Seminarski rad Osnovi imovinskog prava Modifikacija pravnih poslova

SADRAJ:

UVOD ................................................................................ 2 1. USLOV .......................................................................... 3 1.1. Pojam ....................................................................... 3 1.2. Vrste uslova ............................................................. 4 1.3. Dejstvo suspenzivnog (odlonog) uslova ................ 5 1.4. Dejstvo raskidnog ugovora ..................................... 6 1.5. Funkcija o ispunjenju (neispunjenju) uslova ........ 6 2. ROK ............................................................................... 7 2.1. Pojam i vrste rokova ............................................... 7 2.2. Raunjanje rokova .................................................. 9 3. NALOG ....................................................................... 10 4. FORMA PRAVNIH POSLOVA ............................... 11 5. SASTOJCI PRAVNOG POSLA ............................... 13 6. LITERATURA ........................................................... 14

Seminarski rad Osnovi imovinskog prava Modifikacija pravnih poslova

UVOD
Pravni posao je stranako oitavanje volje koje je samo za sebe ili povezano s drugim potrebnim pravnim injenicama usmjereno na postizanje doputenih pravnih uinaka, meu kojima su najvaniji postanak, promjena ili prestanak nekog graanskopravnog odnosa. Jednostrani i dvostrani pravni poslovi: Jednostrani pravni poslovi nastaju oitovanjem volje samo jedne strane (npr. ponuda za sklapanje ugovora, testament). Dvostrani pravni poslovi nastaju suglasnim oitovanjem volje dviju stranaka (svi ugovori); ugovori mogu biti jednostranoobvezni i dvostranoobvezni. -pravni poslovi medju zimima i pravni poslovi u slucaju smrti -teretni i dobroini pravni poslovi -formalni i neformalni pravni poslovi -kauzalni i apstraktni pravni poslovi Pravni posao moe biti modifikovan (izmenjen) nekim sluajenim sastojkom kao to je uslov,rok i nalog:

Uslov je sporedna stranaka odredba dodana pravnom poslu kojom stranke uinak pravnog posla ine zavisnim od neke budue i neizvjesne okolnosti. Rok je sporedna stranaka odredba dodana pravnom poslu kojom se njegov uinak ograniuje vremenom. Nalog ili namet je nuzgredna odredba dodana besplatnom pravnom poslu kojom se stjecatelju namee neka dunost

Seminarski rad Osnovi imovinskog prava Modifikacija pravnih poslova

1. MODIFIKACIJA PRAVNIH POSLOVA

1. USLOV
1.1. Pojam
Uslov (conditio) je budua i neizvesna okolnost koja nastupanjem ili nenastupanjem utie na pravni posao.Uslovom se zakljueni pravni posao modifikuje. Pravni posao u kome je postavljen odloni ili raskidni uslov protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima je nitav u celosti(a ne delimino). Takoe,nitav je pravni posao zakljuen pod nemoguim suspenzivnim (odlonim) uslovom ili nemoguim raskidnim ugovorom.Ako je uslov unesen u pravni posao,on postaje njegov bitni sastojak.Kao uslov moe biti odreena samo okolnost koja je objektivno neizvesna.Naime,ne postoji uslov u pravnotehnikom smislu,ako neka okolnost ve postoji ali je ona stranama u pravnom poslu nepoznata (subjektivna neizvesnost)-kupujem polovan teleskop odreene marke ako do kraja avgusta tekue godine ne pone uvoz novih teleskopa iste marke, a u stvari takvi teleskopi se ve mesecima uvoze i prodaju na tritu sto stranama nije poznato.U ovom sluaju okolnost (injenica) je objektivno izvesna (poznata)a nije ni budua.lan 74. stav 2. 300 propisuje da je ,,Ugovor zakljuen pod uslovom ako njegov nastanka ili prestanka zavisi od neizvesne injenice.300,prema tome,nije odredio da neizvesnost mora biti objektivna. Stoga nisu nepunovane odredbe pravnog posla o uslovu koji ima u vidu subjektivnu neizvesnost.Ako je uslov unesen u pravni posao pod uticajem mana volje,on je zbog toga,u celosti ili delimino,ruljiv.

