P O E A A IO R MJN Z V T w wzrve rc. m w .

aliea o d js c

Mnogi univerziteti u svetu svojim studentima nude meni sastavljen od kompletnih, ekolo{ki ispravnih namirnica biljnog porekla. Hamburgeri, {nicle i pomfrit, godinama omiljena hrana mladih u razvijenim zemljama, zamenjuju se sojinim proizvodima, razli~itim integralnim `itaricama, salatama i povr}em proizvedenim bez ve{ta~kog |ubriva, bez kori{}enja konzervanasa ili drugih aditiva.

^uvari uma - hrana za mi{ljenje

Slede}a hrana je neophodna za bolju ishranu mozga i optimalne funkcije mo`danih procesa: Vitamini: B12: Nedostatak mo`e da izazove smanjenu koli~inu kiseonika u mozgu, degeneraciju ki~mene mo`dine ili stanje konfuzije i intelektualne nemo}i. Du`i period deficijencije mo`e da pogor{a funkcije pam}enja i da izazove nesanicu. B3: Nedostatak izaziva te{ko}e sa koncentracijom i nesanicu. B6: Nedostatak izaziva preosetljivost, slabi pam}enje i koncentraciju. Gvo`|e: Omogu}ava snabdevanje mozga kiseonikom. So: Vi{ak soli mo`e da dovede do dehidracije. Hrom: Neophodan je za nesmetan metabolizam glukoze, koja je osnovno gorivo mozga. Tirozin i triptofan: Obi~no se smatraju najva`nijim aminokiselinama za optimalne mo`dane funkcije. Neophodne su neurotransmiterima komunikacionim centrima mozga i ~itavog nervnog sistema.

Medicinski razlozi Sve do {ezdesetih godina ovog veka, nutricionisti su se vi{e bavili nedostatkom hranljivih supstanci i ukupnom koli~inom kalorija nego kvalitetom namirnica. Negde u prvoj polovini veka pojavio se mit o proteinima: preporu~ivana je njihova upotreba (vi{e nego {to je to zaista potrebno), a najbolji na~in, kako se mislilo, bila je potro{nja mesnih proizvoda. Me|utim, u toku nekoliko poslednjih godina, istra`iva~i i stru~njaci na polju ljudske ishrane dokazali su da je kvalitet namirnica va`niji od kvantiteta; da je potreba za proteinima manja nego {to se smatralo; da je problem u ishrani razvijenih zemalja upravo preterana potro{nja namirnica `ivotinjskog porekla, masti i {e}era u odnosu na uno{enje biljnih namirnica (vo}e, `itarice i povr}e). Od nedavno, sve je vi{e izjava u prilog biljnog na~ina ishrane, kako me|u istra`iva~ima i stru~njacima preventivne medicine, tako i zvani~nim nacionalnim i me|unarodnim institucijama. Mediji ne preporu~uju vi{e ve}u upotrebu mesa, ve} isti~u neophodnost obilnog uno{enja namirnica biljnog porekla. Svakog dana sve je vi{e nau~nih dokaza da postoji uska povezanost izme|u biljne ishrane i prevencije odre|enih hroni~nih degenerativnih bolesti (gojaznost, sr~ane bolesti, povi{eni krvni pritisak, dijabetes, rak debelog creva i druge bolesti).

Za{to menjati ishranu?

Nikada ranije biljni na~in ishrane nije privla~io toliku pa`nju kao danas. U pro{losti su zagovornici biljnog re`ima ishrane bili zreli ljudi, sa iskustvom na polju filozofije ili nauke. Danas su to mladi ljudi koji sa vi{e entuzijazma tra`e jednostavniji, prirodniji na~in `ivota.
42 43

Tako|e, sru{ene su mnoge ustaljene zablude koje zapadno dru{tvo ~uva o mesu, naime, da su njegovi proteini boljeg kvaliteta, i da je ono najve}i izvor gvo`|a.

