1 PLATNI PROMET JE ?

-skup svih plaanja nezavisno od osnova i naina izvrenja, -razlikuje se: unutranji platni promet meunarodni platni promet -sva plaanja u granicama jedne zemlje i u -sva plaanja izmeu zemalja u stranoj domaoj valuti, valuti, u uem u irem smislu,podrazumevaju smislu,obuhvata sva se sva plaanja unutar plaanja unutar zemlje,koja se jedne zemlje, obavljaju na bez obzira na to da li organizovan se ona obavljaju nain,posredstvom posredstvom odgovarajue odreene institucije institucije kao nosioca ili ne, platnog prometa, -poslove platnog prometa obavljaju banke,

*platni promet nastaje u momentu novanog plaanja izmeu dva fizika ili pravna lica,od kojih jedno vri planje a drugo prima,

Kao osnova ili uzrok plaanja izmeu polagaa i korisnika moe biti ?
plaanje za robu, plaanje za usluge, plaanje po finansijskom (dabinskom) i kreditnom odnosu

*sva planja obavljaju se na isti nain: isplata novca od strane polagaa i prijema od strane primaoca,

Platni promet u naoj zemlji je uglavnom betgotovinski i organizovan je ?

-na jedinstven nain, -to omoguava da se platne operacije obavljaju brzo,sigurno,ekonomino,i racionalno,posebno pri elektronskoj razmeni podataka, -tako se ostvaruju utede u trokovima platnog prometa,vremenu,radu,habanju novanica,i gubitka na kamati,

2 -uz to smanjeni su gubici po osnovu kraa,poara,zbrojavanja,falsifikovanja, -povean je kreditni potencijal banaka i smanjena potreba za dranje prevelike novane rezerve,

NOSIOCI PLATNOG PROMETA kod nas SU ? -narodna banka,banke (pb),druge finansijske organizacije, i preduzea PTT saobraaja, -znai osnovni nosioci platnog prometa,po ugledu na zemlje razvijene trine privrede su banke,

U zemljama razvijene trine privrede nosioci platnog prometa su ?

banke, PTT organizacije, iro centrale, iro slube, tedionoce, kreditne zadruge, ekovne slube, i druge finansijske organizacije,koje vode svoje raune kod centralne banke,

*platni promet organizuju i najveim delom vode centralne banke,preko svojih organizacionih jedinica formiranih prema regionalnom principu u veim gradovima,

CENTRALNE BANKE U SVIM ZEMLJAMA ? -kao primarni nosioci platnog prometa,obavljaju sledee poslove: kontroliu nosioce platnog prometa, vre emisiju novca i snabdevanje gotovinom nosioce platnog prometa, vode raune nosilaca platnog prometa, vode raune budeta, izvravaju platne naloge uesnika u platnom prometu, vre kontrolu poslovanja banaka, vre obradu ekova u poslovnim jedinicama i prenos sredstava po ekovnom plaanju, vode monetarno-kreditnu politiku i odgovaraju za njeno ostvarenje i, odgovaraju za likvidnost svih subjekata u privredi,

UESNICI U PLATNOM PROMETU SU? -sva pravna i fizika lica, -koja vre plaanja preko iro rauna u dinarima, -lice koje plaa po bilo kom osnovu je platac, -lice kome se plaa (koje prima novac) je primalac, -izmeu njih se umee organizovani platni promet,koji olakava novana plaanja izmeu njih.Pomou njega platac se pretvara u nalogodavca,od koga potie inicijativa za plaanje,a primalac u korisnika,

OSNOVNI ELEMENTI UKUPNE AKTIVE BILANSA STANJA poslovne BANKE SU ? novani elementi u procesu naplate -predstavljaju deo -se pojavljuju u sluaju izdvojenog depozita na kada se kod banke izdaje ek (na naplatu) na teret raunu kod NB-e, -u rezerve spada i tekui rauna koji se vodi kod novac koji se fiziki dri u druge banke, trezoru banke za potrebe -ovaj ek za nau banku manjih gotovinskih isplata, predstavlja imovinu, -na rezerve se ne plaa -ona ima potraivanja od kamata, druge banke (po osnovu -jedan deo rezervi se dri izdatog eka na naplatu), iz zakonskih razloga -koje e biti naplaeno (10%)-obavezne rezerve, kroz nekoliko dana, -ostale,dopunske rezerve,se dre iz razloga to su one likvidna imovina,tako da se mogu koristiti za izmirenje dospelih obaveza,bilo direktno sa rauna rezerve,bilo indirektno izdavanjem eka na teret ovog rauna, efekti, zajmovi -dravni efekti -predstavljaju glavni (obveznice),su izvor prihoda u vidu najlikvidniji efekti.Oni se kamate banaka, mogu lako prodati i -preko njih banke rezerve depoziti kod drugih banaka -su takvi depoziti koje male banke dre kod velikih banaka za potrebe pruanja raznih usluga, -kao to su naplata ekova,transakcije sa depozitima i pruanje pomoi prilikom kupovine efekata (korespondentsko bankarstvo),

ostala aktiva -spada fiziki kapital kao to su zgrade,kompjuteri i ostala oprema,

4 konvertovati u gotovinu sa neznatnim trokovima (sekundarne rezerve), -efekti lokalnih vlasti (municipalni efekti) su pogodni za banku iz razloga to naplaena kamata,kao prihod ne podlee oporezivanju, i, -ostali efekti, -efekti lokalnih vlasti i ostali efekti su manje likvidni (utrivi) i riziniji su u smislu mogunosti naplate kamate ili nominalne vrednosti o roku dospea,od emitenta,nego dravni efekti, -iz tih razloga je i vei oekivani prinos (posle poreza) od ovih efekata nego to je kod dravnih efekata, -pod efektima se podrazumevaju isprave koje daju pravo na dobijanje odreenog prihoda i predstavljaju kapitalizaciju tog prihoda (akcije,obveznice, blagajniki zapisi), ostvaruju oko 80 % prihoda u vidu kamate, -zajmovi su obino manje likvidni od ostale imovine poto se oni ne mogu konvertovati u gotovinu sve do roka dospea, -u odnosu na ostalu imovinu zajmovi takoe imaju visoku verovatnou rizika da nee biti naplaeni zajedno sa pripadajuom kamatom o roku dospea, -zbog niske likvidnosti i visokog rizika banke ostvaruju visok prinos od zajmova, -mogu biti kratkoroni,srednjoroni i dugoroni,prema ronosti, -prema nameni mogu biti komercijalni i industrijski,hipotekarni, potroaki i ostali,

AKTIVA poslovne BANKE MOE BITI KLAsIFIKOVANA I NA ? FINANSIJSKU AKTIVU,koja je izraena u obliku novca.Ona se obino pojavljuje u dva bilansa stanja:u bilansu stanja zajmodavca i bilansu stanja zajmoprimca (npr,odobreni kratkoroni kredit za zalihe),i REALNU AKTIVU,koja je izraena u fizikom obliku i pojavljuje se samo u jednom bilansu stanja (npr,zgrade...), KAMATONOSNU AKTIVU,na koju se naplauje kamata,koja omoguuje banci ostvarenje izvesnog profita (investicije u efekte i zajmove),NEKAMATONOSNU AKTIVU,na koju se ne naplauje kamata (sva ostala aktiva), RIZINU AKTIVU,kod koje postoji verovatnoa rizika da se nee naplatiti nominalna vrednost sa pripadajuom kamatom (investicije u efekte i zajmovi),NERIZINU AKTIVU,kod koje ta mogunost ne postoji (rezerve,novani elementi u procesu naplate,depoziti kod drugih banaka,fiziki kapital),

PASIVU

poslovne banke INE ?

netransakcioni depoziti -(oroeni depoziti) su primarni izvor sredstava banke, -nose kamatu i ne mogu se povui na zahtev vlasnika u svako vreme,pre roka dospea, -znatno je vea kamata na netransakcionim depozitima nego na transakcionim depozitima poto se vlasnicima (ulagaima) pruaju minimalne usluge, -tri osnovne vrste ovih depozita su: -tedni depoziti, -oroeni depoziti male vrednosti, -oroeni depoziti velike vrednosti, tedni depoziti -ne plativi po vienju, -ali zbog meusobne konkurencije banke omoguuju njihovim vlasnicima da povlae sredstva sa svojih tednih rauna bez odlaganja, -sve promene na tednom raunu se unose u bankarsku tednu knjiicu,

transakcioni depoziti -su ekovni rauni,tekui

raini,iro rauni i dr,

-oni obuhvataju sve raune na iji se teret moe izdati ek, -plativi su po vienju, -na zahtev vlasnika rauna banka mora odmah,po prezentiranju eka,isplatiti traenu sumu novca, -oni su jeftin izvor sredstava za banku iz razloga to njihovi vlasnici ele da oni budu to likvidniji kako bi mogli da koriste raspoloiva sredstva u svakom momentu i po potrebi, -u bankarske trokove voenja transakcionih depozita spada plaena kamata i trokovi servisiranja rauna, oroeni depoziti male vrednosti -imaju fiksni rok dospea od nekoliko meseci pa do pet godina i ranijim povlaenjem ostvaruje se znaajan gubitak kamate, -manje se likvidni od tednih depozita,za vlasnike, -i zbog toga nose visoku kamatu i skuplji su izvor sredstava za banku,

oroeni depoziti vee zaduenja vrednosti -obino su u vlasnitvu -kod NB-e,drigih banaka korporacija i velikih i korporacija, banaka, -banke takoe dnevne -prenosivi su, (none) zajmove uzimaju -tako da mogu biti na tritu novca, reprodati na sekundarnom -ostali izvori su zajmovi od tritu,pre roka dospea, matine -iz tih razloga ove depozite kompanije,zajmovni dre korporacije i druge aranmani sa banke, korporacijama,zajmovi od -kao alternativnu imovinu stranih banaka, dravnim obveznicama i ostalim kratkoronim obveznicama, kapital banke,je finalni elemenat pasive bilansa stanja banke, poznat je kao neto vrednost koja je jednaka razlici izmeu ukupne aktive i ukupnih obaveza,

6 on se poveava sa prodajom novih akcija, ili putem zadravanja zarade,

Dugorona rezervisanja ?
- ova rezervisanja se odnose na dugorone rizike,ili na pojedine rizike nastale usled plasmana,zatim na paualno rezervisanje za pokrie dubioznih potraivanja iz poslovnih odnosa i potencijalnog gubitka, - mogua su dugorona rezervisanja i za investiciono odravanje osnovnih sredstava, koje se ponavlja u intervalima duim od godinu dana, - smanjenje,odnosno ukidanje dugoronih rezervisanja,stavlja se u prihode operativnog poslovanja,

Subordinarne obaveze banke ?

predstavljaju obaveze koje proistiu iz pribavljenih depozita,kredita ili hartija od vrednosti koje se, - u sluaju likvidacije ili steaja banke,otplauju samo nakon pune isplate obaveza prema ostalim poveriocima, -

PASIVA BILANSA STANJA poslovne NA ?

banke

SE MOE KLASIFIKOVATI

-obaveze (tui kapital) i vlastiti kapital, -kamatonosnu i nekamtonosnu pasivu, -rizinu (u smislu da se na vreme ne izmire dospele obaveze sa pripadajuom kamatom) i nerizinu pasivu (sva ostala pasiva-vlastiti kapital),

Bilans uspeha poslovne banke ?

ukupni rashodi kamata 61,37 % trokovi nenaplaenog zajma* 6,74 % plate i beneficije zaposlenima 15,53 % ostali nekamatonosni trokovi poslovanja** 16,36 % ukupni prihodi kamata provizija od depozita ostali prihodi 87,69 % 2,63 % 9,68 %

*trokovi nenaplaenog zajma ( = trokovi od nenaplaenih dugova u bilansu uspeha nefinansijskih firmi) su znatni u periodu recesije,i vei su kod manjih nego kod vei banaka, **trokovi amortizacije,propagande,materijala,i sl., neto profit ( 40) = ukupni prihodi ( 180) ukupni rashodi (140) profit pre oporezivanja (30) = neto profit (40) izdvojene rezerve (10) profit posle oporezivanja (20) = profit pre oporezivanja (30) porez na profit (10) zadrani profit (akumulacija) (10) = profit posle oporezivanja (20) raspodeljeni profit (10) (dividende)

Izvetaj o tokovima sredstava poslovne banke ?

bilans uspeha u formi tokova sredstava upotreba sredstava (fonda) banke -tekui izdaci -poveanje realne aktive investicije -poveanje finansijske aktive pozajmljivanje -poveanje novca akumuliranje -smanjenje obaveza otplata duga izvori sredstava (fonda) banke - tekui prilivi -poveanje obaveza zaduivanje -smanjenje aktive prodaja aktive, - smanjenje novca (akumulacije)

tednja (neto vrednost ) = izvori sredstava upotreba sredstava

( u bilansu uspeha bi se prikazala na strani upotrebe sredstava a u bilansu stanja na strani pasive)

Novana masa (novac) ?

***ui koncept novane bez sredstava plaanja banaka i potanskih tedionica (tj,samo nebankarski transaktori) 1.novana masa M 1 = depoziti po vienju ( depoziti na tekuim i iro raunima privrednih subjekata kod banaka i potanske tedionice plativi su na zhtev i na osnovu njih mogu da se koriste ekovi) + gotov novac 2.M 2 = M 1 + kvazi novac ( tedni depoziti stanovnitva bez roka i oroeni tedni depoziti do jedne godine) 3.M 3 = M 2 + ogranieni depoziti preduzea ( rezervni fondovi,garantni depoziti za investicije,dinarski depoziti po osnovu poslova sa inostranstvom), 4. M 4 = M 3 + oroeni investicioni depoziti sektora privrede (akumulacija) + oroeni depoziti sektora stanovnitva

Kreiranje (stvaranje) novane mase ?

aktiva banke ( konsolidovani bilans) (zbir bilansa poslovnih banaka i centralne banke)* pasiva

kreditni plasmani - K -emisijom kratkoronih kredita koje poslovne banke daju komitentima (privredi,stanovnitvu),poveavaju se depoziti po vienju i obim novane mase devizna sredstva - DR (potraivanja banaka prema inostranim subjektima) -kupovinom deviza od komitenata kreiraju se depoziti po vienju ili gotov novac u opticaju,a time i novana masa,dok -se prodajim deviza,koju obavlja bankarski sektor,povlai novana masa,

novana masa - M -predstavlja monetarne obaveze sektora banaka prema nebankarskim sektorima, nemonetarne obaveze banaka - NM (prema domaim subjektima) -prelivanjem depozita iz monetarne u nemonetarnu masu (formiranje investicionih depozita i oroenih tednih depozita,smanjuju se depoziti po vienju) smanjuje se novana masa,

10

*ako se izuzmu finansijska potraivanja i obaveze izmeu poslovnih banaka i centralne banke, ***M = K NM + DR

Primarni novac pojam i kreiranje ?

aktiva centralna banka pasiva

(tokovi kreiranja primarnog novca ( primarni novac monetarna baza koji istovremeno predstavljaju nalazi se u pasivi,kao obaveza obavezu monetarnih institucija i centralno bankarskog sistema,a u nemonetarnih subjekata) aktivi monetarnih finansijskih institucija PB-e, i nemonetarnih subjekata stanovnitvo,Federacija,...) krediti centralne banke poslovnim bankama krediti centralne banke neposrednim komitentima ( posebno federacije) devizni rauni (devizne transakcije centralne banke) depoziti poslovnih banaka depoziti neposrednih komitenata (stanovnitvo,Federacija,....) gotov novac u opticaju

*novana masa = depoziti po vienju nebankarskog sistema u sistemu poslovnih

banaka + gotov novac

*primarni novac (novana baza) = depoziti poslovnih banaka i neposrednih

komitenata kod centralne banke (centralni depoziti) + gotov novac

***direktnim regulisanjem kvantuma primarnog novca centralna banka indirektno regulie i kvantum novane mase, ***s tim to ona obavlja dominantnu kontrolu nad kreiranjem primarnog novca (aktiva centralne banke),

11

SVE BANKARSKE TRANSAKCIJE SE MOGU PODELITI NA ? pasivne bankarske transakcije -su one kod kojih se banka javlja u ulozi dunika, -tu spadaju:transakcioni depoziti,netransakcioni depoziti,zaduenja,emisija novanica,izdavanje efekata i sl, aktivne bankarske transakcije -su one kod kojih se banka javlja u ulozi poverioca, -tu spadaju:dranje depozita kod drugih finansijskih institucija,investicije (u efekte),zajmovi i dr, neutralne bankarske transakcije -su one kod kojih se banka ne javlja ni u ulozi dunika ni poverioca,ve u ulozi posrednika (komisionara), -tu spadaju:izvrenje platnog prometa u zemlji i inostranstvu,inkaso efekata,izvrenje berzanskih naloga,izdavanje akreditiva,kreditnih pisama itd, ostale transakcije -se odnose na nabavku potronog materijala i opreme,amortizaciju opreme,obraun trokova poslovanja, -one se prate na isti nain kao i kod ostalih firmi,

sopstvene bankarske transakcije -su one koje banka zakljuuje i vodi u svoje ime i za svoj raun,bez poslovanja sa komitentima,istupajui u ulozi trgovca ili pekulanta, -kao to su:arbitraa deviza i efekata,pekulacije na berzi sa efektima,voenje robnih odeljenja (prodaja roba),dranje depoa i sefova,uestvovanje u kapitalu akcionarskih drutava,itd,

zajednike bankarske transakcije -su one koje banka zakljuuje i vodi u svoje ime a za zajedniki raun, -takoe bez poslovanja sa komitentima, -istupajui u ulozi ortaka, -kao to su:ortakovanje pri uvozu,izvozu,itd, -sve zastupljenije u bankarskom poslovanju razvijene trine privrede,

12

OSNOVNA DVA FINANSIJSKA CILJA POSLOVANJA BANKE SU ? PROFITABILNOST -banka mora da ostvari odreenu stopu prinosa na uloeni kapital, -utvrenu kao odnos izmeu neto profita i prosene ukupne aktive puta 100, -profitabilnost u bankama se, s obzirom na karakter njenog poslovanja,iskazuje i ostvarenom stopom neto kamate na uloeni kapital, -ona se utvruje kao odnos izmeu neto kamate (aktivna kamata minus pasivna kamata) i prosene ukupne aktive, SOLVENTNOST -pod solventnou banke se podrazumeva dugorone sposobnost banke da izmiruje dospele obaveze o roku, -pod likvidnou banke se podrazumeva njena kratkorona sposobnost da izmiruje dospele obaveze u roku,

13

Potrebna dokumentacija za otvaranje rauna u banci,pravnih lica koja se registruju kod nadlenog trgovinskog suda ? ***preduzea,zadruge,organizacije za osiguranje,berze i berzanski posrednici i ustanove:
-reenje o upisu u sudski registar, -obavetenje nadlenog statistikog organa o razvrstavanju po delatnostima, -overeni potpisi lica ovlaenih za zastupanje na obrascu OP, -dokaz o poreskom identifikacionom broju ( - potvrda o izvrenoj registraciji kod Republike uprave javnih prihoda RUJP), -karton deponovanih potpisa lica ovlaenih za raspolaganje sredstvima na raunu, -ugovor o otvaranju i voenju rauna kod banke, -zahtev za otvaranje rauna, Potrebna dokumentacija za otvaranje rauna u banci,privatnih preduzetnika (fizikih lica,koja obavljaju delatnost radi sticanja dobiti),koji se registruju kod nadlenog organa lokalne samouprave (otine ili grada) ? ***radnje,agencije,biroi,radionice,kancelarije,servisi,pansioni,apoteke,ordinacije i sl, -reenje nadlene optinske jedinice lokalne samouprave, -obavetenje nadlenog statistikog organa o razvrstavanju po delatnostima, -overa potpisa lica ovlaenog za zastupanje,na obrascu OP, -dokaz o poreskom identifikacionom broju (potvrda o izvrenoj registraciji kod RUJP), -karton deponovanih potpisa lica, -ugovor o otvaranju i voenju rauna, -zahtev za otvaranje rauna,

14

Drugi rauni koje pravna i fizika lica otvaraju kod banke ?

