Seminarski rad

Predmet: Zatita ivotne sredine Tema: Reciklaa staklene ambalae

Sadraj:

1.Uvod............................................................................................................................3 2. Pojam povratne logistike............................................................................................3 3. Upravljanje otpadom..................................................................................................5 4. Pojam reciklae..........................................................................................................8 4.1. Aktivnosti pri reciklai.......................................................................................8 4.2. Simboli za reciklau i staklo...............................................................................9 5. Kruni tok otpada.....................................................................................................11 5.1. Kruni tok staklene ambalae............................................................................11 6. Koji otpad treba odvojeno sakupljati?......................................................................12 7. Osnovni podaci o staklu...........................................................................................13 8. Proizvodnja stakla....................................................................................................15 9. Staklena ambalaa....................................................................................................15 10. Stakleni lom............................................................................................................16 11. Prikupljanje i sortiranje stakla................................................................................17 12. Reciklaa ambalanog stakla.................................................................................19 14. Pet razloga za reciklau stakla ..............................................................................20 15. Upotreba recikliranog stakla .................................................................................21 16. Primeri reciklae stakla..........................................................................................21 16.1 Western Isles Council, kotska........................................................................22 16.2. Vetropack Straa - Hrvatska............................................................................25 16. 3 Kako su to napravili vajcarci?.......................................................................26 17. Zakljuak................................................................................................................28 18. Literatura................................................................................................................29

1.Uvod

Ovaj seminarski rad je koncipiran tako da se sutinski objasni ne samo sam proces reciklae staklene ambalae ve i da se da osvrt na reciklau uopte kao i na proces proizvodnje stakla. U prvim dvema takama date su osnovne informacije i pojmovi o povratnoj logistici kao i razlozi zbog kojih se povratnoj logistici posveuje sve vea panja. Takoe, obraeno je i pitanje upravljanja otpadom. Spomenuto je naelo 4R kao jedno od sistematskih reenja upravljanja otpadom. Sledei deo rada se odnosi na objanjenje samog pojma reciklae, aktivnosti koje se obavljaju pri reciklai i sl. Dati su i simboli koji oznaavaju da li je proizvod za reciklau ili ne. U taki 5. objanjen je kruni tok otpada kao i kruni tok staklene ambalae, dok je u sledeoj taki dat odgovor na pitanje koji otpad treba odvojeno sakupljati. Proces proizvodnje stakla i staklene ambalae kao i namena istih dat je u takama osam, devet i deset.. Staklo se proizvodi iz homogenizirane smee osnovnih sirovina i staklenog loma topljenjem na temperaturama oko 1600 C.Istopljeno staklo oblikuje se u stakleni proizvod u mainama za oblikovanje. Osnovne sirovine za proizvodnju ambalanog stakla su: varcni pesak, kalcinirana soda, olomit i kalcit, takleni lom koji potie od otpada u proizvodnji i recikliranog staklenog loma. Proces reciklae stakla poinje prikupljanjem i i sortiranjem istog. Naini prikupljanja i sortiranja su takoe dati u radu i to u taki 11. Sam proces reciklae stakla dat je u sledeoj taki. Odgovor na pitanje zato reciklirati staklenu ambalau, sa pet osnovnih razloga zato, dat je u takama 13 i 14. Na kraju rada dati su naini upotrebe recikliranog stakla, a kao poseban deo izdvojeni su primeri recilae stakla iz Hrvatske, kotske i vajcarske. U zakljuku rada dat je osvrt na stanje u naoj zemlji po pitanju teme koja je obraivana u ovom seminarskom radu tj. Po pitanju reciklae staklene ambalae.

2. Pojam povratne logistike

Pre dvadeset godina, lanci snabdevanja su bili zauzeti finim podeavanjem logistike proizvoda od sirovina do krajnjeg korisnika. Proizvodi se oigledno i dalje kreu ka krajnjem korisniku, ali se sve vie proizvoda vraa. Ovo se dogaa u velikom broju industrija, u elektronskoj, farmaceutskoj, industriji osveavajuih pia itd. Povratak kao proces je skoro dodat Supply-Chain Operations Reference (SCOR) modelu, naglaavajui svoju vanost za lance snabdevanja u budunosti (Schultz, 2002). Dok su neki akteri u lancu bili primorani da uzimaju proizvode natrag, drugi su to radili privueni vrednou korienih proizvoda. Na ovaj ili onaj nain, povratna logistika postaje izuzetno vaan deo modernih lanaca snabdevanja. Iako je koncepcija povratne logistike odavno poznata, nastanak ovog pojma je teko precizno utvrditi. Termini kao "povratni kanali" i "povratni tok" pojavljivali su se u naunoj literaturi jo sedamdesetih godina prolog veka, ali su se gotovo uvek odnosili na reciklau. Prvu poznatu definiciju povratne logistike objavio je Council of Logistics Management (CLM) ranih devedesetih (Stock, 1992): "Povratna logistika je pojam esto korien pri spominjanju uloge logistike u reciklai, deponovanju otpada, i upravljanju opasnim materijalima; ire obuhvata sve to se odnosi na logistike aktivnosti koje se odvijaju u smanjenju izvora, reciklai, zameni, ponovnom korienju materijala i deponovanju." Krajem devedesetih, Rogers i Tibben-Lembke (1999) opisuju povrtanu logistiku akcentujui cilj i procese (logistike) koji su tu ukljueni: "Procesi planiranja, implementiranja, i kontrole efikasnosti, isplativog kretanja sirovina, zalihe tokom procesa, finalni proizvodi, i srodne informacije iz take potronje u taku nastanka u cilju ponovnog korienja ili pravilnog deponovanja." Evropska Radna Grupa za Povratnu Logistiku, RevLog (1998-), uzima sledeu definiciju Dekker et al., (2003): "Proces planiranja, implementiranja i kontrole toka sirovina, procesnih zaliha, finalnih proizvoda, od proizvodne, distribucione ili take korienja do take obnavljanja ili pravilnog deponovanja predstavlja povratnu logistiku." Iz razloga to je povratna logistika relativno nova istraivaka i empirijska oblast, esto se u drugoj literaturi mogu nai i termini kao to su reversed logistics, povratna logistika, retro logistika ili povratna distribucija, koji ponekad znae isto. U stvari, razlike u definicijama su dobro poznat izvor nesporazuma, kako u istraivanju, tako i u praksi (Melissen and De Ron, 1999). Povratna logistika se razlikuje od upravljanja otpadom jer se upravljanje otpadom uglavnom odnosi na sakupljanje i obradu otpada, tj. proizvoda koji se koriste samo jednom, efikasno i efektno. Takoe, povratna logistika se razlikuje i od zelene logistike, jer zelena logistika razmatra ekoloke aspekte svih logistikih aktivnosti i fokusirana je samo na FORWARD LOGISTIC, tj. lanac od proizvoaa do korisnika. Povratna logistika je opti pojam. U najirem smislu, povratna logistika se odnosi na sve operacije vezane za ponovnu upotrebu proizvoda i materijala, odnosno, ona se usredsreuje na one segmente gde se neto od utroenog moe vratiti i "taj rezultat" ulazi u (novi) lanac snabdevanja.

Upravljanje ovim operacijama oznaava se kao Product Recovery Management (PRM). PRM se odnosi na brigu o proizvodima i matrijalima nakon njihovog korienja. Neke od ovih aktivnosti su donekle istovetne onima koje se pojavljuju pri vraanju defektnih proizvoda usled greki u proizvodnom ciklusu. Povratna logistika se dakle odnosi na sve aktivnosti vezane za saupljanje, rastavljanje i obradu korienih proizvoda, delova proizvoda i/ili materijala u cilju osiguravanja odrive (ekoloki prihvatljive) obnove. Povratna logistika se bavi sledeim pitanjima: 1. Koje su alternative za oporavak proizvoda, delova proizvoda i materijala? 2. Ko bi trebalo da izvrava spektar operacija vezanih za obnavljanje? 3. Kako bi ove operacije trebalo izvravati? 4. Da li je mogue da se aktivnosti tipine za povratnu logistiku integriu u klasine produkcione i distributivne sisteme? 5. Koji su trokovi, a koje su koristi povratne logistike, gledano kako iz ekonomskog, tako i iz ekolokog ugla? Tradicionalno, proizvoai se nisu oseali odgovornim za svoje proizvode nakon njihove upotrebe. Veina iskorienih proizvoda se bacala, ili spaljivala inei veliku tetu okruenju. Danas korisnici i vlasti oekuju od proizvoaa da smanje otpad koji prave njihovi proizvodi, i zbog toga se sve vie obraa panja na upravljanje otpadom. U poslednje vreme, zbog novih zakona o upravljanju otpadom (naroito u Nemakoj), usled visokih trokova deponovanja i njegovog pogubnog uticaja na okolinu, akcenat se daje obnavljanju, a na taj nain proizvoai postaju sve vie i vie odgovorni za postupanje sa iskorienim proizvodima i materijalima za pakovanje. Osnovni razlozi zbog kojih se povratnoj logistici posveuje sve vea panja jesu: 1. zakoni vezani za ivotnu sredinu koji primoravaju firme da primaju nazad svoje proizvode i da se staraju o daljem postupanju sa njima; 2. ekonomska korist od korienja vraenih proizvoda u proizvodnom procesu umesto izmirivanja velikih troskova deponovanja, i 3. rastua svest korisnika o ivotnoj sredini. Tako, povnovno korienje proizvoda, u bilo kom obliku, na duge staze donosi korist, kako u ekolokom, tako i u socio-ekonomskom pogledu. Podupiranje ove tvrdnje jedan od glavnih ciljeva povratne logistike. Granica izmeu tradicionalne logistike (od sirovina do krajnjeg korisnika) i povratne logistike (od krajnjeg korisnika preko obnavljanja do novog korisnika) nije precizno definisana. Holistiki pogled na lance snabdevanja, ukljuujui i tradicionalnu i povratnu logistiku, pokriven je pojmom krunog lanca snabdevanja (Guide i van Wassenhove, 2003).

