Visoka kola za primijenjene i pravne nauke "Prometej"Banja Luka

Ul. Knjaza Miloa 10A, tel. 051/315-780, fax. 051/315-820, e mail: prometej@prometejbl.com, www. prometejbl.com

Seminarski rad Naziv predmeta: Preduzetnitvo Tema: PORODINI-PREDUZETNIKI BIZNIS

Mentor: Mr. Sreten Teanovi

Student: Jelena Zrni 45-1/08

Banja Luka, Septembar 2011.

SADRAJ:
1.Uvod........................................................................................................................................3 2. Pojam preduzetnitva..............................................................................................................4 2.2. Preduzetnitvo i izbor biznisa...........................................................................................5 2.2.1. Preduzetnitvo u oblastima usluga..........................................................................5 2.2.2. Preduzetnitvo u oblasti proizvodnje...................................................................6 2.2.3. Preduzetnitvo i vrste biznisa u budunosti.........................................................6 2.3. Faktori preduzetnikog uspeha........................................................................................7 2.3.1. Line karakteristike i potencijal preduzetnika........................................................7 2.3.2. Karakteristike i potencijal eksternog okruenja......................................................8 3.Porodino preduzetnitvo.......................................................................................................10 3.1. Pojam porodinih preduzea...........................................................................................10 3.2. Dobre i loe strane porodinih preduzea.......................................................................10 3.3. Motivi za rad u porodinim preduzeima.......................................................................11 3.4. Konflikti u porodinim preduzeima..............................................................................11 3.4.1.Najznaajnija pitanja porodinih preduzea.......................................................12 3.5. Pogledi starije generacije na nasledstvo.........................................................................13 3.6. Mlaa generacija u porodinim preduzeima.................................................................13 4.Zakljuak...............................................................................................................................15 Literatura..................................................................................................................................16

1.Uvod
Nema delatnosti ili grane koje su iskljuivo preduzetnike i nema poslovne oblasti ili podruja gde uopte nema elemenata tragova preduzetnitva. Preduzetniutvo se najbolje reflektuje u oblastima koje pruaju najvie inovativnih mogunosti i ansi. Franizing poslovi su u najveoj meri doprineli prodoru i irenju preduzetnitva na skoro sve privredne delatnosti. Preduzetnitvo je prisutno u svim oblicima poslovanja gde god su dominantog uticaja ljudi koji znaju, koji su spremni i sposobni da: posao pokreu I stvaraju iz vlastitih ideja, slede intuiciju, ulaze u direktnu borbu, rade ve poznate stvari na novi ili drugaiji nain, unose nove biznis ideje, marljivo i uporno rade na reavanju problema. Preduzee koje eli da razvija preduzetnike dimenzije mora stvarati odgovarajui ambijent i kulturu i pruiti ansu zaposlenima da ispolje preduzetniki talenat.

