1/8

Hajde da probamo neto korisno... Redosled radova ploa direktno oslonjena na stubove radni naslov: Pretabati primer 7 bez mozga pa raditi ponovo ili... Moj dragi kolega Peca ima suprotan obiaj od mene radi primer gde NITA nije dobro (namerno promai sve pretpostavke). Kako god radili ko HOE da razume uspee, ko nee ne mogu ga silom naterati. Hajdemo za promenu na Pecin nain....

1 Usvajanje debljine ploe

Propis kae (lan 222): Debljina peurkaste ploe ne sme biti manja od Ly/35 (Ly je DUI raspon) ovo bi, po BAB 87, trebalo da nas oslobodi brige oko dokaza deformacija... S obzirom da nemam jednostavan a dovoljno taan postupak kako da sraunate ugib (a da pitamo kolege sa Teorije konstrukcija?) prihvatiemo ovu sugestiju kao polaznu i proveriti je prvom zgodom (Tower i sl.). S tim da sam iskusno preporuio da debljina ploe bude Ly/30 pogotovu kad se radi o znatnim povremenim optereenjima, kao u vaem sluaju.... Da skratim, usvaja se dp = Ly/30 = 20 cm

2 Proraun armature
Da sraunamo sve redom po primeru? Podela po trakama, pa dimenzionisanje, usvajanje armature.... konano kontrola proboja pa ona NE PROE ? Da ispreturamo malo redosled.....Kao to sam i na asu rekao prvo ugib (odraeno potovali smo lan 222 BAB) pa PROBOJ pa ostalo tj. momenti savijanja.....

3 Kontrola probijanja
ta nam treba za proboj (sem uglednog primera)?

3.1 Sila u stubu

Ploa ima tri polja u svakom pravcu. Optereenje zamenjujue trake je podeljeno opt. na ploi pomnoeno irinom trake. Stub je srednji oslonac ovog kontinualca. - s.t. ploe dpb - pod, plafon i sl. ukupno, stalno opt. povremeno opt. Lx = 5 m = 0,2025 = g g p = 5,0 kN/m2 = 1,5 kN/m2 (ulazni podatak) = 6,5 kN/m2 = 10 kN/m2 (ulazni podatak)

q* = (g+p)Lx = (6.5+10)5.0 = 82.5 kN/m

Ly = 6 m Q = 1.1q*Ly = 1.182.56.0 = 544.5 kN Dakle, sila u stubu od UKUPNOG G+P optereenja je 544,5 kN. Ovu silu moemo umanjiti za deo optereenja koji pada unutar konusa probijanja to kod MEUSPRATNIH konstrukcija NIKAD neemo raditi (kad radimo peke, bez recimo Excel-a jer GUBIMO VREME, a s druge strane UVEK radimo kad proraunavamo temeljnu plou)

3.2 Dimenzija stuba

Zapravo je poznata. lan 222. BAB je propisao minimalne vrednosti, ja zadao maksimalnu. Poto nam odgovara to vea dimenzija stuba (manji napon smicanja), usvojio sam MAKSIMALNU dimenziju. Dakle, stub je 4040 cm.

2/8

3.3 Odreivanje napona smicanja u kritinom preseku

Potrebne su nam - debljina ploe (20 cm) - dimenzije i oblik stuba (kvadratni, 40/40 cm) - srednja statika visina Potrebno je obezbediti zatitni sloj od minimalno 2 cm (nita nije posebno naglaeno dakle UMERENO agresivna sredina, lan 135 BAB) ili jednak PRENIKU usvojene armature. Za oekivati je da koristimo ipke 16 22, ipak je u pitanju gornja zona jako optereene ploe.....da se ne rasplinjujemo... a1,Y =2,0 + 2,0/2 = 3 cm a1,X = 2,0 + 2,0 + 2,0/2 = 5 cm (kao da smo usvojili ipke 20 kad bi postojale, milimetar gore ili dole, skroz nebitno) Koja li armatura treba da ima veu statiku visinu? U ovom trenutku nam je nebitno, jer raunamo sa SREDNJOM. A ona je: a1,sr = (3,0+5,0)/2 = 4 cm hsr = 20 4 = 16 cm ds - prenik zamenjujueg krunog stuba db koji ima istu povrinu preseka kao stvarni pravougaoni stub. dkp hsr /2 ds = d kp = 4 4 bd = 40 2 = 45.1 cm h = d s + 2 sr = 45.1 + 16 = 61.1 cm 2