Seminarski rad Osnovi imovinskog prava Modifikacija pravnih poslova

1.2. Vrste uslova

Uslov se moe podeliti na suspenzivni (odloni),rezolutivni (raskidni),potestativan,kauzalan,meovit,pozitivan i negativan. Suspenzivan (odloni) uslov odlae dejstvo pravnog posla sve dok se uslov,u odreenom roku ne ispuni.Ako se uslov ne ispuni,pravni posao ne proizvodi dejstvo.Kad je pravni posao zakljuen pod suspenzivnim uslovom,poverilac ije je pravo uslovljeno moe zahtevati odgovarajue obezbeenje tog prava ako je njegovo ostvarenje ugrozeno (lan 76.300). Resolutivni (raskidni) uslov djeluje na punovano zakljueni pravni posao tako da nastupanjem (ispunjenjem) uslova pravni posao prestaje,a ako ne nastupi,onda e i dalje djelovati. Patestivan uslov postoji kada ispunjenje budue i neizvesne okolnosti zavisi od volje jedne strane u pravnom poslu. Kauzalan uslov je odreen ukoliko ispunjenje uslova zavisno od volje lica ba pravnog posla ili objektivnih okolnosti(sluaja ili vie sile). Meoviti uslovi zavisi jednovremeno od volje ugovorne strane i radnje treeg lica, odnosnoobjektivnih okolnosti. U nepravom uslovu okolnost odreena kao uslov nije budaa i neizvesna (nego samo budua ili samo neizvesna). Pozitivan uslov je ostvaren ako nastupe uslovom predviene okolnosti (prodiranja vode u stan,diplomiranje na fakultetu,saobraajne nesree itd.). Negativni uslov se ostvaruje kad ne nastupi budua i neizvesna okolnost predviena pravnim poslom (ako ne nastupi teta na vozilu,ako fiziko lice u odreenom roku ne diplomira na pravnom fakultetu u Beogradu itd.). Podelu uslova na pozitivne i negativne predvia ZON) vidi lan 123. ZON).

Seminarski rad Osnovi imovinskog prava Modifikacija pravnih poslova

1.3. Dejstvo suspenzivnog (odlonog) uslova

Ako je pravni posao zasnovan pod suspenzivnim (odlonim) uslovom,dok se uslov ne ostvari,postoji neizvesnost.Tako,ukoliko je nalsednik postavljen testamentom pod suspenzivnim uslovom,dok se uslov ne ostvari,postoji neizvesnost.Tako,ukoliko je naslednik postavljen testamentom pod suspenzivnim uslovom,zaostavtivna pripada na uivanje ostavioevom zakonskim naslednicima ako iz testamenta ne sledi neto drugo (lan 125. stav 1. ZON). Naime, neizvesno je da lli e testamentom postavljeni naslednik naslediti zaostavtinu (to zavisi od ostvarenja uslova) za to vreme zakonski naslednici samo uivaju zaostavtinu (ne stiu nasledna prava). Kada se odloni uslov ispuni,pravni posao deluje od trenutka njegovog zasnivanja (ugovor deluje od trenutka zakljucenja),osim ako iz zakona,prirode posla ili volje strana,ne proistie to drugo (lan 74. stav 2. ZOO).U naslednom pravu,naslednik odreen testamentom pod suspenzivnim uslovom,ako se uslov ostvari,konano stie nasledna prava (,,nasleuje u svojinu-lan 126.ZON).Zakonski naslednik kod koga je zaostavtivna bila na iivanju duan je zaostavtivnu predati testamentom postavljenom naslednikuu stanju u kojem je primio.Kupac koji sa prodavcem zakljuio ugovor o prodaji automobila,pod uslovom da na tritu ne nae jeftiniji automobil iste marke i svojstvava u odreenom roku,a taj uslov se ispuni (nije naao takav automobil na tritu), moe od prodavca zahtevati predaju automobila. Ako se suspenzovani uslov ne ostvari,smatra se da pravni posao nije ni nastao (kupac je,u odreenom roku,na tritu pronaao jeftiniji automobil iste marke i svojstava, tako da zakljueni ugovor o prodaji izmeu ugovorenih strana ne proizvodi dejstvo).U naslednom pravu,ukoliko se odloni uslov postavljen testamentom ne ostvari,zaostavtinu ne nasleuje testementarni naslednik nego ostavioevi zakonski naslednici ako iz testamenta ne sledi neto drugo (lan 127. stav 1. ZON).