3. Upravljanje otpadom

Upravljanje otpadom, a posebno njegovo odlaganje ostaje i dalje veliki problem u veini evropskih zemalja. Iz analize udela pojedinih vrsta otpada uoava se poveanje udela ambalae u otpadu. Stoga gospodarenju ambalanim otpadom treba posvetiti posebnu panju, jer predstavlja vrlo vaan ekoloki, urbanistiki, socioloki, politiki, tehnoloki i ekonomski problem koji zahteva celovit, jedinstven, dugorono osmiljen i struan pristup. U mnogim zemljama opti je trend prema ograniavanju stvaranja otpada, s jedne strane, a s druge strane iskazuje se potreba za porastom reciklae i povrata materijala. Direktiva Evropske unije za ambalau i ambalani otpad stupila je na snagu 1994. godine i time su uspostavljeni ciljevi ponovne upotrebe i reciklae koji bi se trebali realizirati u pojedinim lanicama Unije. Cilj direktive o ambalai i ambalanom otpadu je usklaivanje nacionalnih mera gospodarenja otpadnom ambalaom i osiguranje visoke zatite okoline kako bi se smanjila koliina konano odloenog otpada. Privredni i tehnoloki razvoj poslednjih decenija ugroava ivot i zdravlje ljudi na vie naina. Priroda sa njenim osnovnim elementima ekosistema: povrinskim i podzemnim vodama, zemljitem i vazduhom se svakodnevo zagauju kroz infiltraciju tetnih supstanci u njih, to dovodi do optereenja ekosistema, odnosno ivotne zajednice ovek - ivotinje - biljke. U cilju zatite ekosistema, pojedine zemlje ili odreene zajednice drava (npr. Evropska unija; UNEP - United Nations Environmental Programe, koji je pokrovitelj Bazelske konvencije i dr.), donose odreene zakone. Ti zakoni se donose zbog toga to znatan broj ljudi nema dovoljnu svest u pogledu zatite okoline, pa ih kroz zakonske propise i norme moraju sprovoditi. Sistemsko reavanje pitanja zatite okoline u zemljama lanicama Evropske unije zapoeto je poetkom 70-tih godina 20. veka, kada su doneseni prvi zakoni i propisi u oblasti zatite okoline. Izmeu ostalog ovim zakonskim aktima uspostavljen je sistem zbrinjavanja i ponovnog iskoriavanja otpada, odnosno uspostavljena je nova privredna grana - privreda otpada. Tako je u SR Nemakoj 1971. godine donesen Zakon o otpadima, kada je odlaganje otpada vreno na oko 50.000 deponija (preteno neureene, tzv. divlje deponije). Kao rezultat dosledne primene tog Zakona, broj deponija nakon tri godine je smanjen na oko 4.500, odnosno za vie od 10 puta. Tim Zakonom o otpadima u SR Nemakoj utvrene su i kategorije otpada. Prema osobinama otpad se deli na opasni i neopasni otpad. Otpad se ne deli prema mestu nastanka, jer opasni otpad moe nastati kako u industriji tako i u domainstvima. Opasni otpad je svaki otpad koji je utvren posebnim propisom i koji ima jednu ili vie karakteristika koje prouzrokuju opasnost po zdravlje ljudi i okoline po svom poreklu ili sastavu, kao i onaj otpad koji je naveden u listi otpada. Opasni otpad sa kojim se najee susreemo u svakodnevnom ivot su : baterije, otpadna ulja, lepila, rastvarai, boje, tinta, razliite hemikalije, pesticidi, akumulatori, otpadni lekovi. Neopasni otpad je svaki otpad koji nema karakeristike opasnog otpada kao to je: staklene i plastine boce, papir, plastika, elik, tekstil. Ovaj otpad uglavnom potie iz domainstava, ustanova, uslunih delatnosti i ienja javnih povrina. Utvrivanje da li je odreeni predmet ili materijal otpad, ili se moe ponovno koristiti za proizvodnju esto je u koliziji. Ono to je za jednog vlasnika otpad, za drugog je korisna sirovina. ta e biti otpad ne zavisi toliko od predmeta ili materijala, koliko od naeg odnosa prema tom predmetu ili materijalu. Dilema kad je predmet ili materijal otpad, a kad korisna je sirovina, nastoji se definisati kroz propise.

Opte prihvaena naela celokupnog sistema upravljanja otpadom u Evropskoj uniji poznata su kao "4 R": Reduction - smanjenje ili spreavanje nastanka otpada, Reuse - ponovna upotreba otpada bez obrade, Resycling - reciklaa odnosno obrada otpada za materijalno ili energetsko iskoriavanje i Recovery - obnavljanje, ponovna upotreba za istu namenu ali uz obradu, npr. povratna ambalaa. Krajnji cilj upravljanja otpadom je potpuno naputanje odlaganja otpada, odnosno razvoj bezdeponijskog koncepta upravljanja otpadom. Ova naela, koja su usvojena od strane Evropske unije, postala su deo zakona mnogih zemalja, iako nije jo uvek postignuta njihova puna primena. Ova naela mogu se najkrae opisati kao:

Smanjenje proizvodnje otpada predstavlja preventivnu strategiju koja se provodi iskljuivo putem posebne politike, primenom regulatornih, ekonomskih i drutvenih instrumenata. Ponovna upotreba otpada je postupak upravljanja otpadom koji se zasniva na direktnoj ponovnoj upotrebi proizvoda za koju je prvobitno namenjen (npr. upotreba staklenog kra), Reciklaa otpada je postupak upravljanja otpadom koji se zasniva na ponovnoj upotrebi materijala od kojeg je roba napravljena, za istu ili drugaiju svrhu od prvobitne. Regeneracija otpada je postupak upravljanja otpadom koji se zasniva na toplotnoj, hemijskoj, fizikoj i/ili biolokoj promeni materijala od kojeg je roba napravljena, kako bi se proizveo materijal odnosno energija pogodna za direktnu upotrebu. Konano odlaganje otpada je krajnji postupak upravljanja otpadom i treba se koristiti samo za ostatak otpada koji se vie ne moe upotrebiti, reciklirati ili regenerisati.

Rezultati do kojih su dole razvijene zemlje Zapadne Evrope u potpunom upravljanju otpadom daju podsticaj da tim putem krenemo i mi u Srbiji i Crnoj Gori. Na primer, u vajcarskoj se reciklira 91 % starog stakla, 80 % plastinih boca, 88 % aluminijskih boca, 79 % ostatka komunalnog otpada koristi se za proizvodnju elektrine energije. Celovito i planirano upravljanje otpadom, umesto njegovog nekontroliranog odlaganja u okolinu,temeljni je zahtev savremenog sveta i odrivog razvitka savremenog oveanstva. Gospodarenje otpadom u pojedinim dravama neprekidno doivljava promene. Nijedan nain zbrinjavanja ne moe predstavljati reenje problema gospodarenja otpadom, ve to moe samo celovito planiranje koji je u stanju udovoljiti ne samo potrebama zbrinjavanja primarnih tokova otpada ve i sekundarnih, i to ne samo kratkorono ve i dugorono. Optimalni projekat gospodarenja otpadom podrazumeva celovit pristup, to znai povezivanje problema proizvodnje roba i usluga, stvaranja i gospodarenja otpadom ukljuujui prioritetno njegovo recikliranje. Celovito gospodarenje otpadom u osnovi 7

se primjenjuje i za ambalani otpad. Kako se za savremenu ambalau intenzivno koriste prirodne vrednosti, ambalani otpad je po pravilu vredan izvor iskoristivih stvari i energije. Unapreivanjem naina informisanja i edukacije, prenosom trokova odlaganja na one koji otpad proizvode, vanost reciklae ambalanog otpada sve vie raste jer se na taj nain sirovine vraaju u proizvodni lanac.

