do dalje naredbe. Tek posle onog sastanka u dvorskom dvoritu upuen je hitno jedan od zave-renika, potporunik Dimitrije Pavlovi, a sa nared-bom da ih lino u Komandu dovede. U trenutku kad se potporunik Pavlovi pribli-avao kui njihovoj, kraljiina su braa iz nje izlazila, pa se, zadrana od strae, zaustavila na uglu Krunske i Resavske ulice. Sa njima zajedno, u njihovoj pratnji, nalazio se i njihov roak, pea-dijski potpukovnik Ivan Pavlovi, jedan pitom i vrlo ispravan oficir. Pristupivi im, potporu-nik Pavlovi najpre zatrai da mu poloe oruje, revolvere koje su obojica drali u rukama. I kad oni posluae, pozva ih on da pou za njim. Posluni u svemu, braa su ila mirno, praeni svojim roakom i sluajui pucnjavu koja se razle-gala na raznim pravcima varoi. Tek u neposrednoj blizini Mesne komande jedan od brae usudi se da ugta Pavlovia: da li bi bio dobar da im kae 189 ;ta je sa kraljem i njihovom sestrom. Ali on im ne }odgovori i sprovede ih u jednu od soba Komandinih ;gjde im, na njihov zahtev, bi doputeno da pue. A malo zatim izvedoe ih u dvorite gde ih vojnidi, pod komandom potporunika Vojislava Tankosia, poubijae. Nareenje o ubistvu ministara izvrili su kapepan Svetozar Radakovi i porunik Milan Marinkovi. Radakovi ubi predsednika vlade enerala ; Dincar-Markovia na pragu njegove kue u Resavekoj ulipi, a Marinkovi ministra vojnog enerala Pavlovia, u njegovom stanu na "Cvetnom trgu", na gornjem spratu Doma za ulepavanje Vraara. Ovaj isti oficir ode potom u stan ministra unutranjih dela Velimira Todorovia, preko od "Londona", na ; koga ispali nekoliko revolverskih metaka, pa dre|i da je ministar mrtav ostavi ga u krvi. Ali Todorovi nije bio mrtav i docnije ove rane je preboleo. Sve ovo uinio je Marinkovi na svoju ruku, iako 6a to nije bio oznaen, ve druga dvojica, ininjerski kapetan Mihailo Josipovi za Pavlovia i arti,;1Berijski kapetan Lazar Trpkovi za Todorovia. |ali se oni njemu uinie nedovoljno odluni. 1, Kod pukovnika Dimitrija Nikolia, komandanta Dunavske divizije, odredie artiljerijskog porunika LJubu Vulovia.1 Pukovnik Nikoli stanovao ,Je u Kralj-Milutinovoj ulici 69. Ovaj stan imao je "|"zadi batu sa jednim uskim prolazom koji je zo na onaj iroki trg pred "Slavijom". Ne znai za to, Vulovi, osiguravi prednji deo zgrade, uca na prozor, zahtevajui da se komandant diviaje pojavi na njemu. Podozrevajui opasnost, Nikose brzo obue i pripasa revolver, pa, ne govojrei npta svojima koji ostae da se i dalje sa ofiirom objanjavaju, poto preskoi batensku ogra"Du, doepa se ulice. I ovde, opazivi jedan fijaker

koji se lagano sputa [iz] varoi, zaustavi ga, sede u njega, i zapovedi koijau da ga, to je mogue bre, vozi u banjiki logor gde su mu se trupe nala[ile. No malo posle, i kad mu se uini da kola od1 Osuen u solunskom procesu i streljan sa Malobabiem ;I Apisom. 190 miu vrlo sporo, on odlui da sie kod "Topovskih upa". U "Topovskim upama", na samom putu za Banjicu, nalazio se smeten jedan od diviziona poljske artiljerije u sastavu njegove divizije. Dozvav-i deurnog oficira pukovnik mu brzo naredi uz-bunu diviziona koji da se odmah, u ratnoj spremi i sa ubojnom municijom, krene u banjiki logor gde se nalazio i osmi puk peadije. I dok se divizion urno budio, oblaio, oruao i spremao, on pojaha konja, pa sa jednim ordonansom galopom pojuri Ba-njici. Onda i tamo, i"m je u logor stigao, naredi uzbunu osmog puka, koji za najkrae vreme bi postro-jen oekujui njegove dalje zapovesti, pa preduze da ovo isto nareenje izda osamnaestom puku koji se nalazio u Topideru. Ali je ovaj puk ve bio u ru-kama zaverenika, koji svoje komandante behu inter-nirali, pa i sam oekivae dalje nareenje za pokret. Komandu nad njim do njegove upotrebe nije ni dolo bee preuzeo kapetan Tihomir Komnenovi. Za to vreme i dok je divizijar jurio banjikom logoru, Vulovi je, ekajui ga uzalud na prozoru, odluio da silom prodre unutra. Ali kaD to uini i kad ga ne pronae, i posle najbriljivijeg pretresa svih odaja, sporednih zgrada i dvorita, on brzo obavesti svoje drugove koji to saoptie novopostav-ljenom komandantu Dunavske divizije eneralu Sola-reviu. Solarevi pozva Nikolia na telefon pa mu ree o smrti kraljevoj i da je on jo noas primio komandu njegove divizije, molei ga da to, bez pro-tivljenja, primi k znanju. Ali Nikoli izjavi da mu nije mogue osloniti se na takvo saoptenje, pa zahte da mu se to pre uputi jedan od komandanata brigada, peadijski potpukovnik LJuba Mili, na iju bi se re, moda, i mogao osloniti. Solarevi pozva Milia pa mu preporui: da pukovnika Nikolia svakako skloni na poputanje, i o tome ta bude uradio da ga hitno izvesti. Tada Mili, praen jednim od mlaih zaverenika, kapetanom Milanom F. Petroviem, krenu, u jednim dvorskim kolima, na Banjicu. Kad sve jurei sti-goe do "Slavije", zaue oni da ih neko glasno poziva, pa ugledae peadijskog porunika Milana Gagovia kako im se brzim koracima pribliuje. 191 Ovaj oficir snanoga stasa, omiljen i poznat sa vr-stine karaktera, zaudr nije bio upoznat ea zaverom. To jutro, probuen pucnjavom, ustao je naglo i spremio se da izae kako bi u varoi saznao u emu je stvar. Ugledavi u dvorskim kolima svoga nntimnog druga kapetana Petrovia, zamoli on da se zaustave. Pa kad mu, u nekoliko rei, potvrdie to je ve i sam slutio, zameri on i onjemu i ostalim drugovima to ga ne posvetie u ono za-ta bi se i on kao i oni rtvovao. Zatim umoli da ga s njima prime, ako bi im njegova pomo ustre-bala. Tako sede i on s njima, pa posle kratkog vre-mena vonje stigoe u banjiki logor. Na onom egzerciritu pred drvenim barakama, gde su emetene kancelarije peakih jedinica, ekao je postrojen osmi puk, u svojoj strogoj pripravnosti, sa orujem sastavlenim u kupe i ofi-cirima na svojim mestima. Ordonansi su jurili amo-tamo, od jedinice do jedinice, i prenosili hit-, na nareenja, to ih je komandant divizije, okru-en svojim linim ordonansima, izdavao, stojei mirno u blizini ureenih trupa, kad su se dvorska | kola pojavila. im su stigli, trojica oficira hitro isko1ipe iz kola pa se uputie pravo divizijaru. Na" dred iao je potpukovnik Mili, za njim Petro1 i Gagovi, obojica sa revolverima. Spazivi I ih, pukovnik Nikoli jednim ustrim pokretom dade znak da zastanu, pa onda, istrgnuvi revolver, ree: "Potpukovnik napred, ostali stoj! Ali Ga-

rvi i Petrovi ne posluae i u isti mah re1volveri zaplamtie s obe strane. Gagovi, mrtav, |;pade prvi, a za njim divizijar teko ranjen na pet esta i Petrovi smrtno pogoen oko srca. Tada JLili, jedini nepogoen, preuze 1somandu nad trupama, pa ih, saoptivi im o smrti kraljevoj i j""raljiinoj, pozva na bezuslovnu pokoreost novoAenovanom komandantu divizije eneralu LeoniDU Solareviu. ; Malo posle, a u ona ista kola, vojnici smestie njenog divizijara zajedno sa kapetanom Petrovi-Vem, pa ih obojicu prenee u bolnicu, u kojoj se ve nalazio Apis, koga drugovi malo pre svrenog j 192 dela pronaoe u suterenu Dvora, a na onom istom mestu gde je ostao ranjen, sa revolverom u ruci, i u krvavom ropcu od tri rane od kojih se jedna na-lazila povrh samoga srca i spleta krviih ila. U isto vreme i u istu ovu sobu doneeoe i pea-dijskog majora Milosava ivkovia, oficira koji pokua da se ubije im je saznao o pogibiji kra-ljevoj, sumnjajui da se moe pronai njegovo pismo upueio ministru vojnom, a u kome mu on otkrivae zaveru za koju je saznao. Ovo je pismo zaista i pronaeno sutradan i, neotvoreno, u mundiru ene-ralovom, koji ga je primio oiog momenta kad je na dvorski koncert, za koji se malo bio zadocnio, po-lazio. Major ivkovi i kapetan Petrovi umrli su od zadobivenih rana. A u to vreme, i dok su dvorska kola sa banji-kim ranjenicima urila bolnici na Vraaru, u koju su ve druga, sa velikom panjom unosila te-ko ranjevog Apisa, varo je, kao po komandi, kao jedan ovek, kao posle kakvog stranog zemljotresa, sva bila na nogama, sva u jednom jedinom izrazu one neiskazane radoznalosti da sazna: ta se to desilo noas u fatalnoj kui veito fatalnih Obre-novia! Pisac ovih redova zaista se ni mogao nije na-dati: da e dve decenije docnije, i u svome delu o Majskom prevratu, imati prilike da pored drugih, sabranih od svih vanijih uesnika, priloi i svo-ju sopstvenu svedodbu oevica. Cele ove noi, za-jedno sa dvojicom svojih drugova, proveo je on na ulici, obaveten uoi dana o onome to e se pre-ko noi odigrati. A to je teklo ovako:2 Nonim vozom, koji je u Beograd stigao izjutra 28. maja, zajedno sa nekolicinom oficira iz raznih garnizona unutranjosti, bee doputovao i moj bli-ski roak peadijski potporunik T. Mijukovi, vodnik u X pead. puku "Takovskom", koji je gar-nizonovao u Gornjem Milanovcu. Na sastanku naem 2 Sa neznatnim izmenama u stilu mi unosimo na ovome mestu i onaj neposredan opis svojih akih utisaka o noi 29. maja, a iz maturantskog rukopisa pisanog o raspustu kolskom jula 1903. godine. 193 toga jutra, a na moje pitanje otkud u Beogradu, odgo-, vori mi on da je doao na svadbu jednoga svoga 5 po klasi starijega druga. I zauzet povodom toga zamoli me, da nae vienje odloimo za etiri asa posle podne na "Terazijama". U oznaeno vreme sastali smo se oko kafane "Pa-riza", pa smo se odatle uputili "Kolarcu". Kad smo bili pred kuom trgovca Jovana Jovanovia, onda jedaoj od najveih zgrada u prestonici, ugle-!" dasmo da nam u susret idu braa kraljiina Nikola I; i Nikodije. Nikola, stariji brat kraljiin, bio je , u inu porunika konjike artiljerije, dok je Ni-kodije bio potporunik, takoe artiljerijski ofi-cir. Kad naioe pored nas, oba brata upravie ioglede na potporunika sa kojim sam iao, oeku-jui svakako njegov vojniki pozdrav. Ali ovaj i na moje nemalo iznenaenje, gledajui pravo u njih, proe i ne hajui. Braa, vrlo iznenaena, produ-sie, a nekoliko koraka posle toga jedan od njih |! okrete se kao da bi da zastane i povrati se, ali to ne uini. im odmakosmo, ja se obratih svome zetu: - ta je? - rekoh - ta to uini? ta e sad? - Ne boj se! - ree on smejui se.

- Kako ne boj se? ta si uradio? Sad si gotov! ," - Ne boj se kad ti kaem ponovi on. Ali sve vie ljut, ja navalih: ta ti je to trebalo? Kai mi ta ti je trebalo! - Trebalo mi je - odgovori on - da im poka-em preziranje. U ovakvom objanjenju mi stigosmo do "Kolarca", , J1de on zastade sa oitim izrazom da su mu moja pi-. tanja dosadila. J! - Sluaj - ree on najedanput - ja u ti ne-| pto kazati, ako mi tvrdo obea da sve do sutra \ 1aee izlaziti iz kue. ;, Ja mu odgovorih da sutra imam maturski ispit iz |atematike, da sam samo vienja radi s njim iza-Dnao, jer sam inae prinuen da ostanem kod kue i da radim. 13 194 - Dobro - ree on - kad je tako onda: doao sam da noas ubijemo kralja, i Lunjevice mi, sutra ee mogu nita. - Tako? Pa vi to pretite ravno dve godine. Veruj, ne veruj - ree on - ali idi kui. Ja obeah, a u isto vreme saletih ga pitanjima samo da bih otklonio sumnju i da bih se to bolje ubedio u ono to mi je poverio. Podsetih ga na jednu skoranju priliku, kad su ak i aci bili obaveteni, pa im je obeavano oruje iz donjo-gradskih magacina. U to vreme uveravalo se odluno da je jedan od voa omladine, Nedeljko Divac, u stalnoj vezi sa oficirima, i da se druga dvojica, Dimitrije Tucovi i LJubomir Jovanovi odbegli posle martovskih demonstracija, nalaze na sigur-nom mestu u Beogradu. Od svega ovoga nije bilo nita i naa sumnja bila je opravdana. Ali njemu nije bilo do razgovora n otprativi dme blizu kue, usput me nekoliko puta opomenu na re koju sam mu dao. Zamoli me, cored trga, da u sluaju njegove pogibije uverim nae ukuane kako nije mog-lo biti rei o njegovom neulasku u zaveru, u koju su ga uveli njegovi drugovi porunik Jovica Jovi-i i potporunik Radoje Lazi, pa se izljubismo i rastasmo. Ja sam stanovao u jednoj niskoj, naherenoj ku-ici pok. trgovca Dragomira Zdravkovia, u Fru-kogorskoj ulici br. 12 na "Malim basamacima", gde sam, posle ruka, ostavio dva kolska druga: Boidara Miletia, sina Jovice Miletia, pukov-nika i pomonika komandanta celokupne andar-merije, i Nikolu Hronjeka, sina Josifa Hronjeka, knjigovoe, sa kojima sam se predano i vredno spre-mao za maturski ispit, koji je poinjao sutradan dvadeset devetog maja. Ja zatekoh svoje drugove udu-bljene u logaritamske tablice, sa kojima se moralo baktati za sutranji ispit iz matematike koji je bio prvi. Malo nameten, vaan i gord to sam "posveen u zaveru" i tako, sa izrazom preziranja za napore koje ine, ja sam ih posmatrao u njihovim mukama da se nau usred one mnoine bezbrojnih cifara kojima su ispunjene strane jedne za mene najmrskije knjige. Ali kako nisam imao kud i ja se 195 j, pridruih njima da zajedno piljimo u cifre koje sam mrzeo. Pa poto je trebalo "prei i savladati " jo puno stvari", to nismo ni izlazili u varo, cego smo poveerali na brzu ruku, pa smo posle veere nastavili da radimo, znojei se tako i oko tota sve do pola noi. Za sve to vreme ja mogu rei da se nita onim radom nisam koristio, jer |: sam svaki as uobraavao kao da ujem straan hresak na ulici i od svakih kola, to su prola-zila Karaorevo1m ulicom, mislio sam da je bar grmljavina topovskih kara ili topova. ; J Ali tano u pola noi ustao sam i rekao: "!.- Goscodo, dosta! ,; I kad su me oni, reeni da rade do svanua, jzaueno pogledali, ja sam opet ponovio: \p - Dosta, kaem vam! Prekinite rad! Nema ispi-ta! Nee biti ispita! |, I, uzbuen, ispriah im tada sve to sam uo. ;;!.! Ali onako kao ja pred svojim zetom, ponaahu e i moji drugovi preda mnom. Obojica izrazie |svoju najveu sumnju. Mileti, sin pomonika ko-Mandanta celokupne andarlerije, nije mogao do-ustiti da ja o tome neto znam, a on da nita ne

aa, a Hronjek utljiv i sumnjalo po prirodi, ne Cgovori ni rei i nastavi da radi. Ipak prihvatie oni moj predlog da izaemo na |ricu. "". Bilo je vidno od meseca koji se probijao i po-avljivao kroz rastreenu vunu od oblaka. Ulice bile potpuno puste, tako da ne sretosmo ni jednog ?dinog prolaznika od Varo kapije, odakle smo oli, pa sve do "Ruskog cara", do koga smo doli Zlicom Kneza Mihaila. Kad smo naili kod "Ruskog 1ra", mi povirismo kroz jedan prozor na kome su aajvese bile razmaknute. I tu, za jediim od velikih ||tolova za kojim je sedelo povee drutvo veinom graana, ugledasmo kraljevog ordonans-oficira ko-"ikog majora Branislava Lontkijevia. Ovo bez"Jrino drutvo, usred koga mirno sedi i pije jedan Kraljev ordovans-oficir, rashladi ponova moje dru-Gove, koji prekoravajui me primetie kako gubimo najdragocenije vreme koje smo mogli upotrebiti za epremanje. Pa ipak produismo "Bulevaru". hz 196 Pred ovim dobro poznatim nonim lokalom, uvek punim stranih pevaica i baletkinja, vladala je ve-lika ivost. Ba u asu kad smo nailazili, jednom od koijaa, koji su tu oekivali goste, neko je razbio glavu. Mi se progurasmo da ga vidimo, i videsmo ga svog u krvi. A dok je psovka pratala, prisutni mahali rukama i svi govorili uglas, noni stra-ar vukao se sasvim lagano otud od Skadarlije da stvar preuzme "u ime zakona". Kasirka, mlada, puna, okruglih kukova, stajala je na ulazu i pro-muklim glasom pozivala prisutne da zadre krivca koji se udaljavao. Onda se okrete, pojuri natrag u kafanu, pa se otud vrati sa belim aravom u ruci, sa kojim prie da zavee razbijenu lobanju koijaa. Jedan ovek spusti ruku na njen kuk. - Diko - ree joj on - je l" to zbog tebe ginu ljudi? - Odlazi, - odgovori ona gurajui njegovu ruku - svi ste vi kukavice! Niko ne brani oveka! A ranjeni tek tada i kad ugleda straara pro-govori: Platie mi! aliu se samom kralju! Zatim drugi koija skoi na bok, i kad ostali smestie ranjenog druga na zadnje sedite, oinu konja i odjuri, ne obzirui se nimalo na uzvike straara da stane. Kad se scena, koja nas je zanimala, tako svri, mi se uputismo Dvoru. Stigav do Hilendarske ulice, okrenusmo ulicom Kondinom. U ovoj ulici, u jednoj oniskoj kuici, stanovao je jedan od naih drugova. Mi povirismo na prozor pa ga ugledasmo gde kaplje nad istom onom knjigom koju smo s gnuanjem osta-vili. Mi uknusmo na njegov prozor, ali se on pre-pade, dunu u sveu i, najedanput, nestade obavijen najcrnjim mrakom. Smejui se, mi krenusmo dalje, kad samo posle nekoliko koraka zausmo strahovit tresak. Kad smo zastali i kad onaj tresak prestade, ja, sav pretrnuo, upitah svoje drugove da li mi sad veRUJUTo su roletne! - odgovori Hronjek, ali drhtavim glasom. ,197 Naslonjeni uz jednu kuu mi ostasmo neko vreme u napregnutom oekivanju, kad ponova zausmo i drugi n trei tresak, slian lomnjavi od eksplozije. Vie ni za njih nije bilo sumnje i mi ivo i uzbueno krenusmo dalje, ali najedanput, i vie nanh glava, zafijukae puani meci. Pravac odakle su oni dolazili bio je kvart terazijski u kome su stanovali andarmi. Mi u trku proosmo ulicu pa bre-bolje polegasmo za batenskim zidom jedne kue u Ulici kosovskoj. I tu, priljubljeni uz zemlju, srcima koja su lupala da iskoe, ostasmo utei sve dok paljba, koja je bila brza ali vrlo kratka, nije umukla. Onda se podigosmo i ponova krenusmo Dvoru, kad kod Druge beogradske gimnazije ugledasmo vojnike koji u trku opkolavahu kuu. Mi ipak produismo sve dok neko grmnu: Nazad! Nazad!

Tada se okretosmo pa istim putem kojim smo Doli potrasmo natrag. Kad smo ponova stupili u Kondinu ulicu, jedan andarm zadihano ispade pred nas. On je bio u koulji, bez akira, samo ogrnut injelom. U de-snoj ruci drao je veliki naganov revolver. Malo zatim jo dvojica, brzo diui, susti-goe ga. Onaj prvi, zaustavljajui nas, dreknu: - Stoj! Ko? Gde puca? Govori! Mi premresmo. - Gori! - promuca Hronjek. Ko gori? ta gori? " - Apoteka. Apoteka? Apoteka gori! Gde?

- Ne znamo! Tamo! I Hronjek pokaza rukom na jednu stranu. - Ko ste vi? - Baci! - Baci prolazi! Zatim besno potrae u onom pravcu, a mi u suprotnom. to slaga? Ako se vrate?! - napadosmo Hroneka koji se smejao i trao zadihano. 198 Bili smo kod pozorita i sve dotle ne sreto-smo nikoga. A tu, opet, neko istra iz onog praznog klizalinog placa pa za tren oka stade pred nas. Mi se zagledasmo i upoznasmo u njemu sumanutog studenta Petkovia, mirnoga ludaka koji se esto i po noi sretao ulicama da luta. - ta je? ta puca? - salete nas on. - Ne znamo! Otkud znamo?! - Znate! - Ne znamo, ne znamo, bogami! - Hajde da vidimo! - Nemamo vremena, urimo kui. - I ja u s vama, i ja u! I zaista on poe s nama ljapkajui otpalim onovima, sav se tresui od straha i mrmljajui: Kaite pravo! Kaite pravo! Onda pored Spomenika uputismo se "Obilievom vencu". Kod tamparije "Malog urnala", na onim malim drvenim stepenicama to vode u Kosmajsku ulicu, on zastade, a mi strasmo dole pa skrenusmo desno u edno dvorite puno sanduka i drvenarije, kooz koje jednim tesnim prolazom izaosmo prema "GGooleu". I tako trei stigosmo na Kalemegdan. Nismo posedeli ni nekoliko trenutaka kad za-usmo korake nekakve trupe. Tada primetismo oko jednog bataljona vojnika gde treim korakom ulaze u Vasinu ulicu. Mi se utei sloismo da ne treba tu da ostanemo, i tako se jednovremeno podigosmo i putismo kui. Sputajui se ka Savi, zausmo neije glasove. Neki ljudi urili su za nama. Kad smo se okre-nuli mi ugledasmo bajonete obasjane meseinom. Neko se prodera: Stoj! Stani! Mi stadosmo i ukoismo se. - Ko ste vi? - Baci. - ta ete ovde? - Bili smo kod druga; idemo kui. - Jeste li videli kakvu trupu ovuda? - Jesmo, maloas. - Kuda je otila? 199 - Vasinom ulicom.

- Hvala - ree podoficir. Mi ubrzasmo prema kui. Kamene stepenice to iz parka silaze ka Sabornoj crkvi bile su u toku zidanja, te se ono krupno, nabacano i tesano kamenje belasalo prema zelenilu vrta. Na jednoj gomili toga kamenja, gore na vrhu stepenica, opa-zismo dve prilike sa pukama preko kolena. Od njih dve jedna, kad nas primeti, viknu: - Ej, more, odakle dolazite? - Sa Dorola. - Ne znate ta to puca, ta je to noas? To su bili noni straari, patroldije staroga kova. Moglo je biti oko tri asa i pucnji uli su se sa raznih strana. - Znamo! Gori! - odgovorismo. - ta, poar? - Jest, jest, poar, gori! Dve apoteke i jedna drogerija! - Koja apoteka? - Dvorska! - Pa ta prati? - Prakovi: kinini! aspirini i tako dalje! - Lele, opasno li eksplodira! - Opasno. A vi? ta vi radite? - Dakamo. Priam drugu: kako utorak proli pripucalo isto ovako dole na Savi. I poletim ti ja revnosno, kad ovamo dve mi krae u reonu, prosta jedna a druga opasna. I sad mu velim: neu ostaviti reon pa ceo Beograd neka eksplodira! Ima pravo - kaemo mi. - Laku no! Prijatno spavanje! Laku no, obeenjaci! I tako stigosmo kui. Kad smo seli i pogledali se, primetismo kako smo grozno potamneli i kako smo se promenili. Bili smo premoreni, izmuena izraza, i strahovito edni. Ali i pored toga nismo imali mira. Pose-dismo jo vrlo malo, progovorismo neto o doga-aju, pa se opet obretosmo na ulici. Zora se jo nije pojavljivala, ulice su jo uvek bile puste. Uosmo ponova u Knez Mihailovu ulicu, ali polako, oprezno, osvrui se svaki as i oslukujui. 200 Na kuama se otvarali prozori i neko nas odozgo pitao: - Gospodo, gospodo, molim vas, je l" te ta je to? Zato puca? - Siite da vam kaemo! - Ne, zbilja, kaite! - ue se, ue se - kaemo mi. - Samo vi spa-vajte! I upave glave ostajale bi na prozoru gorei od radoznalosti. Na Terazijama nigde ive due. Mi uosmo u onaj mali park odakle, iznenada, sa jedne klupe ispade ovek. - ta je ovo? - pitamo ga mi. - Znate li togod? - Znam dabogme, ali ne mogu da vam kaem! - Ako znate zato nam ne kaete? To je bio mladi glumac putujueg pozorita, Ili-i, sin poznatog glumca Fotija arka Iliia. Bio je pijan i nakrivljene kape teturao se na-levo-nadesno. - Dakle, recite nam! - Pa zato ne - apnu on - rei u vam! Kralj ubija ministre. Novi prvi april, samo vra stvar. - Otkud znate? - Znam tako, dravni udar. Tek to smo ga ostavili, ugledasmo da nam se neto, kao crna senka, primie otud od Dvora. Mi se uputismo pravo onoj pokretnoj senci. Tada lepo zausmo korak ete koja nam se bliila. Mi za-stasmo da etu propustimo, kad je oficir zaustavi ba prema nama, u neposrednoj blizini "Balkana". Mi pozdravismo skidajui eire. Dobroj"tro! Ali oficir ne odgovori. To je bio Luka La-zarevi, mraan, crn kao zemlja. On