**kako broj tekuih rauna nije ogranien,klijenti mogu otvarati tekue raune za voenje pojedinih vrsta sredstava na ovim raunima,odnosno, **za odreene namene ( za nabavku osnovnih sredstava,za kupovinu repromaterijala,za isplatu zarada i sl), **otvaranje drugih rauna klijentu koji ima tekui raun,banka vri na osnovu zahteva, **i podnoenja od strane klijenta poziva na zakon,kartona deponovanih potpisa,

POSLOVI PLATNOG PROMETA KOJE OBAVLJA ? NARODNA BANKA -vodi iro,obraunske i druge rauna banaka, -vri meubankarski kliring i BANKE -vode raune pravnih i fizikih lica koja obavljaju delatnost,izvravaju interne i meubankarske transakcije plaanja s tih rauna i na te raune, -vode raune fizikih lica,koja ne obavljaju delatnost,izvravaju interne i meubankarske transakcije plaanja sa tih rauna i na te raune, -uestvuju,za raune koje vode,u meubankarskom kliringu i obraunu izvrenih plaanja, -utruju za svakog klijenta dnevni promet i o tome ih posebno obavetavaju, -primaju od fizikih lica uplate u korist rauna koji se vode u drugoj banci, -primaju uplate u korist fizikih lica koji se PREDUZEA PTT SAOBRAAJA -primaju uplate od fizikih lica u korist rauna koji se vode kod banke i vre isplate tim licima za raun klijenata, -primaju uplate dnevnog pazara za raun kljenata, -primaju,obraunavaju i naplauju ekove po tekuim raunima graana,....

obraun,
-upravlja tokovima gotovine, (obezbeuje smetaj,uvanje i distribuciju gotovog novca,prima uplate,izvrava isplate i obavlja blagajniko-trezorske poslove), -vodi iro raun federacije i republika lanica i druge raune na kojima se vode sredstva javnih prihoda, -prati likvidnost banaka,daje naloge i preduzima mere radi odravanje dnevne likvidnosti banaka, -vri meubankarski obraun ekova po tekuim raunima graana i obraun

15

platnih kartica, -uspostavlja i odrava informacionu mreu za finansijski sistem federacije,obezbeuje njenu zatitu i obavlja poslove izdavanja digitalnih certifikata za elektronsku razmenu podataka u toj mrei, -stara se o razvoju i unapreenju platnog prometa, -unapreuje i organizuje platne klirinke i obraunske sisteme i uestvuje u tim sistemima, -prua usluge bankama kod prijema i slanja naloga za plaanje za njihove klijente,kao naloga za kliring i obraun meubankarskih plaanja,ukljuujui i plaanja ekom,platnom karticom i drugim instrumentima plaanja, -na osnovu podataka iz evidencija o izvrenim plaanjima koje joj dostavljaju banke i podataka iz evidencija koje ona vodi objedinjuje podatke o prometu i stanju rauna u platnom prometu prema jedinstvenom planu rauna, -donosi propise u vezi platnog prometa,ukljuujui i elektronski nain obavljanja tog prometa, -obavlja poslove kontrole platnog prometa kod banaka na osnovu zakona i....,

vode u toj banci, -obavljaju gotovinska plaanja, -obavljaju blagajniko-trezorske poslove i obezbeuju smetaj i uvanje gotovog novca,u okviru blagajnikog maksimuma, -primaju i naplauju ekove po tekuim raunima fizikih lica, -organizuju izdavanje platnih kartica i plaanje platnim karticama i drugim instrumentima plaanja,,,

16

OBLICI PLAANJA ? bezgotovinska i gotovinska plaanja prenos hartija od vrednosti asignacija (neposredno plaanje) -nalog kojim asignant (izdavalac naloga), -stavlja u zadatak asignatu (primaocu naloga), -da isplati asignataru (treem licu), -odreenu novanu sumu, -asignatar je poverilac asignantov, -a asignat je dunik asignantov, *prenos potraivanja od novog dunika na starog poverioca cesija (neposredno plaanje) -prenoenje obligacije sa dotadanjeg, -na novog poverioca, -pri emu se dunik i predmet obligacije ne menjaju, -stari poverilac pri tome istupa iz obaveze,ali, -novom poveriocu odgovara za naplativost potraivanja, *ustupanje potraivanja pismenom izjavom poverioca (cedenta), u korist novog poverioca (cesionara), kompenzacija (neposredno plaanje) -uzajamno prebijanje potaivanja i obaveza, -izmeu dunika i poverioca, -i eventualna isplata samo neto iznosa, -koristi se nalog za prenos,kojim se vri odobrenje i zaduenje istog rauna za odreeni iznos,

17

Osnovne odredbe zakona o platnom prometu ?

-njima je propisano da se platni promet u zemlji obavlja u dinarima izmeu klijenta koji imaju raune kod banke prenosom sredstava,uplatom i isplatom.Poslovi platnog prometa mogu izuzetno da se obavljaju i u stranoj valuti u skladu sa zakonom.Osnovni pojmovi u smislu ovog zakona su: klijent -oznaava fiziko ili pravno lice koje ima raun kod banke, -ukljuujui i banku koja ima raun kod NB-e, -odnosno kod druge banke, pravno lice -oznaava preduzee, -javne institucije i druge oblike organizovanja, -ije je osnivanje registrovao nadleni organ, -ili je osnovano zakonom, fiziko lice -oznaava lice koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti,i -drugo fiziko lice, dinar -oznaava novanu jedinicu SCG e, strana valuta -oznaava valutu koja nije dinar,

novana sredstva -oznaavaju gotov novac i depozite koji se dre na raunima kod banaka,

raun -oznaava tekui,iro i drugi raun, -ukljuujui i raun za izvrenje jedne transakcije plaanja, otvoren na osnovu ugovora, izmeu klijenta i banke, -pravna lica i fizika lica koja obavljaju delatnost

obraunski raun -oznaava raun banke koji se vodi u NB-i, -preko kojeg se vri plaanje i -obraunavaju meubankarska plaanja,

pokrie na raunu -oznaava dovoljan iznos raspoloivih sredstava i, -sastoji se od salda od prethodnog bankarskog dana, -sredstava dospelih na raun u toku bankarskog dana,i -uplata u toku dana,umanjen -za plaanja izvrena u

banka -oznaava pravno lice koje je osnovano kao banka, koje poslove obavlja prema zakonu kojim se ureuju banke i druge finasijske organizacije, -oznaava potansku tedionicu i drugu finansijsku organizaciju osnovanu prema zakonu,kojim se ureuju

18 mogu imati vie rauna kod jedne, -ili vie banaka za, -plaanje u dinarima i u stranoj valuti, -umesto dosadanjih irorauna,za platni promet, otvaraju se tekui rauni ( za pravna i fizika lica,koja obavljaju delatnost (preduzetnici), -plaanje se vri do visine pokria na raunu,uz mogunost ugovaranja prekoraenja, -pokrie na raunu = saldo od prethodnog dana + sredstva dospela na raun u toku bankarskog dana + uplate izvrene u toku dana plaanja izvrena u toku bankarskog dana isplate u toku dana predviena bankarska tarifa (do momenta utvrivanja pokria),

toku bankarskog dana, za isplate i -predviene bankarske tarife, -do momenta utrivanja pokria, -ali ne oznaava sredstva evidentirana kao privremeni kredit na raunu,

banke i druge finansijske organizacije, -narodnu banku federacije, -preduzea PTT saobraaja osnovana prema zakonu kojim se ureuje osnivanje i poslovanje pota,koja poslove platnog prometa obavljaju u skladu sa ovim zakonom: -primaju uplate od fizikih lica u korist rauna koji se vode kod banke i vre isplate tim licima za raun klijenta, -primaju uplate dnevnog pazara za raun klijenta, -primaju,obraunavaju i naplauju ekove po tekuim raunima graana, -drugi poslovi platnog prometa,u skladu sa zakonom,

19

-sredstva evidentirana kao privremeni kredit na raunu ne predstavljaju pokrie na raunu, -fizika lica,koja ne obavljaju delatnost,mogu kod banaka imati raune za plaanje u dinarima i u stranoj valuti, -novina je,da predviena bankarska tarifa ima prioritet u odnosu na naloge kojima klijent vri plaanja sa svojih rauna, -to daje pravo banci da rezervie deo sredstava na ime pokria bankarske tarife, -i time onemoguava klijenta da raspolae tim delom sredstava (kada klijent ima nameru da izvri druga plaanja),

20

inicijalna banka -oznaava banku koja prima prvi nalog za plaanje, -kojim se inicira transakcija plaanja, -u transferu odobrenja inicijalna banka je banka dunika, -a u transferu zaduenja banka poverioca, *transfer odobrenja predstavlja prenos sredstava sa rauna dunika na raun poverioca,koji moe biti u istoj banci,ili u razliitim bankama (inicira ga dunik), *transfer zaduenja inicira poverilac,

prijemna banka -oznaava svaku banku koja prima nalog za plaanje poiljaoca,

odredina banka -oznaava banku koja je identifikovana u nalogu za plaanje,u -kojoj se izvrava plaanje korisniku poveriocu u transferu odobrenja ( banka poverioca), -odnosno banku u kojoj je raun dunika u transferu zaduenja ( banka dunika), - i koja u transakciji plaanja prima poslednji nalog za plaanje,

banka posrednik -oznaava prijemnu banku koja nije ni inicijalna, -ni odredina banka,

bankarski dan -oznaava deo dana u kojem, -je banka otvorena za prijem, -obradu i prenos naloga za plaanje i, -drugih obavetenja koja se odnose na transakcije plaanja,

21

datum valute -oznaava bankarski dan na koji je potrebno izvriti nalog za plaanje, -prema instrukcijama poiljaoca,

dunik -oznaava fiziko ili pravno lice, -koje vri plaanje u transakciji plaanja,

poverilac -oznaava fiziko ili pravno lice, -koje prima uplatu u transakciji plaanja,

poiljalac -oznaava fiziko ili pravno lice koje, -nalog za plaanje daje prijemnoj banci,

nalogodavac -oznaava poiljaoca prvog naloga za plaanje, -kojim se inicira transakcija plaanja, -u transferu odobrenja nalogodavac je dunik, -a u transferu zaduenja - poverilac,

primalac -oznaava pravno ili fiziko lice, -ija banka treba da primi poslednji nalog za plaanje,u transakciji plaanja,

nalog za plaanje -oznaava bezuslovnu instrukciju datu banci da izvri plaanje, -ili naplati odreeni iznos novca s naznaenog rauna,

elektronskim -se oznaava nain prenosa naloga za plaanje i drugih podataka u transakciji plaanja, -telekomunikacijski ili fizikom isporukom

izvrenje -oznaava sprovoenje instrukcija sadranih u nalogu za plaanje, -izdavanjem prijemnoj banci odgovarajueg naloga za plaanje,

transakcija plaanja -oznaava prenos poveriocu novanih sredstava s rauna dunika, -ili na raun poverioca, -u transakciji plaanja

22 traka,disketa i slinih nosilaca podataka, dunik i poverilac mogu biti razliita fizika i pravna lica, -ili isto fiziko i pravno lice,

-u transferu odobrenja primalac je poverilac, -a u transferu zaduenja primalac je dunik,

kliring -oznaava razmenu i obraun meubankarskih naloga za plaanje, -radi obrauna bilateralnih ili multilateralnih neto iznosa, -koje svaka banka duguje, -ili koje se svakoj banci duguju, - za poravnanje naloga za plaanje, - ukljuenih u svaki klirinki krug,

obraun -oznaava izmirivanje obaveze banke

ugovor -oznaava sporazum zakljuen izmeu banke nastale u meubankarskom plaanju, i klijenta, -kojim se regulie otvaranje i voenje rauna, -kao i prava i obaveze ugovornih strana,

23 TRANSAKCIJE PLAANJA ? -prenos novanih sredstava sa rauna dunika,odnos prenos sredstava sa rauna dunika poveriocu, -isplata sredstava poveriocu u gotovom novcu, -obavlja se kao transakcija plaanja, -nju inicira nalogodavac podnoenjem naloga banci da se izvri prenos sredstava, -transakcije plaanja mogu biti: transfer odobrenja i transfer zaduenja interni i meubankarski transfer

-transfer odobrenja predstavlja prenos sredstava sa rauna dunika na -interni transfer predstavlja prenos sredstava izmeu rauna raun poverioca, dunika i poverioca, -koji moe biti u istoj banci ili u razliitim bankama, -koji se vode u istoj banci, -transfer odobrenja inicira dunik,podnoenjem naloga za prenos -sa stanovita banke to znai da se ne menja novani potencijal svojoj banci, banke, -nalaui prenos odreenog iznosa sa svog rauna na raun poverioca, -sa stanovita primaoca sredstava ova plaanja se moraju izvravati -instrukcije i novac idu u istom smeru (vidi sliku 1.), odmah (najkasnije u toku istog dana), -brzina kojom e banka stavljati sredstva na raspolaganje -transfer zaduenja inicira poverilac podnoenjem svojoj banci, poveriocu,sigurno e biti jedan od bitnih elemenata u konkurenciji -posebnog instrumenta platnog prometa naloga za naplatu, meu poslovnim bankama, -kojim se zaduuje raun dunika u odreenom iznosu, -u korist rauna poverioca, -instrukcije i novac imaju suprotan smer (vidi sliku 2.), -meubankarski transfer, -nalog za naplatu se obavezno podnosi uz ovlaenje, -koje je dunik dao poveriocu i, -kojim ga je ovlastio da raspolae sredstvima sa njegovog rauna, -kao ovlaenje za raspolaganje sredstvima sa rauna dunika mogu se pojaviti sledei dokumenti:

- predstavlja plaanje izmeu rauna dunika u jednoj banci

i,rauna poverioca u drugoj banci,
-tj,ovim transferom se vre plaanja izmeu rauna koji su u dve razliite banke, -predviena je obaveza banaka da se meusobno poravnavaju pre nego to doe do izvrenja odobrenja na raun klijenta koji prima

24 o o o o o pismeno jednostrano ovlaenje dunika, ugovorno ovlaenje dunika, menica, ek, akreditiv,

sredstva, -zakonom o platnom prometu je propisano da se obraun naloga za meubankarska plaanja vri: na obraunskim raunima banaka kod NB-e,u skladu sa propisom o obraunu i kliringu i o funkcionisanju obraunskih rauna,koji donosi NB-a, guverner NB-e je doneo sledea pravila: operativna pravila za kliring (neto obraun), operativna pravila za obraun u realnom vremenu po bruto principu,

-kroz definisanje transfera zaduenja,kao potpuno nove vrste plaanja u finansijski sistem zemlje, -ponovo se uvodi menica kao instrument obezbeenja plaanja,

-kao obraun naloga za plaanje u realnom vremenu RTGS (real time gross settlement) vidi sliku 3, -se sprovodi za sve hitne naloge kao i , -za naloge na iznos vei od 60000 dinara, -obraun ovih naloga vri se direktnim zaduivanjem iro rauna banke kod NB-e i istovremenim odobravanjem ovih sredstava na raunu banke u kojoj se nalazi raun poverioca, -u sluaju bruto poravnanja svako pojedinano plaanje bie poravnato preko rauna banke kod NB-e, -obraun u realnom vremenu predstavlja takav nain meubankarskog obrauna koji se izvrava odmah, -po prijemu nalog u NB-i, -obraun se sprovodi za sve hitne naloge nalozi za prenos koji su oznaeni sa oznakom *hitno* i, -na naloge koji glase na iznos preko 60000 dinara veliki nalozi, -svaki ovakav nalog banka dostavlja na izvrenje NB-i elektronski propisanim porukama i to pojedinano,

25 -nalogom primljenim u RTGS NB-a zaduuje iro raun banke koji se vodi u NB-i, -za izvrenje hitnih i velikih naloga banka mora da ima pokrie na raunu, -za izvrenje ovih naloga NB-a je utvrdila tarifu,u iznosima od 30,60 ili 120 dinara,u zavisnosti od trajanja naloga, - multilateralni obraun pojedinanih naloga za plaanja ili, -grupe naloga za plaanja, -koji glase na iznos do 60000 dinara a koji nisu oznaeni kao hitni, -se obavlja u NB-i, - i po posebnim pravilima NB-e za neto obraun, -se obavlja u odreenim klirinkim ciklusima, -izvrenje meubankarskih naloga u kliringu podrazumeva njihovo izvrenje do kraja obraunskog dana, -u tri klirinka ciklusa, -to je sporiji nain prenosa sredstava ali i znatno jeftiniji, -kod multilateralnog poravnanja u kojem svaka banka u sistemu neto obrauna prebija svoju ukupnu neto poziciju u odnosu na sve ostale banke,uesnice multilateralnog poravnanja, -tada se pojavljuje samo jedan unos poravnanja na raunu svake banke pojedinano, -npr,banka A je neto isplatilac za 400 (200+400+100-800-300), banka B je neto primalac za 400 ( 800+450-200-150-500), banka V je neto isplatilac za 1000 (300+150-600-450-400), banka G je neto primalac za 1000 (500+600-100), (vidi sliku 4.), -multilateralna poravnanja vrie NB-a, -preko svog Klirinkog centra,kao mesta za prijem i izvrenje eksternih naloga za plaanja, -taj Klirinki centar je namenjen za utvrivanje multilateralnih neto pozicija samo banaka koje budu u sistemu multilateralnog kliringa,

26 -Klirinki centar NB-e je odgovoran ne samo za obraun nego i za prenos informacija RTGS servisu NB-e o neto poziciji banaka,radi -unosa na raune za poravnanje banaka lanica sistema multilateralnog kliringa, -banka grupie naloge koje alje u kliring prema tome na koju se banku odnose, -tako grupisani nalozi izvravaju se u klirinkim ciklusima,a -neizvreni nalozi iz jednog ciklusa prenose se u drugi, -po zavrenom treem ciklusu negativna neto pozicija banke se pokriva sa iro rauna, -odnosno pozitivna neto pozicija banke knjii se na iro raun banke vidi sliku 5, **propisana tarifa NB-e za naloge poslate u kliring,znatno je nia,od tarife za naloge koji se izvravaju u RTGS-u, -nalozi dunika koji se nalaze u kliringu smatraju se izvrenim, kada se zavri klirinki ciklus u kojem su obraunati na teret banke dunika i u korist banke poverioca, -odobravanjem rauna banci poverioca u kliringu ili u RTGS u, za iznos iz konkretnog naloga, smatra se da je dunik izrio svoju obavezu, -posle toga nastaje obaveza da banka poverioca odmah,a najkasnije narednog dana,stavi sredstva na raspolaganje svom poveriocu,

27

*s obzirom da neto poravnanje iz aspekta likvidnosti ima prednost nad bruto poravnanjem,treba oekivati da e banke
ovaj obraun vie koristiti (vidi sliku 6.),

banka koja alje uplatu banka A banka A banka B banka V ukupna potraivanja banaka neto pozicija banke (potraivanja obaveze) saldo 150 150 -50

banka koj prima uplatu banka B 200 200 -50 banka V 250 250 +100

ukupne obaveze banaka 200 250 150 600

150

60

50

-sluaj obrauna putem bruto poravnanja izmeu banaka,kada ni jedna od tri banke nema dovoljno sredstava da pokrije potrebno plaanje, -zbog toga e RTGS servis NB-e odbiti sve njihove naloge za plaanje, -jer banka A ima saldo od 150, a treba da plati 200, -banka B ima saldo 60, a treba da plati 250, -banka V ima saldo 50, a treba da plati 150, -meutim,ako se ove tri banke sa istim nalozima za plaanje i istim saldom na raunima ukljue u multilateralni neto obraun i, -meusobno obave neto poravnanje,problem bi bio reen,

28

Nalozi za plaanja ?
*imaju propisane tri forme: nalog u pisanoj formi (jedinstveni instrumenti platnog prometa,propisani Odlukom o obliku,sadrini,i nainu korienja), elektronski nalog, usmeni nalog ( banka i klijent ga prethodno moraju predvideti ugovorom o otvaranju i voenju rauna), (preporuljivo da o usmenom nalogu banka ima odreeni dokaz u vidu snimljenog telefonskog razgovora ili napravljene pismene beleke,kako bi se izbegle mogue reklamacije), meubankarski transfer -izdaje se najmanje dva naloga za plaanje, -svakim nalogom za plaanje daju se instrukcije prijemnoj banci, -da transakciju planja izvri u skladu sa instrukcijama,u nalogu za plaanje izdavaoca,

interni transfer -izdaje se samo jedan nalog za plaanje,

**u transferu odobrenja,prijemna banka je duna da izvri nalog za plaanje,koji je izdao poiljalac,ako on ima pokrie na raunu,osim ako nije drugaije ugovoreno, **u transferu zaduenja,banka poverioca inicijalna banka,obavezna je da izvri nalog za planje,koji je izdao poverilac,samo ako joj podnese dokaz o ovlaenju,koje je dunik dao poveriocu i kojim ga je ovlastio da primi sredstva,

29

Izmirivanje obaveza klijenta dunika ?