hsr /2

Tmax 544.5 kN = = 0.177 Okp hsr 61.1 16 cm 2

hsr /2 ds hsr /2

Rano je za zakljuke, ali ne obeava...da vidimo doputene vrednosti napona... MB 30 a = 0,8 MPa, b = 2.2 MPa (tabela 21, lan 122 BAB)

3.3.1 Nia vrednost doputenog napona

2 1 a 3

- ako je zadovoljen, nema osiguranja - treba nam procenat armiranja....

1 = 1.3 a

je srednja vrednost procenta armiranja gornjom armaturom iz dva upravna pravca na irini oslonake trake 0.4Lx, odnosno 0.4Ly. Podseam da tu armaturu NISMO odredili. Vrednost koeficijenta a za razliite vrste armature je: a = 1.0 a = 1.3 a = 1.4 za GA 240/360 za RA 400/500 za MA 500/560

Dakle, poto emo koristiti rebrastu armaturu za prihvatanje momenata savijanja, a = 1.3. Vezano za PROCENAT ARMIRANJA, moemo ga sraunati.....ako naemo momente savijanja....oito, treba nam neto to sam u taki 2 tendenciozno preskoio..... Da li svi momenti ili samo neki? Samo OSLONAKI, polutrake S1 i S2.... Da probamo...

hsr

dp

3/8

3.3.1.1 Polutraka S1, dui pravac Moment u polutraci S1 je 2.1 puta vei od prosenog momenta nad osloncem (za celu irinu trake Lx). Najlake je ovako: qu = 1,6g + 1,8p = 1,66,5 + 1,810 = 28,4 kN/m2 6.0 2 = 214.7 kNm / m 10 10 BTW, kako sam u primeru 7 dobio taj isti moment kao 226,8 kNm/m (str, P7/2)? Usvojio sam plou debljine 24 cm, pa je i opt. neto vee, naravno...ako paralelno pratite i primer 7 i ovo...to bi verovatno bilo pametno...
S1 MYu = 2.1 qu

L2 y

= 2.1 28.4

3.3.1.2 Polutraka S2, dui pravac Moment u polutraci S2 je 1.4 puta vei od prosenog momenta nad osloncem: 6.0 2 = 143.1 kNm / m 10 10 odnosno, 2/3 vrednosti iz S1. Dakle, i potrebna armatura e biti 2/3 one iz S1...
S MYu2 = 1.4 qu

L2 y

= 1.4 28.4

3.3.1.3 Polutrake S1 i S2, krai pravac

S1 M Xu = 2.1 qu

L2 5.0 2 x = 2.1 28.4 = 149.1 kNm / m 10 10

L2 5.0 2 X M = 1.4 qu = 1.4 28.4 = 99.4 kNm / m 10 10 Ovo su JEDINI momenti koji su nam u ovom trenutku potrebni... dok ne reimo proboj i usvojimo konanu debljinu ploe.... Moe li i manje od ovoga? Da.... irine polutraka S2 su 0,1Lx i 0,1Ly sa svake strane stuba....u konkretnom sluaju 50 cm odnosno 60 cm.... ako usvojimo ISTU armaturu kao u S1, usvojiemo tek nekoliko ipki vie nego to bi bilo NEOPHODNO prema momentima savijanja....a moemo se izboriti sa probojem, koji bi zahtevao neto od sledeeg - PODEBLJANJE PLOE (bilo cele ploe, bilo dodavanje kapitela) - POVEANJE PRESEKA STUBA - POVEANJE MARKE BETONA Ovo sa armaturom mi se dopada. Usvajam sopstveni predlog i itavu oslonaku zonu U OVOM SLUAJU armiram ISTOM armaturom. Dakle, potrebni su samo momenti iz S1 iz oba pravca. A to je minut posla.
S2 Xu

