PROIZVODNJA (POGLAVLJE 7) Funkcija proizvodnje je odnos izmedju kolicine inputa koji se koriste u proizvodnji nekog dobra i kolicine autputa

tog dobra. Ucinak = funkcija (kapital, radna snaga), odnosno: Q=F(K,L) Marginalan (granican) proizvod je povecanje autputa koje nastaje usled dodavanja jedne dodatne jedinice inputa. Granicni proizvod rada = promena autputa/promena inputa rada, odnosno: MPL = Q/L Opadajuci marginalan proizvod je zakonitost po kojoj marginalan proizvod nekog inputa opada sa povecanjem kolocine tog inputa (uz ostale fiksne inpute). Prosecan proizvod predstavlja proizvodnju po jedinici nekog inputa. Prosecan proizvod rada = autput/input rada, odnosno: APL=Q/L Granicna stopa tehnicke supstancije pokazuje za koliko se mora smanjiti upotreba kapitala, ako se poveca upotreba rada za jednu dodatnu jedinicu, ali tako da obim proizvodnje ostane nepromenjen. MRTS = promena inputa kapitala (K)/promena inputa rada (L) Rastuci prinosi na obim ili ekonomiju obima podrazumeva da se obim proizvodnje vise nego udvostrucuje, ako se udvostruci kolicina svih inputa, odnosno da se povecanjem autputa smanjuje dugorocan prosecan trosak. Konstantni pinosi od obima podrazumevaju da se obim proizvodnje udvostruci , ako se svi inputi kolicinski udvostruce, odnosno da je dugorocan prosecan trosak konstantan iako se autput povecava. Opadajuci prinosi od obima ili desekonomija podrazumevaju da obim proivodnje nekog inputa opada sa porastom kolicine tog inputa, odnosno da se sa povecanjem autputa povecava dugorocan prosecan trosak. Fiksni inputi su oni inputi cije se kolicine ne menjaju. Varijabilni inputi su oni inputi koji kvantitativno mogu biti promenljivi. Na duge staze svi inputi su po definiciji varijabilni. Na krace staze definisemo kao period u toku kojeg jedan ili vise inputa ne mogu varirati. Maltusova teorija zakon o opadajucim prinosima prouzrokuje bedu za ljudsku rasu. On je smatrao da ce povecanje populacije dovesti prosecnu potrosnju hrane do nivoa gladovanja. Veza izmedju krivih marginalnog i prosecnog proizvoda: kada se kriva marginalnog proizvoda nalazi iznad krive prosecnog proizvoda, kriva prosecnog proizvoda ima tendenciju rasta, a kada je kriva marginalnog proizvoda ispod krive prosecnog proizvoda, kriva prosecnog proizvoda ima tendenciju pada. ove dve krive se seku u tacki maksimalne vrednosti krive prosecnog proizvoda. Nagib svake izokvante nam pokazuje koja klolicina jednog inputa se moze zameniti drugim uz proizvodnju istog obima proizvodnje. Nagib izokovante naziva se granicna stopa tehnicke supstancije. Izokvanta je kriva koja povezuje sve moguce kombinacije inputa koji omogucavaju dostizanje odredjenog obima proizvodnje (prvenstveno u dugorocnom periodu). Prikaz proizvodnje nizom izokvanti cini mapu izokvanti. Mapa izokvanti je samo drugi nacin za opisivanje funkcije proizvodnje. Svaka izokvanta odgovara razlicitom obimu proizvodnje, a obim proizvodnje raste kako se pomeramo udesno i navise.