4. Pojam reciklae
Nacrt Zakona o upravljanju ambalaom i ambalanim otpadom definie:

preradu ambalanog otpada kao iskoriavanje njegovih vrednih svojstava i sastojaka u svrhe proizvodnje (ukljuujui i reciklau), u energetske svrhe, u svrhu smanjivanja koliine i obima ambalanog otpada i deliminog ili potpunog odstranjivanja opasnih karakteristika i reciklau kao procesiranje ambalanog otpada za prvobitnu namenu.

Prema Direktivi Evropskog parlamenta i Saveta 94/63/EC o ambalai i ambalanom otpadu pod reciklaom se podrazumeva:

ponovna prerada otpadnog materijala u proizvodnom procesu za originalne svrhe ili za druge svrhe ukljuujui organsku reciklau, ali iskljuujui ponovno dobijanje energije, ponovno dobijanje energije podrazumeva korienje spaljivog ambalanog otpada u svrhu proizvodnje energije putem direktne incineracije (spaljivanja) sa ili bez drugog otpada za dobijanje toplotne energije i organska reciklaa jeste aerobni (kompostiranje) ili anaerobni (biometanizacija) postupak, pod kontrolisanim uslovima i sa korienjem mikroorganizama, biodegradabilnih delova ambalanog otpada, koji proizvodi stabilni organski sastav ili metan.

Recikliranje tehnikih proizvoda definisano je kao "ponovna upotreba ili iskorienje proizvoda ili delova proizvoda u sklopu krunih tokova". U ovoj definiciji se po prvi put spominje kruni tok to i ima smisla s obzirom na poreklo rei recikliranje; (eng. recycling: re... "ponovo..., natrag..." + cycle "kruni tok, ciklus"). Recikliranje se moe definisati kao proces proizvodnje. Reciklabilni materijali su u osnovi industrijske sirovine. Proces reciklae moe se definisati kao ponovna proizvodnja ili ponovna obrada ve korienih materijala i njihova ugradnja u nove proizvode, iste ili sline, neogranieni broj puta.

4.1. Aktivnosti pri reciklai

1. -Primarna reciklaa: razdvajanje komponeneti vrstog otpada na izvoru (sortiranje) -Sekundarna reciklaa: centralizovano izdvajanje reciklabilnih komponenti iz dopremljenog integralnog otpada 2. priprema tih materijala za ponovno korienje, ponovnu preradu ili za ponovnu proizvodnju i 3. ponovno korienje, ponovna prerada Reciklaa kao jednokratno ili viekratno korienje otpadnih materijala ili pojedinih njihovih komponenti kao zamene za komercijalne proizvode ili kao sirovina u industrijskim procesima, svoj osnovni cilj ostvaruje na dva naina: izdvajanjem korisnih, upotrebljivih komponenti iz integralnog komunalnog vrstog otpada (KO) i njihovom preradom, ili uklanjanjem zagaujuih supstanci iz otpada i omoguavanjem njegovog ponovnog korienja. Od svih sastojaka KO u svetu se najvie recikliraju papir i karton, ferozni i neferozni metali (najvie aluminijum), staklo i plastika.

4.2. Simboli za reciklau i staklo

Slika 4.2.1: Originalni simbol za reciklau Na slici 4.2.1 prikazan ja originalni simbol za reciklau koji je dizajnirao 1970 godine Gary Anderson, sa univerziteta u Los Anelesu. On je bio poslat na Intarnacionalnu konferenciju za dizajn kao deo ireg takmicenja za studente visokih kola. Takmienje je bilo rezultat sve veeg interesovanja potroaca za ouvanjem ivotne sredine. Simbol inae predstavlja Mobiusovu petlju koja sadri tri povezane strelice u obliku trougla sa zaobljenim uglovima. Svaka strelica je povratno presavijena i sve tri se nadovezuju jedna na drugu, to uslovno predstavlja ciklus reciklae. Ovaj simbol nije zaticen i koristi se na razne naine i u raznim varijacijama, ali generalno se moe rei da predstavlja: Reciklirajue - na proizvodima izradenih od materijala koji se mogu reciklirati, u zavisnosti da li je obezbeeno njegovo sortiranje prilikom sakupljanja otpadaka. Reciklirano - na proizvodima koji sadre ve reciklirane materijale. Internacionalni standard za definisanje zahteva prema ivotnoj sredini na proizvodima ili ambalai je dat u standardu ISO 14021. Zbog nedoreenosti i neusaglaenosti standarda u ovoj oblasti, posebno u ranijem periodu, na tritu se esto mogu nai i proizvodi sa slinim ili drugaijim simbolima u odnosu na originalni simbol, tj. drugim simbolima koji su u vezi sa reciklaom. -Reciklirajue (slika 4.2.2) Ova dva simbola predstavljaju dve varijacije originalnog simbola. Levi simbol na slici 9

je prihvaen kao tradicionalni, univerzalni simbol, dok je na desno njegova modifikacija u smislu bolje vidljivosti prilikom njegovog tampanja u manjem formatu. Ovakvim simbolima se oznaavaju proizvodi koji su reciklirajui, tj. oni koji se mogu reciklirati ako je lokalna zajednica obezbedila odgovarajue uslove za prikupljanje i selekciju otpadaka.

Slika 4.2.2 : Dve varijacije osnovnog simbola RECIKLIRAJUE -Reciklirano ( slika 4.2.3) Ovakvi simboli se nalaze na proizvodima ili ambalai koji su izradeni od recikliranog materijala. Najcece su to papirni ili kartonski prizvodi. esto se u centru simbola nalazi i oznaka o procentualnom ucecu recikliranog materijala u proizvodu.Simbol desno na slici se uglavnom koristi kada je proizvod delimino izraen od recikliranog materijala.

Slika 4.2.3 : Dve varijacije osnovnog simbola RECIKLIRANO Na osnovu originalnog simbola izveden je generiki simbol za oznaavanje reciklae (slika 4.2.4), pri emu se simbolu pridodaju specifine oznake i akronimi materijala od koga su izraeni, na primer: steel - od gvoa, alu - od aluminijuma ... posebna oznaavanja plastike

Slika 4.2.4: Generiki simbol za oznaavanje reciklae Zbog nedoreenosti i neusaglaenosti standarda u ovoj oblasti, posebno u ranijem periodu, na tritu se esto mogu nai i proizvodi sa slinim ili drugaijim simbolima

10

Simbol za staklo ( slika 4.2.5) Staklo se veoma lako prepoznaje meu otpacima, pa se i ono retko posebno oznaava. Ipak, esto se na staklenoj ambalai moe naii na ovaj simbol, koji vie potroaima ukazuje na potrebu da staklenu ambalau odlau u poseban kontejner. Kontejneri su najee posebno oznaeni za odlaganje stakla u odreenoj boji. Obzirom na rairenost upotrebe ovog simbola irom sveta, on je u neku ruku dobio status standardnog simbola. Simbol na slici 4.2.6 je takoe simbol za staklo koji je sponzorisan od strane Glass Packaging Institute (GPI) i moe se slobodno koristiti, ali nema neku rairenu upotrebu.

Slika 4.2.5: Uobiajen simbol za staklo

Slika 4.2.6 : GPI simbol za staklo

5. Kruni tok otpada

Odlaganje otpada u lanicama Evropske unije na dananjem stepenu razvoja tehnike i tehnologije vri se u ureene deponije otpada sa veoma velikim stepenom sigurnosti za zatitu okoline. Meutim, one nemaju neogranienu prijemnu mo (zapreminu). Zbog toga se kroz zakonsku regulativu tei smanjenju koliina otpada, tj. izbegavanju nastanka i ponovnom korienju odreenih komponenti otpada. Osnovna tenja je da se svi otpadi koji se dobijaju u procesu proizvodnje, potronje i drugim radnjama koriste za kruni tok iskoriavanja, to je osnovni zadatak privrede otpada. Bilo bi nerealno oekivati da se dobije potpuno zatvoreni kruni tok otpada (totalna reciklaa), jer neizbeno dolazi do stvaranja otpada i u procesu reciklae. Ponovno koritenje otpada (reciklaa) mora se posmatrati sa vie aspekata, od kojih je najuticajniji uticaj optereenja na okolinu.Kod stakla ovaj kruni proces je skoro bez stvaranja otpada (totalna reciklaa)

5.1. Kruni tok staklene ambalae

Staklo je materijal koji se moe u potpunosti reciklirati, to znai da se od 1 tone staklenog loma, uz dodatak energije, dobije 1 tona nove staklene ambalae, jednakog kvaliteta (zatvara se kruni tok proizvoda). Korienje staklenog loma u proizvodnji staklene ambalae ima odreene prednosti: 1. smanjuje se upotreba primarnih sirovina (pesak i soda kojih u prirodi ima u ogranienim koliinama), smanjuje se i koliina utroene vode potrebne prilikom njihove eksploatacije, 2. smanjuje se potronja energije, 3. smanjuje se emisija tetnih gasova u atmosferu, 4. rastereuju se komunalne deponije (oko 8-10% smea ini stakleni lom) U idealnim uslovima staklo se moe neogranieno mnogo puta reciklirati. Dva osnovna sakupljaa i izvora povratnog stakla su : 11

1. preduzea koja koriste ambalano staklo u svojoj proizvodnji tehnoloki stakleni lom 2. komunalna poduzea koja prikupljaju stakleni lom od graana Na slici 5.1.1 prikazan je kruni tok staklene ambalae.Plavim strelicama su prikazanu tokovi dopreme ambalae od proizvoaa da korisnika, a zelene strelice predstavljaju povratne tokove.