3.3.1.4 Potrebna armatura i (konano) procenat armiranja Aa ,Y Aa ,X = 214.7 10 2 cm 2 = 35.08 0.9 17 40 m 149.1 10 2 cm 2 = 27.61 0.9 15 40 m usv. 22/10 (38.0 cm2/m) usv. 19/10 (28.4 cm2/m)

1 38.0 28.4 + = 1.95% > max = 1.5% = 1.5% 2 17 15

1 = 1.3 1.3 1.5 = 2.07

2 2.07 0.8 = 1.1 MPa 3

4/8

Napon smicanja u kritinom preseku je sraunat u taki 3.3 i iznosi 1.77 MPa znatno vie od upravo sraunate doputene vrednosti. U najboljem sluaju, potrebno je osiguranje armaturom. Ukoliko proemo sledeu proveru. 3.3.2 Via vrednost doputenog napona

2 b

- MORA biti zadovoljen 0.716 2.2 = 1.58 MPa

2 = 0.45 1.3 1.5 = 0,716

Zamalo....ali nismo proli. Doputeni napon je PREKORAEN. Predstoji nam da: - poveamo doputene napone - smanjimo napon smicanja u kritinom preseku Doputeni napon se moe poveati - poveanjem marke betona (poveavaju se a i b) - poveanjem procenta armiranja (poveavaju se 1 i 2) Ovo drugo otpada, jer procenat armiranja ve uzima MAKSIMALNU vrednost. Ovo prvo je mogue: = 1,77 MPa = 0,716b b = 1.77/0.716 = 2.47 MPa Uvidom u tabelu 21 - doputene napone zakljuujemo da nam je potrebna MB 40 (b = 2.6 MPa) to je jedno od moguih reenja. Dakle, MB 40, ploa 20 cm debljine...samo jo armatura za osiguranje, jer je prekoraen doputeni napon iz take 3.3.1. Sledi: Aa = 0.75 Tmax 1.35 Tmax 1.35 544.5 = = = 18,38 cm2 v v 40 1.8

Isti detalj osiguranja kao u primeru...strana P7/7, da ne kopiram ponovo. Hajde da potraimo jo poneko reenje pre nego to se opredelimo... Zamislimo da nam je bila potrebna MB 55 ili sl., to se ba ne moe pouzdano dobiti u standardnom kvalitetu. Preostaje nam da smanjimo napon smicanja u kritinom preseku. to se moe uiniti: - smanjenjem sile (?!?) promenom statikog sistema i ubacivanjem jo stubova - poveanjem debljine ploe - poveanjem dimenzije stuba Hajde da pokuamo da poveamo dimenziju stuba da previdimo uslov zadatka... Od dimenzije stuba nije zavisio nijedan podatak pojavljuje se samo kod odreivanja napona. Dakle, sledi: = Tmax Tmax 544.5 kN = = = 0.158 = 2 b Okp hsr (d s + hsr ) hsr (d s + 16 ) 16 cm 2 544.5 16 = 52.6 cm b = d = 52.6 = 46.6 cm 0.158 16 4

ds =

Mogue je usvojiti kvadratni stub dimenzija 5050 cm.... Osiguranje isto kao u prethodnom sluaju (sila se nije promenila...ni vrsta armature)

5/8

Ogranienje dimenzije stuba naelno nije hir, nego potreba da se obezbedi npr. dovoljan parking prostor ili slino. Uzmimo da je maksimalna irina stuba mogla biti 30 cm, to zadovoljava uslov iz lana 222. Sledi da je potrebna dimenzija stuba u drugom pravcu: d s = 52.6 cm = 4 52.6 2 bd d = = 72.3 cm 4 30