TROSKOVI, PONUDA I PROFIT PREDUZECA (POGLAVLJE 8) Profit je smisao poslovanja. Profit je razlika izmedju ukupnog prihoda (TR) i ukupnog troska (TC), odnosno: Profit (neto vrednost) = ukupan prohod ukupan trosak, odnosno: =TR-TC Prinos na investirani kapital je mera kojom ce se profit izraziti u odnosu na dugorocno investirana sredstva u poslovanju. Prinos na investirani kapital = profit/investirani kapital x 100 Oportunitetni trosak je trosak koji proizilazi iz propustenih prilika kada preduzece ne koristi svoje resurse (radna snaga, kapital) za najbolju alternativnu upotrebu. Nepovratni trosak je ucinjen trosak I ne moze se promeniti sadasnjim i buducim odlukama. U kratkorocnom periodu preduzece moze sve svoje inpute samo delimicno da prilagodi promenama uslova proizvodnje. Ukupan prihod - prihod od realizovanog autputa zavisi od cene , a samim tim I od traznje. Dobija se tako sto se realizovana kolicina dobara pomnozi sa cenom, odnosno: TR=QxP. Sto je cena niza, to je prodaja veca, a time I ukupan prihod. Fiksni troskovi su opsti ili rezijski troskovi. Nazivaju se jos i troskovi instalisanih kapaciteta. Moraju se placati cak I ako preduzece povremeno ne radi, a nece se promeniti ako se promeni obim proizvodnje, sto ce reci da ne zavise od obima proizvodnje. Kratkorocni fiksni trosak (SFC) je trosak koji se ne menja s obimom proizvodnje, a moze se eliminisati samo prestankom proizvodnje. Varijabilni troskovi su troskovi koji se menjaju sa promenom obima proizvodnje. Kratkorocni varijabilni trosak (SVC) je trosak koji se menja zavisno od kolicine proizvedenog autputa. Ukupan trosak je zbir fiksnih I varijabilnih troskova. Kratkorocni ukupan trosak = kratkorocni fiksni trosak + kratkorocni varijabilni trosak, odnosno: STC= SFC+SVC Kratkorocni granicni ili marginalni trosak (SMC) je povecanje (promena) ukupnog troska, koji nastaje zbog proizvodnje jedne dodatne jedinice autputa. Kratkorocni marginalni ili granicni prihod (SMR) podrazumeva promenu ukupnog prihoda do kojeg dolazi usled proizvodnje I prodaje dodatne jedinice autputa. Kratkorocni marginalni ili granicni trosak = promena u varijabilnom trosku (ukupnom trosku)/promena kolicine autputa, odnosno: SMC = VC/Q = TC/Q Kratkorocni prosecni ukupni trosak je kratkorocni ukupni trosak podeljen kolicinom autputa, odnosno: SATC = STC/Q Kratkorocni prosecni fiksni trosak je fiksni trosak podeljen kolicinom autputa. Kratkorocni prosecni varijabilni trosak je varijabilni trosak podeljen kolicinom autputa. Granicni (marginalni) prihod predstavlja dodatni prihod od proizvodnje I prodaje jedne dodatne jedinice autputa.

Preduzece maksimira profit pri obimu proizvodnje gde je marginalni prihod jednak marginalnom trosku, odnosno: MR = MC. a) MR>MC, marginalni troskovi opadaju POVECATI nivo autputa b) MR<MC, marginalni troskovi imaju trend rasta SMANJITI nivo autputa c) MR=MC, marginalni troskovi su minimalni OSTATI NA ISTOM nivou autputa U kratkorocnom vremenskom periodu, preduzece treba da proizvodi autput ako cena odnosno ukupni prihod pokriva bar prosecne varijavilne troskove. Preduzece treba da proizvodi autput (Q1) ako cena (P) prevazilazi kratkorocni prosecni varijabilni trosak (SAVC). Ako ne, preduzece treba zatvoriti. Dugorocni period je period koji je dovoljno dug, da preduzece sve svoje inpute prilagodi promenama uslova proizvodnje. Dugorocni ukupan trosak (LTC) je minimalni trosak proizvodnje svakog nivoa autputa kada preduzece prilagodi svoje inpute, a dugorocni prosecni trosak (LAC) je ukupan trosak podeljen nivoom autputa (Q). Dugorocni marginalni trosak (LMC) je povecanje dugorocnog ukupnog troska ako se autput poveca za jednu dodatnu jedinicu. a) LMC<LAC, prosecni trosak opada (levo od tacke M) b) LMC>LAC, prosecni trosak ima trend rasta (desno od tacke M) c) LMC=LAC, prosecni trosak je minimalan (u tacki M) U dugorocnom period preduzece treba da proizvodi autput ako je cena (P1) jednaka ili veca od prosecnog ukupnog troska (LAC), buduci da preduzece stvara profit. Ako je cena manja od LAC (P1<LAC), preduzece ne treba da proizvodi, jer stvara gubitak. Dezekonomija obima je osobina da dugorocni prosecni trosak raste sa povecanjem obima proizvodnje. Ekonomija obima je osobina da dugorocni prosecni ukupan trosak opada sa povecanjem kolicine autputa. Konstantni prinosi od obima je osobina da se dugorocni prosecni ukupan trosak ne menja sa promenom kolicine autputa. Kriva dugorocnog prosecnog ukupnog troska (LATC) pokazuje najnizi trosak po jedinici proizvoda za bilo koji nivo proizvodnje kad su svi inputi proizvodnje varijabilni.

