Dr Dejan Bogdanovi MSc Nenad Miliji

ZBIRKA REENIH ZADATAKA

Dr Dejan Bogdanovi MSc Nenad Miliji

ZBIRKA REENIH ZADATAKA

Bor 2012.

1. LINEARNO PROGRAMIRANJE
Zadatak 1. Privatna kompanija izmeu ostalog proizvodi i drvene gajbice za jabuke i breskve. Odeljenje za plan i analizu ove kompanije eli da napravi optimalan plan proizvodnje (plan koji garantuje najveu dobit). Proizvodnja artikala za narednu sezonu se planira u roku od jednog meseca. Proizvodni proces se odvija na 3 radna mesta i to RM1, RM2 i RM3, koja raspolau kapacitetom od 20 radna dana sa radom u jednoj smeni (7h/dan). Za proizvodnju je potrebno utroiti: za gajbicu za jabuke (po komadu): 20min na RM1, 10min na RM2 i 15min na RM3 za gajbicu za breskve (po komadu): 15 min na RM1, 10min na RM2 i 15 min na RM3.

Potronja materijala po jedinici proizvoda iznosi 3kg za gajbice za jabuke i 4kg za gajbice za breskve. U skladitu ima 1300 kg materijala. Ispitivanje trita, koje je uzelo u obzir savremeni dizajn proizvoda, vrhunski kvalitet zavrne obrade i dokazani renome firme je pokazalo da se u razmatranom periodu moe plasirati najmanje 200, a najvie do 350 kom. gajbica za jabuke i do 450 kom. gajbica za breskve. Dobit po jedinici proizvoda je: 12 n.j. za gajbice za jabuke i 9 n.j. za gajbice za breskve. Uraditi: a) Formulisati matematiki model problema kojim se definie optimalni proizvodni program. b) Odredite optimalni proizvodni program. c) Ispitati da li odreeni proizvodni program ostaje optimalan i u sluaju da zbog promena na tritu dobit za gajbice za jabuke opadne za 5 n.j. po komadu, a za gajbice za breskve poraste za 3 n.j. po komadu. Reenje: a) x1 gajbice za jabuke (kom) x2 gajbice za breskve (kom) Resursi x1 RM1 20 RM2 10 RM3 15 Dobit 12 20 x 7 = 140h x 60min = 8400 min/mes

x2 15 10 15 9

Kapacitet (min) 8400 8400 8400 -

F.ja cilja max F(x) = 12x1 + 9x2 Ogranienja 20x1 + 15x2 8400 10x1 + 10x2 8400 15x1 + 15x2 8400 3x1 + 4x2 1300 x1 350 x2 450 x1 200 b) p1: 20x1 + 15x2 = 8400 / 8400

x1 = 420

x2 = 560

p2: 10x1 + 10x2 = 8400 / 8400

x1 = 840

x2 = 840

p3: 15x1 + 15x2 = 8400 / 8400

x1 = 560

x2 = 560

p4: 3x1 + 4x2 = 1300 / 1300

x1 = 433,33

x2 = 325

p5: x1 = 350 p6: x1 = 0 p7: x1 = 200

x2 = 0 x2 = 450 x2 = 0

F(x) = 12x1 + 9x2 = 0 x1 = 0 x2 = 0 x1 = 300 x2 = - 400

Taka optimalnog reenja se nalazi u preseku pravi p4 i p5. Njene koordinate daju optimalno reenje. 3x1 + 4x2 = 1300 x1 = 350 Kada se zamene vrednosti (vrednost x1 iz druge jednaine se ubacuje u prvu jednainu) dobija se sledee: 3*350 + 4x2 = 1300 x2 = (1300 3*350) / 4 x2 = 62,5

Optimalno reenje (koordinate preseka) x1=350, x2=62,5 max F(x)=12 x 350 + 9 x 62,5 = 4.762,5 n.j. c) max F(x)=7 x 350 + 12 x 62,5 = 3200 n.j.

Zadatak 2. Porodica priprema slavlje. Za deo posluenja potrebno je pripremiti najmanje 700 komada sitnih kolaa. U porodici se razmilja o pripremanju dve vrste kolaa: salia i vanilica. Za pripremu kolaa potrebno je upotrebiti: za jedan komad kolaa salia 20 gr brana, a za jedan komad kolaa vanilice 40 gr. Zbog prihvatljive cene sa jednim privatnim dobavljaem ugovoreno je da se nabavi najmanje 20 kg brana. Cena izrade jednog komada kolaa salia je 0,20 n.j. a jednog komada kolaa vanilice 0,30 n.j. elja porodice je da trokovi pripreme ovih kolaa budu minimalni. Uraditi: a) Formulisati matematiki model problema kojim se definie optimalni proizvodni program, b) Grafikom metodom, odrediti optimalni proizvodni program.

Reenje: a) x1 salii (kom) x2 vanilice (kom) min F(x) = 0,2x1 + 0,3x2 Ogranienja x1 + x2 700 0,02x1 + 0,04x2 20

b) p1: x1 + x2 = 700 / 700

x1 = 700

x2 = 700

p2: 0,02x1 + 0,04x2 = 20 / 20

x1 = 1000

x2 = 500

F(x) = 0,2x1 + 0,3x2 = 0 x1 = 0 x2 = 0 x1 = 700 x2 = - 466,7

Taka optimalnog reenja se nalazi u preseku pravi p1 i p2. Njene koordinate daju optimalno reenje. x1 + x2 = 700 0,02x1 + 0,04x2 = 20 / *(-50)

_________________________ x1 + x2 = 700 -x1 2x2 = - 1000 Kada saberemo ove jednaine dobija se -x2 = - 300 x2 = 300 Kada se zamene vrednosti (vrednost x1 iz druge jednaine se ubacuje u prvu jednainu) dobija se sledee: x1 + 300 = 700 x1 = 700 300 x1 = 400 Optimalno reenje (koordinate preseka) x1=400, x2=300 min F(x)= 0,2 x 400 + 0,3 x 300 = 170 n.j.