Sr~ane bolesti Grupe stanovni{tva ~ija je ishrana bogata namirnicama biljnog porekla imaju ni`u stopu sr~anih obolenja u odnosu na op{tu populaciju. Zabele`eno je da oni koji se biljno hrane imaju za tre}inu do polovine ni`u stopu koronarnih bolesti u odnosu na op{tu populaciju. Oni koji jedu meso imaju ve}u stopu obolevanja od onih koji se biljno hrane; stopa smrtnosti od sr~anih obolenja ni`a je za 30% kod onih koji se biljno hrane nego kod onih koji se hrane mesom, ~ak i ako ovi manje pu{e. Nedavno je objavljena studija prema kojoj je kod 82% bolesnih od ateroskleroze koji su bili podvrgnuti biljnom re`imu ishrane, nisu pili alkohol ni pu{ili, a radili fizi~ke ve`be, do{lo do smanjenja naslaga holesterola koje su`avaju pre~nik arterija i ote`avaju proticanje krvi (vidi dijagram). Holesterol Strogo biljni re`im ishrane ne sadr`i holesterol, jer se ta supstanca isklju~ivo nalazi u namirnicama `ivotinjskog porekla. Ni vo}e, ni `itarice, ni povr}e ne sadr`e holesterol. Organizam je sposoban da od masnih kiselina unetim hranom sam proizvede holesterol koji mu je neophodan. Ali ako pored toga upotrebljavamo namirnice bogate holesterolom, nivo holesterola u krvi opasno se pove}ava. Oni koji imaju biljni re`im ishrane imaju nizak nivo holesterola u krvi, {to ih {titi od ateroskleroze, sr~anog infarkta, mo`dane tromosti i drugih kardiovaskularnih bolesti. Pokazano je da oni koji se biljno hrane imaju srednju vrednost holesterola u iznosu od 149 mg/dl, dok oni koji upotrebljavaju meso imaju prose~no 214 mg/dl. U Australiji je izvr{eno jedno ispitivanje da bi se proverio uticaj ishrane na nivo holesterola. Jednoj grupi ljudi je izme|u ostalog svakog dana davano 250 g posnog mesa, dok je drugoj grupi, uz isti re`im, meso bilo zamenjeno glutenom i sojom. Posle 6 sedmica nivo holesterola, kod onih koji su uzimali biljnu hranu, opadao je dva puta br`e nego kod drugih. Kancer Biljni re`im ishrane {titi od raka iz slede}ih razloga: - Biljna hrana je bogata za{titnim supstancama koje se nalaze jedino u biljnoj hrani: karotinom ili provitaminom A ({argarepa, paprika i drugo obojeno povr}e), enzimima koji neutrali{u kancerogeni ben44

zopiren (mo`emo ih na}i u kupusu i zelenoj salati), inhibitorima proteaza, to jest antioksidansima (vitamini C, E, A). - Bogata je biljnim vlaknima ~iji nedostatak pove}ava opasnost od raka debelog creva. Meso uop{te ne sadr`i biljna vlakna (celulozu). Biljna vlakna apsorbuju i uni{tavaju kancerogene materije koje se mogu na}i u crevima, a na isti na~in postupaju i sa holesterolom i `u~nim solima. - Normalno, biljna ishrana sadr`i mnogo manje masti. Sem toga, biljne masti sadr`e mono i polinezasi}ene masne kiseline koje nas {tite od raka i povoljno uti~u na zdravlje. Dokazano je da se pri ve}oj potro{nji `ivotinjskih masti pove}ava i stopa smrtnosti od raka dojke. - Ishrana na bazi namirnica biljnog porekla ne sadr`i kancerogene materije koje se nalaze u mesu, kao {to su benzopiren, metilholantiren, nitriti i hormoni koji slu`e za tovljenje stoke.