komandova "k nozi", pa, sagnute glave, traae neto po svo-jim depovima bluze. Ba utom, neki ovek po izgledu radnik, naie iz Balkanske ulice. On prie sasvim blizu pa za-gleda epolete oficira: Gospodine majore - ree potom - molim vas, ta se ovo radi? 201 Mar! - odgovori major traei i dalje po depovima. - Sad me pita, a utao si kao riba dok su te gnjavili! Radnik odstupi uvreeno i promrmlja vie za sebe: - A ko zaplati dvadeset treeg marta nego mi i aci? - Jest - ree Mileti - a sad i vama i nama "mar". - ta bi vi hteli? - upita major blaijim tonom. - LJutite se, a vidite da mi nije do raz-govora. Tada pronae ono to je traio. To je bilo pismo u velikom belom omotau prevuenom sa tri brazde od crvene olovke. On podie glavu i zagleda nas. - Dakle, pardon! ko ste vi? - Mi smo aci. - A znate li gde je stan LJube ivkovia? - Ne znamo! - odgovorismo svi u jedan glas ozlo-jeeni njegovim ponaanjem. U tom trenutku vukao se neki ovek od "Pariza". To je bio kelner one kafane, gologlav, neoeljan, sa ispalim belim plastronom iz prsluka. - Zna li ti gde stanuje LJuba ivkovi? - obrati mu se major. - Znam - odgovori kelner - ovde blizu. - Onda uzmi ovo pismo, evo ti podnarednika, pa kad potpie vrati. On uze pismo, poe, pa se okrete i ne gledajui majora: - Jeste li ubili kralja? - upita. - Jesmo. - A onu drolju? - I nju. Ajde uri! - Hou, hou - ree on. - A sad ta smo, repu-blika ili opet po starom? - More odlazi kad ti kaem! Mi priosmo vodniku ove ete potporuniku Tri-Funcu. Kaite nam vi! Trifunac grozno promukao zakrklja: ta da vam kaem? Sve poklasmo! - pa zavitla sabljom kroz vazduh. 202 Onda opet ponovi: - Poklasmo sve! Najstraniji od uesnika koga sam ovoga jutra, po-sle potpukovnika Petra Miia, video, bio je ovaj potporunik Trifunac. etiri godine docnije, sa istom dvojicom drugova, video sam ga u duevnoj bol-nici prilikom jednog asa psihijatrije, obilazei odeljenje u kome se i on nalazio. Vezan za krevet otimao se pretei, krvavih oiju, da e sve poklati. Bio je jedan od najuasnijih bolesnika ove bolnice. Malo zatim major komandova "mirno" i "napred mar", pa se eta izgubi u KnezMihailovoj ulici. Razdanjivalo se. Mi smo se uputili tramvajskoj ekaonici koja se onda nalazila pred domom "Ankera", kad se otud iz Dvora, pojavi jedan fijaker prepun oficira. Ali to to ugledasmo, uini na sve nas vrlo teak utisak. To bee jedan od nonih fija-kera to se danju i ne pojavljuju, vuen uasno malaksalim mrcinama. U njemu, jedan drugom u kri-lima, sedelo je oko osam oficira; meu njima jedan sa zavojem na obrazu. Svi oni mahali su pijano rukama u kojima su drali revolvere, pa su pevali i vikali u jedan glas nekim promuklim, uasno nepri-jatnim kricima. Na onom zadnjem seditu kola, lica zemljano crnog, stajao je uspravno potpukovnik Mii i vitlao revolverom oko

glave, nadvikujui sve po-deranim, stranim, neljudskim glasom. Na nas on je inio onaj grozan utisak krivca od smrtne kazne pomilovanog, iz rake izvuenog, vraenog toga tre-nutka sa gubilita. Samo jedan meu njima, onaj sa zavojem na obrazu, sedeo je umorno i potpuno miran gledao nas smeei se. Pa je fijaker sve dalje kle-cao i vukao se kljakavo dok nije iezao. A im je nestao, za njima, na ogromnom konju, u besnom trku kao da je hteo da ih stigne, jurio je artiljerijski oficir sa uzvikom koji je svaki as ponavljao: i-vio Petar Karaorevi! Dan je, meutim, osvajao i svet je poeo kuljati iz kua, pristizati sa svih strana, guvati se u vee i manje gomile. Tada se odnekud stvori kordon vojnika koji zaprei pristup Dvoru. Sa druge strane, jedna polueta pod komandom porunika Jovice Jovi203 ia ila je ka nama. Ja pojurih pred njega pa ga upitah o potporuniku Mijukoviu o kome mi on ree da je iv ali da ne zna gde se nalazi.3 Iz Dvora, brzim koracima, iao je ovamo ka sve-tini konjiki porunik Antonije Anti. Priavi gomili on skide kokardu sa apke pa je baci na zemlju i uzviknu: "ivio Petar Karaorevi!" I gomila prihvati ovaj uzvik. A tano u pet sati Terazije su bile preplavljene svetom kad se zahori: - iveo LJuba ivkovi! Pred "Takovom" sa jednog stola na koji se popeo on pokaza rukom da e govoriti. Zatim je uzbuenim glasom rekao: kako je Provienje htelo da kazni one koji su zemlju vodili propasti. To provienje otvori-lo je nov put Srbiji, onaj koji vodi srei i napretku naroda. Kralj Aleksandar i kraljica Draga mrtvi su; mrtvi su i oni koji su s njima zajedno bili zli dusi Srbije. Kralj i kraljica, koji su sami uzrok svojoj propasti, izginuli su u meusobnoj borbi. Pokojni kralj hteo je noas da izvri, pomou odanih mu ljudi, svoj davnanji plan da progna kraljicu Dragu. Ona bee prozrela njegovu nameru i angaovala sve svoje prijatelje, da bi se oduprla progonstvu, koje je noas trebalo biti izvreno. I s jedne i s druge strane bee se otvorila borba, krvava borba, koja se svrila time, to je morala doi vojska, da posre-duje i sama povrati red. Ta vojska sa tugom na srcu videla je tu neslogu njihovu, koja je pretila opasno8 Pead. porunik Jovica Jovii jeste onaj oficir, koji je, iz gornjeg grada gde su bili smeteni, uzbunio i pod svojom komandom poveo ona dva bataljona estoga puka, sa kojima je, posle kratkog sukoba sa andarmerijom na "Terazijama", ubrzo i u odreeno vreme stigao pred Dvor. Pri ovome sukobu andarmi su pucali na trupu i sa naj-gornjeg sprata kue trgovca Jovana Jovanovia, ali su brzo uutkani. Mala zabuna desila se u pokretu ove trupe, isto tako, i pred kafanom "Ruski car", u ulici Kneza Mihaila, odakle je, iznenaen neoekivanom pojavom trupa na ulici, izleteo kraljev ordonans-oficir konjiki major Branislav Lontkijevi, pa, isukavi svoju sablju i stavljajui se na elo trupe uzviknuo: "Vojnici, za mnom! Kralj je u opas-nosti!" Lontkijevia je Jovii odmah razoruao i spo-rednim ulicama sa jednom patrolom sproveo njegovoj kui. 204 u celoj zemlji i ona je reila da uini tome kraj. Kralj i kraljica pali su u meusobnoj borbi, kojoj je vojska uinila kraj. Pozivajui narod da bude miran, obeao je: da e nova vlada kroz koji as biti sastavljena i objaviti ono to se od nje oekuje. Zatim je siao i, ponesen masom do ispregnutog fijakera, seo u njega da kod Pozorita odri isti govor.4 Tada jedan od studenata odvoji deo gomile i povede je sporednim ulicama, ponavljajui na raskrs-nicama doslovno ono to je ivkovi izgovorio. LJudi, bunovni i goliavi, istravali su na ulicu, praeni enama i zadugo ne shvaajui u emu je 4 Po stenografskim belekama govor taJ- glasi od rei do rei ovako: "Brao! Noas po ponoi Kralj Aleksandar hteo je da otera svoju enu Dragu i pozvao u pomo dva puka vojske, i kad se Kraljica stala odupirati naredbi Kraljevoj, onda je nastao mete da je i krv pala. U tom momentu poginuli su Kralj i

Kraljica, koje, u opte, srpski narod nikad nije voleo. Vojska, koja je stajala pred tim inom, shvatila je pot-puno svoj zadatak da joj dunost nalae, da uzme vladu u svoje ruke, jer je dojueranja vlada, koja je cedila srpski narod bila nepopularna, da ne bi mogla odrati situaciju. Ludi svih politikih stranaka, bez razlike, nali su se tu, da olakaju poloaj u kome je zemlja, s uverenjem da nema nijednog graanina u Srbiji, koji nee pomagati prave patriote, prave rodoljube srpskoga na-roda, koji e uiniti sve to mogu, da sauvaju ugled Srbije i da je provedu kroz velike unutranje tekoe. Brao, nemoJ"te misliti da je ovo militarna vojnika revolucija. Vojska je ovo izvrila u tome uverenju, da e i srpski narod pomoi tu stvar, i zato nee bez srpskog naroda nita uiniti, nita mimo njega i nita protiv njega. Ali i vi, koliko vas god ima, bez razlike doba i starosti; bez razlike vaeg imovnog stanja - jer je to neophodan uslov, da se sauva ugled Srbije, da se Srbija izvede iz ovog munog provizirijuma, u kome se sada nalazi. Ja se nadam, brao, da, ako ste iskreni prijatelji srpskoga naroda, da se nee nai niko, koji bi oteavao posao ljudima, koji danas u SVOJOJ" ruci dre situaciju zemlje. U ovoj zemlji decenijama se govorilo da je srpski narod elemenat nereda, dakle svi vi, i najsiromaniji i naj-bogatiji, dokaite, da ste ljudi od reda i asti i da hoete da ivige u sreenoj zemlji. Pronesite ovaj glas obavetenima i neobavetenima, a znam i sam, da se niko nee nai i initi zulume ni prema kome, jer smo mi ljudi slobodoumni, mi neemo zulume, za nas je najvia sila zakon i pravda." 205 stvar, da ene, saznavi, nadadu vrisak, vukui decu to su plakala, drei se za suknje svojih matera. Sasvim malaksali vukli smo se i nas trojica za onom gomilom, kao prave aveti, kad se neko seti da upita: - Koliko je sati? - Sedam.5 - A nai ispiti? Kao opareni otrasmo do kue pa sa priborom koji smo zgrabili, dojurismo u gimnaziju. - Ima li ispita? - pitali smo sluitelja? - Razume se. Poeo je. - Kako? Kad je poeo? - Pa onda kad treba, u sedam. I mi ulazimo, primamo zadatke, reavamo ih na brzu ruku i posle jednog sata opet izlazimo na ulicu. A pred Dvorom muzika svira "Hej, trubau" i kli-canje se prolama. Pa ljudi pokazuju jedan drugom: - Eno, kroz onaj prozor, vidite li, eno onaj kraj-nji levi, baena je kraljica! - Svu su je isekli. - A gde je sad? Gde su sad? Sad lekari vre obdukciju i sastavljaju pro-tokol. A Lunjevice, ta je s njima? Pobio ih Tankosi. Rekao im: iljubite se Svetlosti, Velianstva! A eno odande, sa onog prozora, arikov je po-smatrao kao iz loe! U to vreme odrao je A. ivkovi i svoj trei govor koji glasi: "Brao! Kada se desio ovaj nesreni sluaj glasovi: valjda srean ... nesrean sluaj, da je Kralj sa njegovom enom, u porodinoj razmirici, poginuo, - ja vas molim da sada odravate red i da ga ne remetite. Zahvaljujui naoJ" linoj vojsci, mi stojimo sada pred svrenim inom i za to: ivela naa uzdanica, srpska vojska! iveo narod Srpski!". Ministri zaverenike vlade priali su mnogo docnije: kako se ivkovi neprestano isticao na balkon Minis-tarstva unutranjih dela, u nekoj

neobuzdanoj elji da neprekidno govori. Najzad su bili prinueni da ga opomenu, da se toga okani i vie se tamo ne pojavljuje. 206 Tamo na ulazu, na gvozdenoj dvorskoj kapiji, ured-nik "Srpske zastave" poznati i gonjeni opozicionar ivojin Proti - Ajfel proputa samo strane novi-nare. I mi gledamo kako se jedan od naih starijih drugova protura takoe. On se obraa Protiu, steg-nutih zuba izgovara neko englesko ime i kae: - Te soggezrops1ep1: og BaPu Ma - Ieaze, sote ! I pomean sa novinarima on ulazi namigujui i smejui se na nas. A otud od "Londona" gura jedna gomila aka, visoko vitla eirima: ivela sloboda! ivela Srbija! ivela Republika! I nas trojica hitamo onoj razdraganoj gomili i, promukli vie nego Trifunac, krkljamo koliko grlo moe da izdri: ivela Sloboda! ivela Repub-lika! ivela Sloboda! Zaveretka vlada. Promena ustava. Izbor kralja. Dva gledita o sankciji dela. tampa U zoru 29. maja obrazovana je "vlada Kraljevine Srbije", nazvana revolucionarna. Ova vlada bila je vlada zaverenika. Ona je to bila po tome to su je zaverenici takvu hteli i stvorili. U njoj, etiri njena lana, Atanackovi, Main, Geni i Avaku-movi, bili su zaverenici, iji su ulazak ostali glav-niji uesnici, a kao prihvatioce novostvorenog sta-nja, bezuslovno zahtevali. Po prethodnom sporazumu, postignutom u toku sa-mih priprema, u ovu vladu imali su ui ovi pred-stavnici triju politikih stranaka: Nikola Pai, Stojan Ribarac i Jovan ujovi. Ali se u zoru krva-voga jutra nijedna od ovih linosti ne nae u pre-stonici. Pai, obaveten o danu koga e delo nastupiti, otputova u Abaciju, nekoliko dana pre toga, leenja svoga radi. Ribarac, neobaveten o tome, pa ni o zaveri, nalazio se kod svoje kue u Poarevcu, gde je stalno letovao, dok se ujovi, i sam nepo-sveen, i otputovao jo ranije u cilju jedne naune ekskurzije, bavio u unutranjosti Srbije zajedno sa svojim uenicima Univerziteta. On stie istoga jut-ra, kad je kabinet ve bio gotov, i kad njemu name-njeno mesto bee zauzeo drugi ugledan lan njegove stranke, LJubomir Stojanovi. Tako su, u odsustvu one trojice ranije predvienih lanova nove vlade, poz-vane druge linosti, a po nahoenju dvojice civilnih zaverenika Avakumovia i Genia, kojima je to bilo povereno. 208 Ova dvojica, sporazumevi se o tome, uputie ofi-cire da naznaene politiare u njihovim stanovima pronau, pa poto im saopte o sudbini kraljevoj, smesta dovedu u Ministarstvo unutranjih dela u kome su zasedavali. I ovo bi izvreno posle lako savladanih malih tekoa. Stojan Proti kao i LJ. ivkovi, zbunjeni neoekivanom posetom oficira, otvorie im svoje stanove tek pod energinom pret-njom da e, ako ne posluaju, vrata njihova bili si-lom razvaljena. ivkovi, pojavljujui se posle toga, i poto saslua saoptenje upuenoga oficira da su kralj i kraljica pobijeni, i o pozivu, odgovori da o tome ne zna nita, pokorno molei da ga ne diraju. Ali kad oficir, kome nije bilo do otezanja, uperi svoj revolver na njega, on posluno poe za njim, priznajui docnije da mu se ona mala cev tako uperenog revolvera uinila i veom i irom od same topov-ske cevi. Ve oko 5 asova sve pozvane linosti bile su u Ministarstvu unutranjih dela, gde je lista vlade bila brzo gotova i u kojoj su se, pored imenovanih zaverenika, nalazili: Proti, radikal, V. Veljkovi, liberal, LJ. Stojanovi i LJ. ivkovi, prvaci Samo-stalne stranke i LJubomir Kaljevi naprednjak i poznati karaorevac. Ovom poslednjem ponudie i pred-sednitvo vlade, ali on odbi, posle ega je ono osta-lo na Jovanu B. Avakumoviu. A od toga asa, smatra-jui konano svrenom svoju ulogu zaverenici vra-tie se svojim kasarnama i na svoje redovne du-nosti, ukoliko one nisu bile zadrane daljom

pri-pravnou trupa. Prvi i najvaniji od svih poslova ove nove i privremene vlade, bee proglas upuen narodu. U njemu, obavetavajui ga o pogibiji vladalakog para, zakaza ona, u isto vreme, i dan saziva Narodnog pred-stavnitva, sa naznaenjem da e se njemu i sam do-gaaj od 29. maja ostaviti na slobodnu ocenu. I ne priznavajui Skuptinu izabranu 19. maja, kao da izbori toga dana nisu ni postojali, ona pozva pre-anju "postalu i sastavljenu ustavnim putem", a izabranu 20. jula 1901, pa to isto uini i sa Senatom, koji jo ne bee ni izabran, priznajui onaj koji je postojao do 25. marta 1903. 209 Primajui, posle toga, upravu svojih resora, ohrab-reni izvetajima da je u celoj zemlji dogaaj prim-ljen vrlo mirno, ministri etupie na svoje redovne dunosti, starajui se, pre svega ostalog, da trenutno obezglavljenoj dravi povrate autoritet vlasti jed-noga potpuno normalnog stanja. Idue noi vlada naredi sahranu kraljevskoga para, sa ostalim rtvama palim prethodnoga dana. Da je izvri, ministar unutranjih dela poveri ovo jednom naroitom licu svoga Ministarstva. 30. maja, tano u 1 as posle pola noi, lemljenje kovega izvreno je pred naelnikom Ministarstva unutranjih dela Bor-em Boreviem. Pored- njega, prisutna ovome bila su i ova lica: jedan pisar kvarta terazijskog, Boidar Risti deurni ove noi, odreen od strane Uprave grada Beograda, jedan gardijski oficir dvorske stra-e, deurni u Dvoru iste noi, dvojica predstavnika pogrebnih preduzea "Ugrenovi" i "Palestina", od kojih su nabavljeni najskupoceniji kovezi koji su se mogli nai, i komandir poarne ete Milo Milo-savljevi, lice pod koje potpadahu optinska mrtva-ka kola na kojima su se tela kraljevskih supru-nika imala sprovesti sve do odreenoga mesta sahrane. Lemljenje je izvreno u vestibilu Staroga dvora a u kome se nalazila ona ispunjena zver, ubijena od kralja Milana u planinama oko Peanog Kladenca, sva izreetana revolverskim i puanim zrnima pro-le noi, kao i duvarski asovnik stao 29. maja tano u 2 asa i 10 minuta, kada je pogoen revodverskim kurumima. U istom vestibilu, a pored kovega kraljevog i kraljiinog, behu poloeni i oni kraljevog autanta generala Petrovia i podnarednika konjike garde Velimira Milojevia koji prole noi pogibe sa uzvikom: "Ovako se teku oficirske paletuke!" Kako kraljev koveg, a zbog svoje veliine, ne mo-gae stati ni u jedna od privedenih mrtvakih kola, to dovedoe ona koja su pripadala poarnoj eti optine Beograda. Kroz dvorite Dvora, meseinom obasjano i u punoj tiini, prekidanoj, po iskazima prisutnih, samo jezi-vim vritanjem omiljenih kraljevih vranaca, sprovod se potom i neujno krenu, potpuno pustom ulicom 14 210 imena kraljevog, ka starome beogradskom groblju. A u 1 V stigoe crkvi Sv. Marka, opkoljenoj andarme-rijom, i u njoj zatekoe dvojicu zaverenika odreenih da sahrani prisustvuju. Tada, a pri svetlosti dva mala poleleja, trojica odreenih protojereja, sa jednim svetenikom i jednim protoakonom, izvrie opelo. I zato to su grobari mrzovoljno odugovlaili posao kopanja, ono trajae vrlo dugo. A kad je najstariji svetenik, prota Nikola Boi, izgovorio i poslednju re opela: "pridite poslednjee cjelovanije", niko se od prisutnih ne usudi da uini ovaj poslednji pristup jezivog rastanka. Bilo je tano 3 asa kad su kovezi, jedan pored drugog, sputeni u grobnicu babe kra-ljeve Anke Obrenovi, koja, zajedno sa knezom Mi-hailom, pogibe u Koutnjaku dana 29. maja 1868 .. } Redovno stanje nastalo je, meutim, tek posle dogaaja koji nastupie tokom iduih dana. 2. juna, a na prethodnom sastanku u Novom dvoru, pokrenuto je od Narodne skuptine ustavno pitanje. U raspravi, koja se po tome ivo razvila, gledite najveega dela Radikalne stranke, zastupano od Paua i G. Geria, dvojice od

najvienijih prvaka nje-nih, i po kome je za osnovicu novoga ustava trebao da poslui onaj od 1901, nije se moglo odrati pred energinom odbranom drugoga, a od strane Sto-jana Ribarca i P. Maksimovia, obojice nepomir-ljivih protivnika Gornjega doma, i koji su neodstup-no traili da se na snagu vrati Ustav od 1888. I posle ovoga, a na sednici svojoj od istoga dana, Skuptina donese sledeu odluku: "Narodno Pred-stavnitvo jednoglasno odluuje da se vraa na snagu Ustav od 22. decembra 1888. godine, i svi zakoni, koji su po njemu doneseni, sa izmenama i dopunama koje su potrebne prema dananjim prilikama, i koje e se doneti jo u toku ovoga saziva Narod. Pred1 Tu, u crkvi Sv. Marka, policijski inovnik Risti saini protokol sahrane, pa ga u Z1 asa predade ministru unutranjih dela Stojanu Protiu, koji ga u Ministarstvu radi toga oekivae. Kraljev autant Petrovi i podnarednik Milojevi sahranjeni su na Novom groblju. 211 stavnitva i pre nego se izabrani vladalac na nj za-kune." Onda ovu svoju odluku Skuptina smesta uputi Senatu, koji je istoga asa i bez ikakve izmene usvoji. Tada, i pred oba doma, vlada izae sa svojom izjavom: da je "poznatim dogaajem nou izmeu 2829. maja ove godine, u kome je bivi kralj Alek-sandar lien ivota, Srbija ostala bez kralja i naslednika prestola", a domovi, sasluavi je, do-nee odmah zatim svoje sline i sveane odgovore, u kojima izjavie da prihvataju i pozdravljaju novo stanje, nastupilo kao posledica toga dogaaja. Rezo-lucija Senata o tome glasila je: da "Senat, u oceni dogaaja od 29. maja, prihvata i sa oduevljenjem pozdravlja novo stanje koje je nastupilo kao posle-dica toga dogaaja i slono i jednoduno prokla-muje potpunu zajednicu oseanja izmeu srpskog na-roda i celokupne vojske". On "odaje puno priznanje vojsci i njenom dranju, i smatrajui njen rad i postupak u ovoj prilici, kao izraz tekih i kri-tinih trenutaka ... odobrava ga". U zajednikom zasedanju, odranom potom u sali Novoga dvora, oba doma izglasae jednoglasno od glasanja se jedino uzdrao senator Jovan ujovi za kralja Srbije Petra I Karaorevia, o emu ga izvestie, i posle ega u zemlji nastupi redovno stanje. A 12. juna novoizabrani kralj stie u Beo-grad, pa na onako doneseni Ustav, bez potpisa vla-daoevog, poloi svoju zakletvu. 0 rezoluciji, kojom je ocenjen dogaaj od 29. maja, ivan ivanovi u svojoj Politinkoj Istoriji Srbije2 ovako se izraava: "Ova revolucija Senata Kraljevine Srbije, tako je jasna i precizna da ne potrebuje komentara. Senat dgrihvata" i ,sa oduev-ljenjem" pozdravlja ,novo stanje". Senat proklamuje dtotpunu zajednicu oseanja" naroda i vojske. Senat odaje dguno priznanje vojsci i njenom dranju" i ,Se-nat odobrava" ,rad i postupak" vojske, smatrajui ga ,kao izraz tekih i kritinih trenutaka". Knj. IV, str. 360. 14 212 ,Vojska\ o kojoj se ovde govori - to su zaverenici; a ,dogaaj od 29. maja" i ,rad i postupak" voJ"ske ,u ovoj prilici" - to je lienje ivota Kralja Aleksandra. Generalisanje, koje se ogleda u rei ,vojska", diktirano je prilikama i kritinim trenutcima, u kojima se i samo Narodno Predstavnitvo nalazilo, govorei o delu, koJ"e u krivinom zakoniku ima svoj odreen naziv; ali koje se u ovakim prilikama naziva - Revolucijom. A u revoluciji je legalno ono, to je revolucija svojim uspehom postigla i stvorila kao svren in. Rezolucija Senata, istovetna u osnovi sa sli-nom rezolucijom Nar. Skuptine, J"este dakle sve-ana sankcija Nar. Predstavnitva ina od 29. maja 1903. godine! Bolje i jae ona i ne bi mogla biti izraena, no kako je uinjeno. Delo zavere pokriveno je sveanom izjavom Nar. Predstavnitva. Ono je pred sadanjou opravdalo i svren in i njegove uinioce ... A to se ponaanje Nar. Predstavnitva iz kritinih dana krajem maja i poetkom juna 1903. tako

strahovito razlikuje od ponaanja Velike Narod. Skuptine, u iste skoro dane i mesece 1868. godine - uzrok tome ne treba traiti u ljudima i jednog i drugog doba, ve u razlici, koja se ogleda u linosti jednog Kneza Mihaila i jednoga Kralja Aleksandra. Dok je sav savremen svet 1868. alio jednoga izrazitog u svemu vladaoca, isto J"e tako sav savremeni svet 1903. izraavao svoju saglasnost sa delom i sa ljudima, koji su 29. maja isto delo izvrili. U tom momentu zaverenici su bili nosioci nepo-deljenih narodnih simpatija i predstavnici velikih zasluga. To im priznaje i Jedna, u tom momentu i naJ"via dravno-politika instancija: Narodno Predstavnitvo." Mi donosimo, u isti mah, i jedno suprotno i prav-niko miljenje o tome jednoga od laiova Sekata, pok. Alekoe Jovanovia. Napominjemo, da smo do njega doli zahvaljujui panji njegove porodice, koJ"a nam je i ovaj deo, a iz partije njegovih neobJ"av-ljenih memoara, ustupila. To miljenje glasi: "U polemici sa Videlom i Pravdom, donela je Samouprava u 136. broju, od 1908. godine: da se 213 meu onima, koji su dogaaj od 29. maja 1903. go-dine, zajedno sa narodom prihvatili i priznali za patriotsko delo - nalaze i tadanji napred-njaki senatori, meu kojima sam i ja pomenut. Opirnost ove Samoupravine postavke, o ovome vanome dogaaju, koji se predmetno deli na mo-menat ubistva Kralja Aleksandra i Kraljice Drage i na zasnovani poredak posle toga ubistva, prinu ava me, da suzbijem proizvoljno meanje, ili, bolje rei, spajanje, tih momenata, u oceni senatorskog rada, posle dogaaja. U aktu od 2. juna 1903. godine, broj 6 kojim nova Vlada otvara Senat, i predlae Narodnom Pred-stavnitvu, kao jedine take rada: izbor Kralja i Ustavno pitanje, reeno je uzgred: da Vlada sa zado-voljstvom konstatuje, da je, potpomognuta savesnim dranjem naroda i patriotske junake vojske, odr ala u zemlji potpuni red i mir - ostavljajui Narodnom Predstavnitvu u ocenu, dogaaj od 29. maja i Vladin rad posle toga dogaaja. Po ovome Vladinom aktu, u prvoj senatskoj sed-nici, istoga datuma, nezaviono od predloenih ta-aka o izboru Kralja i Ustavu, donet je zakljuak: da Senat, u oceni dogaaja od 29. maja, prihvata i sa oduevljenjem pozdravlja: novo stanje, koje je nastupilo kao posledica toga dogaaja; i slono i jednoduno proklamuje potpunu zajednicu osea-nja, izmeu srpskoga naroda i celokupne srpske voj-ske, odobravajui rad i postupak vojske u ovoj pri-lici, kao izraz tekih i kritinih trenutaka. Po ovoj je predstavci jasno, da je svojom odlu-kom ostao Senat na terenu pitanja o odranju ze-maljskog poretka, u emu se posle dogaaja od 29. maja, solidariu srpski narod i celokupna srpska vojska. Dogaaj ubistva od 29. maja, kao zaseban in, ostao je bio bez ocene, i u Vladinom predlogu i u Segaatskoj odluci, u kojoj je dovoljno naglaeno jedino: odobravanje novoga stanja, koje je nastupi-lo kao posledica dogaaja od 29. maja. A da su u ovoj prilici bile jedine take dravnog predloga: promena Ustava i izbor vladaoca, vidi se i iz be-sede tadanjeg predsednika Ministarskog Saveta, 214 kojom je propraen ukaz o zakljuenju sednica Na-rodnog Predstavnitva. Smisao je podvuenih rei jasan: pored naroitih taaka predloenih reavanju Senata, Vlada uzgred prikazuje Senatu i svoju zaslugu za odranje reda u zemlji, patriotskim pomaganjem naroda i vojske - i Seiat joj to priznaje, pominjui sa blagodarnou i rad srpske vojske u ovom pitanju, kao izraz patriotskih, i u isti mah tekih i kritinih trenu-taka. I doista; da posle dogaaja krvavoga ubistva Kra-lja i Kraljice, vojska nije mirovala i odrala red u zemlji, te je Uprava lako prela u graanske ruke pretila bi bila opasnost, da zavlada ili vojnika diktatura, ili anarhija. Sa uverenjem, da patriotski vri korisno delo, pod okolnostima koje iskljuuju separatizam, Senat je, na izloenoj osnovi potpisao pomenutu rezolu-ciju, u taci o priznanju zasluge, naroda, vojske i Vlade, za odrani zemaljski