-se obavlja tako to se koriste sva dinarska i devizna sredstva dunika na raunima kod banaka,odnosno iz svih njegovih sredstava,koje ima na raunima kod banaka, dinarska sredstva na svim raunima kod svih banaka, dinarska protivvrednost deviznih sredstava, sredstva po isteku ugovora o oroavanju sredstava kod banke,

Redosled izvravanja naloga za planje ?

*ako na raunu pravnog ili fizikog lica (preduzetnika) nema dovoljno sredstava za izvravanje svih naloga za plaanje,zakon propisuje sledei redosled: nalozi za prinudnu naplatu poreza,doprinosa,carina i drugih javnih prihoda,na osnovu izvrnih reenja nadlenih organa, nalozi po osnovu izvrnih sudskih reenja i drugih izvrnih poslova,zakonskih ovlaenja i nalozi za isplatu usluga platnog prometa,prema vremenu prijema, nalozi,koje izdaju poverioci,na osnovu dospelih hartija od vrednosti i drugih instrumenata obezbeenja plaanja (akreditivi,akceptirani instrumenti platnog prometa,ili ugovorna ovlaenja,koje je dunik dao poveriocu,..),prema vremenu prijema, nalozi, koje izdaju klijenti,vlasnici rauna,za plaanje roba,usluga,i drugih svojih obaveza,prema datumu dospea,odnosno prema vremenu prijema ako datum dospea nije naznaen, pogreno usmeravanje sredstava na raun klijenta,kome ova sredstva ne pripadaju,ima prioritet u odnosu na sve navedene prioritete,tj.tua sredstva na raunu,skidaju se sa tog rauna,pre bilo kog drugog plaanja,

30

Rauni kod banke ?

klijent moe podii sredstva sa rauna ili izvriti plaanje na osnovu naloga,i to u visini pokria na raunu, pravna i fizika lica koja obavljaju delatnost,duna su da dinare primljene u gotovom,po bilo kom osnovu,uplate kod banke istog dana,a najkasnije narednog radnog dana, banke su obavezne da potuju tajnost rauna svog klijenta i da informacije o raunu daju samo vlasniku rauna,osim ako je zakonom propisano drugaije,ili ukoliko sam vlasnik rauna ovlasti banku za davanje podataka, banka je duna da svom klijentu dostavi izvetaj o svim promenama na raunu od poslednjeg izvetaja,s konanim saldom,u roku koji je predvien ugovorom o otvaranju i voenju rauna,ali ne duem od roka koji odredi NB-a (za pravno lice ne moe biti dui od dva dana od dana izvrene promene,a za fiziko lice najmanje jednom meseno), klijenti banke, koji su elektronski povezani sa bankom ,moi e odmah da vide na ekranu svoj raun i da prispela sredstva koriste za druga plaanja (kada je u pitanju interbankarsko plaanje).Kada je u pitanju meubankarsko plaanje,izvetaj o promenama stanja na raunu,moi e da dobiju upitom u status rauna), klijenti koji nisu elektronski povezani,pisani izvetaj dobijaju sigurno narednog dana,

ELEKTRONSKI NAIN PLAANJA ? -sam pojam elektronskog naina plaanja kod velikog broj korisnika asocira na neto to *izmie kontroli* jer papirni dokument,na koji smo navikli,nije u prstima nalogodavca, -meutim,ukljuivanjem pravnih lica i preduzetnika u elektronski platni promet samo se kompletira celina informacionog sistema elektronskog platnog prometa:

31

NB

PB-1 - nije dozvoljena veza PB-2 (ima raun kod NB-e) (ima raun kod NB-e)

PB-3 (ima raun kod NB-e)

A B (ima raun kod (ima raun PB-1 PB-2) kod PB-1)

C (ima raun kod PB-2)

D E (ima raun kod (ima raun kod PB-2 i PB-3) PB-3)

F (mobilni ima raun kod PB-3)

-od A do F su korisnici eloktronskog plaanja (preduzetnici i pravna lica), -PB-1,PB-2 i PB-3 su poslovne banke, -NB-a u sistemu platnog prometa (nije prikazan poloaj republika,jer je cilj da se objasni komunikacija:korisnik poslovna banka, -sva plaanja sa rauna jedne banke na raun druge banke idu preko NB-e,kao poslednjeg nivoa u platnom prometu, elektronsko plaanje -ekvivalentna operacija pisanju papirnog dokumenta za plaanje je pisanje elektronskog dokumenta na raunaru, -potpisu papirnog dokumenta ekvivalent je elektronski potpis, -umesto da se dokument nosi u banku i eka u redovima,elektronski dokument se putem modemske telefonske veze ili internet mree moe dostaviti poslovnoj banci i da ta operacija traje krae od jednog minuta, -informacioni sistem banke e sada vrlo efikasno da izvri identifikaciju nalogodavca,

papirna dokumenta -kada nalogodavac daje papirni nalog filijali ili direktno poslovnoj banci,postoje sledee faze: nalogodavac pie dokumenat, dokumenat potpisuje ovlaeno lice koje ima deponovan potpis, dokumenat se nosi u banku, nadleno lice u banci prvo provodi identifikaciju nalogodavca

32 preko potpisa imena firme i potpisa ovlaenog lica, sledei nivo kontrole je ispravnost popunjenog dokumenta, zatim se kontrolie saldo na raunu nalogodavca u skladu sa ugovorom koji imaju korisnik i poslovna banka,kreditnim odnosima i sl., nalog prolaska svih kontrola daje se nalog na izvrenje,unosei ga u svoj informacioni sistem koji je povezan sa NB-om, -provera ispravnosti unetih podataka se takoe preputa informacionom sistemu banke, -kontrola salda na raunu nalogodavca je jednostavna softverska kontrola u informacionom sistemu banke, -na kraju dolazimo u fazu kada je poslovna banka prenosila podatke iz papirnog dokumenta u elektronski zapis svog informacionog sistema,a kod elektronskog plaanja banka ve ima dokument u elektronskom zapisu koji je proao sve kontrole i koji moe da ide na realizaciju, -svi papirni dokumenti su propisani aktima nadlenih institucija kao i elektronski dokumenti, -najkritinija taka u elektronskom platnom prometu je identifikacija korisnika putem elektronskog potpisa,kao ovlaenog lica za izdavanje naloga,i -onemoguavanje neovlaene izmene podataka u prenosu.U ovom sluaju postoji najvei rizik,ali poslovne banke nude takve softverske i hardverske ureaje za zatitu,da kad se ti ureaji koriste saglasno sa uslovima koje banka propisuje,svaki drugi rizik *provale* i izmene podataka u prenosu,preuzima poslovna banka,

-izvrenje naloga je transakcija koja se deava u pozadini odnosno to korisnik ne vidi,i, -u ovom sistemu platnog prometa postoje dva sluaja: kada je raun nalogodavca sa kojeg se plaa kod iste poslovne banke kao i raun primaoca sredstava (A-B, A-C,A-D,C-D itd), kada je raun nalogodavca sa kojeg se plaa i raun primaoca sredstava kod razliitih poslovnih banaka,kao to je sluaj:A-E,B-C,B-E,itd, -u prvom sluaju realizacijom naloga se ne menja novani potencijal poslovne banke,i banka ima pravo i obavezu da tu transakciju realizuje odmah a najkasnije u toku istog dana, -u drugom sluaju (B-E) banka pokree realizaciju naloga,korisnika B sa svog rauna na raun banke, kod koje primalac sredstava korisnik E ima raun,a realizacija se izvrava sa rauna PB-1 na rauna na raun PB-3 u NB-i.Ovaj nain se naziva eksterno plaanje i realizuje se preko klirinkog plaanja,ili preko sistema velikih plaanja.Za realizaciju naloga eksternim plaanjem potreban uslov je da korisnik B ima sredstva na raunu kod PB-1..Takoe mora da bude zadovoljen i

33 uslov da PB-1 ima sredstva na svom raunu kod NB-e.Ako PB-1 nema sredstva na raunu,nalog e biti vraen i ekae se da budu ispunjeni uslovi za realizaciju,bez obzira to korisnik B ima sredstva na raunu.Za sada nije dozvoljeno veza izmeu PB-1 i PB-2,radi mogunosti direktnog meusobnog plaanja.Sva plaanja izmeu banaka moraju da idu preko NB-e,sistemima eksternih plaanja,

34

Instrumenti platnog prometa ?

instrumenti za gotovinsko plaanje -nalog za uplatu, -nalog za isplatu, instrumenti za bezgotovinsko plaanje -nalog za prenos, -nalog za naplatu,

Nalog za uplatu ?
-gotovinski instrument platnog prometa koji se koristi za, -uplatu gotovog novca, -kada klijent vri uplatu na svoj tekui raun (dnevni pazar i sl,), -kao i u sluaju kada graani plaaju obaveze u gotovom novcu i vre druge uplate u korist rauna klijenta,koji se vodi kod banke, -moe se koristiti i u sluaju kada klijent vri uplatu dnevnog pazara kod druge banke ili pote,u mestu u kojem se nalazi organizacioni deo banke,odnosno banka,kod koje ima otvoren tekui raun, -sastoji se iz dva primerka: prvi primerak ,koji je banka overila, vraa uplatiocu, a drugi primerak banka zadrava kao dokument na osnovu kojeg je primila uplatu, -na njemu se nalaze sledei podaci: uplatilac, raun primaoca, primalac, iznos, oznaka valute, svrha uplate, model i poziv na broj (odobrenja), ifra plananja popunjava banka, poziv na broj odobrenja, mesto i datum prijema, datum valute popunjava banka*, peat i potpis uplatioca, *i podatke kojima se overava uplata na dan izvrenja naloga,

35

Nalog za isplatu ?
-je gotovinski instrument platnog prometa kojim klijent podie sa svog rauna sredstva u gotovom novcu, -ili kojim na teret svog rauna kod banke,nalae isplatu u gotovom novcu primaocu, -koji nema tekui raun u banci, -sastoji se iz dva primerka; prvi primerak se vraa isplatiocu ili primaocu sredstava, a drugi primerak zadrava banka, -nalog za isplatu se moe izvriti,ukolko lice koje prima isplatu,potpie nalog,i stavi broj line karte i mesto izdavanja, -zamenie po svojoj prirodi ek,koji je do sada sluio kao gotovinski instrument platnog prometa (ek nije vie instrument platnog prometa,ve instrument planja na osnovu kojeg se ispostavljaju instrumenti platnog prometa), -elementi naloga za isplatu su: naziv isplatioca, broj rauna isplatioca, naziv primaoca, iznos ( ispred iznosa stavljaju se dve paralelne crte,a numeriki podatak iznosa ispisuje se sa parama u dve decimale,i to tako to se celi iznosi odvajaju zarezom), oznaka valute, ifra planja, svrha isplate, poziv na broj zaduenja, mesto i datum prijema, potpis primaoca,broj line karte i mesto izdavanja, datum valute, peat i potpis isplatioca (overa),

Nalog za prenos ?

36

-predstavlja instrument bezgotovinskog platnog prometa, -ovaj instrument se koristi kada dunik nalae banci,kod koje ima raun, -da na teret tog rauna prenese sredstva,u korist rauna poverioca, koji se vodi u istoj ili drugoj banci, -nalog za prenos e se koristiti i u sluaju kompenzacije,odnosno obrauna kod kog se vri zaduenje i odobrenje rauna istog klijenta,za odreeni iznos, -sastoji se od jednog primerka koji zadrava banka, -elementi naloga za prenos su: oznaka naina izvrenja naloga hitno: naziv poverioca primaoca, broj rauna dunika nalogodavca, iznos, naziv dunika nalogodavca, broj rauna poverioca primaoca, oznaka valute, ifra planja, svrha plaanja, poziv na broj zaduenja, broj modela poziva na broj zaduenja, broj modela poziva na broj odobrenja, poziv na broj odobrenja, datum valute, mesto i datum prijema, peat i potpis dunika nalogodavca (overa), -na zahtev dunika,banka je duna da duniku da potvrdu o primljenom nalogu za prenos,kao i -potvrdu o izvrenom plaanju, -obrazac potvrde nije propisan (- na osnovu nje se ostvaruju odreena prava),

Nalog za naplatu ?

37 je bezgotovinski instrument platnog prometa, koji izdaje poverilac,i kojim inicira zaduivanje rauna dunika i odobravanje sredstava svom raunu, nalog za naplatu se uvek izdaje uz ovlaenje,koje je dunik dao poveriocu,ovlaujui ga da raspolae sredstvima sa njegovog rauna:

menica, ek, garancija, otvoreni akreditiv, ugovorno ovlaenje,ili, jednostrano pismeno ovlaenje,

- sastoji se od dva primerka:

prvi se vraa poveriocu,kao dokaz da je banka primila nalog za naplatu, a drugi ostaje banci, -na nalogu za naplatu popunjavaju se sledei elementi: naziv dunika, broj rauna dunika, naziv poverioca nalogodavca, oznaku valute, broj rauna poverioca nalogodavca, ifra plaanja, iznos, svrha plaanja, poziv na broj zaduenja, broj modela poziva na broj zaduenja, poziv na broj odobrenja, datum valute, mesto i datum prijema, peat i potpis poverioca nalogodavca (overa),

Instrumenti obezbeenja plaanja ?

38

-ovi instrumenti se upotrebljavaju u sluajevima kada je potrebno izmiriti obavezu u ugovorenom roku,odnosno, -obezbeenje plaanja nije obavezno za uesnike u platnom prometu, -ako poverilac i dunik ugovorom (Zakon o obligacionim odnosima) predvide obezbeenje plaanja: menice,ek,akreditiv akceptni nalog cirkularno kreditno pismo i kreditna kartica

ek ?
pojam eka vrste eka -je hartija od vrednosti po -prema subjektu naredbi, (korisniku) eka : -izdavalac eka ek na ime ( ek se (trasnat),nalae trasatu moe isplatiti licu (banci,kod koje trasant ima koje je navedeno na deponovana sredstva), eku kao korisnik -da korisniku eka eka), (remitentu),isplati odreenu ek po naredbi (moe sumu novca na teret se isplatiti licu ije njegovog pokria, je ime navedeno na eku,ili po naredbi -izdavanje ekova bez tog lica nekom pokria je zakonski drugom licu), kanjivo, **ekovi koji glase na ime ili po naredbi menjaju vlasnika indosamentom, ek na donosioca ( na kome nije naveden korisnik eka,pa se isplauje donosiocu eka), rekta ek ( vrsta eka na kome je izriito naglaeno da se ne moe prenosti po naredbi prenosi se obinim ustupanjem cesijom), ekovni postupak -izdavanje eka je prva ekovna radnja, -podnoenje eka na isplatu,u zakonom odrenom roku (s nalogom za isplatu ili nalogom za naplatu), -opoziv eka ( je radnja kojom trasant zabranjuje trasatu,isplatu iz njegovog pokria), -protest ( u sluaju da trasat odbije da isplati ek,korisnik eka podie protest), -indosiranje eka ( radnja kojom se prenose prava iz eka indosso = poleina.Pravo prenosa ima lice,ije je ime napisano na prednjoj strani eka,iza rei po naredbi,a koje se smatra vlasnikom eka.Na poleini se pie ime lica na koje se vri prenos),

-u naem unutranjem platnom prometu najvie

39 se upotrebljavaju: gotovinski ek ( za isplatu gotovine sa rauna), barirani ek ( precrtani se koristi za bezgotovinsko plaanje), obraunski ek ( je precrtan dvema paralelnim linijama,sa naznakom da je namenjen samo za obraun obezbeenje plaanja), ekovi po tekuim raunima graana ( ovi ekovi omoguavaju takoe i kreditiranje korisnika tekuuh rauna.Omoguavaju iroko ukljuivanje stanovnitva u organizovani platni promet.),

Menica ?

40 -u prometu hartija od vrednosti,menica se upotrebljava kao: sredstvo plaanja, kreditno sredstvo,i instrument obezbeenja plaanja, -menica je hartija od vrednosti po naredbi,kojom jedno lice (trasant,lice A izdavalac menice),daje nalog drugom licu (trasatu,lice C prihvatanje menine obaveze naziva se akcept menice,i tada trasat postaje glavni menini dunik) da treem licu (remitentu,lice B) isplati odreenu sumu novca, -takva menica naziva se trasirana ili vuena menica, -plaanje umesto novcem,je obavljeno obeanjem plaanja (odnosno kreditom kreditna funkcija), -ukoliko se pak,izdavalac (dunik ) sam obavee da e isplatiti odreenu sumu novca,tada se radi o sopstvenoj menici, -nije potreban akcept menice, -vlasnik menice B,moe da: eka dan dospea menice, prenese menicu na drugo lice (poverioca) i na taj nain izmiri obavezu (sredstvo plaanja), ponudi menicu banci za otkup (eskont) i na taj nain doe do novca pre roka dospea, -posebna vrsta menice je rekta menica (koja glasi na ime i ona se,kao i rekta ek,ne moe prenosti indosamntom,ve samo ustupanjem), -menica koja ne sadri sve bitne elemente naziva se blanko menica (bianco belo,nepopunjeno), -to je menica sa potpisom izdavaoca ili akcepta u koju dunik naknadno upisuje bitne elemente,i to najee novanu sumu i rok dospea.Ova vrsta menice se najee koristi za obezbeenje kredita, -vidi ematski prikaz:

Elementi menice ?

41

oznaka da je to menica -napisana na jeziku na kome je napisana i isprava,

bezuslovni nalog za naplatu -odreene sume novca, -menina sume se najee pie slovima i brojevima, -ako su ti iznosi razliiti u obzir se uzima manji iznos (suma novca),

potpis izdavaoca - trasanta, - svojim potpisom trasant preuzima meninu obavezu,

vreme dospelosti menice -po vienju ( menica dospeva im se podnese na naplatu a najkasnije do jedne godine), -na odreeno vreme po vienju ( npr,tri meseca po vienju platite ....), -na odreeno vreme od dana izdavanja (npr,platite tri meseca od izdavanja ....), -na odreeni dan,

ime lica koje treba da plati -trasata, -ovaj elemenat se nalazi samo kod trasirane menice, -jer sopstvena menica nema trasata, -moe se trasirati na pravno ili fiziko lice, -trasat postaje menini dunik,kada akceptira,odnosno, potpie menicu, mesto plaanja -ako nije posebno naznaeno, -onda se smatra mesto oznaeno uz ime trasata,

ima korisnika menice -remitenta, -moe biti pravno ili fiziko lice,

mesto i datum izdavanja menice

Prenos meninih prava ?

