Seminarski rad

NA TEMU : STEAJ PRIVREDNOG DRUTVA

Profesor : dr Nevenka Niin

Student : Nemanja Carevic

Beograd

2012.

Sadraj

UVOD.............................................................................................................................................. POJAM STEAJNI POSTUPAK............................................................. ORGANI STEAJNOG POSTUPKA...................................................... STEAJNA MASA I RASPOREIVANJE POVERILACA................ ZAKON O STEAJNOM POSTUPKU................................................... FAZE STEAJNOG POSTUPKA............................................................ 3 4

6 6 7

KRIVINA ODGOVORNOST U TOKU STEAJNOG POSTUPKA.. 10 ZAKLJUAK............................................................................................... 13 LITERATURA............................................................................................. 14

UVOD
Steaj je zakonom utvren postupak koji se provodi nad imovinom dunika radi namirenja poverilaca. Pored namirenja poverilaca steajem se onemoguava dalje loe poslovanje privrednog subjekta. Steajem se postie kako ravnomerno namirenje poverilaca tako i zatita dunika od poverilaca koji na svaki nain ele da se namire iz dunikove imovine. U teoriji i praksi, steaj se sprovodi potovanjem odreenih naela od kojih su najvanija: - naelo jednakosti koje podrazumjeva da su svi poverioci jednaki prilikom namirenja iz steajne mase - naelo univerzalnosti - u steajnu masu ulazi sva imovina dunika; - naelo unovenja imovine - vri je steajni upravnik na javnoj prodaji; - naelo ogranienja podrazumeva ogranienje dunikovih aktivnosti u pogledu raspolaganja imovinom; - naelo atrakcije koje se odnosi na nadlenost suda koji ovim principom se proglaava nadlenim u pojedinim sluajevima kada obino nema nadlenost a sluaj je usko u vezi sa steajem za kog je sud nadlean.

POJAM STEAJNI POSTUPAK

Steaj, odnosno steajni postupak je jedan od vidova prestanka rada preduzea. U zakonu o steajnom postupku stoji da se Steajni postupak sprovodi radi grupnog namirenja poverilaca steajnog dunika, unovenje njegove imovine i podele prikupljenih sredstava poveriocima. Iz gore navedenog moemo zakljuiti da steajni postupak predstavlja zakonsku meru koja se sprovodi prema onim poslovnim subjektima koji nisu u mogunosti da ispunjavaju svoje obaveze prema dobavljaima, radnicima zaposlenim u tom poslovnom subjektu, kooperantima, dravi, odnosno, koja nemogu da izmire sva dugovanja i potraivanja u datom vremenskom periodu. Takoe, moemo rei da je 3

steaj, odnosno steajni postupak niz mera i aktivnosti kojim se nastoji izmiriti sva dugovanja i potraivanja na tetu preduzea. Jedna od najeih opcija je prodaja imovine preduzea da bi se namirila sva dugovanja prema potraiocima u odreenom vremenskom roku. U zakonu o steajnom postupku takoe stoji i sledee: U toku steajnog postupka moe se sprovesti i reorganizacija steajnog dunika po odredbama ovog zakona radi ureivanja pravnog poloaja steajnog dunika i njegovog odnosa prema povjeriocima, a naroito radi odravanja njegovog poslovanja. Iz ovoga moemo zakljuiti da ako se u toku steajnog postupka pojavi mogunost uspostavljanja rada preduzea, tj. ponovnog uspostavljanja pozitivnog poslovanja tog poslovnog subjekta, steajni organi urade sve to je mogue da se uspostavi ponovni rad tog subjekta u normalnim uslovima. Postupak se pokree pismenim zahtevom steajnog dunika ili bilo kojeg povjerioca koji ima pravni interes. Postupak steaja se moe pokrenuti nad svim privrednopravnim subjektima sa pravnim subjektivitetom, nad dunikom pojedincem ili javnim preduzeem, a ne moe se pokrenuti nad drutveno politikom organizacijom ili fondom finansiranim iz budeta. Razlozi za pokretanje steajnog postupka su insolventnost ili oekivana insolventnost. Insolventnost nastaje onda kada subjekt nije u stanju da izvrava svoje prispele obaveze u kontinuitetu od 60 dana. Oekivana insolventnost je procena da subjekt nee biti u mogunosti da izvrava svoje obaveze u narednom periodu i u tom sluaju pravo na zahtev za poktetanje steaja ima samo dunik. Nadlean sud za steaj je sud koji je stvarno nadlean u mestu gde subjekt ima sedite.