PROBLEM !!! Dimenzije stuba su recimo 30/75 cm, to je vie od 40/40 iz prvog koraka, dakle nosivost je obezbeena nije u tome problem... Paljivo proitati lan 220 BAB.... ...Ako popreni presek oslonca (stuba) ima oblik pravougaonika ije su strane b i d, onda se, pri odreivanju napona smicanja t, u raun uvodi zamenjujui kruni stub prenika d s = 1.13 b d . Ako je dua strana pravougaonika vea za vie od 1.5 puta od krae strane, u raun se sme uvesti da je dua strana najvie 1.5 puta vea od krae strane. Propis je propis. Dakle, poveanje dimenzija stuba na preko 30/45 cm sa aspekta proboja ne dovodi do reenja. U tom sluaju preostaje podebljanje ploe ili poveanje marke betona. Konano, preostaje nam mogunost promene debljine ploe. Da se podsetimo ta smo dobili sa ploom debljine 20 cm, MB 30 i stubovima 40/40 cm: - napon smicanja u krit. preseku - donja granica napona: = 1.77 MPa 1 = 1.1 MPa (bez osiguranja)

- gornja granica napona: 2 = 1.58 MPa (bez osiguranja) Pri tome su doputene vrednosti napona sraunate sa MAKSIMALNIM DOPUTENIM koeficijentom armiranja =1.5% (a stvarni procenat armiranja bio i vei od te vrednosti). ini se da se podebljanjem ploe za razumnu (ta je razumno?) veliinu moe dobaciti gornja granica napona. Poveanjem debljine ploe se: - poveava sopstv. teina, samim tim i moment savijanja - poveava statika visina, to (moda) smanjuje potrebnu armaturu - smanjuje procenat armiranja (ako Aa ostane isto, poveava se h) Da ne filozofiramo moramo neto da preduzmemo a najblie pameti je da neto pretpostavimo pa pretpostavku proverimo....hajde da zadrimo maksimalni procenat armiranja (vei doputeni napon ne moemo dobiti).... = Tmax 544.5 kN = = 0.158 Okp hsr (45.1 + hs ) hs cm 2

odakle se reavanjem kvadratne jednaine nalazi hs 17,5 cm, odnosno: dp hs + as = 17,5 + 4 = 21,5 cm usvojeno dp = 22 cm Dakle, da bismo zadovoljili gornju vrednost doputenog napona potrebno je podebljati plou na 22 cm i pritom obezbediti maksimalni doputeni procenat armiranja od 1.5% (pretpostavka na osnovu koje je odreem doputeni napon). Sada bi sledila korekcija sopstvene teine, sraunavanje momenata savijanja i potrebne povrine armature i konano provera koeficijenta armiranja.... qu = 1,6g + 1,8p = 1,6(0,2225+1,5) + 1,810 = 29,2 kN/m2
S1 MYu = 2.1 qu

L2 y 10

= 2.1 29.2

6.0 2 = 220.7 kNm / m 10

6/8

Aa ,Y

cm 220.7 10 = 32.26 m 0.9 ( 22 3 ) 40

2

usv. 25/15 (32.72 cm2/m)

S1 M Xu = 2.1 qu

L2 5.0 2 x = 2.1 29.2 = 153.3 kNm / m 10 10 usv. 22/15 (25.34 cm2/m)

Aa ,X =

cm 2 153.3 10 2 = 25.05 m 0.9 ( 22 5 ) 40

1 32.72 25.34 + = 1.61% > max = 1.5% = 1.5% 2 19 17 ak i sa ovako knap usvojenom armaturom dobijen je procenat armiranja vei od minimalno doputenog, pa vrednosti doputenih napona smicanja ostaju nepromenjene. Dakle, mogue reenje je podebljanje itave ploe na 22 cm (uz zadravanje prvobitno usvojene marke betona MB 30 i dimenzija stuba 40/40 cm). Naravno, potrebno je izvriti osiguranje uzengijama (u svemu isto kao i u prethodnim sluajevima, jer se ni sila ni vrsta armature nisu promenile)..... Pardon, kako se sila nije promenila? Q = 1.1(g+p)LxLy = 1.1(5,5+1,5+10)5,06.0 = 561 kN = 561 kN kN = 0.157 < 0.158 = 2 b 2 (45.1 + 18 ) 18 cm cm 2