SAVRSENA KONKURENCIJA I MAKSIMIRANJE PROFITA (POGLAVLJE 9)

Ekonomski profit je razlika iymedju ukupnog prihoda I ukupnog troska,uzimajuci u obzir sve oportunitetne troskove-eksplicitne i implicitne troskove. Racunovodstveni profit je razlika izmedju ukupnog prihoda i ukupnih eksplicitnih troskova. Nulti ili normalni profit podrazumeva normalni prinos za neko ulaganje,odnosno preduzece jednako dobro zaradjuje kao da je svoj kapital ulozilo u nesto drugo na dugi rok. Super profit ili abnormalni profit je cist ekonomski profit koji tacno ukazuje sve ekonomske troskove (pravilno meri). Slobodan ulaz (izlaz) je trzisna situacija u kojoj ne postoje ogranicenja u vidu posebnih troskova koji bi preduzecu otezali ulaz (izlaz) u neku industriju. Prihvatai cena (price taker) su preduzeca koja nemaju nikakvog uticaja na trisne cene,pa ih stoga prihvataju kao zadate. Savrsena konkurencija je trziste sa mnogo kupaca i prodavaca koji trguju istim proizvodima,tako da svaki od njih uzima cenu kao zadatu veliinu,a ne mogu uticati na podelu trzista. Kriva traznja (d,d) sa kojom se suoava preduzede na konkurentskom tristu predstavlja istovremeno krivu prosecnog i grninog prihoda.Du ove krive tranje ,granicni prihod i cena imaju istu vrednost,odnosno: MC=MR=P Cena (P) pri nivou autputa(Q*) je cana zatvaranja,odnosno tzv.tacka zatvaranja ispod koje preduzece smanjuje svoje gubitke ako prestane da proizvodi. Kratkorocna kriva ponude preduzea (SMC) je kriva iznad tacke E,u kojij kriva SMC prolazi kroz najniu tacku na krivoj prosecnog varijabilnog troska (AVC). Dugorocna kriva ponude koja u dugom roku povezuje ponudjeni nivo autputa sa odgovarajucom cenom predstavlja deo krive LMC iznad krive LAC. Proizvodjaev visak je iznos koji se placa prodavcu po trzisnoj ceni za neko dobro ili uslugu,umanjen za trosak proizvodnje (oportunitetni trosak). Efikasnost podrazumeva alokaciju resursa kojima se maksimira ukupan visak koji ostvaruju potrosaci i proizvodjaci. Proizvodjacev visak je razlika izmedju prihoda preduzeca i minimalnog troska koji bi bio potreban za obim proizvodnje koji maksimira profit. Eksplicitni troskovi su trosakovi inputa koji preduzecu namecu neki iznos novcanih izdataka. Implicitni troskovi su takodje vezani za inpute, ali ne namecu novcani izdatak preduzecu. Alokativna efikasnost se javlja kada je cena jednaka marginalnom trosku. Produktivna efikasnost nastaje kada preduzeca proizvode na minimumu krive prosecnog ukupnog troska, odnosno kada imaju nizu mogucu jedinicu troska, i zbog toga ne rasipaju resurse, vec ih koriste na najefikasniji nacin.