Gojaznost Ve}ina studija pokazuje da oni koji se biljno hrane prose~no imaju 4 do 10 kg manju te`inu od onih koji upotrebljavaju meso. Sve je vi{e dokaza da pove}ana potro{nja masti u ishrani doprinosi pove}anju telesne te`ine. [to je ve}a koli~ina kalorija koje poti~u iz masti, ve}a je i opasnost od gojaznosti. Hipertenzija - povi{eni krvni pritisak Epidemiolo{ke studije uvek sistematski upozoravaju da je arterijski pritisak kod onih koji se biljno hrane ni`i nego kod onih koji se hrane mesom. Ako tome i nije lako utvrditi ta~an uzrok, pomenute studije ukazuju na to da komponente proizvoda `ivotinjskog porekla, pre svega proteini i masno}e, mogu uticati na arterijski pritisak kod pojedinaca koji se obilno hrane. U ovom izve{taju se preporu~uje, da bi se izbegao i povi{eni krvni pritisak i gojaznost, prelazak na re`im ishrane siroma{an mastima, a bogat slo`enim ugljenim hidratima (integralne `itarice), maksimalno smanjenje potro{nje alkohola i soli. [e}erna bolest - dijabetes Oni koji ne jedu meso u manjoj su opasnosti da postanu dijabeti~ari. [tavi{e, istra`ivanja su pokazala da stalna, obilna upotreba mesa i mesnih proizvoda mo`e dovesti do dijabetesa. Osteoporoza @ene koje upotrebljavaju biljni re`im ishrane manje su podlo`ne osteoporozi od onih koje ~esto upotrebljavaju meso. Osteoporoza je danas jedna od bolesti koja najvi{e brine `ene posle menopauze. Ogleda
45

se u smanjenju ko{tane mase i ~vrstine kostiju te su podlo`ne prelomima i deformacijama.

Fizi~ka otpornost Apsolutna je ~injenica da je otpornost na zamor kod atleti~ara koji se hrane biljnom hranom ve}a nego kod onih koji upotrebljavaju meso. Oni koji jedu meso imaju ve}u snagu na po~etku i posti`u maksimum za kratko vreme, ali se brzo umaraju. To je slu~aj halterofila koji uglavnom imaju re`im bogat proteinima, sa puno mesa: oni mogu ispoljiti silnu snagu u odre|enom trenutku, ali nemaju izdr`ljivosti. Isto se to de{ava i kod `ivotinja. Kako to da jelen uspeva da pobegne od lava? Jednostavno zato {to lav razvija veliku brzinu na po~etku trke, ali ne uspeva da uhvati svoju `rtvu koja se hrani biljnom hranom, koja }e ga na kraju izmoriti. Otpornost `ivotinja biljojeda je ve}a, i ne samo otpornost. Nosorog je jedna od `ivotinja koja ima najbr`i start, a strogi je konzument biljne hrane. Slon, bufalo i gove~e tako|e su biljojedi izuzetne mi{i}ne mase i snage. Istra`iva~i su izvr{ili ispitivanje o otpornosti istreniranih atleti~ara, koriste}i stati~ni bicikl. Po{to su se tri dana dr`ali re`ima ishrane bogatog namirnicama `ivotinjskog porekla, sa puno proteina i masti, oni su uspevali da samo 57 minuta (prose~no vreme) okre}u pedale bez prekida. Naredna tri dana dobijali su me{ovitu hranu (meso, jaja, mleko, krompir, povr}e, vo}e) i njihovo maksimalno vreme popelo se u proseku na 114 minuta. Slede}a tri dana, bili su podvrgnuti strogo biljnom re`imu bogatom integralnim `itaricama, ora{astim plodovima, sve`im i suvim vo}em i povr}em. Sada su uspevali da bez prestanka okre}u pedale prose~no 167 minuta. Solidarnost u borbi protiv gladi Neke osobe, osetljive na neravnote`u u ishrani stanovnika na{e planete, nalaze u ovim podacima dovoljan razlog da prestanu sa upotrebom namirnica `ivotinjskog porekla. Siroma{ne zemlje u svetu primorane su da bogatim zemljama prodaju za sto~nu hranu `itarice i soju kojima bi mogli ishraniti sopstvene stanovnike. Neophodna solidarnost u borbi protiv gladi u svetu, mogla bi se jednostavno pokazati na delu kada bi se tone `itarica i soje namenjene proizvodnji sto~ne hrane koristile za ljudsku ishranu. To bi zna~ilo da stanovnici bogatih zemalja treba da smanje potro{nju mesa ({to bi, uzgred pobolj{alo njihovo zdravlje), a da pove}aju upotrebu `itarica i mahunarki. Kada bi se ljudi potpuno uzdr`avali od mesa, ne bi bilo nikakvih problema na planu ishrane, jer je uveliko dokazano da meso nije neophodni sastojak u ljudskoj ishrani.
46