Seminarski rad Osnovi imovinskog prava Modifikacija pravnih poslova

1.4. Dejstvo raskidnog ugovora

Pravni posao koji sadri raskidni uslov punovano proizvodi dejstvo od poetka.Nije meutim,izvesno da li e taj posao punovano delovati do svog izvrenja ili e njegovo dejstvo biti prekinuto u nekom trenutku u budunosti.Dalja vanost pravnog posla zavisi od ispunjenja ili neispunjenja raskidnog uslova. Ukoliko raskidni uslov nije ispunjen,zasnovani pravni posao ostaje i dalje punovaan.Ako je testementarni naslednik postavljen pod raskidnim ugovorm,pa se taj uslov ne ostvari, ,,postavljeni naslednik nasleuje zaostavtivnu u svojinu (lan 131. stav1. ZON). Ako je raskidni uslov ispunjen,pravni posao prestaje samim nastupanjem okolnosti (injenica koja je raskidni uslov)-ipso facto,bez olalve radnje subjekta dalje dejstvo zasnovanog pravnog posla.Dejstva koja je pravni posao proizveo pre nastupanja raskidnog uslova punovana su (raskidni uslov nema retroaktivno dejstvo).Kad je testementarni naslednik postavljen pod raskidnim uslovom,pa se taj uslov ostvari,testamentom postavljeni naslednik gubi svojstvo naslednika i ..zaostavtinu u svojinu nasleuju zakonski naslednici ako iz zavetanja ne sledi to drugo (lan 129. stav 1. ZON).

1.5. Funkcija o ispunjenju (neispunjenju) uslova

Sa ciljem zatite savesnosti i potenja u ostvarivanju prava i obaveza u pravnom poslu (lan 12. ZOO) lan 74.stav4. ZOO i lan 121. ZON su odredili funkciju ispunjenja i funkciju neispunjenja uslova. Kada ispunjenje uslova,protivno naelu saveznosti i potenja,sprei strana na iji je teret on odreen,smatra se (fingira) da uslov nije ispunjen (pozitivni uslov) ako njegovo ostvarenje protivno naelu savjesnosti i potenja,prouzrokuje strana u iju je korist odreen.

