Idiomi su kompaktni spoj od (najmanje) dve i vie rei koje su izgubile svoja primarna znaenja i sada predstavljaju semantiki

jedinstven skup rei koje uglavnom nije mogue zamenjivati. Odlikuje ih nezamenljivost ili minimalna zamenljivost sinonimima, visoka stabilnost i neprozirnost. Ceo idiom moemo zameniti jednom reju istog znaenja. Podela idioma: - Frazne lekseme (frazeme = frazeologizmi) - Diskursne frazeme (govorni kliei) Dobar dan, nema na emu, laku noc, do vidjenja... - Poslovice (izreke) - tradicionalne (Ko rano rani...) - popularne (dijamanti su devojci najbolji prijatelji) Poslovice su sintaksike jedinice kojima se kazuju opte istine koje vae za svako vreme. One su same po sebi tekst i predstavljaju uoptavanje sudova o nekim pojavama. --Frazeologizme ili frazeoloke izraze mogli bismo definisati kao ustaljene jezike jedinice sastavljene od najmanje dve rei koje imaju jedinstveno znaenje. Na osnovu ove definicije jasno se vidi da takav skup rei mora da zadovolji neke zahteve: prvo, mora da bude ustaljen, drugo, mora da ima sloenu strukturu, i tree, mora da ima jedinstveno znaenje. Nauka koja se bavi prouchavanjem frazeologizma zove se frazeologija i ona je je posebna oblast u okviru leksikologije. Frazeologizmi se razlikuju od slobodnih slojeva rei po tome to ne posmatramo svaku re pojedinano nego celinu. Kada se neka fraza koristi, moramo je upotrebiti kao celinu i nije moguce izbaciti bilo koji deo nje ( npr. imati vezane ruke - ne biti u mogucnosti da obavite nesto; ne moemo ispustiti element vezane, jer imati ruke nije frazem i ne znachi nista ). Bar jedan deo fraze mora "zrtvovati" svoje osnovno znacenje, npr. ivi Bogu iza lea znai da ivi vrlo daleko, u nekoj zabiti. Frazemi se kao leksike jedinice mogu u kontekstu upotrebljavati u svim

sintaktikim funkcijama u kojima se pojavljuju leksemi. npr frazem bila je trn u oku po sintaksikoj funkciji je predikat, a leksem Bogu iza lea, po funkciji je priloshka odredba. Dele se na: - Prema nainu frazeologizacije - komponentne samo jedna re donosi novo znaenje a druga ima svoje osnovno ili neko drugo leksiko znaenje (zaljubiti se do uiju, biti dobar kao hleb, smejati se kao lud na brashno) i globalne ceo izraz je frazeologiziran (prevesti ednog preko vode, prodavati maglu) - Prema strukturi - na sloene i proste sintaksine jedinice - Prema leksikom sastavu - toponimi (za mesto Kia oko Kragujevca), antroponimi (za imena Neverni Toma), zoonimi (za ivotinje Crna ovca),fitonimi (za biljke Nee grom u koprive), etnici (za narode Pravi se Englez), ktetici (za prideve od naroda panska sela) ... Prema leksikom znaenju 1) kojima kvalifikujemo meuljudske odnose (bacati drvlje i kamenje) 2) kojima kvalifikujemo oveka (kao od brega odvaljen) 3) kojima kvalifikujemo ponaanje oveka u drutvu (kao bubreg u loju) 4) kojima kvalifikujemo odnos prema drugim ljudima (prodavati maglu) Izvor i poreklo frazeologizama 5) internacionalna i izvorna mitologija 6) grka i rimska mitologija (Ahilova peta, Gordijev vor) 7) tekstovi religijskog sadraja, Bibllija (otii Bogu na istinu) 8) narodna predanja, verovanja, folklor (upala mu kaika u med) 9) istorijski spisi, dogaaji, linosti (panska sela) 10)knjievna dela (medvea usluga, kiselo grodje)

Kada dva ili vie frazema imaju isto znaenje to se naziva frazemska sinonimija. Tada govorimo o frazemskoj istoznanosti. Frazemi tanak kao akalica; sama kost i koa; suv kao bakalar znae vrlo tanak, mrav. Frazemski antonimi - znaenja dvaju frazema mogu se odnositi na suprotna svojstva. Npr. iveti kao na hlebu i vodi (oskudno iveti) je u suprotnom znaenju sa frazemom iveti kao bubreg u loju. Drugi primer je spor kao pu i brz kao zec.