Zadatak 3. Pivara proizvodi etri vrste piva: svetlo, tamno, bez alkohola i premijum. Menadment preduzea eli da odredi program proizvodnje koji e obezbediti najveu dobit u poslovanju za naredno polugodite, pri emu se moe raunati da jedan mesec ima u proseku 25 radnih dana. Ekonomskom analizom i ispitivanjem trita dolo se do podataka da su trokovi proizvodnje po jedinici proizvoda 15 n.j., 16 n.j., 18 n.j., 19 n.j. respektivno, a prodajna cena 30 n.j., 32 n.j., 38 n.j., 40 n.j. respektivno. Pri definisanju programa proizvodnje moraju se uzeti u obzir sledei ograniavajui faktori: kapacitet maine M, koliina slada (sirovina S1), koliina hmelja (sirovina S2), koliina kvasca (sirovina S3), radna snaga, zavisnost izmeu proizvedenih koliina piva bez alkohola i premijum i zahtevi trita za proizvodima. Kapacitet maine M iznosi 24 h dnevno, a za proizvodnju jedne jedinice proizvoda potrebno je 3 min, 2 min, 4 min i 6 min, respektivno. Meseno se moe nabaviti 200 kg slada. Za proizvodnju jedne jedinice navedenog artikla potrebno je 10 gr, 10 gr, 0 gr i 30 gr ove sirovine respektivno.

Za razmatrani period je nabavljeno 500 kg hmelja. za proizvodnju jedne jedinice navedenog artikla potrebno je 20 gr, 10 gr, 20 gr i 10 gr, respektivno. Takoe, za razmatrani period je nabavljeno 300kg kvasce. Zbog kvarljivosti, celokupna koliina se mora utroiti do kraja razmatranog perioda. Za proizvodnju jedne jedinice navedenog artikla potrebno je 10 gr, 10 gr, 10 gr i 40 gr ove sirovine, respektivno. Zbog tehnolokih zahteva proizvodnje, postoji zavisnost izmeu navedenih koliina bez alkoholnog i premijum piva. Proizvodnja premijum piva moe biti najvie 4 puta vea od proizvodnje bez alkoholnog. Za proizvodnju svetlog, tamnog, bez alkoholnog i premijum piva normativ radne snage je 3, 5, 4 i 4 min rada radnika respektivno. Ukupan broj radnika iznosi 30, a oni rade u proseku 20 radnih dana meseno i to u jednoj smeni (proseno vreme rada u smeni je 6,5h. Poznati kupci Ki(i=1,2,3,4,5) su za navedeni period dostavili svoje porudbine. One iznose 50.000, 75.000, 40.000, 35.000, 60.000 jedinica svih proizvoda. Od navedene koliine vie se ne moe plasirati, ali se porudbinama ne mora obavezno udovoljiti.

Uraditi: a) Napisati matematiki program kojim se definie optimalna proizvodnja. b) Napisati poetnu SIMPLEX tabelu, odrediti koja promenljiva ulazi u bazu, a koja izlazi iz baze. c) Nai vrednost funkcije posle prve iteracije.

Reenje: x1 svetlo pivo (jedinica) x2 tamno pivo (jedinica) x3 bez alkoholno pivo (jedinica) x4 premijum pivo (jedinica)

Proizvod x1 x2 x3 x4

Ck 15 16 18 19

Pc 30 32 38 40

D 15 16 20 21

24h/dan x 60min x 25dan/mes x 6mes = 216 000 min 200kg/mes x 1000gr/kg x 6mes = 1 200 000 gr 500kg x 1000gr/kg = 500 000 gr 300kg x 1000gr/kg = 300000 gr 30radn x 20dan/mes x 1sm/dan x 6,5h/sm x 60min/h x 6mes = 1 404 000 min Resursi Maine Slad Hmelj Kvasac Radna snaga Dobit x1 3 10 20 10 3 15 x2 2 10 10 10 5 16 x3 4 0 20 10 4 20 x4 6 30 10 40 4 21 Kapacitet 216 000 1 200 000 500 000 300 000 1 404 000

x4 4x3 4x3 + x4 0 x1 + x2 + x3 + x4 50 000 + 75 000 + 40 000 + 35 000 + 60 000 x1 + x2 + x3 + x4 260 000

a) F.ja cilja max F(x) = 15x1 + 16x2 + 20x3 + 21x4 Ogranienja 3x1 + 2x2 + 4x3 + 6x4 216 000 10x1 + 10x2 + 30x4 1 200 000 20x1 + 10x2 + 20x3 + 10x4 500 000 10x1 + 10x2 + 10x3 + 40x4=300 000 3x1 + 5x2 + 4x3 + 4x4 1 404 000 4x3 + x4 0 x1 + x2 + x3 + x4 260 000

b) F.ja cilja max F(x) = 15x1 + 16x2 + 20x3 + 21x4 +0x5 + 0x6 + 0x7 Mx8 +0x9+ 0x10 + 0x11

Ogranienja 3x1 + 2x2 + 4x3 + 6x4 + x5= 216 000 10x1 + 10 + 30x4+ x6 = 1 200 000 20x1 + 10x2 + 20x3 + 10x4+ x7 = 500 000 10x1 + 10x2 + 10x3 + 40x4+ x8= 300 000 3x1 + 5x2 + 4x3 + 4x4+ x9 = 1 404 000 4x3 + x4+ x10 = 0 x1 + x2 + x3 + x4+ x11 = 260 000

Cb 0 0 0 M 0 0 0

C xb B 216000 x5 1200000 x6 500000 x7 300000 x8 1404000 x9 0 x10 260000 x11

0 -300000M

Fj Cj

15 x1 3 10 20 10 3 0 1 15
10M

16 x2 2 10 10 10 5 0 1 16
10M

20 x3 4 0 20 10 4 4 1 20
10M

21 x4 6 30 10 40 4 1 1 21
40M

0 x5 1 0 0 0 0 0 0 0 0

0 x6 0 1 0 0 0 0 0 0 0

0 x7 0 0 1 0 0 0 0 0 0

M x8 0 0 0 1 0 0 0 0 0

0 x9 0 0 0 0 1 0 0 0 0

0 x10 0 0 0 0 0 1 0 0 0

0 x11 0 0 0 0 0 0 1 0 0

36 000 40 000 50 000 7 500 351 000 0 260 000

Ulazi x4 a izlazi x8. c) Fj Cj = 0 (7 500 x (- 21) + (- 300 000M) (7 500 x (- 40M)) = = 157 500 300 000M + 300 000 M = = 157 500 n.j