42

-indosiranje menice je postupak prenoenja meninih prava na drugo lice, -postupak indosiranja obavlja se na poleini menice ( ili na alonu = produetak menice), -indosament je bezuslovna pismena izjava indosanta,odnosno lica koje menicu prenosi (indosira),koja se pie na poleini menice, ili na alonu menice, -postoje sledee vrste indosamenta: puni indosament -mora da sadri izjavu o prenosu ( naziv,sedite i broj rauna indosatora;naziv i sedite indosanta;datum i mesto prenosa;broj rauna indosanta), -oznaenje lica na koje se menica prenosi indosatora, -i potpis inodosanta, blanko indosament -kod kojeg nije oznaeno ima lica na koje se menica prenosi, -nego se samo indosant potpisuje na poleini menice, -bra i laka cirkulacija menice, rekta indosament - je indosament pomou kojeg se zabranjuje dalje indosiranje menice, -stavljanjem odredbe indosament na donosioca -umesto imena lica na koje se vri prenos, -upisuje se odredba

*na donosioca*,

*ne po naredbi*,

Akceptiranje menice ?
-znai prihvatanje nekog lica (najee trasata) da izvri isplatu menine sume: puni akcept -znai prihvatanje naloga za isplatu menine sume u celini, -akceptira je odredbom *prihvatam* i stavljanjem svog potpisa, delimini akcept -prihvata se obaveza koja je manja od sume na koju menica glasi, -kada trasantovo pokrie kod trasata nije dovoljno,za isplatu naznaene sume na koju menica glasi, -na taj nain se spreava mogunost izdavanja menice bez pokria, blanko akcept -trasat (akceptant) samo potpie menicu,

Aval menice ?

43 -je menino jemstvo,

-avaliranjem menice,avalist (najee banka ili drugo pravno lice),daje izjavu kojom jemi (garantuje) da e menini dunik ispuniti svoju obavezu,
-aval se daje na menici i izraava odredbom *per aval*,*kao jemac*,ili drugim izrazom istog znaenja, -menica sa avalom obezbeuje isplatu menine sume,

Postupak plaanja menine obaveze ?

-odvija se u vreme dospea menice za isplatu.Obavezu isplate menine sume ima menini dunik ( akceptant ili izdavalac sopstvene menice), -u sluaju hitne potrebe menica se moe pretvoriti u novac i pre roka dospea.Taj postupak se naziva eskont menice, -eskontom menice bave se banke,koje na taj nain otkupljuju menice pre njihovog dospea,a imaoci menice dolaze do neophodnih novanih sredstava, -menina suma,koju vlasnik menice dobija za eskontovanu menicu,umanjuje se za iznos kamate od dana prodaje do dana dospea menice, -za naplatu dospele menice preko rauna dunika upotrebljava se nalog za naplatu, -dospele novane obaveze,osim prenosom ekova i menica kao hartija od vrednosti,mogu se izmiriti i prenosom: deonica (hartija od vrednosti koja predstavlja odreeni deo kapitala akcionarskog drutva i daje imaocu pravo upravljanja drutvom i na deo njegove ostvarene dobiti u vidu dividende), obveznica ( kao hartije od vrednosti omoguuju emitentima (drava,korporacije,banke,..) da uz plaanje odreene kamate,pribave veliki iznos novca od hiljadu individualnih investitora.Kao takve one predstavljaju blagajnikih zapisa (su kratkorone hartije od vrednosti koje glase na okrugli iznos,na ime ili donosioca,i nose kamatu prema roku dospea koji ne moe biti dui od godinu dana.Slini su kratkoronim obveznicama.Izdaje ih NB,banke i druge finansijske organizacije.Namenjeni su za kratkorone plasmane privremeno slobodnih novanih sredstava pravnih lica i graana,s mogunou da se naplate pre roka dospea (eskontovanje).To su instrumenti sa nultom kamatnom stopom,tj.oni se kupuju po diskontnim cenama,tako da se kamatna stopa pojavljuje u vidu diskontne stope,i u momentu dospelosti i naplate,se otkupljuju po nominalnoj vrednosti), certifikata, komercijalnih zapisa ( kratkorone hartije od vrednosti,koje glase na ime ili donosioca,sa rokom dospea za naplatu do godinu dana.Oni se izdaju radi pribavljanja kratkoronih novanih sredstava potrebnih za premoavanje finansijskog jaza izmeu neravnomernog priliva i odliva finansijskih sredstava,kod pravnih lica iji je ciklus privreivanja pod uticajem sezonskih oscilacija (poljoprivreda,graevinarstvo,turizam,trgovina,....).Njima se mogu

dugorone obaveze),

44 prikupljati novana sredstva za potrebe prodaje na kredit trajnih potronih dobara (rok dospea je najee do 90 dana),

45

Akreditiv ?
-akreditiv je nalog,kojim nosilac platnog prometa,na zahtev uesnika i na teret njegovog rauna,stavlja na raspolaganje odreeni iznos novanih sredstava,odreenom korisniku (pravnom ili fizikom licu), -on titi interese svih uesnika u plaanju,

Vrste akreditiva ?
lini ili obini akreditiv (bezuslovni) -isplata nije uslovljena ispunjavanjem odreenih uslova, -dovoljno je da se korisnik linog akreditiva identifikuje (podnese na uvid linu kartu), -da bi mogao da raspolae novanim sredstvima sa akreditiva, dokumentovani ili robni akreditiv (uslovni) -isplata na osnovu dokumentovanog ili robnog akreditiva moe se ostvariti tek kada korisnik podnese banci,kao nosiocu platnog prometa,odgovarajuu dokumentaciju, -kao to su:faktura,tovarni list,i sl,.., trajni ili obini (fiksni) -opozivi akreditiv -trajni ili nalogodavac permanentni moe,bez obzira na akreditiv obino se odreeni rok, upotrebljava za -opozvati i bez plaanje izmeu saglasnosti korisnika poslovnih partnera akreditiva, koji imaju stalne trgovinske odnose, -neopozivi akreditiv vezane za isporuke ne moe se opozvati odreene robe, sve dok mu ne -npr,trajni akreditiv istekne rok vaenja, otvara odreeno -ne postoji rizik za preduzee,za potrebe naplatu potraivanja, svog trgovinskog predstavnitva, koje nema sopstveni poslovni raun, -obnavlja se stalno (dnevno,nedeljno ili meseno), -sve do isteka roka trajanja akreditiva, opozivi ili neopozivi -obini odnosno fiksni akreditiv otvara se za odreenu (fiksnu ) novanu sumu,koja se moe koristiti za

46 jednokratne ili delimine isplate, -posle isplate celokupne novane sume ili isteka roka vaenja,akreditiv se gasi,

Akreditiv sadri ?
-etiri primerka, -otvaranje akreditiva je u stvari,izdvajanje sredstava sa poslovnog rauna nalogodavca na poseban raun akreditiv: akreditiv izvetaj o otvaranju akreditiva -dostavlja se uesniku nalogodavcu, izvetaj nosiocu platnog prometa korisnika akreditiva -ostaje kod nosioca platnog prometa korisnika akreditiva, izvetaj korisniku akreditiva -dostavlja se korisniku akreditiva,

-ostaje kod nosioca platnog prometa nalogodavca, -i slui kao dokument na osnovu kojeg je otvoren akreditiv,

Vaenje akreditiva istie,odnosno akreditiv se gasi ?

kada je u potpunosti isplaen, kada mu je istekao rok vaenja, kada njegov korisnik u pismenoj formi izjavi da ga nee koristiti, kada nastupe uslovi za njegovo prevremeno gaenje,

Cirkularno kreditno pismo (ckp-o) ?

-pripada grupi posebnih (specijalnih) instrumenata platnog prometa, -Ovaj instrument izdaju banke i druge finansijske institucije,kao nosioci platnog prometa,

47 -za potrebe svojih komitenata (pravna i fizika lica), -na osnovu prethodno poloenog pokria (uplatom gotovine na raun = fiziko lice,prenos novanih sredstava na poseban raun - *cirkularna kreditna pisma* = pravno lice), -korisnici ovog instrumenta mogu da podiu gotovinu ili da obavljaju bezgotovinska plaanja (u jednoj ili vie banaka) u odreenom roku i do odreene novane sume na koju pismo glasi, -ako se koristi samo za bezgotovinska plaanja,nosi oznaku *vredi samo za virmanska plaanja*, -ova oznaka stavlja se iznad naziva *cirkularno kreditno pismo*, -i ovako oznaeno pismo ne moe se koristiti za gotovinske isplate, -ako je pak,izdato za gotovinska plaanja,moe se upotrebljavati i za bezgotovinska plaanja, -najee ga koriste preduzea za podmirivanje potreba svojih radnika na slubenim putovanjima, -bez rizika noenja gotovine, -ovaj instrument koristi samo lice koje je za to ovlaeno u pismu, -korisnik ga moe naplatiti u svim mestima,u kojima postoje filijale banke,koja ga je izdala,i -to samo u iznosu koji je trenutno potreban, -banka,koja vri isplatu po cirkularnom kreditnom pismu, evidentira isplaen iznos na poleini pisma, -za realizaciju plaanja na osnovu ckp-a koriste se odgovarajui instrumenti platnog prometa, - ukoliko i posle isteka vaenja ckp-a,nije isplaen ceo novani iznos,banka vraa neisplaen novani iznos na raun korisnika pisma,ili mu vraa novac,ako je pokrie na taj nain obezbeeno,

Kreditna kartica (kk-a) ?

-u zemljama razvijene trine privrede kk-a se iroko koristi,kao sredstvo plaanja, -izdaju je banke,trgovinska,ugostiteljska i turistika preduzea ,(=kreditna preduzea ostvaruju znatnu zaradu po osnovu kamate i lanarine od vlasnika kreditne kartice,i proviziju u % od vrednosti isplaenih faktura prodavcima za prodatu robu i usluge), -plaanje kk-ma moe se vriti svima onima (rauni hotela,restorana,robnih kua i sl., omoguuje prodavcu roba i usluga povea promet), -koji su sa izdavaem kk-a (tj.kreditorima) stupili u ugovornu obavezu,da e pri njihovom prezentiranju, -davati imaocu ( u mogunosti je da na jednostavan nain i uz povoljne uslove koristi kk-u kao poseban vid potroakog kredita) robu ili usluge, -imalac kk-e je duan da potpie fakturu (raun),koju prodavac roba ili davalac usluge dostavlja, -kreditnom preduzeu (izdavaocu kk-e),od koga vri naplatu u ugovorenom roku, -na osnovu fakture,vri se obraun izmeu vlasnika kk-e i kreditnog preduzea, -u granicama prethodno odobrenog kredita i ugovorenih otplatnih rata,roka kamate,pokria i ostalih uslova korienja kk-e,

Akceptni nalog ?
-se upotrebljava kao instrument obezbeenja plaanja, kod plaanja obaveza u roku dospea,saglasno ugovorenim ovlaenjima poverioca,

48

-ovaj nalog izdaje dunik,i upisuje,pored ostalih elemenata,datum i mesto izdavanja naloga, i datum njegovog dospea, -primljeni akceptni nalog poverilac potpisuje,overava i podnosi na naplatu,nosiocu platnog prometa,kod koga se vodi raun dunika,najdocnije na dan dospea, -izdaje se u jednom primerku i ostaje kod nosioca platnog prometa,kao dokument o zaduenju rauna dunika,

Zbirni nalog za prenos ?

49 -se upotrebljava kada uesnik nalogodavac (dunik) nalae nosiocu platnog prometa, -da na teret njegovog rauna izvri prenos sredstava na raune drugih uesnika, -slui za izmirenje obaveza prema veem broju esnika (poverilaca),

Interni nalozi ?
-ovi nalozi imaju interni karakter,to znai da ih, -ispostavljaju nosioci platnog prometa,a ne uesnici,

50 zbirni izvetaj o odobrenju - zaduenju -ispostavlja nosilac platnog prometa, -po izvrenim nalozima za planje uesnika, -ovaj nalog sadri podatke svih pojedinano izvrenih naloga odobrenja i zaduenja po raunu uesnika, -nosilac ga izdaje u jednom primerku i dostavlja ga uesniku uz dnevni izvetaj o stanju sredstava na raunu uesnika, interni nalog za prenos -upotrebljava se kada nosilac platnog prometa zaduuje raun uesnika, -na osnovu sudskih i drugih izvrnih naloga, -takoe se upotrebljava za ispravke greaka,... -popunjava se u dva primerka: interni nalog za prenos i izvetaj o odobrenju,

-isti su kao nalog za prenos,samo je boja internog naloga uta,

Ostali instrumenti platnog prometa ?

prijava uplata -upotrebljava se za obraun uplaene gotovine, prijava isplata -upotrebljava se za obraun isplaene gotovine,

51 -koju nosioci prime od uesnika, -po osnovu izvrenih uplata, -sastoji se iz dva primerka : prijave uplata (dostavlja se uesniku,iji je raun odobren,zajedno sa pojedinanim uplatnim dokumentima) i, izvetaja za arhivu (ostaje kod nosioca platnog prometa,kao dokument o odobrenju uplaenog iznosa naznaenom raunu), -koju je nosilac isplatio uesnicima, -sastoji se iz dva primerka: prijava isplata (nosilac platnog prometa,koji je izvrio isplatu,zajedno sa pojedinanim isplatnim dokumentima,po kojima je isplata izvrena,dostavlja uesniku,iji je raun zaduen), izvetaj za arhivu ( ostaje kod nosioca platnog prometa,kao dokument o zaduenju isplaenog iznosa naznaenom raunu),

Nalog za prenos sa rauna- akreditiva ?

-je instrument plaanja,na osnovu akreditiva, otvorenog u korist nalogodavca, -upotrebljava se u sluaju kad korisnik akreditiva ima otvoren akreditiv kod nosioca, -i kada vri plaanje na teret otvorenog akreditiva u korist rauna drugog uesnika, -sastoji se od dva primerka:

52

naloga za prenos sa rauna akreditiva ( ostaje kod nosioca,kao dokument o zaduenju rauna dunika i odobrenju rauna poverioca), izvetaja o prenosu ( zadrava uesnik korisnik akreditiva za svoje potrebe),

Uputnica za gotovinsku isplatu ?

- upotrebljava se kada uesnik na teret svog rauna, - vri isplatu drugom uesniku ili licu koje nema raun kod nosioca,

53 -isplata putem uputnice moe se vriti na blagajnama pota,ili -kod drugog nosioca platnog prometa, -sastoji se iz tri primerka: uputnica za gotovinsku isplatu ( vraa se nalogodavcu;primalac isplatu potvruje svojim potpisom), izvetaj za arhivu (ostaje kod nosioca), izvetaj primaocu ( uruuje se odreenom licu prilikom isplate),

Opte karakteristike meunarodnog platnog prometa ?

Pod meunarodnim platnim prometom se podrazumevaju sva plaanja,po bilo kom osnovu,u stranoj valuti,izmeu uesnika (nalogodavaca i korisnika) iz razliitih zemalja,

54 nosioci meunarodnog platnog prometa: centralna banka i banke ovlaene za poslove sa inostranstvom, uesnici u meunarodnom platnom prometu: -pravna i -fizika lica,

U meunarodnom platnom prometu uestvuju po pravilu etiri subjekta: nalogodavac, banka nalogodavca, korisnik, banka korisnika,

Dva osnovna poslovna rauna kod banke su ?

iro raun -na njemu se vode samo potraivanja poverilaca prema banci,tj. -iro raun komitenta ,kod banke, moe imati samo potrani saldo, -u bilansu stanja banke on se prikazuje kao pasivni raun, -u bilansu stanja komitenta se prikazuje kao aktivan raun s obzirom na to da ima dugovni saldo, -tj.izraava potraivanja komitenata (kao vlasnika), -od banke (kao dunika),po -osnovu deponovanih sredstava na iro raunu, tekui raun (conto corrente) -dok se na tekuem raunu vode i njegova dugovanja, -tekui raun komitenta kod banke ima,po pravilu,potrani saldo,kao pasivni raun ( prikazuje se u bilansu stanja banke kao pasivni raun),i -moe imati i dugovni saldo,kao aktivni raun ( u bilansu stanja banke prikazuje se kao aktivni raun), -suprotna su prikazivanja tekueg rauna,komitenta banke,kao vlasnika datog rauna,u njegovom bilansu stanja, prost tekui raun -kada samo jedna strana preko njega vri uplate i isplate,i -primenjuje se obino samo izmeu banke i njenog komitenta, reciproan -kada obe strane preko njega vre uplate i isplate,i -primenjuje se izmeu dve banke,

Odnosi izmeu domae i inostrane banke ?

poslovni odnosi: -zasnivaju se na sporazumu izmeu domae kontokorentni odnosi: -se baziraju na meusobno otvorenim

55 i inostrane banke (sa dobrim poslovnim ugledom) , -o obavljanju odreenih bankarskih (platnih) poslova, (recipronim) tekuim raunima u stranoj valuti: nostro tekui rauni -je na tekui raun otvoren kod inostrane banke, -raun aktive bilansa stanja (nae) banke, loro tekui rauni -je njihov tekui raun otvoren kod neke nae ovlaene banke za poslove sa inostranstvom, -raun je pasive bilansa stanja ( nae) banke,

*vlastiti devizni raun banke (u zemlji) je raun aktive bilansa stanja (sa dugovnim saldom), **klirinki rauni su aktivno pasivni rauni bilansa stanja banke, ***devizni raun komitenta, otvoren kod banke, je raun pasive bilansa stanja banke,

conto = raun

corrente = tekui

Za potrebe obavljanja poslova sa inostranstvom pravna lica otvaraju ?

-devizni raun (raun pasive bilansa stanja banke),kod banke ovlaene za poslove sa inostranstvom, -ovaj raun takoe otvaraju i fizika lica,pored rauna *tedni ulozi u stranoj valuti*,

Pod bilansom plaanja se podrazumeva ?

skup svih priliva i odliva inostranih platnih sredstava (deviza i valuta), po robnom i nerobnom osnovu ( uvoz i izvoz roba,prihodi i rashodi od turizma,transporta,zajmovi itd), u toku jedne godine,

Od stanja platnog bilansa u velikoj meri zavisi kakav e biti ?

devizni reim u datoj zemlji, on je liberalniji ako je platni bilans uravnoteen ili aktivan,a rigorozniji je ukoliko je on pasivan,

56

Razlikujemo dve vrste stranog novca ?

devize -pod devizama se podrazumevaju sva kratkorona potraivanja (do tri meseca), -prema inostranstvu, -u stranoj valuti, -mogu biti u obliku svih vrsta plaanja u inostranstvu,tj. - na tekuim raunima u ino bankama,u inostranim sredstvima plaanja ( ekovi,menice,akreditivi,...), -devize se stiu po osnovu: izvoza roba i usluga, unoenjem stranog kapitala, i zajmova (poklona), -u irem smislu rei,u devize se ukljuuju i efektivne valute ( gotov novac) pa i zlato, valute I. -pod valutom se podrazumeva efektivni strani novac, -koji je u datoj stranoj zemlji zakonsko sredstvo plaanja, -pod pojmom valute se ne podrazumevaju novani surogati u stranoj valuti konkretne zemlje ( ek,menica,akreditivi,....), deviza je iralni

a valuta je efektivni strani novac

II. -pojam valute oznaava i monetrani sistem jedne zemlje koji odreuje drava, -kojim se utvruje osnovna novana jedinica u toj zemlji ( njeno ime,oblik i apoenski sastav),i -koja je zakonsko sredstvo plaanja u unutranjem platnom prometu, III. -pojam valute oznaava i datum odobrenja ili zaduenja na raunu, -tj.dan kada poinje da tee ili se zavrava ukamaenje,

*valute i devize se u knjigovodstvu evidentiraju po zvaninom (prosenom,srednjem) kursu,

Devize mogu biti ?

konvertibilne i nekonvertibilne -konvertibilne devize su one koje se mogu vrste i meke -vrste devize su sa stabilnom klirinke i neklirinke -klirinke devize su one koje nastaju promtne i terminske -promtne devize su one sa kojima se

57 bez ikakavih ogranienja i formalnosti pretvoriti u zlato ili ma koju drugu devizu (USD,EURO,)...., -nekonvertibilne devize su one koje se uopte ne mogu,ili je ta mogunost ograniena,pretvoriti u zlato ili ma koju drugu devizu ( engleska,funta,...), meunarodnom vrednou (kursom) i mogunou slobodne konverzije, -meke devize su devize sa kolebljivim kursom i ogranienom mogunou raspolaganja, putem klirnga, -neklirinke devize su one koje nastaju putem slobodnog deviznog plaanja, moe raspolagati odmah po sticanju, -terminske devize su one sa kojima se moe raspolagati tek po isteku izvesnog roka (termina),

Devizni kurs ?
-cena odreene jedinice strane valute,izraena u domaoj valuti, -formira se na deviznom tritu (organizovani oblik trgovine sa devizama,na kome se u zavisnosti od kretanja odnosa izmeu ponude i tranje formira devizni kurs),

Otkup ekova u stranoj valuti ?