2. Pojam preduzetnitva Preduzetnitvo je, kao inovativna i dinamina poslovna aktivnost kreativno nadahnutih ljudi, veoma interesantno i atraktivno za savremenu ekonomiju. Ono dobija na znaaju u privredama razliitog nivoa i stepena razvoja. Njihovo zajedniko obiljeje je poslovanje u uslovima brzih promjena, nesigurnosti i rizika, to zahtjeva nov pristup biznisu, nove poslovne orjentacije i strategije. Najvee efekte i najbolje rezultate u takvim uslovima postiu preduzetnici i rastue firme koje neguju preduzetniki menadment. Kao pokreta razvoja,kao faktor koji moe znaajno da ubrza rast i ublai posledice promjena privrednih struktura kroz samozapoljavanje i otvaranje novih radnih mesta, preduzetnitvo je interesantno za sve tranzicione privrede. Preduzetnitvo je obiljezje trinih privreda i razvijenih ekonomija i daje najbolje razultate u takvoj poslovnoj klimi i ambijentu. Meutim, preduzetnitvo svoju reafirmaciju doivljava u zemljama koje se vraaju otvorenoj trinoj privredi. Ono je u njima nada za hiljade ljudi koji ostaju bez posla i koji ele da pokrenu neki sopstveni posao i tako rijee problem egzistencije svoje porodice i daju doprinos broj promjeni privredne strukture i definitivnom naputanju zaostalosti i siromatva. U svim civilizacijama preduzetnitvo je bilo prisutno u odreenim oblicima. Definitivnu i snanu afirmaciju preduzetnitvo i preduzetnici su doivjeli u SAD sedamdesetih i osamdesetih godina XX veka, od kada se biljei ubrzan razvoj preduzetnikog biznisa i njegovo nezadrivo prodiranje u privrede razliitih karakteristika. Preduzetnitvo se potvrdilo kao nov i delotvoran nain reavanja problema u proizvodnji, kao pravi put u pronalaenju novih mesta i pozicija na postojuim tritima uprkos masovnoj ponudi i estokoj konkurenciji, ali i kao nain stvaranja i razvoja novih trita. Zato se preduzetnitvo smatra novim sektorom savremene privrede, a preduzetnici kreatorima novih radnih mesta. Zahvaljujui preduzetnitvu i preduzetnicima, bre raste broj novih poslova nego zaposlenih u postojuim institucijama, organizacijama i preduzeima. O preduzetnicima se sa puno opravdanja govori kao o eksploatatorima promena i trinih prilika, kao o osobama iji su poslovni poduhvati odgovori na probleme koji proizilaze iz promena, i koje iz niega stvaraju neto. Oni su osobe nestandardnih poslovnih profila za koje su promene, neizvesnosti i rizik prirodno stanite u kome pronalaze poslovne inspiracije, a kreativnost i inovativnost sutina poslovne filozofije. Biti preduzetniki kreativan i inovativan znai sposobnost da se uoe izvjesnosti u neizvjesnim situacijama i znai imati potrebna znanja da bi se prepoznala prilika i pronali pravi naini da se ona pretvori u uspjean biznis. Za problematiku preduzetnitva karakteristino je postojanje razliitih pristupa u istraivanju i prouavanju, iz tog proizilazi veliki broj definicija, esto i oprenih stavova i razmiljanja. U brojnim pokuajima preciznijeg odreenja sutine i osnovnih principa preduzednitva, mogu se sresti vrlo iroki i dosta slobodni pristupi, poput onih koji preduzetnitvo tretiraju kao umetniku formu. Preduzetnitvo je objektivno mogue posmatrati i tumaiti kroz razliite aspekte ljudskog delovanja i ponaanja, ali najpotpuniju sutinu preduzetnitvo ispoljava i dokazuje kroz ekonomski ili poslovni kontekst. U tom okviru su prihvatljiva razliita stanovita posmatranja i odreivanja sutine pojma preduzetnitva, jer je ono karakteristino kako za samozaposlene,

tako i za firme razliitih delatnosti, veliina i organizacionih formi, kao i za razliitu vlasniku strukturu i razliite faze ivotnog ciklusa biznisa i preduzea. Preduzetnitvo je inovativan i dinamian proces kreiranja, organizovanja, ostvarivanja i razvoja konkretnog poslovnog poduhvata ili poslovne aktivnosti radi stvaranja neke nove vrednosti i poslovnog uspeha u promenljivom i neizvesnom okruenju. To je specifian i orginalan posao ili biznis koji nastaje pronalaenjem i eksploatacijom trinih mogunosti i prilika ili uoavanjem problema u sistemu potronje i njihovim reavanjem na razliit, drugaiji i bolji nain od do tada primenjivanih i poznatih. Poenta preduzetnitva je u sposobnosti pronalaenja dobrih poslovnih ideja i njihovom pretvaranju u uspjean ishod kroz proizvode i usluge koje e zadovoljiti potrebe kupaca i doneti preduzetniku profit i druge satisfakcije. U pitanju je proces bitno drugaijeg odnosa prema okruenju, traganje za ansama koje drugi nisu prepoznali i za potrebama koje se mogu zadovoljiti preko nivoa oekivanja samih kupaca. Preduzetnika aktivnost se moe posmatrati kao most izmeu preduzetnika i njemu bliskog i funkcionalnog okruenja. Preduzetnik mora esto preko tog mosta- najpre do poslovne ideje, a zatim po rezultate i priznanja za uspeno pretvaranje ideje u proizvod ili uslugu koja e reiti problem okruenja na bolji nain. Pitanje je koliko potencijalnih preduzetnika realno razume i prepoznaje potrebu ili problem potroaa i kako i koliko drugaije i bolje od drugih odgovara na njih. Naalost, mnogo je neuspelih pokuaja, vie ih propadne nego to opstane i nastavi da raste i razvija se. Zato? Potencijalni preduzetnik pokuava da obezbedi uspeh biznis ideji koju je osmislio ili zamislio, a ne onoj koja proistie iz okruenja, sa trita. Poetna i nuna pretpostavka uspeha preduzetnikog poduhvata jeste realna i dobra procena trinih mogunosti iz kojih treba pronalaziti poslovne ideje i sposobnost preduzetnika da takvu ideju pretvori u novu vrednost i ekonomski poduhvat koji donosi uspeh.