Zadatak 4. Tekstilno preduzee proizvodi kapute (proizvod x1), muka odela (proizvod x2) i enske kapute (proizvod x3). Proizvodni proces se odvija na 10 maina tipa M1, 10 maina tipa M2, 10 maina tipa M3 i 10 maina tipa M4. Raspoloivi kapaciteti na mainama u toku jednog meseca su: M1: 20 dana x 16 h/dnevno M2: 20 dana x 6 h/dnevno M3: 20 dana x 20 h/dnevno

Za proizvodnju je potrebno utroiti: enski kaput (x1): 4h na M1, 2h na M2, 4h na M3 i 3h na M4 Muko odelo (x2): 4h na M1, 2h na M2, 4h na M3 i 3h na M4 enski komplet (x3): 5h na M1, 3h na M2, 5h na M3 i 2h na M4 Za izradu enskih kaputa uvozi se krzno polarne lisice, koje je raspoloivo u koliini za izradu 300 kom/meseno. Ispitivanje trita, koje je uzelo u obzir savremeni dizajn proizvoda i dokazani renome firme je pokazalo da trite ne predstavlja ogranienje, osim za enske komplete, koje je mogue u razmatranom periodu od mesec dana, plasirati najvie 450 kompleta. Dobit po jedinici proizvoda je: 1.300 n.j. za enske kapute, 1.200 n.j. za muka odela i 1.100 n.j. za enske komplete. Uraditi: a) Formulisati matematiki model problema kojim se definie optimalni proizvodni program (asortiman koji garantuje najveu dobit). b) Koristei LINDO program nai optimalni proizvodni program. c) Izvriti analizu osetljivosti optimalnog reenja.

Reenje: 20dan x 16h/dan x 10ma = 3200 min 20dan x 6h/dan x 10ma = 1 200 min 20dan x 20h/dan x 10ma = 4000 min 20dan x 10,5h/dan x 10ma = 2100 min Resursi M1 M2 M3 M4 Dobit a) F.ja cilja max F(x) = 1300x1 + 1200x2 + 1100x3 x1 4 2 4 3 1300 x2 4 2 4 3 1200 x3 5 3 5 2 1100 Kapacitet 3200 1 200 4 000 2100

Ogranienja 4x1 + 4x2 + 5x3 3200 2x1 + 2x2 + 3x3 1 200 4x1 + 4x2 + 5x3 4 000 3x1 + 3x2 + 2x32100 x1 300 x3 450

b) LINDO max 1300x1+1200x2+1100x3 ST 4x1 + 4x2 + 5x3 <= 3 200 2x1 + 2x2 + 3x3 <= 1 200 4x1 + 4x2 + 5x3 <= 4 000 3x1 + 3x2 + 2x3 <= 2 100 x1 <= 300 x3 <= 450 END

c)
LP OPTIMUM FOUND AT STEP 2

OBJECTIVE FUNCTION VALUE 1) VARIABLE X1 X2 X3 ROW 2) 3) 4) 5) 6) 7) 0.7836000E+08 VALUE 300.000000 300.000000 0.000000 SLACK OR SURPLUS 800.000000 0.000000 1600.000000 300.000000 0.000000 450.000000 2 REDUCED COST 0.000000 0.000000 700.000000 DUAL PRICES 0.000000 600.000000 0.000000 0.000000 258800.000000 0.000000

NO. ITERATIONS=

RANGES IN WHICH THE BASIS IS UNCHANGED: VARIABLE X1 X2 X3 ROW 2 3 4 5 6 7 CURRENT COEF 260000.000000 1200.000000 1100.000000 CURRENT RHS 3200.000000 1200.000000 4000.000000 2100.000000 300.000000 450.000000 OBJ COEFFICIENT RANGES ALLOWABLE ALLOWABLE INCREASE DECREASE INFINITY 258800.000000 258800.000000 466.666656 700.000000 INFINITY RIGHTHAND SIDE RANGES ALLOWABLE ALLOWABLE INCREASE DECREASE INFINITY 800.000000 200.000000 600.000000 INFINITY 1600.000000 INFINITY 300.000000 300.000000 300.000000 INFINITY 450.000000

2. KVANTITATIVNE METODE PREDVIANJA

2.1. METODA POKRETNIH SREDNJIH VREDNOSTI I METODA NAJMANJIH KVADRATA
Zadatak 5. Preduzee koje se bavi proizvodnjom mariniranih ampinjona eli da predvidi potrebe trita za svojim proizvodima u predstojeoj 2012. godini. Predzee raspolae podacima o prodaji (u tonama) za prethodnih osam godina: Period 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. Uraditi: a) Za vremensku seriju koja je data nivoom prodaje proizvoda preduzea u proteklom osmogodinjem periodu, odrediti trolane pokretne srednje vrednosti - PSV(3) i prikazati ih grafiki zajedno sa originalnom serijom. b) Metodom najmanjih kvadrata izvriti predvianje potrebe trita za predstojeu 2012. godinu. i 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. xi 64 58 52 59 62 48 57 65

Reenje: a)
x2 =

x1 x 2 x 3 64 58 52 174 = = = 58 3 3 3
x 2 x3 x 4 58 52 59 169 = = = 56,3 3 3 3

x3 =

x4 =

x3 x 4 x5 52 59 62 173 = = = 57,6 3 3 3

x5 =

x 4 x5 x6 59 62 48 169 = = = 56,3 3 3 3

x6 =

x5 x6 x7 62 48 57 167 = = = 55,6 3 3 3
x 6 x 7 x8 48 57 65 170 = = = 56,6 3 3 3

x7 =

i 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

xi 64 58 52 59 62 48 57 65

PSV(3) 58 56,3 57,6 56,3 55,6 56,6

Grafiki prikaz trolanih pokretnih srednjih vrednosti - PSV(3) i originalne serije:

Nivo prodaje

70 60 50 40 30 20 10

Originalna serija PSV(3)