V. Pareto kriterijum trzisne efikasnosti- Po V. Paretu trziste optimalno koristi inpure, ako nijedan drugi nacin njihove upotrebe ne moze da poboljsa polozaj nekog preduzeca, a da se pri tome ne pogorsa polozaj drugog potrosaca. Dugorocna ravnoteza se uspostavlja kada su ispunjena tri uslova: - sva preduzeca u industriji maksimiraju profit, nijedno preduzece nema podsticaja ni na ulaz, ni na izlaz, zato sto su sva preduzeca ostvarila nultni ili normalan profit , alokativna efikasnost, - cena proizvoda je takva da je ponuda industrije jednaka traznji potrosaca (produktivna efikasnost), posto preduzeca proizvode na minimumu krive prosecnih troskova. Ako je cena proizvoda veca od marginalnog troska, odnosno prosecnog ekonomskog troska proizvodnje, preduzece ce ostvariti pozitivan ekonomski profit i nastaviti sa proizvodnjom. Ako je cena manja od marginalnog troska , odnosno prosecnog ekonomskog troska, preduzece treba da obustavi proizvodnju buduci da smanjuje ukupni profit. Preduzece maksimira profit kada je marginalni trosak jednak ceni uz dati obim proizvodnje. Ukupan profit = ukupan prihod ukupan trosak, odnosno: T=TR TC Ukupan profit = prosecan profit x prodata kolicina, odnosno: T=A x Q Profit po jedinici proizvoda = cena prosecan ukupan trosak, ili: q=P - ATC

MONOPOL, OLIGOPOL, MONOPOLOSTICKA KONKURENCIJA I PROFIT MONOPOLISTA (POGLAVLJE 10) Monopol je preduzece koje jedino proizvodi,odnosno prodaje proizvode bez srodnih supstituta. Nepotpuna konkurencija preovladjuje u nekom sektoru kad god pojedini proizvodjaci ili prodavci imaju neku meru kontrole nad cenom proizvoda I usluga u tom sektoru,I uz to vrse segmentaciju,odnosno podelu trzista. Prirodni monopol (ekonomija obima) nastaje kada jedno preduzece moze da snabde celo trziste nekim dobrom ili uslugom,uz manje troskove nego sto bi to mogla da urade dva ili vise preduzeca. Prirodni monopol ostvaruje takvu ekonomiju obima da uopste ne strahuje od ulaska drugih konkurenata u industriji. Monopolista maksimira profit ako proizvodi nivo autputa,pri kome je granicni trosak MC jednak granicnom prihodu. Razlika izmedju cene I granicnog troska predstavlja meru monopolske moci. Prirodni monopol predstavlja kompaniju koja ima opadajuci dugorocni prosecan trosak sa stalnim povecanjem obima proizvodnje,tako da naplacuje nizu cenu od konkurenata koje istiskuje sa trzista,a ne strahuje od ulaska drugih ucesnika u industriji. Dvotarifna naplata podrazumeva fiksni iznos kojim se placaju fiksni troskovi I granicni iznos kojim se pokrivaju granicni troskovi-dve cene. Savrsena prepreka bi bila ona koja namece samo zanemarljivi trosak za korisnike koji ih prskoce,a u isto vreme savrseno rangira kupce prema njihovoj elasticnosti traznje. Oligopol je trzisna struktura u kojoj samo nekoliko proiyvodjaca ili prodavaca nusi slicne