poredak; neupleui u to pitanje, prethodni krvavi dogaaj, ubistvo, kao zasebno delo zavere, nekoliko nezadovoljnih ofi-cira i privatnih lica, sa apsolutnim neueem vojske i naroda. Senatu je odmah bilo vrlo dobro poznato, da je vojska, te krvave noi, krenuta iz kasarne pod izgovorom, da je vode u odbranu Kralja, od Kra-ljice i njene brae, koji su ga tobo napali; i da je ona, neznajui da joj Kralja mrcvare u Dvoru, opkolivi isti, oduevljeno klicala: iveo Kralj Aleksandar;3 a isto tako, Senatu nije bilo nepo3 Ovaj Jovanoviev navod nije se mogao utvRAIti. Prema iskazima oficira zaverenika, koji su jedini i poveli trupe upotrebljene one noi, vojnicima cilj ponone uzbune nije bio saopten. Za sve vreme, i ne znajui nita o svom zadatku, o kome im nijedna re nije kazana, oni su se utei i bezuslovno pokoravali svojim stareinama. Tek posle svrenog dela postala im je jasna njihova uloga. Meutim, nekoliko lipa iji su se stanovi nalazili u neposrednoj blizini Dvora i pred kojima su zaverenike trupe bile postrojene, zaista je potvrdilo o klicanju koje se ulo pre svrenog dela. Samo to zaverenici objanjavaju to na ovaj nain: posle sastanka u dvorskom dvoritu, na koji su doli po pozivu pukovnika Maina i posle onog uzaludnog traenja, odlueno je, kao to je to napred 215 znato ni to, da su jednovremeno po okruzima slati zvanini izvetaji: da su Kralj i Kraljica izgi-nuli u meusobnoj svai - kao potrebna izmiljo-tina za narod, sledstveno izmiljotina koja je bila upotrebljena prema vojsci. A i samom proklamag cijom Srpskom Narodu, od 29. maja 1903. godine, Vlada je sa istom rezervom, samo notirala: da su noas po-ginuli Kralj Aleksandar i Kraljica Draga - ne pominjui uee vojske i naroda u tome dogaaju.4 Odluka Senata u ovoj prilici, u koliko se tie vojske, istoga je znaenja, kao i odluka Dravnog Saveta, od 11. novembra 1868. godine, ? 992, koja gla-si: Da se po ubistvu Kneza Mihaila, stajaoj vojsci, u ime nagrade za odlino dranje njeno u asu opasno-sti, u koju je zemlja bila baena, groznim ubistvom u Koutnjaku, izda iz dravne kase jedna i po mesena plata. Oigledna je stvar, da je u oba sluaja re o odranju poretka u zemlji, u kritinim trenutcima, u emu je vojska imala svoju zaslugu. Zavravam s tim, da u ovom sluaju pomenuta odluka Senata, nije nita drugo do akt zvanine i reeno, da se u svemu postupi tako kao da je sa pogibijom kraljevskog para svreno. Tada se, a pred onim trupama koje su se nalazile izmeu dveju gvozdenih kapija, pojavio potpukovnik Petar Mii pa je, drei u obema rukama po jedan revolver iz kojih je pucao, uzviknuo: "Svreno j"e sa krvnicima! iveo Kralj Petar I Karaorevi!" Ovaj uzvik prihvatile su potom i trupe sa trokratnim uzvikom "iveo", pa je tom prilikom nekoliko vojnika opalilo iz puaka. Prema tome, i po njima, ne stoji nikako da se onaj uzvik odnosio na kralja Aleksandra, ve se ticao novoga kralja. Tvrdei, da vojnicima nije nita govoreno o ulozi koju e ove noi imati, zaverenici dodaju jo i to: da J"e meu podoficirima onih jedinica kojima su komandovali bilo i takvih, koji su o nameri NJIHOVOJ" nasluivali ili su J"e ak tano pogaali, pa je verovatno da su oni o tome i svojim vojnicima apatom poveravali. 4 Ta proklamacija glasi: "Narodu srpskom. Noas su po-ginuli Kralj Aleksandar i Kraljica Draga. U ovom ozbiljnom i sudbonosnom trenutku prijatelji zemlje i naroda sporazumeli su se i obrazovali vladu. Objavlju-jui ovo srpskom narodu vlada je uverena da e se narod iskupiti oko nje i pomoi joj da se svuda u zemlji odri red i bezbednost. Vlada proglaava da od danas stupa u vanost Ustav od 6. aprila 1901. godine, sa zakonima koji su vaili do 25. marta ove godine. 216 kurtoazije i politike celishodnosti. Kao pohvala ili obodravanje Vlade, na polju tada novostvorenoga poretka, ona nemoe biti predmet pretresanja u protivnom pravcu."5

Ve sutradan iza dogaaja, osula je tampa, svom estinom, napadati bivega kralja, slavei, u isti mah, svreni in i njegove izvrioce. Nezadovoljstvo - pisala je ona - bilo je opte i cela politika atmosfera bila je puna mrnje na razvratni reim. I tako je moralo biti. Tako je moralo biti kad su njegove kreature govorile o razbacivanju mesa opozicionara, kad se na zavretku XIX veka zavodi inkvizitorsko muenje nevinih lju-di u dravnim zatvorima,6 kad se po naredbi samoga vladaoca ubijaju nevina deca zbog jedne obine ma-nifestacije,7 kad kralj stvara vetake zavere i Narodno Predstavnitvo rasputeno Proklamacijom od 24. marta o. g. saziva se u Beograd za 2. juni ove godine. 29. maja 1903. godine u Beogradu. Predsed. Ministar. Saveta, Ministar Spolj. Poslova, J. B. Avakumovi, s. r. Lubomir Kaljevi, s. r. Ministar Vojni, Ministar Narodne Privrede, eneral J. Atanackovi, s. r. Bore L. Geni, s. r. Ministar Graevina, Ministar Unutranjih Dela, pukovnik Aleks. Main, s. r. Stojan Proti, s. r. Ministar Pravde, Min. Prosvete i crkv. poslova, Lubomir ivkovi, s. r. Lub. Stojanovi, s. r. Ministar finansija, Dr. V. S. Veljkovi, s. r." Po ovome, miljenje g. ivojina Peria bie ukratko izloeno u odeljku o zaverenikom pitanju. Istragom je bilo utvreno da nijedan od pritvorenih uesnika u martovskoj demonstraciji nije muen ni zlostavljan: ve da su bili "u najboljim sobama, gotovo po ceo dan u dvoritu, pa se ta vie i krajcarice igrali". 7 G. Pavle Deni, ministar graevina i zastupnik min. spolj. poslova u vladi generala Cincar-Markovia, tvrdio je pred nama: da kralj nije izdavao nareenja o pucanju na demonstrante. Onoga asa kad su demonstracije zapoele, Deni je odjurio u Dvor, gde je zatekao kralja u svome kabinetu i ne znajui ta se na ulici deava. A kad mu je on o tome saoptio, kralj je brzo priao telefonu, i 217 sprema lane atentate kako bi stavio pod ma najvienije prvake opozicije. On, koji je s balkona svoje kue govorio sokake besede pune uvreda i kleveta, bio je polulud, pobesneo kralj, ija je kra-ljica bila cinina i razvratna ena. Ovaj kralj, pola ajduk, pola anarhist, neprestano je mislio o prolivanju srpske krvi, politiki razbojnik, neka blaa i modernisana vrsta Nerona, jedan zlikovac s komedijakim manirima, koji je na glavi nosio arenu pajacku kapu a u rukama razbojniku seki-ru, jedaa degenerisana priroda, zlikovac po krvi, nezajaljiv, neukrotljiv, razjarena zver i gavareni prepredenjak koji je politiare preobraao u la-keje, svoju roenu majku nazivao bludnicom, a svoga oca neistom krpom. U narodu, u kome je kipilo uzbuenje jedne hrab-re rase, sve je bilo u nekoj preutnoj zaveri i govorilo o bliskom padu nesnosnoga reima. I ta uzburkanost duhova, ta opta elja za osloboe-njem ma i po cenu krvi, ta zapaljiva atmosfera i to razdraenje javnoga mnjenja, uinili su da u za-veru uu mladi oficiri, slobodoumni ljudi, ija su braa, oevi i prijatelji bili predstavnici slo-bodoumne struje. I vrei svoje hrabro delo, oni su smatrali da nisu nita drugo do mandatori na-roda, ovlaeni od njega da na ovaj nain oslobode upravniku varoi naredio da se demonstranti rasture po-arnim mrkovima. U isto vreme traio je hitno ministra unutranjih dela Velimira Todorovia, koji se, u tom asu i sam neobaveten o dogaaju, nalazio u svome stanu. U trenutku kad su se zauli pucnji sa ulice kral je, kako tvrdi njegov bivi ministar, skoio uzbuen i zadugo se nije mogao umiriti, zahtevajui hitne izvetaje o razvoju dogaaja koji se na ulici odigravao. Po tvrenju Milana F. Aleksandria, polic. inovnika u penziji, naredbu da se na demonstrante puca izdao je pok. Luba Kameni tad. inspektor Ministarstva. U istoj kan-celariji, kada je iz Uprave varoi Beograda javljeno o ulinim

neredima, nalazio se s njim i knjievnik Milutin Uskokovi. Kameni je, primivi saoptenje o neredima, naredio od rei do rei: "Neka pucaju u meso i neka razjure tu mangupariju!" To je onaj Kameni koji je bio naelnik okruga rud-nikog u vreme dogaaja od 20. februara 1893. u Goraiu. 218 zemlju jednoga krunisanog hajduka, a posle toga i po svrenom delu predadu vlast u ruke politikim prvacima. Skromni, zadovoljni uspehom, uvereni da su spa-sli otadbinu, ovi mladi entuzijasti, ovi slobod-njaci u uniformi, povukli su se odmah bez razme-tanja i nametanja. Oseajui da su dovoljno nagraeni ljubavlju narodnom, oni su postali opet sastavni deo narodne celine, poto su za momenat bili u neku ruku voe njegove. Oni su se zaverili da za svoje delo i ne trae i ne prime nikakvu nagradu. Kao Cincinat koji se od vojne diktature vratio k svome plugu, tako su i oni, naputajui silu koju su u rukama imali, preli na svoj obian posao ... Tako je ggasalo jedno krilo tampe, donekle i po pravu svoje smele i toliko rizine odvanosti u opoziciji. Ali se njemu, sa malim izuzetkom koji je smesta uutao, a da bi ustao, i vrlo snano, tek mnogo docnije, pridruilo i drugo, to se do jue i sa istom estinom borilo na strani kraljevoj, i pridruilo se bestidno, ne inei nikakvih ni prelaza ni postupnosti, onako isto kao i tree, ije se i suvie bedno mucanje o nezadovoljstvu i dok je bilo u opoziciji jedva moglo uti. I sve to je takva tampa pruala tada, i u onom sadizmu i dotle nevieno razjarenoj strasti revolucionarnoga nasilja, bilo bi zahvalnije nego ijedno polje istra-ivanja kako jednome psihologu tako i jednom mo-ralisti. A u inae burnom ivotu onoga narataja, namenjenog strahotama svih iskuenja, to bee prva i neocenjivo znaajna prilika, kad je samo jedna kratka letnja no bila i suvie dovoljna: da mu na dlan poloi svu onu alosnu bedu i oram od odsustva ljudskoga obraza. On je posle toga, i sa beskrajno proirenim i produbljenim iskustvom iza jednoga rata, kome po posledicama moralnoga raz-vrata nije bilo ravna, morao osetiti i svu opravdanost onoga vapaja na koji se niko nije obazirao a koji je, kroz najtreznije iza prevrata, ukazivao na pravilo: da je, kad jedna zemlja lii ivota svoga kralja, pravo isto tako da lii asti i njegove kako javne tako i skrivene pomonike... 219 to se strane tampe tie, osudila je ona i e-stoko napala in od 29. maja skoro jednoduno. Po njoj, i uglavnom, izvrioci njegovi jesu neza-dovoljnici iz redova utvrenih od prologa re-ima, kao: autanti oterani iz dvora, marali izagnati u granine krajeve, neavanzovani i nede-korisani oficiri, kojima je lini interes bio prei od svega. I tada je aepHzA. a 1a zegoe, u Sr-biji, "kutiji za iznenaenja", posluio obilato za izvor svakovrsnih podsmeha, otre osude kao i pretnje, koju su neprijatelji Srbijini naroito i neuzdrano izlivali. "Pretorijanci rimski, pro-nuncijamentai panski, strelci ruski i janiari gurski nisu nita prema beogradekim patriotama!" pisali su jedni. "Evropa se jako varala", pisali su drugi, "kad je drala da je Srbija odmakla u ci-vilizaciji od Turaka i Lrnauta." A "Tetrz", u svome uvodniku, pisao je: "Slivniki Junaci" nali su da trae revana i peru sram sa svoga oruja nad ljudima i enama, koji spavaju u svojim krevetima!" U jednoj prilici, posle dogaaja,, Presanse je pomi-njao Srbe iza Cigana i Jevreja, tvrdei tada: da je to narodnost koja niega i nikoga nema u Turskoj i koja ne sme da zasluuje nikakve panje niti ob-zire evropske.8 U oima ove tampe, Srbija i njena vojska kompromitovani su zauvek, pred Evropom kao i celim svetom, i u sluaju bilo kakve opasnosti nje-zine egzistencije niko nee ni pomisliti da prstom mrdne u njenu odbranu. Delo izvreno 29. maja, i po njegovom nainu, bilo je i ostaje nedostojno vladao-cu na vernost zakletih oficira, pa ih zato treba i suditi kao proste zloince, a sa Srbijom, dok to ne bude uinjeno, prekinuti diplomatske odnose. 8 Vredi ovde napomenuti da je, pored ruske, n francuska tampa najbolje bila

pozdravila kraljev brak sa "Kraljicom graankom". Francuska vlada, tom prilikom, odlikovala je predsednika srp. vlade ordenom Legije asti stepena.

II.

Osvr na zaveru Izmeu, napred imenovanih, civilnih zaverenika, jedan je, neko vreme posle dogaaja, pokuao da po-rekne svoje uee. To je Jovan B. Avakumovi, predsednik zaverenike vlade i prvak Liberalne stranke. I kako do danas niko ni drao nije do toga da stvar u ovome izvede naisto, pokuaj onog opori-canja imao je donekle uspeha. Sve do dananjega vremena poverenje u onako tvrenje nije potpuno po-kolebano i sluaj ovaj, kao i mnogi drugi, ostao je u dosta tamnoj senci dvoumice. Ali ve danas ovoj sumnji nema vie nimalo mesta. Od ivih zavere-nika, na koje smo se obratili da nam ovo potpuno osvetle, Bore Geni i Antonije Anti, potvrdili su nam o nesumnjivom ueu Avakumovievom u delu zavere. Od prvog sastanka, u vinogradu tasta Genievog Alekse Novakovia, na Topiderskom brdu, i u novembru 1901, pa sve do kraja, Avakumovi je sa ostalima uestvovao u pripremama prevrata koji se onako zavrio. A objanjenje puta njegova u Ni, sa koga se vratio u zoru 29. maja, ne zadaje nimalo tekoa, isto onako kao to se njegovo odricanje ne bi, ni u kom sluaju, smelo tumaiti zaboravnou koju bi pravdala duboka starost ove nekad vrlo istaknute politike linosti.1 1 Jasan zakljuak o putu Avakumovievom u Ni, pored drugih momeiata, dobija se i posle sledeeg objanjenja tadanjeg komesara eleznike policije M. Stojkovia, a koje, i drugih zanimljivosti radi, ovde donosima. Ono glasi: "Kad je poelo pucanje po Dvoru, upitam iz Komesarijata, telefonom, sekretara u Upravi Varoi, Duana Alimpia, ta da radim, i ima li kakvo nareenje od upravnika Varoi. Alimpi mi odgovori, da se puca i oko Uprave i da proleu kurumi, tako da je opasno pojavljivati se, i da je traio upravnika telefonom, kod njegove kue, ali da on tamo nije. Malo posle, opet mi se Alimpi javi, i ree, da mu se je upravnik Javio telefonom iz Kvarta Vraarskog, i na postavljeno pitanje, treba li staviti andarmeriju u oruani pokret, dao mu je odgovor, da to nije stvar njegova, nego komandanta celokupne andarmerije, pukovnika Jovanovia, koji neka radi kako zna. Ja i ef stanice, dogovorimo se na svoju ruku, te odmah, za eventualnu potrebu, spremimo dvorski vagon, i sa jednom mainom stavimo ga na kolosek za Austriju. 221 Druga, iji se poloaj prema zaveri, i kad je re o civilnim zaverenicima, jo uvek smatra za neosvetlJvnu, jeste linost ivana ivanovia. U svojoj Politikoj Istoriji Srbije, a u odeljku "29. maj 1903. Doivljaji i uopomene pisca u vezi sa istoriskim dogaajem toga dana",2 ivanovi je o tome uinio jednu poduu ispovest, izjavljujui da njom i sa svoje strane likvidira, jedan nezavre-ni raun, i "da bi se uinio kraj svima dosadanjim, bilo namernim iznoenjima, bilo neviiim za-bludama i verovanjima, kakva prate uvek ovako krup-ne dogaaje, kao to je nesumnjivo i dogaaj od 29 maja 1903. godine u Srbiji". Ba u tom stie na peron i putniki voz iz Nia. Iz njega se iskrca i - Jovan Avakumovi. Pozdravih se sa njim i rekoh mu da se u dvoru neto deava. U tom jedan me oficir naglo odgurnu u stranu, prie Avakumoviu, i neto mu ree. Avakumovi me tada pozva, prui mi svoje rune stvari i zamoli da ih odmah poaljem njegovoj kui i da njegovima javim: ,da je sve dobro!" Za tim, zajedno sa oficirom, izae iz stanice. Pored Avakumovia video sam gde stoji i pukovnik Damnjan Popovi. Stvari Avakumovieve dadoh paliciskom agentu, dobro poznatome Spirku, da ih odmah kui njegovoj odnese. On se ubrzo vrati, i ree mi, da je stvari predao i da je u Avakumovievoj kui velika pijanka i veselje. U isto vreme zazvoni telefon u Komesarijatu i na njemu se javi Bore Geni, koji mi saopti da je novi ministar, i da imam da sluam njegova nareenja. Naredi mi, da odmah poskidam u Komesarijatu slike, Kraljevu i Kralji-inu, i da spremim dvorsku ekaonicu, jer e danas doputovati novi Kral Petar

Karaorevi. A odmah za tim, javi mi se iz Uprave pukovnik Bogdan Damjanovi, koji mi ree da je on novi upravnik varoi, i da imam da sluam i njegova nareenja. Posle toga, opet mi se javi novi ministar Geni, koji mi naredi da na eleznikoj poti zaustavim slubeni dnevnik Srpske Novine, koje su bile spremljene za ekspediciju, jer se je nova Vlada pre-domislila, pa nee da publikuje u njima, kao to je bila uradila: da su Kralj i Kraljica poginuli u meusobnoj svai - nego e se prirediti drugi broj, sa drugim izvetajem. Spreih u poti odlazak novina, i odmah se poslae drugi egzemplari u unutranjost, u kojima je ubistvo opisano drugije. Odmah sve policiske vlasti, pa i Komesarijat, dobie rasggis da se putnicima ne dozvoljava dolazak vozovima put-nikim u Beograd, u veem broju od normalnog." Str. 338. 222 Ali, pre nego to bismo naveli makar i najva-nije osnove sumnje koji se o tome protivu ivano-via, i u nepodeljenom uverenju skoro svih ivih savremenika njegovih, istiu, mi izjavljujemo ovde, i pre toga, da su nam isti oni ivi zaverenici, sve-doci o ueu Avakumoviem, isto tako i odluno osvedoili o potpunoj neposveenosti ivanovie-voj u delu ove zavere, tumaei to nepoverenjem, to ga je njegova linost svima njima ulivala.3 Osnovi, meutim, koji se protivu njega, i za dokaz da je o zaveri znao, istiu, ovi su: Prvo. NJegov srodniki odnos sa jednim od kolo-voa zavere, kapetanom Dragutinom Dimitrijeviem, koji je, u toku vie od godine dana, a sa svojim drugovima zaverenicima, odravao sastanke u kui ivanovievoj i u njegovom radnom kabinetu. i-vanovi o tome pie: "Tako je sve prolo neopa-eno mimo njega, kao i tolika saaptavanja, dogo-vori i razgovori, koji su se vrili u kui pisca i ba u njegovoj sobi za rad, koju on, iz pristojnosti prema drugovima svoga uraka, kad god bi ih doav u kuu, tu zatekao, ne bi ulazio i vazda se sklanjao da bi oni, kao mladi ljudi, bili meusobno slo-bodni."4 Drugo. NJegov neoekivani ulazak u vladu gene-rala Cincar-Markovia 20. aprila 1903. U svojoj pomenutoj knjizi, a u odeljku ,J1o iz-meu 8. i 9. maja", ivanovi je izloio sve svoje napore, zaista ogromne, da po svaku cenu odbije ponudu kraljevu za ulazak svoj u vladu, koja je ima-la da naeledi kabinet dr Vladanov, iji je on lan bio. U tome odeljku, opisujui svoju dvadesetoasovnu borbu sa kraljem 8. jula i jednoasovnu, ali mnogo straniju, iduega dana, ivanovi, izmeu ostalo-ga, pie: 3 Pok. Stojan Ribarac priao je, u nekoliko prilika, da su mu se lanovi Glav. odbora stare Liberalne stranke esto alili, kako pred ivanoviem nikad nita ne smeju da govore jer se to odmah tamo sazna. Ima i danas ivih lanova toga Odbora koji su to isto potvrdili, kao i da se fraza Ristieva "umeo sam da izaberem sposobnosti, ali nisam uvek umeo da izaberem karaktere", odnosila na njegova sekretara. 4 ivanovi, Politika Istorija Srbije, str. 336. 223 "Ali sad nastaju pieve muke. Kralj mu se okre-te i oslovi ga, a ujedno se uputi natrag u dgrvo-aprilsku oobu", obavetavajui pisca da se primi. Idui za njim, ostajao je pisac, pri svojoj molbi; ali Kralj nehtede da uje. Kako je ovo glasno spo-razumevanje bilo Kralju, moda, nezgodno u blizini ostalih, Kralj u govoru napred, a pisac za njim, te u ,Istonjaku salu", kroz jednu ,zavesu" sastavljenu sve od staklenih ploa vezanih icom. Ono, to je dalje nastalo, nije bilo vie ni razgovor, ni sporazumevanje, kakvo bi opravdavala ozbiljnost poloaja. To su bile scene, koje pisac nikad nee moi zaboraviti; jer je to moda bio njegov najtei dan u ivotu - tei no to mu bee, kad je, za vreme prvog rata 5. avgusta 1876 u jednom sukobu s Turcima, oko anca na ,Goli-cama" vie Rake na granici, ostao sad! u tom an-

cu, a po tom na goloj rudini, meu dve vojske i dve ubojne linije, iji su obostrani kurumi le-teli preio njega, a turski oko njega, parajui zemlju, i kad je pisac u opasnom momentu, glasno sam sebi rekao: ,Eh, ivane, sad valja poginuga!" Dovoljno je da se kae da je s Kraljem proveo sat i etvrt tako rei u rvanju. Kralj je u sve iv-ljem tempu govorio, as je iao natrake pred pis-cem, as ga je potiskivao pred sobom. Obigrali su tako svaku grupu nametaja, prvo u ,istonjakoj", pa posle u glavnoj sali gde je balkon. ta sve nije za to vreme izgovorio Kralj Aleksandar, samo da pisca privole na ulazak u Ministarstvo? ,Ja sam obeao mojoj verenici i pokaza mi njenu ve jednu doneenu poveu fotografsku sliku, u ramu obee-nu meu likove predaka Obrenovievih u glavnoj sali... ja sam joj obeao, da u joj danas u 11 sati predstaviti prvo Ministarstvo, a vi mi sad sve to kvarite!" ,Ama ja u da spakujem moje kufere i oti-iu s Dragom kud bilo, u neko malo mesto i tamo emo iveti, meni i onako malo treba", govorio je dalje Kralj. ,Ima Obrenovi prea posla, no da paku-je kufere", bio je piev odgovor, pored stalnog i upornog branjenja od ulaska u Ministarstvo. ,Ko vas je nagovorio na to?" pitae sad Kralj, i pisac mu istinu ree, da se od odlaska sino nije ni s kim, 224 ni od ostale gospode to ekahu u kabinetu ni inae video. ,Da nije to uinila vaa gospoa?" pitae dalje Kralj, u onoj meavi od svakovrsnih pitanja. Kralj je pogaao pievog jedinog, u tom kritinom momentu savetodavca, koji je bez poli-tikih pretenzija imao pravilno miljenje o ovome. Na to pisac Kralju odgovori: ,Moja se ena ne mea u politiku". ,Da se ne bojite koga, da uete u Mi-nistarstvo?" pitae dalje Kralj, valjda ciljajui na svoga oca. ,Ne, Velianstvo!" bio je piev odgo-vor... to se dalje govorilo, dolazilo se u sve vee razdraenje. Pisac bee uz to nervozan, poto ne bejae spavao, i ve mu bee osetno teko. U je-dan mah, na neprekidno navaljivanje, uzviknue: ,putajte me, ako Boga znate! Otvoriu garozor i skoiu dole u batu, pa nek bude ta bude." Aja, i to ne pomae! Kralj terae dalje. Bejahu dojurili u vel. salu i doli do one sinije vel. tepsije to je bila u istom uglu sale, oko koje se obino sedelo za kafu posle ruka ili veere, i gde su kad-kad podnaani ukazi na potpis. Valjda, od nekog si-nonjeg ili ranijeg posla, bee na siniji divit, pero i tabak obine zelene hartije. Kralj se sae, ocepi na dohvat pare od tabaka, epa pero, umoi i metuv ocepljen list na dlan, poe na svoj nain i govoriti i ujedno pisati na onom listu: ,Evo ... povorae Kralj: dajem vam ... uverenje ... da u ja abdicirati ... ako se ... vi ... ne primi-te ... za ministra!" ... Ked to to je govorio i ujedno pisao, dovri, Kralj previ list i prui ga piscu. On odbi da primi; ali Kralj spazi piev belenik i ugura list s belenikom zajedno opet u dep. ,Eto, ako se koga bojite, vi to uvajte i po-kaite"... A kad pisac i dalje odbijae i ree, da ima jo puio ljudi, i bez njega, sa kojima moe obrazovati vladu, Kralj e odgovoriti: ,Ama molim vas, gospodine ivane, meni trebaju bolji ljudi u novoj vladi. Ja u imati tekoe; eto, ja dugo neu moi otii, ni na jedan evropski dvor, jelte?" On je, siromah, bio svestan disharmonije, u koju pada ovom nesrenom enidbom naspram ostalih vladalaca i dvorova. Pa ipak je to radio! udno, 225 doista! Kralj Aleksandar je bio doista za saa-lenje, kao i svaki koji misli, da radi neto veliko, srdano, korisno za se, dok je sve to u oima dru-gog sveta, samo jedna budalatina, jedna teka za-bluda, i srca i mozga. Ali to se Kralju Aleksandru nije moglo dokazati, a jo manje on uvideti. Uguravi iiscu ipak svoje .uverenje", u dep, Kralj je tek sad udvostruio svoje navaljivanje, svoje mol-be, preklinjanja, i pisac uzmiui nazad, nae se opet u .istonjakoj oali". Usred tih navaljivanja, pisac na svoje upropaenje vide Kralja da sklopi ruke i previ kolena ... uz izraz: ,Ama molim vas, tako vas molim, primite se, da svrimo ovo jed-nom!"...