Seminarski rad Osnovi imovinskog prava Modifikacija pravnih poslova

2. ROK
2.1. Pojam i vrste rokova
Rok (dies) je trenutak u vremenu (15. avgust 2006) ili odreeni protek vremena (jedna godina)ijim nastupanjem pravni posao nastaje suspenzivan, odloni, poetni rok) ili prestaje (rezultivni, raskidni, zavrni rok).Za razliku od uslova rojk je izvesna budua injenica koja uvek nastupa.On je sluajni sastojak pravnog posla odreen voljom ugovorenih strana kojim dejstvo pravnog posla nastaje od odreenog trenutka u vremenu ili traje do odreenog trenutka u vremenu.Odreivanje rokova dozvoljeno je u svim pravnim poslovima izuzev ako je to iskljucio zakon.Ukoliko strane nisu odredile rok u pravnom poslu,po pravilu,on odmah proizvodi dejstvo. Rok koji ne moe ispuniti ili je neprimereno dug je nitav (na primer u roku u trajanju od 100 ili 200 godina). Rokovi mogu biti suspenzivni, rezolutivni. subjektivni, objektivni, mpirativni, dispozitivni, materujalnopravni, procesnopravni, zakonski i sudski. Kod suspenzivnog roka pravni posao djeluje od odreenog trenutka u vremenu (npr.od 1.janura 1996. godine poslugodavac predaje stvar na poslugu poslugoprimcu). Nastupanjem rezolutivnog roka dejstvo pravnog posla prestaje (posluga traje do 1.maja 1997. god.)NA suspenzivne i rezolutivne rokove primenjuju se (prema odredbama lana 78.ZOO), pravila o suspenzivnom sulovu, a kad ugovor prestaje da vai po isteku odreenog roka, shodno se primenjuju pravila o rezulitivnom uslovu. Subjektivni rok tee od dana saznanja subjekta prava za pravno relevantnu injenicu (od trenutka saznanja za smetanje dravinei uinioca,od dana kada je zabluda uoena itd.).Objektivni rok se raluna od nastanka objektivne pravno relevantne injenice (smetanje dravine,priinjenje tete,zakljuenja ugovora itd.).Subjektivni rok je uvek unutar objektivnog roka.Istekom objektivnog roka istekao je i subjektivni rok.Tako pravo da se zahteva ponitenje ruljivog ugovora prestaje istekom roka od jedne godine od saznanja za razlog ruljivosti,odnosno od prestanka prinude (subjektivni rok)-lan 117.ZOO.

Seminarski rad Osnovi imovinskog prava Modifikacija pravnih poslova

Imperativni rokovi odre]eni su prinudnim propisima (po pravilu, zakonom) i ne mogu se menjati voljom ugovorenih strana.Tako su odredbama ZOO (l.371-380) propisani due ili krae vreme zastarelosti od onog vremena koje je odreeno zakonom kao ni da zastarelost nee tei odreeno vreme (lan 364. ZOO).Istekom roka zastarelosti ne prestaje samo pravo nego zahtev u materijalnom smislu.Obligacija postaje naturalna (prirodna) i nije utuiva.Ako dunik ne prigovori da je potraivanje zastarelo, sud e odbiti tubeni zahteb poverioca.Rokovi zastarelosti mogu biti prekinuti ili moe nastupiti zastoj. Zakon predvia i prekluzivne rokove. U tom roku se moe stei neko pravo, preduzeti odreena radnja ili titi pravo.Protekom prekluzivnog roka u kome pravo nije steeno, ono se definitivno gubi ili po sili zakona pretaje mogunost zatite prava (zbog toga se prekluzivni rok oznaava i kao fatalni ili peremptorni rok).Zakonom mogu biti odreeni rokovi u materijalnom pravu (rok za vrenje prava pree kupovine) ili u procesnom pravu za podnoenje zalbe, revizije,predloga za povraaj u preanje stanje itd.Tako je lan 355.stav 1.ZPP je propisao da stranke mogu izjaviti albu protiv presude donete u prvom stepenu u roku od 15dana od dana dostavljanja prepisa presude,ako u tom zakonu nije odreen drugi rok. Prekluzivni rokovi u materijalnom smislu su,po pravilu,krai od rokova zastarelosti i nije mogu prekid i zastoj roka (kao kod zastarelosti). Prekluzivni rokovi su, uglavnom, ustanovljeni za apsolutna prava i preobraajna prava (pravne moi) i sud o njima vodi rauna po slubenoj dunosti za razliku od rokova zastarelosti. Materijalnopravni rokovi su odreeni odredbama materijalnog prava (na primer,rokovi zastarelosti odreeni su odredbama ZOO),a procesno pravni rokovi odredbama procesnog prava (rokovi za povraaj u preanje stanje, za albu,reviziju itd. Odreeni su pravilima procedure- Zakonom o parninom postupku). Rokovi odreeni dispozitivnim propisima (po pravilo, zakonom) mogu se otkloniti voljom ugovorenih strana. Rokovi mogu biti odreeni zakonom, odlukom suda ili pravnim poslom. Zakonski rokovi se ne mogu skraivati, produavati ili otklanjati, a sudski se mogu produiti novom sudskom odlukom.