2.2. Preduzetnitvo i izbor biznisa

Sa dobrom dozom sigurnosti moe se rei da nema djelatnosti ili grane koje su posebno ili iskljuivo preduzetnike i da, takoe, nema poslovne oblasti ili podruja gde uopte nema elemenata i tragova preduzetnitva. Ipak postoje djelatnosti u kojima su preduzetnike prilike dominantnije, podsticajnije, jae izraene i lake prepoznatljive. Preduzetnitvo se najbolje reflektuje i daje najvidljivije rezultate u oblastima koje pruaju najvie inovativnih mogunosti i ansi. To su podruja sa brzim ritmom promena. 2.2.1. Preduzetnitvo u oblastima usluga Usluge su poslovno podruje koje je najvie privlailo preduzetnike, a tendencije pokazuju da e tako biti i u budunosti. Razloge za to treba traiti u injenici da je lake ui u ove oblasti i djelatnosti, kako sa stanovita obezbeenja finansijskih sredstava, kadrova, potrebnih materijala i oprema, tako i zbog veih mogunosti izbora poslovnih ideja i trita za uspjeno zapoinjanje i razvoj preduzetnikog biznisa. Istraivanja preduzetnike poslovne prakse najrazvijenijih zemalja sveta pokazuju da je preduzetnitvo osvojilo brojna podruja koja se bave pruanjem usluga. Taj proces je naroito

intenziviran tokom sedamdesetih i osamdesetih godina XX veka, tako da se moe zakljuiti da je preduzetniki biznis u velikoj mjeri prisutan u sledeim sektorima usluga: trgovina i svi oblici poslovanja u prometu, transport, graevinarstvo, ugostiteljstvo, osiguranje, nekretnine, raunovodstveno-knjigovodstveni poslovi, obrazovanje, zdavstvo, turizam. 2.2.2. Preduzetnitvo u oblasti proizvodnje Za pokretanje i uspeno razvijanje proizvodnog procesa potrebno je mnogo novca, radne snage, sirovina, opreme, energije i prostora, dakle svih resursa i faktora proizvodnje. Samim tim, i rizik ovakvog posla je veliki, jer je teko ui u proizvodnju mnogih proizvoda i uspeno opstati, uz mone kompanije kao konkurenciju. Ali to ne znai da u ovoj oblasti nema preduzetnika, naprotiv, oblasti sa visokim rizikom i velikim mogunostima zarade predstavljaju izazov za preduzetnike. U dosadanjem razvoju, organizovani preduzetniki poduhvati afirmisani su u brojnim proizvodnim oblastima, a naroito u: proizvodnji hemikalija, farmaceutskoj industriji, proizvodnji parfimerijskih i kozmetikih proizvoda, elektronici, plastici, proizvodnji igraaka, tekstilnoj industriji, proizvodnji razliite opreme i ureaja.

Poslednjih godina, i proizvodne grane kojima dominira tradicionalni i klasini pristup postaju interesantne za preduzetnike, jer one kriju vee mogunosti za inovacije. Biti inovativan i kreativan u ovim oblastima znai privui panju velikih preduzee, koja esto nisu u potrebnoj meri zainteresovana i sposobna za inovacije i ne tragaju za ansama i novim prilikama.Taj nedostatak se obino kompenzuje tako to se uspostavljaju partnerski odnosi izmeu velikih i malih preduzea ili veliki kupuju mala inovativna preduzea. 2.2.3. Preduzetnitvo i vrste biznisa u budunosti Uz sve tekoe objektivnog predvianja budunosti zbog permanentnih promena, diskontinuiteta i neizvesnosti, futurolozi procenjuju da e prilika za preduzetniki biznis biti mnogo vie i da e preduzetnitvo biti znatno atraktivnije za angaovanje pojedinaca nego ranije. Konkurencija e biti znatno otrija, to e pogodovati potroaima i njihovim zahtjevima, s obzirom da e ponuda biti raznovrsnija i kvalitetnija.