,Ah, Goopodaru, teko mi je da vas gledam tako... Nemojte tako!"... i u isti mah obema rukama uzme Kralja blago za obe njegove ruke, sklopljene na mol-bu, da ga vrati iz toga nezavidnog poloaja, kad se na jedan put pas, koji je bio uza nj, die i nakostre-i reui i pokaza, da hoe pisca da drpi. Ovo dobro pseto mislilo je da on hoe Kralju da uini neko nasilje to je bio ,Rep", lovako pomatoro pseto Krala Milana, koje je on ostavio bio i nije poveo u Karlsbad; ali ga je docnije uzeo k sebi, kao jedi-nog, koji mu je po izvrenom rasterivanju njegovih ljubimaca i prijatela u beogradskom dvoru, ostao veran. Ovo bee ve i suvie, pa se valjda i Kralju do-sadi. I ako uze neto vaniji ton i poe mirnije govariti, Kralj ne ostavi nepokuano jo jedno sredstvo. ,Dobro, neete. Lepo. Ali recite, mi i prividno, da hoete, da ja idem da kaem onim dru-gim, da ste pristali... Onda e moda i oni hte-ti..." ,Zato, Velianstvo, da varam i njih i Vas, kad sam ve toliko puta kazao jasno da ne mogu. Ja Vas ne napadam, radite kako Vas Bog ui, kad mi-slite da je to neko dobro... Ali molim Vas, Vae Velianstvo, ja ne mogu ui u ovo ministarstvo. Jue sam sa ostalima dao ostavku i neka ostane pri njoj. Molim ..." Pisac uuta. Kralj takoe. I kao da je hteo da vaspostavi svoje kraljevsko dostojanstvo, koje je 15 226 i suvie rtvovao u ovim bolnim scenama. Kralj se uspravi, otro pogleda, i ozbiljna lica, gotovo suvo, upita pisca: Dakle neete da se primite?" ,Molim, Velianstvo, ne mogu!" Iz ovih stopa Kralj, bez i jedne rei, okrete, pa kr vrata sa staklenom zavesom, a pisac za nim, te kroz dtrvoaprilsku" sobu - u kabinet, posle sata i jedne etvrti mune i teke borbe."5 Tako je, eto, i tek posle svakog otpora, divljenja dostojnog, ivanovi jedva uspeo da se oslobodi kraljevog navaljivanja, kome je u toj meri teko bilo odoleti. 4. oktobra 1902. isto tako, a prilikom obrazovanja prvog Cincar-Markovievog kabineta, koji je odmah suspendovan, ivanovi je takoe imao da izdri skoro iste muke, odbijajui kraljevu ponudu da u ovaj kabinet ue. A posle ovoga, meutim, kako stoji sa njegovim ulaskom u vladu 20. aprila? Sam ivanovi o tome pie ovako: "... No, na sam dan 24. marta,6 pisac se sretne, upravo sudari prsa u prsa, sa Predsednikom Mini-starstva na vratima sale i ministar. zasedanja i ovaj ga kratko upita: Doete li da budete savet-nik?" na ta pisac odgovori, vie aljivo uzimajui stvar: ,Pa to ne zavisi od moje volje!" Predsednik Ministarstva, bez ijedne rei dalje, okrene se nat-rag u svoju kancelariju. Sutra dan, 25. marta, pisac je imao da proita u ,Srp. Novinama" Kraljeve ukaze, kojima je i on, kao i ostali, postavljen za savetnika i senatora. Sad mu je bilo razumljivo i jueranje pitanje.. .7 5 ivanov.[i], Pol.[.itikaJ Istorija Srbije, str. 214-217 6 Sutradan demonstracije. 7 Od porodice pok. generala Cincar-Markovia saznali smo: da je ivanovi u toku marta i aprila 1903. ee i sam traio prilike da se sa predsednikom vlade sretne i "prsa u prsa sudari". Pok. Cincar-Markovi nije dotle ivanovia estito ni poznavao, ali mu se ovaj ipak obraao pismima, molei za njegov uticaj u stvari poslova u kojima je on, veli, zainteresovan kao biv. ministar narodne privrede. Jedno od takvih pisama nalazi se i kod nas. 227 Predeednik Ministarskog Saveta sad opet nastane da pisca skoni da ue u Ministarstvo Prosvete, kao ministar. Celo prethodno dranje jo od pre sedam meseci od 6. okt. predopredeljivalo je odgovor: da pisac ie moe primiti tu

dunost. Ali Predsed. Ministarstva nije pristajao i pisac pod utiskom ve ukazane mu panje u onolikoj meri, i to bez svoga znanja i molbe, koliko pristojnosti radi, i da bi se kurtalisao ove poasti, dopuni svoj odgavor, da moda kad docnije moe posle izbora o tome raz-misliti. Ovaj je odgavor bio i suvie ieobavezan i nije davao prava, da se prema piscu postupi, kako je se dogodilo dockan u vee 20. aprila 1903. Toga veera, dockan, oko 10 sati, vraao se pisac oa enom kui sa veere kod svoga kuma Svetozara Stefanovia, sa elj. stanice. Kod ,Belog Orla" ne-daleko od .Slavije" sretne ga andarm i obrati mu se pitanjem: da li poznaje g. . ivanovia? ,Eno gore mu je kua, u Sv. Savskoj ulici", na to an-darm doda, da je on bio kod kue, a on ima da mu preda pismo iz dvora. I sad se nije imalo kud. Pis-m je imalo pod reju ,Hitno" ravno pet crvenih poteza! I pisac je morao otii u dvor. Prijavljen, odmah je primljen, time, to mu je Kralj iz sale izaao na susret u hodnik i uveo ga u salu. Tu je pisac imao da uje novost: da je po-stavljen za Ministra Prosvete i Crkv. Poslova. Iznenaen ovim, pisac odmah izjavi, da mu je te-ko primiti se toga, i moli da se ukaz opozove. ,Ukaz je ve tampan, a "Srpske Novine" ve su do ovoga doba i ekopedovane za sutranji dan, i ukaz se ne moe opozvati, i vi ostajete ministar", odvori na sve to Kralj Aleksandar, pred svima prisutnima. Pisac, pozvan da sedne, upravo klone na najblie mesto i izjavi alenje za takvo postupanje, i uveren, da je on valjda jedini mivistar, koji je za vlade Kralja Aleksandra na taj poloaj postavljen, a ne gtan od Kralja za to! "Ali su", karakteristino zavrava ivkovi, "i u pisca sazrele misli i namere, kojima se on ruko-vodio za svih daljih etrdeset dana, do 29. maja, 15 228 koliko je svega morao odsedeti na svom nezavidnom poloaju."8 Trei osnov, a koji potie iz verzije o podacima neobjavljenih memoara izvesnih vrlo istaknutih dinoeti onoga reima, nije manje interesantan iako zasad mora biti primljen sa vedikom rezervom. Tvrdi se uporno, da se u njima nalazi svedodba koja je u sledeem: Nekoliko dana pred sam dogaaj kralj je primio anonimno piemo o zaveri koja mu se otkriva. Tom prilikom pozvao je on hitno predsednika vlade generala Cincar-Markovia, ministra vojnog Milo-vana Pavlovia i komandanta Dunavske divizije pu-kovnika Dimitrija Nikolia, da im ovo pismo saoc-ti. Pokazujui im ga, iako mu sam nije poklanjao vere, i posle razgovora o Merama koje bi ipak tre-balo preduzeti zna se da je pripravnost vojske ski-nuta tano u 12 asova noi 29. maja, preao je on na drugi, o nameri svojoj da kraljicu ukloii iz Srbije. Da ovu svoju nameru hoe da izvri, kralj je dao re generalu Cincar-Markoviu jo mnogo ranije. 24. marta Cincar-Markovi je ovo poverio i Pavlu Deniu, ministru graevina u njegovom kabi-netu, molei ga, i poglavito sa ovog razloga, da svoju ostavku, sa kojom je navaljivao zbog slabosti svoga i svoje ene zdravlja, povue. Ovoga dana, i pred ove tri linosti, kralj se ponova i svbano obvezao da e zadatu re odrati, pa je samo molio da to zasad i za sve druge ostane najvea tajna. Izlazei iz Dvora, posle toga, ministri su bili izvanredno raspoloe-ni, pa je, no tvrenju Dimitrija Nikolia, predsednik vlade, jo istoga dana, i u onom raspoloenju, tajnu onupoverio i ivanoviu. Zakljuak koji se iz toga ini u tome je: da je ivkovi ovu nameru kraljevu dostavio kome treba, pa se zato sa izvrenjem dela i pourilo. Ali e ova okolnost, kao to rekosmo, biti jasno osvetljena tek kad oni podaci budu ob-javljeni. Ostavljajui na stranu sve manje znaajne osnove pbdozrenja, koji se protivu ivanovia iznose, kao to je onaj da je on ba dvadeseg osmog maja u podne, 8 givanov.[i], P6l.[.itika] IstorJija] Srbije, str. 308- 309. 229 "pre nego to e kralj za trpezu, ugrabio ga - sa jednim ukazom", upadljivu utuenost njegovu koja se primeivala na nekoliko dana pred dogaaj i dr., i pored ona tri napred navedena, mora se ipak, i pre objave memoara koji e sledovati, zasad poklo-niti vera samo tvrenju onih ivih zaverenika koji o

njegovoj neposveenosti, zbog nepoverenja prema nje-govoj linosti, svedoe, mada ima i takvih koji sma-traju: da je ivanovi mogao o stvari biti upoznat od kapetana Dimitrijevia, evoga uraka, a da to ostalima nije ni bilo poznato. to se ove linosti tie, uivala je ona velikb kraljevo poverenje. 0 tome svedoi i njegov razgovor, nekoliko dana pbsle izbora, nkoliko dana, dakle, pred sam dogaaj, a u radnom kabinetu kraljevom, u starome dvorcu. Tom prilikom; navodi ivanovi, kralj je nameravao dopuniti Ustav u odredbama o kralju na sluaj njegove preke smrti. "Da se desi ka-kav atentat na kralja", govorae kralj piscu ovot dela, "u ovom Ustavu, u nedostatku naslednika, nije tano precizirano, ko da prihvati upravu zemljom." Izrazio se, da hoe da regulie i pitanje o nasled-stvu prestola opet u nedostatku naslednika, i to je od osobite vanosti - da namerava doneti takvu odredbu, da na sluaj preke smrti kraljeve, on rani-jim aktom odredi tri lica, koja e prihvatiti kraljevsku vlast i "sazvati Skuptinu da bira kra-lja. .." "Da bira kralja slobodno? ako sam dobro razumeo, Velianstvo!" dodao je odmah pisac. Kralj to potvrdi. "To je onda dobro!" izusti prikrivajui svoje zadovoljstvo pisac, kome je to kralj na neko-liko dana posle izbora u svome radnom kabinetu u starom dvorcu govorio, dodavi: "Ovo zadrite, mo-lim Vas, za se. To, za sad, zna samo predsednik mini-starstva, g. min. unutr. dela i g. Andonovi."9 Na sam dan izbora, 19. maja, zadovoljan ishodom njihovim, kralj je, o veeri koju je priredio intim-noj svojoj okolini, bio izvanredno raspoloen. Tada se zapodeo razgovor o prvome aprilu, pa je on, jednoga od svojih gostiju, ivojina Veliko-via, zamolio da mu ponovi one iste rei, to ih iv.[anovi], Pol.[itika] Ist.[orija] Srbije, str. 320. 230 je izgovorio oficiru kad ga je one noi, kao mini-stra pravde, poveo da internira. TaJ" isti oficir, potpukovnik Kumri, nalazio se, a kao kraljev au-tant, i sam na TOJ" veeri, pa J"S Velikovi upuivao kralja na njega, ako se onih rei jo bude seao. Ali je kralj uporno ostao pri tome da ih sam Veli-kovi ponovi. I Velikovi je najzad to uinio. "Kazao sam", rekao je on, "recite Kralju: da smo gnev njegov prema nama navukli postupcima ali KOJI nisu poticali iz kakve nae koristi ili iz naeg inte-resa. Sve to je bilo, inili smo samo zato da bi obezbedili interese Prestola i Dinastije, koji su zbog treeg namesnika iziskivali neto jau ener-giju. Zato mu kaite, ali kaite mu svakako, da se ovaki prijatelji i ovaki gosti niti doekuju niti ispraaju onako kako ih J"e on danas, u SVOJOJ" kui, doekao i ispratio." Sasluavi ovo, kraljica se obratila kralju: "Eto vidi", rekla mu je "kako nisi umeo da uva svoje ljude, kako si ih vreao!" A Cincar-Markovi: "Velianstvo, ovo malo ljudi to su jo uz Vas ostali, uvajte kao malo vode na dlanu!" - "Vidim i J"a", odgovorio je na to kralj, "da su ovi ljudi, koji su danas oko mene, MOJ"I najverniji prijatelji. Zato, ili u sa njima isplivati ili emo svi zaJ"edno pasti!" A jedan meu ovima, koje kralj ubrajae u svoje naJ--vernije prijatelje, bee i ivan ivanovi, njegov ministar prosvete i crkvenih poslova.10 10 Ono jutro, kad je, a od neke gospa-Sofije, svoje prve komike, doznao o ubistvu kralevskog para, ivanovi se, kako sam navodi u svojoj pom. knjizi, prekrstio rekavi: "Budi Bog s nama, ovo je kao u Hiladu i Jednoj Noi!" Interesantno je doista uporediti ovako malo radoznalo dra-nje ivanovievo sa onim 1. aprila 1893. Toga dana, oba-veten da je kua Ristieva opkoljena vojskom, tadanji predsednik Nar. skugaptine najpre se zamislio. Onda se smesta uputio u varo, da se tamo obavesti ta se to noas deava. I ne obzirui se na tolike neprijatnosti, grubosti i smetnje koje mu injahu strae vojske i andarmerije on, po noi, potpuno pustim ulicama i po stranom vetru, uspeva najzad da pronae prijatele s kojima, poto-poto, hoe da se nae u onoj zbunjenoj situaciji, da u njoj togod pokua i preduzme. Cele te noi radoznalost njegova napreg-nuta je do krajnje granice. A jutra 29. maja? ta ini, ta preduzima toga jutra aktivni ministar? On se krsti, i bez 231

mnogo radoznalosti, a na jedan besmrtan nain konstatuje samo ovoliko: "Budi Bog s nama, ovo je sve kao u Hiljadu i Jednoj Noi!" A kad je, po pozivu, siao dole, i, u Ministarstvu unu-tranjih dela, susreo se sa novim predsednikom vlade Jova-nom Avakumoviem, uzviknuo je: "E vrlo dobro, svreno je jedno krupno delo. Niko u zemlji nee ni prstom mrdnuti!" ivanovi, Pol.[itika] Ist.[orija] Srbije, knj. III, str. 180-186 i knj. IV, str. 328 i 332. Zaista, nema slinoga primera: da je iko ikad sebe i pred istorijom, a SVOJ"IM roenim pisanim svedoanstvom, tako i u toj meri optuio, kao to je to sluaj sa ivanoviem! Poslednje namere i poslednji kraljevi planovi Jedna kratka skica unutranjih i spoljanjih ak-cija, poslednjih dana vladavine kralja Aleksandra, a iz podataka do sada slabo poznatih i koji e doc-nije morati biti i opsenije dopunjeni i jasnije objanjeni, prua, donekle, mogunost da se nazru njegove poslednje namere i planovi. to se unutranje akcije tie, kao i dotle, ispo-lavala se ona uporno u onoj tako strasnoj nestal-nosti, kojom se celokupna vladaviva njegova odli-kovala. Dvadeset treega marta, i pred sam dogaaj demonstracije onako okonane, kraljevu panju zau-zimae jedan projekt novoga Ustava. Toga dana pre-tresan je on, ali vrlo kratko, na jednoj konferen-ciji, u Starome dvoru, kojoj su prisustvovali: Sve-tozar Gvozdi, Sima Nestorovi, Petar Kati, Jev-rem Andonovi i ivojin Velikovi. Po nalogu kraljevom itao ga je iredsednik vlade general Cin-car-Markovi, a iz rukopisa Andre Borevia, kako su to prisutni ovoj konferenciji tvrdili. Taj pro-jekt favorizirao je seljatvo. On je predviao 2z se-laka od 150 lanova, koliko je budui parlament, po njemu, trebao da broji, dok je ostatak bio podeljen izmeu profesora gimnazija i univerziteta, trgo-vaca, zanatlija i jednoga generala. Kad je predsednik vlade zavrio sa itanjem, kralj o njemu zatrai, pre sviju, miljenje Velikovievo. Tada Velikovi otvoreno izrazi svoje neodobra-vanje, izjavljujui da parlamenat, koji bi iz ovakog Ustava proizaao, ne bi to ni znaio, ve skup se-lakih demagoga kakav je, jedan od najpoznatijih, bio Aleksa Nei. Oito nezadovoljan ovakvom izja-vom, kralj se potom obrati ostalima, zahtevajui od njih da mu redom iskau ta o projektu misle. Ali se i oni jednoduno sloie sa Velikoviem, isti-ui, svaki sa svoje strane, njegove rave osobine, kao i da bi ovaj Ustav bio jedan od onih to u isto233 riju ulaze samo kao ekeperimenti. Sasluavi ova-kav zakljuak, general Cincar-Markovi, i tonom vrlo otrim, prebaci tada kralju zbog gubljenja vremena oko jednoga projekta koji nijednoga branioca ne nalazi, pa ih kralj, i ne pokuavajui, posle toga, da ga sam brani i vrlo nezadovoljan ovim odbijanjem, otugusti. Jo pre ovoga pokuaja sa novim projektom, u prvoj treini marta, pokazivae on gotovost da "po-jaa liberalnu stranku", nameravajui da obrazuje vladu isto liberalnu. Tvrdi se, da je ovu kraljevu nameru, i vrlo energino, potpomagao jedan od naj-odanijih mu prijatelja, na ije savete se on u poslednje vreme najvie oslanjao, stari general Jovan Belimarkovi.1 Za takvu kombinaciju, a sa predsed-nikom vlade Stojanom Bokoviem ili generalom Cincar-Markoviem, zauzimao se on vrlo predano:, prihvatajui, posle kratkog otpora, predlog Veli-koviev da se u toj vladi poloaj zastupnika predsednikovog poveri Stojanu Ribarcu. Ali cele jedne noi i idueg dana, poziv, sa kojim je Ribarac tra-en od strane kraljeve, nije ga mogao pronai. Saznavi o njemu, Ribarac se te noi sklonio, a jutrom rano otputovao u Poarevac, posle ega se, i usled ovakog njegovog dranja koje kralja neobino ozlo-jedi, cela ova kombinacija natsti. Oba ova pokuaja, a po tvrenju kraljevih sarad-nika, upravljena su bila na pripremu izvoenja jedne namere kraljeve krupnoga znaaja. Ta namera, prema njima, ticala se plana njegovog o kraljiinom ukla-njanju iz zemlje i konanom branom razvodu sa njom. Tvrenje ovo, od strane kraljevih prijatelja, i kad se zna kakvom je silom

pritvornosti on raspolagao, izgleda nije bez osnova. Zna se pouzdano o osetnoj, iako veto prikrivanoj, hladnoi njegovoj prema raljipi, a koja je nastupila posle obelodanjene la-nosti njenoga poroaja, kao i o nameri njegovoj da Ustav dopuni u odredbama o vladaocu na sluaj preke smrti i kojom se odluno presecalo sa poku1 Belimarkovi bio je protivan kraljevoj enidbi i Dugo nije vien u Dvoru, ali je za vlade generala Cincar-Marko-via izmenio svoje dranje, posle ega je postao predsednik Senata. 234 ajem nametanja brata kraljiinog za naslednika prestola.2 O tome, a u prethodnom odeljku, naveden je njegov znaajan razgovor sa ministrom prosvete i crkvenih poslova . ivanoviem, kojom je pri-likom kraljevo neoekivano obeanje vie nego izne-nadilo njegova ministra. Iznosei ga, ivanovi izjavio je i ovo: "Cisca je iznenadilo ovo pover-ljivo saoptenje Kraljevo; jer dotle nikad on nije bio u poloaju da ma kad sazna koju od namera Kraljevih. S toga nemoe ni da ceni: je li Kralj imao jo kakvih nadoera, i da li bi se i ovo to je rekao, svrilo tako, kako je rekao. To je bio Kralj Aleksandar, koji nikad nije svoje namere stavljao pod tuu kontrolu, te ih razume se, nikome nije ni po-verovao u celini, sve do momenta izvrenja, kada je svakom odreena i uloga. Tako je bilo znamenitog ,prvog aprila" 1893; tako o enidbi 1900, tako o promeni Ustava 1901; tako o promeni vladavine 1902; tako i prilikom oba dravia udara 1894 i 1903 godine. Jeli se moglo oekivati, da e Kralj biti otvoreniji i u pogledu svojih namera za bu-due?"3 Ali kralj, koji nije bio otvoren u pogledu svojih buduih planova, nije mogao a da ih donekle ne ispolji, pridobijajui linosti sa kojima je imao da ih izvodi. U svojim istorijsko-memoarskim zapis-kama, dodirujui ovo pitanje, pa istiui i sam da je "Kralj Aleksandar u sakrivanju svojih pravih misli i raspoloenja bio nenadmaan, naroito" to je veto simulirao raspoloenje koje mu je, radi toga sakrivanja, trebalo", Stojan Novakovi izrazio se na jedan otvoren nain: da veruje u ovaku osno2 Ovo dokazuje i sledei raspis ministra unutranjih dela od 23. aprila 1903. godine koji glasi: "Okrunim naelnicima i t. d. Doznao sam da se po narodu pronose lani glasovi, koji unose zabunu meu graane i ometaju pravilnu radnju dravnih vlasti. Tako se protura glas da e Lunjevica biti proglaen za prestolonaslednika i da e ova vlada ustupiti mesto drugoj i tome podobno. Stoga vam preporuujem da ovakve glasove najstroe pobijate, i svakoga onoga za koga se dokae da ih pronosi najstroije kaznite za pronoenje obespokojavajuih glasova. Za izvrenje ove naredbe vi ste mi lino odgovorni." 3 ivanovi, Pol.[tika\ Ist.\_orija\ Srbije, str. 320. 235 vanost namere kraljeve, koji je morao vrlo dobro ziati da bi takav njegov akt bio veoma popularan. "Danas se zna", pioao je on tamo, "da je taj plan bio vrlo konkretan i da su za izvrenje njegovo priprav-ljeni i upueni bili potrebni ljudi. Kraljica se ima-la iratiti u Francesbad toga istoga leta 1903 i oide bi joj se saoptile naredbe kraljeve da se u Srbiju vie vratiti ne moe."4 Ali, i sam ivanovi, ocenjujui navode o tome P. Todorovia u lancima ovoga u "Ogledalu" od 1904, "Kralev brak" "Ogledalo", br. 67, str. 857 i "Kraljeva tajna" "Ogledalo", sv. 87, str. 1087, u kojima se iznose kraljevi izrazi i nagovetenja pis-cu njihovom u tome smislu, kao i da je Cincar-Mar-kovi bio taj kome je zadatak udaljenja kraljiinog bio namenjen, dodaje kako ima i drugih izvora koji govore "da je bilo i stvarne podloge".5 Tako je naveo: da mu je dravni savetnik Joca Stankovi govorio "kako je se tad. ministar finansija Milov. Marin-kovi njemu izjasnio da je sve bilo gotovo da se Kraljica udali", pa je njemu isto ovo potvrdio i Stevan Kurii, ovek koji je o tome "mogao mnogo to ta saznati to drugi nisu mogli".9

Od ivih svedoka, u stvari ove kraljeve namere, potvrda tad. minietra graevina i zastup. ministra spooB. poslova P. Denia, izneta je u odeljku koji ovome prethodi, i prema njoj sporazum Cincar-Mar-kovia sa Kraljem bio je u tome konano postignut. Prema tom sporazumu, kraljica je imala biti is-praena u Francesbad, odmah posle senatskih izbora 5. juna, pa je tamo trebala da saeka regulisanje svoga novoga poloaja.7 A po tvrenju jednoga od najugled-nijih sudija najveega suda i dravnog savetnika, Vuka Borevia, pok. Svetozar urdilovi, b. naelnik okruni, poverio mu je isto tako o pristanku 4 Stojan Novakovi, Avadeset godina Ustavne Politike u Srbiji 1883.-1903, str. 207 i 237. 5 iv.[anovi], Pol.[itika] Istor.[ija] Srbije, primedba na str. 283. 6 1., str. 319. " Kralj je, kako izgleda, bio ubedio kraljicu da bi odmora radi trebala tamo da otputuje, pa se za ovaj put pakovanje njenih stvari privodilo kraju i kua u Francesbadu bila je ve zakupljena. 236 svome, na ponudu kraljevu, da se primi poloaja upravnika grada Beograda, a jedino radi izvrenja ovoga zadatka.8 Sve linosti koje kralj tada i radi toga okupljae oko sebe, bile su takve, na iju on bezuslovnu goto-vost i nesumnjivu i osvedoenu odanost, mogae da rauna. Jedna od takvih, kojoj on o nameri ne bee poverio, ali na koju je mnogo polagao, drei je, u poslednje vreme, stalno pored sebe, jeste i ivojin Velikovi. Na pomenutoj intimnoj veeri u Dvoru 19. maja, predstavi ga on svome roaku Katardiu kao budueg predsednika Narodne skuptine. Upravo na nedelju dana pred dogaaj, kralj se pokaza nepopust-ljiv kad mu se njegov prijatelj obrati s molbom, da mu dopusti odlazak iz Beograda samo na dva dana, a radi vanoga sudskog pretresa, na kome je imao zastupati jednoga od svojih uglednih partijskih pri-jatelja, u valjevskom prvostepenom sudu. Poveravajui mu samo toliko, da e mu u najkraem vremenu njegova saradnja u jednom veoma vanom dravnom zadatku biti preko potrebna, starao se oi da ga od ovog puta, po svaku cenu, odvrati. Ali kad Velikovi, i pored sveg navaljivanja, osta uporan, pa mu se, nekoliko dana posle, i za isto ponovo obrati, on popusti, izda-jui mu poruku da predsednika valjevskog suda od njegove strane umoli te da se predmet, radi koga od-lazi, iznese na raspravu kao prvi, istoga onoga dana kad Velikovi tamO stigne. Ovo mu kralj odobri 26. maja, na povratku svome u Dvor sa poznatog kon-certa pevakih drutava iz Vojvodine, a sa koga se vratio nevieno raspoloen. Praen svojom gardom, koja se prvi put toga dana pojavila u novoj uniformi ogrnutih atila, on je, silazei s kola i doekan Ve-likovievim pitanjem kako je zadovoljan prijemom od strane njihove, odgovorio!: "Kad poe dobro, onda ide nezadrano. Zaista, ovakog oduevljenja, kako sam danas doiveo, jo nisam upamtio!" Ve sutra-dan, telefonom i lino, zahtevao je on od Veliko-via da se vrati, napominjui mu jo jedanput, da ga ovamo eka i da mu je namenjen dravni posao Ovo potvruje i B. K. Marianin, tad. upravnik varoi Beograda. V. Upraviteljeve Beleke, knj. II, Epilog, str. VI. 237 krupne vanosti. A dvadeset devetoga maja, rano ujutru, Velikovi se iz Valjeva krenu, da u Zabre-ju, istoga jutra i oekujui parobrod koji e ga odve-sti u Beograd, sazna o sudbini koja kralja, to ga tako nestrpljivo oekivae, bee postigla.9 to se spoljanje akcije tie, ona je, a usled ne-stanka arhive kralja Aleksandra, jo u veoj meri ostala nejasna.10 U pomenutim svojim istorijskomemo-arskim zapiskama, Stojan Novakovi je naveo:11 "Kralj Aleksandar s krajem jeseni 1902 promeni opet politiku, sklopi ministarstvo Cincar-Markovia, elei naviti politiki pravac Austro-Ugarskoj, ma da u Beu nikakva odziva nije nalazio... S druge strane se zna da se kralj ozbiljno spremao da neto i"i u Turskoj, ako ne da unadne u Makedoniju. O tim planovima znamo suvie