Seminarski rad Osnovi imovinskog prava Modifikacija pravnih poslova

2.2. Raunjanje rokova

Rokovi se po pravilu,odreuju u danima,nedeljam,mesecima ili godinama, na osnovu kalendara-civilno raunjanje vremena(computatio civillis).U tom sluaju dan se uzima kao celina-od 00.00 do 24.00 asa.lan 77.ZOO je kao pravilo odredio civilno raunjanje vremena. Kada je odreen u danima, rok poinje tei prvog dana posle dogaaja od koga se rok rauna, a zavrava se istekom poslednjeg dana roka (ako su ugovorene strane odredile da je prodavac duan da kupcu preda stvar za tri dana, od danas, dananji dan se ne uzima u obzir, a trei dan traje do 24.00asa). Rok odreen u nedeljama,mesecima ili godinama zavrava se onog dana koji se po imenu i broju poklapa sa danom nastanka dogaaja od koga rok poinje da tee,a ako takvog dana nema u poslednjem mjesecu, kraj roka pada na poslednji dan tog meseca. Tako,ako je ugovor o prodaji yakljucen 30.juna, a kupac se obavee da plati cenu u roku od mesec dana od zakljuenja ugovora, rok za plaanje cene je 31.jul.Ukoliko je ugovor zakljuen 31.januara, a rok za njegovo izvrenje je jedan mesec,rok istie 28.februar ili 29.februar (ako je godina prestupna). Ako poslednji dan roka pada u dan kada je zakonom odreeno da se ne radi,kao poslednji dan roka rauna se sledei radni dan. Poetak meseca oznaava prvi dan u mesecu,sredini-petnaesti,a kraj-poslednji dan u mesecu.Ovo pravilo vai samo ukoliko to drugo ne proizilazi iz namere strana ili iz prirode pravnog posla. (lan 77.ZOO). Astronomsko raunanje vremena (computatio naturalis) je raunanje vremena u vremenskim razmacima kraim od jednog dana usatima i minutama.Ovaj nain raunanja se primenjuje ako je to izriito propisano ili ugovoreno ili proizilazi iz prirode nekog odnosa (u suprotnom,vai civilno raunanje vremena).Prvenstvo u vremenu u toku jednog dana oznaava i prednost prilikom sticanja nekog prava (prior tempore,potior iure ranije u vremenu,jai u pravu;,,ko prije stee kakvo pravo,njemu i prvenstvo- lan 1003.OIZ).

Seminarski rad Osnovi imovinskog prava Modifikacija pravnih poslova

3. NALOG
Nalog (modus) je teret koji se namee korisniku dobroinog raspolaganja (nasledniku,legataru,poklonoprimcu).Nalog se moe sastojati u bilo kojoj inidbi koja moe biti predmet obligacije (v.l. 46 - 50. ZOO), a predstavlja obavezu sticaoca koristi.On je uvek odreeno ogranienje (teret) za korisnika dobroiog raspolaganja.Punovani su samo mogui, razumljivi i jasni (neprotivreni) nalozi.Nalog moe biti objektivno (apsolutno) nemogu, ako ga ne moe izvrpiti odreeno lice. U ugovoru o poklonu sa nalogom poklonodavca postoje ovlaen da raskine ugovor o poklonu ako poklonoprimac ne ispuni svoju obavezu naloenu nalogom.Nalog ne predstavlja ekvivalentnu prestaciju korisnika dobroinog raspolaganja. Naime, i ugovor o poklonu sa nalogom ima osnovno svojstvo poklona uveanje imovine poklonoprimca. Testator moe naloiti nasledniku ili legataru da neto uini ili se zadri od neeg to bi bio ovlaen da uini, ali tako da izmeu obaveznog lica i korisnika naloga ne nastane obligacioni odnos.Testamentom se moe naloiti osnivanje zadubine (pravnog lica) licu koje se postavlja za naslednika ili isporukoprimcu uz nalog da ostavljena sredstva upotrebi za postizanje dozvoljene svrhe.Nalog moe imati za predmet neke moralne, i uopte neke line interese za korisnike naloga. Pojam - Pravni posao je izjava volje koja sama ili u vezi sa drugim injenica ma izaziva nastanak, promenu ili prestanak nekog dozvoljenog imovinsko-pravnog odnosa. Izjava volje mora da bude uinjena slobodno i ozbiljno Podela na: jednostrane i dvostrane, meu ivima i za sluaj smrti, teretne i dobroine, formalne i neformalne, kauzalne i apstraktne.