0 1 2 3 4 5 6 7 8
i

b) y (xi) = a + b i y = x i + b (i - i ) - opti oblik jednaine linearnog trenda (metoda najmanjih kvadrata) - radni oblik jednaine linearnog trenda (metoda najmanjih kvadrata)

i =

1 n

i = 4,5
1 n

- srednja vrednost perioda

xi =

i 1

x i = 58,12
i 1 2 3 4 5 6 7 8 36

- srednja vrednost

n 1 2 3 4 5 6 7 8

xi 64 58 52 56 62 48 57 65 462

i xi 64 116 156 224 310 288 399 520 2077

i2 1 4 9 16 25 36 49 64 204

b=

n i xi i xi n i 2 ( i) 2

b=

8 2077 36 462 8 204 (36) 2

16616 16632 1632 1296

b=

b=

16 336

b = 0,047 Nakon odreivanja srednje vrednosti perioda ( i ), srednje vrednosti serije ( x i ) i vrednosti koeficijenta b, rezultati se unose u radni oblik jednaine linearne regresije, a u cilju pronalaenja vrednosti koeficijenta a: y = 58,12 + (0,047) (i 4,5) y = 58,12 0,047 i + 0,2115 y = 0,047 i + 58,3315 => a = 58,3315

Potrebe trita u predstojeoj 2012. godini: T(9) = 0,047 9 + 58,3315 T(9) = 57,9 Grafiki prikaz linije trenda
70 60 50 40 30 20 10 0 0 2 4 6 8 10

Zadatak 6. Imajui u vidu sezonski karakter svoje robe i odstupanja u potranji, preduzee eli da predvidi potrebe trita za svojim proizvodima u predstojeem tromeseju, zima 2011. Predzee raspolae podacima o prodaji (u tonama) za prethodnih 16 tromeseja: Period zima 2007. prolee 2008. leto 2008. jesen 2008. zima 2008. prolee 2009. leto 2009. jesen 2009. zima 2009. prolee 2010. leto 2010. i 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 xi 182 153 146 155 167 140 138 164 162 148 129

jesen 2010. zima 2010. prolee 2011. leto 2011. jesen 2011.

12 13 14 15 16

139 165 148 133 145

Uraditi: c) Za vremensku seriju koja je data nivoom prodaje proizvoda preduzea u proteklom etvorogodinjem periodu (16 tromeseja), odrediti trolane pokretne srednje vrednosti - PSV(3) i prikazati ih grafiki zajedno sa originalnom serijom. d) Metodom najmanjih kvadrata izvriti predvianje potrebe trita za zimu 2011. godine.

Reenje: a)
x2 =

x1 x 2 x 3 182 153 146 481 = = = 160,3 3 3 3

x 2 x3 x 4 153 146 155 454 = = = 151,3 3 3 3

x3 =

x4 =

x3 x 4 x5 146 155 167 468 = = = 156 3 3 3

x 4 x5 x6 155 167 140 462 = = = 154 3 3 3

x5 =

x6 =

x5 x6 x7 167 140 138 445 = = = 148,3 3 3 3

x 6 x 7 x8 140 138 164 442 = = = 147,3 3 3 3

x7 =

x8 =

x 7 x8 x9 138 164 162 464 = = = 154,7 3 3 3

x 8 x 9 x10 164 162 148 474 = = = 158 3 3 3

x9 =

x 10 =

x 9 x10 x11 162 148 129 439 = = = 146,3 3 3 3

x x11 x12 148 129 139 416 = = = 138,7 x 11 = 10 3 3 3

x x x13 129 139 165 433 = = = 144,3 x 12 = 11 12 3 3 3 x x13 x14 139 165 148 452 = = = 150,7 x 13 = 12 3 3 3 x x14 x15 165 148 133 446 = = = 148,7 x 14 = 13 3 3 3

x x15 x16 148 133 145 426 = = = 142 x 15 = 14 3 3 3

i 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

xi 182 153 146 155 167 140 138 164 162 148 129 139 165 148 133 145

PSV(3) 160,3 151,3 156 154 148,3 147,3 154,7 158 146,3 138,7 144,3 150,7 148,7 142

Grafiki prikaz trolanih pokretnih srednjih vrednosti - PSV(3) i originalne serije:

Nivo prodaje 200 180 160 140 120 100 80 60 40 20 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 i Originalna serija PSV(3)

b) y (xi) = a + b i y = x i + b (i - i )
i =

- opti oblik jednaine linearnog trenda (metoda najmanjih kvadrata) - radni oblik jednaine linearnog trenda (metoda najmanjih kvadrata) - srednja vrednost perioda

1 n

i = 8,5
1 n

xi =

i 1

x i = 150,88
i 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11

- srednja vrednost

n 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11

xi 182 153 146 155 167 140 138 164 162 148 129

i xi 182 306 438 620 835 840 966 1312 1458 1480 1419

i2 1 4 9 16 25 36 49 64 81 100 121

12 13 14 15 16

12 13 14 15 16 136

139 165 148 133 145 2414

1668 2145 2072 1995 2320 20056

144 169 196 225 256 1456

b=

n i xi i xi n i 2 ( i) 2

b=

16 20056 136 2414 16 1496 (136) 2

320896 328304 23936 18496 7408 5440

b=

b=

b = 1,3618 Nakon odreivanja srednje vrednosti perioda ( i ), srednje vrednosti serije ( x i ) i vrednosti koeficijenta b, rezultati se unose u radni oblik jednaine linearne regresije, a u cilju pronalaenja vrednosti koeficijenta a: y = 150,88 + (1,3618) (i 8,5) y = 150,88 1,3618 i + 11,5753 y = 1,3618 i + 162,4553 => a = 162,4553

Potrebe trita za predstojeu zimu 2011. godine: T(17) = 1,3618 17 + 162,4553 T(9) = 139,3

Grafiki prikaz linije trenda

200 180 160 140 120 100 80 60 40 20 0 0 2 4 6 8 10 12 14 16 18

2.2. METODA PROSEKA IZ K-VREMENSKIH SERIJA

Zadatak 7. Fabrika raspolae podacima za prethodnih 13 godina o koliini utroenih sirovina: Period 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. t 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 Potrebe Y (t) 2500 2700 2600 2700 3000 2800 3200 3000 3300 3100 3500 3200 3400

Rukovodliac planiranja eli da izvriti predvianje koliine potrebnih sirovina za predstojeu 2012. godinu. Zadatak reiti primenom metode proseka iz k-vremenskih serija.

Reenje:

U trenutku t = T predvianja za period T + q se odreuju na osnovu jednaine: Y(T+q) = 2 M(T) M(T)(2) + q (2 / k 1) (M(T) M(T)(2)) gde je: M(T) petolana pokretna sredina prvog reda, M(T)(2) petolana pokretna sredina drugog reda (prethodnog niza), q = 1, k = 5.

