VISOKA MEDICINSKA SKOLA STRUKOVNIH STUDIJA

SEMINARSKI RAD IZ KINEZIOLOGIJE

TEMA : ANALIZA TRCANJA I SKOKOVA

CUPRIJA 2009
1|P age

ANALIZA TRCANJA
Trcanje predstavlja posebnu vrstu kretanja covekovog tela, koje se odvija u skokovima, pri cemu se naizmenicno smenjuju faza oslonca jednom nogom i faza leta kroz vazduh. To znaci da je pri trcanjujedno stopalo na zemlji, a drugo je u vazduhu i stopalo se postavlja na zemlju tek onda, kada se ono drugo stopalo odvojili od zemlje (povrsine oslonca). Iz ovoga proizilazi da se trcanje od dve faze : Faza oslonca ; Faza leta kroz vazduh ;

Sl. 1. Faze trcanja

Nakon zavrsetka ze letenja u toku trcanja stopalo prednje noge svojom petom dodiruje oslanjajucu povrsinu na kojoj se trci. Posle pete, odmah se spusta i prednji deo stopala i time je celo stopalo postavljeno na povrsinu oslonca, a noga je opruzena
2|P age

u kolenu. U daljem toku oslonac te noge se prenosi na prste, a potkolenica se savija prema natkolenici, ali onda naglo dolazi do ekstenzije stopala prema potkolenici i njenog opruzanja ka natkolenici, a telo se odbacuje uvis i napred. Na taj nacin, kroz navedeni odraz, pocinje faza leta i telo je u vazduhu. U istom mojmentu pocinje pokret savijanja potkolenice zadnje noge, koji se zatim povecava sve dok prednja noga pomocu svoje pete ne dodirne oslanjajucu povrsinu i tako izvede doskok. U daljem toku, izvodi se pokret opruzanja potkolenice mahajuce (klatece) noge. U toku trcanja trup izvodi pokrete naginjanja napred, sto nije jednako u svim fazama, a najvece je kada se jedna noga nalazi na zemlji, a najmanje je naginjanje napred kada je noga u fazi leta. Tokom prve polovine faze leta trup se podize uvis, a nakon toga pada do doskoka. U svakom obliku trcanja dolazi do smanjivanja veceg naginjanja tupa u oslanjajucoj fazi i ispravljanja trupa u fazi leta. Porad toga, trup izvodi i naginjanje u stanu noge koja nosi
3|P age

tezinu tela, a za vreme faze leta trup se ispravlja, pa se ponovo tokom oslonca drugom nogom naginje, na suprotnu stranu. Pokret rotacije je najveci u toku faze leta, zato sto je tada jedna noga napred, karlica iste strane je rotirana na tu stranu, a ramena su suprotno postavljena. U toku faze oslonca pokret rotacije se smanjuje i potpuno nestaje kada je noseca noga opruzena (vertikalno postavljena). U drugom delu faze oslonca pocinje rotacija u suprotnom pravcu. Pored ovih pokreta trupa, tokom trcanja karlica se podize na stranu nosece noge, a istoveremeno se rame sa iste strane spusta nanize. Ako je trcanje sporije onda su ovi pokreti izrazeniji, a pri brzem trcanju smanjuje se velicina tih pokreta trupa i drugih delova tela. Prilikom trcanja dolazi i do uskloadjivanja pokreta gornjih i donjih ekstremiteta, pa se istovremeno savijaju i opruzaju natkolenica jedne noge i nadlaktica suprotne ruke. U pokretima trcanja ucestvuju sledeci misici : M. quadriceps femoris (cetvoroglavi butni misic) ; M. triceps surae (troglavi misic lista) ; M. gluteus maximus (veliki sedlasti misic) ;
4|P age

 M. biceps femoris (dvoglavi butni misic) ; M. semimembranosus (poluopnasti misic) ; M. semitendinosus (poluzilavi misic) ; M. rectus abdominis (pravi trbusni misic) ; M. obliqus abdominis externus (spoljasnji kosi trbusni misic) ; M. obliqus abdominis internus (unutrasnji kosi trbusni misic) ; M. errector spinae (opruzac trupa) ; M. iliopsoas (slabinsko-bedreni misic) ; M. quadratus lumborum (cetvrtasti slabinski misic) ; M. deltoideus (deltasti misic) ; I drugi misici ;

Sl. 2. Dejstvo trbusnih misica i fleksora potkolenice pri trcanju

5|P age

U toku doskoka, kontrakcijama cetvoroglavog butnog misica i troglavog misica lista samnjuje se velicina udara pete o povrsinu oslonca ( zemlju), kao i potres covekovog tela u celini, jer pri tome stopalo i potkolenica nisu u potpunosti opruzeni. Kontrakcije navedenih misica se odrzavaju u toku prve pokovine oslanjajuce faze, a na kraju faze oslonca, nastupa energicna kontakcija ovih misica koja opruza u potpunosti stopalo i odvaja ga od oslanjajuce povrsine, uz opruzanje natkolenice prema potkolenici. Na taj nacin, teziste tela je naglo gurnuto uvis i napred (odraz), i pocinje faza leta. Istovremeno sa ovim pokretima, veliki sedalni misic (m. gluteus maximus) izvodi opruzanje nadkolenice, a takodje isti oblik zadrzava i u toku faze leta.