Nema tu nikakve utopije: hranljivost proteina iz soje jednaka je, pa ~ak i ve}a od hranljivosti proteina iz mesa. Proteini iz soje i `itarica su privla~ni i ukusni, kao {to se to mo`e zapaziti na pijacama i prodavnicama zdrave hrane.

Potro{a~ka korpa Ekonomski razlozi mogu tako|e biti va`ni na individualnom planu. Meso je skuplje od povr}a, `itarica ili vo}a ako se uzmu u obzir na~ela hranljivosti. Prema tome, biljni na~in ishrane nije samo zdraviji, ve} je i jeftiniji. ^ovek: mesojed ili biljojed Jo{ od doba renesanse, stru~njaci za anatomiju upore|ivali su `ivotinjski sistem za varenje sa ljudskim. Kojoj vrsti sisara je ljudsko bi}e najsli~nije? Biljojedima ili mesojedima? Napravimo jedan brzi pregled osnovnih karakteristika organa za varenje ~oveka i `ivotinja. Zubi Mesojedi: istaknuti o~njaci seku i kidaju meso skoro bez `vakanja. Biljojedi: vrlo razvijeni kutnjaci omogu}avaju dobijanje drobljenje hrane i njeno pretvaranje u ka{u. ^ovek: o~njaci su mali, razlikuju se od o~njaka `ivotinja mesojeda. Kutnjaci vi{e nalikuju kutnjacima biljojeda, u stanju se da sa`va}u i isitne biljna vlakna i `itarice. Vilice Mesojedi: mogu samo da se pokre}u gore-dole, ~ime je omogu}eno kidanje hrane. Biljojedi: omogu}uju i bo~ne pokretem, da bi se hrana isitnila i natopila pljuva~kom. ^ovek: ostvaruju sve pokrete, sli~no vilicama biljojeda. Pljuva~ka Mesojedi: ima malu Ph-vrednost (kiselost) neophodnu za varenje proteina iz mesa. Biljojedi: ima veliku Ph-vrednost (baznost) koja omogu}ava bolje varenje ugljenih hidrata. ^ovek: pljuva~ka mu je alkalna (bazna) kao kod biljojeda. Sem toga sadr`i amilaze, ptialine, enzime koji po~inju varenje skroba, i koji se nalaze samo u namirnicama biljnog porekla. Pljuva~ka je potpuno prilago|ena biljnoj ishrani. Crevni aparat Mesojedi: njihov sistem za varenje je kra}i nego kod biljojeda. To zna~i da meso mora biti brzo svareno i eliminisano, jer bi njegovo razlaganje i truljenje u crevima proizvelo {tetne supstance koje bi otrovale `ivotinju.
47

Biljojedi: imaju duga~ak sistem za varenje, koji omogu}ava relativno spori prolaz namirnica (do tri dana). Biljnim namirnicama je potrebno vi{e vremena da bi bile svarene, ali one ne trule u crevima i ne proizvode otrovne supstance. Kada bi biljojed jeo meso, otrovao bi se, jer bi meso, ostaju}i dugo u organima za varenje, istrulilo u crevima osloba|aju}i pri tome otrove. ^ovek: proporcionalno du`a creva nego kod mesojeda, ali ne tako duga~ka kao creva biljojeda. Zbog toga mo`e jesti meso, ali pri tom tako|e dolazi do truljenja, posebno u slu~aju zatvora ili sporog prolaza kroz creva. Osloba|aju se otrovne supstance (kadaverin, indol, skatol,...) koje prelaze u krvotok i izazivaju migrene, alergije, osipe i druge simptome. Na kraju mo`emo konstatovati da je ljudski sistem za varenje sli~niji organima za varenje biljojeda. Me|utim, iako su ~ovekovi organi za varenje stvoreni da grizu, `va}u i vare biljke, imaju i veliku sposobnost prilago|avanja, {to kod `ivotinja ne postoji, a ~oveku omogu}ava da skoro sve jede. Prema tome, mo`emo re}i da je ljudsko bi}e anatomski i fiziolo{ki stvoreno da se hrani biljnom hranom, iako ima mogu}nost prilago|avanja na me{ovitu ishranu.

