Halogeni elementi

Elementi 17. grupe periodnog sistema elemenata, poznati i kao halogeni elementi su:

Fluor (F) Hlor (Cl) Brom (Br) Jod (I) Astat (At)

FLUOR (F)
Elementarni fluor je gas utozelene boje. Spada u grupu halogenih elemenata. On je najreaktivniji hemijski element. Direktno reaguje na sa svim metalima i nemetalima. Vodu razlae gradei fluorovodonik, HF.

Dobivanje
Reaktivnost fluora bila je dugo godina prepreka za njegovo dobijanje u elementarnom stanju. Danas se fluor industrijski dobija elektrolizom istopljenog kalijum-fluorida na anhidrovanom fluorovodoniku.

Zastupljenost
U prirodi se fluor nalazi u vidu jedinjenja sa oksidacionim brojem -1 i to najee u vidu fluorita, CaF2, i karnalita, Na3AlF6. Tragovi jedinjenja fluora nalaze se u morskoj vodi, kostima, zubima, krvi i mlijeku.

Upotreba
Fluorovi derivati metana i etana su veoma slabi otrovi za razliku od ostalih jedinjenja fluora te se stoga zbog svoje velike inertnosti upotrebljavaju u rashladnim ureajima pod nazivom freon. Fluor se koristi i za sintezu uran-heksafluorida koji se primenjuje u izradi nuklearnog oruja.

BROM (Br)
Brom (Br, latinski - bromium) je nemetal VIIA grupe. Posjeduje 4 izotopa 77, 79, 81 i 82, od kojih su postojani 79 i 81. Ova dva izotopa se javljaju u proporciji 1:1 kod broma koji se nalazi u prirodi.

Zastupljenost
U prirodi brom je rasprostranjen u vidu spojeva. Najpoznatiji mineral broma je bromkarnalit, KBr6H2O. Rastvoreni bromidi javljaju se u nekim slanim jezerima i u morskoj vodi. Zastupljen je u zemljinoj kori u koliini od 0,37 ppm, uglavnom kao neistoa u morskom pijesku i u kamenoj soli. Brom se u veim koliinama javlja u morskoj vodi (65 ppm). U oba sluaja javlja se u vidu soli natrijum bromida. Otkriven je 1826 godine od strane A.J. Balarda i C. Lowinga.

Elementarni brom

Jedinjenja
Najpoznatija jedinjenja broma su: bromovodonik (HBr) - veoma jaka kiselina, kao i njene soli natrijum bromid i kalijum broid. Veliki znaaj u hemiji imaju njegove fluoridne soli NaBrFx x=4,5,6. Bromid srebra se masovno koristi u fotografiji.

Bioloki znaaj
Brom je zastupljen u ovjekovom organizmu u koliini od oko 50 ppm, ali on nema nikakvu bitnu ulogu. Pare broma oteuju sluzokou organa za disanje, a ako dospije na kou brom pravi rane koje veoma teko zarastaju. U velikim koliinama ist brom je veoma otrovan. Njegova smrtonosna doza iznosi 35 g. Joni broma Br- su bozopasni ukoliko njihova koliina ne prelazi preko one koja je u morskoj vodi.

Osobine i primena
Na sobnoj temperaturi ist brom je tamnocrvena tenost otrog, neprijatnog mirisa, koja lako isparava. Koristi se u brojnim hemijskim reakcijama. Brom se upotrebljava i u farmaceutskoj i hemijskoj industriji.

JOD ( I )
Jod (I, latinski - iodum) je hemijski element, a ime je dobio po grkoj rijei ioeides to znai ljubiasti. Otkriven je 1811. godine od strane Bernarda Courtoisa, a to su kasnije potvrdili hemiari Charles Desormes i Nicholas Clement. Osobine joda je 1813. godine bolje ispitao francuski hemiar Joseph Louis Gay-Lussac, koji je ovom elementu i dao ime.