Sl. 3. Trcanje u prirodi

6|P age

Svoja dejstva pokazuje i dvoglavi butni misic, polu opnasti, kao i polu zilavi misic, koji izvode pokrete savijanja potkolenice druge moge. Slabinsko-bedreni misic (m. iliopsoas) i drugi fleksori buta izvode savijanje buta prema karlici sto omogucuje oslanjajucu fazu sa drigom nogom. Na kraju faze leta, cetvoroglavi butni misic (m. qadriceps femoris) izvodi pokret opruzanja podkolenice i na taj nacin se noga za doskok. Brzina trcanja nije ista pri svim vrstama trcanja, pa se trajanje faze u toku trcanja menja. Ako je veca brzina trcanja, veca je i faza leta i obrnuto, ako je manja brzina trcanja, veca je oslanjajuca faza. ANALIZA SKOKOVA Skokovi predstavljaju posebnu vrstu kretanja tela, pri cemu se ono prvo odvija od povrsine oslonca, zatim leti kroz vazduh, a kretanje se zavrsava doskokom na zemlju ili druge oslanjajucu povrsinu. Postoje razliciti oblici skokova : Skokovi u dalj ; Skokovi u vis ;
7|P age

 Skokovi preko prepreka ; Skokovi u vodu ; Skokovi pomocu motke ; Skokovi preko sprava ; Drugi skokovi ;

Sl. 4. Skok u vis

Svaka vrsta skoka prolazi kroz cetiri faze, sto je zajednicko, ali za svaki skok postoje posebni nacini izvodjenja ovih faza. Faze u skokovima su sledece :

8|P age

 Priprema za odraz ; Odraz ; Let ; Doskok ; Ako se radi o skakanju u dalj, tu mozemo naci sve navedene faze i one se mogu opisati i ustanoviti na zadovoljavajuci nacin. Priprema za odraz, se izvodi iz sledeceg stava skakaca, pri cemu se potkolenice savijaju prema stopalima, a natkolenice se flektiraju ka potkolenicama. U toku ove pripreme, trup skakaca se zajedno sa karlicom naginje u pravcu napred, a njegove ruke idu u pravcu nazad. Odraz se izvodi na taj nacin, sto se vrse istovremeni energicni sledesi pokreti : Opruzanja stopala preme potkolenicama ; Ekstenzija natkolenica ka potkolenicama ; Naginjanja karlice prema natkolenicama ; Opruzanje trupa ; Pokretanje nadlaktice dole i napred, a zatim gore i napred ;
9|P age

Svi ovi pokreti daju telu veliku pocetnu brzinu, pa omogucuju odvajanje stopala od povrsine oslonca i time telo pocinje da leti.

Sl. 5. Faza leta pri skoku u dalj

U toku faze leta telo opisuje jednu krivulju, koja se sastoji iz dva dela, gde je prvi deo leta u vis, a u drugom delu dolazi do pada tela nanize. Doskok, koji je cetvrta faza pri skakanju, pocinje onda, kada stopala skakaca dodirnu oslanjajucu povrsinu. Tada, pod dejstvom sile zemljine teze, noge se savijaju u kolenim zglobovima i u kukovima. Pod dejstvom ekscentricnih kontrakcija velikog sedalnog misica i cetvoroglavog butnog misica, noge se ne savijaju u potpunosti, a isto tako, ublazava se nastali udar i sprecava se potres unutrasnjih organa covekovog
10 | P a g e

tela. Pored toga, ovi misici omogucuju dobro prizemljenje pri doskoku i ne dozvoljavaju pad tela unazad. Pri skokovima u dalj aktivni su sledeci misici : M. quadriceps femoris (cetvoroglavi butni misic) ; M. triceps surae (troglavi misic lista) ; M. gluteus maximus (veliki sedalni misic) ; M. errector spinae (opruzac trupa) ; M. quadrates lumborum (cetvrtasti slabinski misic) ; M. iliopspas (slabinsko-bedreni misic) ; M. deltoideus (deltasti misic) ; M. pectoralis major (veliki grudni misic) ; Drugi misici ;

Sl. 6. Skok u vodu

11 | P a g e

Literatura : prof. Dr sci. med. Dragan Nikolic

12 | P a g e