ili iste proizvode,a svako od njih svestan je medjusobne zavisnosti. Tajni sporazum je dogovor preduzeca na trzistu u vezi sa kolicinama autputa koji ce da proizvedu i cenama po kojima ce da prodaju dobra i usluge. U Nesovoj ravnotezi svaki igrac (ekonomski akter) bira najbolju strategiju,shodno strategijama koje primenjuju ostali igraci (akteri). Teorija igara je situacija u kojoj su inteligentne odluke ljudi nuzno medjuzavisne. Matrica isplata je tabela koja pokazuje profit (ili isplate) svakog preduzeca,uzimajuci u obzir njegovu odluku i odluku njegovog konkurenta. Strategija je plan igre koji opisuje reakcije ili poteze igraca (aktera) u svakoj mogucoj situaciji. Dilema zatvorenika je primer specificne igre u kojij oba zatvorenika moraju odvojeno da odluce da li da priznaju zlocin.Ako jedan od njih prizna ,dobija manju kaznu zatvora a njegov saucesnik tezu kaznu,ali ako nijedan ne prizna,kazne su blaze za obojicu. Deminantna strategija je strategija koja za igraca u igri najbolja,bez obzira na strategije koje ostali biraju i primenjuju. Rigidnost cena je obelezje oligopolistickog trzista,u uslovima kada preduzeca nisu spremna da menjaju cene cak ni kad se promene troskovi ili traznja. Model prelomljene krive traznje kod oligopola je model u kome svako preduzece ima krivu traznju koja se lomi pri trenutno preovladjujucoj ceni,s tim sto je pri visim cenama traznja znatno elasticnija,a pri nizim neelasticna.

Monopson je trziste na kojem postoji samo jedan kupac. Monopsonska moc omogucava kupcu da kupuje dobra po nizoj ceni od one koja bi bila na konkurentnom trzistu. Monopolisticka konkurencija U uslovima nepotpune konkurencije postoji i kategorija diferenciranih proizvoda, odnosano prodavaca. To je slucaj kada veci broj prodavaca proizvodi blago diferencirane proizvode. Rec je o konkurenciji medju mnogima. Ekskluzivna kontrola sirovina nije garancija za permanentsku monopolsku moc. Dupol u njemu postoje dva preduzeca. Ona mogu biti jedina dva preduzeca na trzistu, ili dve kompanije koje dominiraju trzistem, tako da mogu da kontrolisu i cenu i autput, cak i ako su ostala preduzeca prisutna. Mrezna ekonomija proizvod postaje vredniji kada ga koristi veci broj konzumenata. Patenti se obicno odnose na pravo ekskluzivne dobiti od svih razmena, ukljucujuci pronalazak na koji se odnosi. Licence i franize zakon sprecava da se bilo ko bavi poslom osim firmi koje imaju dozvolu vlade. Kartel predstavlja tajnu saradnju medju preduzecima koja se najlakse ostvaruje ako se formalin dogovori legalizuju. Karteli su uobicajno internacionalni i gotovo sve zemlje sveta kompanijama zabranjuju da se tajno dogovaraju. Cenovna diskriminacija predstavlja primenjivanje razlicite cene za svakog kupca. Javlja se u tri osnovna oblika: cenovna diskriminacija prvog, drugog i treceg stepena.