Organi steajnog postupka

1. 2. 3. 4. 5. Steajno vee Steajni sudija Steajni upravnik Skuptina poverilaca Odbor poverilaca

1.Steajno vee Steajno vee ine trojica sudija od kojih je jedan predsednik vea a steajni sudija ne moe da bude lan vea. 4

2. Steajni sudija Steajem rukovodi steajni sudija kao sudija pojedinac. On preduzima zakonom predviene aktivnosti i nadzire rad steajnog upravnika. 3. Steajni upravnik Steajnog upravnika imenuje steajni sudija reenjem o otvaranju steajnog postupka. Steajni upravnik je fiziko lice koje je poloilo struni ispit i ima odreeno iskustvo. Lica koja ne mogu obavljati ovu funkciju su lica koja se moraju izuzeti po zakonu, srodnici steajnog sudije, lica koja duguju poveriocima ili su lanovi drutva pod steajem ili njegovi zastupnici, poverioci, zaposlenici kod steajnog dunika. Mnogobrojna su prava steajnog upravnika, meu kojima su: stupanje u posed imovine steajnog dunika, upravljanje, unovavanje imovine dunika, izuzee pokretnih stvari i dokumentacije dunika i njihovo uvanje, popis poverilaca, voenje poslovnih knjiga. Meu najvanijim obavezama steajnog upravnika je osiguranje imovine steajnog dunika kod odgovarajue osiguravajue kue. 4. Skuptina poverilaca Skuptinu poverilaca ine svi poverioci bez obzira na visini potraivanja. Prvu skuptinu saziva steajni sudija reenjem o otvaranju steajnog postupka. Pravo glasa imaju svi poverioci koji su na vreme prijavili svoja potraivanja i oni kojima ista nisu osporene od privremenog steajnog upravnika. Poverioci niih isplatnih redova nemaju pravo glasa. Skuptina donosi odluke veinom glasova, s tim da ta veina mora sadravati glasove poverilaca ija ukupna potraivanja prelaze 50% ukupnih potraivanja. Skuptinom rukovodi steajni sudija. Skuptina, po otvaranju steaja, moe izabrati novog steajnog upravnika i time zameniti privremenog upravnika i sudija mora imenovati lice kojeg je skuptina izabrala.

5. Odbor poverilaca Odbor poverilaca se bira iz kruga poverilaca i bira ga skuptina. U odboru moraju biti zastupljeni sve strukture poverilaca i to kako poverioci sa velikim trabinama tako i poverioci sa malim trabinama, predstavnici zaposlenih i razluni povjerioci. Pored poverilaca u odboru mogu biti i struna lica. Odbor je sastavljen od neparnog broja lanova kojih ne sme biti vie od 7. Na prvoj sednici se bira predsednik. Steajni sudija i upravnik mogu prisustvovati sednicama odbora ali bez prava glasa. Odluke se donose veinom glasova. Zadaci odbora su: vrenje kontrole rada nad steajnim upravnikom,

traenje izvjetaja o radu od istog, davanje saglasnosti za vanije pravne radnje istom. Ovaj organ nije obavezan.