malo, te su nam nejasni."12 " U odeljku "Politike Stranke posle promene od 6. nov. 1902" svoje pom. knjige, ivanovi, a na mestu gde govori o komeanju u Liberalnoj stranci, koje je proizvela promena od 6. nov., takoe navodi: "Te dve grupe imale su svoja ve poznata vostva: jedna Avakumovi-Ribarac, druga J. Ando-novi-. Velikovi kome je, izgleda, rezervisana vidna uloga za skoru budunost." Str. 288. 10 Arhiva kraljeva, naena u kasi njegovoj u Starome dvoru, poverena je, posle dogaaja, staranju pukovnika Aleksandra Maina, krd koga su se kljuevi kasini i nalazili. Neko vreme posle toga, o njoj vodio je rauna dr V. Veljkovi, jedan od lanova zaverenike vlade. Posle njega, ona je dopala u ruke radikala, od kada se o njoj vie nita ne zna, izuzev to da je sadravala izvesna i vrlo kompromitujua dokumenta o njihovim prvacima. 11 St.[ojan] Novakovi: Dvadeset godina Ustavne Politike u Srbiji, str. 236-237. 12 29. januara 1903. god. kralj i kraljica prisustvovali su dvogodinjem parastosu pok. kralju Milanu, u manastiru Kruedolu. Svakako da je i ovo moglo dati povoda kombinaciji o navijanju politikog pravca prema A.-Ugarskoj. Ali ovim dogaajem - pie A. Jovanovi u svojim neobjavljenim memoarima - niJ"e nastala nikakva politika izmena u odnosima Srbije prema Austro-Ugarskoj, kao to je objasnio i ministar Sela, na interpelaciju alovskoga, izjavljujui da je to samo lini akt pijeteta sina prema roditelju. U "Odjeku" je od 19. J"anuara 1903. g., sa rezervom zabeleeno pronoenje da e se o ovoj vladalakoj poseti u Kruedolu nai i dr Vladan Borevi, njemu se tobo, primeuje Jovanovi, pridavao politiki znaaJ. 238 Ali ovo prvo tvrenje Novakovievo, kraljevi ta-danji saradnici najodlunije odriu. Po njima, naprotiv, svom snagom i potajno, borio se on pro-tivu Austrije, ulaui sav svoj veliki napor da je, zbog nereda u Makedogji, a pred svima kabinetima i parlamentima evropskim, to je mogue vie diskredatuje. Da to iostigne, i to efikasnije, uspeo je on bio da vrlo prisno pridobije dvojicu politiara dvoj"ne monarhije, o ijem politikom ugledu nije moglo biti sumnje. To su bili Klofa i Kramar, od KOJ"IH je jedan bio prvak narodnih sociJ"alista, a drugi ef partije Mladoeha i ovek budunosti. Po elji njegovoj, i u sporazumu s gaim, Klofa prokrstari Maedoniju, a da bi se uverio o tamo-njem haosu, ali pre toga poseti Carigrad. Po povratku svome, oara on kralja svojim jedrim i pravinim utiscima, kao i svojom izjavom da J"e svom duom protiv autonomije Maedonije. Tom prilikom, saop-ti mu i o svojoj poseti velikom veziru i pokaza poklon koji mu je ovaj dao, sa reima: "Vi ete proi kroz Maedoniju, vi imate oi i videete tamo ne-eljenih stvari. Ali, molim vas, ne inite od toga nikakvu upotrebu i mi emo ostati prijatelji!" im se on vrati u otadbinu, kralj mu, a po naro-itom licu, dr Ivanu ajkoviu, posla svoja uput-stva za dranje njegovo na prvim sednicama bekih delegacija. A etrnaestog maja, ovo poverljivo lice pisalo Je ve jednome od kraljevih prijatelja, takoe posveenom u ovu akciju, A. Gavriloviu, ovo to sleduje: "Zaista s ljubopitljivou oekujete moJ"e pismo, a morali ste se i uditi, to sam se ovako zadocnio. Uzrok je tome, to sam plan, koji sam imao u Beogradu, morao oasvim izmaniti. Kao to Vam je poz-nato, iz Beograda sam poao u nedelju u jutru brzim vozom; istoga dana u 7 as. u vee stigao sa|m u Be. Na stanici me je ekao prijatelj Hlavaek o njemu sam Vam govorio, to je odlian ovek, on mi je sada ovde desna ruka. Prva mi je briga bila, da saznam, gde J"e g. Klofa i kad se s njim mogu sastati. Odmah sa stanice odvezao sam se u jednu gostionicu, gde g. Klofa dolazi svakog dana, i tu saznam, da je

otputovao u subotu za Prag i da e doi u Be tek 239 u petak. Da ne bih dangubio, te iste veeri u K1 as. krenem brzim vozom za Prag, gde sam stigao u jutru u 6. asova. Odmah po dolasku, sa stanice, poaljem po dinstmanu" pismo Klofaevoj kui, koje proita njegova gospoa i odgovori mi, da e Klo-fa tek pred podne doputovati - bio je na nekom narodnom zboru blizu Praga ... Sa g. Klofaem sam se sastao pred podne na vrlo zgodnu mestu, gde za na sastanak niko nije mogao saznati. G. Klofa me je radosno doekao, o celoj stvari govorili smo dugo i ja sam bio srean to se g. Klofa u svemu samnom slae. Po podne smo se opet sastali i prevodili smo jedan deo govora.13 Sve se nije moglo prevesti, jer je stvar velika. U vee toga dana ponedeljak u 11 asova, poli smo i ja i g. Klofa brzim vozom za Be, ali smo putovali kao da omo nepoznati jedan drugom. U Be smo stigli jue u jutru u 7 asova. Jue je bila sedjnica u par-lamentu, idua sednica bila je zakazana za petak i g. Klofa mi je rekao da pourim sa prevoenjem, kako bi mogao u petak govoriti. S toga oam jue radio celoga dana pa i noas do neko! doba. Od subote nisam spavao gotovo nikako ... Jutros rano dobijem pismo od g. Klofaa, kojim mi javlja da je idua parlamentska sednica odloena na drugi idui pe-tak, dakle 23. maja po naem kalendaru... Jutros je bio kod mene g. Klofa - pre podne i ree mi, da bi najbolje bilo da zbog prevoenja broure na fran-cuski i ruski odem u Prag i g. Klofa putuje posle podne za Prag. Ja sam mu rekao da moram ekati za to odobrenje g. ministra, kome sam takoe pisao. to se tie tampanja prevoda, udesili smo ovako: eki prevod izdae g. Klofa o svom troku, za nemaki prevod gledaemo da naemo izdavaa, fran-cuski i ruski prevod moramo platiti mi. Ali, i ako mi plaamo za izdanje poslednja dva prevoda, udesi-emo - iz politikih razloga - da izau pod tuom firmom. Na pr. ruski prevod moe toboe izii kao izdanje ruskog bekog lista ,Novi Vek". Na taj nain niko nee posumnjati na Srbiju. 13 Po tvrenju zastup. ministra spolj. poslova, kral. je liio spremio ovaj govor. 240 Ne mogu da Vam kaem koliko mi je ao to proputam zgodnu priliku, te neu otii na slo-venski novinarski kongres, koji se sastaje u subotu 16. ov. mes. u Pilzenu. Tu bih mogao za nae stvari neobino mnogo uiiiti. ta bi mi za budui rad vredile samo veze, koje bi sada stvorio sa novina-rima poljskim, ruskim, ekim i t. d... Ovde se nastavlja o prilikama u Austriji i velikoj zabuni koja je tamo nastala i koja bi se mogla iskoristi-ti ... Danas itao sam novine i u ,2eI:"-u naem ovu senzacionu vest o Srbiji... Govorio sam o tom s Klofaem i on mi ree: ,Sve e to dotle trajati, do god se slovenska tampa ne organizuje kako treba". Zatim je opet nastao govor o urnalistikoj kance-lariji u Pragu. Klofa preklinje da se Srbija tome odazove - to bi bilo od ogromne korieti po nas. Ja bih Vas molio da o toj stvari govorite opet sa NJegovim Velianstvom Kraljem ... Ovu priliku neu da propustim, a da Vam ne spomenem jo jednu stvar. Mi smo V Nikainoviu, uredniku .Srpskog Pijemonta", dobili jednog dra-gocenog oveka. Ja tek ovde i u Pragu doznajem, da je .Srpski Pijemont" zadao Austriji ozbiljan strah... Ja bih elio da se Vi sa Nikainoviem upoznate, uvideete odmah kako je to skroz na ovek, kako se u svemu slae s naim miljenjem. On treba da ue u nae kolo, u kolo ,Kola"... Ovde jo uzgred, jednom rei samo pominjem, da bi ,Bosansko-Hercegovako drutvo", u kom radi Nikainovi, trebalo svesrdno potpomoi." Drugo pismo upueno od ajkovia i datirano 27. maja u Beu bilo je kratko. Ono je glasilo: "Klofa je govorio danas u Parlamentu 2 sata. Govor izvrstan. Nemci su dizali larmu i pokua-vali, vie puta, da ga smetu i zbune. Kad nisu mogli nita uiniti g. Klofau, razili su se iz dvorane. Galerije su bile prepune sveta. Na Klofaev govor odgovorio je Kerber, ali, vrlo mizerno. Dok je Klofa govorio, Nemci su uzvikivali i dobacivali uvrede za naeg Kralja i Kraljicu.

Ja sam bio jutros u Poslanstvu naem i molio sekretara i ispole g.

da ifruje moju depeu

241 ministru. Sekretar Popovi me je odbio, rekav, da on nita ie zna za moju misiju. G. Poslanik, veli, ve e izgrditi ministarstvo, to se ovde neto radi mimo njegova znanja. Ja sam se odmah udalio. G. Ministru poslao sam ekspres-pismo. Novine nemake donose izvadak iz govora Klo-faeva nepotpuno i ublaeno. Broura e biti u subotu gotova." Govor, odran od Klofaa, politiara vrlo energina i govornika punog krvi, isticao je i bptuivao: da je Austrija uzrok svih smutnji na Balkanu i da to tvrdi on koji je tek s puta doao i o tome se uverio, na svakom koraku, od Carigrada pa sve do Zemuna. Austrija je ta, koja je najvie kriva za ono ruglo evropsko to se zove nered u Maedoniji, kome e se kraj uiniti tek onda "kad se budu posekli prsti ne drave ve onih koji njenu politiku vode". Ono drugo pismo stie u Beograd 28. maja, tano u 11 asova noi. A u oekivanju njegovom, Kralj pokazivae nestrpljivost kakvu dotle ni u jednoj prilici i ni po jednoj stvari nije ispoljavao. U tri maha pozivao je on, u toku istoga dana, svoga prijatelja da se o tome rasgta, vajkajui se uvek to pismo jo ne bee stiglo. Primivi ga onako dockan, Gavrilovi se neko vreme kolebao, dok se naposletku nije odluio da ga kralju pokae tek sutradan, ujutru 29. maja. I tako ne doekavi ga, kralj pogibe i pre nego to je zadovoljio elju, koja je u njemu tako gorela, da sazna o ispunjenoj misiji Klofaevoj.1 Tih istih dana, akcija njegova protiv Austro--Ugarske bila je upuena jo jednim pravcem. 14 Do govora Kramarovog, koji je trebao da sleduje Klo-faevom, i da bude mnogo umereniji, mnogo vie u rukavi-cama, zbog dogaaja u beogradskom dvoru, nije ni dolo. - Da je Gavrilovi, primivi pismo, odneo ga smesta kralju, vrlo je mogue da on, posle koncerta, ne bi odmah legao. On bi se u razgovoru s njim i povodom toga verovatno due zadrao, i, moda, budan saekao pojavu i dolazak zavere-nika. Sa telefonom pri ruci i straom na domaku, on bi mogue uinio da razvoj dogaaja poe i drukijim pravcem. 16 242 U jednome memorandumu, koji njegova vlada uputi kabinetu Velike Britanije, i na kome je on lino i najvie saraivao, izloen je bio opsean do-kazni materijal o razornom uticaju susedne drave i njenim intrigama u Maedoniji, pa je kabinet, u isto vreme, upozoren na sve oigledniju pojavu smiljenog i metodskog suzbijanja engleskog uti-caja, koji je ranije bio osetan i jak, od strane ne-makog, a na celoj teritoriji evropske Turske. Taj drugi navod, u svemu verodostojan i odostoveren i dokumentovan od samih rrgana one vlade, naiao je kod nje na najbolji odziv, pa je u istoj meri po-klonjena panja i onom prvom. ., Ser Bonham, ambasador Velike Britanije u Be-ogradu koji ga je svojoj vladi poverljivo i uputio,15 obavesti kralja o utisku, veoma prvoljnom, koji je memorandum proizveo na ministra spoljnih poslova, lorda Landsdauna, ije su poruke kraa Srbije i njegovu vladu bodrile na punu istrajnost u tako zapoetoj akciji zatite srpskih interesa, koji se u rvome sa engleskim poklapaju.16 to se tvrenja Novakovievog, da se kralj ozbiljno spremao za upad u Maedoniju, tie, sve to se danas. o tome moe znati i suvie je oskudno a da bi se o takom planu pouzdano smelo zakljui-vati Misija grofa Lamsdorfa, cilj njegove posete kralju Aleksandru u Niu 2. decembra, i danas je predmet svakovrsnih nagaanja, isto onako kao to je to i zadocnela misija enerala Raia u Cari-gradu.17 18 Poslanik je ovaj memorandum poslao po svome roaku koji se tih dana, kao njegov gost, bavio u Beogradu. 16 bni koji su slubeno ili inae, imali veze sa dvorom

tvrde: da su ser Bonhamove posete kralju bile tada vrlo este i trajale satima. Posle dogaaja od 29. maja, izvetaji njegovi slati engles-koj vladi pisani su najcrnjim bojama. U tomb se naroito odlikovao telegram njegov o ubistvu kraljevskoga tgara, upu-en iz Zemuna istog jutra. Takvi njegovi izvetaji, kako se misli, bili su i povod zategnutosti engleskoga kralja i pre-kidu diplomatskih odnosa, koji je trajao sve do 1906. godine. 17 Odjek od 41 1903, br. 4. pretampao je, a povodom dolaska grofa Lamsdorfa u Srbiju, ovaj koliko vaan toliko i objektivan lanak "S. P. Vjedomosti": 243 Pa iako je poznato da je vlada generala Cin-car-Markovia, u poslednje vreme i veoma ivo, radila i nastojala da se komunikacije prema tur-skoj granici to je mogue pre uspostave, oko ega je bila usredsreena briga kako tad. ministra gra-evina tako i ministra vojnog, generala Milovana Pavlovia, sve ostalo to je imalo da poslui "Dolazak grofa Lamsdorfa u Srbiju, nesumnjivo je, bie po razvitak zemlje od najblagotvornijeg uticaja. Dananja vlada ne moe biti ni u kom sluaju okrivljena eljom da je rada, da se koristi neredima koji vladaju u Maedoniji. da bi otuda za srpski narod izvukla ma kakvu korist. Napro-tiv, vlada se u maedonskom gtanju dri potpuno neutralno. Srpskim upravljaima pre bi se mogla prebaciti druba, gotovo rei odnos uslunosti prema Turcima. Tako Dlago-razumno" dranje nije bilo rezultat razumnog reenja da se sleduje savetima iz Petrograda i Bea; tako dranje dikto-vali su pre i vie unutranje stanje i uslovi u zemlji, koji nisu ni doputali da se misli o ostvarivanju ma kakvog narodnog ideala. Da bi se moglo uticati na reenje maedonskog pitanja, nuno bi bilo, pre svega, da kabinet CincagMarkovia raspolae narodnim poverenjem, a on, izvesno je, tog naj-glavnijeg uslova i nema... Ako bi se narod i odluio da se baci na ma kakva riskovna avanturistika preduzea, van svake je sumnje, da ne bi to radio sa dananjim kabinetom. Osloboenje Maedonije, ma kako ono bilo popularno, nai-lo bi u danom trenutku na velike prepreke. Niko ne bi pri-stao niti hteo da vidi ljude, koji danas upravljaju Srbijom, na elu pokreta za koji treba i takta i rtava i snage, a to su osobine koje niko ne nalazi kod Cincar-Markovia i njegovih kolega. Dananje Ministarstvo vrlo dobro zna ta ono moe da oekuje od zemlje i usiljeno se trudi da ne uini nita to bi moglo njegovu slabost da iznese. Na kraJu krajeva, za ostvarenje tako velikih nacionalnih zada-taka, ivje dovoljno imati samo entuzijazma pa ma kakav on bio. Entuzijazam moe mnogo uiniti, no on ne moe da zameni materijalnu snagu, koje je u danom trenutku vrlo malo. Pre svega srpske se finansije nahode u takom stanju, da je prosto nemoguno i sanjati o osnivanju Duanova Carstva. Prazne kase i sve vema rastei dugovi vrlo se ravo sagla-avaju sa tenjom za proirenjem drave. Putovanje grofa Lamsdorfa donelo je Srbima veliku mo-ralnu utehu. Oficijelna saoptenja, koJ"a je objavila ruska vlada, donela su srpskom narodu olakanja i uspehe. Svi beogradski listovi objavili su to sa iskrenim komen-tarisanjem. Osobito se zaradovalo javno mnjenje u Srbiji naglaavanjem o vladinom saoptenju o srpskom narodu u Maedoniji. Tim naglaavanjem tako rei oficiozno je 16 244 cilju o kome je re, i govori i potvruje o nemo-gunoj ostvarljivosti jednoga takvoga plana. Jer i nedostaci u najpreem naoruanju vojske pokoleba-noga morala, zatim diplomateka nepripravljenost, kao i poznato alosno finansiranje u ono vreme stalnih kriza, deficita i zajmova pod najmanje povoljnim uslovima, ne doputaju da bi se o kakvoj ratnoj gotovosti smelo i pomisliti.18 priznata srpska narodnost u Maedoniji, koja se tako dugo osporava. Sve tvrdnje austriske i nemake tampe, kao da je Srbija razoarana putovanjem grofa Lamsdorfa prosta su kleveta. Srpski narod osea duboku blagodarnost za

dobronamernu politiku ruske diplomacije. Ko je mogao videti prijem, koji je na celom putu ukazivan grofu Lamsdorfu, taj ne moe sumnjati da se taj put javlja kao prirodan rezultat oseanja tople ljubavi i blagodarnosti Rusija, zahtevajui reforme u Maedoniji, uinila je mnogo za srpski narod u onim provincijama, uinila je to sami Srbi ne bi nikad dobili. Blagodarei energinom ruskom uticaju, prestala su progo-njenja Srba u Maedoniji, a nadati se je da e budunost biti mnogo lepa. Ubeenje da se odsada sudbina Maedonaca nalazi u rukama ruske vlade ima ogroman znaaj za unutranji razvitak Srbije. Briga o budunosti naroda i elja da se vide Mae-donija i Stara Srbija osloboene od uasnog reima Albanaca, smetale su srp. narodu da se sa potrebnom energijom posveti svojim unutra. poslovima. Od posete grofa Lams-dorfa Srbija je u mogunosti da se sa veim spokojstvom oda svojim unutranjim poslovima, sa uverenjem, da mona sestra stoji na strai njenih spoljanjih interesa." Misija grofa Lamsdorfa, bila je proizvela vrlo veliku uzbunu u vojnopolitikim krugovima drava, zainteresova-nih pokrenutim pitanjem o hrian. guverneru Maedonije. Po tvrenju kraljevih prijatelja, grof Lamsdorf savetovao je kralju da zasad obrati panju na unutranji poloaj u zemlji a na rat i da ne misli. Po njima, vratio se on sa svoga puta nezadovoljan, jer je dobio uverenje da e kralj neminovno zaratiti sa Turskom. to se Raieve misije tie, zna se samo toliko da je on u Carigrad stigao 30. maja, kad je o dogaaju u beograd. dvoru saznao i vratio se natrag. Usled njegovog upornog utanja o njoj, do danas nema nikakvih podataka, ali je karakteiis-tino: da 0 njoj kralj nije poverio ni svome ministru spolj, poslova, koji nas je o svojoj neobavetenosti u ovome pot-puno ubedio. 18 Oficiri, koji se tako rei behu odvikli od plate, pri-mali su pred polazak na manevre po 20 din., dok su rezer-visti, sluili bez plate, a straari na granipi prema Albaniji, ija je plata iznosila 1 din. dnevno, nisu ovu primali po pola godine. 245 Pa i pored svega toga, kraljevi saradnici, i ako priznaju da ih kralj u ovo nije posveivao, ve je radio sve sam ili sa predsednikom vlade, uporni su u tome: da je rat imao da otpone u jesen 1903, kao i da je povod za njega imala da stvori Bugarska, sa kojom je, vele, bio potpisan i ugovor o savezu i za iju je garantiju kralj, pored pot-pisa vladaoevog ove drave, traio i dobio jo i potpise trojice generala na elu butarske vojske, od kojih je jedan bio general Vinarov. Ovako skicirane kraljeve poslednje namere ostaju nam ipak nedovoljno pouzdane, mada bi se smelo tvrditi da su one, uglavnom, ovim pravcima bile upuene, odavajui, u isti mah, o njegovo! neo-binoj aktivnosti. U toj udnoj aktivnosti koja je bila i bolest svoje vrste, kao i nestrpljivosti Da vidi rezultate tako naporne akcije, njemu, kako po svemu izgleda, i nije mnogo zadavala brige stvar njegove line sigurnosti ili bojazan od bli-ske opasnosti koja bi njegovoj linosti mogla pre-titi. I zato, kad god su mu njegovi odani prijatelji o njoj predoavali, pa mu iznosili i konkretne osnove sumnje o spremanoj zaveri protivu njega, on se na njih ljugio, korei ih to su naivni da i takvoj besmislici mogu poklanjati vere, pri-majui je za gotovo i uzimajui je ozbiljno. I u tam oetao je on vrst i nepokolebljiv i sve do onoga trenutka po njega kobnog, kad se na vratima sobe, u koju se, iznenaen neoekivanim prepadom bio sklonio, zaula promukla naredba "otvaraj", na koju je tek on naivno odgovorio pitajui: "Oficiri, jeete li mi verni? Mogu li na vau zakletvu raunati?" O linosti kralja Aleksandra, a posle smrti njegove, pronosila su se i uporno odravala mnoga preterana tvrenja, kao i takva za koja se nikakvih osnova nije moglo pronai. Tvrdilo se, naime, o njegovoj i duevnoj i moralnoj poremeenosti kao i o njegovoj slaboj inteligenciji, pa je omalova246

avano ak i ono to je predstavljalo nesumnjivu vrednost njegove umnogome neobine linosti. Tek docnije, nepristrasnije ocene o njemu stale su se nizati, i u njima isticati, osobine, koje, pored velikih mana dovoljno poznatih, i o njegovoj linoj vrednosti, u izvesnim pravcima, svedoe. U belekama pok. LJubomira Kaljevia,19 dra-vnoga savetnika, ministra spoljnih poslova u za-verenikoj vladi i poznatog karaorevca, nalazi se, izmeu ostaloga i ovo o linosti kralja Alek-sandra: "Varaju se oni, koji identifikuju pok. Kralja Milana sa njegovim sinom... Kralj Alek-sandar nije plahovit kao njegov otac. On ima i suvie strpljenja da svaije miljenje saslua; da druge ubeuje i zadobija za svoje poglede; da ulazi u detalje krupnih pitanja i da svoja ustavna prava surevnjivo uva i brani, nainom i putevima sa-svim drukijim, i manje nepravilnim no njegov otac. U privatnom ivotu on je uzdrljiv, uredan, vrlo uvaran, bez poroka i strasti, a od kako se je po svojoj volji i izboru oenio, on ne mari za uivanja i provoenja van kue. NJemu nije dosadno primati po ceo dan posete, razgovarati sa politikim ljudima, objanjavati se sa njima, ula-ziti ak i u detalje dnevnih pitanja, nastojavati da zadobije za svoja mnjenja poslanike i senatore, sasluavati svaiju molbu, muku i nevolju i zau-zimati se kod inistara da se uini to je kome obeao. Nije ni malo gord, ni zanesen zaslugama svojih predaka, nego se trudi da svojom linom aktivnou odrava uzde dravne uprave u svojim rukama, a poslovima dravnim dade pravac, koji, prema njegovim shvatanju, godi interesima prestola i naroda. Vrlo je ljubazan, prirodan i simpatian, tako da ga oni, koji ga esto viaju, ne mogu mr-ziti, pa makar se i neslagali s njime. On ne trai, kao njegov pok. otac, da ga se ljudi boje, ve da ga potuju i da su mu odani iz ubeenja. Svoju enu neobino vole i brani je surevnjivo od napadanja i ogovaranja njenih protivnika. udi se to se " L.[ubomir] Kaljevi, Moje Uspomene. Izdanje "Ve. novo-sti", 1908. 247 mnogo ljudi bune protivu njegove enidbe, kad je on prvi vladalac iz doma Obrenovia, koji ivi u slozi i iskrenoj ljubavi sa svojom enom, i koji svojoj domaoj srei ima da zablagodari, to svu svoju panju poklanja dravnim poslovima. Kad je, veli, nesloga u dvoru, na evet vie na vladaoca i vladarku osuujui ih to ne daju primer na-rodu svojim domaim ivotom, uzajamnom ljubavlju i poverenjem. A kad je u vladalakom domu sloga, ljubav i srea, onda se opet nalaze neki tobo dravni razlozi za osudu, klevetu i agitaciju. Pa ko e onda ugoditi takom svetu? I doista", pie dalje Kaljevi, "na je narod udan. Ako je bio ubeen da kraljev izbor nije dobar, za to mu to nije izjavio odmah posle veridbe, a kad je ova svrena i dolo do venanja, zato tad nije imao kurai da kae Kralju svoje miljenje o tome, nego po budacima ogovara i napada, a ovamo alje deputacije koje se nadmeu u izjavama hvale i odanosti Kralju i Kraljici; a zatim najoduevlje-nije doekuje vladalaki par na celom njegovom putu kroz Srbiju. Taj fakt vrlo je karakteristi-an za ocenu morala i graanskih vrlina sadanje generacije. Slaviti Kraljicu javno, a ovamo razvi-jati potajnu agitaciju protivu nje, doista je od-vratno i nedostojno jednog naroda koji sam sebe respektuje. No mora se priznati da su ene mnogo doprinele da tako bude. One ne mogu da oproste jednoj graanki, to je postala Kraljica, zavide njenoj srei i dejstvuju na svoje mueve i srodnike u pravcu i duhu nji-hove enske strasne rivalnosti i mrnje. Meutim te iste ene tre u dvor i tamo se udvaraju toj istoj Kraljici, da posle jednog sahata isplau usta njome, kritikujui njene bogate toalete, njenu ponositost i njeno kraljevsko dranje, jer im ono bode oi i ujeda ih za srce. Ja drim da u na-oj zemlji nije do sada bilo slinog primera tako bezone i niske kampanje itavog tabora ena, ma da su one u dvoru najljubaznije doekivane i primane. Zadovoljan u svome domu, Kralj Aleksandar do-ista zauava svet svojom neumornom aktivnou. 248 To uvia i Kraljica i esto iskazuje svoju brigu za Kralja zbog njegove