Tok snabdevanja (dopreme) Povratni tok Slika 5.1.1 : Kruni tok staklene ambalae

6. Koji otpad treba odvojeno sakupljati?

12

Odvojeno se sakuplja: papir, staklo, plastika, baterije, elik, bakar, aluminijum, olovo, cink, akumulatori, stiropor, motorna ulja, opasni otpad iz domainstava, biorazgradivi otpad. Opasni otpad se mora odvojeno sakupljati! Ambalani otpad mora se takoe odvojeno sakupljati i posebno oznaavati. Naini i mere sakupljanja ambalanog otpada reguliu se odgovarajuim zakonskim propisima i pravilnicima. Staklo kao materijal u svojim mnogostrukim oblicima primene u raznim granama industrije, znanosti, optike i dr. nalo je iroku primenu i u izradi ambalae. Staklena ambalaa se ubraja u onu vrstu ambalae koja se moe potpuno reciklirati, a nakon prestanka upotrebe i postupka prerade upotrebljava se kao vredna sekundarna sirovina za proizvodnju stakla. Dakle, staklo koje izgubi upotrebnu vrednost moe se potpuno reciklirati. S aspekta ekonomije i ekologije staklo ima prednosti u odnosu na ostale materijale od kojih se izrauje ambalaa. Za uspenu reciklau ambalanih materijala, pa tako i stakla, potrebno je osigurati pretpostavke za sprovoenje celovitog upravljanja otpadnom staklenom ambalaom.

7. Osnovni podaci o staklu

Prirodno staklo poznato je jo od davnina. Prvi poznati oblik stakla, dobijen je topljenjem otrog/poroznog peska, nalik morskom pesku. Forma stakla pojavila se prirodno, kada je estoka toplina lave iz erupcije vulkana otopila pesak i formirala obsidijan, tvrd, crni, stakleni oblik stene. Vrhovi strela i noeva praistorijskih ljudi izraeni su od vulkanskog stakla i pronaeni na raznim mestima irom Zemljine kugle. Za postojbinu vetakog stakla smatra se Egipat gde su arheolokim iskopavanjima pronaeni predmeti od stakla, ostaci radionica sa kalupima i delovima pei za topljenje stakla, vee koliine staklenog posua za kozmetika sredstva i razni stakleni nakit, naroito ogrlice, koje su sluile za robnu razmenu. Razvijenu proizvodnju stakla imali su Feniani, Asirci i Palestinci. Kasnije centar proizvodnje stakla postaje Rim (do 5. veka), odakle se ova vetina iri po rimskim provincijama. Od stakla se izrauju ukrasni predmeti i nakit, posue za kozmetiku, a u domainstvu je staklo zamenilo posue od keramike i metala. Padom Rimske imperije (476. godine) centar proizvodnje stakla postaje Vizantija, a u 12. veku Sirija. Padom Sirije pod tursku vlast u 14. veku vodeu ulogu u proizvodnji stakla preuzima Evropa, naroito Francuska i Engleska, a od 15. do 17. veka Venecija, koja proizvodi staklo visoke umetnike vrednosti - ukrasno staklo, bojeno i slikano staklo za prozore, staklo za ogledala i lustere i sl. Staklo je vrsta vrste "tenosti", odnosno skup molekula koji se meusobno ne dre toliko vrsto kao, na primer, metal ili drvo. Ono ima takozvani amorfni oblik i po tome je slino vosku. Topi se na visokim temperaturama i u runoj izradi stakla tako otopljena masa se oblikuje duvanjem kroz naroitu dugu uzanu cev. Mainska proizvodnja stakla je poverena velikim mainama koje stvaraju najraznovrsnije oblike, a naroitom obradom stakla dobija se kristal. Staklo se temelji na sirovini koje u prirodnim izvorima ima u obilju. Njegova proizvodnja ipak zahteva znatno ulaganje energije koja i je najbitniji inilac u proceni ekoloke prihvatljivosti proizvodnje staklene amabalae. Drugi nedostatak stakla je njegova teina koja poveava negativan uticaj na okolinu, a tu su jo i transport i korienje. Industrija se intenzivno bavila tim problemima i kao rezultat je postignuto smanjenje teine staklenih boca za 31% tokom ztadnjih deset godina. Prosena teina boce od pola litra bila je smanjena s 255 g na 177 g. Smanjenje teine, osim uticaja na okolinu, takoe omoguava proporcionalnu redukciju energije u proizvodnji staklene 13

ambalae. Svojim svojstvima staklo postaje idealno za ponovnu upotrebu. Stoga ono i dalje ostaje dominantni ambalani materijal u industriji pia. Ipak, s vremenom bi reciklirana ambalaa poput PET boca i aluminijskih i elinih limenki, mogla postupno zameniti staklene boce. Sakupljanje i recikliranje koriene staklene ambalae sprovodi se due nego bilo koje druge vrste ambalae. Staklena industrija time je osigurala dobar ekoloki imid iz potroaeve perspektive. Ukoliko se sakupljanje staklene ambalae ispravno organizuje, mogua je reciklaa u zatvorenom lancu. Glavna briga vezana uz staklo je sakupljanje i sortiranje staklene ambalae za reciklau i rizik od zaraze. Sakupljanje otpadnog stakla je skupo i u ekolokom i u novanom smislu, posebno u ruralnim podrujima i onima s malom gustinom stanovnika gde je efikasnost sakupljanja niska. Sa stanovita ekonominosti recikliranja, trenutno postoji vie otpadnog stakla nego to ga se moe iskoristiti za ponovnu proizvodnju. Iz tog je razloga ono postalo sirovina u sektorima kao to je graevinska industrija. Zanimljivi podaci o staklu ... Staklo se radi iz kvarcnog peska? Staklo je jedini 100% reciklini proizvod? Staklo se teoretski moe beskonano puta reciklirati bez gubitka u kvaliteti? Svako domainstvo proizvede oko 1 tone smea godinje? 8% komunalnog otpada ini staklo? Izdvajanjem tih koliina iz svakodnevnog otpada umanjujemo deponije i uvamo okolinu Najstariji primer stakla u svetu staklena ogrlica iz Egipta koja datira iz 12.000 godine PNE?
Recikliranjem jedne staklene boce tedite energiju za rad :

100W sijalice tokom 1 sata kompjutera tokom 25 minuta TV prijemnika tokom 20 minuta maine za pranje tokom 10 minuta

Staklo se iz otpada moe u upotrebni ciklus vratiti na dva naina. Jedan je izdvajanje sortiranje po boji (bezbojno, zeleno, tamno) i pranje neoteenih staklenih predmeta, uglavnom boca i njihovo ponovno korienje (ponovna upotreba - reuse /engl.). Drugi nain je izdvajanje celokupnog staklenog materijala iz otpada, bez obzira ne stepen oteenja, potom runo ili optiko sortiranje po boji i prerada svake od tako dobijenih frakcija usitnjavanjem u jednobojni stakleni kr, koji se potom topi u staklarskoj pei i koristi za proizvodnju novih proizvoda (recikliranje). Ukoliko se iz bilo kojih razloga izostavi sortiranje po boji na isti nain se dobija meani stakleni kr koji se onda koristi za proizvodnju obojenih staklenih predmeta. Korienjem staklenog kra za proizvodnju novog stakla ostvaruju se znaajne utede primarnih sirovina, a posebno energije, racionalnije se koriste kapaciteti sanitarnih deponija, a prethodnim izvdvajanjem stakla iz otpada, ili koji e se preraivati u gorivo iz smea (GIS), dobija se kvalitetnije gorivo.