Banke pored valuta otkupljuju (kupuju) i ekove izdate (vuene) na druge,pre svega,poznate banke.ekovi u stranoj valuti izdatih od strane nepoznatih banaka se preuzimaju samo na naplatu i isplauju se tek po naplati od trasata. -Na raunu *poslati ekovi u stranoj valuti na naplatu*se knjii pozitivna i negativna kursna razlika usled promene kursa,samo dok se ne primi izvetaj o izvrenoj naplati i odobrenju tekuem raunu u inostranstvu, -banka po osnovu otkupa ekova u stranoj valuti,kao i valuta,ostvaruje dobitak po osnovu pozitivne kursne razlike i provizije, -a gubitak po osnovu negativne kursne razlike.

Sistemi meunarodnih plaanja ?

slobodna devizna (konvertibilna) plaanja -se uglavnom ugovaraju sa

klirinki nain plaanja -je karakteristino da se

kompenzacija -kliring je jedna vrsta

58 zemljama sa konvertibilnim devizama, -plaanja se u nekim sluajevima mogu vriti,na primer u dolarima,i izmeu zemalja ije domae devize nisu konvertibilne, -devize steene u jednoj zemlji ne moraju se u istoj zemlji upotrebiti za kupovinu roba ili usluga,ve se slobodno mogu koristiti i za plaanja u nekoj treoj zemlji, -to omoguava da se roba kupi tamo gde je najkvalitenija i najjeftinija, -nai inostrani dunici (kupci robe i ostali nalogodavci) uplauju kod naih inostranih korespondenata na naem tekuem raunu odreene iznose u slobodnim devizama u korist domaih pravnih ili fizikih lica, -po prijemu izvetaja o izvrenoj uplati nae banke odobravaju datim korisnicima protivvrednost u dinarima,i obrnuto, -za nau zemlju ovde se radi o prilivu slobodnih deviznih sredstava,

plaanja izmeu dveju ili vie zemalja potpisnika klirinkog platnog sporazuma,
-obavljaju u nacionalnoj valuti,bez upotrebe deviza,na bazi -prebijanja meusobnih potraivanja,po mogustvu bez ostatka (salda), -plaanje putem kliringa, -bazira na klirinkom sporazumu,kojim se utvruje, -koja e se plaanja regulisati kliringom, -po kom e se kursu vriti meusobni obraun, -u kojoj e se valuti voditi rauni,i -na koji e se nain odravati ravnotea i likvidirati salda,

kompenzacije celokupnog uvoza sa celokupnim izvozom, -izmeu dveju ili vie zemalja, -potpisnica klirinkog sporazuma,

-kompenzacija se sastoji u direktnoj razmeni (trampi) vrednosti uvoza sa vrednou izvoza, -ali izmeu dva preduzea,
-kod kompenzacije se izvoz neposredno naplauje uvozom, -na bazi slobodne pogodbe izmeu interesenata, -uz prethodno dobijenu dozvolu od nadlenih dravnih organa, -zainteresovana preduzea angauju kao posrednika neku poznatu banku koja izvrava naplatu i isplatu, -knjienja su u svemu ista kao i kod slobodnog deviznog i klirinkog naina plaanja,

Instrumenti meunaraodnog platnog prometa ?

dokumentarni akreditivi, dokumentarna naplata (inkaso poslovi),

59 doznaka, ekovi, kreditna karta, kreditno pismo, menica, bankarska garancija,

Akreditiv ?
-u meunarodnoj trgovini,uvoznici i izvoznici se daleko manje poznaju u pogledu finansijskog boniteta i poslovnog poverenja.Da bi se zatitili od eventualnog neblagovremenog izmirenja preuzetih obaveza,oni prilikom sklapanja kupoprodajnog ugovora ugovaraju preteno plaanje (dokumentarnim) akreditivom, -pod akreditivom se podrazumeva nalog banci dat od strane nalogodavca (uvoznika kupca) da neposredno ili posredstvom svoje korespondentske banke doznai odreenom korisniku (izvozniku prodavcu) odreeni novani (akreditivni) iznos,po ispunjenju odreenih uslova korienja akreditiva (podnoenje robnih i ostalih dokumenata), -prodavac je siguran da e,ako ispuni ugovorom predviene uslove,naplatiti isporuenu robu i sve u vezi s tim nastale trokove, -kupac je siguran da e plaenu robu primiti ukoliko ispuni ugovorom predviene uslove,

-poslove oko otvaranja dokumentarnog akreditiva banka obavlja uz naplatu provizije ( trokovi + profit) ,po pravilu od uvoznika.

Dokumentarana naplata ?
-sutina dokumentarne naplate (inkaso poslovi) kao instrumenta meunarodnog platnog prometa,je u tome to prodavac ( izvoznik) predaje odreenoj banci dokumenta,radi naplate preko svoje korespondentske banke,u inostranstvu od dunika (uvoznika kupca), -za banku dokumentarna naplata je neutralni posao.Ona se ne izlae nikakvom riziku,sem ako odstupi od instrukcija dobijenih od izvoznika, -za izvoznika je sigurnije slanje dokumenata na naplatu od uvoznika preko banke nego direktno na njegovu adresu, -po osnovu obavljenih inkaso poslova banka naplauje proviziju i druge bankarske nadoknade od izvoznika, -kao prodajnu cenu inkaso usluga,iz koje se pokrivaju odgovarajui trokovi i ostvaruje profit.Prijem i slanje ekova na naplatu,kao i prijem izvetaja o izvrenoj naplati ekova vodi se vanbilansno.

Bankarska doznaka ?
-je takav instrument meunarodnog platnog prometa kojim uvoznik daje nalog svojoj banci da izvri plaanje inostranom korisniku (izvozniku) naznaenog iznosa u stranoj valuti, -za razliku od akreditiva,bankarska doznaka nije uslovljen instrument plaanja,

60

nostro doznake -su one kojima se vri plaanje u inostrastvu, -se odnose na uvoz (odliv deviza),

loro doznake -su isplate domaem korisniku (izvozniku) po nalogu inostranog dunika ( uvoznika), -se odnose na izvoz (priliv deviza),

ek u meunarodnoj trgovini ?
-u meunarodnom platnom prometu ek je hartija od vrednosti izdat u strogo zakonskoj formi, -kojim izdavalac eka (trasant), -daje nalog banci (trasatu), -da na teret njegovog pokria (deviznog rauna),koji ima kod nje, -isplati naznaeni iznos korisniku eka (remitentu), -ili samom izdavaocu eka ili donosiocu eka, -on se ne sme izdati bez pokria ( u mnogim zemljama strogo kanjivo), bankarski ek -je takav ek iji je izdavalac i platac (trasant i trasat) banka, -ovaj ek izdaje banka (trasant) u jednoj zemlji,na -inostranu banku (trasat) u istoj ili drugoj zemlji, -pozivajui je da plati odreenom korisniku (remitentu), -odreenu vrednost u ugovorenom roku, putniki ek lini ek dokumentarni ek -se koristi pri uvozu roba i usluga, -ija je isplata uslovljena podnoenjem odgovarajuih dokumenata (faktura,konosman, tovarni list,...), -banka prima traena dokumenta,isplauje ek,i -alje ih izdavaocu eka ( trasantu), -na osnovu kojih preuzima robu,

-izdaju velike svetske -izdaju inostrana banke ili turistika preduzea,ustanove preduzea u ili fizika lica, inostranstvu, -koja imaju -oni slue privatnim potraivanja na licima za razna svom plaanja u zemlji i odgovarajuem inostranstvu, raunu kod banke, -glase na okrugle iznose, -njime se moe plaati kupljena roba ili usluga ili podii gotovina u banci do -naznaenog iznosa na eku,

-kao i kod ostalih instrumenata meunarodnog platnog prometa na isti nain se knjie i tretiraju provizija i druge bankarske nadoknade,na osnovu plaanja ekovima kod banke i komitenata,

61

Menica u meunarodnom plaanju ?

-menica je hartija od vrednosti koja predstavlja bezuslovni pismeni nalog izdat i potpisan od strane izvoznika (trasanta), -kojim se zahteva od lica navedenih u menici ( kupca,uvoznika,trasata), -da plati odreeni iznos novca, -na zahtev ili na tano utvren datum u budunosti na neiji nalog ili donosiocu, vuena menica (trata) -na osnovu kupoprodajnog ugovora, -inostrani poverilac ( izvoznik,trasant,prodavac), -vue menicu na dunika (uvoznika,kupca,trasata), -remitent je lice u iju se korist vue menica (moe po sopstvenoj naredbi trasantovoj to znai u njegovu korist;ili po naredbi neke banke sa kojom je trasant u poslovnoj vezi), -sa predvienim rokom njenog dospea, -kada glavni dunik stavi svoj potpis na takvu menicu ( akceptuje), -ona postaje akcept, -a potpisnik glavni menini dunik i naziva se akceptant, -u sluaju kada neka poznata banka akceptira datu menicu time se odobrava akceptni kredit, -posebna vrsta akceptnog kredita je tzv.rambursni kredit ( pokrie za ovu vrstu kredita su robna dokumenta), sopstvena (solo) menica -je neopoziva i bezuslovna pismena obaveza da e se, -odreeni iznos platiti na dan dospea ( do 90 dana) , -tj,takva menica kod koje se izdavalac (trasant - uvoznik), -sam obavezuje da e se menini iznos isplatiti korisniku (remitentu - izvozniku), -u odreenom roku,

-ne postoji trasat i ne vri se akceptiranje,

Kreditno pismo ?
-je nalog jedne banke drugoj banci ( u inostranstvu) da se, -korisniku kreditnog pisma (licu koje je u njemu naznaeno), -isplati odreeni iznos u odreenom roku, -ono je samo kreditna isprava,da se -moe raspolagati (plaati), -sa odreenim iznosom novca (deviza) u inostranstvu), -ono se moe izdati samo u korist fizikog lica, -ono je od praktine koristi za one (putnike) koji se due zadravaju u inostranstvu i kreditirani iznos upotrebljavaju prema potrebi,

62 -prema obliku moe biti: obino kreditno pismo -oznaena je inostrana banka (korespondent), -koja e izvriti plaanje u samom kreditnom pismu, cirkularno kreditno pismo -moe se naplatiti kod svake inostrane banke (korespondenta), -koje su naznaene u kreditnom pismu ili, -se navode u posebnom spisku,

-u odnosu na banku koja ih izdaje: nostro kreditna pisma -izdaju domae banke, -a naplatu korisnici vre kod inostranih banaka, -naznaenih u kredtnom pismu, loro kreditna pisma -izdaju inostrane banke, -a isplauju domae banke,

Bankarska garancija ?
-Bankarska garancija je instrument osiguranja plaanja ili izvrenja ugovornih obaveza,kojom banka garantuje da e nalogodavac garancije ispuniti (preduzee koje daje nalog banci za izdavanje garancije u korist drugog preduzea) sve obaveze navedene u garanciji prema korisniku garancije (preduzeu u iju se korist izdaje garancija) u ugovorenom roku, -banka garant je duna da,ako to ne uini glavni dunik,ispuni u ugovorenom roku date obaveze prema korisniku garancije, -ove obaveze proizilaze iz kupoprodajnog ugovora izmeu kupca i prodavca,kojim se predvia izdavanje bankarske garancije sa naznakom: -koja e banka izdati garanciju,u kom e momentu biti data garancija,ta e biti garantovano...., -izdaje se u pisanom obliku,po osnovu pisanog zahteva za izdavanje garancije, -platene garancije su one kojom banka garantuje da e glavni dunik izmiriti svoju obavezu.Ako on ne izvri ona e sama to uiniti (kod kupovine robe na kredit-daje se neposredno prodavcu (izvozniku), -inidbene bankarske garancije se daju korisniku radi garantovanja izvrenja odreenog posla,na koji se obavezao glavni dunik.Ova vrsta garancije otuda ne glasi na unapred odreeni iznos,ve se on utvruje naknadno u vidu tete,ako glavni dunik ne izvri svoju obavezu i poverilac zbog toga pretrpi tetu, -obine bankarske garancije su one kod kojih korisnik garancije moe da se obrati banci koja je dala jemstvo,za ostvarenje svog prava,ako ne uspe kod glavnog dunika,zbog odbijanja da izvri ugovorenu obavezu, -solidarne bankarske garancije su one kod kojih banka za izvrenje obaveze garantuje solidarno sa glavnim dunikom.Za ostvarenje svog prava korisnik garancije se moe prema svom nahoenju obratiti banci ili glavnom duniku,

63 -nostro bankarske garancije su one koje se izdaju u korist inostranog partnera, -loro bankarske garancije su one koje inostrani partner alje putem banke domaem partneru, -bezuslovne bankarske garancije su one kod kojih se isplata garantnog iznosa obavlja na prvi zahtev korisnika, -uslovne bankarske garancije su one kod kojih se isplata garantnog iznosa isplauje samo uz ispunjenje odreenih uslova (podnoenje odreene dokumentacije i sl,...), -direktne bankarske garancije su one koje domaa banka izdaje direktno korisniku garancije, -indirektne bankarske garancije su one koje domaa banka izdaje posredstvom svog inostranog korespondenta korisniku garancije.Mogu biti potvrene (su one koje inostrani korespondent potvruje preuzimanjem obaveze prema korisniku garancije) i nepotvrene (su one koje inostrana korespondentska banka samo saoptava bez preuzimanja obaveze prema korisniku garancije), -bankarska garancija za vraanje avansa najee se javlja kod ugovora o isporuci opreme na kredit.Ovom garancijom se obavezuje banka prodavca da e kupcu isplatiti ukupan iznos datog avansa ako prodavac ne ispuni svoju obavezu (ne isporui robu i vrati primljeni avans), -bankarska garancija za dobro izvrenje posla se najee koristi kod ugovora o isporuci opreme na kredit ili o izvoenju graevinskih radova.Ovom garancijom se banka obavezuje da e kupcu pod odreenim uslovima nadoknaditi odreeni iznos ako prodavac ne ispuni uredno svoje obaveze iz ugovora, -licitaciona bankarske garancija.Ovom garancijom se investitor osigurava,u sluaju da najpovoljniji ponua ne zakljui ugovor o roku koji je predvien licitacionim uslovima,da moe naplatiti trokove licitacije i gubitak prouzrokovan time, -supergarancija je takva garancija kad,osim banke garanta,obavezu isplate garantnog iznosa,na zahtev korisnika garancije,garantuje i druga banka (supergarant).Nalogodavac ima obaveze prema obema bankama, -kontragarancija je pismena neopoziva izjava banke garanta da e,u okviru garantnog iznosa,nadoknaditi supergarantu svaki iznos,koji bude morao isplatiti, -knjienje na odgovarajuim raunima je vanbilansno,poto se do momenta aktiviranja bankarske garancije ne menja stanje na odgovarajuim raunima aktive i pasive, -za iznos provizije ili drugih bankarskih nadoknada zaduuje se odgovarajui*raun nalogodavca* garancije,a odobrava se raun *prihoda od provizije i drugih nadoknada*,

Kreditna karta ?
-omoguuje brzo i ekspeditivno plaanje raznih usluga,kupovinu robe i podizanje gotovine na alterima odreenih banaka,

64 -koje se obavlja prezentiranjem kreditne karte i potpisivanjem rauna,odnosno naloga za isplatu, -na ovaj nain vlasnik kk-e obavlja plaanje bez ikakvog rizika,krae,gubitka novca i ekova i vremena oko menjanja novca i drugih procedura pri plaanju u inostranstvu, -kreditna karta se inae izdaje u unikatu sa specifinim oznakama i znakovima izdavanja u cilju spreavanja falsifikovanja kreditne karte, -na njoj je oznaeno ime izdavalaca kreditne karte (oni e plaati do ugovorenog iznosa u ugovorenom roku sve izdatke koje korisnik izvri po osnovu kk-e,kod odreenih trgovinskih kua,hotela i drugih davalaca usluga) i glasi na ime i prezime korisnika kreditne karte ( izdavalac mu omoguuje korienje kratkoronog potroakog kredita,uz plaanje ugovorene kamate;kao i automatsko menjanje jedne valute za drugu u raznim zemljama), -pre nego to se obavi kupovina robe i usluga kreditnom kartom proverava se ispravnost prezentirane kreditne karte i eventualno, -ako je prodajno mesto obezbeeno kompjuterom i povezano sa bankom vlasnika kreditne karte,stanje njegovog rauna, -vlasnik kk-e potpisuje raun za kupljenu robu ili izvrene usluge,kod datog

trgovinskog preduzea,
-koje takoe sa izdavaocem kk-e ima potpisan ugovor o prodaji robe ili pruanju odreenih usluga vlasnicima kk-e,pod istim uslovima kao i ostalim potroaima, -u odreenom roku se dati raun podnosi na naplatu kod svoje banke,preko njene inostrane bankarske veze,od izdavaoca kreditne karte, -pri plaanju kupljene robe debitnim odmah sa rauna vlasnika kk-e,

kreditnim karticama zaduenje se vri

Emisija novca (putanje novca u opticaj) ?

-je kratkoroni pasivni bankarski posao, -za razliku od emisije efekata,koji je dugoroan posao, -i ima veliki uticaj na privredni i monetarnu stabilnost nacionalne ekonomije, -ona je iz tih razloga poverena iskljuivo jednoj banci ( emisiona ili novanina banka), -izuzetak ini jedino SAD,gde se emisijom bavi vie federalnih banaka,pri emu su i tamo svi poslovi izdavanja novca regulisani jednoobrazno,tako da predstavljaju jedinstveni sistem, -emisionim poslovima kod nas se bavi NB-a (zakon o bankama),a -samu izradu novanica vri Zavod za izradu novanica i kovanog novca,koji organizaciono i pripada njoj,

Povlaenje novca iz opticaja ?

-u praksi se najee povlaenje novca iz opticaja vri preko glavne centrale NB-e:

65 zbog pohabanosti novanica usled duge upotrebe,i i zbog oteenja novanica i kovanog novca, i zbog novanica i kovanog novca izraenih sa grekom ( makulatorne novanice i makulatorni kovani novac) -novanice i kovani novac se povlae iz opticaja zamenom za ispravne,po nominalnoj vrednosti,

Snabdevanje pote novcem ?

-pote su isplatne blagajne filijala NB-e, -one obavljaju iskljuivo gotovinski platni promet, -za svoj rad su odgovorne teritorijalno nadlenoj filijali NB-e, -obino sve pote na teritoriji jedne optine obraunavaju se preko filijale NB-e u seditu optine,

Tehnika kreditiranja ?
-svaki odobreni bankarski kredit sadri u sebi izvestan

kreditni rizik:

da nee biti vraen o roku dospea zajedno sa pripadajuom kamatom, nevraen deo odobrenog kredita za banku predstavlja gubitak, koji se nadoknauje iz izdvojenih rezervi za pokrivanje gubitaka,ili pada na teret kapitala banke, -osnovni faktori koji utiu na visinu kreditnog rizika (verovatnoa da zajam nee biti vraen o roku dospea sa pripadajuom kamatom) su: karakter dunika ( njegova spremnost i elja da otplati kredit sa pripadajuom kamatom,na vreme), kapacitet ili sposobnost dunika ( da iz tekueg dobitka u kreditnom periodu izvri otplatu kredita zajedno sa kamatom), kapital dunika ( pokazuje njegovo ranije finansijsko ponaanje i predstavlju rezervnu solventnost), pokrie ( vrednosni papiri,zalihe,potraivanja,fiksna aktiva), ekonomske prilike ( koje utiu na sposobnost dunika povoljna privredna konjuktura ili recesija),

-u cilju svoenja kreditnog rizika na najnii mogui nivo,pre nego to se donese odgovarajua odluka o odobravanju zajma,treba izvriti kreditnu analizu tj.,:

66

ocenu boniteta (sposobnosti) korisnika kredita ( preduzea ili graanina), ocenu rentabilnosti investicionih projekata ( koji bi bili finansirani iz kredita), obezbeenje pokria od dunika ( aktiva dunika) ,i odreivanje visine kamatne stope ( za banku ona predstavlja prihod), kontrolu kredita ( naroito reprogramiranje kredita = produenje roka otplate kredita zajedno sa pripadajuom kamatom,kako bi se na taj nain obezbedili uslovi za njihovu kasniju otplatu),

Kratkoroni krediti za obrtna sredstva ?