suvine delatnosti, napre-zanja i sasluavanja svakoga koji zamoli da ga primi. esto e rei: ,Saa mnogo radi, a malo se kree i uiva ist vazduh. Od jutra do mraka prima, savetuje se s ministrima, obavetava posla-nike, ita i pie i to sve s takom voljom, strp-ljenjem i revnou da se njegova okolina udi kako ga zdravlje jo dobro dri". Kau neki da Kralj ima svoje intimne savet-nike i da njih vie slua, no ministre i druge ozbiljne politike ljude. Ja drim da to ne stoji. Kralj Aleksandar, koliko sam ga ja poznao i oce-nio, o svakom pitanju ima svoje miljenje i uporno ga brani. Hoe da uje svakoga, hoe strpljivo da diskutuje i pretresa stvar do dna, ali na kraju krajeva opet ostaje pri svome miljenju, osem ako mu se iznesu vrlo jaki protiv razlozi. To znai da on o svakom pitanju dobro razmisli i svestrano ga proui, pre nego to sebi sastavi miljenje r njemu. Pa zar takav ovek moe stajati pod upli-vom okoline, u kojoj mu niko ni po spremi, ni po prirodnoj bistrini i shvatljivosti nije dorastao?... U svojoj neobinoj aktivnosti, Kralj Aleksandar esto se i suvie interesuje i za stvari od ne-znatne vrednosti. One ga ponekad toliko apsorbuju da mu ne ostaje dovoljno vremena za krupnija pi-tanja... No ja drim da su i ministri mnogo krivi ako Kralj tako radi. Predsed. min. g. Vuji i nje-govi radikalni drugovi, toliko su meki, popustlji-vi i labavi,... oni u tekim Skuptin. prilikama sami upuuju Kralja da lino posreduje kod poje-dinih poslanika iz veine, da ne teraju opoziciju vladinim predlozima. To mi je kazao Kralj, kad sam mu ja primetio to se, na tetu svoga vlada-lakog prestia, mea u stvari koje treba da vre ministri. Neodlunost, popustljivost i nemarnost radikalnih lanova vlade, mnogo su doprineli slabosti kabineta, uticanju Kraljevom na dranje i radnju narod. predstavnitva, labavosti klubskih zakljuaka, rastrojstvu veine skuptinske u izve-snim krupnijim pitanjima i rivalitetu radikalnih prvaka." 249 Poznato je miljenje dr Vladana Borevia o neobinoj razvijenosti kraljevoj za njegove godi-ne, kao i K. Hristia u skoranjem lanku "Slike iz prolosti" SVOJ"IH interesantnih zapisa Staroga Beograanina. "Kralj Alekeandar, mora se rei", pie on, "bio je jake inteligencije, dobar govornik, u pitanjima koja se pretresaju vrlo verziran i uvek spreman da svoje miljenje uporno zastupa. Na sednicama on je upravo i vodio glavnu re i uvek nestrpljivo presecao u govoru svakoga ministra koji bi pokuao da mu oponira, pobijajui razloge koje ministar jo nije ni izneo, a koje je on una-pred pogaao."20 U Jednoj polemici sa M. Vasiem, dr Mih. Mar-kovi pie ovako: "Kazao sam da je pok. Kralj Aleksandar bio nevrosteniar, i nita vie. Ali ovaJ nedug daleko J"e od duevnog obolenja. Ba na protiv, ja tvrdim da je Kralj Aleksandar bio van-redno inteligentan mlad ovek. Svoje dravnike i dvorske asnike esto je iznenaivao svojim umnim i loginim zakljucima. Pok. Kralj imao je pam-enje kao retko koji ovek. to Je jednom pro-itao i uo, to je ostalo za navek u njegovoj glavi. Poto J"e kod njega arka mladiska ljubavna strast, zbog koje je poinio tolike neuputne radnje, po-ela hladniti, on je sve svoje misli koncentrisao na makedonsko pitanje. Sa tim je mislima legao u postelju, i sa njima ustajao, da i preko celoga dana o tom pitanju razmilja... Kamo lepe sree i po Kralja i po Srbiju, da je bio manje inteligen-tan, a vie sreen, razloan i stalan u SVOJ"IM namerama, i da su nadleni u svoje vreme obra-ali veu panju na oblagoroenje njegova srca, pa ma bio i manje obrazovan i uen."21 "I ako nij"e imao velike politike sposobnosti svoga oca", pie Slobodan Jovanovi "Kralj Aleksandar niJe bio lien svakog politikog dara, kao to su njegovi protivnici predstavljali, i u ophoenju sa 20 "Politika" od 18, 19. i 20. aprila 1925, br. 6101. i "Veer. novosti", br. 87, 1907. 250 ljudima i strankama pokazivao je jednu vetinu, koJ"a se kod tako mladog oveka ne bi oekivala."22 Jo detetom, po tvrenju svojih vaspitaa, bio je odlinim akom. Ali uei se

od njih kori-snim znanjima, on se, s druge strane, iz nesloge svojih roditelja, uio neiskrenosti, intrigama i naroitom pritvorstvu. Surevnjivo otimanje njihovo oko njega ubrzo mu je postalo odvratno, i njihova besomuna mrnja smrzavala mu je duu. U otmenom saueu, koje je, prema njemu i zbog toga, pokazi-vala, mlada i neobina, lepotica Main, intimna prijateljica njegove majke, i Jedna od malo linosti. s kojima je on bio u dodiru - u prvom susretu, na prvom koraku njegova deatva,. ostavila je na njega neizgladivi utisak. To naivno srce J"ednoga tako usamljenog deteta, koJ"e do svoga deatva ne oseti radosti od njega, poela je da kravi, tgre svih, ona nena panja jedne ene, tada POJ"MLJIVO prirodne u iskrenoj nenosti svoga sauea. Posle svoje enidbe, alei se, u jednoj pri-lici, na porodini ivot svoga oca i maJ"ke, kao i na svoje nesreno provedeno deatvo, priao je on Aleksi Jovanoviu, svome predsedniku vlade, o prvim i neodoljivim utiscima to ih je ova ena na njega ostavila. "Bivalo J"e da esto zavaram svoJ"e vaspitae kao da hou da odem do svoje majke. I dobivi od njih doputenje, odlazio sam u pred-soblje ispred one odaje, u kojoj su njih dve pro-vodile u intimnim razgovorima. I tamo, u tom pred-soblju, esto nezagrejanom i uasno hladnom, cvo-koui od zime i tresui se od uzbuenja, satima sam virio kroz kljuaonicu, samo da bi posmatrao njenu milu i otmenu pojavu i da bi joj se divio. A od tada, slika njena nikad me vie nije osta-vljala." I to pakleno u njemu, to uvianje, tako strano, da mu J"e presto nepremostiva prepreka srei koju je zamislio, objanjava, donekle, sav nemir njegove burne vladavine mladia, KOJ"I se line sree nije hteo liiti, i sav odnos njegov prema roditeljima i svima drugima, od kojih je zavisio, a iji je stav 22 St. Stanojevi, Narod. Enciklopedija, str. 42. 251 u ovome on unapred pogaao. I dok bi svaki drugi nemogue primio za nemogue i s njim se izmirio, on je odluno hteo da ga uini moguim. U borbi, u koju se zbog toga zapleo i grozno zaglibio, sa narodom, ije je mane dobro poznavao, on je postajao sve besomuniji, u veri da ga treba nadvladati, i da mu ne treba dopustiti da ceni njegove postupke. Ta borba, iz dana u dan zahuktanija, uinila ga je pakosnim, oevetoljubivim, bolesnim, sitniarskim i satanskim. Ta borba, koju je najzad udno zavoleo, odvela ga je u onaj otvoren sukob sa njim, protivu koga je lako nalazio saradnike i sluge, iskoriujui njihove velike moralne slabosti. U tako pokvarenom politikom drutvu, kakvo je bilo ono sa kojim je on imao da radi, znao je on uvek i vrlo dobro: koji su to, meu onima koji mu trebaju, to se mogu potkupiti za jeftin miraz erke ili, dugmeta od zlata, a koji za ministaroki poloaj ili stipendiju sina. I on ih je kupovao, na smenu i po svome izboru, kako je kad hteo i poeleo, nalazei ih spremne, u svako doba, da se uzajamno i do istrage proganjaju. A "kad niko nebi hteo da je saradnik Kraljev, ili bolje rei njegovo orue, onda bi se i sam Kralj - ostav usamljen sa svojim ve osvedoenim pandurima raznih kategorija - bez sumnje morao kad tad ozbiljno zamisliti o stanju koje je stvorio. Mesto toga, svaki njegov korak, namera, akt naiao je, i to vrlo brzo, svojega nosioca i izvrioca",23 od kojih se, nikako ne moemo znati, po kom to pravu i sam izuzima, na primer, ovek, ije rei ba ovde navodimo i koji ga je bezuslovno sluio u dva najmranija perioda njegove bedne vladavine. Zbog njih, usamljen i u

stvari neoslonjen ni na jednu od velikih sila, on je i uklonjen, a sa neobine pozornice njihovih zajednikih dela i njihovih zajednikih i neodrot stivih grehova i pogreaka. ?""""" 1g:- ",. V,-.ivanovi, Pol.[itika] Istor.[ija] Srbije, str.

285.

Nika konrazavera estoga jula 1903. godine, povrati se u Beograd, a posle svojih zavrenih vojnikih studija u Pa-rizu, jedan oficir neobino osetljiva i nemirna duha. Poto je ranije i s odlikom svrio Niko-lajevsku generaltabnu akademiju u Petrogradu, on je upuen bio u Pariz radi izuavanja jezika i produavanja vojnih studija, pa ga tamo zatee i dogaaj od 29. maja. To je bio generaltabnI kapetan Milan Novakovi. Vrativi se iz Pariza, a pod uticajem nepovoljnih utisaka koje dogaaj na javno miljenje francusko bee proizveo, on i, im u zemlju stie, stade nestrpljivo raspitivati o tome: je li taj dogaaj, izvren onoga dana u beogradskom Dvoru, uistini bio takav in da je onako otru i jednodunu osudu na strani zasluivao. I ve drugoga dana posle svoga dolaska V Beograd, bele-io je u svome dnevniku, koga je uredno vodio, ovakav zakljuak: "Onako je sve kako sam predvi-ao. Ovde je sada prava nesrea i lom. S jedne strane vlada koja smatra za dunost da dgrei-ava", s druge oficiri zaverenici, preko svojih odbora i skupova i preko svojih lanova u vojnom Ministarstvu vre ,preiavanje", onako kako oni misle da treba da ine. Komandanti divizija, ko-mandanti brigada, komandanti pukova, bataljona, ko-mandiri i dr. - sve se to premeta, nameta, penzionie i t. d. Treba znati da je broj zavere-nika svega oko 80, a da je na drugoj strani ceo oficirski kor, koji, sa sve veim negodovanjem, posmatra ta se radi. Ministar vojni u rukama je najopasnijeg porunika. Kako on kae - onako je. Prvoga dana kad dooh, ve sretoh nekoliko ofi-cira koji vele: Durtalisasmo se dvojice Lunjevica, a evo ih sada osamdeset. Brzo emo da tres-nemo, da se oslobodimo i njih Drugi veli: ,Nisam hteo da sluim kurvu, a evo sada korupcija odozdo. Sad je jo gore. Bole bee kurva, nego ovo". Me-utim zaverenici su pozauzimali sva vanija mesta: ministar vojni Atanackovi, zaverenik, ministar graevina Main, zaverenik; zaverenici: dganistar privrede Geni, svi autanti pukovnik Bogdan 253 Damnjanovi, majori: Gojko Buri, Steva Milova-novi, Branko Jovanovi; svi ordonansi; naelnik opte vojnog odelenja u min. vojnom Petar Mii i t. d. i t. d.. U opte nadati se u skorom vremenu velikoj nesrei" ... A 20. jula, 1. i 6. avgusta zapisao je: "Otpoeo sam ozbiljno da radim na tome, da oni oficiri, koji su najvie kompromitovani oko zavere i sa-danje korupcije i pretorijanstva u VOJ"SCI, skinu mundire. Ovo zahtevaju, i mir i spoljni i unu-tranji interesi otapbine, Kralja i vojske ... Jutros doznadoh od moga klasnoga druga i aktivnog zave-renika Dragomira Stojanovia, da je potpukovnik Gojko Buri bio jedan od ,najeih". Od njega doznadoh i to da je uasnik u zaveri bio i Bore Vajfert dakle od civila: Avakumovi, Geni, Aca Novakovi, i Rajovi sa Vajfertom i da Je on dao 50.000 din. da se podeli kao nagrada oficirskim porodicama onih koji budu pri izvrenju dela po-ginuli." ... "Jue oko tri asa po podne po pozivu odoh kod P... Razgovarali smo ravno sat i etvrt. I on se potpuno slae samnom. Valja spasavati otadbinu. Sam dogaaj od 29. maja osuuje kao ne-moralan. Ipak je miljenja da treba sve sama Skup-tina da rei. Pogreka je bila, to je ostavljena revolucionarna vlada i posle izbora Kralja. Ako ne bi oni sami bili kadri da raiste situaciju i oslobode i Kralja i otapbinu od zaverenika, onda e se obratiti nama za pomo. Tako on. Meutim mi sami ne moemo dozvoliti da nas graani oslo-baaju." U Ni, gde je premeten u XVI pead. puk, Novakovi stie 11. avgusta, a sa gotovim progla-som koji bee spremio da uputi srpskom oficir-skom koru, i koji je glasio: "Srpskom Oficirskom Koru. Gospodo drugovi! Kao to vam je poznato, u zoru 29. maja ove godine, oficiri: eneral Jovan Atanackovi, ininjerski

pukovnik Damnjan Popo-vi, . tabni pukovnik Aleksandar Main, art. pukovnik Leonida Solarovi, pead, p. pukovnik Petar Mii, pead. majori: Luka Lazarevi, Ste-van Milovanovi i Milivoje Anelkovi, ininjer p. pukovnik Milo Boanovi, pead. kapetani: 254 Svetozar Radakovi, Radomir Aranelovi, Mihailo S. Ili, Duan Glipgi, Ilija Radivojevi, Milun Risimi, Mladen Milivojevi, Dragutin Dimitri-jevi, Dobrosav Milenkovi, Petar D. Proti, Ti-homir Komnenovi, LJubomir Kosti, Alimpije Mar-janovi i Sreten Proti; artiljeriski kapetani: Bore Risti, Mihailo Risti, Milan Gr. Milova-novi i Dragomir Stojanovi; ininjerski kapeta-ni: Mihailo Josipovi i Milenko Nedi; peadiski porunici: Milan Marinkovi, Jovica Jovii, La-zar Matijevi, Vladislav Borevi, Stanoje Risti, Milutin Lazarevi, Petar Markovi, Stevan Nei i Milan Radovanovi; artveriski porunici: Mi-lan D. Buri, Todor Pavlovi, Tihomir Stojanovi, Mihailo Jovanovi i Milo Jovanovi; konjiki porunici: VOJ"IN olak-Anti, Antonije Anti, Mi-lo K. Popovi, Borivoje i Aleksandar Gruji; e-neral Ilija Bukni; pukovnici: Boka Mihailovi i Bogdan Damnjanovi; artiljeriski kapetan Sava Tripkovi, potporunici: Tankosi, Vemi, Gavro-vi, ininjerski porunik Rad. Stanojlovi, in. po-runik Mili Simeunovi, pead. kapetan Aleksan-dar Glii; art. kapetan Milan Nei i peadiski porunik Dragomir Todorovi, sa jo nekoliko - ukupno oko 68 na broju, nosei sve znake zakletih oficira i zloupotrebiv poverenje prema oficirskoj uniformi, nekih trupa beogradskog garnizona, pro-drli su silom u kraljevski dvorac i na varvarski nain ubili vladajui kraljevski par, a za tim, mrtva i izmrcvarena njihova tela", J"O varvarskije izbacili kroz prozor na polje. Pri ovome dogaaju neki od njih umrljali su se J"O I maroderstvom i obinim ubistvom. Polazei sa gledita idealnosti svetinje voj-nike zakletve; polazei sa gledita beskonano osetljive asti oficirskoga mundira, pomenuti ofi-ciri, zaverivi se na gornji postupak, trebali su J"O pre njegovog izvrenja skinuti sa sebe sve znake zakletih oficira; ali kad su to ve bili propustili ranije, onda su im spoljni i unutranji interesi, mir i ugled Otadbine, novoga Kralja, voj-ske i naeg oficirskog kora, imperativno nala-gali, da to uine odmah po izvrenju. No kako 255 gore pomenuti oficiri ne samo da se nisu odazvali toj svetoj dunosti prema Otadbini i prema Kralju, i prema vojsci i prema njima samima i prema naem kao i oficirskim korovima sviju civilizovanih drava; nego jo najoiglednije, pokazujui sve znake koristoljublja i line zainteresovanosti, svojim drskim postupcima, naroito prilikom po-stavljanja kraljevih autanata i ordonanasa, a u najnovije vreme i marala dvora u prvoj prilici: ukaz s kraljevim potpisom pocepan a slog zvaninih novina nasilno rasturen, a u drugoj: ve odtampan i rasturen broj slubenih novina pokupljen, ukaz Kraljev pocepan, a drugi broj bez dotinog ukaza odtampan - stvaraju ne samo korupciju u vojsci nego jo i anarhiju i janiarstvo u samoj dravi, to smo mi, gospodo drugovi, i pred Kraljem, i pred Istorijom, i pred Otadbinom, i pred Bogom, i pred narodom, i pred vojskom, i pred celim civilizo-vanim svetom, naposletku i pred oficirskim koro-vima sviju prosveenih drava, duni da najener-ginije kod nadlenih zahtevamo, da se gore po-menuti oficiri s mesta uklone iz naih redova i skinu oficirske znake, to obeleje skrupulozno asne i disciplinovane oficirske zajednice sviju vojsaka na svetu. Tek poto uspemo u ovome, gospodo drugovi, bie povraen izgubljeni ugled Srbije; tek tada bie povraen autoritet Vladaocu i zakoni-toj vlasti, a uniten opasni lresedan pronunci-jamenta, tek tada sinue zraak nade da e Srbija zaista poi putem sree, mira i napretka. Eto zato vas, gospodo drugovi, imenom Otadbine, imenom asti, imenom ljubavi prema nezavisnosti slobode Srbije, preklinjem, udruimo se bez obzira na in, rang i poloaj i tako udrueni nedostupno i tvrdo zahtevajmo: Mundire dole, oni ili mi! - u Beo-gradu 27. jula 1903. godine."1 Uz ovaj proglas, odtampan isto tako u jednome primerku, nalazio se priloen i

spisak namenjen potpisima oficira koji se sa ovim budu sloili. Taj spisak sadravao je ove rubrike: 1. Tekui 1 Ovi podaci uzeti su iz knjige A. Todorovia, ivot i rad Milana J. Novakovia. 256 broj; 2. ime i prezime molioca; 3. in, zvanje i mesto molioca; 4. kaznu koju trai za udalenje ili istrebljenje; 5. Koga eli za vou deputacije "eneral"; 6. Koga eli za lana deputacije "pove-renik"; 7. Imena neobeleenih u proglasu oficira. im u Ni stie, Novakovi se energino zauze oko obavetavanja i pridobijanja oficira, pa ve 15. avgusta preduze vrbovanje potpisnika. Ovo pot-pisivanje ilo je brzo i utoliko lake to se, istovremeno, stadoe iriti glasovi o tome: da je za udaljenje zaverenika iz vojske i sam vladalac i da se na elu pokreta nalazi, isto tako, i brat kraljev, knez Arsen Karaorevi, zajedno sa vie generala meu kojima je i stari general Magdaleni. Ali etvrtog dana od tada, ovaj pokret bee ve otkriven, pa o njemu saznade i vlada u Beogradu. Saznavi, i da bi se o tome tano obavestili, et-vorica lanova zaverenike vlade Avakumovi, St. Proti, Geni i Main pozvae na hitan sas-tanak, a u Ministarstvu unutra. dela, dvojicu meu najvienijim mlaim zaverenicima, kapetana Dimitrijevia i porunika Antonija Antia; pa, poto im saoptie izvetaj koji su primili o pokretu je tvrdio i ruski poslanik ahotin, koji se tada nalazio u Niu, preporuie jednome od njih da smesta tamo otputuje i stvar najbre izvidi. Kapetan Dimitrijevi, koji se ovoga primi, stie u Ni 21. avgusta, a toga istoga dana, popodne, uspe da proglas, zajedno sa spiskom, bude u njegovim rukama. Ovo Dimitrijevi postie tako, to mu za rukom poe da jednoga od podoficira, Svetozara i-votia-Matejia, zadobije i nagovori te da spisak potrai pod vidom pristalice a, kad ga na taj nain dobavi, njemu preda. Ne sumnjajui nita o tome, potporunik Stanimir Petkovi, kome se ivoti zato obrati, pribavi spisak od konjikog potporu-nika Milana Drndarevia, kod koga se tada nalazio, pa ga, u punom poverenju, predade ivotiu. Tada, istoga veera, i na osnovu njega, komandant moravske divizije, eneral Boidar Jankovi naredi hapenje dvadesetorice oficira, koliko se u tom trenutku na spisku nalazilo, pa ih sve u Niku tvravu po-zatvarae. 257 Istraga, zavrena po ovome poetkom septembra, dovela je na optueniku klupu oko dvadeset i sedam oficira, iskljuivo iz garnizona nikog, a odbranu njihovu na pretresu izloi opirno kapetan Novakovi. Ta odbrana, koja" se preobrati u optubu, isticala je uverenje sviju okrivljenih: da je postupak zaverenika, koji su kao oficiri podigli ruku na svoga vrhovnog zapovednika, be-astan jer gazi datu re, veroloman jer kri zakletvu, izdajniki jer rui osnovne i najglav-nije principe vojske: odanost, i red i disciplinu i njene svetinje: zakletvu i istotu vojnikog mun-dira. Zloupotrebivi poverenje trupa, zaverenici oskrnavili su ih, vrei ubistvo vladaoca kao i nekoliko prostih ubistava, koja niti su bila po-trebna, niti se ime daju pravdati. Zbog takvog njihovog postupka, dalji njihov opstanak u ofic. koru preti da donese potpuno rasulo u vojsci, ru-ei njene osnovne principe i njene najvee sve-tinje. A pored toga, osramotivi srpski oficirski kor na strani, imao bi on za posledicu prekid sa dravama koje su dogaaj osudile, potpunu usamljenost Srbije i unitenje svake nade o ispunjenju njezine nacionalne misije. Da je ovo tano i da bi zadravanje njihovo u vojsci bilo kobno po nju, zaverenici su dokazali i posle svrenog dela, kad su i dalje ostali kao organizacija, koja ne krije svoje prohteve da se mea u poslove vlade i da na njene odluke utie. Tako su u pitanju vojnog izaslanstva, odreenog od strane vlade za dopraaj novoizabranoga kralja u zemlju, izmenili njenu odluku i nametnuli joj svoje ljude, kompromitovane ueem u dogaaju, a umesto onih koje je ona oznaila. I vlada je ovo morala primiti, i pored negodovanja koje je strana tampa zbog toga ispoljavala. Predstavnici ovog istog vojnog izaslanstva, koristei se nepoznavanjem zemaljskih zakona od strane novoga

kralja, i kad ih je, u znak blagovoljenja i simpatija prema vojsci, iji je vr-hovni komandant postao, proizveo u naredne inove, primili su ove iako su dobro znali, da za njih, po zakonu, nisu mogli imati pravo, utoliko pre to je meu tim predstavnicima jedan LJ. Kosti 17 258 dva puta padao na majorskom ispitu, dok je druga B. Gruji takoe dva puta bio oboren na kape-tanskom.2 Po dolasku kraljevom u zemlju, navodilo se dalje u odbrani, uticanje njihovo na odluke vladine na-stavilo se. Na svojim tajnim skupovima, odrava-nim ak i u Ministarstvu vojnom, oni su donosili odluke kojima se vlada morala povinovati. Izmeu ostalog, jedan ve potpisan i odtampan ukaz o postavljanju kraljevskih autanata i ordonans-ofi-cira, kojima je tavie bilo saopteno da se iz svojih komandi krenu za nove dunosti, unitili su, cepajui ga i rasturajui njegov slog u tam-pariji, pa je to isto uinjeno i sa ukazom dvorskoga marala Lejanina. Sve ovo poznato je oficirskom koru, kod koga je ovo komandovanje "ozdo" izazvalo najvei gnev i nezadovoljstvo, koji gleda kako se u njemu dele ljubimci od mrzana i kako patriote, kako sebe nazivaju zaverenici, prete da postanu bi otadbine. Stoga, i ne mogui ovo dalje da podnese, uvereni u neminovnu propast vojske, ako se tako i dalje produi, smatrali su oni da im "Pravilo Slube" dozvoljava izbor jedne deputacije, koja bi, poto dobije urednu dozvolu od nadlenih pretpostavljenih stareina, izali sa njihovim predlogom za reenje ovoga ivotnog pitanja. Proglas upuen oficirskom koru imao je, dakle, samo taj cilj, a ne bunu i nepokornost za koju se optuuju, i zato smatraju da nisu i da ne mogu biti krivi za ono to su u najboljoj nameri preduzeli i sa im su saglasni skoro svi oficiri srpske vojske sem zaverenika. "Raspoloenje kod mase oficira za ovu stvar", naveo je Novakovi, "bilo je ogromno. Ve 27. jula moj proglas ,Srpskom Oficirskom Koru" bee na2 Trei izaslanik bio je pukovnik Damnjan Popovi koga je kralj proizveo u in enerala. Ovo proizvodstvo kral. je povukao, poto mu je od strane Stojana Ribarca objanjena nepravilnost njegove odluke. Kralj se tome u poetku opirao, istiui da se "carska ne porie", i nezgodu za sebe zbog neodranja svoje kraljevske rei. Ali kad mu Ribarac pri-meti: da "nikakve degradacije ne moe biti za vladaoca koji se pokorava zakonima svoje zemlje", on popusti. 259 pisan i rad otpoeo. U radu naioh na miljenje vienih oficira, koji nalaahu: da je malo da se oni samo iskljue iz vojske, ve da treba da se istrebe. Moji protivrazlozi ne imaahu dovoljno dejstva. NJihovi motivi behu; ,da e oni i posle izlaska iz vojske praviti intrige i smetnje i dr-avnom i vojskinom pravilnom ivotu", dalje da to lreba tako strano pouno da bude da od sada pa za sto godina, nijednom oficiru ni na pamet ne padne, da digne ruku na svoga Kralja". Naposletku pristadoh da i to miljenje izie pred na oficirski kor, budui tvrdo ubeen, da e se nai vrlo mali broj, koji e biti i za to. Kao to sam rekao raspoloenje bilo je ogromno. Moj delokrug bio je Ni. Za ciglo 2-3 dana bee ve upisano 25 oficira. Da nisam, iz panje prema dolasku Kraljevom u Ni, prekinuo svaki rad, za est do sedam dana, nas bi bilo u apsi ne dvade-set i pet, nego dvesta pedeset oficira iz nikog garnizona. Potpisivanje je ilo skoro javno. Nije ni imalo uzroka da se taji, sem od onih koji se tie. No i ovde kao i u svakoj svetoj stvari, nae se Juda. Mi besmo pohapeni."3 16. septembra iste godine vojni sud za oficire doneo je presudu, koju je Veliki vojni sud, sa nekim izmenama, osnaio 26. istog meseca, i kojom su dvojica potpisnika proglasa, kapetani Milan Novakovi i Dobrivoje Lazarevi, kao kolovoe i podstrekai, osueni na po dve godine zatoenja, etvorica, potporunici, Aleksandar Todorovi, Milan Drndarevi, Ilija Cvetkovi i Jevrem Borevi, na po trinaest meseci sa gubitkom ina, a ostali sa po etiri meseca dana zatvora.4

to se zaverenika tie, oni su, a kroz njima na-klonjenu tampu, tvrdili: da nijedan od navoda, 8 A. Todorovi, ivot i rad M.[ilana] J. NovakoviN.[a], str. 25. 4 Izmeu ostalih osueni su: konji. kapetan Nikola Colo-vi, pead. kapetani Vlastimir Nikoli i David Jovanovi, inenjer. kap. arko Proti, art. kap. Zarije Ili, art. poru. Dimitrije Milutinovi i Nikola Lugomirski, pead. porunik ivojin Savi, artil. potporu. Toma Anti, konji. potprru. Lazar Savievi, Milan Vukovi i ivo-jin Petrovi i konjiki zastavnik Mili Milenkovi. 17 260 iznetih protivu njih u odbrani, nije taan niti osnovan. Nabrojeni primeri, oznaeni aktima nji-hovog samovoljnog uticanja na odluke vladine, ne-verno su predstavljeni i mogu, naprotiv, samo po-sluiti za dokaz njihove iskrene brige i staranja da se pogreke, tetne po oficirski kor i celo-kupnu vojsku, ne dopuste. Prvu od tih pogreaka uinio je ministar vojni, eneral Jovan Atanackovi, njihov zavereniki drug i ovek, koji je sve dotle uivao njihovo najvee poverenje. Ta pogreka bila je krupna, jer je prvi ministrov akt bio premetaj njegova sina, iz jednog garnizona [u] unu-tranjosti u Beograd. Povodei se za svojom poro-dicom, iji su lanovi sa rang-listom u ruci stali zahtevati premetaje svojih ljubimaca u garnizon prestonice, on je, posle toga, nastavio da ini po-greke, kojima se smelo i energino moralo usprotiviti. I na jednom njihovom sastanku u sali Mi-nistarstva vojnog, uloen je bio odluan protest protivu takva ministrova rada. U ime mlaih dru-gova, porunik LJubomir Vulovi, zamerio mu je njegove prve ukaze, istiui da odgovornost za takve njegove nepravilnosti imaju da snose u istoj meri i oni. Tada je Atanackovi, i u neprilici zbog toga, stao moliti da mu ne zamere, ukazujui da su oni jo deca i da ne znaju ta je to roditeljsko srce. To ih, meutim, nimalo nije zadralo da i dalje ostanu spremni te da ga u novim pogrekama spreavaju. to se ukaza kraljevih ordonanasa, tie, pri-znali su njihovo unitenje. Ove ukaze pocepali su zato: da ne dopuste zapoeto tetno uticanje ena, koje su u njima uspele da proture svoje kavaljere i meu kojima jedan poru. arko Proti, ni po inu u kome je bio, nije mogao doi na ovaj, po-loaj, regulisan u tome naroitom Uredbom. Ukaz marala Lejanina poniten je zato: to se nije moglo dozvoliti da maral Dvora Obrenovia po-stane maralom Dvora Karaorevia. Ali ministar vojni postao je cilj njihovih esto-kih napada naroito stoga, to je, iz razloga koje nije hteo otkriti, odugovlaio sa reaktiviranjem generala Putnika, oficira, koga su oni to pre 261 hteli videti na vanom poloaju naelnika Glavnog generaltaba, poloaju koji je on, po njima, jedino i zasluivao. Uostalom, sva akcija Milana Novakovia izraz je samo linog nezadovoljstva jednoga u samoljublju zaboravljenog oficira bolesnih nerava, i koji se, u izneverenom nadanju da postane ordonans-ofici-ram novoga kralja, okrenuo protivu njih. A da su oni na sebe najmanje mislili, najbolji je dokaz, uveravali su oni, njihova gotovost sa kojom su u nekoliko prilika, traili od vlade da im izlazak iz vojske dopusti, uvek i energino od toga odbi-jani. Meutim, o samome delu i ne moe vie biti rei, jer je ono, jednodunom rezolucijom Narod-nog predstavnitva, zasvagda likvidirano. I tako se zavrila ova kontra-zavera nika, prvi, koliko razumljiv toliko i prirodan, simptom jedne politike bolesti, koja je neminovno morala nastupiti i koja se, posle toga, i ubrzo razvila pod dobro poznatim imenom "zaverenikog pitanja". Kragujevaka kontrazavera 16. septembra 1905. godine, poto izdra dvo-godinje zatoenje u Poarevcu, Milan Novakovi izae na slobodu. Dva dana docnije, 18. septembra, on stie u