Pored toga {to je lako i stalno dostupno, velika {tetnost mesa danas ogleda se i u velikim rizicima koje nosi njegova potro{nja, a koji se ne smeju zanemariti.

Preterana koli~ina zasi}enih masnih kiselina i holesterola Meso sadr`i veliki procenat masno}e nastale od zasi}enih masnih kiselina. U savremenom sto~arstvu, `ivotinje su ~esto osu|ene na potpunu nepomi~nost; zbog toga njihovo meso, ~ak i kad izgleda posno, sadr`i suvi{e masti. To je slu~aj sa svinjetinom, ~ije meso u najboljem slu~aju sadr`i 18% masti. Preterana upotreba `ivotinjske masti u ishrani je, pored duvana, stresa i "sede}eg" na~ina `ivota, odgovorna za pove}anje nivoa holesterola u krvi.
SADR@AJ MASTI U NEKIM VRSTAMA MESA @ivotinja Koli~ina masti u g na 100 g mesa SVINJETINA Slanina [unka Ro{tilj (masniji file) Doma}a {unka Ro{tilj (posniji file) Kotleti (posni) JAGNJETINA Kotleti (masnije meso) But Kotleti (posnije meso) GOVEDINA Rebra Srednje masno meso Stek Posno meso Pe~enica @IVINSKO MESO ]urka Patka Prepelica Piletina

Meso i njegovi uticaji Meso nikada nije bilo zdrava namirnica, ~ak i ako njegova upotreba, kao {to je to bio slu~aj u preindustrijskom dobu, nije izazivala zdravstvene tegobe. Nekada je osnovni problem sa kojim se zdravstvo suo~avalo bilo preno{enje infekcija i parazita. Me|utim, potro{nja mesa povla~i za sobom i druge rizike. Zaga|enje bakterijama ili parazitima je smanjeno zahvaljuju}i razvoju higijenskih postupaka, iako je i dalje prisutno. Faktori koji u dana{nje vreme doprinose {tetnosti mesa su industrijske prirode i veoma brinu potro{a~e: intenzivno sto~arstvo - ve{ta~ka ishrana `ivotinja, hormoni za brzo tovljenje, antibiotici, sedativi protiv stresa, kao i mnoge druge ve{ta~ke hemijske supstance pomo}u kojih ljudi poku{avaju da ubla`e mnogobrojne bolesti koje poga|aju `ivotinje. Kada se svi ovi faktori dodaju neprirodnim uslovima odgajanja stoke, mo`emo shvatiti {tetnost ve}ine mesa koja se danas mogu kupiti u prodavnicama, iako imaju garanciju da su bez patogenih mikroorganizama. Nekada se meso koristilo samo u posebnim situacijama (za vreme veselja, praznika, pri klanju), a u ostalim delovima godine umereno. Danas je meso prisutno svakog dana u na{em jelovniku, {to je nekada bila privilegija samo najbogatijih.