TRAZISTE RADA (POGLAVLJE 11 ) Granicni (marginalni ) proizvod rada (MP1) je promena (povecanje) ukupnog autputa kada se angazuje dodatni radnik,a da se pri tome kolicina ostalih inputa ne menja. Vrednost marginalnog (granicnog) proizvod rada(VMP1) je dodatni prihod ostvaren od prodaje autputa proizvedenog uz pomoc jedne dodatne jedinice rada. Izvedena traznja za inputima zavisi od nivoa autputa preduzeca i troskova inputa,i iz njih je izvedena. Transferne zarade nekog inputa koji se koristi predstavljaju minimalna placanja,neophodna da bi se input angazovao za dati rad. Ekonomska renta povecava iznos koji input prima,a koji je iznad transferne zarade neophodne da bi se on inicirao da ponudi svoje usluge za datu namenu. Plata ili nadnica (w)=vrednost marginalnog proizvoda rada (VMP!) Opadajuci marginalni (granicni) prozvod rada je uslov prema koem marginalni (fizicki) proizvod rada opada sa povecavanjem kolicine rada. Prihod od granicnog proizvoda rada je promena u ukupnom prihodu,kada preduzece proizvede i proda dobra iz angazovanja jedne dodatne jedinice rada. Povecana produktivnost podrazumeva da radnici mogu da prime vece plate ne zrtvujuci poslove,ili da se poveca zaposlenost bez smanjenja plata. Radna snaga obuhvata sve pojedince koji rade ili traze posao. Granicni proizvod rada x cena proizvoda = cena rada = nadnica Granicni proizvod zemljista x cena proizvoda = cena zemljista = renta Granicni proizvod kapitala x cena proizvoda = cena kapitala = profit Realna plata predstavlja odnos nominalne plate ili nadnice, podeljene sa cenama dobara i usluga (w/P), sto pokazuje realnu kupovnu moc.

TRZISTE KAPITALA I PRIRODNIH RESURSA (POGLAVLJE 12) Fizicki ili realni kapital je kolicina proizvedene opreme I objekta (proizvedenih dobara) koja se predstavljaju kao input u proizvodnji ostalih dobara I usluga. Zemljiste predstavlja input proizvodnje koji nudi dar prirode. Cena imovine je iznos za koji data imovina moze odmah da se kupi.Vlasnik kapitalne imovine u buducnosti ostvaruje niz usluga od date imovine. Cena koricenja usluga kapitala je visina rente kapitala. Vrednost granicnog proizvoda kapitala (VMPk) je dodatna vrednost autputa preduzeca kada se koristi dodatna jedinica kapitala,dok svi ostali inputi ostaju nepromenjeni. Renata je svako placanje upotrebe fiksnih cinilaca. Finansijski kapital predstavlja potrazivanje jedne strane prema drugoj. Stopa prinosa na kapital oznacava neto prinos u dinarima (ili nekoj drugoj valuti), na godinu dana na svaki dinar investiranog kapitala. Rental je nadoknada za privremeno koriscenje kapitlnih dobara. Korisnicki trosak- kada je ukupni granicni trosak proizvodnje ogranicenog resursa visi od granicnog troska vadjenja tih resursa iz zemlje, tu imamo dodatni oportunitetni trosak, koji se naziva korisnicki trosak proizvodnje. JAVNA DOBRA, ZAJEDNICKI RESURSI I EKSTERNALIJE (POGLAVLJE 13) Rivalitet je svojstvo dobra po kojem njegovo koriscenje od strane jedne osobe,smanjuju (onemogucava) koriscenje tog dobra od strane druge osobe. Iskljucenost je svojstvo dobra po kojem se jedna osoba ne moze spreciti dag a koristi. Javna dobra su dobra kojima nisu svojstveni ni iskljucivost,ni rivalitet,dok su privatnim dobrima svojstveni iskljucenost I rivalitet. Free-rider je osoba koja ostvaruje korist iz potrosnje nekog dobra ili usluge a zna da nece moci da bude iskljucena i nema ni motiva da kupi ili da plati to dobro ili uslugu. Zajednicki resursi su dobra koja imaju svojstvo rivaliteta,ali ne i iskljucenot. Eksternalije se pojavljuju kada proizvodnja ili potrosnja jedne osobe utice na proizvodnju i potrosnju drugih ljudi kroz direktne troskove ili koristi. Eksterni troskovi =drustveni marginalni troskovi-privatni marginalni troskovi proizvodnje. Piguov porez je porez koji se uvodi i naplacuje radi korekcije negativnih eksternalija. Konzova teorema podrazumeva da individualne (privatne) strane mogu samostalno resiti problem eksternih efekata,ako su u stanju da bez troskova pregovaraju o alokaciji resursa. Transakcioni troskovi su troskovi koje stranke snose u procesu dogovaranja i sprovodjenja dogovorenih odluka u delo.