Petolane pokretne sredine prvog reda: M(T) =

Y(T k 1) Y(T k 2) Y(T k 3) Y(T k 4) Y(T k 5) k
2500 2700 2600 2700 3000 13500 = = 2700 5 5

M(5) =

M(6) =

2700 2600 2700 3000 2800 13800 = = 2760 5 5

2600 2700 3000 2800 3200 14300 = = 2860 5 5 2700 3000 2800 3200 3000 14700 = = 2940 5 5

M(7) =

M(8) =

M(9) =

3000 2800 3200 3000 3300 15300 = = 3060 5 5

2800 3200 3000 3300 3100 15400 = = 3080 5 5 3200 3000 3300 3100 3500 16100 = = 3220 5 5 3000 3300 3100 3500 3200 16100 = = 3220 5 5

M(10) =

M(11) =

M(12) =

M(13) =

3300 3100 3500 3200 3400 16500 = = 3300 5 5

Petolane pokretne sredine drugog reda: M(9)(2) =

2700 2760 2860 2940 3060 14320 = = 2864 5 5

M(10)(2) =

2760 2860 2940 3060 3080 14700 = = 2940 5 5 2860 2940 3060 3080 3220 15160 = = 3032 5 5
2940 3060 3080 3220 3220 15520 = = 3104 5 5

M(11)(2) =

M(12)(2) =

M(13)(2) =

3060 3080 3220 3220 3300 15880 = = 3176 5 5

Rezultati predvianja: Y(10) = 2 3060 2864 + 1 (2 / 5 1) (3060 2864) Y(10) = 3256 + Y(10) = 3354
1 196 = 3256 + 98 2

Y(11) = 2 3080 2940 + Y(11) = 3220 + Y(11) = 3290

1 (3080 2940) 2

1 140 = 3220 + 70 2

Y(12) = 2 3220 3032 + Y(12) = 3408 + Y(12) = 3502

1 (3220 3032) 2

1 188 = 3408 + 94 2

Y(13) = 2 3220 3104 + Y(13) = 3336 + Y(13) = 3394

1 (3220 3104) 2

1 116 = 3336 + 58 2

Y(14) = 2 3300 3176 + Y(14) = 3424 + Y(14) = 3486

1 (3300 3176) 2

1 124 = 3424 + 62 2

Tabelarni prikaz rezultata predvianja: Period 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. t 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 Potrebe Y (t) 2500 2700 2600 2700 3000 2800 3200 3000 3300 3100 3500 3200 3400 M(T) M(T)(2) Predvianja Y

2700 2760 2860 2940 3060 3080 3220 3220 3300

2864 2940 3032 3104 3176

3354 3290 3502 3394 3486

Predviena potrebna koliina sirovina neophodnih u 2012. godini iznosi 3486 t.

2.3. METODA EKSPONENCIJALNOG PRILAGOAVANJA

Zadatak 8. Kotlarnica jednog preduzea raspolae podacima o godinjoj potronji uglja (u tonama) za prethodnih osam godina: Period 1 2 3 4 5 6 7 8 Ostvarena koliina 180 168 159 175 190 205 180 182

Ako je predvianje za prvi period (godinu) iznosilo 175 t, odrediti predvianje potrebne koliine uglja za deveti period (predstojeu godinu) uz uslov da je = 0,1. Za predvianje koristiti metodu eksponencijalnog prilagoavanja.

Reenje: Predvianje se vri za bilo koji vremenski period korienjem teinskog proseka prethodnih perioda, a prema obrascu: Ft = Ft 1 + (At 1 Ft 1) gde je: Ft prilagoena predviena veliina za period t, Ft 1 prethodno predviena veliina za period (t 1), At 1 stvarna potreba u periodu (t 1), konstanta prilagoavanja (od 0 do 1). Vee vrednosti utiu na manji efekat prilagoavanja, odnosno vei uticaj stvarnih potreba. F1 = 175,00 svih

F2 = 175,00 + 0,1 (180 175,00) = 175,50 F3 = 175,50 + 0,1 (168 175,50) = 174,75 F4 = 174,75 + 0,1 (159 174,75) = 173,18 F5 = 173,18 + 0,1 (175 173,18) = 173,36 F6 = 173,36 + 0,1 (190 173,36) = 175,02 F7 = 175,02 + 0,1 (205 175,02) = 178,02 F8 = 178,02 + 0,1 (180 178,02) = 178,22 F9 = 178,22 + 0,1 (182 178,22) = 178,58 Period 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Ostvarena koliina 180 168 159 175 190 205 180 182 Predviena koliina 175,00 175,50 174,75 173,18 173,36 175,02 178,02 178,22 178,58

Predviena potrebna koliina uglja za predstojeu godinu iznosi 178,58 t.

Zadatak 9. Preduzee Evropa prihvata naela savremenog menadmenta i svoju proizvodnju eli da prilagodi potrebama trita. Preduzea raspolae podacima o realizovanoj prodaji u proteklih 10 godina (u tonama): Period [god] 1 2 3 4 5 Ostvarena koliina [t] 78 63 52 70 83

6 7 8 9 10

95 77 71 75 81

Predvianje nivoa prodaje za prvu godinu iznosilo je 73 t. Odrediti predvianje potreba trita za predstojeu (jedanaestu) godinu za = 0,1, i za = 0,9. Za predvianje koristiti metodu eksponencijalnog prilagoavanja.

Reenje: Ft = Ft 1 + (At 1 Ft 1)

Predvianje za = 0,1: F1 = 73,00 F2 = 73,00 + 0,1 (78 73,00) = 73,50 F3 = 73,50 + 0,1 (63 73,50) = 72,45 F4 = 72,45 + 0,1 (52 72,45) = 70,41 F5 = 70,41 + 0,1 (70 70,41) = 70,37 F6 = 70,37 + 0,1 (83 70,37) = 71,63 F7 = 71,63 + 0,1 (95 71,63) = 73,97 F8 = 73,97 + 0,1 (77 73,97) = 74,27 F9 = 74,27 + 0,1 (71 74,27) = 73,94 F10 = 73,94 + 0,1 (75 73,94) = 74,05 F11 = 74,05 + 0,1 (81 74,05) = 74,74