14

8. Proizvodnja stakla
Staklo se proizvodi iz homogenizirane smee osnovnih sirovina i staklenog loma topljenjem na temperaturama oko 1600 C. Istopljeno staklo oblikuje se u stakleni proizvod u mainama za oblikovanje. Osnovne sirovine za proizvodnju ambalanog stakla su: loma. kvarcni pesak kalcinirana soda dolomit i kalcit stakleni lom koji potie od otpada u proizvodnji i recikliranog staklenog

Proizvodnja stakla je visokoautomatizovana i vrlo je osetljiva na nedostatke u kvalitetu sirovina. Zbog toga i stakleni lom iz reciklae mora biti zahtevanog kvaliteta kao i ostale sirovine. Proizvoai stakla nastoje proizvesti to vie kvalitetnog stakla uz potronju to manje energije i osnovnih sirovina, tj. u proizvodnji upotrebiti to je vie mogue otpadnog staklenog loma i na taj nain izvriti to manji uticaj na okolinu potujui naela odrivog razvoja. Fizika i hemijska svojstva stakla su izvanredna i u najveoj meri zavise od njegovog hemijskog sastavu. Hemijska otpornost stakla prema vodi, kiselinama (osim prema hidrofluoridnoj) zavisi od sastava stakla, ali i od medija s kojim je staklo u kontaktu. Staklo je relativno lagano, ne proputa tenosti i gasove, lako se isti i odrava, tvrdo je, ali i lomljivo. Ono se moe dekorisati na mnogo naina, a njegova svojstva su izvanredna.

9. Staklena ambalaa
Staklo se najvie primenjuje za proizvodnju ambalae, pa e u ovom radu poseban osvrt biti na sakupljanje i reciklau staklene ambalae. Ambalaa ima veliki znaaj kod plasmana robe na tritu, a time i vanost za bogatstvo svake zemlje. Za izradu ambalae koriste se razliiti materijali: papir, metal, staklo, drvo, tekstil, plastika kao i njihove kombinacije. Ako se ambalaa upotrebljava samo jedanput za pakovanje robe, govorimo o nepovratnoj ambalai za razliku od povratne ambalae koja se koristi vie puta. U mnogim zemljama proizvodnja i potronja ambalae belei nagli porast uz uvoenje novih materijala i novih tehnika pakovanja. Sve vea upotreba nepovratne ambalae koja se odbacuje kao otpad ima sve nepovoljniji uticaj na zagaivanje okoline, pa se ovom pitanju posveuje posebna panja. U raznim zemljama Evrope stavovi o upravljanju otpadom nisu na istom nivou. U veini zemalja zastupaju miljenje da je najbolji stav gospodarenja otpadom onaj koji koristi kombinacije vie tehnika u celokupnom gospodarenju otpadom. U Nemakoj je uveden princip da su proizvoai i uvoznici odgovorni za sav ambalani otpad i njegovu ponovnu upotrebu i reciklau, nevezano za bilo koji drugi stav. Posebno se istie da je za ponovnu upotrebu i reciklau potrebno vrlo precizno sakupljanje i odvajanje ambalanog otpada. Za sada u Nemakoj se postie procenat reciklae iznad granica odreenih od strane Evropske unije. U Francuskoj je zastupljen fleksibilni stav, a glavno pitanje je ekonomski uinak otpada, koji se svim merama mora to vie smanjiti. 15

Staklena ambalaa je nezamjenjiva u odreenim industrijskim podrujima, kao to su: prehrambena industrija, farmaceutska industrija, kozmetika, hemijska industrija kao i medicinska delatnost koja je nezamisliva bez staklene ambalae. Ambalano staklo je hemijski stabilno, neutralno, to omoguuje due odravanje proizvoda u staklenoj ambalai bez promene njihovog sastava. Nedostatak staklene ambalae je njena znatna teina i slabija mehanika otpornost. U poslednje vreme sve se vie izrauje staklena ambalaa sa tankim zidovima, ne smanjujui pri tom mehanika svojstva, poveava se asortiman, smanjuju se gubici u transportu i sve se vie poveava procenat recikliranog staklenog otpada. Uz sve prednosti staklena ambalaa ima svoj ivotni vek. Nakon upotrebe ona zavrava u spremnicima starog stakla ili ako svest potroaa jo uvek nije dovoljno izgraena, ona zavrava na odlagalitima. U prvom sluaju staklo se vraa ponovno u proces proizvodnje kao stakleni lom, a u sluaju da staklo zavri na odlagalitu ono niim ne ugroava okolinu, to se ne moe rei za druge materijale koji se koriste kao ambalani materijal. Na slici 9.1 dat je izgled nekoliko vrsta staklene ambalae.

Slika 9.1 : Primeri staklene ambalae

10. Stakleni lom

Stakleni lom je u proizvodnji ambalanog stakla vrlo vana sekundarna sirovina. Posljednjih godina primena loma ima sve veu vanost zbog pojaanih napora za zatitom okoline. Ako se u procesu proizvodnje primenjuje 100% staklenog loma, smanjuje se potronja energije za 25%, a neizmeriva uteda je kroz smanjenje energije potrebne za proizvodnju i pripremu osnovnih sirovina (sode, peska, dolomita i kalcita). Vano je istaknuti da poveana primena staklenog loma nema nepovoljnog delovanja na kvalitet stakla niti konanog proizvoda, ukoliko zadovoljava odreeni kvalitet. Osnovni zakon za primenu recikliranog staklenog loma je kvalitet. Udeo loma u sirovinskoj smesi moe biti u razliitim masenim procentima, to zavisi od zakona proizvodnje. U smesi osnovnih sirovina moe se dodati i do 70% i vie loma (smee i zeleno staklo), dok je kod belog stakla taj procenat manji (do 40%, u najveoj meri zavisi samo od kvaliteta recikliranog staklenog loma). Zavisno od porekla staklenog otpada, stakleni lom sadri razliite primese u vidu neistoa (metalne, nemetalne, organske kao i stakla drugih boja). Stakleni lom iz reciklae treba biti podeljen po bojama, mora biti ist od stranih primesa i iskljuivo mora biti ambalanog porekla. U staklenom lomu ambalanog stakla ne 16

sme biti keramiki i porcelanski otpad, laboratorijsko staklo, kristalno ili stono staklo, ogledala, vetrobrani i prozorsko staklo kao i temperaturno otporna stakla i staklo rasvetnih tela. Najee primese koja se pojavljuju u staklenom lomu su: metalni i iani delovi zatvaraa boca olovni ovratnici za vinske i ampanjske boce metalni zatvarai i prstenovi na grlima boce ae i ambalaa za opasne tenosti velika vlaga

Stakleni lom koji je zaprljan veom koliinom navedenih primesa moe se upotrebiti za: pripremu osnove za puteve pripremu asfalta proizvodnju staklenih vlakana za izolaciju peskarenje staklom itd.

Nedovoljno ist stakleni lom ima ogranienu primenu. Tako na primer primese obojenog stakla u lomu neobojenog stakla ograniavaju primenu recikliranog loma samo za proizvodnju obojenog ambalanog stakla. Zbog toga treba istrajati na nastojanju da se ve kod prikupljanja strogo odvaja stakleni otpad prema bojama. (U Nemakoj i Italiji se zeleno ambalano staklo proizvodi iskljuivo iz staklenog loma, tj. udeo staklenog loma u procesu proizvodnje je 100%). Za to bolje iskorienje staklenog loma dobijenog reciklaom otpadne ambalae, kvalitet loma mora odgovarati specifikaciji za proizvodnju odgovarajue staklene ambalae.

11. Prikupljanje i sortiranje stakla

Prikupljanje stakla od graana obavlja se specijalnim posudama za tu nameru i njihovim pranjenjem posebno prilagoenim vozilima. Pranjenje posuda za staklo obavlja se na samim lokacijama zavisno od potrebne dinamike proizale iz praenja prikupljanja staklenog otpada na odreenoj mikrolokaciji. Prikupljanje stakla za reciklau odvija se pomou posuda za staklo koje se postavljaju na odreenim podrujima pa se ukupan broj posuda rasporeuje zavisno od broja stanovnika i gustine naseljenosti. Kljunu ulogu odreivanja broja postavljenih posuda ini uslov za projektovanje i nadzor, kojim se odreuje taan broj potrebnih mikrolokacija. Kompjutorskim nadzorom dobivaju se "up to date" informacije o stanju reciklae stakla po svim parametrima. Odravanje funkcionalnosti kontejnera se u velikoj meri, radi rentabilnosti, obavlja na licu mesta, a vee popravke obavljaju se u radionicama. Projektovanje i izrada proizvodnih linija za reciklau takoe su rezultat vlastitog "Know - how" -a (mlinovi, pokretne trake, separatori, ureaji za prosijavanje). Otpadno staklo prikupljeno iz mree posuda za staklo prerauje se na pet razlitih linija za preradu stakla zavisno od kvaliteta, vrste stakla i koliine. Proces prerade obuhvaa granulisanje, odstranjivanje grubih neistoa, odvajanje po bojama, prosijavanje, fino ienje i zavrnu kontrolu. Takoe i ostale vrste neopasnog otpada