Osobine
Jod spada u grupu halogenih elemenata Jod je vrsta supstanca, tamnosive boje, metalnog sjaja. Na sobnoj temperaturi jod se javlja u vrstom agregatnom stanju, kao sjajna plavo

crna supstanca. Pri zagrijavanju jod sublimira, gradi ljubiaste pare karakteristinih mirisa koje se pri hlaenju odmah kristaliu. U istom obliku jod ima otrovno dejstvo. Postoji samo jedan postojan izotop joda u prirodi. Radioaktivni izotopi su: 123 125 127 129 131 I, I, I I, I. Jod je kao i svi halogeni elementi veoma reaktivan. U vodi se slabo rastvara, ali ga zato organski rastvarai odlino rastvaraju. Jod je jako dezinfekciono sredstvo, ubija bakterije i gljivice.

Jedinjenja joda
Jod gradi brojna hemijska jedinjenja u kojima se javlja sa oksidacionim brojem 1, 5 ili 7. Osobine jodovih jedinjenja su sline analognim jedinjenjima broma ili hlora. Najvanija jedinjenja joda su kalijum jodid, jodoform i jodovodonik. Fluor, hlor i brom ga istiskuju iz jedinjenja, to se koristi za njegovo laboratorijsko dobijanje: 2KI + Br2 2KBr + I2

Jod u prirodi
Jod spada u elemente koji su veoma malo rasprostranjeni u prirodi. Vee koliine ovog elementa se javljaju u morskoj vodi, a takoer i kao neistoa u ilskoj alitri jod se javlja u vidu natrijum-jodata NaIO3. Javlja se i u mnogim namirnicama koje se svakodnevno koriste u ishrani (ako potiu sa terena na kojima se jod javlja na zemlji i u vodi), ali u koliinama koje pokrivaju najvie 1/3 dnevnih potreba za jodom:

1 kg povra sadri 20-30 mcg joda, 1 litar mlijeka - 35 mcg, 1 kg - 100-200 mcg

Prenje i peenje uzrokuje gubitak oko 20% joda iz namirnica, a kuhanje ak 58%.

Primjena joda
Jod se koristi u proizvodnji farbi i u fotografiji. U medicini se koristi za lijeenje oboljenja titne lijezde kao i za dezinfekciju npr. jodna tinktura. Radioaktivan izotop joda 131I ima bitnu ulogu u otkrivanju bolesti titne lijezde. U medicini se jod koristi kao antiseptik u vidu jodne tinkture. Kalijum jodid se dodaje kuhinjskoj soli radi spreavanja guavosti.

Bioloki znaaj
Jod je mikroelement koji je neophodan za zdravlje ljudi. On se unosi ishranom i vodom. Zemlja i voda u blizini mora su veoma bogate jodom a sa udaljavanjem od mora koliina joda se smanjuje. U tijelu zdravog oveka nalazi se 30-50 miligrama joda. Najvee koliine se javljaju u titnoj lijezdi koja ima mogunost skladitenja joda. Bez joda titna lijezda ne moe da proizvodi hormone tiroksin (T4) i trijodtironin (T3), neophodnih za pravilno funkcionisanje svih elija u ljudskom organizmu. Nedostatak joda u ishrani i u vodi izaziva bolest guavost - strumu. Ovo oboljenje se uglavnom javlja kao endemska gua (endemska struma) u krajevma udaljenim od mora, tamo gde se ne dodaje jod u kuhinjsku so. Nedostatak joda kod djece prouzrukuje smanjenu mogunost uenja, pamenja, usporava rast i fiziki razvoj. Dnevne potrebe za jodom su veoma male i iznose jedva 200 mikrograma, tako da u toku ivota ovjek unese jedva nekoliko grama joda.

ASTAT (At)
Astat (At, latinski - astatium) - je halogeni element. Ime je dobio po grkoj rijei astatos koja znai nepostojan.