Predvianje za = 0,9: F1 = 73,00 F2 = 73,00 + 0,9 (78 73,00) = 77,50 F3 = 77,50 + 0,9 (63 77,50) = 64,45 F4 = 64,45 + 0,9 (52 64,45) = 53,25 F5 = 53,25 + 0,9 (70 53,25) = 68,32 F6 = 68,32 + 0,9 (83 68,32) = 81,53 F7 = 81,53 + 0,9 (95 81,53) = 93,65 F8 = 93,65 + 0,9 (77 93,65) = 78,66 F9 = 78,66 + 0,9 (71 78,66) = 71,77 F10 = 71,77 + 0,9 (75 71,77) = 74,68 F11 = 74,68 + 0,9 (81 74,68) = 80,37 Ostvarena koliina 78 63 52 70 83 95 77 71 75 81 Predviena koliina = 0,1 73,00 73,50 72,45 70,41 70,37 71,63 73,97 74,27 73,94 74,05 74,74 Predviena koliina = 0,9 73,00 77,50 64,45 53,25 68,32 81,53 93,65 78,66 71,77 74,68 80,37

Period 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11

3. KAPACITET PROCESA RADA

Zadatak 10. Proizvodni sistem izrauje jedan proizvod koji se sastoji iz 3 podskolopa (P1, P2 i P3) koji se izrauju na tri razliite maine (M1, M2 i M3). Podsklop P1 se na maini M1 izradi za 6 minuta, podsklop P2 se izradi na maini M2 za 3 minuta, dok se podsklop P3 izradi na maini M3 za 12 minuta. Vreme potrebno za odravanje maina u radnom stanju iznosi na godinjem nivou za maninu M1, 24 dana, za mainu M2, 12 dana i za mainu M3, 40 dana. Izraunati koliko je gotovih proizvoda mogue proizvesti u ovom proizvodnom sistemu u vremenskom periodu od jedne godine. Reenje: Najpre raunamo potencijalni kapacitet svih maina proizvodnog sistema Potencijalni kapaciteti svih maina su jednaki i raunaju se na sledei nain: Kpi = m s n gde je: m = 365 broj dana u godini, s = 3 broj smena u toku dana, n = 8 broj sati u toku jedne smene. Kpi = 365 3 8 = 8760 [as/god] Raspoloivi kapaciteti maina: Kri = Kpi - Tuo M1; Kri,m1 = 8760 24 24 = 8760 576 = 8184 [as/god] M2; Kri,m2 = 8760 12 24 = 8760 288 = 8472 [as/god] M3; Kri,m3 = 8760 40 24 = 8760 960 = 7800 [as/god] U vremenskom periodu od 1 godine, moe se izraditi sledea koliina podsklopova: P1; 8184 0,1 = 81840 kom. P2; 8472 0,05 = 169440 kom. P3; 7800 0,2 = 39000 kom. Broj najmanje proizvedenih podsklopova odreuje broj proizvedenih gotovih proizvoda na godinjem nivou, te je stoga u proizvodnom sistemu datih karakteristika u vremenskom intervalu od godinu dana mogue proizvesti 39000 gotovih proizvoda.

Zadatak 11. Mala radionica koja poseduje jednu mainu za proizvodnju kuglinih leajeva radi u dve radne smene, u toku jedne smene se koristi pauza za odmor radnika od 0,5h, nedelje su neradne, dok je svaka druga subota radna. Takoe, radionica ne radi u vreme dravnih praznika kojih ima 9. Ako je na godinjem nivou potrebno na 22 dana zaustaviti mainu kako bi se odrala njena radna sposobnost i ako je za proizvodnju jednog kuglinog leaja potrebno 30 sekundi uz stepen iskorienja 0,78, odrediti proizvodnu mo ove radionice (izraunati broj proizvedenih kuglinih leajeva za godinu dana).

Reenje:

Efektivni kapacitet: Kei = me se ne e gde je: me broj radnih dana, se broj radnih smena, ne broj asova u okviru jedne radne smene e stepen iskorienja Broj radnih dana u godini: me = 365 (52 + 26 + 9 + 22) me = 365 109 me = 256 dana Kei = me se ne e Kei = 256 2 7,5 0,78 Kei = 2995, 2 [as/god] Vreme potrebno za izradu jednog kuglinog leaja je 30s = 0,5 min = 0,00833 as. Broj kuglinih leajeva godinje: 2995,2 0,00833 = 359568 kom.

4. OPTEREENJE RADNIH MESTA RADNIM NALOZIMA

Odreivanje optereenja kapaciteta je vrsta terminiranja koja se koristi za utvrivanje optereenja radnih mesta u vremenu. U postupku se koriste ukupni sati ili broj radnih naloga da bi se utvrdilo koje porudbine mogu biti isporuene i koji su kapaciteti preoptereeni. Ne postavlja se detaljan terminski plan operacija. Da bi se utvrdio tok izvoenja postupaka rada, koristi se proseno vreme ekanja operacija radnih naloga. Ovo je u suprotnosti sa detaljnim terminiranjem gde se u obzir uzimaju poremeaji kod izvravanja operacija i gde se precizno izraunava vreme provedeno u svakom redu ekanja. Optereivanje kapaciteta radnih mesta se moe izvoditi na dva naina: 1. Optereenje kapaciteta radnih mesta radnim nalozima metodom unapred. 2. Optereenje kapaciteta radnih mesta radnim nalozima metodom unazad.

4.1. OPTEREENJE KAPACITETA RADNIH MESTA RADNIM NALOZIMA METODOM UNAPRED

Zadatak 12. U jednom proizvodnom pogonu na tri radna mesta sa po jednim tehnolokim sistemom (RM1, RM2, RM3) se izrauje pet radnih naloga (R1, R2, R3, R4, R5), koje treba vremenski raspodeliti na data radna mesta. Vremena potrebna za izradu svakog radnog naloga na svakom radnom mestu su data u narednoj tabeli: Radni nalog R1 R2 R3 R4 R5 Radno mesto / vreme trajanja operacija [h] RM1 / 2, RM2 / 3, RM3 / 4 RM3 / 6, RM1 / 4 RM2 / 3, RM3 / 2, RM1 / 1 RM3 / 4, RM2 / 3, RM1 / 3 RM1 / 5, RM2 / 3 Rok zavretka [dan] 4 3 4 4 2

Pretpostavka je da su raspoloiva vremena rada tehnolokih sistema jedina ograniavajua veliina. Vei deo vremena radni nalozi provode u transportu i ekanju na izvrenje operacija obrade. Proseno vreme transporta i ekanja je 8 h po svakom radnom mestu. Vreme trajanja efektivnog radnog dana je 8 h. Vremenski raspored optereenja kapaciteta radnih mesta

radnim nalozima odrediti metodom unapred i izvriti heuristiko uravnoteenje optereenja kapaciteta radnih mesta.