Dominantan faktor razvoja i konkurentske prednosti e biti znanje, odnosno intelektualni, humani kapital ili neopipljiva aktiva. Sa privrednim i ekonomskim razvojem i rastom uveae se bogatstvo drutva i pojedinaca i intezivirati tehnoloki progres, to e bitno izmjeniti uslove ivota i rada ljudi, naroito u najrazvijenijim delovima sveta. Ljudi e imati vie slobodnog vremena i interesovanja za njegovo osmiljanje i korienje, bilo za dokolicu i zabavu ili za individualno pokretanje, organizovanje i razvoj vlastitog posla.Time se otvaraju anse i mogunosti za preduzetnike poduhvate u svim oblastima, a naroito u oblasti usluga. U oblasti proizvodnje, ubrzani razvoj tehnologije omoguie nove proizvode, nove ureaje i nove opreme, a to e stvoriti nove anse za vei prodor preduzetnitva. Prognozira se i intenzivan razvoj grana visoke tehnologije, koje e poveati interesovanje preduzetnika za bri i vei prodor u njih. 2.3. Faktori preduzetnikog uspeha Na uspeh preduzetnikog poduhvata utie veliki broj faktora. Preduzetniki posao je orginalan, jedinstven, prepoznatljiv i drugaiji i zato su faktori uticaja na svaki posao praktino razliiti, brojni i teko ih je uoptiti. Iz prepoznatljivog cilja preduzetnitva da pokree i realizuje novi poslovni projekat i uloge preduzetnika kao kreatora i nosioca projekta, treba identifikovati kljune faktore uticaja na ishod ili konani rezultat preduzetnikog poduhvata. Ti se faktori mogu svrstati u dve osnovne grupe: line karakteristike i potencijal preduzetnika i karakteristike i potencijal eksternog okruenja. 2.3.1. Line karakteristike i potencijal preduzetnika U principu potencijal preduzetnika zavisi od linih karakteristika koje ukljuuju adekvatnu kombinaciju talenta, sposobnosti, znanja i iskustva osobe koja pretenduje na uspeno pokretanje, razvoj i upravljanje konkretnim biznisom. Polazei od kljunih faza preduzetnikog procesa, zadatak preduzetnika je da: prepozna poslovnu ideju i ansu i definie strateku viziju i ciljeve budueg posla u smislu odgovora na pitanja ta se konkretno oekuje i eli od tog posla i u kom pravcu e se biznis razvijati; definie model organizacije i obezbedi njeno skladno funkcionisanje u cilju stvaranja pretpostavki za uspenu realizaciju poslovne vizije i efikasno ostvarivanje poslovnih ciljeva; identifikuje i obezbedi vitalne resurse za uspjeno startovanje i razvoj svog biznisa, poput informacija, finansijskih izvora, ljudskih resursa, sirovina, materijala, opreme i prostora i rangira ih po sistemu znaaja i vanosti;

 permanentno radi na otkrivanju i proceni potencijalnih ansi i mogunosti u okruenju kako bi obezbedio sigurniju perspektivu svom biznisu i uslove za njegovo irenje na nova podruja i diverzifikovanje kroz nove programe. Da bi mogao uspeno da ostvari navedene i druge zadatke i stvori ponudu koju e potroai ili kupci vrednovati kao novu, drugaiju i bolju od drugih, preduzetnik treba da ima mentalni sklop u kome e dominirati sledee karakteristike: izraene potrebe za inovativnim i kreativnim radom, sposobnost da se napravi neto korisno i vrijedno, da se uiva u novim dostignuima i novim uspesima; elje i uporna nastojanja da se bude prepoznatljiv, orginalan i najbolji u onome to radi, kao i uverenje da uvek postoji bolji nain da se efikasnije i efektivnije neto uradi i zato vredi tragati za takvim prilikama i mogunostima; otvorenost za kontakte i saradnju sa investitorima i kreatorima, kupcima, dobavljaima, dravnim organima i institucijama, uz potpuno prihvatanje i uvaavanje injenice da niko nije potpuno nezavistan, samostalan i dovoljan sam sebi u svom uspehu; spremnost da se deo poslova poveri drugima koji su kompetentniji za njihovu uspjeniju realizaciju, bilo da su oni zaposleni u firmi ili da su angaovani na drugi nain, pri emu treba jasno pokazati koliko se ceni njihov rad, koliko im se prua sloboda u kreaciji, ansa da ispolje svoje znanje i vetine, kao i nagrada za postizanje rezultata; motivisanost na uspeh, potpuna posveenost poslu, orjentisanost ka novim izazovima, ambiciozno i samouvereno prihvatanje neizvesnog i rizinog okruenja kao izazova i dodatnog podsticaja za afirmisanje i dokazivanje linih afiniteta i ukupnih potencijala; sposobnost permanentnog uenja, usavravanja i podizanja ukupnog nivoa obrazovanja u funkciji efikasnijeg reavanja biznis problema iz internog i eksternog okruenja i osposobljenosti da se u kontinuitetu osmiljavaju nove poslovne i razvojne vizije. 2.3.2. Karakteristike i potencijal eksternog okruenja Karakteristike i opti uslovi, dosegnuti stepen razvoja i perspektivnost eksternog okruenja mogu stimulisati i podsticati ili destimulisati i ograniavati preduzetnike poduhvate i uspenost njihovog izvoenja. Objektivno, uslovi, mogunosti i opasnosti eksternog okruenja su od odluujueg znaaja i uticaja na poslovanje svih subjekata, pa tako i na poslovnu aktivnost preduzetnika. Znaaj je time vei to je dejstvo faktora iz okruenja najee teko predvidjeti, proceniti i izmjeriti i uglavnom ih poslovni subjekti ne mogu kontrolisati, niti oblikovati.