Beograd, pa istoga dana, a preko beograd-skog dnevnika "Pravde", uputi jedan nov proglas "svima rodoljubima, prijateljima mojih ideja i onima koji me osudie i ne sasluavi me", u kome, osuujui vrlo otro zaverencke i njihove postupke, objavi: da ponova stupa u borbu protivu njih i poziva svakog Srbina da ga u njoj pomogne. A samo dvanaest dana posle toga, 30. oktobra, njemu poe za rukom da u Beogradu, i uz potporu neko-licine uglednih linosti, obrazuje Drutvo za za-konsko reenje zaverenikog pitanja, sa zadatkom, da se legalnim sredstvima bori za njegovo konano reenje. U govoru koji tom prilikom, i u prisustvu oda-branih pristalica ovoga pokreta, odra, on ukaza, pre svega, na opasnu i alosnu usamljenost Srbije, u koju je zapala zbog poznatog dogaaja, istiui, s druge strane, veoma zavidan poloaj do jue va-zalne Bugarske, iji vladalac "putuje i biva sjajno doekivan po svima skoro evropskim dravama, stva-rajui na taj nain to povoljnije prilike za svoju zemlju na sluaj reenja balkanskog pitanja, koje je uveliko na dnevnom redu". Za takvu svoju i nezaslu-enu usamljenost, koja moe da ima fatalnih posle-dica, Srbija je sama kriva. Umesto da izae na susret Evropi i da se odazove prijateljskim savetima sviju drava i javnog miljenja civilizovanog sveta, op-ratajui se onih koji su je sa njim zavadili, ona, naprotiv, izvrioce onoga dogaaja "blagosilja", pro-slavlja, dekorie i naziva spasiocima; doekujui zbog toga poznati i toliko, po bitne interese dr-avne, tetni diplomatski trajk, vrlo hladne dip-lomatske odnose sa svima velesilama, otvoren prekid odnosa sa Engleskom, kao i alosno odbijanje poseta naega vladaoca od strane evropskih dvorova. Boj263 kotovana tako i kao zaraena, izolovana od celoga sveta, ona je u taj poloaj dola samo zato: to je, kuraei zloin od 29. maja, uverila Evropu da ga odobrava. Ali SVOJ"IM netaktinim postupcima, posle svr-enog dela, zaverenici su, naveo J"e dalje, takav poloaj uinili tekim do neizdrljivosti. Dr-ei u stvari svu vlast u svojim rukama, oni su postali svemoan faktor u dravi, unitavaJ"ui svaki autoritet odgovornih inilaca, paajui se u sve grane dravne uprave, inei svakojake pri-tiske na vladu, Skuptinu, sudove, pojedina nad-letva i inovnike. U stalnom isticanju svojih za-sluga, za koJ"e trae nagrade bez kraja, oni su po-stali osioni i nepodnoljivi, i poto su Beograd monopolisali iskljuivo za sebe i svoje pristalice, oni se dekoriu1, unapreuju i bogate, pravei iz dana u dan skandale koJima u svetu ravnih nema. Pri svem tom, nalaze oni svoje branioce, koji bi hteli da dokau ovo troJ"e: Prvo. Da J"e 29. maJ" narodno delo. Drugo. Da je on revolucija, i Tree. Da ih J"e narod, preko Narod. predstav-nitva, "blagoslovio" i oslobodio svake odgovor-nosti. Ali dogaaJ ovaJ, pre svega, nije narodno delo. Poznato je svakome, i o tome ne moe biti govora, da je ogromna masa stanovnika, 4" naroda, u vre-menu izvrenoga dogaaJ"a, pripadala Radikalnoj stranci. Da je on uistini narodno delo, onda bi se ponovilo isto ono to je bilo 1883, kad su na elu pokreta bili njeni prvaci. ta je, meutim, bilo toga dana? Na elu komplota izvrenog toga dana nije bilo nijednog lana Radikalne stranke, naprotiv bili su oni ljudi, koJ"e je prolost, dalja i blia, obeleila kao zaklete neprijatelje i ti-ranske gonitelje njene. Svesni toga, i strahuJ"ui od naroda, zaverenici su ga i sve dok ne uvidee slabost radikalnih prvaka koji bez potrebe nato-varie ovaj zloin "a lea nevine Radikal. stranke 1 Na dan krunisanja kraljevog u leto 1904. svi zaverenici odlikovani su ordenom "Karaoreve zvezde". 264 obmanjivali: da su kralj i kraljica poganuli u me-usobnoj borbi. Taj dogaaj, dalje, nije, niti ikad moe biti, revolucijom, kao to bi htelo da se predstavi sa razloga njene nekanjivosti. Jer je nekanjivost revolucije uslovljena nepoznavanjem uinioca - uesnika u njoj u revolucije svi su krivi,

ali se ne zna koje kriv dok toga glavnog obeleja u kr-vavom delu od 29. maja, koji nije nikakav otgan pokret narodnih masa, nema. Zato, u ovu svetlu kategoriju nikad ne bi ni mogao ui jedan tako mizeran dogaaj, koji je, a pomou obmanutih trupa, izvr-en od strane nekoliko verolomnih dravnih slugu i slepih i gluvih pred ogantim i zajednikim in-teresima narodnim. to se treeg argumenta tie, i on je bez osnova; jer, o pravu Skuptine da izvrioce dogaaja od 29. maja oslobodi odgovornosti, ne moe biti ni pomena. Po l. 50 i 51 Ustava, pravo pomilovanja, amnestije i abolicije, pripada samo vladaocu. Delo od 29. maja jeste zloin koji za sobom; povlai kri" vinu odgovornost, a Skugaptina nema prava da od \ nje osloboava ma koga, za dela koja podlee kazni I po odredbama zakona ranije donetog. Kao narod i I pojedinci, u ije ime ona radi, tako je i ona duna | da se tome zakonu strogo pokorava. I Sa svega toga, dakle, i pred jednom takvom opas! nou dravnog bia i njegovog opstanka, svi prijatelji narodni moraju nastati da se onoj neodgovornosti uini kraj, da se potreba to hitnijeg reenja zaverenikog pitanja istakne i njegovo okonanje, u interesu zemlje, svom silom pripomogne. Istoga dana, a na kraju ove konferencije i posle govora biv. ministara Svetomira Nikolajevia i Luke Lazarevia, izabran je privremeni glavni odbor Drutva za zakon. reenje zaverenikog pitanja, u koji uoe ova lica: za predsednika Ga. Popovi, sud. pukovnik u penz.; za potpredsednika Luka Lazarevi, ministar u penz.; za sekretara Milan Novako-vi, i za lanove odbora: Svetomir Nikolajevi, min. u penz, i narod. poslanik; Pavle Bokovi, eneral u penz.; Pavle Deni, ministar u penz.; Dimitrije Nikoli, pukovnik u penziji; LJuba Jovanovi, advo265 kat; Svetozar Borevi, okr. blagaj. u penz.; Boka Markovi, potpukovnik u penz.; Milan Borevi, ok-ru. na. u penz.; Milo Buri, trgovac; Jova Stojanovi, advokat; Nikola Delini, apotekar; Milan Drndarevi, Aleksandar Todorovi i Milija Cvet-kovi, biv. oficiri. Nekoliko dana posle toga, 22. novembra, ovaj pri-vremeni odbor donese reenje o nabavci drutvene tamparije i pokretanju lista "Za Otadbinu", iju direkciju poverie Milanu Novakoviu i iji se prvi broj pojavi 10. decembra. Ubrzo posle pojave, odlunost ovoga lista, isto tako kao i "Narodnog lista" pod urednitvom S. i-balia, koji mu se u ovoj borbi pridrui, pokaza se besprimernom, i razjarena preteranost njegova za-preti veoma znaajnim posledicama. I doista, kratko vreme od njegove pojave, odjek ove akcije odazva se i u vojsci, u kojoj, tajno rasturan i rado itan, zadobi on neobino veliki krug pristalica. Ali se njegova akcija ipak najsnanije odazva u garnizonu kragujevakom. Ovaj garnizon, u kome se pored znatnih trupa peadije, nalazio i artiljerij-ski puk "Tanaska Rajia", kao i artiljerijska podofi-cirska kola, odlikovao se velikim brojem otresitih podoficira. I kako je organ Drutva za zakon. reenje zaverenikog pitanja, naroito i u vie mahova, zastupao i njihove interese, istiui tadanje ravo stanje podoficira i zahtevajui da se ono popravi, to on ubrzo zadobi njihove simpatije. Meutim, akcija ova nailazila je svoj pogodan teren u ovom garnizonu, mnogo vie nego u ostalim, i po tome: to je izlina i veoma surova strogost kao i preterana pedanterija najvieg stareine nje-govog, komandanta umadijske divizije, enerala Stepanovia, inae teko padala podoficirima. Od-bijajui molbu njihovu o traenoj dozvoli otvaranja jedne podoficirske itaonice, kao i da mogu obrazo-vati svoje posebne podofic. menae i hraniti se od-vojeno od vojnika, to je ve ostvareno bilo u garnizonu beogradskom; kanjavajui ih strogim kaz-nama, zbog izvrenih neznatnih prepravaka na njiho-vim uniformama, ovaj komandant, odvratan u takvoj nepristupanosti, izazva njihovo najvee

ogorenje. 266 To ogorenje, podsticano onim listom, bilo je naj-jae i naroito meu onima, inae ozlojeenim, koji sa nekolicinom osuenih po nikoj kontrazaveri behu u bliskim srodnikim vezama i kojima uskoro poe za rukom da ga prema takvom komandantu di-vizije u najveoj meri izazovu i prenesu i na ostale. I tako je, zbog ovoga i pod onim uticajem, 12. marta 1906. godine, dolo do prvog sastanka njihovog, odranog na "Stanovljanskom polju", na egzerciritu, u neposrednoj blizini Kragujevca. Toga dana, u nedelju, na sastanak dooe oko trideset podoficira. Taj sastanak otvori artiljerij-ski podnarednik podoficirske kole Dragutin Drn-darevi, predlaui za predsednika zbora admini-strativnog narednika iste kole Sretena Sredoje-via. Sredojevi, primajui se ovoga, odra tada podui govor, iznosei o nezadovoljstvu koje je u vojsci zavladalo i nepravednom zapostavljanju koje se u njoj ini podelom na "nae" i "vae", pa izlo-ivi potanko zadatak Drutva za zakon. reenje zaverenikog pitanja i smisao Novakovieve akcije, zavri, da bi takav pokret podoficiri, ije on interese iskreno titi, svesrdno trebali da po-mognu. I predlaui, na kraju, materijalnu pomo lisgu "Za Otadbinu", on zatrai da uje miljenje ostalih drugova. Tada, redom, izjavie oni potpunu solidarnost i saglasnost sa ovim pokretom, kao i svoju gotovost da ga dobrovoljnim prilozima koliko budu u mogunosti potpomognu. Zatim preoe na izbor akcionog odbora u koji, pored narednika Sredojevia, predloie jo i podnarednika Dragu-tina Drndarevia, podnarednika Svetozara Maksimo-via i narednika pitomca Vojne akademije, upuenog u XI puk radi polaganja oficirskog isgta, Dragia Mihailovia. Stavljajui mu u dunost: da oprezno ispituje miljenje oficira o njihovom pokretu i da za njega pridobije to vei broj podoficira, oni mu skre-nue na cilj koji su usvojili i koji u svemu treba da se poklapa sa onim to ga zastupa list "Za Otad-binu", kao organ pomenutoga Drutva. Prilog, prikupljen na ovom sastanku, predadoe oni naredniku Sre267 dojeviu, sa nalogom da ga, poto stupi u vezu sa Novakoviem, ovome poloi. U isto vreme preporui-e mu i vezu sa trojicom oficira koji njihove sim-patije uivahu, penzionisanim pukovnicima ivo-jinom Miiem i Miloem Vasiem, kao i sa arti-lerijskim kapetanom Vojinom Maksimoviem, zegom ubijenog enerala Cincar-Markovia, pa time ovaj sastanak zakljuie. Kad se, nekoliko dana posle toga, narednik Sredo-jevi povratio iz Beograda, zakaza im on sastanak u svome stanu, pa ih obavesti o vezi koju je tamo postigao sa svima oficirima o kojima je na prvom sastanku bilo govora, kao i da je od njih dobio puno obeanje moralne potpore. Uveravajui ih da je beogradski garnizon sav uz Novakovia, on im saop-ti i to: da e sva uputstva za njihov budui rad dolaziti odsad preko komandanta XIX puka, potpukov-nika LJubomira Milia, jednoga od oficira za koga je pouzdano da je njihovom pokretu naklonjen, i kome je ve namenjen poloaj komandanta umadijske divizije kad prevrat, koji se sprema, bude izvren. Naglaujui im, da u najskorijem vremenu treba oekivati vano nareenje iz Beograda, on ih zamoli: da odsad sa jo vie volje nastanu oko pridobijanja pristalica meu podoficirima kao i pitomcima po-doficirske kole. Ubrzo posle povratka Sredojevievog iz Beograda, potom, a na adresu podoficira pojedinih pukova garnizona kragujevakog, stigoe autografisani pro-glasi ove sadrine: "Drugovi pribliuje se radni-ki 1. maj - 18. april, kada radnike mase proslav-ljaju svoj Praznik Rada. Uz pripomo njihovu vi se moete osloboditi tekog i nesnosnog reima. Zato budite sloni i toga dana dignite se na oruje. Za izvrenje ovoga treba da preduzmete sledee mere: 1 Uz pripomo socijalista, sa trupama toga garni-zona, zauzmite odmah potu, telegraf, egvezniku stanicu i druga nadletva; 2 Pohapsite: komandanta divizije i ostale oficire i privrenike dananjeg reima. Na poloaje ovih postavite protivnike re-ima - vae prijatelje i to: Za komandanta umad. Divizije, komandanta XIX puka LJubomira Milia; za komandanta XIX puka, pead.

potpukovnika Mi268 haila Jankovia, komandanta XI pukovske okrune komande; za garnizonara Tihomira Blaznavca konji-kog majora, referenta za konjicu umad. Diviz. oblasti; za komandanta XI puka pead. majora Mi-livoja Borevia, sada u pritvoru kragujevakog garnizona; za komandanta artiljerijskog puka kapetana Dragoljuba Lazarevia, i za upravnika pote i tele-grafa ininjer. kapetana arka Protia, referenta ininjerije. Pri izvrenju ovoga paziti da se ne desi nikakvo krvoprolie; 3 Sa ostatkom pobunje-nih trupa, poto sa vojima osigurate sve barutne magacine, fabriku i ostale vojnike objekte, odmah krenite za Beograd, imajui u vidu prugu Ni-Beo-grad od konvenc. vanosti pred kojim se zadrite do daljeg nareenja i na koji e udariti, isto tako, podoficiri nikog, valjevskog i kruevakog gar-nizona." Na sastanku, koji povodom ovoga odrae u stanu Sredojevia, odluie oni da se sve pripreme, prema uputstvima iz Beograda, hitno izvre, kao i to: da podnarednik Drndarevi, a pod izgovorom odsustva, odmah otputuje u aak i Uice pa da tamo to pre stupi u vezu sa oficirima i podoficirima, kod kojih da poradi te da garnizoni, iako u akciju ne stupe, ostanu neutralni. Dok se u Kragujevcu tako spremalo, i ba u to vreme, u Beogradu, u garnizonom njegovom zatvoru, na-lazio se pod isleenjem, posveen u ovu nameru, peadijski narednik Milovan Bradi, optuen po krivici koja je sobom povlaila lienje ina. Uveren da bi ovu kaznu izbegao ako nameru svojih drugova otkrije, on se svojevoljno javi isledniku svoje kri-vice pa mu, zahtevajui onaj obzir, poveri o stvari. I tada 17. aprila, uvee, i na osnovu ovog saopte-nja, naredie hapenje... Istraga po ovom delu dovela je na optueniku klupu etiri oficira i dvadeset i sedam podoficira. Ona je nala: da su sve pripreme za izvrenje izdajnikog preduzea - prevrata, kojim se ilo na to da se nasilno vladalac sprei u vrenju ustavnih prava, bile svrene, dogovorom, odreenim sredstvi-ma, nainom i vremenom izvrenja, ali da nije pre269 duzeto delo kojim se zloina namera neposredno u izvrenje privodi. Presuda vojnog suda za oficire izreena je 14. novembra 1906, a presuda Velikog vojnog suda 27. januara 1907. Jo odmah posle nareenja istrage, oficiri, oz-naeni u proglasu kao protivnici reima, bili su smenjeni sa svojih poloaja i zadrani pod prismotrom. Ali veza njihova sa ovim pokretom nije se mogla utvrditi, iako je istraga inila i nedozvoljeno da se o njoj ma kakvi dokazi pribave. Danas se zna, da je pokret garnizona kragujevakog ogranien bio is-kljuivo na podoficire i da sa oficirima nikakve veze nije imao, kao i da je on, onako isto kao i niki, delo Milana Novakovia, koji je proglas i pisao. Sredojevi, osuen kao kolovoa po ovome delu, bio je jedina veza izmeu Novakovia i svojih drugova, ali drugih veza sa oficirima nije imao iako je to pred svojim drugovima, koji su mu bezu-slovno verovali, tvrdio. Jedna jedina poseta, koju je u Beogradu uinio kapetanu Vojinu Maksimoviu, donela mu je, moda, ohrabrenje u ovoj nameri, jednoga oficira, razumljivo neraspoloena prema reimu koji je doao preko mrtva tela njegova tasta. Ali se od toga dalje ne bi moglo ii.3 Meutim, akcija ova, u osnovi svojoj, bila je oz-biljna samo utoliko, ukoliko je bilo nesumnjive i vatrene gotovosti jednoga izvesnoga broja mladih i 8 Po njoj su osueni: na 20 god. robije Sreten Sredojevi; na 15 god. Dragi Mihailovi, Svetozar Maksimovi i Dra-gutin Drndarevi; na 10 god. Bogdan Stojanovi; na 10 god. zatoenja kapetan Vojin Maksimovi; sa 8 god. robije Vojis-lav Milovanovi; sa po 6 god. zatoenja: kapetan Milutin Grkovi, porunik Janiije Mii, i plorunik Zdravko Mihailovi; sa 5 god. robije Blagoje Dini; etiri podofi-cira sa po 4 god. zatvora, 12 sa po 3 i sedmorica sa po 6 meseci zatvora. Maksimovi osuen je samo na osnovu toga i to je pred trojicom zaverenika, prilikom jednog razgovora, za-pretio osamnaestim aprilom, o emu je uo od

Sredojevia. Ostali oficiri osueni su na osnovu svedodbi dvojice okrivljenih da su o zaveri znali. U stvari, oni su, a po nalogu svojih pretpostavljenih stareina, koji su slutili da se neto priprema, zahtevali od ovih da im o pokretu povere, i u tome je bila jedina veza sa njima. 270 ogorenih ljudi da se rtvuju. Sve ostalo potvrivalo je o naduvanosti ovoga alosnog pokuaja. Jer u vreme predvienoga dela, 18. aprila, ceo garnizon kragujevaki oskudevao je u ljudima u toj meri, da su nedostajali i za samo straarsko osiguranje vojni-kih objekata. Brojno stanje ete, u tom vremenu, bilo je 22 oveka, dok se dolazak novih regruta oekivao tek prvoga maja. Znajui sve ovo, osumnjieni oficiri po ovome delu i verovali su zbog toga, da je cela stvar, a u cilju njihovog uklanjanja iz vojske, bila naroito pripremljena u Beogradu. A da to poveruju, dalo im je povoda nareenje generala Radomira Putnika, upu-eno komandantu umadijske divizije, i koje je na-glasilo jedno uputstvo doista neobino: "da preduzeta hapenja ne preu eljene razmere". U tome je bila, i takav je kraj kragujevake kon-trazavere. List "Za otadbinu" uguen je 23. avgusta 1906. Po tome je Novakovi napisao i tampao svoju brouru "Afera lista ,3a otadbinu" i moJ"a", u kojoj je dokazivao o nezako-NITOJ" radnji beograd. policije i zbog koje osuen J"e na J"edno-meseni zatvor za uvredu nanetu ministru unutr. dela i polic. vlasti. Zatim se obratio beogradskim tamparima da mu list, radi tampanja, prime, ali oni to nisu smeli uiniti. Povodom ovoga, a na svom XXXI sastanku, Drdtvo za reenje zavereni. pitanja donelo je ovu odluku: "Proce-nivi sve okolnosti i smetnje koje su Drutvu za reenje zaverenikog pitanja, jo od prve njegove poJ"ave pa sve do danas injene, privremeni odbor nehotei, u opte, da vodi borbu na nelegalnom terenu - reava: da prestane sa svoj"im LJunkcionisanjem, ostavljaJui svojim lanovima potpunu slo-bod. Ovo da se publikuje. Arhivu drutvenu, knjige i peat da uva biv. direktor lista Milan Novakovi. Ako bi KOJ"I drutveni lan poeleo da uzme naslov lista pokreui ga, to se dozvoljava, da prvi KOJ"I TO uini taj naslov uzme, 20. dec. 1906. god. u Beogradu." Posle ovoga Novakovi je sam kto tampariju i ponovo pokrenuo "Za otaibinu" marta 1907, ali mu J"e tamparija silom zatvorena 16. avgusta, a 25. istog mes. uhapen J"e po-nova po J"edno1 od policije udeenoj krivici. 16. septembra iste godine ubijen je u zatvoru varoi Beograda, zajedno sa pritvorenim andarmer. oficirom Maksimom Novakoviem. Ovo ubistvo osudila je tad. opozicija jednoduno a na svom velikom zboru odranom na temeljima novoga parla-menta, koji J"e i danas u toku graenja. Zavereniko iianje Raspaljeno, u najveoj meri, ugarcima dva neus-pela buntovnika pokuaja, zavereniko pitanje, u toku od nekoliko godina iza dogaaja, bilo je pred-met najivljeg pretresa u tampi, larlamentu, pa i u nauci. Iako su vlade, koje su se reale, upornim svojim poricanjem njegovog postojanja ili povreme-nim, nespretnim i usiljenim deklaracijama o njemu, nastojale da uvere: kako je u vojsci sve u svome redu i kako niko u tome ne treba da se obeslokojava, jer i ne postoje pojave na koje se ukazuje; ipak tampa, i ona najumerenija, nije prestajala da tvrdi o zaku-lisnim uticajima neodgovornih inilaca koji idu na to da potamne steene zasluge. Istiui potrebu obnavljanja diplomatskih odnosa sa Velikom Brita-nijom, koja iz odvratnosti prema dogaaju, opozva svoga predstavnika ubrzo posle njegova izvrenja, ona je ukazivala na znaaj njezina uticaja, posle poraza ruskoga oruja u Japanu, a na Balkanu gde se reava aaso "e poslednji a ono lretposlednji in iz istorije istonog pitanja. Ceo svet - pisala je ona - naisto je s tcm da zemlja ne moe i dalje ostati u ovakvom poloaju. U doba, kad se urno, meu evropskim dravama, sklapaju savezi, menjaju vladalake po-sete i svaki se narod brine, da se za teke prilike osigura prijateljstvom drugih naroda, Srbija bi upropastila svoju budunost, ako bi ravnoduno produila iveti u usamljenosti, u kakvoj se sada nalazi. A jo kad se zna, da je Engleska gotovo mero-davna za reenje pitanja,

koja se Srbije najvie tiu, onda smo svom narodnom opstanku duni potruditi se u svakoj prilici, da uklonimo sve tekoe koje nam oduzimaju njeno prijateljstvo. U interesu je, dakle, Srbije da se spoljanji poloaj to pre po-pravi, pa toga radi treba podneti i sve rtve, koje zahteva patriotizam i ispuniti sve to trai poli-tika mudrosti i uviavnosti. I to vlada treba da zna i da ne zazire od pretnje onih, koji su joj poti-njeni, niti se ona sme koga bojati ili od koga stra-hovati. Inae se takvoj vladi potajnih uticaja, misterioz-nih zborova i rezolucija mora jednom uiniti kraj. 272 Jer gospoda koja ele da politiku vode treba da skinu mundire, pa onda neka otvoreno siu u poli-tiku arenu. I, jer vojska ne lostoji zato da ovom ili onom poslui kao trambulina za njegove nezdra-ve ambicije. Vojsku izdrava narod i ona mora slu-iti optim narodnim ciljevima, a ne linim te-njama ljudi, koje su prilike opile. Bolesne su to pretanzije onih koji misle da mogu, krijui se iza lea, postati faktiki gospodari i kralja i vlade i Narodne skuptine i lolitikih partija i celo-kupne vlasti. Nisu se takve ambicije nigde ostva-rivale, pa se nee ostvariti ni u nas. To treba da znaju ne samo dotina gospoda, nego i oni koji po-kazuju sklonosti da tu gospodu podravaju, bilo iz line blagodarnosti, bilo iz nekih drugih motiva. Srbija ne sme da bude osuena da veito trpi i stra-da zbog neije sebinosti: jue zbog Aleksandra i Drage, a danas zbog Marka i Janka. Oni, koje je srp-ski narod obasuo astima i poastima, valja da se osveste i da shvate dunosti koje prema tome narodu imaju. Ne postoji narod radi njih, nego oni radi naroda. Narod je bio bez njih, pa moe lako i opet bez njih i biti i postojati. Valja se jednom osvestiti I dobro oima lrogledati. Valja uvideti da ima pita-nja koja se moraju reiti i na kojima koncesije uopte, mogu imati vrednosti samo onda ako se za vremena uine. Neka se oni kojih se ovo tie, bar u ovom dvanaestom asu umudre. Vie ne moe biti ni ekanja ni odlaganja. Srpski narod ima prava da definitivno stupi u kulturnu zajednicu ostalih civilizovanih naroda Evrope. NJemu na to daju prava i njegova prolost i njegove tenje u sadanjosti. Za to on i ne moe i ne sme vie ostati indiferen-tan prema smetnjama koje stoje na putu ostvarenju pravednih tenja njegovih. Srpski je iarod svestan toga da to nije njegova krivica to se njegovi pred-stavnici pre 29. maja nisu mogli mai dalje od Zemuna i Kruedola, niti sada dalje od Carigrada i Sofije. Za to on ima neosporno pravo da zahteva da se tako stanje ne produuje. Nikakve line pobude jogunstva i nesminjene doslednosti ne mogu ga u. njegovim opravdanim zahtevima ometati. Olasnost valja predvideti i za vremena ukloniti. Jer kad se 273 jednom digne bura, sna nee samo lomiti grane i granice, ona moe lako i stablo u koren potresti. A srpski narod ima pravo da oekuje da mu pakost ne ine oni kojima je oi do sada samo dobrim pla-ao; Neka se razmisli koga se tie jer - dvanaesti je as. U oktobru 1905. godine itava jedna stranka, i u nacrtu svoje adrese, obratila je na ovo panju kra-l"evu: "Vae Velianstvo", kazalo se u tom nacrtu, "Narodna Skuptina je ubeena o potrebi naoru-anja nae vojske, i sa patriotskom gotovou iza-ie na susret predlogu, da se ta potreba postupno podmiri. Sa tim raspoloenjem Nar. Skuptina oe-kuje da e se Kraljevska Vlada pobrinuti da se i to pitanje rei to pre i sa to povoljnijim uslovima, i da svoj, u tom pogledu, neodreen nagovetaj zameni jasnim objanjenjem. A da bi vojska, uzdanica i ponos Srpskoga Naroda, to bolje i potpunije od-govorila svojim uzvienim dunostima i opravdala sve nade, koje se u nu polau, ona mora sem naoru-a1a, biti i moralno jaka i neprekidno zadahnuta duhom drugarstva, discipline, vojnike subordina-cije i jednodunim shvatanjem svojih svetih zada-taka. Meutim, izvesne pojave navode Nar. Skuptinu da Kraljevskoj Vladi skrene ozbiljnu panju i na moralnu stranu odnosa u naoj vojsci. Nar. Skup-tina je dostojan i savestan tuma oseanja i elje celog Srp. Naroda kad izjavljuje: da disciplina i moralno jedinstvo,