80,2 39,6 35,8 18,7 18,1 17 29,3 17,5 18,3 38 16,2 10,5 7,5 3,9 19 17,2 3,8 3,1
49

48

Ta supstanca se talo`i u arterijama, o~vr{}uje ih i smanjuje njihov pre~nik (ateroskleroza). Su`avanje arterija uzrok je sr~anog infarkta, mo`danih tromboza i lo{eg krvotoka u ekstremitetima tela. Namirnice `ivotinjskog porekla pove}avaju stopu holesterola u krvi na dva razli~ita na~ina: - Sadr`e holesterol koji se apsorbuje u crevima i neposredno prelazi u krv. Biljne namirnice ne sadr`e holesterol. - Sadr`e veliku koli~inu zasi}enih masnih kiselina koje pove}avaju proizvodnju holesterola u krvi. Suprotno tome, namirnice biljnog porekla sadr`e nezasi}ene masne kiseline koje reguli{u ili sni`avaju nivo holesterola. Ishrana bogata mesom i njegovim derivatima, kao {to su suhomesnati proizvodi i plodovi mora, zna~ajan je faktor pove}anja holesterola i nastajanja ateroskleroze. Ostale namirnice `ivotinjskog porekla: jaja, kajmak, sir tako|e doprinose stvaranju ateroskleroze. Dokazano je da su odre|ene vrste raka usko povezane sa ukupnom koli~inom masti u ishrani; to je razlog vi{e za smanjenje potro{nje masti. Danas u zapadnim zemljama, masti predstavljaju 45% od ukupno apsorbovanih kalorija (velika koli~ina `ivotinjskih zasi}enih masti). [to vi{e upotrebljavamo namirnice `ivotinjskog porekla, unosimo vi{e masti, ~ime se pove}ava opasnost od ateroskleroze, raka, gojaznosti i drugih bolesti. Napomena: Sem ako nije druga~ije nazna~eno, podaci se odnose na sirovo meso.

ali... ne uvek. [ta se radi u klanicama sa uginulim `ivotinjama? Sigurno je da kancerogene }elije ostaju u limfnim `lezdama, u krvi i u drugim organima. [ezdesetih godina nau~ne studije su dokazale da odre|ene vrste raka mogu biti prouzrokovane virusom koji se prenosi sa jedne na drugu `ivotinju u laboratoriji. Iako nema kona~nih dokaza da `ivotinjsko meso zara`eno rakom mo`e prouzrokovati rak i kod ljudi, postoje za to indicije u savremenim istra`ivanjima pokrenutim u tom pravcu. Bilo kako bilo, istra`ivanja pokazuju da upotreba namirnica `ivotinjskog porekla (meso, mleko, sir, jaja) sa sobom nosi rizik od dobijanja raka 3,6 puta ve}i nego kod ljudi koji ne upotrebljavaju namirnice `ivotinjskog porekla. Nedavno je izvr{eno istra`ivanje u kome je u~estvovalo 89 hiljada `ena, ~ije su `ivotne navike pra}ene 6 godina. Na kraju je dokazano da upotreba crvenog mesa i `ivotinjske masti pove}ava opasnost od dobijanja raka debelog creva.

Rak U jednom kilogramu {nicli spremljenih na ro{tilju postoji toliko benzopirena (kancerogena materija) kao u 600 cigareta. Kada pacove hranimo mesom koje sadr`i benzopiren, oni dobijaju rak `eluca, a ~esto i leukemiju. Kancerogeni efekat benzopirena je time dovoljno dokazan. ^ak i ako ne pravi ro{tilj, ~ovek nije po{te|en kancerogenih materija koje unosi sa mesom. Metilholantren je jedna od tih supstanci koja nastaje kada se meso pr`i na visokim temperaturama. Kada tu supstancu dajemo u ve}im koli~inama laboratorijskim `ivotinjama, one dobijaju rak. U malim koli~inama, ne izaziva neposredno rak, ali uti~e na osetljivost `ivotinja koje ih unose u organizam. Kada ta supstanca do|e u dodir sa drugim kancerogenim materijama, ~ak i u malim koli~inama, one razvijaju maligni tumor. Mo`emo re}i da metilholantren iz mesa poja~ava delovanje drugih kancerogenih materija koje unosimo u organizam. Na klanicama ~esto mo`emo u mesu `ivotinja nai}i na dobro}udne ili maligne tumore. Normalno je da takvo meso bude povu~eno sa tr`i{ta,
50