Sa stanovita znaaja za opstanak, razvoj i uspenost upravljanja preduzetnikim poduhvatom ili biznisom, karakteristike i potencijal eksternog okruenja procenjuju se kroz: opte drutvenoistorijske, kulturne i politike faktore, ekonomskofinansijske i tehnikotehnoloke faktore poslovanja. Opte nacijonalne karakteristike jednog drutva, koje se ogledaju kroz istorijski razvoj i tradiciju, kulturnu batinu, politiku strukturu, stabilnost i efikasnost institucija vlasti, veoma su vane zbog injenice da one determiniu okvire i osnovne pretpostavke i principe preduzetnikih uslova poslovanja. Kljuni faktori koji iz ovog ambijenta utiu na preduzetniku uspjenost su: dominantne drutvene norme, miljenja i stavovi prema poslovnoj aktivnosti preduzetnika, njegovoj nezavisnosti i samostalnosti; otvorenost drutva za podsticanje i negovanje preduzetnike inicijative, afirmisanje linih i pojedinanih rezultata rada, orjentacija na strunost, keativnost i profesionalnost u poslovanju uopte, a naroito u obavljanju specifinih preduzetnikih aktivnosti; obezbjeena i garantovana sigurnost i zatita vlasnitva i steenih prava, kao i potovanje ugovora; demografske karakteristike populacije u pogledu broja stanovnika, stope rasta ili opadanja stanovnitva i njegove starosne, polne i obrazovne strukture. Ekonomskofinansijske karakteristike i potencijali okruenja najdirektnije utiu na razvoj preduzetnitva i nivo preduzetnikih aktivnosti. Najvaniji faktori za uspeh preduzetnikih poslova su: uloga i uticaj dravnih organa i institucija na ekonomski i privredni razvoj sposobnost i mo finansijskog trita i finansijskih institucija; kreditnomonetarna i fiskalna politika; otvorenost i dostupnost finansijskih izvora za preduzetnike poslove

Tehnikotehnoloki faktori uticaja na preduzetniku aktivnost i njene rezultate postaju sve znaajniji, s obzirom na ulogu znanja kao osnovnog i najbitnijeg inioca razvoja. Neposredan uticaj ovih faktora na uspeh preduzetnikog biznisa ogleda se kroz: mjere i programe vlade za podsticaj razvoja preduzetnikih poduhvata; otvorenost nacionalnog trita i uloga mikro, malih, srednjih i velikih preduzea; zaposlenost; dostupnost informacija iz oblasti ekonomskih, finansijskih i marketinkih istraivanja.