-su namenjeni za finansiranje tekuih obrtnih sredstava ( privremenih zaliha ili potraivanja od kupaca), -oni su sa rokom dospea do godinu dana, -mogu se otplatiti u momentu likvidiranja privremenih zaliha ili potraivanja od kupaca, -kratkoroni krediti za obrtna sredstva su uglavnom namenski krediti: kreditna linija -pod kreditnom linijom se podrazumeva maksimalni iznos kartakoronog kredita za obrtna sredstva, -do koga korisnik kredit moe da koristi bez obaveze ponovnog podnoenja zahteva u bilo koje vreme u ugovorenom roku, revolving krediti -su takvi kratkoroni krediti za obrtna sredstva,koji se automatski po iskorienju obnavljaju, -sve do iskorienja ugovorenog maksimalnog iznosa u ugovorenom roku, -banke kao davaoci rk-a moraju, s obzirom na to, da dre raspoloiva novana sredstva u pripravnosti, -i moraju od korisnika kredita traiti plaanje,pored redovne kamate i, -proviziju na neiskorieni iznos odobrenog kredita, -oni omoguuju korisnicima da povlae novana sredstva u skladu sa dinamikom svojih potreba i, -da ih otplauju prema svojim finansijskim mogunostima u okviru ugovorenog roka,

pokriveni (realni) krediti -revolving krediti koji su formalno kratkoroni, -a efektivno srednjoroni, -sa rokom dospea od 1 do 3 godine,

67

-kratkoroni krediti za obrtna sredstva se po pravilu otplauju zajedno sa pripadajuom kamatom, odjednom o roku dospea,

Lombardni krediti ?
-lombard je stari aktivan bankarski posao, -njega su prvo praktikovali bankari iz Lombardije, -koji su ga preneli u Englesku, -on se sastoji u tome da se traeni kredit odobrava na bazi zalaganja odreene pokretne stvari, -kao to su hartije od vrednosti ,roba i plemeneti metali (zlato), -traeni kredit se obino odobrava u odreenom procentu (od 60% do 75%) od procenjene vrednosti zaloge, -po odbitku unapred kamate,provizije i trokova, -slino kao i kod eskontnih kredita, -banka moe na osnovu primljene zaloge za odobreni lombardni kredit da,ponovnim zalaganjem,kod vee banke ili centralne banke,dobije relombardni kredit (slini reeskontnom kreditu),

Eskontni kredit ?
-mogunost konvertovanja menice u gotov novac, -u sluaju potrebe pre roka dospea za naplatu, -naziva se eskontovanjem, -banka,pre nego to eskontuje datu menicu,proverava njen bonitet tj., -sposobnost glavnog meninog dunika da izvri blagovremeno meninu obavezu, -imalac menice moe u svako doba po potrebi prodati menicu banci,i dobiti za to, -meninu svotu po odbitku kamate, od dana prodaje do dana dospea ,i provizije, -eskontovane menice banka moe,u cilju dobijanja potrebnog novca, -reeskontovati kod NB-e,i -dobiti za to menini iznos po odbitku kamate od dana prodaje do dana dospea,

68

Akceptni kredit ?
-klijent banke vue na nju menicu,koja postaje glavni menini dunik da o roku plati dospelu menicu,
-on se ,kao dunik banke,obavezuje,da na osnovu posebnog ugovora izmeu njega i banke,obezbedi pokrie pre roka dospea menice,u cilju njene isplate od strane banke, -akceptni kredit se upotrebljava u onim sluajevima kada vlasnici menice, -u cilju obezbeenja naplate meninog potraivanja, -zahtevaju akcept (potpis) neke poznate banke, -i kada je on za dunika ( klijenta) povoljniji od uzimanja zajmova od akceptirajue banke, ( trokovi provizija akceptnog kredita je nia od kamate na zajmove), -uglavnom se praktikuju u spoljnoj trgovini, -u veini sluajeva,prodavac robe ili izvoznik,ili banka koja eskontuje menicu trai da se za akceptanta da garancija, -u obliku pojedinanog garantnog pisma ili jemstva, -koje se zove aval,

Potroaki krediti ?
-banke stanovnitvu odobravaju potroake kredite u cilju kupovine trajnih potronih dobara (automobila,nametaja,opreme za domainstva), -obino sa rokom dospea od 1 do 4 godine, -utiu na poveanje ivotnog standarda stanovnitva,kao i na -proizvodnju i prodaju robe, -politika potroakih kredita moe biti : restriktivna -vee gotovinsko uee, -vea kamatna stopa i -krai rok otplate, -stopa apsorcije kredita ( deo plate koji slui kao osnovica za izraunavanje visine kredita) je 25 % i nia pri voenju restriktivne politike, liberalna -manje gotovinsko uee, -manja kamatna stopa -i dui rok otplate, -stopa apsorcije kredita via od 25 %,

-u cilju minimiziranja kreditnog rizika,banke, prilikom odobravanja potroakih kredita,trae 1 3 kreditno sposobna garanta ( iranta), -potroaki krediti se uglavnom realizuju putem bariranih ekova,ree u gotovu, -korisnik kredita putem bariranih ekova vri plaanje kupljenih trajnih potronih dobara neposredno maloprodavcima,

69 -u novije vreme sve vie se praktiju u vidu prodaje robe na kreditne kartice ( sa odloenim plaanjem od 1 meseca i vie u zavisnosti od sporazuma izmeu izdavalaca i korisnika kreditne kartice),

Investicioni krediti ?
-su dugoroni krediti sa rokom dospea duim od jedne godine, -obino od 2 7 godina, -odobravaju se za trajna obrtna ( ona koja permanentno obezbeuju normalno korienje osnovnih sredstava) i osnovna sredstva, -za njih su karakteristine dve faze: faza korienja -po odobrenju investicionih kredita, -oni se stavljaju u korienje, -interkalarna kamata se obraunava od dana odobrenja do dana stavljanja investicionog kredita u otplatu, -znai u vremenu trajanja faze korienja, faza otplate -nakon iskorienja oni se stavljaju u fazu otplate, -redovna kamata se obraunava na investicione kredite u otplati, -otplata investicionog kredita ( anuitet = glavnica + kamata) se obraunava polugodinje ili godinje, -izuzetno se mogu otplatiti zajedno sa pripadajuom kamatom na kraju otplatnog perioda, -redovna kamata zavisi od: bazina kamatna stopa na finansijskom tritu,plus dodatak ( u zavisnosti od iznosa i ronosti datog kredita;kreditne sposobnosti dunika;finansijskog leverida;),

Hipotekarni krediti ?

70 Hipotekarni krediti su dugoroni zajmovi odobreni na bazi realnog imovinskog pokria graanima ili preduzeima, - za finansiranje nepokretnosti (izgradnja stanova,poslovnih zgrada,trgovinskih centara,parkinga i sl.), -nad kojim je upisom u odgovarajue sudske knjige stavljena hipoteka sa rokom dospea do 30 godina, -oni se obino otplauju u periodinim vremenskim razmacima (mesno), -u jednakim otplatnim ratama (anuitetima), -na bazi amortizacionog plana (amortizaciona hipoteka), -otplata se moe izvriti odjednom na kraju otplatnog perioda (fiksna hipoteka), -u sluaju da dunik ne otplauje hipotekarni kredit o roku dospea,on se naplauje iz njene prodajne vrednosti,pri emu ostvarena razlika pripada njemu,

Sekjuritizacija kredita ?
-U novije vreme banke sve vie praktikuju da hipotekarne kredite prodaju pre roka dospea,monim kompanijama ili finansijskim institucijama,koje na bazi njih emituju efekte, -One isto tako jedan deo hipotekarnih kredita pretvaraju u obveznice.Pretvaranje hipotekarnih kredita u efekte,emitovane na bazi njih poznato je kao sekjuritizacija kredita, -prednosti sekjuritizacije kredita za banke su u tome to one mogu unosnije da kreiraju svoj kreditni potencijal plasiranjem u nove zajmove ili efekte ( prinos na investicije u efekte po pravilu je vei od prinosa u vidu kamate na bankarske zajmove), -da poveaju likvidnost i smanje kamatni i kreditni rizik, -Banke takoe koriste kredite od centralne ili druge vee banke (uloga dunika).Knjienja su vrlo jednostavna u obrnutom smeru. -u cilju minimiziranja kreditnog rizika,koji se ogleda u ne otplati kredita sa pripadajuom kamatom o roku dospea,banke kao davaoci kredita,strogo proveravaju bonitet korisnika kredita,profitabilnost investicionih projekata,trae pokrie i vre kontrolu kredita,

Efektna berza ?

71

-pod berzom efekta (hartija od vrednosti ) podrazumeva se organizovana trgovina efekata, -na odreenom mestu i u, -odreeno vreme,u -skladu sa berzanskim uzansama, -ograniena je samo na efekte sa dobrim bonitetom,

Po predmetu trgovanja,berze mogu biti ?

berze hartija od vrednosti (efekata), novane berze ( za novac,valute i devize), robne ili produktne berze ( za robe,sirovine), berza za usluge ( berza za osiguranje i pomorski brodski prostor),

Efekti ?
**pod efektima se podrazumevaju isprave (hartije od vrednosti) koje daju pravo na dobijanje odreenog novanog prihoda i predstavljaju kapitalizaciju tog prihoda: akcije, obveznice, dravni bonovi, blagajniki zapisi, hipotekarne zalonice, municipalne obveznice ( niih teritorijalnih organa),...

**brojne hartije od vrednosti nemaju osobine efekata (menica,ek,novanica), **to se takoe odnosi i na realne hartije od vrednosti ( konosmani,varanti,skladinice i sl,kao i na kamatne i dividendne kupone),

Trina vrednost efekata ?

-npr,nominalna vrednost efekta = 100 USD, prihod koji on donosi je 10 USD, pri prosenoj godinjioj kamatnoj stopi na pozajmljeni kapital od 5 %, trina vrednost efekta = 10 USD / 0,05 = 200 USD

72

Sama kotacija datog efekta na berzi znai ?

-odreivanje njegovog kursa na bazi kretanja odnosa izmeu ponude i tranje, -on se redovno objavljuje u odgovarajuim berzanskim i finansijskim izvetajima,i -slui kao orijentir pri formiranju kursa datog efekta, -osnova za formiranje kurseva datih efekata su berzanski zakljuci ,kao i ugovori o kupoprodaji datih efekata: jedan primerak kupcu, jedan prodavcu, a jedan samoj berzi, -ova dokumenta slue i kao osnova za izraunavanje i naplatu berzanske provizije (takse) (obino se iskazuje u % od vrednosti zakljuenog posla),

Zvanini berzanski kursevi mogu biti ?

stvarni berzanski kursevi -su oni po kojima su u odreenom vremenskom periodu zakljuivani berzanski poslovi, normirani berzanski kursevi -su oni koji se formiraju vetaki, -kao proseni berzanski kursevi, -na bazi aritmetike sredine poetnog (koji se formira na poetku radnog vremena berze) i zakljunog ( se notira na kraju radnog vremena berze) berzanskog kursa,

promtni berzanski kursevi -su oni po kojima su zakljueni promtni berzanski poslovi ( likvidiraju se odmah,tj.u roku od dva do pet dana po zakljuenju;oni se uglavnom zakljuuju u cilju plasiranja kapitala,tj.unovenja),

terminski berzanski kursevi -su oni po kojima su zakljueni termiski berzanski poslovi ( ne izvravaju se odmah,ve u nekom kasnijem unapred oznaenom i utvrenom terminu,po zakljuenju kuporodajnog ugovora;zakljuuju se pre svega u cilju pekulacije),

Nezvanini berzanski kursevi ?

73 -on se formira na bazi kretanja odnosa izmeu ponude i tranje efekata, -sa kojima se ne trguje na berzi (nisu notitrani kotirani na berzi), -jer su loeg boniteta, -ve van berze (berzanskog parketa), -na slobodnom tritu ( u kulisama u neposrednoj blizini berze),

Berzanski indeksi (posebno publikovani) slue za ?

-sagledavanja tendencija kretanja berzanskih kurseva odreenih efekata,

Trgovina efektima na berzi vri se ?

-indirektnim putem, -posredstvom: brokera (maklera,agenata,senzala) -obavljaju trgovinu efekata na berzama, -u tue ime i za tui raun (na osnovu dobijenog naloga od klijenta), -za naplatu odreene nadoknade ( u % od ostvarenog berzanskog prometa datog efekta) ( = takse,berzanske provizije,kurtae,maklerae,brokerae, brokerskog komisiona), -ako su berzanski poslovi sklopljeni,ovu nadoknadu plaaju i kupac i prodavac efekata, -oni vode brokerski dnevnik (u kome se evidentiraju zakljueni poslovi),i -na osnovu njih se sastavlja brokerski izvetaj ( o kretanju berzanskog prometa i berzanskih kurseva), dilera -se bave promet efekata na berzi u svoje ime i za svoj raun (na sopstveni rizik), -zaradu ostvaruju u vidu kursne razlike, -a gubitak snose samo ako se ne postigne cena,po kojoj su efekat kupili na berzi, -vode berzanski dnevnik,

Berzanski kup ili lot ?

-najmanja koliina efekata sa kojom berzanski posrednici mogu trgovati na berzi, -veliina svenja efekata se izraava u nominalnoj vrednosti ( za obveznice) i -komadima (za akcije),

Termiski poslovi ?

74

-su oni koji se ne izvravaju odmah,ve o nekom kasnijem,unapred oznaenom i utvrenom terminu po zakljuenju kupoprodajnog ugovora, -efekti se termiski kupuju danas po niem kursu i , -prodaju se u budunosti po viem kursu,i na taj -nain se ostvaruje zarada po osnovu kursne razlike,

terminska premija = vii (terminski) kurs nii (promtni) kurs,

npr: - ugovorena je terminska kupovina akcija (15-og u mesecu) po kursu od 100 din / akciji, - koja e se izvriti krajem meseca ultimo, - ako se proda terminski kupljena akcija po kursu od 110 din / akciji,ostvarie se zarada u vidu kursne razlike od 10 dinara hosisti raunaju na porast kurseva efekata, - u sluaju da je terminski kurs akcije nii od ugovorenog kursa u momentu kupovine,npr 90 din / akciji,javio bi se termiski diskont, u iznosu od 10 dinara,

-besisti raunaju na terminski pad kurseva pri prodaji efekata na berzi,

npr: -ugovorena (15 og dana u mesecu) je terminska prodaja akcija po kursu od 100 dinara, - koja e se izvriti krajem meseca ultimo, -ako je na kraju meseca kurs akcije opao na 90 dinara, - ostvarie se zarada u vidu kursne razlike od 10 dinara,

Terminski poslovi koji se moraju izvriti su ?

-fiksni poslovi, -u stvarnosti do stvarne isporuke odreene koliine efekata,po unapred odreenom (fiksnom) kursu od strane prodavca kupcu ne dolazi,ve se samo plaa razlika izmeu pogoenog kursa i kursa na dan ispunjenja zakljuka),

Premijski terminski poslovi ?

su oni kod kojih se moe,uz plaanje odreene premije, odustati od kupovine ili prodaje efekata na berzi, gubitak (rizk) za kupca i prodavca se ograniava samo na iznos plaene premije,

npr:-kod kupove

opcije,premija iznosi 5 dinara,

75 -kupac e odustati od kupovine akcija,po unapred ugovorenom kursu od 100 din / kciji), - ukoliko je terminski kurs 105 dinara,ili nii od njega,

npr: -kod prodajne opcije,premija iznosi 5 dinara, -prodavac e odustati od prodaje akcije,po unapred odreenom kursu od 100 dinara /akciji, - ako je terminski kurs 95 dinara,ili vii od njega,

Stelani posao ?
-specifina vrsta terminskog (premijskog) posla , -u kome kupac efekata, -uz plaanje unapred utvrene premije, -stie pravo da na dan izvrenja posla zahteva isporuku datog efekta po viem kursu, -utvrenom pri sklapanju ugovora,ili -da ga isporui po niem kursu (takoe unapred ugovorenom),

-kod stelae nema odustajanja,

kupac:
(mora kupiti akciju po 110 dinara od prodavca (ako je terminska cena iznad 100 dinara),ili mu je prodati za 90 dinara (ako je terminska cena ispod 100 dinara)) npr: - u momentu zakljuenja stelanog posla kurs akcije je 100 dinara, - i da je stelaa 100 / 90, - ako je kurs akcije u momentu izvrenja zakljuka 120 dinara,kupac kupuje akciju po 110 dinara,i prodaje je za 120 dinara,i na taj nain ostvaruje zaradu u vidu kursne razlike od 10 dinara, -ako je kurs akcije u ugovorenom terminu 80 dinara,kupac kupuje akciju po 80 dinara i prodaje je po kursu od 90 dinara,i na taj nain ostavruje zaradu u vidu kursne razlike od 10 dinara, **kupac u isto vreme i sa istim efektom igra i na povienje i na pad kursa,

prodavac:
-prodavac stelae ostvaruje,pored unapred ugovorene (dvostruke) premije,i -odreenu zaradu, -ako stvarni kurs datog efekta na dan termina ne izae iz limitiranih granica, -npr,ako je stvarni kurs akcije na dan izvrenja 105 dinara,on zarauje 5 dinara,jer je prodaje po kursu od 110 dinara, -a ako je on 93 dinara,takoe zarauje 3 dinara, - s obzirom na to da mu je njegov partner mora prodati po kursu od 90 dinara,

Repetiranje ili optiranje za jo ?

76

-specifina vrsta premijskog terminskog posla, -uz plaanje specijalne premije, -stie se pravo da se u sluaju kada znatno poraste kurs datog efekta (u odnosu na kurs ugovorene koliine), -kupi jo dodatana koliina (obino jo jednom), (kupac e odustati od kupovine jo jednog zakljuka samo ako je stvarni kurs datog efekta o roku nii od ugovorenog), -odnosno da se u sluaju kada znatno opadne kurs datog efekta,

-proda jo dodatna koliina,

( prodavac e iskoristiti isporuku jo jednog zakljuka samo ako je stvarni kurs datog efekta nii od ugovorenog u momentu sklapanja zakljuka),

Reportni poslovi ?
-posebna vrsta terminskih poslova, -sastoji se od kupovine efekata od strane banke, -pod uslovom da ga idueg berzanskog termina, -proda istom licu,po -istom kursu,i uz , -naplatu provizije = report

( cena korienja kredita dobijenog na bazi zalaganja efekata)

npr: - jedan klijent banke je sredinom meseca, - kupio 100 komada akcija po kursu od 100 dinara, - uz pomo pozajmljenog novca, - koji mora da vrati ,na dan izvrenja datog zakljuka, - krajem meseca ultimo, - u oekivanju da e idueg termina kurs akcije znatno porasti, - kurs akcije je neznatno porastao,i klijent - ne eli prodati terminske kupljene akcije sa gubitkom,i - predaje (prodaje) ih svojoj banci u report ( uz plaanje 1 dinara reporta po akciji), - s pravom da mu ih ona ponovi proda po - isteku odreenog vremena (npr,mesec dana), - po istom kursu, **na taj nain klijent dolazi do svojih 10 000 dinara,i u mogunosti je da vrati zajam,a da ne prestaje i dalje da spekulie, **ako kupljene akcije u buduem berzanskom periodu proda po kursu od 120 dinara,zaradie 1 900 dinara ( 12 000 dinara (od prodaje efekata) 100 dinara (report) 10 000 povraaj kredita banci dobijenog na bazi zalaganja efekata),

Deportni poslovi ?