Steajna masa i rasporeivanje poverilaca

Steajnu masu ine imovina i to i pokretna i nepokretna dunikova steena prie ili za vreme steaja, prava i trabine dunika. Steajna masa slui za podmirenje poverioca. Steajni poverioci su rangirani u isplatne redove u zavisnosti od njihovih potraivanja. Naplata potraivanja se vri po sledeem redosedu: prvi isplatni red ine trokovi steajnog postupka ,drugi isplatni red ine neisplaene zarade zaposlenih kod steajnog dunika u iynosu minimalnih zarada za poslednjih godinu dana pre pokretanja steajnog postupka i neisplaeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih za poslednje dve godine pre pokretanja steajnog postupka,tei isplatni red su potraivanja po osnovu svih javnih prihoda dospelih u poslednja tri meseca pre pokretanja steajnog postupka,osim doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih koji su svrstani u drugi isplatni red i etvrti isplatni red ine potraivanja ostalih poverilaca

Zakon o steajnom postupku

Zakon o steaju je donela skuptina Replike Srbije na Drugoj sednici Drugog redovnog zasedanja u 2009.godini,11 decembra 2009.godine. Ovim zakonom ureuju se uslovi i nain pokretanja i sprovoenja steajnog postupka. Steajni postupak, u smislu ovog zakona, obuhvata bankrotstvo odnosno reorganizaciju. Pod bankrotstvom se podrazumeva namirenje poverilaca prodajom celokupne imovine steajnog dunika. Pod reorganizacijom se podrazumeva namirenje poverilaca, na nain i pod uslovima odreenim planom reorganizacije. Prema zakonu o steajnom postupku steajni postupak se ne sprovodi prema: Republici Srbiji; jedinicama teritorijalne autonomije i lokalne samouprave; fondovima ili organizacijama penzijskog, invalidskog, socijalnog i zdravstvenog osiguranja; pravnim licima iji je osniva Republika Srbija, jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, a koji se iskljuivo ili preteno finansiraju iz republikog budeta odnosno budeta jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave; Narodnoj banci Srbije.

Faze steajnog postupka

6

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

Prethodni postupak Otvaranje steajnog postupka Prijavljivanje i ispitivanje trabina Unovavanje imovine Namirenje poverioca deobom steajne mase Zakljuivanje steajnog postupka Reorganizacija steajnog dunika

1. Prethodni postupak
Priedlog za pokretanje steajnog postupka steajnom sudu mogu podnieti: poverioci i oni su tada u obavezi da predujme trokove istog u roku od 15 dana; dunik koga steajni sudija moze osloboditi plaanja predujma ako dokaze da nije u mogunosti snositi trokove predhodnog postupka. Na osnovu primljenog predloga steajni sudija bez odlaganja utvruje: da li postoji jedan od razloga za steaj (insolventnost ili nastupajua insolventnost) i da li je priedlog pravno osnovan i podnesen od ovlaenog lica. On moe doeti sledee mere: odrediti zabranu raspolaganja pojedinanim imovinskim vrednostima, usloviti raspolaganje imovinom saglasnou steajnog suda, odrediti privremenu zabranu primanja pote, odrediti privremenog steajnog upravnika, privremeno obustaviti sva ili samo neka prinudna izvrenja nad imovinom dunika. Izluni i razluni poverioci se ne mogu namiriti u ovom delu postupka. Ako ga imenuje steajni sudija, zadaci privremenog upravnika su: osigurati imovinu dunika kod osiguravajueg drutva, mora ispitati da li e imovina dunika pokriti trokove postupka i da li postoje razlozi za otvaranje steajnog postupka i o tome mora izvestiti sudiju u roku od 30 dana, proceniti da li se poslovanje dunika moe nastaviti, mora izmiriti dugovanja koje je napravio ili on sam ili dunik uz njegovu saglasnost i nije obavezan platiti fiskalne doprinose dravi nastale u toku prethodnog postupka. Obavezan je takoer platiti dospele i nesporne obaveze zaposlenima.