10

3. Porodino preduzetnitvo 3.1. Pojam porodinih preduzea Porodina preduzea se definiu razliito. Hanh (1992) definie porodino preduzee kao preduzee bilo kojeg statusnog oblika, na ije postojenje i razvoj utiu lanovi porodice sa veinskim udjelom u kapitalu i sa svojim radom u preduzeu. lnovi porodice uestvuju u najviim tjelima upravljanja i poslovoenja, a snana je sklonost tome, da preduzee ostaje u vlasti porodice, iako u mlaim generacijama sve vie dolazi do ideje o otvaranju tih preduzea za spoljne vlasnike. Neubauer i Lank (1998) su razliita polazita definicija porodinih preduzea saeli u sledeim takama: udeo (deonikog) kapitala je u vlasnitvu porodice; zapoljavanje lanova porodice u preduzeu je u vlasti porodice; prisustvo zaposlenih i lanova menadmenta, koji ne ulaze u krug porodice; stepen oekivanja o ukljuivanju lanova porodice u preduzee i ubudue; broj generacija vlasnike porodice, koji su ukljueni u posao; broj lanova porodice, koji su menaderi i vlasnici. odluka porodice o kontroli nad preduzeem, koja se stoga smiljeno organizuje; zaposleni van kruga porodice oseaju, kako rade u porodinom preduzeu zbog naroite skale vrednosti i naina odluivanja; direktni potomak stvaraoca preduzea ima menadersku i vlasniku kontrolu nezavisno o drugim svojstvima; veliina preduzea, naroito prema broju zaposlenih. 3.2.Dobre i loe strane porodinih preduzea Uspjeni poslovi porodinog preduzea najvie zavise od dinamike porodinih preduzea i od planiranja razvoja preduzea. Porodica, koja razume i zna savladati nedoumice na putu razvoja, koja zna strateki planirati prava reenja, ima velike mogunosti za napredak. Isto je injenica, kako prelaz preduzea na mlau generaciju nije lak proces i mnoga porodina preduzea nisu podnela taj test tranzicije preduzea. Porodino vlasnitvo i kontrola daju preduzeu i prednosti, naroito zbog dugoronije koncepcije preduzea, tradicionalno dobrih odnosa sa kupcima i dobavljaima, udruenja u poslovima i linim kontaktima, to sve doprinosi poverenju. Porodina preduzea prema fazi razvojnog ciklusa: pre-start up, stvorena nedavno; ustanavljaka generacija; partnerstvo dece (brae i sestara); konfederacija bratia i posestara; mu i ena (su-preduzetnici); roditelj i dete; vlasnitvo i upravljanje vie porodica. 11

Prednosti i slabosti porodinih preduzea Prednosti :

Predanost poslu i porodici Veliko znanje kroz generacije Fleksibilnost u vremenu,radu i novcu Razmiljanje na dugi rok Stabilna kultura Brzo prihvatanje odluka Pouzdanost i ponos

Slabosti:
Rigidnost (krutost) Problem modernizacije zastarelih metoda upravljanja Upravljanje tradicije- prelaza na novu generaciju Pridobijanje kapitala Pitanje nasledstva Uticaj oseaja na poslove Postojanje liderstva

3.3. Motivi za rad u porodinim preduzeima Porodina preduzea pre svega stvaraju ljudi, koji dolaze iz takve porodine tradicije seljaka i zanatlija. Motivi za osnivanja preduzea su pre svega samostalnost (u 88%), odreena postignua koja nisu mogua unutar velikih preduzea (84%) i realizacija ciljeva (72%). Neka istraivanja meu zaposlenim osobama su pokazala, kako su naroito ene sklone tome, da osnivaju preduzea zajedno sa partnerima i da zapoljavaju lanove porodice. Snaan je porodini element, zajedniko stvaranje materijalne sigurnosti / zaposlenja, kao i pitanje poverenja u druge osobe. Nisu toliko snani motivi rasta i bogaenja, to kazuje, kako porodina preduzea ba i nisu usredsreena na rast. 3.4. Konflikti u porodinim preduzeima Isreplitanje porodinih i poslovnih vrednosti otvara mogunosti za konflikte. Najloiji je izbor, ako porodica ne rijeava probleme, jer oni mogu izrasti u ruilake snage. Bitno je: onemoguiti zaotravanje konflikata i njihovo upravljanje na osnovu razumjevanja odnosa u porodici i njihove psiholoke pozadine; onemoguiti prerastanje zategnutih odnosa u otvorene konflikte uz direktnu komunikaciju meu lanovima porodice, i uz strunu podrku; Problemi porodinih preduzea, koji olako vode do napregnutosti u oseanjima i nesklada meu porodinim i poslovnim ciljevima, jesu: ta je misija preduzea (s obzirom na lanove porodice); kako upotrebiti dobit; kakva treba da bude politika isplate udjela i dobiti; da li odabrati umerenu, konzervativnu politiku ili prihvatiti vee rizike; da li preduzee da raste ili prelazi na nove djelatnosti; kako pripremiti i osposobiti lanove porodice za ulazak u porodini posao; kako ocenjivati i nagraivati lanove porodice, koji rade u preduzeu; da li zaposliti i brane partnera porodinih lanova; da li zaposliti strunjake, koji nisu u porodinim vezama; da li ti strunjaci trebaju dobiti udeo u vlasnitvu preduzea; 12