17

(PET, otpadni papir, ...) za reciklau i u raznim oblicima plasiraju kao sirovine ili poluproizvodi fabrikama koje upotrebljavaju obraeni otpad u svojoj proizvodnji. Kontejneri za staklo su obino zelene boje i u ovaj kontejner mogu se odlagati boce i tegle. Pre odlaganja staklenu ambalau treba isprazniti, skinuti epove i zatvarae. Boce se ne moraju odvajati po bojama jer se to radi naknadno u fabrici.U zelene kontejnere za staklo ne sme se odlagati prozorsko staklo, keramiko posue, sijalice i ostale vrste stakla kao to je bolniko i laboratorijsko staklo. Postoje tri oblika kontenera u kojima se sakuplja staklo. 1. Pojedinani konteneri za sakupljanje stakla ovi konteneri se koriste za sakupljanje meovitog (raznobojnog) stakla ili se mogu koristiti i za sakupljanje stakla po boji (providno ili obojeno staklo). 2. Konteneri sa dve pregrade za sakupljanje stakla ovi konteneri imaju dva razdvojena odeljka, jedan za providno, jedan za obojeno staklo. 3. Konteneri sa tri pregrade ovi konteneri imaju tri odeljka, jedan za providno, jedan za zeleno i jedan za tamno staklo. Svo ambalano staklo koje se prikuplja reciklira se u fabrici za proizvodnju staklene ambalae.Ovde se staklo razdaja po bojama providno, zeleno, tamno),ako to ve nije uinjeno odlaganjem u odgovarajue kontejnere, ali mogue je stakleni otad ostaviti i meano za proizvodnju staklenih predmeta koji se nee koristiti kao ambalani (ukrasi i sl.). O ovoj vrsti i reciklae i primene staklenog otpada bie vie rei na kraju ovog rada. Na slici 11.1 je data ema sortirnice u jednoj fabrici gde se moe videti da se staklo sortira po boji u etiri pomenute grupe (providno, tamno, zeleno i meano).

Slika 11.1 : ema sortiranja stakla u fabrici Odlino svojstvo stakla je da ga je mogue u potpunosti i bezbroj puta reciklirati. Udeo stakla u kunom otpadu iznosi oko 10 %. Bitan uslov za reciklau 18

staklenog kra je istovetnost hemijskog sastava (npr. stakleni kr od prozorskog stakla ne moe se upotrebljavati za proizvodnju ambalanog stakla i obrnuto). Stoga je vano da se u kontejnere za staklenu ambalau ne ubacuju druge vrste stakla osim ambalanog. Staklo se proizvodi od smese prirodnih sirovina i staklenog kra. Upotrebom staklenog kra u proizvodnji stakla tedi se prirodna sirovina, energija, odlagalini prostor. Na slici 11.2 vidi se primer deponije na kojoj je nepotrebno baeno staklo koje se moglo reciklirati i tako ne samo izbei zagaenje zemljita i naruavanje okoline ve i utedeti energija i obezbediti prednosti koji se dobijaju recikliranjem.

Slika 11.2 : Ovakve deponije nisu reenje za odlaganje staklenog otpada

12. Reciklaa ambalanog stakla

Kako je otpadna ambalaa, pa tako i staklena ambalaa, otpad kojeg vlasnik eli odbaciti, pri emu u pravilu nije uvek jasno gde i na iji raun to moe uiniti. Reenja ambalanog otpada treba traiti u razvoju totalnog upravljanja otpadom, koji polazi od optimiziranja postupka za izbegavanje odnosno za smanjenje otpada i postupaka za reciklau odnosno za odlaganje otpada. Takav stav upravljanja treba primeniti i na otpadnu staklenu ambalau. Pri tome se razlikuju sledee faze krunog toka ambalanog stakla proizvodnja ambalae korienje zbrinjavanje staklene ambalae

Industrija stakla u Evropi ve je 70-tih godina prolog stolea poela s veom primenom iskorienog ambalanog stakla u ponovnoj proizvodnji ambalae i od tada se uspeno primenjuju kontejnerii za odvojeno sakupljanje otpadnog ambalanog stakla. U 1991. godini svaka druga boca je izraena iz recikliranog stakla.

19

to se tie mogunosti reciklae ambalanih materijala, najvei procenat je kod stakla, preko 75 %, dok je za aluminijum oko 60 %, beli lim i papir do 70 % i plastine mase oko 30 %. Ve je ranije istaknuto da je staklo materijal koji se moe u potpunosti neogranien broj puta reciklirati i njegovim ponovnim vraanjem u proces proizvodnje postiu se odreeni ekoloki, tehnoloki i ekonomski uinci.

13. Zato reciklirati otpadnu staklenu ambalau?

Reciklirana staklena ambalaa smanjuje optereenje odlagalita komunalnog otpada (udeo staklene ambalae u komunalnom otpadu raste iz godine u godinu). Primenom recikliranog stakla tedi se energija kod proizvodnje ambalae, kao i kod dobijanja i pripreme osnovnih sirovina. Poveani napori za sveobuhvatnim recikliranjem ambalanog stakla doprinose ukupnoj borbi za smanjenje otpada, zatiti okoline, kao i popularizaciji reciklae kod potroaa. Reciklirani stakleni lom smanjuje zagaenje vazduha za otprilike 20 % (smanjenje emisije CO2 odnosno NOx kod topljenja stakla), a zagaivanje voda za oko 50 % (odnosi se na smanjenje potronje vode kod proizvodnje osnovnih sirovina).

14. Pet razloga za reciklau stakla

1. Reciklaa stakla ukida trokove odlaganja na deponije Teinski, staklena pakovanja ine 8-10 % kunog otpada. Svako poveanje koliine stakla za reciklau, zato, znai utede u trokovima sakupljanja. Recikliranje stakla smanjuje koliinu vrstog otpada koja zauzima zemljni prostor. Takoe, doprinosi ouvanju zdravog, prirodnog okruenja oveka. 2. Reciklaa stakla tedi energiju i manje oteuje pei Proizvodnja stakla od recikliranog stakla podrazumeva upola manju potronju energije od one koja je potrebna da bi se staklo proizvelo od peska, sode, gline... Korienje recikliranog stakla sniava potrebe industrije za energijom i redukuje trokove proizvodnje. Izdrobljeno sakupljeno staklo se topi na nioj temperaturi nego sirovine koje se koriste za pravljenje stakla, to proizvoaima omoguava da ostvare utede u energiji, u trokovima peska, sode i krenjaka. Za staklene sudove, svakih 10% porasta recikliranog stakla smanjuje energiju potrebnu za topljenje priblino za 2.5%. Energija koja se utedi reciklaom jednog staklenog suda (flae, boce, tegle) moe da napaja sijalicu od 100 W etiri sata, da napaja kompjuter 25min, TV u boji 20 min, mainu za pranje vea 10 min. Zbog niih temperatura topljenja recikliranog stakla i zbog manje korozivnosti u odnosu na sirovine koje se koriste za izradu stakla, reciklirano staklo smanjuje habanje i oteenje pei, iji rezultat jeste produeni vek trajanja pei i utede u odravanju.

20

3. Reciklaa stakla je vana za ouvanje okoline Upotreba recikliranog stakla u peima za topljenje, tedi stotine hiljada tona baznih sirovina svake godine. Ovo smanjuje potrebu za sakupljanjem prirodnih sirovina i time, takoe, povoljno utie na okruenje. Recikliranje takoe znai i manje iskopavanje ruda i otpada koji nastaju prilikom iskopavanja. Svaka tona recikliranog stakla smanjuje koliinu otpada u rudnicima za oko 250 kg. Proizvodnja stakla od recikliranog stakla smanjuje zagaenje vazduha za 20% i zagaenje vode za 50%. 4. Proces recikliranja stakla upoljava novu radnu snagu Osnivaju se za tu svrhu predvieni centri, za ienje i dalje operacije postupanja sa korienim staklom. Procesi sakupljanja, takoe, iziskuju lokalna radna mesta. 5. Recikliranje stakla poveava drutvenu svest o problemu otpada i koristima reciklae Svaki pojedinac moe uzeti aktivnu ulogu u ouvanju prirode/konzervaciji jednostavnim ulaganjem staklene ambalae ili podravanju akcija sakupljanja, na primer, u datoj ulici, pored ivinjaka.