2. Otvaranje steajnog postupka

7

Steajni sudija zakazuje roiste radi utvrivanja postojanja uslova za otvaranje druge faze tj. za otvaranje steajnog postupka. Na roiste se pozivaju predlaga, dunik, privremeni upravnik i vetak (ako je potreban). Odluku o otvaranju postupka sudija donosi u roku od tri dana od odrzavanja roista. Ako imovina dunika ne moe pokriti trokove postupka, sudija moe otvoriti postupak ako poverilac predujmi iznos dovoljan za postupak. Izuzetno, sudija moe i bez ispitivanja osnova za pokretanje postupka otvoriti postupak u dva sluaja: ako je prijedlog podneo likvidacioni upravnik ili poverilac koji ima izvrno reenje o naplati potraivanja koje nije mogao ostvariti u roku od 60 dana. Ako udovolji zahtevu predlagaa, sudija imenuje steajnog upravnika. Zatim se pozivaju poverioci da preduzmu sledee radnje: da prijave sva svoja potraivanja, da predloe nain obezbjeenja svojih potraivanja ili da kau koja i na koji nain su potraivanja ve obezbeena. To moraju uraditi u roku od 30 dana od dostavljanja reenja o otvaranju postupka ili od objavljivanja istog. U reenju se obavezno navodi firma i sedite poslovnog subjekta, ime, prezime i adresa steajnog upravnika kao i dan, mesec, godina i sat otvaranja steajnog postupka i reenje se javno objavljuje na oglasnoj ploi suda i u slubenom glasniku, a original se dostavlja predlagau, duniku i nadlenom tuilatvu a kopija poveriocima.

3. PRIJAVLJIVANJE I ISPITIVANJE TRABINA

Svi poverioci prijavljuju svoja potraivanja sudu pismeno.U prijavi se mora naznaiti:

firma poverioca i sedite, pravni osnov i iznos potraivanja i broj iro racuna.

Sva potraivanja se unose u tabelu i objavljuju se u prostorijama suda u roku od 30 dana od otvaranja steaja a minimalno 8 dana od odravanja rasprave o ispitivanju trabina. Ispitivanje trabina vri steajni sudija na posebnom roitu koje se odrava 30 dana po otvaranju steajnog postupka. Mogu se odravati i posebna roita za poverioce koji nisu na vreme prijavili svoja potraivanja u narednih 15 dana pod uslovom da oni poloze predujam za trokove takvih roita. Na roitu se upravnik mora izjasniti o svim potraivanjima da li ih priznaje u celosti ili delimino ili ih odbacuje. Te prigovore mogu davati i ostali poverioci u pogledu trabina drugih poverilaca ali to ne utie na odluku sudije da ih prizna. Nesporna potraivanja se unose u tabelu i objavljuju se i to ima dejstvo pravosnane presude sa mogucnou prinudnog

izvrenja. Nezadovoljni se upuuju na parnicu. Sve parnice se po naelu atrakcije raspravljaju pred sudom bez obzira na nadlenost.

4. UNOVAVANJE IMOVINE
Na ispitnom roitu upravnik mora podneti izvetaj o tome da li postoji mogunost da subjekt nastavi sa radom ili postoji mogunost za eventualnu reorganizaciju steajnog dunika. Na osnovu tog izvetaja skuptina odluuje o nastavku rada subjekta i o nainu unovavanja imovine. Nakon toga steajni upravnik bez odlaganja unovava imovinu na nain da nekretnine unovava javnom prodajom ili nagodbom a pokretne licitacijom ili neposrednom pogodbom. Upravnik mora traiti odobrenje odbora poverilaca za sledee radnje: raspolaganje subjektom ili nekim njegovim organizacijskim delom, uzimanje zajma kojim bi znatno opteretio subjekta i uputanje u spor visoke vrednosti. Ako upravnik bez saglasnosti odbora ipak uradi neku od navedenih radnje i to e proizvesti pravno dejstvo a upravnik e snositi rizik namirenja tete.

5. NAMIRENJE POVERILACA DEOBOM STEAJNE MASE

Namirenje poinje tek po odravanju roita za ispitivanje potraivanja. Steajni upravnik sainjava deobeni popis koji se daje na uvid uesnicima na koji oni mogu stavljati prigovore. Pre glavne deobe steajne mase odrava se roite za glavnu deobu na koje dolaze upravnik i poverioci. Na tom roitu se predlog deobe moe menjati i dopunjavati. Ako nema predloga za izmene sudija daje saglasnost na predlog glavne deobe. Nakon toga upravnik vri deobu isplata po iznosima i isplatnim redovima. Na ovom roitu upravnik podnosi i zavrni raun.