Ovo je stvarno bilo blizu....ali prolo je. Tek da ne zaboravite da korigujete silu. Na prvi pogled ovo je odlino reenje plou smo podebljali vrlo malo, to je dobro i zbog deformacija... Ali ...podebljali vrlo malo... u odnosu na ta? U odnosu na ISKUSNU pretpostavku da je ploa debljine Lmax/30 to je VIE od onog to propis trai...a to je Lmax/35 = 600/35 = 17,1 cm recimo 18 cm za probu... onda i nije tako malo... 4 cm betona je 1 kN/m2 optereenja, ako se konstrukcija sastoji recimo od 10 ploa dobro smo pretovarili konstrukciju, poveali i temelje i horizontalne uticaje (seizmika sila je direktno proporcionalna masi koju smo poveali...). Sve u svemu, kvalitet ovog reenja bi pokazali UGIBI Tower pa elastini ugib pa to puta 2,5 do 3 i poreenje sa doputenim...svakako vredi proveriti odnosno proanalizirati... za elaborat je nemogue PEKE, ali uz Tower u pitanju je bruto 5 minuta posla. Recimo da smo dobili da je ugib sa ploom 22 cm dvaput manji od doputenog...odnosno, da nam je (to se ugiba tie) i ploa 18 cm dovoljna....

3.4 Odreivanje dimenzija kapitela

Vidi crveno... ploa je 18 cm debljine.... dovoljna je po kriterijumu ugiba. 3.4.1 Odreivanje debljine ploe u zoni stuba Sa tanjom ploom dobiemo i manju silu.... Q = 1.1(g+p)LxLy = 1.1(4,5+1,5+10)5,06.0 = 528 kN Da, ba puno manju silu....a toliko smo blizu doputenom naponu da nema anse da neto smanjimo...odnosno, potrebno je da ploa bude debljine 22 cm u zoni stuba, pa jo armirana povelikom armaturom (maksimalni procenat armiranja) da ne prekoraimo GORNJI doputeni napon, onaj koji MORA biti zadovoljen. Uzgred, lokalno podebljavanje ploe sa 18 na 22 cm mi se ne ini naroito pametnim....

7/8

Ako se ploa ve podebljava u zoni stuba, podebljava se tako da NE DOBIJEMO OSIGURANJE. Dakle, debljinu joj odreujemo iz zadovoljenja manjeg od dva doputena napona.... ija je vrednost napred sraunata kao 1.1 MPa....ali uz MAKSIMALNI procenat armiranja. ta e se desiti podebljanjem ploe LOKALNO, u zoni stuba? - poveae se optereenje (lokalno, skroz nebitno zanemarivo) - poveae e se momenti savijanja nad osloncem u oba pravca (vea krutost na savijanje = vei moment savijanja) - ovo prethodno nas mnogo ne zanima zanima se kako e se promeniti potrebna povrina armature...a ona e se SMANJITI ba u oslonakom preseku (M se povea, h se povea vie nego to se M povea, ipak su u pitanju mali kapiteli) da skratim, male kapitele je razumno NE TRETIRATI proraunom kad je armatura u pitanju pojasniu na vebama, kad se doepamo Towera - ako zadrimo istu armaturu kao da kapitela nema, procenat armiranja e se SMANJITI jer je visina vea Evo uvoda u iteracije....armatura je ista a visinu ne znamo nabadamo procenat armiranja ili moda reavamo iz sledeeg izraza: = Aax + Aay 528 2 2 = 1.3 1.3 0.8 = 1 a (45.1 + hs ) hs 3 2 hs 3