 da li porodica treba da dugorono odrava preduzee, ili ga prodaje itd. Istraivanja su pokazala, kako u sluaju konflikata izmeu lanova iste generacije (brae i sestara) oni najvie puta i nepokuavaju otvoreno raistiti razmimoilaenja (u 63%), to stvara mogunosti daljeg zaotravanja. Ti sporovi vuku korenje ak iz detinjstva (29%), problem je u tome, to starija deca mlaim ne omoguavaju jednake uslove, sebe smatraju za pametnije i snanije (21%), potcjenjuju mlae (17%), a ima i ljubomore (21%). Friedman & Friedman (1994) upozoravaju kako je poeljno, da se dogovori unutar porodice, koji se odnose na vlasnitvo, zapiu, iako bi usmeni dogovori bili vaei. 3.4.1.Najznaajnija pitanja porodinih preduzea Porodino preduzee susree u svom razvoju odreene promene, koje doprinose mjenjaju odnosa unutar porodice (razvoj od mlade porodice, ustanovljenje preduzea i prenos rukovoenja i vlasnitva na decu), razvija se preduzee, mijenja vlasnitvo. Prenos porodinog preduzea na sledeu generaciju treba reiti sa est pitanja: 1. Ko e biti naslednik, novi menader preduzea? 2. Kako e se razvijati proces transfera moi, odgovornosti, opunomoenja? 3. Koja e biti nakon prenosa strategija preduzea? 4. Kakva e biti nova vlasnika struktura preduzea? 5. Kakav e biti finansijski aranman za stvaraoca preduzea u odlasku? 6. Kakva e biti uloga osnivaa u preduzeu ubudue? Kako e se razvijati taj proces, zavisi od vie stvari: pripremi starije (osnivake) generacije na penzionisanje, prenos i predaju preduzea. Leach (1994) razlikuje etiri tipa osnivaa: monarhe, generale, ambasadore i guvernere; spremnosti mlae generacije na preuzimanje preduzea:struna sprema, lina zrelost i psiholoki odnos do oekivanog nasledstva; obim obavljenog planiranja nasledstva; prihvatanje uloge drugih u preduzeu od strane lanova porodice. Bitna osoba u itavom procesu je sadanji preduzetnik, jer on poseduje najveu mo i u stvari on rukovodi procesom. Mlaa generacija se ponekad osea nesigurno, ne spremno da prihvati preduzee. Ipak, proces tranzicije znai radikalnu promenu u ivotu obe generacije, promene su omjeri moi u porodici a i preduzee poinje novu fazu, nov nain ivota. Nuno je dobro reenje : (1) pravnog statusa koje zavisi od statusnog oblika preduzea (pitanje zanata i strune spreme naslednika), (2) poreski vidik,koji trai odabir oblika prenosa vlasnitva kako bi se minimizirao uticaj na finansije preduzea i plaali to je mogue manji porezi, (3) finansijski aspekat za preduzee i osnivaku generaciju (visina penzije, kasnija primanja u preduzeu), (4) menaderski aspekat, jer dolazi do promene u rukovodstvu preduzea. Na osnovu svih tih aspekata bilo bi pogodno, da se prenos razvija kroz neko razdoblje, koje omoguava normalno reenje svih pitanja koja su navedena.