15. Upotreba recikliranog stakla

Pored toga to slui kao zaliha u proizvodnji novih staklenih sudova, reciklirano staklo moe da se koristi za izradu nekih drugih proizvoda Jedno od najuobiajenijih i vidljivih trita recikliranog stakla jeste glassphalt, materijal za izradu puteva koji predstavlja meavinu asfalta i izdrobljenog, raznobojnog stakla. Staklena vlakna, kao druga uobiajena upotreba recikiranog stakla, koristi se u obliku staklene vune za toplotnu i zvunu izolaciju.Koristi se i za proizvodnju reflektora i znakova na auto-putu, dekorativnog stakla za ukrase i sl., frikcionih podloga za paljenje ibica i vatrene municije, staklenog pudera koji se koristi kao mazivo za podmazivanje u livnicama, fabrikama metala .Stakleni opiljci se mogu koristiti za ienje metala. Sakupljeno staklo se koristi u fabrikama za proizvodnju novog stakla.Time se tedi na
stSakupljeno staklo se koristi u fabrikama za proizvodnju novog stakla.Time se tedi na dragocenim sastojcima iz koga se ono sastoji. Precizno razvrstavanje stakla prema boji je vano jer se samo iz potpuno cistih delova neobojenog stakla mogu proizvoditi visokokvalitetne boce od neobojenog stakla.akla mogu proizvoditi visokokvalitetne boce od neobojenog stakla

16. Primeri reciklae stakla

U veini zemlja Evrope razvijena je svest potroaa o nunosti organizovanog prikupljanja otpadne ambalae. U vajcarskoj se od ukupne potronje stakla ak 95,7% uspe sakupiti i obraditi, a uspenost sezasniva na edukaciji graana tj. svaki vajcarac je prole godine vratio vie od 40,9 kilograma otpadnog stakla. Time 21

vajcarci nisu samo poboljali vlastiti dravni rekord, ve su postali broj jedan na svetskoj rang listi recikliranja. Ovo je rezultat dobro osmiljenog naina s jasno definisanim odgovornostima i nainom finansiranja. U Hrvatskoj je ovaj procenat u 2004. godini iznosio 17.4%.Kod nas ovaj procenat je jo manji. Iz podataka o potronji ambalae za osveavajua pia u SAD-u najvei godinji porast (6,1 %) vezan je uz plastinu ambalau, slede staklena ambalaa (2,6 %) zatim papirna (2,5 %) i metalna ambalaa (0,2 %)

16.1 Western Isles Council, kotska

Ostrvo Lewis, blizu obala kotske, ne izgleda kao mesto gde se deavaju tehnoloka otkria. Ipak, glavni grad Stornoway je mesto gde se odvija neobian proces reciklae stakla. Ova fabrika je novitet jer ekonomski isplativo konvertuje relativno malu koliinu otpadnog stakla (flae i tegle) u razliite proizvode, od kojih su neki veoma vredni. Fabrikom upravlja Western Isles Council. Poela je sa radom u aprilu 2004. godine i ima nominalni kapacitet od 2 t/h. Poreenja radi, konvencionalne fabrike za reciklau mogu da procesuiraju do 30 t/h. Meutim, ove fabrike su tako locirane da konteneri sa otpadom moraju da se transportuju na vee udaljenosti, to nije isplativo. U fabrici se odvijaju dva osnovna procesa tj. postoje dva sistema: Sistem za lomljenje i usitnjavanje stakla koji je projektovan od strane Glass Aggregate Systems (USA) Sistem za klasifikaciju koji razdvaja staklo po veliini, projektovan u Kason korporaciji ( Millburn, USA) Pre izgradnje ove fabrike, sav stakleni otpad (slika 16.1.1 ) je odlagan na deponiju na ostrvu zato to je cena transporta na kopno radi reciklae duplo vea od trine cene otpadnog materijala. Podaci govore da oko 70 % stakla koje se reciklira u U.K. se koristi za pravljenje puteva (glassphalt) a ostatak se topi radi pravljenja flaa i tegli. Cena stakla koje se reciklira je oko 5 funti/t. Sa druge strane, metoda odlaganja stakla na deponiju je postala neprihvatljiva jer je cena zemljita postala veoma visoka. Cena odlaganja tereta je sa 28 funti/t za 2 godine porasla na 41 funtu/t. Oekivana cena je oko 60 funti/t do 2010. godine.

Slika 16.1.1 : Staklene flae i tegle svih oblika, sa etiketama i metalnim dodacima predstavljaju sirovine za fabriku 22

Kao rezultat procesa u novoj fabrici javljaju se topljeni materijali i agregati, ali i razne vrste proizvoda koji poseduju odreenu vrednost. Inicijalno, fabrika je proizvodila dekorativno staklo, koje se prodaje za 50-60 funti/t. Ostali proizvodi npr. staklo kao sredstvo za filtraciju ili frikciona podloga za izradu ibica i municije, se prodaje po ceni od 100 funti/t. Fabrika kota oko 60000 funti i ukupni operativni trokovi su 6-7 funti/t. Nije raena potpuna cost-benefit analiza, ali se oekuje da se fabrika otplati i pone da stvara profit za nekoliko godina. Osim izbegavanja odlaganja otpada na ostrvu, druga pozitivna stvar je to fabrika stvara gotove proizvode koji donose profit.

Tehnologija rada
Na slici 16.1.2 je prikazan izgled celokupnog postrojenja.

Slika 16.1.2 : Izgled celokupnog postrojenja (desno hopper, levo - Kason klasifikator) Skupljeni stakleni materijal se kroz mainu koja lii na levak (eng. Hopper) proputa do konvejera. Iako je sistem dizajniran da procesuira staklo odvojeno od ostalog otpada, sposoban je za otklanjanje metala, plastinog i ostalog materijala. Prvo, metal se pomou magneta die sa trake i ostavlja u kontener za otpatke. Flae i ostalo staklo se transportuje do jedinice (eng. Popper) koja, koristei rotirajue ekie, razbija staklo na delie ne vee od 2-3 ina (50-75 mm) u preniku. Dalje, rotirajui bubanj sa fiksnim seivom razdvakja staklo od papira i folije (etikete i sl.), posle ega se materijal kree do rotirajue cilindrine reetke (eng. Trommel). Delii stakla prolaze kroz reetku do posude za dalje usitnjavanje (eng. Sanding unit), a ostatak otpada nastavlja do kraja trake i upada u kantu. U toj posudi staklo se usitnjava na delie bez otrih ivica i ija je veliina od 3 mm (praina) do 19 mm. Konano, Kason klasifikator (slika 16.1.3) odrauje posao odvajanja delia stakla koji se koriste za eljenu aplikaciju. Sve ovo nije nimalo lak proces posebno poto je materijal abrazivan, i pri kvaenju ili ako se provue neki deo nestaklenog otpada kroz reetku moe doi do problema. 23

Slika 16.1.3 : Kason klasifikator Sam proces propadanja stakla kroz reetke se odvija na sledei nain. Maina ima 4 reetke koje su postavljene jedna ispod druge. Materijal za odvajanje se postavlja u centar najvie reetke ija je irina prolaza najvea. Delovi, ija je veliina vea od traene, se uz pomo rotiranja samih reetki, kreu na periferiju reetke i odbacuju se kroz otvor, dok delovi manje veliine propadaju na sledeu reetku. Kombinacija horizontalnog i vertikalnog kretanja same maine pomae da vei delovi idu na periferiju reetke i da spadnu. Prva reetka zadrava sve delie vee od 13 mm, druga od 10 do 13 mm, trea vee od 6 do 10 mm, a etvrta od 3 do 6mm..(slike 16.1.4 , 16.1.5 , 16.1.6 , 16.1.7). Praina manja od 3mm prolazi i pada na dno maine. Materijal vei od 13 mm se koristi za dekorativno staklo, ono koje je vee od 6 mm za proces filtracije vode i izgradnju puteva, a oni vei od 3 mm za zatitu od vlage na zidovima (slino staklenoj vuni).

Slika 16.1.4 :Delii stakla vei od 13 mm

Slika 16.1.5 : Delii stakla od 10 do 13mm

Slika 16.1.6 : Delii stakla

Slika 16.1.7 : Delii stakla

24

od 6 do 10 mm od 3 do 6 mm Oprema u fabrici se pokazala kao robusna i pouzdana i sa njom nije bilo veih problema. Kason klasifikator koji se naziva Vibroscreen je izraen od nerajueg elika. Ova fabrika je privukla dosta panje zbog sve stroijih regulativa u oblasti zatite ivotne sredine i vrednosti staklenih proizvoda. Na primer, u Republici Irskoj je zabranjeno odlaganje flaa i tegli na deponijama, aVlada Velike Britanije trai da vei hoteli recikliraju 40 % svog staklenog otpada. Takoe, kompanije koje koriste reciklirano staklo mogu oekivati povoljnosti i povlastice od Evropske Unije.