77 - oni se veoma retko praktikuju, - u cilju produenja terminskog pekulativnog posla, -pri raunanju na pad kurseva efekata,

npr:

- jedan dobar klijent banke ugovorio je 01.07. prodaju - 100 komada akcija po kursu od 100 dinara / akciji, - koja e se izvriti krajem meseca ultimo, - uz oekivanje pada cena akcija, - na dan izvrenja datog zakljuka kurs akcije je porastao (ne ispunjena oekivanja) na 110 din, - u elji da produi terminski posao, - klijent kupuje od banke 100 komada akcija po 110 dinara (za 11 000 dinara), - i prodaje ih za 100 dinara/akciji (tj.za 10 000 dinara,likvidira terminski posao i gubi 1 000 dinara ), - s pravom da ih ponovo proda banci , u roku od mesec dana, - po istom kursu,

- uz deport od 1 dinara / akciji,

kurs akcije idueg berzanskog termina (za mesec dana) opada na 80 dinara,i klijent ih kupuje za 80 dinara / akciji ( za 8 000 dinara),a prodaje banci za 10 900 dinara (11 000 dinara 100 dinara (deport)), i zarauje 1 900 dinara ((10 900 dinara (od banke) 8 000 dinara (za kupovinu efekata) 1 000 dinara (gubitak)),

Arbitraa efekata ?
-berzanski posao iji je cilj iskoriavanje kursnih razlika efekata, -na raznim berzama, -i na taj nain ostvarenja odreene dobiti, -obavlja se sa malim rizikom ali i sa, -malom dobiti,s obzirom na to, -da su male razlike u kursu (razvijena elektronika), -iziskuje znatne trokove, -npr: Beograd 1 akcija = 100 dinara Pariz 1 akcija = 50 eura 100 eura = 220 dinara 1 akcija = 110 dinara Njujork 1 akcija = 80 USD 100 USD = 120 dinara 1 akcija = 96 dinara

*Naa banka treba da kupi 100 komada akcija u Njujorku za 9 600 dinara,i da ih proda u Parizu za 11 000 dinara,i zaradi 1 400 dinara,

Plaene berzanske trokove ( kurtaa,provizija,berzanska taksa,izdaci pri slanju i gubitak interesa) banka knjii kao ?

78

-rashod, -prilikom kupovine efekata na berzi oni ulaze u njegovu kupovnu cenu, porez na berzanski promet,je takoe sastavni deo kupovne vrednosti -svi ovi izdaci se

efekata,

sa aspekta berze knjie kao prihod:

prihod (prodajna cena berzanskih usluga) = trokovi poslovanja + dobitak

Blagajniki zapisi ?

79

-su kratkorone hartije od vrednosti koje, -glase na okrugli iznos, -na ime ili donosioca,i -nose kamatu prema roku dospea,koji ne moe biti dui od godinu dana, -slini su kratkoronim obveznicama, -emitent blagajniko zapisa banka, se obavezuje da e licu oznaenom na njemu,ili po njegovoj naredbi,u ugovorenom roku, isplatiti odreeni iznos,sa pripadajuom kamatom, -imaju slinu svrhu kao i oroeni depoziti,tj.omoguavaju preduzeima,ustanovama i graanima da svoja privremeno slobodna novana sredstva unosno plasiraju,a s druge strane pribavljaju bankama stabilnija sredstva nego to su depoziti po tekuim raunima (koji se mogu podizati u neogranienom iznosu i bez prethodnog otkaza,i uz to su beskamatni),

-blagajnike zapise koje izdaje Narodna banka mogu upisivati samo

banke,ne mogu se koristiti za plaanje treih obaveza,ali se mogu prodavati izmeu banaka preko finansijskog trita,

-blagajnike zapise koje izdaju banke,druge finansijske organizacije i drutveno politike organizacije mogu upisivati preduzea,druga pravna lica i
fizika lica,

-blagajniki zapisi su instrumenti sa nultom kamatnom stopom ( tj.oni

se kupuju po diskontnim cenama,tako da se kamatna stopa pojavljuje u vidu diskontne stope,i u momentu dospelosti i naplate se otkupljuju po nominalnoj vrednosti),

Komercijalni zapisi ?
-kratkorone hartije od vrednoti, -koje glase na ime ili donosioca, -sa rokom dospea za naplatu do godinu dana, -oni se izdaju (prodaju) radi pribavljanja kratkoronih novanih sredstava potrebnih za premoavanja finansijskog jaza, -izmeu neravnomernog priliva i odliva novanih sredstava kod pravnih lica, -iji je ciklus privreivanja pod uticajem sezonskih oscilacija ( poljoprivreda,graevinarstvo,turizam,trgovina isl,),

Faktoring ?

80 -u novije vreme banke se sve vie bave poslovima faktoringa,pod kojim se podrazumeva, -kupovina sigurno naplativih potraivanja od kupaca, -sa dobrim bonitetom, - uz odreeni diskont, -banka,kao faktoring,ostvaruje zaradu ne samo u vidu diskonta po osnovu kupovine potraivanja od kupaca,ve i pruanjem raznih usluga klijentima ( voenje knjigovodstva,konsultantske usluge),

Lizing ?
-banke mogu uzimati opremu u lizing, -one takoe mogu posredovati pri sklapanju ugovora o lizingu izmeu zajmodavca i zajmoprimca,i -finansirati zajmodavca (lizing firme) pri nabavci opreme,koja e se davati u lizing, -prednost za banku je u tome to ne mora odmah angaovati novana sredstva za nabvku opreme u sopstveno vlasnitvo, -po isteku roka lizinga,oprema se vraa zajmodavcu kao vlasniku ili se preuzima u sopstveno vlasnitvo kupovinom ( sluaj kod finansijkog lizinga), -davalac lizinga opreme naplauje od zajmoprimca odreenu zakupninu,koja se -plaa u odreenim vremenskim intervalima (npr,meseno), -ona je za davaoca liziga opreme prihod,a za zajmoprimca opreme troak, -po osnovu posredovanja pri zakljuivanju ugovora,banka naplauje odreenu proviziju: provizija (prodajna cena usluga) = nastali trokovi + profit -banka takoe naplauje odreenu kamatu,kao prihod po osnovu finansiranja lizing firme pri nabavci opreme,koja e se davati u zakup,

-sadanja vrednost lizing opreme,se utvruje diskontovanjem oekivanih buduih priliva novca od zakupnine.Ona je prodajna cena lizinga opreme i predstavlja potraivanje za zajmodavca od zajmoprimca,a za zajmoprimca opreme njegovu obavezu prema zajmodavcu lizinga opreme,kao vlasniku, -razlika izmeu ukupnog priliva novca od zakupnine i sadanje vrednosti lizing opreme je kamata,koja je ukljuena u zakupninu,

81

Komisioni poslovi ?
-poslovi koje banka,kao uredan trgovac, -obavlja u svoje ime a za raun komitenta, -kao to su: kupovina i prodaja trgovakih efekata, vuenje ili akceptiranje menice, zakljuivanje osiguranja, -u ovom poslu uestvuju dva lica: komisionar -lice (banka) koja obavlja dati komisioni posao (kupovina efekata), -u svoje ime a za raun komitenta, -komisionar dati komisioni posao mora obaviti briljivo, -titei pri tome interese komitenta, komitent -klijent,je lice za iji raun komisionar obavlja dati komisioni posao, (kupovina efekata), -sve prednosti ili negativne posledice datog komisionog posla snosi komitent, -tj.on dobija kupljene efekte,plaa kupovnu cenu i proviziju,kao i trokove za obavljeni komisioni posao,

-obavljanje datog komisionog posla vri se na bazi unapred sklopljenog

komisionog

ugovora,izmeu komisionara (banke)

i komitenta:

maksimalna kupovna cena,kod komisione kupovine efekata, minimalna prodajna cena,kod komisione prodaje efekata, provizija (kao prodajna cena izvrenih usluga), nadoknada trokova za obavljeni posao,tj.ko ih snosi,

82

Participacioni ( konzorcijalni ) bankarski poslovi ?

-u novije vreme banke se sve vie bave zajednikim poslovima,kao to je

-kreditiranje veeg iznosa,

-obavljaju se u svoje ime a za zajedniki raun, -jedna od banaka u zajednikom poslu je rukovodea banka (gernt), -koja se stara oko obrauna i naplate zajedniki odobrenog kredita, veeg iznosa,zajedno sa pripadajuom kamatom,o roku dospea, -u tome je pomau ostali uesnici poznati kao participanti, -koje ona redovno informira o izvrenoj naplati zajedno sa kamatom,odobrenog kredita, -ostvarena zarada u vidu kamate najeee se deli na uesnike u zajednikom kreditiranju srazmerno uloenim novanim sredstvima, -najee ,pored odobravanja kredita, ovde spadaju i sledei poslovi: emisija i kotiranje efekata na berzi, preuzimanje garancija, itd,...

-sklapaju se dva ugovora: izmeu samih konzorata ( njime se utvruje dunost lanova konzorata i iznos njihovog uea u ukupnom kreditu i odreuje se glavni nosilac posla voa konzorata vodei menader), izmeu voe konzorata i konzorcijalnog dunika ( njime se utvruje visina kredita,nain pokria,rok,kamata,provizij,i dr.), -ostvarena zarada (kamata ili provizija) ili eventualni gubitak,se deli izmeu lanova konzorcijuma (banaka),srazmerno uloenom kapitalu, -za svoje usluge rukovodea banka (gerent) dobija unapred ugovorenu naknadu,

Akcije ?
-je hartija od vrednosti koja predstavlja odreeni deo kapitala AD-va, i daje imaocu pravo upravljanja drutvom,i - pravo na deo njegove ostvarene dobiti ( dividendu) , -svaka akcija njenom vlasniku daje po pravilu pravo na jedan glas, -pri reavanju odreenih pitanja na zborovima akcionara, -na kojima se bira uprava i drugi organi upravljanja, -akcionari sa vie od polovine akcija,a ponekad i manje,praktino upravljaju AD-vom, -iji je akcionarski kapital podeljen na odreen broj akcija,koji je utvren statutom,

83

Akcije mogu biti ?

obine (redovne) akcije *daju vlasnicima pravo na: dividendu, pravo glasa na skuptini akcionara, pravo na izbor i smenjivanje organa upravljanja i nadzornih organa, pravo na osporavanje zakljuaka skuptine AD-va, pravo da vlasnici obinih kacija,u sluaju likvidacije AD-va,podele preostali deo imovine,nakom to se izmire dugovanja i prioritetne obaveze AD-va, njihova trina vrednost (i dividenda) moe znatno porasti u periodu ekspanzije i opasti u periodu neprofitabilnog poslovanja AD-va, prioritetne akcije *karakteristike su: prioritet pri raspodeli dividende (redovno odreena,kod neparticipativnih prioritenih akcija) i, distribuciji imovine u sluaju likvidiranja AD-va, mogunost otkupa i konvertovanja u obine akcije, i ograniena prava glasa imaoca ovih akcija ( tj.bez prava glasa),

*one mogu biti: kumulativne, konvertibilne,i participativne,

Kumulativne prioritetne (povlaene,preferencijalne) akcije ?

-su one kod kojih se neiplaena dividenda mora isplatiti kumulativno pre nego na obine akcije, -npr,ako je jedna akcionarska banka osnovana sa 100 000 USD ( 1 000 akcija x 100 USD / akciji) nominalne vrednosti kumulativnih prioritetnih akcija,uz 8 % dividende,i 50 000 USD nominalne vrednosti obinih akcija,a dividenda na kumulativne prioritetne akcije nije isplaena za dve prethodne i tekuu godinu, u tom sluaju vlasnici kumulativnih prioritetnih akcija imaju prvenstveno pravo na isplatu dividende od 24 000 USD,pre nego to se isplati bilo koji iznos dividende vlasnicima obinih akcija, 100 000 usd x 8 % = 8 000 usd x 3 godine = 24 000 usd

Konvertibilne (zamenljive) prioritetne akcije ?

-su one koje se mogu zameniti za obine akcije, -po unapred ugovorenom raciu, -npr,jedna za etiri obie akcije,

84

Potpune participativne prioritetne akcije ?

-su one koje pored redovne odreene dividende, -uestvuju sa obinim akcijama u dodatnoj isplati dividende, i to po principu jednakosti dolar za dolar, -npr,poto se isplati npr, 6 $ dolara dividende po prioritenoj akciji,mogu se isplatiti takoe 6 $ dividende po obinoj akciji, u sluaju da ad-vo odlui da isplati 3 $ dodatne dividende po obinoj akciji,takoe moraju isplatiti 3 $ dodatne dividende po prioritenoj akciji,

Delimino participativne prioritene akcije ?

-limitirano je uee najvie do 8 $,uz regularnu dividendu od 6 $ po prioritenoj akciji,

Neparticipativne prioritetne akcije ?

-dividenda je fiksna (npr,6 $ po akciji), -ona se nikada nee isplatiti iznad ovog iznosa, -preteno se susreu u praksi,

Akcije mogu biti na ime i donosioca ?

akcije na ime -prenose se inosamentom, (pismena izjava na samoj ispravi,predaja akcije,i upis novog sopstvenika u knjigu akcionara,koju vodi uprava AD-va), akcije na donosioca -prenose se prostom predajom iz ruke u ruku, -i kao sopstvenik akcije smatra se svaki njen dralac, -znatno olakan promet ovih akcija,

85

U praksi se pored navedenih susreu i sledee vrste akcija ?

akcije bez prava glasa ( koje se izdaju u drugoj ili narednoj emisiji u cilju poveanja kapitala ali tako da novi akcionari nemaju pravo glasa kod donoenja odluka o poslovanju ad-va), akcije sa pravom glasa ( osnivake akcije su uvek akcije sa pravom glasa,inae se drugaije ne bi moglo urediti upravljanje ad-vom), akcije sa ogranienim pravom glasa ( su one iji vlasnici uestvuju u odluivanju samo o dreenim pitanjima znaajnim za rad i opstanak ad-va), akcije sa uveanim pravom glasa ( emituju se kada se eli privui vie upisnika privilegijom uveanog broja glasova po jednoj akciji najvie do sto glasova), akcije klase A ( u svemu su jednake obinim akcijama,ali bez prava glasa,i sa prioritetom u naplati dividende u odnosu na akcije klase B), akcije klase B ( u svemu su jednake obinim akcijama,samo to se kod njih dividenda ne plaa u gotovom,ve u akcijama odgovarajue vrednosti), akcije prvoklasnih preduzea ( odlikuju se visokim rejtingom,prvoklasnim bonitetom,dobrom perspektivom rasta,redovnom isplatom dividende,i dobrim odnosom kursa i zarade), akcije sa garantovanom dividendom ( povoljno utuu na kupovinu mogu biti i obine i prioritetne), akcije sa odgoenim plaanjem dividende ( kod kojih je isplata dividende odloena zbog nemogunosti njene isplate odreeni broj godina usled prikupljanja potrebnih novanih sredstava za izgradnju objekata ili nekog drugog razloga), akcije nominalne vrednosti ( koje glase na odreeni nominalni iznos), akcije bez nominalne vrednosti ( koje glase na odreeni udeo u kapitalu,npr: 1 / 10 000 to znai da ako ad-vo izda 10 000 akcija,tada jedna akcija glasi na 1 /10 000 deo njegovog kapitala = kvotne akcije u manjoj su upotrebi), akcije u posedu menadera ( lanova upravnog odbora i vodeih saradnika akcionarskog drutva i esto se njima daje kao tantijema = udeo u dobitku (nagrada))

Trina vrednost ili kurs akcije ?

-zavisi od: dividende koja se dobija od nje, visine prosene kamatne stope na pozajmljeni kapital u to vreme,i perspektive razvitka akcionarsko drutva, TC = nominalana vrednost x ( d* / k*) = = 100 $ X ( 8% / 16% ) = 50 $

86

Cepanje emisije ?
-je smanjenje nominalne vrednosti po akciji, -osnovna svrha ove operacije je omoguavanje iroj javnosti da kupi date akcije,

-npr,AD je izdalo 10 000 akcija od 10 $ nominalne vrednosti,sa dividendom od 4,5 $ po akciji i pri kamatnoj stopi od 5 %, -ukupan akcionarski kapital je 100 000 $ ( 10 000 a x 10 $/a), -trina vrednost akcionarskog kapitala je 900 000 $ = 100 000 $ x ( 45 % / 5 %), -ili tc = 900 000 $ / 10 000 a = 90 $ / akciji, - cepanjem emisije (smanjenjem nominalne vrednosti na 5 $ po akciji), -poveao bi se broj akcija na 20 000 (2 za 1 razvodnjenu akciju), -pri nepromenjenom ukupnom akcionarskom kapitalu od 100 000 $,i trinoj vrednosti od 900 000 $, -tc = 900 000 $ / 20 000 a = 45 $ / akciji, ***dodatni broj akcija se raspodeljuje proporcionalno svim obinim akcionarima,

Ukrupnjavanje emisije ?
-tj.poveanje nominalne vrednosti po akciji, -trina cena akcija se poveava, -npr,pri istom akcionarskom kapitalu od 100 000 $ ponovno je dolo do poveanja nominalne vrednosti od 5$ / akciji na 10 $ / akciji, ime se smanjuje broj akcija od 20 000 na 10 000, to e uticati na poveanje tc akcija sa 45 $ / akciji na 90 $ / akciji,

Dividenda ?
-je prihod od akcija koji se isplauje iz ostvarenog profita akcionarskog drutva, -visina isplate utvruje se u % od nominalne vrednosti ili u odreenom iznosu po akciji, -i to na godinjoj skuptini akcionara, -isplauje se u gotovini i akcijama, -uprava ad-va moe odluiti na kraju godine da se dividenda ne deli,ve da se ceo profit iskoristi za proirenje poslovanja, -u odreenim uslovima moe se isplatiti i kada je ostvaren negativan finansijski rezultat,ali se u tom sluaju gubi supstanca ad-va,

87

Nominalna vrednost akcije ?

-je novani iznos naveden na licu akcije, -kada se ona emituje prvi put: aija -razlika izmeu vie trine cene i nie nominalne vrednosti akcije, disaija (diskont) -razlika izmeu nie trine cene i vie nominalne vrednosti,

Knjigovodstvena vrednost akcije ?

-indikator koji investitorima slui kao orijentacija pri donoenju odluka o kupovini pojedinih akcija,ali bez odluujue uloge u odreivanju njihove cene, -se dobija podelom neto vrednosti akcionarskog drutva (sa privilegovanim akcijama) ( ukupna aktiva obaveze),sa -brojem emitovanih obinih akcija, -npr,jedno ad-vo je emitovalo 1 000 obinih akcija od po 100 $ / akciji nominalne vrednosti, da je aio 20 000 $ i zadrana dobit 30 000 $,kao i da nisu izdate privilegovane akcije: knjigovdstvena cena = 150 000 $ / 1 000 obinih akcija = 150 $ / obinoj akciji npr,ukupan akcionarski kapital je 2 000 000 $, 8 % prioritetnih akcija od po 100 $ nominalne vrednosti,sa otkupnom cenom od 110 $,a izdato je 10 000 prioritetnih akcija, neisplaena dividenda,zbog loe novane pozicije, 100 000 $ na kumulativne prioritetne akcije, izdato je 20 000 obinih akcija, knjigovodstvena cena = ((2 000 000 $ - ( 10 000 pa x 110 $ /a) 100 000 $)) / 20 000 oa = = ( 2 000 000 $ - 1 100 000 $ - 100 000 $) / 20 000 oa = = 800 000 $ / 20 000 oa = 40 $ / obinoj akciji

88

Zarada po akciji ?
= (profit posle oporezivanja dividenda na prioritetne akcije ) / broj izdatih obinih akcija, -on pokazuje raspoloivu zaradu za obine akcionare,i na bazi nje se odreuje tc akcije, -npr, = ( 500 000 $ - 60 000 $) / 100 000 obinih akcija = 4,4 $ / akciji

Racio cena / zarada ?

= Tc / zarada po akciji = 90 $ / oa / oa / 4,4 $ /a = 20,4545 -pokazuje oportunitetnost ulaganja u date akcije ( koliko $ treba dati za 1 $ profita po akciji),

Prinos od akcije ?
-se utvruje kao i (odnos izmeu dividende i berzanskog kursa (tc-e)) x 100, -on pokazuje kako se ukamauje uloeni kapital u akcije, -na osnovu njega se pokazuje oprtunitetnost ulaganja u date akcije, -npr, (1 $ / akciji / 10 $ / akciji) = 10 %

Knjiga (registar) akcionara ?