6. ZAKLJUIVANJE STEAJNOG POSTUPKA

Nakon svega sudija donosi reenje o zakljuivanju postupka. Objavljuje ga u sl. glasniku i nareuje: brisanja subjekta iz registra ili, u sluaju obustavljanja postupka brisanje oznake "u steaju".

7. REORGANIZACIJA STEAJNOG DUNIKA

Reorganizacija steajnog dunika u stvari znai nastavak poslovanja subjekta kom je pretio steaj i iskljuuje unovavanje i deobu imovine, vec subjekat nastavlja sa poslovanjem. Reorganizacija je mogua od otvaranja steajnog postupka pa sve do zavretka roita za glavnu deobu steajne mase. Pre otvaranja steaja plan za reorganizaciju moe podneti dunik zajedno sa predlogom za otvaranje steajnog postupka, a poslije otvaranja to mogu uraditi steajni upravnik i steajni dunik. Plan za reorganizaciju sastoji se iz dva dela: pripremne osnove i osnove za sprovoenje plana. O njemu se glasa odvojeno po grupama sa pravom glasa. Posle prihvatanja plana od strane steajnih poverilaca i steajnog dunika o njemu se izjanjava steajni sud pa ga ili prihvata ili odbacuje.

KRIVINA ODGOVORNOST U TOKU STEAJNOG POSTUPKA

Prilikom otvaranja steajnog postupka i samim tokom steajnog postupka moe doi do odreenih nepravilnosti, kako od strane steajnog dunika tako i od strane organa steajnog postupka. I steajni dunik I organi steajnog postupka su obavezani da deluju i rade u skladu sa zakonom. U sluaju da se pokae da je dolo do nepotovanja zakonskih odredbi o steajnom postupku od strane ovih lica, protiv istih e se postupati po krivinom zakonu Republike Srbije. U krivinom zakonu Republike Srbije vezano za steajni postupak stoji sledee: Zloupotreba lanog steaja (1) Ko u nameri da izbegne plaanje svojih obaveza, prividnim ili stvarnim umanjenjem svoje imovine prouzrokuje steaj na taj nain to: 1) celu ili deo imovine prividno ili ispod trine vriednosti proda, prikrije, besplatno ustupi ili uniti; 2) zakljui fiktivne ugovore o dugu ili prizna nepostojea potraivanja; 3) prikrije, uniti, preinai ili tako vodi poslovne knjige, isprave ili spise koje je po zakonu ili drugom propisu obavezno voditi da se iz njih ne moe utvrditi stvarno imovno stanje, ili ovo stanje sainjavanjem lanih isprava ili na drugi nain prikae

10

takvim da se na osnovu njega moe otvoriti steaj, kaznie se zatvorom do tri godina novanom kaznom. (2) Ako su usled dela iz stava 1. ovog lana nastupile teke posledice za poverioca, uinilac ce se kazniti zatvorom od jede do pet godina. Prouzrokovanje steaja nesavesnim poslovanjem (1) Odgovorno lice u preduzeu ili drugoj organizaciji koja vri privrednu delatnost koje znajui za nesposobnost plaanja organizacije, neracionalnim troenjem sredstava ili njihovim otuenjem ubescenje, prekomernim zaduivanjem, preuzimanjem nesrazmernih obaveza, lakomislenim zakljuivanjem ili obnavljanjem ugovora sa licima nesposobnim za plaanje ili proputanjem blagovremenog ostvarivanja potraivanja, prouzrokuje steaj, kaznie se zatvorom od jedne do pet godina. (2) Ako je delo iz stava 1 ovog lana uinjeno iz nehata, uinilac e se kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine. Zloupotreba u steajnom postupku ili postupku prinudnog poravnanja (1) Ko u steajnom postupku ili postupku prinudnog poravnanja prijavi lano potraivanje ili potraivanje u lanom isplatnom redu da bi time ostvario pravo koje mu ne pripada, kaznie se novanom kaznom i zatvorom do jedne godine. (2) Poverilac, lan poverilakog odbora ili steajni upravnik koji za sebe ili drugoga primi imovinsku korist ili obeanje imovinske koristi da se donese ili da se ne donese odreena odluka, ili da se na drugi nain oteti barem jedan poverilac u steajnom postupku ili postupku prinudnog poravnanja, kaznie se novanom kaznom i zatvorom do tri godine. (3) Kaznom iz stava 1. ovog lana kaznie se ko poveriocu, lanu upravnog odbora ili steajnom upravniku da ili obea imovinsku korist radi izvrenja dela iz stava 2. ovog lana.