16.2. Vetropack Straa - Hrvatska

Vetropack Straa fabrika stakla jedini je proizvoa staklene ambalae u Hrvatskoj. Osnovana je 1860.g., a od 1996. je u veinskom vlasnitvu vajcarskog Vetropacka,koja je jedna od vodeih firmi u Evropi iz oblasti priozvodnje i reciklae stakla.Ova fabrika pored ovog pogona u Hrvatskoj ima dve staklane u Austriji, jednu u vajcarskoj, jednu u ekoj i jednu u Slovakoj. Polovinu svoje proizvodnje Vetropack Straa prodaje na tritu Hrvatske, dok drugu polovinu plasira na trita Slovenije, BiH, Srbije i Crne Gore, Makedonije i ostalih evropskih zemalja. Sakupljanje otpadnog stakla u Hrvatskoj vrlo sporo napreduje pa je Vetropack Straa otvorila projekt pod nazivom Staklo nije smee s ciljem da Hrvatskoj ponudi koncept sakupljanja starog stakla. S obzirom da veliki problem predstavlja i niska svest hrvatskih graana o zatiti okoline, veliku panju treba posvetiti educiranju javnosti za pravilno zbrinjavanje otpada. Vetropack Straa je pokrenula projekt u sklopu kojeg su se osnovne kole takmiile u sakupljanju starog ambalanog stakla.Ovim projektom Vatropack se okrenuo na edukaciju najmlaih, jer su oni ti koji mogu da promene sadanje stanje.Deca usvajaju pozitivan odnos prema prirodi, ue kako treba tretirati pojedini otpad i ona u svojoj porodici preuzimaju ulogu eko-redara Kupcima je ponuena puna tehnika podrka i pomo vezana uz odlaganje stakla u krugu njihovih domainstava kao i odvoz do fabrike. Isto tako, inicirali smo obavezno stavljanje obileja na proizvode (sokove, pivo, mineralne vode, povre i sl.) koje se pune u staklenu ambalau, a kojima e se krajnjem potroau jasno sugerirati da odloi praznu bocu u kontejner za staklo. To se odnosi na nepovratnu staklenu ambalau. Predlog takve oznake prikazan je na slici 16.2.1

Slika 16.2.1 : Predlog oznake kojom bi se podsticala reciklaa stakla

25

16. 3 Kako su to napravili vajcarci?

Svetski prvak u recikliranju stakla je vajcarska, u kojoj se itava nacija stavila u slubu zatite okoline, odnosno recikliranja stakla. 2003.g. je u vajcarskoj procenat povrata iznosila je 95,7% (u 2002. 93,8%).Na slici 16.3.1 moe se videti rast procenta povraaja stakla za recikliranje od 1978.g. do 2003.g. Svaki vajcarac je vratio vie od 40 kilograma otpadnog stakla, ime su vajcarci poboljali vlastiti rekord i ostali prvi na svetskoj rang listi recikliranja. Oito je da su zapadnoevropske zemlje odavno shvatile ne samo ekoloku, ve i ekonomsku nunost recikliranja. vajcarska ambalana industrija je u 2003. godini upotrebila 91.500 tona staklenog loma za proizvodnju novih boca, to je jedna treina vraenog otpadnog stakla! Time je postignuta uteda energije potrebne za proizvodnju stakla od 20 posto. 141.000 tona stakla otilo je u izvoz, a 68.000 tona iskoristilo se izvan staklarske industrije - npr. kao zamena za ljunak u niskogradnji.

Slika 16.3.1 : Razvoj procenat povrata u vajcarskoj od 1978. godine vajcarsku sakupljaku mreu ini oko 12.000 kontejnera, koje prazni i odlae na regionalna sabirna mesta (meusobno udaljena oko 25 km) 45 fabrika-sakupljaa. Ovde se vri predobrada,a zatim se stakleni lom eleznicom ili kamionima transportira do Vetro recyclinga - reciklae u kojoj se stakleni otpad obrauje i priprema za proizvodnju. Dok zbrinjavanje komunalnog otpada u vajcarskoj kota 300 CHF/t, zbrinjavanje otpadne staklene ambalae kota 120 CHF/t uverljivi argument za odvajanje stakla od ostalog otpada! U 2003. je godini u vajcarskoj sakupljeno 301.344 t staklenog kra to je skoro 96% od ukupne koliine staklene ambalae koja je te godineproizvela na vajcarskom tritu. Primera radi staklana u vajcarskoj koristi 80% loma u proizvodnji staklenih boca, dok je taj udeo u Vetropack Strai u Hrvatskoj tek nekih 25%* . Globalno gledano sever Evrope je glavno sredite prikupljaa otpadnog stakla pa su Belgijanci sa 95% odmah iza vajcaraca. Slede Finci s 92%, Nemci i Norveani s
*

Ovde se u obzir uzima i stakleni lom koji nastaje u procesu proizvodnje staklene ambalae.

26

88%, Austrijanci i veani s 87%.Ne treba pominjati da su zemlje u naem okruenju kao i sama Srbija i Crna Gora meu poslednjim na ovoj listi. Na slici 16.3.2 dat je grafiki prikaz procenata povrata staklenog loma po zemljama u kojim apomenuta vajcarska firma Vetropack ima staklane.
100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 0
Schweiz Austrija eka Slovaka Hrvatska

95,7

86,8

55

52
9

16

16.3.2 : Procenat povrata staklenog loma u 2003.g. u zemljama u kojima Vetropack ima staklane

Simbol za staklo I staklo se veoma lako prepoznaje meu otpadcima, pa se i ono retko posebno oznaava. Ipak, esto se na staklenoj ambalai moe naii na ovaj simbol, koji vie potroaima ukazuje na potrebu da staklenu ambalau odlau u poseban kontejner. Kontejneri su najee posebno oznaeni za odlaganje stakla u odreenoj boji. Obzirom na rairenost upotrebe ovog simbola irom sveta, on je u neku ruku dobio status standardnog simbola. Simbol za staklo Ovaj simbol za staklo je sponzorisan od strane Glass Packaging Institute (GPI) i moe se slobodno koristiti, ali nema neku rairenu upotrebu.

27

staklu je bogatstvo U Srbiji se zasad niko ne bavi organizovanim otkupom stakla jer ne postoji centar za reciklau. A godinje se u kontejnere baci vie stotina hiljada flaa i tegli! - Staklo jo niko u Srbiji ne otkupljuje, a mi smo u potrazi za nekom firmom u Evropi koja to radi. Jedini problem je to ono mora biti razvrstano po bojama, tako da to iziskuje dodatnu radnu snagu - kae Dragan Ignjatovi, direktor Gradske istoe.

17. Zakljuak
Proizvodnja stakla u naoj zemlji vri se jedino u ''Industriji stakla Panevo'' u Panevu. Ova industrija proizvodi staklo, ali ne proizvode koji su pogodni za reciklau. Proizvode prozorska stakla, stakla za automobile, u manjoj koliini ukrasne posude za domainstva kao i vatrostalno staklo. Do nedavno staklo se proizvodilo i u ''Industriji stakla Parain'' u Parainu, mautim ova firma je trenutno pod steajem i njena budunost je neizvesna. Oni su proizvodili staklo pogodno za reciklau, a samim tim imali su mogunost reciklae stakla. Pored ove dve industrije manje koliine ukrasnog stakla se proizvode u privatnim radionicama. Na osnovu statistikih podataka i odnosa proizvodnje i potronje stakla, naa zemlja uvozi oko 85% od potrebne koliine. Da bi se pokrenuo i da bi zaiveo proces reciklae, nephodno je da se najpre ispune odreeni preduslovi kao to je:

Razvijena industrija stakla ili trite gde bi se reciklirano staklo plasiralo i preraivalo, Razvijena svest graana o dobrobiti recikliranja uopte, kao i njhovo motivisanje u sakupljanju i razvrstavanju stakla, Odreene motivacione mere i podrka od strane drave, Poetna finansijska ulaganja...

U naoj zemlji trenutno ne postoji organizovana reciklaa stakla, ali bi se, verovatno, uz primenu odgovarajuih mera i uz razvijanje svesti o njenom znaaju, u blioj budunosti, mogla pokrenuti. S obzirom na sve navedene prednosti mogli bi oekivati pojavu kontenera za staklo u naem susedstvu, odmah uz ili umesto dosadanjih ''svatarskih'' kontejnera koji, moramo priznati, ne izgledaju nimalo asocijativno!

28

18. Literatura
Materijal sa predavanja i vebi iz predmeta Logistika otpadnih i povratnih materijala Marija Vuji, Gabrijela Vukovi, Marijana Rabrenovi : Seminarski rad iz predmeta Logistika otpadnih i povratnih materijala na temu Reciklaa stakla, Beograd, mart 2005 www.recikliranje-stakla.com www.vetropack.com
www.recyclingglass.co.uk www.gpi.org www.recycle.net/Glass www.ctmetal.com/glass.htm

www.glassagg.com www.kason.com www.spartel.com.au

29