-za svakog akcionara (vlasnika akcije) se vodi evidencija (ime,mesto stanovanja i zanimanje), -u njoj se evidentira prenos akcije na novog akcionara,kao i bitni podaci o njemu, -na osnovu nje se tano zna kojim akcionarima treba poslati ek dividende i finansijske izvetaje,na osnovu kojih mogu sagledati finansijsku poziciju ad-va, -kao i njegov statut,u cilju upoznavanja sa pravima i obavezama,

89

Svaka akcija sastoji se iz dva dela ?

plata akcije -je osnovna akcionarska isprava kojom se pismeno potvruju prava akcionara, -u njoj su sadrani svi osnovni elementi akcije kao to su: nominalni iznos na koji glasi akcija, naziv ad-va izdavaoca akcije, oznaka korisnika prava, i faksimil potpisa ovlaenih lica izdavaoca akcije, -ona zajedno sa kuponskim tabakom predstavlja akciju (samo zajedno se mogu prodati), kuponskog tabaka -sadri dividendne kupone na osnovu kojih se isplaije dividenda na akcije, -poslednji iseak na tabaku je talon, -koji daje pravo na dobijanje novih kupona, -talon i kuponski tabak sadre sledee elemente: redni broj za naplatu dividende, broj akcije po kojoj se dividenda isplauje, naziv emitenta akcije, godina u kojoj se dividenda isplauje, faksimil potpisa ovlaenog lica izdavaoca akcije,

-talon i kuponski tabak se iseca pri dospeu dividende i podnosi na naplatu emitentu akcije,izdaje se na osnovu plata,

-u praksi se ponekad vri izdavanje akcija za imovinu sem gotovine, ( tj.za zemlju,zgrade,i ostalu imovinu), -knjienje se vri po tekuoj trinoj ceni date imovine,

Uloga banke kod akcija ?

-ona moe biti u ulozi izdavaoca akcija, -kupca akcija, -i posrednika izmeu izdavaoca i kupca akcija,uz naplatu odreene provizije, Poslove po akcijama moe obavljati: u svoje ime i za svoj raun, u svoje ime i za tu raun, u tue ime i ta tu raun, u svoje ime i za zajedniki raun,

90

U uslovima visoke inflacije ?

-akcionarska drutva primenom revalorizacione stope, -nominalno poveavaju svoj akcionarski kapital, -i svoja ulaganja u druga akcionarska drutva, -ona su duna da svoje akcionare, krajem svake poslovne godine,obaveste da je njihov akcionarsku ulog povean nekoliko puta i sada iznosi toliko dolara: ad-vo moe zadrati istu nominalnu vrednost akcije,i akcionaru odobriti (uruiti) novih akcija u vrednosti poveanog uloga po osnovu revolarizacije akcija, ili povui stare akcije i emitovati nove,sa nekoliko puta veom nominalnom vrednou,srazmerno revalorizaciji akcija ( ukrupnjavanje akcija),

91

Obveznice ?
-plative obveznice kao hartije od vrednosti omoguavaju emitentima izdavaocima (drava,lokalni dravni organi,korporacije,banke,i dr.,), -da uz plaanje odreene kamate, -pribave veliki iznos novca od hiljadu individualnih investitora, -kao takve one predstavljaju dugorone obaveze, -obveznice su pismena isprava,kojom se izdavalac obavezuje da e licu oznaenom na obveznici,ili po njegovoj naredbi,ili donosiocu obveznice ( ako glasi na donosioca), islatiti najkasnije odreenog dana datu (pozajmljenu) sumu novca, -kao i kamatu po ugovorenoj kamatnoj stopi u odreenom roku ( polugodinje ili godinje), -obveznice su recimo,u vrednosti od 1 000 $ / obveznici,nose dugoroni interes (npr,8%),i prodaju se javno investitorima,kao kupcima: npr, 100 000 obveznica X 1 000 $ / obveznici = 100 000 000 $

Razlika izmeu akcija i obveznica ?

92 obveznice -one predstavljaju obavezu za emitenta, -imaoci obveznica su kreditori a ne vlasnici emisione firme, -i nemaju pravo glasa, i, -ne uestvuju u njenoj zaradi, posle nadoknade ugovorene kamate, -kamata po osnovu obveznica je ugovorna obaveza emitenta, -obveznice se karakteriu sa utvrenim rokom dospea,kada ih emitent mora otkupiti po njihovim nominalnim vrednostima, akcije -dividenda ne predstavlja pravnu obavezu,sve dok je upravni odbor akcionarskog drutva zvanino ne objavi, -akcije nemaju rok dospea i mogu ostati neisplaene neogranieno, -one se mogu kao vlastite hartije od vrednosti kupiti: uplatom u gotovom novcu, stvarima ili pravima,

-uloeni novac u kupovinu akcija se moe -obveznice su dunike hartije od vrednosti,i povratiti samo njihovom prodajom na za njihovu kupovinu se koristi gotov novac, efektnoj berzi, -prihod po osnovu obveznica je unapred poznat u vidu ugovorene kamate, -prihod po osnovu akcija zavisi od ostvarenog poslovnog uspeha (merenog kroz -obino je potrebno formalno odobrenje visinu dobiti) njihovog izdavaoca, upravnog odbora i akcionara pre emisije obveznica,kao i komisije za hartije od -isplata dividende akcionarima moe biti vrednosti i finansijsko trite,ako se,kao i licitirana u periodu do roka dospea akcije,prodaju javno irokoj publici, obveznica,tj.ona se moe isplatiti samo ako je obrtni kapital iznad odreenog iznosa), -koriste se i usluge Investicione banke (ona titi interese vlasnika obveznica kao -vlasnici obveznica,sa rokom dospea od 25 kupca u sluaju da emitent ne ispuni neki godina,ne moraju da ekaju da proe 25 od uslova,banka kao zastupnik interesa godina,pa da konvertuju njihove investicije kupca obveznica,moe zapleniti imovinu u gotovinu ( mogu ih prodati po trinoj koja slui kao garancija za obveznice,i ceni i na taj nain ih unoviti), preuzeti i druge pravne radnje), -obveznice kao i akcije,su predmet svakodnevne prodaje na berzi,

93

Postoje razliite vrste obveznica ?

garantovane obveznice -su one za iju isplatu o roku dospea garantuje odreeno pravno lice (npr,banka), negarantovane obveznice -su one koje o roku dospea isplauje samo njihov uzdavalac ( jedini obveznik),

obine obveznice -su one koje svom imaocu daju samo pravo na odreenu kamatu,

participativne obveznice -su one koje svom vlasniku daju pravo na povraaj glavnice,kamatu i uee u dobiti izdavaoca obveznica,

od naina oznaavanja vlasnitva: obveznice na ime -se prenose na drugog potpisom od strane upisanog vlasnika,

obveznice na donosioca -se prenose na drugog prostom predajom, -poto se izdaju u velikim serijama,obino su na donosioca,

prema tome ko ih izdaje: obveznice koje izdaju banke i druge finansijske organizacije i ostala pravna lica -za finansiranje razvojnih programa,

obveznice javnog sektora

obveznice lokalnih organa uprave municipalne obveznice -kao to su gradovi,regioni,optine, kole,univerziteti,i -slue za finansiranje budetskog deficita lokalnih organa,

-su one koje izdaju dravna preduzea i, -za iju isplatu garantuje drava, -slue za finansiranje dravnog budeta ili odreenog razvojnog programa,

prema nainu obrauna kamate: obveznice sa fiksnom obveznice sa varijabilnom kamatom kamatom -su one kod kojih je u -su one kod kojih je momentu njihove kupovine kamatna stopa odreena poznat prihod u vidu fiksne kretanjem kamatne stope kamate, koja se plaa na kratkorone -koji se moe oekivati od depozite, uloenih sredstava u njih,u -u oekivanju da e ona u -toku celog njihovog ivota, budunosti biti nia, -ne mogu se konvertvati u -interesantne su u periodima

obveznice sa indeksiranom kamatom -su obveznice sa fiksnom kamatom, -ija vrednost na dan dospea zavisi od kretanja vrednosti odreenog berzanskog indeksa (kurseva hov-i na berzama), -investitori iskljuivo snose

94 akcije,druge obveznice ili druge valute, inflacije, rizik promene vrednosti datog indeksa,

95

prema nainu ostvarivanja prava na kamatu: obveznice sa kamatom isplativom odjednom obveznice sa kamatom koja se isplauje u kamatnim periodima -obveznice bez kupona, -obveznice sa kuponima,

prema vremenu isplate glavnice: obveznice sa jednokratnim dospeem

obveznice u anuitetima

prema roku dospea: obveznice sa fiksnim rokom dospea

obveznice sa razliitim rokom dospea (tzv.serijske obveznice) -obveznice emitovane 1980 godine,u iznosu od 20 miliona $, -dospevaju za plaanje tako,to 2 miliona dospeva u 1990 godini, -a dodatna 2 miliona postaju obaveze u svakoj od sledeih devet godina, tj: 2+4+6+8+10+12+14+16+18+20

96 zamenljive (konvertibilne ) obveznice su one koje se mogu konvertovati u akcije, obveznice osigurane hipotekom su one koje su osigurane zalogom realne imovine.U sluaju steaja emitenta imaju prioritet isplate iz likvidacione mase ostvarene prodajom imovine pod hipotekom, obveznice na zalog opreme su one koje su osigurane zalaganjem opreme.Posle potpune amortizacije obveznice,oprema prelazi u vlasnitvo kupca,a sve dotle je u vlasnitvu poverilake kompanije,koja je u potpunosti isplatila opremu,prodavcu koji ne eli da kreditira kupca, obveznice s klauzulom o opozivu omoguuju njihovom emitentu da ih povue pre roka dospea,tako to e investitorima isplatiti vrednost veu od nominalne, neiskupljive obveznice obaveza emitenta je samo u isplati fiksne kamate.Imalac obveznice ima samo pravo a kamatu,bez prava upravljanja emitentom.Veoma pogodan oblik za finansiranje razvojnih projekata.

97

Osnovna prednost pribavljanja kapitala emisijom obveznica,umesto akcija ?

-je u tome to se plaena kamata oduzima pri utvrivanju oporezivog profita emitenta, -plaene dividende akcionarima se ne oduzimaju pri utvrivanju oporezivog profita,

-npr,-kompanija je emitovala obveznica u iznosu od 10 000 000 $, -uz kamatu od 10 %, - plaa porez na profit 25 %, =kamata iznosi 1 000 000 $ i za toliko ona oduzima (reducira) oporezovani profit, tj.1 000 000 $ x 25 % = 250 000 $,

pa su trokovi pozajmljivanja 750 000 $,

Trina cena obveznice ?

-se iskazuje u % od dospele vrednosti obveznice ( = 1 000 $), -oznaena cena obveznice 105 % ,znai da je trina cena obveznice 1 050 $ = toliko emitent mora platiti otkupom obveznice na dan dospea,

Ako su obveznice prodate po nominalnoj vrednosti ?

( trina kamatna stopa je jednaka nominalnoj kamatnoj stopi = ugovorenoj)

Ako su obveznice prodate uz premiju ?

( trina kamatna stopa je manja od nominalne kamatne stope = ugovorene)

Ako su obveznice prodate uz diskont ?

( trina kamatna stopa je vea od nominalne kamatne stope = ugovorene)

98

Obveznica se sastoji iz ?
plata obveznice -glavni deo obveznice, -on sadri prava poverilaca: oznaka obveznice, naziv i sedite emitenta, naziv i sedite kupca (ako je obveznica na ime), odnosno oznaenje da je obveznica na donosioca, mesto i datum izdavanja, naziv i sedite garanta ( ako postoji garancija,tj.oblik garantovanja hipoteka i sl,), serijski i kontrolni broj obveznice, nominalna vrednost obveznice, visina kamatne stope,odnosno nain obrauna kamate ili uea ( kad je re o obveznicama s pravom uea u dobiti), rokovi otplate glavnice, faksimil potpisa ovlaenih lica emitenta ( lanova uprave i predsedavajueg nadzornog odbora), kamatnog kupona -je deo koji se pridodaje obveznici s stalnim ukamaenjem, -na osnovu koga banka isplauje dospele kamate, -kamatni kupon sadri: ime izdavaoca, kamatnu stopu, nominalnu iznos obveznice, mesto i datum izdavanja, iznos kamate, rok dospea, broj obveznice, broj kamatnog kupona i tambilj,

-kamatni kuponi se prilikom dospea jedan za drugim (polugodinje ili godinje), -odvajaju od tabaka, i -podnose odreenoj banci na isplatu, -ima ih onoliko koliko je rokova predvieno za naplatu kamate,

99

Depo poslovi ?
-depo poslovi su neutralni bankarski poslovi,to znai da se banka ne javlja ni u ulozi poverioca ni u ulozi dunika, -satoje su primanju zatvorenih i otvorenih stvari od vrednosti na uvanje i upravljanje (rukovanje), -kao to su hartije od vrednosti (otvoreni depoi) ,umetnike slike,plemeniti metali i sl (zatvoreni depoi), -za svaki zakljueni depo posao sklapa se poseban ugovor,izmeu banke (depozitara) i deponenta (ostavljaa) , -deponenti su duni da banci za obavljeni depo posao plate odreenu proviziju ili zakupninu, -za svaki zakljueni depo posao otvaraju se u vanbilansnoj evidenciji odgovarajui rauni: ostava (depoi ) na uvanje ostavljai ostava (depoa) na uvanje -primljene zatvorene ostave (zapeaeni koerat) ostavljai ostava (depoa) na uvanje ostava (depoi ) na uvanje -vraanje zatvorene ostave ( zapeaeni koverat) -za iznos naplaene provizije zaduuje*se iro raun/blagajna* a dobravaju *prihodi od provizije po depo poslovima*,

Iznajmljivanje sefova za uvanje ?

-banke se bave i iznajmljivanjem sefova (kasa,trezora) za uvanje stvari od vrednosti preduzeima i graanima, -o tome se sklapa poseban ugovor kojim se reguliu sva bitna pitanja izmeu banke i deponenta ( vrednost ostave,rok uvanja,provizija,nadoknada eventualne tete,i dr,), -uz naplatu odreene zakupnine (provizije) ,kao posebne vrste prihoda, -za svaki iznajmljen sef vodi se posebna vanbilansna evidencija: otvoreni sefovi obaveze po osnovu otvorenih sefova -za vrednost ostave u sefu obaveze po osnovu otvorenih sefova otvoreni sefovi -istek roka korienja sefa ( preuzimanje ostave) -naplaena zakupnina od sefova se kjii tako to se zaduuje *iro raun/blagajna* a odobrava se raun *prihodi od provizije od sefova*.

100

Ulozi na tednju ?
-ulozi na tednju su novani depoziti stanovnitva koje ono poverava bankama u cilju tednje, -i ostvarenja izvesne kamate, -pravo na ulaganja na tednju imaju lica sa stalnim boravkom u naoj zemlji i koja se privremeno nalaze na radu u inostranstvu, -ulozi na tednju se dele na : domae i iseljenike uloge na tednju (mogu se voditi i u stranim valutama),

-prilikom prvog ulaganja novca na tednju banka izdaje ulagau tednu knjiicu (dokument o izvrenom ulaganju), -ona se smatra kao nepotpuna hartija od vrednosti,sa obelejem legitimacionog papira i moe da glasi na ime,na donosioca ili na donosioca uz ifru na njoj, -deponent moe izjaviti koga jo ovlauje da sa njom raspolae, -sve te uslove banka jo ispisuje i na odgovarajuem raunu u svojim knjigama, -u tednoj knjiici banka belei svaku uplatu i isplatu i saldo na koji tee kamata, -koja se obraunava krajem svake godine, -ulozi na tednju predstavljaju uzdravanje stanovnitva od potronje i banka ih moe, -slobodnije i na due vreme plasirati i , -na taj nain ostvariti odreenu zaradu u vidu kamate,

-za uloge na tednju kod banaka garantuje drava,

-prihodi od kamata su osloboeni plaanja poreza, -ulozi na tednju mogu biti: po vienju i, oroeni,

101

Depozitni certifikati ?
-u novije vreme banke u cilju poveanja kreditnog potencijala putem to veeg prikupljanja slobodnih novanih sredstava od stanovnitva vre emisiju,

-depozitnih certifikata:
izdaju se po nominalnoj vrednosti, s fiksnom ali i promenljivom kamatnom stopom, obino glase na donosioce, s rokom dospea najee od 30 do 180 dana,za kratkorone, i do 5 godina sa srednjorne uloge, omoguavaju banci da direktno upravljaju pasivom bilansa stanja, ulagai ih mogu prodavati na berzi efekata (zbog velike njihove fungibilnosti = zamenljivosti) ,i doi do sredstava pre roka dospea za naplatu, prenose se prostom predajom iz ruke u ruku, i mogu se takoe upotrebiti i za direktno izmirenje odreene obeveze, knjie se na isti nain kao o blagajniki zapisi,

102

Kreditni i finansijski potencijal banke ?

-finansijski potencijal poslovne banke predstavlja skup svih pozicija depozita u pasivi bilansa banke , -u aktivi bilansa banke nalaze se svi kreditni plasmani i rezerve ( obavezne deo novca koji PB-ke,kao % depozita po vienju i oroenog depozita,moraju da dre kod CB-e, i likvidnosti ), -dakle,kreditni potencijal banke je ui pojam od finansijskog potencijala i dobija se oduzimanjem programiranih rezervi od finansijskog potencijala, -ukoliko je kreditni potencijal jednak kreditnim plasmanima,poslovna banka je u ravnotei, -ako je kreditni potencijal vei od kreditnih plasmana,banka raspolae slobodnim delom kreditnog potencijala, -ako je kreditni potencijal manji od kreditnih plasmana,banka je nelikvidna. -faktori koji utiu na formiranje kreditnog potencijala PB-a: krediti centralne banke poslovnim bankama ( poveavaju kreditni potencijal poslovnih banaka), krediti CB-e Federaciji ( poveavaju depozite privrede kod PB-a,a time i kreditni potencijal banaka), stopa obavezne rezerve (propisuje CB-a;svojim poveanjem utie na smanjenje kreditnog potencijala PB-a,i obrnuto), prelivanje depozita po vienju, po osnovu deviznih transakcija sa inostranstvom ( deficit deviznog bilansa smanjuje devizne rezerve kod CB-e,i na taj nain povlai protivdinarska sredstva sa depozita po vienju preduzea kod PB-a,a time i smanjuje kreditni potencijal PB-a,i obrnuto), prelivanje sredstava izmeu PB-a i CB-e,i prelivanje izmeu depozita i gotovog novca ( prilikom isplata plata radnicima,kod poslovnih banaka se smanjuju depoziti preduzea po vienju a time i kreditni potencijal;kupovinom robe,sektor stanovnitva poveava depozite po vienju sektora preduzea i kreditni potencijal PB-naka),

103

Kreditna multiplikacija ?
-PB-a je u ravnotei ukoliko se kreditni plasmani podudaraju sa kreditnim potencijalom,a -izbaena je iz ravnotee ,kada kreditni potencijal prevazilazi kredine plasmane, -inicijalni impuls ( npr,kredit CB-e), izbacuje banku iz ravnotee,i poinje multiplikacioni proces kredita,depozita i rezervi,koji banku ponovo pribliava ravnotei, koeficijent vraanja sredstava u depozitni sistem (0,45) 700 220,5 69,46 21,88 6,89 2,18 0,69 0,22 0,07 0,02 0,006 1 021,916 (kreditni plasmani)

ciklus multiplikacije 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 suma

depozitni sistem 1 000 (inicijalni impuls) 315 99,23 31,26 9,85 3,11 0,98 0,31 0,10 0,03 0,009 1 459,879 (depoziti)

-stopa obavezne rezerve 30 % -koeficijent (0,30) 300 94,5 29,77 9,38 2,96 0,93 0,29 0,09 0,03 0,01 0,003 437,963 (rezerve)