Ishrana i rak `eluca Dokazano je da je na~in ishrane osnovni ~inilac koji uti~e na pojavu raka `eluca. Ovaj tip raka je izgleda uzrok najve}eg broja smrtnih slu~ajeva svake godine u svetu. Dokazano je da preterana potro{nja soli izaziva razvoj bakterija u `elucu. One pretvaraju nitrate iz hranljivih sastojaka u nitrite koji kombinovani sa aminima i ureom stvaraju nitrozoamine i nitroureu sa jakim kancerogenim dejstvom. Rak `eluca se povezuje i sa ~estom upotrebom dimljenih i usoljenih proizvoda. Ovo je dokazano u Japanu gde uobi~ajeni re`im ishrane sadr`i mnogo takvih namirnica i gde je rak `eluca ~est slu~aj. Postoji jo{ jedan uzrok, koji se trenutno ispituje, a to je nedostatak odre|enih vitamina sa za{titinom funkcijom: - Vitamin A u vidu provitamina (karotina) spre~ava obrazovanje slobodnih radikala koji imaju va`nu ulogu u stvaranju malignih tumora. - Vitamin C (nalazi se samo u namirnicama biljnog porekla) ima mo} da spre~i pretvaranje nitrata i nitrite i nitrozoamine. - Vitamin E deluje kao antioksidant {tite}i }elije od degenerativnih promena. U svetlosti najnovijih saznanja, najbolji na~in da spre~imo rak `eluca sastoji se u smanjenju potro{nje soli, nitrata i dimljenih proizvoda, a pove}anju potro{nje sve`eg vo}a i povr}a. Paraziti U odre|enim delovima sveta trihineloza je toliko rasprostranjena da je to dovoljan razlog da se ne upotrebljava svinjsko meso. U razvijenim zemljama ima slu~ajeva smrti prouzrokovane trihinelom izazvanom
51

upotrebom svinjskog mesa koje prethodno nije bilo podvrgnuto sanitetskoj kontroli.

tih razloga, plodovi mora nisu dobri za na{e zdravlje, uprkos mitu koji ih prati.

Ostale infekcije Danas su `ivotinje veoma bolesne, koliko i ljudi, a mo`da i vi{e. Na zapadu se svake godine izdvajaju velika nov~ana sredstva za spre~avanje infektivnih sto~nih bolesti. Na osnovu {panske Generalne direkcije za zdravlje `ivotinja pri Ministarstvu poljoprivrede, 1992. godine je izra~unato da postoji 65.184 slu~aja tuberkuloze goveda (to je 2,13% od kontrolisanih `ivotinja), i 148.557 bruceloze (malte{ka groznica) kod ovaca (to jest 2,41% od pregledanih `ivotinja) izme|u ostalih infekcija. Mnoge `ivotinjske infekcije le~e se jakim dozama antibiotika. Jedan deo tih antibiotika ostaje u mesu koje upotrebljavamo, pa ~ak i u mleku. Sto~na hrana i sama sadr`i male doze antibiotika kao {to su penicilin i tetraciklin. Sto~ari su jo{ pre tridesetak godina otkrili da `ivotinje ~ija ishrana sadr`i antibiotike manje obolevaju, br`e napreduju i rastu. Naravno, opasnost kojoj su potro{a~i mesa izlo`eni ne prolazi nezapa`eno: rezistentnost, alergije, osetljivost na antibiotike mogu biti posledica, a da toga nismo ni svesni, potro{nje mesa `ivotinja hranjenih ili le~enih antibioticima. Prevelika upotreba antibiotika u sto~noj industriji uzrokuje pojavu bakterija otpornih na lekove. Mnoga istra`ivanja nam ukazuju da preko industrijski proizvedenog mesa takve bakterije mogu biti unete u ljudski organizam, izazivaju}i te{ke le~ive infekcije. Pile}e meso je naj~e{}i proizvod zara`en patogenim mikroorganizmima (naro~ito salmonelom) prema FDA (Organizacija za ishranu i lekove). Sem toga, meso samo po sebi mo`e biti sredstvo za preno{enje infekcije zato {to pospe{uje razmno`avanje patogenih klica: salmonele, bruceloze ili malte{ke groznice, tuberkuloze i dr. Morski strvinari Plodovi mora prenose virus hepatitisa A, "Vibrio cholerae", mikroorganizam uzro~nik kolere, i mnogo drugih patogenih mikroorganizama. Jedan od ~etiri slu~aja trovanja hranom uzrokovan je uno{enjem morskih plodova. Ove `ivotinje su prirodni ~ista~i mora, jer filtriraju vodu; oni obavljaju ekolo{ku funkciju sli~nu ulozi le{inara me|u pticama. Plodovi mora su nekrofazi, {to zna~i da se hrane mrtvim morskim bi}ima. Zbog toga su ~esto zaga|eni {irokim spektrom patogenih i toksi~nih mikroorganizama. Vrlo je verovatno da su mnogi gastroenteritisi (upale sluzoko`e `eluca i tankog creva), u toku leta, posledica uzimanja plodova mora, a ne majoneza koji ide uz njih. Sem toga, morski plodovi sadr`e mnogo holesterola, proizvode mokra}nu kiselinu i te{ki su za varenje. Zbog svih
52