11

Oteenje ili povlaivanje poverilaca

(1) Ko znajui da je postao nesposoban za plaanje, isplatom duga ili na drugi nain stavi kojeg poverioca u povoljniji poloaj i time znatno oteti najmanje jednog od svojih poverilaca, kaznie se zatvorom od est meseci do tri godine. (2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kaznie se ko znajui da je postao nesposoban za plaanje, a u nameri da izigra poverioce, prizna neistinito potraivanje, sastavi laan ugovor ili nekom drugom prevarnom radnjom oteti najmanje jednog od svojih poverilaca. (3) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog lana nastupila znatna teta ili ako je radi toga prema oteenom pokrenut postupak prinudnog poravnanja ili steaj, uinilac ce se kazniti zatvorom od jedne do pet godina.

12

ZAKLJUAK
Iz navedenih podataka moemo zakljuiti da je steaj, odnosno steajni postupak vieslojno postavljen i sloen proces. Steajni postupak je veoma bitan prilikom nemogunosti odreenog poslovnog subjekta da ispuni svoje obaveze prema potraiocima u odreenom vremenskom roku. Ovim postupkom se izbegava anarhija koja bi nastala u sluaju nesprovoenja istog, odnosno nastoje se ispuniti sva potraivanja od tog poslovnog subjekta prodajom njegove imovine, raspodelom sredstava i slino. Na taj nain ni jedan potraioc sredstava nee biti oteen. Kao to se vidi iz ovog seminarskog rada, steajni postupak je jasno definisan zakonom, od razloga za njegovo pokretanje, zatim na koji nain se pokree steajni postupak, koji su organi steajnog postupka, koja lica odreuju organe steajnog postupka, koja su prava i odgovornosti tih organa, koja su prava i obaveze steajnog dunika, prava i obaveze steajnog upravnika, kako se vri namirivanje poverilaca, kako se vri raspodela, to jest deoba imovine steajnog dunika, na koji nain se zakljuuje steajni postupak, dejstva zakljuenja steajnog postupka i krivina odgovornost lica koja uestvuju u steajnom postupku. itav ovaj niz mera i postupaka su bitni da bi se pravilno izvrio steajni postupak. Sama sloenost ovakvog procesa nam jasno pokazuje obimnost i teinu sprovoenja steajnog postupka ali nam jasno pokazuje i njegovu znaajnost u funkcionisanju jedne pravne drave. U tom sluaju, moemo zakljuiti da je steajni postupak neophodan u funkcionisanju privrede jedne zemlje da bi se zatitila sva pravna i fizika lica, u nekim sluajevima i sama drava, koja imaju potraivanja na tetu odreenog poslovnog subjekta, ukoliko taj poslovni subjekat nije u mogunosti da ispunjava sve svoje obaveze prema njima u zakonski predvienom vremenskom roku.

13

LITERATURA

1) Rodi, J. Filipovi M.: Poslovne finansije,BP, Beograd ,2010. 2) Ratkovi Abramovi M.: Korporativne finansije, BP, Beograd, 2011. 3) Krivini zakon Republike Srbije 4) Zakon o steajnom postupku

14