kako u oficirskom koru, tako i u celoj vojsci, treba da budu vazda na dostojnoj vi-sini, jer bez njih niti ima niti moe biti prave vojske u opte ... Narod. Skuptina, isto tako, ali to ne moe odati priznanje Kraljev. Vladi za odr-anje ispravnih i dobrih odnoaja sa stranim dra-vama i Nar. Skuptina smatra da ini legalnu upo-trebu od jednog svoga prava i da vri dunost prema bitnim interesima svoje zemlje, ako se Vladi Vaeg Velianstva obrati jednom korekcijom izjave njene u tom pogledu, i kategorikim tvrenjem kako inte-resi Srbije iziskuju, da Vlada najozbiljnije nastane, da se, uz surevnjivo uvanje dostojanstva nae Kra-ljevine, povrati normalan karakter odnosima Srbije i Velike Britanije i da se diplomatske veze izmeu 1" 274 nae i ove zemlje obnove i uvrste. Vlada Vaeg Velianstva ima dunost da to uradi ve i za to, to se u poslednje vreme i javno miljenje i slu-beni krugovi u Vel. Britaniji poinju sve ivlje interesovati o sudbini nae brae u Staroj Srbiji i Maedoniji i to je nesumnjivo da moni glas Vel. Britanije nee i u reavanju balkanskog pitanja biti bez osetna uticaja i teine."1 A u debati o njoj jedan od predstavnika njenih, V. S. Veljkovi, bio je u tome jo jasniji: "Najzad, gospodo", izjavio je on, "ima jo i pitanje o moralnoj strani u vojsci. Ima sada u vojsci pojava koje su za najvee aljenje i koje pokazuje da u njoj ni iz daleka jo nije sve onako, kako bismo mi kao patriote eleli da bude. Pre 29. maja, u ono vreme opteg rasula i demorali-zacije, bilo je neminovno, da se to opte rasulo i demoralizija rasprostre i na vojsku. Najbolji dokaz zato jeste ve sam dogaaj od 29. maja. To to se desilo, dokaz je da ni tada nije sve bilo u vojsci kako valja. Ali isto tako i primeri, koji su nave-deni, pokazuju da u njoj ni sada nije sve u svome redu. I kad te pojave traju ve toliko vremena, onda smo mi, kao narodni poslanici, koji imamo zadatak da se bavimo svima narodnim poslovima i interesima, smatrali za dunost da i to pitanje o moralnom sta-nju u naoj vojsci ovde pokrenemo i pretresemo. Mi smo, ga morali pokrenuti i zato to pojave nediscine u vojsci ne smatramo kao obine pojave koje se ravnaju slinim pojavama u drugim dravama. U nas je pitanje mnogo ozbiljnije i komplikovanije zato, pggo se, pored nediscigine, u izvesne gospode javl"aju i politiki prohtevi i to se, iza njih kri-ju izvesni politiki spekulanti koji sa najveom zluradou i apetitom te pojave posmatraju, prate i pokuavaju da ih eksploatiu radi svojih poli-tikih smerova i tenji. Ve zbog toga, dakle, to ove pojave, nisu pojave obine nediscipline, nego se iza njih kriju i zakulisni uticaji, mi moramo na njih obratiti naroitu panju, pa ak i Vladu nagaa-ti da ih sasvim ozbiljit uzme u rasmatranje i rea-vanje..." Priznajui, potom, da reenje pitanja o 1 Nacrt adrese Narodne stranke. "Srp. zastava", br. 1, 16H 1905. g. 275 obnovi odnosa sa Vel. Britanijom ne zavisi samo od Srbije, on je odbio da primi tvrenje ministra ino-stranih dela o tome da smetnje nisu dovoljno znane. "Engleski kolega g. ministra inostranih dela nije u tom pogledu bio tako rezervisan prema svom parla-mentu, kao to je g. ministar rezervisan prema nama. Kad je u parlamentu V. Britanije jedan lan zapitao ministra zato nisu obnovljene diplomatske veze sa Srbijom, dravni podsekretar u ministarstvu ino-stranih dela ustao je i sasvim otvoreno, bez ikakva ustezanja, rekao za to. Taj odgovor telegrafisan je redakcijama evropskih listova i mi smo ga u njima mogli itati. Prema tome, mi nikako ne moea primiti kao dovoljan odgovor g. ministra koji veli: da mu smetnje, koje stoje na putu obnavljanju odnosa sa Vel. Britanijom ,nisu dovoljno znane." Te su smetnje znane i g. ministar ima dunost da nam ih kae, kao to su one kazane i u engleskom parlamentu i celoj evropskoj javnosti ... pa da obelei i svoje gledite na te smetnje i da li se nisu te smetnje u naelu izmenile od onoga vremena, kada je zastupnik minis-tra inostr. dela u britanskom parlamentu o njima govorio."2 Na sednici Narodne Skuptine od 17. oktobra iste godine odgovarajui poslaniku

Sv. Nikolaje-viu, jednome od smelih protivnika zaverenika, Sto-jan Proti govorio je i sam o tom pitanju. On je istakao: da ono to su zaverenici uinili 29. maja jeste jedna, a ovo to sada ine sasvim druga stvar. Za ono prvo dato im je priznanje, za ovo drugo treba ih osuditi i oterati na svoje mesto. Tada se namee pitanje, odgovoreno mu je, ako on to uvia, zato nije kabinet Paiev skinuo s daevnog reda ovo kobno pitanje! Da li je mogao to uiiti? ta je njemu smetalo da zaverenike "najuri" na svoja mesta, nego je dozvolio da oni njega najure? U isto vreme i na sve to ministar predsednik LJubomir Stojanovi izjavio je: da uticaji o kojima se toliko govori ne postoje i da je vlada potpuno slobodna u svome radu. 2 "Srp. zastava", br. 17 i 18 od 3-1 1905. g. 18 276 Tako bi i trebalo da bude, odgovorila je opo-zicija, poto je ona jedino i odgovorna za sve to u zemlji biva, niti bi joj odgovornost bila manja, ako bi se za svoje pogreke branila tegobama, koje bi joj bile injene iza kulisa. Meutim, ba tih dana, beogradski dnevnik "tam-pa" donese o zboru oficira zaverenika, na kome je voen razgovor o njihovom dranju i gde je odlueno da se napie memorandum "koji e biti predan kome treba, bez sumnje vladi, i u kome e oni kazati na ta su se reili". Ta vest, istakla je opozicija, nije demantovana. Pa ne samo to nije demantovana, nego je otila i u sve glavnije evropske listove kao svren fakt, koji je beogradska "tampa" za-beleila. Javno miljenje nae vlasno je, prema tome, verovati da je taj zbor odista i odran. Ali takve pojave ne mogu se ni zamisliti u jednoj vojsci, u u kojoj se zna tano, ko je stariji, a ko mlai, ta je doputeno a ta zabranjeno i koja strog red i disciplinu smatra kao prvi uslov sa svoju snagu i vrednost. Svako izdvajanje oficira u za-sebne grupe, nedoputeno zborisanje i politiki rad, remeti zdrave odnose u vojsci, izaziva opasno trvenje kojih je nesreom u naoj zemlji i onako dosta. I to je najgore, ovaj zbor dolazi posle izjave predsednika vlade i on nagovetava neku politiku akciju, te se mogu oekivati ak i izvesne neprijatne stvari. Recimo da se izvesni oficiri odista ne meaju u dravne poslove, nee li ovaj zbor umanjiti istinitost izjave efa vlade i u javnom miljenju okrepiti verovatnost da jedan deo oficira predstavlja zasebnu i neodgovornu vladu. Na taj nain ne samo to e se uzbuniti svet, nego e ovaj zbor jo vie pokolebati veru u red u vojsci. Koli-ko je sve to zajedno nezgodno i opasno nije potrebno naroito dokazivati. Zato i treba, u interesu bu-dunosti Srbije, koja je mnogo nevolja preturila preko glave, izbegavati najbriljivije da svet ne pone praviti uporeenja. ta e pak ovaj zbor uiniti meu oficirima lako je pogoditi. Antago-nizam, koji meu njima vlada, nikako se ne moe ukloniti na ovaj nain. Zato je vlada duna od-rediti se prema ovom dogaaju i javnom miljenju 277 dati sva potrebna obavetenja. ivotni interesi Srbije zahtevaju ne utanje i sakrivanje, nego javnu re i energian rad. 31. oktobra iste god; narodni poslanici St. Ri-barac i V. S. Veljkovi podnee interpelaciju, u kojoj su ministra spoljanjih poslova molili za odgovor na ova pitanja: "Smatra li kraljevska vlada da interesi Srbije kategoriki nalau da se iz-meu nje i Kraljevine Engleske obnove normalni meunarodni odnosi? ta je uzrok neredovnosti u tim odnosima za poslednje dve godine? Je li vlada ve to radila na tom pitanju i kakav je rezultat njene akcije? Jesu li tana saoptenja gospodina edomilja Mijatovia, biveg punomo. ministra na dvoru NJ. V. Kralja V. Britanije, objavljena i u naim i u stranim listovima, da je on inio izvesne predstavke po toj stvari pa da su one ostale ,bez-uspene zbog uticaja lica koja su se zatekla na vla-sti i htela oa zadre vlast u rukama"; u emu je bila sutina tih predstavaka g. Mijatovia, i zato su rne ostale bez rezultata; misli li g. ministar to sad po ovome preduzimati, ako njegovi prethodnici i on sam nije do sad nita radio, i kakve su njegove namere i odluke u tom pogledu?"

Nekoliko dana docnije, vesti iz Engleske potvr-die o padu Balfurova kabineta. Tada opozicija ukaza na povoljnost momenta, koji silaskom konzerva-tivaca i dolaskom liberala olakava izlaz iz mune situacije, istiui uverenje da se politiki prija-telji Gledstonovi nee nikad ogreiti o ivotne interese Srbije. Pa kako dolazak na vladu Kampel[a] Benermana, voe liberala, ide onom reenju sallo u prilog, trenutak je, pisala je ona, za nau vladu pogodniji nego ikad i ne treba ga propustiti.3 2. decembra iste godine ministar spoljnih po-slova Jovan ujovi podneo je ostavku na svoj po-loaj. Tu ostavku objasnio je on jednom: izjavom u kojoj je naveo: da je bio otpoeo raditi na predu-zimanju izvesnih mera, koje bi u rezultatu donele vaspostavljenje normalnih odnosa izmeu Srbije " 3 Poznato je, da je na Berlinskom kongresu konzervativan lord Solzberi bio taj koji je predloio da Bosnu i Herce-govinu okupira Austrija. 278 Velike Britanije, pa je u tome radu uvideo, da je kabinetu Stojanovievom oduzeta mogunost da se te I mere do kraja izvre. Ovaku izjavu napala je opozicija, istiui da je sve to ipak zamotano u maglu i da se u zemlji nikako ne mogu da odomae osnovna naela parlamentarizma. Ministri dolaze na vlast i sa poloaja svojih silaze van Narodne skuptine i bez ikakvog njenog uea, i ona jo nije do-ivela da se dravni poslovi svravaju javno i otvoreno pred njom i pred celim svetom. Napadajui, isto tako, vladu, koja je posle ostavke jednoga, i najjaega svoga lana, a u piganju koje ceo kabinet interesuje, i dalje ostala na upravi, ona je ukazivala na najnoviji postupak u tome ta-lijanskog predsednika vlade Fortisa, koji, ne pri-stajui na vanparlamentarne promene u kabinetu, pa-da sa celom svojom vladom pred Skuptinom. to se tie ostavke ministra spolja. poslova, stvar, tvrdila je ona, stoji ovako: on je negde neto obeao uraditi to posle nije mogao ispuniti. Sasvim je u redu to je dao ostavku, poto je uvideo da ne moe odrati re, iako udnovato iz- " gleda da jedan ozbiljan i pametan ovek kao to je on, daje tako krupna obeanja i pre no to je tano proraunao moe li ih ispuniti i hoe li mu u tome biti na ruci i njegovo drutvo. G. ujovi morae jasno i otvoreno kazati pravu i istu istinu. Jer za sve politike partije, pitanje o meunarodnom poloaju Srbije izalo je ka najvanije i nijedna od njih ne moe ostati ravnoduna, kad jedan biv. ministar javno tvrdi kako ima neko ko smeta da se taj poloaj uredi i popravi. Treba jednom videti na emu smo, a kako se iz izjave g. ujovia jasno vidi, da on vrlo dobro zna, koji su to oci, odgovorni ili neodgovorni, sasvim je svejedno, zbog kojih je Srbija jo uvek bela vrana u Evropi, on e biti duan i da ih kae. Tu mu nikakva uvijanja nee pomoi. On sam obavezan je da pomogne, te da se u Srbiji jednom odomai istin-ski ustavni parlamentarni rad, bez tajanstvenosti, bez zakulisnih smutnji, bez neodgovornih uticaja. U ovome to je opozicija tvrdila bila je u pravu, pogaajui lako razlog ministrove ostavke. 279 Nastojei, i vrlo savesno, da pitanje ovo jedanput privede kraju, ujovi je, a preko talijanskog posla-nika u Beogradu, marljivo ispitivao uslove engleske vlade. U tom trenutku zahtevala je ona penzionisanje nekolicine vienijih zaverenika, ali ih nije imeno-vala posebice. Imajui kraljevo obeanje o takvom ukazu, on ga je bio i spremio. Ali podnosei ga, on je bio odbijen, sa

ponovnim obeanjem da e se to neto docnije uiniti. Oekujui jedno izvesno vreme on je obnovio svoj pokuaj pa je opet naiao na smet-nje, posle kojih je ostavku i podneo. Tako je tekla stvar ove ostavke. Ali jedanput na tom zemljitu, pitanje se stalo razvijati zale-telom silinom. Novi, iako beznaajni ekscesi, u nekoliko manjih garnizona u unutranjosti, ponova izazvae tampu da hitnost njegova reenja zahteva. I dokle ga je ona raspirivala u svakodnevnim svo-jim uzbudljivim stupcima, dotle je na jezivu teinu njegove otvorenosti i posledice, neumitnom svojom osudom dogaaja iz koga je proizalo, stala ukazivati i nauka. Najodsudniji i najnepomirljiviji pro-tivnik izvrenog dela, a jedan od najuglednijih pred-stavnika njenih, ivojin Peri, izraavajui otvorenu sumnju u dobru veru kraljevih ubica, isticao je imperativno nareenje pozitivnih zakona da im se za njegovo izvrenje sudi. Dokazujui "da su dela ui-njena 29. maja protivna propisima pozitivnoga prava i to propisima Krivinog Zakonika, i da se izvri-oci tih dela, poto ih izjave privremene vlade i Narod. Predstavnitva od 2. juna 1903 nisu oslo-bodile, nalaze neprestano pod pretnjom sudske is-trage", on je predaju njihovu sudovima oznaio kao jedini izlaz, a da bi se dalo zadovoljenje moralu i pozitivnom pravu.4 4 Nauna smatranja g. Peria o tome, izloena su opirno u njegovoj interesantnOJ" i pronicljivoj raspravi "O amnes-tiji u Srpskom Krivinom Pravu u vezi sa pitanjem o sud-skoj odgovornosti zaverenika", tampanoj u pariskom aso-pisu "Keuie epega1 s agoI, s1e 1a 1e181aiop e1 s1e 1a jipz-rgJepse", prevedenoj na srpski jezik 1909. godine. Svako izlaganje u iole potpunijem izvodu nemoguVno J"e, a da zna-aju njihovom ne nakodi, te zato na raspravu naroito i 280 Tada i u Skupt pitanje zadobi neumitan zna-aj. U bunetskoj debati, u jednome svome uvenom govoru, Stojan Ribarac izjavio je odluno: Skup-tina nee vie da zna za neodgovorne uticaje; ona ima vladu i sva odgovornost na nju i pada. Ako je vlada slaba, ako ne ume da savlada, da suzbije nedoputene uticaje svojih prijatelja ili nepri-jatelja, neka ide kui i preda posao u spremnije i jae ruke. Skuptina zna samo za vladu i vlada je duna da pred njom polae svoje raune, jedino od-govorna za sve svoje postupke. Onda i kabinet generala Grujia, 17. aprila 1906. dodnese ostavku na ovom pitanju. upuujemo, izlaui na ovom mestu i samo letimino neka od njih. _ _ ; Tako, po g. Periu: "Konstatacija da ubistva izvrena 29. maja 1U03; sainjavaju povredu pozitivnog prava, priznata je kao tana, na indirektan iain, i od strace samih ui-nilaca ovih dela. Jer oni tvrde da je njihova sudska odgovor-nost prestala 2. juna 1903., kad je Narodno Predstavnitvo Senat i Skuptina bdbbrilo njihovo delo. G1o njima, nele-galnost i hanjivost toga dela potpuno je uklonjenz izjavom toga Predstavnitva" - .,4, ta. 45, str.,33. .. ,Da li bi kraljeubice mogle tvrditi da je izjava Narod-noga Predstavnitva jedna vrsta amnestije koja ih zati-ava oD svake sudske istrage, pod pretpostavkom, naravno, da je u toj izjavi Narodno Predstavnitvo imalr namer.u da rei pitanje o njihovoj krivinoj odgovornosti? Izvesno je da bi navod bio sasvim neosnovan. Prema l. 14. restauri-ranog Ustava oD 1901; pravo amnestije bilo je jedno od Kraljevih prerogativa, drugim reima; ovo je pravo bilo stavleno u atribucije efa upravne vlasti, Narod, Predstav-nitvo, dakle, nije bilo nadleno za davanje amnestije. Amnestija koju bi ono bilo daLo, bila bi nitavna, poto bi ona dolazila od vlasti gaIope taJepae nenadlene. Sudovi, pozvani da sude jednome okrivljenom, ne bi mogli uzeti u obzir amnestiju koju bi mu Narodno Predstavnitvo dalo. Isto je tako i po Ustavu od 1903. Poto Narrd. Pred-stavnitvo nije nadleno za davanje amnestije, njegova od-luka u cilju amnestrvanja ne bi imala nikakve vrednosti cred sudovima. Za punovanrst amnestije potreban je Kraljev ukaz." - 4, ta. 55, str.,40. "...Da li bi kraljeubice mogle tvrditi da je jedan takav zakon u njihovu

korist donesen? Da li bi, na ime, ona mogli sa RSNOVOMJ izjavu N. Predstav. od 2. juna 1903. dovedenu u vezu sa aktom privremene vlade od istoga dana, akat na koji je N. Pred. odgovorilo reenom izjavom, - smatrati kar 281 , Tu ostavku nalisao je LJubomir Stojanovi i ona je glasila: da je vlada polae sa razloga to je kralj odbio potpisati ukaz o penzionisanju nekolicine oficira uesnika u dogaaju od 29. maja. Ali ovu, ; ovako napisanu ostavku, Gruji ne podnese kralju, ve sam nagsa drugu, u kojoj je rekao: da je daje zbog nesavladljivih tekoa na.koje je kabi-net u svome radu naiar. Povodrm toga, poluzvat nini rrgan vladin, "Odjek", objajsnir je; da je ovu drugu ostavku vladinu Gruji napisao bez znanja osta-lih njenih lanova, ali za javnost da vai prva, koju je napisao LJub. Strjanovi ina koju su se saglasili svi lanovi vlade. A iste godine kabinet Nikole Paia okona, ili tanije zataka ovo pitanje penzirnisanjem; rficira zaverenika, koje je engleska vlada poimence zakrn koji ima za cilj da njih; oslobodi krivine odgovor-costi? Da li oni ne bi mogli rei; oba tad. zakonodavna faktora, privremena vlada i N. Predstav., slrili su se na to: da nas oslobode odgovornosti, a to je isto kao kad bi se doneo zakon kojim se jedan okrivljeni osloboava?" ... "Uzimajui ba da se izjava Narod. Predstav. i akt pri-vremene vlade mogu shvatiti u tom smislu da eu se njime htele kraljeubice osloboditi odgovornosti, ta saglasnost ne bi ipak sainjavala zakon; jer privremena vlada nije imala karakter J"ednog zakonodavnog faktora. To je bila prosto jedna grupa ljudi, koja je, protivno Usgavu, uzela u svoJ"e ruke jednu vlast koJ"a joj nije pripadala... S druge strane ni volja N. Predstav. nije mogla sama za se sainjavati za-kon." - 4, ta. 57, 63 i 64, str. 41-45. ... "IzJ"ava privre-mene vlade moe se 1edino smatrati kao neka vrsta prestone besede, a izjava N. Predstav. kao neka vrsta adrese. A pre-stona beseda sa adresom ne sainjava zakon, pa ak i onda kada adresa ne bi bida nita drugo nego ponavljanje pres-tone besede. Ova dva akta samo su politiki program stranke koja je na vladi i njena ocena opte politike situacvde u zemlji ili ocena izvesnih spoljanjih i unutranjih doga-aja, a taj se program i ta ocena menjaJ-u s partiJ"ama i s vremenom. Niko i nikad nije mislio ni pokuavao da sa zakonom izjednai onu saglasnost koja se manifestuje, pri-likom otvaranja parlamentskih sednica, u odnosima minis-tarstva i veine Narodnog Predstavnitva." - 4, ta. 76, STR. 53; Prelazei na pitanje "o tome; na koji nain Srbija treba da izae iz situaciJ"e, u kojoj se danas nalazi zbog kralje-ubica", g. Peri pominje dva reenja: Prvo: "Ono bi se sasto-J-alo u amnestiji kraljeubica." "Drugo bi reenje bilo oslo282 oznaila Damnjan Popovi, Aleksandar Main, Pe-tar Mii, L. Lazarevi i LJ. Kosti i posle ega se odnosi sa Engleskom vratie u normalan kolo-sek... Ovo pitanje zavereniko meutim, i u takvom svo-me zamaaju neiscrpne diskusije i pretresanja, bilo je preteno pitanje psiholoko. Sa veoma objanji-vom reakcijom izraenom u dva buntovnika poku-aja, sa odvanom pobunom jednoga dobrog dela jav-noga miljenja i sa neumitnom osudom dogaaja iz koga je ono poteklo i takvom koja je i nauku potegla da ga do prostog zloina ponizi, ono je postalo nesnosno ne toliko po stvarnom neodgovornom uti-caju, koji se zaverenicima pripisivao, koliko po neutoljivoj ei ma kakve odmazde prema onima sa ijim se krvavim delom nije moglo ni sloiti ni izmiriti. Iako je taj uticaj, ukoliko ga je god bilo, poticao od najmanjega broja u vrhovima zavereni-kim, a stvarno razmetanje od onih koji zadobie ime zaveritelja,5 oni se vie nisu mogli podnositi. boditi kraljeubice zakonom." Ali oba imaju svojih nezgoda: "Prvo zato, to i ako "amnestija, istina, brie delikat na koji je primenjena, ona, pri svem tom, amnestirano delo smatra kao kanjivo, kao krivicu: inae bi ona amnestija bila nepotrebna. Meutim, kraljeubice ne bi htele da se sa njima postupa kao sa zloincima kojima se daje amnestija iz politi. obzira. Oni tvrde da su

izvrili jedno lepo i patriotsko delo, a takva dela ne mogu sigurno biti predmet amnestije. Amnestija bi za njih bila znak osude od strane izvrne vlasti, dok su ih, po njima Senat i Skuptina kao narod. predstavnici izligli u rang heroja i prvih sinova otadbine. Oni ne pristaju nikako da ih amnestija lii onih pohvala, koje im je, vele, odalo N. Predstavnitvo." Drugo reenje nezgodno je, jer je neustavno, "Jer zakon koji bi oslo-bodio kraljeubice povredio bi l. 146 al. 3. Ustava", po kome se "zakonodavna vlast ne moe meati u nadlenost sudske i administrativne vlasti, to jest u funkcije izvrne vlasti", ije se atribucije sastoje u primenjivanju zakona tj. u suenju i osudi krivaca. Sa svega toga g. Peri zahteva da se kraljeubicama sudi, i trai da oni na to pristanu, posle ega bi se tek moglo "verovati u iskrenost njihovoga tvrenja da ih je, pri ubis-tvu Kralja Aleksandra, kretala ljubav prema otadb". - 5, ta. 78, 83 i 86, str. 55-59. 5 Ime koje su zadobile pristalice zaverenika. 283 Jer, udaljeno od dogaaja, vreme je i za njegove rtve izazvalo dostojne oseaje pravde i milosti, kojih, istina, nije bilo onda kad je on izvren i kad su one, ostavljene svojoj traginoj sudbini, krvavo ispa-tale jedan poveliki raun svojih pogreaka i svo-jih nedela. oot

Beleke, bibliografija, literatura

257 KARAKTER I MENTALITET JEDNOG POKOLENJA. Beograd, Sopstveno izdanje tamparija "Karadi" pro-metnog d. d., Novi Sad, 1919, 194 str. sa sledeim opisnim sadrajem: Uvod. Jedno gledite o karakteru i mentalitetu balkanskih naroda 9 I. 0 uzrocima ratnog oduevljenja. - Opti uzrok. Fduevljenje izazvano mobilizacijom ne znai samo patriotski elan. - Posebni razlog KOJ"I je pokretao Srbe i ta je znaila njihova gotovost da se rtvuju. - Pokreta akcije protiv Turaka nije bila mrnja, strast koji nije u instinktima nae rase i njenim tradicijama 13 Jedna zabluda o mrnji prema Bugarima. - ta je Nova Istorija Srbije. - Dva razlina mentaliteta 20 II. Jesu li Srbi ratniki narod? - Srbija pred po-slednjim ratovima. - O heroizmu u opte i u emu je heroizam Srba 51 Jedan momenat besa 78 Kako se ocenjuje ovek. - O kriterijumu za ocenu karaktera Srba. - NJihova vernost 83 III. Duevni temperamenat. - Mentalna evolucija. 1914. - Arbanija. - Krf. - Halkidik. - Solunski front 95 IV. J_ "1o1ge oagaez, i kako je potpuno shvaena Istorija. - Moralist i psiholog. - Jedna zamerka g. Le Bonu. - Napoleon I. i Vilhelm II.

O neospornom kriteriJ"umu. - Hoe li ogromno iskustvo Najveeg rata da poslui kao znaajan inilac u borbi protiv rata? - Profesionalna psihologaja. I- Jedna znaajna osobina Srba . . 147 V. Demokratska teza Tolstojeva. - Aristokratska teza Nieova. - Istina u izmirenju ovih dvaju gledita. - Srbi za Demokratiju 185 Na poslednjoj stranici knjige STOJ"I i sledea NAPOMENA: Umoljavaju se itaoci, da sitnije pogreke, to su se neizbeno "potkrale, sami ispravljaju" 194. str..