10

Seminarski rad Osnovi imovinskog prava Modifikacija pravnih poslova

4. FORMA PRAVNIH POSLOVA

Pravni posao nastaje izjavljivanjem volje. Unutranja volja ne proizvodi graansko-pravna dejstva. Volja e moe izraziti u razliitim oblicima da bi bila opaena u spoljnom svetu. Oblik izjaviljivanja volje uopte, razlikuje se od forme pravnog posla. Pravni posao, takoe, uvek ima odreeni oblik formu. Forma pravnog posla je oblik izjavljivanja volje u kome se moe izraziti sadrina pravnog posla. Bitna odlika rimskog privatnog prava je veliki znaaj forme u kojoj su se pravni poslovi mogli preduzimati. Da bi pravni posao bio punovaano zakljuen, morale su se ozgovarati odreene rei ili uiniti propisani gestovi. Najmanja greka u reima ili gestovima imala je za posledicu nitavost pravnog posla. Savremeno pravo je potisnulo rimski princip formalizma u zansivanju pravnih poslova (lan 67. stav 1. ZOO). Danas je prihvaen princip neformalnosti ugovora pravilo da se za zasnivanje pravnog posla ne zahteva odreena forma. Ukoliko je za zakljuenje nekog pravnog posla zakonom ili ugovorom strana predviena forma, on je formalan. Pravni poslovi se najee zakljuuju usmeno ili u pismenoj formi. Nekada pismena forma nije dovoljna nego je potrebno uee odreenog broja svedoka, overa od strane dravnog organa i sl. Naputanje principa formalizma ogleda se, upravo, u mogunosti strana da pravni posao zakljue u usmenoj formi: reima, uobiajnim znacima ili drugim ponaanjem iz koga se sa sigurnou moe zakljuciti kakva je sadrina izjavljene volje (v. lan 28. ZOO). Pismena (pisana) forma ugovora (predviena zakonom ili voljom strana) je ispunjena ako je sadrina pravnog posla izraena pisanim reima tj. kada je sainjena isprava o pravnom poslu. Pravni posao je zakljuen kad ispravu potpiu sva lica koja se njim obavezuju. Ugovara koji ne zna pisati stavie na ispravu rukoznak overen od dva svedoka ili od suda, odnosno drugog organa (lan 72. st. 1. i 2. ZOO). Za zakljuenje dvostranog ugovora dovoljno je da obe strane potpiu jednu ispravu ili da svaka od strana potpie primerak isprave namenjen drugoj strani. Takoe, zahtev pismene forme je ispunjen ako strane izmenjaju pisma (klasina ili elektronskim putem) ili nekim drugim sredstvom koje omoguava da se sa izvesnou utvrde sadrina izjava i davalac izjave (lan 72. st. 3. i 4. ZOO).