13

3.5. Pogledi starije generacije na nasledstvo Prekid tradicije porodinih preduzea nakon 1945. godine uneo je dosta nedoumica u pitanja prave pripreme procesa nasledstva. Nova preduzea iz 1990-tih godina ba se u veem broju pribliavaju tim pitanjima, a dosta su nespremna. Istraivanja su potvrdila: 1.Starija generacija pre svega vrednuje iskustvo, prikupljeno u vlastitom preduzeu, manje obrazovanje i iskustva u drugim preduzeima. To znai odreeno podcenjivanje strunosti i irih iskustava, koja daju mladima nunu sigurnost i samopouzdanje, dok rad u drugim preduzeima omoguava prikupljanje drugaijih tehnolokih i organizacionih pristupa. 2.Roditelji oekuju pa i planiraju ulazak dece, dok prihvataju i injenicu, kako neka deca jednostavno nemaju isti interes. Ipak postoji psiholoki pritisak na decu, ponekad i nesvesno, kroz jasna oekivanja roditelja. 3.Roditelji bi ponekad za ulazak dece ak i stvorili nepostojee radno mesto (u 56%), dok bi se otpustilo manje radnika zbog zapoljavanja deteta (postoji lojalnost od radnika). 4.Najvei bi deo plaao decu prema istim kriterijumima i zahtevima kao sve ostale radnike. Nagrauju se deca i drugim bonitetima: kolovanje, udeo u vlasnitvu, materijalne bonitete, napredovanje u karijeri. 5.Ipak veliki deo preduzetnika potiskuje razmiljanje o nasledstvu u budunosti. Jo su tvri u pogledu prenosa vlasnitva. Najvei bi deo to uradio sa penzionisanjem (62%), neki bi to radili postepeno (35%), neki to preputaju pitanju smrti i nasledstva (11%). Ipak je to ponaanje problem za decu koja trebaju strpljivo ekati (a moe doi i do konflikata). Zbog poreskog sistema prenos vlasnitva ide kao darivanje (42%) ili nasledstvo (38%), mali deo razmilja o prodaji deci (7%) ili prodaji zaposlenima van porodice (9%), ako nema pravih naslednika. I nakon penzionisanja najvei deo ostaje u preduzeu ili u vezi sa njim (90% preduzetnika, 81% ena preduzetnika), pre svega u mentorskoj ulozi (ipak, kontrola nad decom nije iskljuena). Veliki deo (67%) odluuje zajedno sa decom; 18% sarauje sa advokatima; 11% odluuju sami. U svetu vei deo prihvata asistenciju savetnika za porodina preduzea, koji poznaju sve aspekte prenosa i mogu dati korisne savete. 3.6. Mlaa generacija u porodinim preduzeima Porodina preduzea postaju obino iz preduzea, koji je stvorio brani par, koji kasnije ukljuuje decu, iako 75% vlasnika misli, kako treba razluiti poslove od porodice. Roditelji decu ve u ranoj mladosti upoznavaju sa preduzeem, dozvoljavaju im obavljanje manjih poslova, ukljuuju ih u rad preko kolskih raspusta i nagrauju prema postignuima. U svetu se preporuuje, kako deca trebaju ui u preduzee prelaskom preko svih nivoa poslova, tako da otpoinju sa najjednostavnijim poslovima (ve u vreme prakse) i prelaze navie. Time ona upoznaju preduzee, a zaposleni upoznaju naslednike i lake ih kasnije prihvataju. Ipak, rad na niim poslovima ne bi trebalo da obuhvati suvie dugo razdoblje, inae moe frustrirati visoku obrazovanu generaciju da potrai izazov drugde. 14

U Srbiji se obnavlja tradicija porodinih preduzea, koja vremenom raste. Za par godina pitanja nasledstva postaju znaajna za veliki broj tih preduzea, kad osnivaka generacija bude zapoela procesom penzionisanja. ivotni ciklus preduzea e traiti prenos na novu generaciju. Istraivanja pokazuju, kako je veliki broj preduzea nespreman i nema ba jasne vizije tog prenosa, a ponekad shvatanja o nainu prenosa odstupaju od dobre prakse u razvijenim trinim privredama. Mlaa generacija pozitivno se odnosi prema preuzimanju preduzea, priprema se i obrazuje, ali su uvek mogua neslaganja meu roditeljima i decom u vie pitanja ulaska dece u preduzee, nagraivanja dece, preuzimanja menaderskih pozicija i prenosa vlasnitva.

15

4. Zakljuak
Graenje porodinog biznisa se moe uporediti sa graenjem kule od karata; mukotrpnom, karta po karta, da bi jedan pogrean potez moga da srui sve do tada postignuto. treba donositi mudre odluke koje nisu uvek knjiki sluaj. Naravno, edukacija i izlaenje i okvira dosadanje poslovne prakse i vaspitanja, odreena irina u pogledu na svet i ivot i spremnost na rizik u mnogome doprinose postignutim rezultatima. Znaaj podrke od strane ostatka porodice,koja ne uestvuje direktno u porodinom biznisu. Ova vrsta podrke znai sigurnost u kriznim momentima i doprinosi veem stepenu odlunosti pri ulaenju u nove poslovne poduhvate.

Literatura:
16

1) PREDUZETNITVO- Prof.dr. Radmila Grozdani 2) EKONOMIJA PREDUZEA- Prof.dr. Radmila Grozdani; Prof.dr. Miroslav Radojii; Prof.dr. Jasmina Vesi 3) www.knowledge-bank1.org

17