@ivotinja koja je ~esto pogo|ena bolestima Svinja je dobar prenosnik bolesti. Ona se hrani sme}em ({to se i danas mo`e videti na selu), a preko pacova dobija trihinozu i druge parazitske bolesti. Savremeni uslovi uzgajanja svinja malo su pobolj{ali higijenske uslove, ali mno{tvo problema i dalje postoji. Odrasla svinja mora da dostigne sto kilograma za pet ili {est meseci, a da bi se to ostvarilo, koriste se ve{ta~ka sredstva uzgoja. Uz sve to, dana{nje sorte se ~esto ukr{taju (i zato su osetljivije). Podlo`nije su bolestima i ~esto pod udarom epidemija. Afri~ka svinjska kuga, "la`no besnilo" (posebno poga|a male prasi}e - sisan~ad). Atrofi~ni rinitis i parazitska oboljenja kao {to je trihinoza, naj~e{}e su bolesti pri uzgajanju svinja. Hormoni i hemijske supstance U prole}e 1992. godine u [paniji, mnoge osobe su primljene u bolnicu sa simptomima trovanja i poreme}aja rada jetre, posebno u Kataloniji, Baskoji i na Balearima. Sve te osobe jele su meso `ivotinja koje su dobijale klimbuterol. Ova supstanca koja mesu daje crvenu, na izgled zdravu boju, jedan je od mnogobrojnih derivata hormona ~ija je upotreba zabranjena od strane sanitetskih organa. Me|utim, ~ak i za supstance koje su pro{le kontrolu, mnogobrojni eksperti tvrde da mogu dovesti do ne`eljenih posledica po zdravlje ljudi. Na primer, DES (dietilstilbestrol) je kori{}en na `ivinarskim farmama za br`i rast (15%) pili}a uz upotrebu manje koli~ine hrane (10%). To je derivat estrogena (`enski hormon) koji ima kancerogeno dejstvo u ljudskom organizmu. Iako je zabranjen, postoji sumnja da se uveliko upotrebljava. [unka (kuvana ili presna), suhomesnati proizvodi i skoro sve vrste svinjskog mesa tretirani su natrijum-nitratom i nitritima. Ove supstance spre~avaju truljenje prouzrokovano anaerobnim bakterijama kao {to su one tipa Clostridium (izaziva gangrenu ljudskog tkiva) i daju mesnim namirnicama ru`i~astu ili crvenu boju koja ih ~ini privla~nijim. Me|utim, ovi nitrati i nitriti mogu se kombinovati sa aminima u ljudskim crevima obrazuju}i na taj na~in nitrozoamine koji su dobro poznati potencijalni kancerogeni. Svakodnevna potro{nja nitrozoamina mo`e dovesti do raka kod laboratorijskih `ivotinja, a najverovatnije i kod ljudi. Posle ovakve analize o {tetnosti mesa, mo`emo postaviti slede}e pitanje: Za{to ne zameniti meso i njegove derivate zdravijim namirnicama?
53