11

Seminarski rad Osnovi imovinskog prava Modifikacija pravnih poslova

Jedan broj pravnih poslova moe se punovano zakljuiti samo u pismenoj formi. Tako, ugovor o prodaji nepokretnih stvari mora biti zakljuen u pismenoj formi, pod pretnjom nitavosti (lan 455. ZOO i lan 4. Zakona o prometu nepokretnosti ZPN); ugovor o prenosu prava na nepokretnosti izmeu nosilaca prava svojine zakljuuje se u pismenom obliku, a potpisi ugovaraa overavaju od strane suda (lan 4. stav 2. ZPN); svojeruno zavetanje (testament) mora biti napisano i potpisano rukom zavetaoca ; u pismenoj formi moraju biti zakljueni i ugovor o prodaji sa obronim otplatama cene; ugovor o graenju; ugovor o licenci; ugovor o trgovinskom zastupanju; o alotmanu; o jemstvu; o kreditu. Zakon o obligacionim odnosima ne zahteva prisustvo svedoka prilikom zakljuenja pravnih poslova. Pismenu formu i prisustvo svodoka predvia npr. ZONS za sainjavanje pismenog testamenta pred svedocima (lan 85) i sudskog testamenta ako zavetilac nije u stanju da ga proita (lan 88). Ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za ivota i ugovor o doivotnom izdravanju moraju biti sainjeni u pismenom obliku i overeni od sudije koji je duan da pre overe proita stranama ugovor i da ih upozori na odreene posledice (l. 184. i 195. ZONS). Zahtev zakona da pravni posao bude zakljuen u odreenoj formi (zakonska forma) vai i za sve docnije izmene ili dopune pravnog posla. Punovane su docnije usmene dopune o sporednim takama o kojima u formalnom pravnom poslu nije nita reeno ukoliko to nije protivno cilju radi koga je forma propisana. Takoe, punovane su i docnije usmene pogodbe kojima se smanjuju ili olakavaju obaveze jedne ili druge strane, ako je posebna forma propisana samo u interesu ugovornih strana (lan 67. st. 3-4. u vezi sa lanom 25 stav 3. ZOO). Kada je voljom strana odreena ugovorena forma, tada ugovor ili drugi pravni posao moe biti raskinut, dopunjen ili na drugi nain izmenjen i neformalnim sporazumom (v. lan 69. stav 2. i lan 71. u vezi sa lanom 25. stav 3. ZOO). Pismena forma pravnog posla (u kojoj uestvuje dravni organ tako to overava ispravu o ugovoru ili u kojoj ne uestvuje dravni organ) predvia se sa ciljem da, prvenstveno, zatiti ugovorne strane da ga brzopleto ne zakljue; da omogui lake dokazivanje njegovog postojanja i izraene volje strana, s obzirom da se u ispravi o pravnom poslu precizno formuliu prava i obaveye. Na taj nain se pouzdanije moe utvrditi volja strana. Ako se zakljuuje ugovor na osnovu pismene forme, jasno se moe razgraniiti faza pregovaranja od faza ugovaranja, ali i vriti kontrola prometa odreenih stvari i usluga (zemljita, zgrada, automobila, transporta itd.), od strane nadlenih dravnih organa.
12

Seminarski rad Osnovi imovinskog prava Modifikacija pravnih poslova

5. SASTOJCI PRAVNOG POSLA

Bitni, prirodni i sporedni sastojci svakog pravnog posla. BITNI - osnovni sastojci pravnog posla bez kojih on ne moe punovano nastati. - Ugovorne strane svojom voljom ne mogu punovano menjati, niti izostavljati pojedine objektivno bitne sastojke pravnog posla. PRIRODNI - nebitni sastojak pravnog posla koji mu je svojstven, te ga nije nuno unapred predviati. SPOREDNI - sluajni sastojci pravnog posla koje strane predviaju svojom voljom (kao to su: uslov, rok, nalog). Za nastanak pravnog posla propisi ne zahtevaju postojanje sluajnih sastojaka i oni se nikad ne podrazumevaju. Sluajni sastojci su punovani ako su mogui i doputeni (nisu protivni prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim obiajima).

13

Seminarski rad Osnovi imovinskog prava Modifikacija pravnih poslova

6. LITERATURA
1. 2. 3. 4. 5. Osnovi imovinskog prava, prof. dr Ilija Babi Osnovi prava i poslovno pravo, prof. Rajko Kasagi www.wikipedia.org www.google.ba www.izzzns.org.yu

14