Pod korenom su potrebne povrine armature (treba ih sraunati za debljinu ploe od 18 cm, koju smo usvojili u ovom sluaju) sve i da smo ih sraunali ne znam kako bismo dalje jer poslednji izraz ba i ne umem da reim....sem uz pomo recimo Excel-a... ta bi bilo logino pretpostaviti? Ono to nas SIGURNO vodi na stranu sigurnosti odnosno daje NAJMANJI mogui doputeni napon, a time i najveu potrebnu debljinu ploe. Sledi: 1 = = 2 2 1 a = 1.3 1.3 0.5 0.8 = 0.637 MPa 3 3

528 = 0.0637 (45.1 + hs ) hs

odakle se reavanjem kvadratne jednaine nalazi hs 33,5 cm, odnosno: dp hs + as = 33,5 + 4 = 37,5 cm usvojeno dp = 38 cm Sad je mogue napraviti malu korekciju i eventualno smanjiti debljinu kapitela, vodei rauna o realnom procentu armiranja... zamislimo da imate vremena to da uradite... qu = 1,6g + 1,8p = 1,6(0,1825+1,5) + 1,810 = 27,6 kN/m2 M
S1 Yu

= 2.1 qu

L2 y 10

= 2.1 27.6

6.0 2 = 208.7 kNm / m 10 usv. 22/10 (38.0 cm2/m)

Aa ,Y

208.7 10 2 cm 2 = 38.6 0.9 (18 3 ) 40 m

S1 M Xu = 2.1 qu

L2 5.0 2 x = 2.1 27.6 = 144.9 kNm / m 10 10 usv. 22/12,5 (30.4 cm2/m)

Aa ,X

144.9 10 2 cm 2 = 30.96 0.9 (18 5 ) 40 m

Pri odreivanju doputenog napona usvojena je srednja statika visina od 38-4 = 34 cm:

8/8

= 1 =

38.0 + 30.4 = 1% > min = 0.5% 2 34

2 1.3 1.3 1 0.8 = 0.90 MPa 3 Sa ovako odreenim doputenim naponom, ukupna visina kapitela je: = 528 = 0.09 (45.1 + h1 ) h1 h1 26,1 cm

dkap h1 + as = 26,1 + 4 = 30,1 cm usvojeno dkap = 30 cm Naime, smanjenjem visine stvarni procenat armiranja, kao i doputeni napon, e se poveati, pa e i ovih 30 cm debljine biti dovoljno. h1/2 I d kp I dkap=30 h1=26 h1/2 h2/2 II dkp h2/2 II h2=14 h2/2 dk h2/2 dk 95,1 cm usvojeno b = d = 90 cm d p=18

h1/2

ds

h1/2

3.4.2 Odreivanje dimenzije kapitela u osnovi Bie odreena iz uslova da u preseku II ne bude prekoraen doputeni napon 1. Armatura je ista kao u preseku I, ali je visina manja pa sledi: = 1 = = 38.0 + 30.4 = 2.45% > max = 1.5% 2 14 2 1.3 1.3 1.5 0.8 = 1.10 MPa 3 T = 528 = 0.11 (d k + 14 ) 14

(d k + h1 ) h1

Odnosno, za kvadratni kapitel u osnovi, potrebna irina je: b = d = 95.1 = 84.1 cm 4

Kako je ova dimenzija znatno manja od 0,3L, doputeno je da se proraun uticaja u ploi sprovede metodom zamenjujuih traka. Ovo bi otprilike bilo sve to mi je palo na pamet a da se moe uraditi peke. Ako imate pitanja, spremite ih za naredna 2 asa (sreda i etvrtak). Sluaj kada se projektuju kapiteli veih dimenzija statiki emo tretirati Tower-om. Debljina kapitela se odredi kao u 3.4.1. a dimenzija kapitela u osnovi kao 0,3-0,4L. Dalje je lako. E sad moe raspodela momenata po trakama i tabanje primera 7. Molim da sledite BOJE iz uglednog primera....da se ne zbunim kod pregledanja.... Srean rad!