Reenje: Korak 1.

Konstrukcija vremenske slike stanja za svaki radni nalog (R1, R2, R3, R4 i R5).

Vremenska slika stanja radnog naloga R1:

Rok zavetka RM1 2h Transport / ekanje 8h RM2 3h Transport / ekanje 8h RM3 4h

1. Radni dan

2. Radni dan

3. Radni dan

4. Radni dan

Vremenska slika stanja radnog naloga R2:

Rok zavetka RM3 6h Transport / ekanje 8h RM1 4h

1. Radni dan

2. Radni dan

3. Radni dan

Vremenska slika stanja radnog naloga R3:

Rok zavetka RM2 3h Transport / ekanje 8h RM3 2h Transport / ekanje 8h
RM1 1h

1. Radni dan

2. Radni dan

3. Radni dan

4. Radni dan

Vremenska slika stanja radnog naloga R4:

Rok zavetka RM3 4h Transport / ekanje 8h RM2 3h Transport / ekanje 8h RM1 3h

1. Radni dan

2. Radni dan

3. Radni dan

4. Radni dan

Vremenska slika stanja radnog naloga R5:

Rok zavetka RM1 5h Transport / ekanje 8h RM2 3h

1. Radni dan

2. Radni dan

Korak 2. Izrada dijagrama optereenja radnih mesta (RM1, RM2 i RM3) na osnovu proraunatih vremenskih slika stanja.

Radni nalog R1: Unosimo R1 na radno mesto RM1 u vremenu od 2h u 1. radnom danu. Unosimo R1 na radno mesto RM2 u vremenu od 3h u 2. radnom danu. Unosimo R1 na radno mesto RM3 u vremenu od 3h u 3. radnom danu. Unosimo R1 na radno mesto RM3 u vremenu od 1h u 4. radnom danu.

Radni nalog R2: Unosimo R2 na radno mesto RM3 u vremenu od 6h u 1. radnom danu. Unosimo R2 na radno mesto RM1 u vremenu od 2h u 2. radnom danu. Unosimo R2 na radno mesto RM1 u vremenu od 2h u 3. radnom danu.

Radni nalog R3: Unosimo R3 na radno mesto RM2 u vremenu od 3h u 1. radnom danu. Unosimo R3 na radno mesto RM3 u vremenu od 2h u 2. radnom danu. Unosimo R3 na radno mesto RM1 u vremenu od 1h u 3. radnom danu.

Radni nalog R4: Unosimo R4 na radno mesto RM3 u vremenu od 4h u 1. radnom danu. Unosimo R4 na radno mesto RM2 u vremenu od 3h u 2. radnom danu. Unosimo R4 na radno mesto RM1 u vremenu od 1h u 3. radnom danu. Unosimo R4 na radno mesto RM1 u vremenu od 2h u 4. radnom danu.

Radni nalog R5: Unosimo R5 na radno mesto RM1 u vremenu od 5h u 1. radnom danu. Unosimo R5 na radno mesto RM2 u vremenu od 3h u 2. radnom danu.

RM1

RM2

RM3

Optereenje [h]

Optereenje [h]

R5

R4

R5 R4 R3 R1 1 R2 2 R2 3 R4 4

R4

Optereenje [h]

R2 R3 R1 R1 3 4

R3 1

R1 2 3 4 1

Radni dani

Radni dani

Radni dani

Uravnoteenje nivoa optereenja kapaciteta radnih mesta: Dijagram optereenja kapaciteta upotrebom metode unapred pokazuje prilino neujednaeno otereenje radnih mesta. Dobijeni rokovi zavretaka izrade proizvoda pokazuju da se radni nalozi mogu zavriti pre zahtevanog roka (sa izuzetkom R5), to daje mogunost uravnoteenja nivoa optereenja kapaciteta pomeranjem unapred poetaka ulaza odreenih radnih naloga. Ne postoji egzaktna metoda za pomeranje ulaza odreenim radnim nalozima, ve se razmatrani problem reava heuristikom analizom radnih mesta i ranih naloga. Primenom heuristikog uravnoenja, pomeriemo poetke ulaza radnih naloga R1 i R4 unapred za jedan dan, odnosno postaviemo njihove poetke na 2. radni dan.

Uz pretpostavku da e trite tolerisati kanjenje ovih radnih naloga za jedan dan, optereenja kapaciteta radnih mesta radnim naloima e biti uravnoteena. Dijagrami optereenja radnih mesta (RM1, RM2 i RM3) nakon heuristikog uravnoteenja:

RM1

RM2

RM3

Optereenje [h]

Optereenje [h]

R4

Optereenje [h]

R4 R2 R3 R1 R1 3 4 5

R5

R2 R1

R3 R2 3 R3 R4 4 5 1 2 3 4 5 R5 R1

Radni dani

Radni dani

Radni dani

Zadatak 13. U proizvodnom pogonu preduzea Polet se na etiri radna mesta koja imaju identine tehnoloke sisteme (RM1, RM2, RM3 i RM4) izrauju tri proizvoda (radna naloga) (R1, R2 i R3), koje treba vremenski raspodeliti na data radna mesta. Vremena potrebna za izradu svakog radnog naloga na svakom radnom mestu su data u narednoj tabeli: Radni nalog R1 R2 R3 Radno mesto / vreme trajanja operacija [h] RM1 / 4, RM2 / 2, RM3 / 3, RM4 / 2 RM2 / 6, RM3 / 2, RM4 / 3 RM4 / 5, RM3 / 7 Rok zavretka [dan] 3 3 2

Merenjem u sistemu je odreeno da je proseno vreme transporta i ekanja 4 h po svakom radnom mestu. Vreme trajanja efektivnog radnog dana je 8 h. Vremenski raspored optereenja kapaciteta radnih mesta radnim nalozima odrediti metodom unapred.

Reenje: Korak 1.

Konstrukcija vremenske slike stanja za svaki radni nalog (R1, R2 i R3).

Vremenska slika stanja radnog naloga R1:

Rok zavetka RM1 4h Transport / ekanje 4h RM2 2h Transport / ekanje 4h RM3 3h Transport / ekanje 4h RM4 2h

1. Radni dan

2. Radni dan

3. Radni dan

Vremenska slika stanja radnog naloga R2:

Rok zavetka RM2 6h Transport / ekanje 4h RM3 2h Transport / ekanje 4h RM4 3h

1. Radni dan

2. Radni dan

3. Radni dan

Vremenska slika stanja radnog naloga R3:

Rok zavetka RM4 5h Transport / ekanje 4h RM3 7h

1. Radni dan

2. Radni dan

Korak 2. Izrada dijagrama optereenja radnih mesta (RM1, RM2 i RM3) na osnovu proraunatih vremenskih slika stanja.

Radni nalog R1: Unosimo R1 na radno mesto RM1 u vremenu od 4h u 1. radnom danu. Unosimo R1 na radno mesto RM2 u vremenu od 2h u 2. radnom danu. Unosimo R1 na radno mesto RM3 u vremenu od 2h u 2. radnom danu. Unosimo R1 na radno mesto RM3 u vremenu od 1h u 3. radnom danu. Unosimo R1 na radno mesto RM4 u vremenu od 2h u 3. radnom danu.

Radni nalog R2: Unosimo R2 na radno mesto RM2 u vremenu od 6h u 1. radnom danu. Unosimo R2 na radno mesto RM3 u vremenu od 2h u 2. radnom danu. Unosimo R2 na radno mesto RM4 u vremenu od 3h u 3. radnom danu.

Radni nalog R3: Unosimo R3 na radno mesto RM4 u vremenu od 5h u 1. radnom danu. Unosimo R3 na radno mesto RM3 u vremenu od 7h u 2. radnom danu.

RM1

RM2

RM3

RM4

Optereenje [h]

Optereenje [h]

Optereenje [h]

Optereenje [h]

R3

R2 R1

R2 R1

R2 R3 R1 1 2 3

R1 R1 3

Radni dani

Radni dani

Radni dani

Radni dani

4.2. OPTEREENJE KAPACITETA RADNIH MESTA RADNIM NALOZIMA METODOM UNAZAD

Zadatak 14. U jednom proizvodnom pogonu na tri radna mesta sa po jednim tehnolokim sistemom (RM1, RM2, RM3) se izrauje pet radnih naloga (R1, R2, R3, R4, R5), koje treba vremenski raspodeliti na data radna mesta. Vremena potrebna za izradu svakog radnog naloga na svakom radnom mestu su data u narednoj tabeli: Radni nalog R1 R2 R3 R4 R5 Radno mesto / vreme trajanja operacija [h] RM1 / 2, RM2 / 3, RM3 / 4 RM3 / 6, RM1 / 4 RM2 / 3, RM3 / 2, RM1 / 1 RM3 / 4, RM2 / 3, RM1 / 3 RM1 / 5, RM2 / 3 Rok zavretka [dan] 4 3 4 4 2

Pretpostavka je da su raspoloiva vremena rada tehnolokih sistema jedina ograniavajua veliina. Vei deo vremena radni nalozi provode u transportu i ekanju na izvrenje operacija obrade. Proseno vreme transporta i ekanja je 8 h po svakom radnom mestu. Vreme trajanja efektivnog radnog dana je 8 h. Vremenski raspored optereenja kapaciteta radnih mesta radnim nalozima odrediti metodom unazad.

Reenje: Optereenje kapaciteta radnih mesta metodom unazad poinje od postavljenih rokova zavretaka, a optereenje se vri unazad u vremenu.

Korak 1.

Konstrukcija vremenske slike stanja za svaki radni nalog (R1, R2, R3, R4 i R5).

Vremenska slika stanja radnog naloga R1:

Rok zavetka RM1 2h Transport / ekanje 8h RM2 3h Transport / ekanje 8h RM3 4h

1. Radni dan

2. Radni dan

3. Radni dan

4. Radni dan

Vremenska slika stanja radnog naloga R2:

Rok zavetka RM3 6h Transport / ekanje 8h RM1 4h

1. Radni dan

2. Radni dan

3. Radni dan

Vremenska slika stanja radnog naloga R3:

Rok zavetka RM2 3h Transport / ekanje 8h RM3 2h Transport / ekanje 8h
RM1 1h

1. Radni dan

2. Radni dan

3. Radni dan

4. Radni dan

Vremenska slika stanja radnog naloga R4:

Rok zavetka RM3 4h Transport / ekanje 8h RM2 3h Transport / ekanje 8h RM1 3h

1. Radni dan

2. Radni dan

3. Radni dan

4. Radni dan

Vremenska slika stanja radnog naloga R5:

Rok zavetka RM1 5h Transport / ekanje 8h RM2 3h

1. Radni dan

2. Radni dan

Korak 2. Izrada dijagrama optereenja radnih mesta (RM1, RM2 i RM3) na osnovu proraunatih vremenskih slika stanja.

Radni nalog R1: Unosimo R1 na radno mesto RM3 u vremenu od 4h u 4. radnom danu. Unosimo R1 na radno mesto RM2 u vremenu od 3h u 3. radnom danu. Unosimo R1 na radno mesto RM1 u vremenu od 1h u 2. radnom danu. Unosimo R1 na radno mesto RM1 u vremenu od 1h u 1. radnom danu.

Radni nalog R2: Unosimo R2 na radno mesto RM1 u vremenu od 4h u 3. radnom danu. Unosimo R2 na radno mesto RM3 u vremenu od 4h u 2. radnom danu. Unosimo R2 na radno mesto RM3 u vremenu od 2h u 1. radnom danu.

Radni nalog R3: Unosimo R3 na radno mesto RM1 u vremenu od 1h u 4. radnom danu. Unosimo R3 na radno mesto RM3 u vremenu od 2h u 3. radnom danu. Unosimo R3 na radno mesto RM2 u vremenu od 3h u 2. radnom danu.

Radni nalog R4: Unosimo R4 na radno mesto RM1 u vremenu od 3h u 4. radnom danu. Unosimo R4 na radno mesto RM2 u vremenu od 3h u 3. radnom danu. Unosimo R4 na radno mesto RM3 u vremenu od 2h u 2. radnom danu. Unosimo R4 na radno mesto RM3 u vremenu od 2h u 1. radnom danu.

Radni nalog R5: Unosimo R5 na radno mesto RM2 u vremenu od 3h u 2. radnom danu. Unosimo R5 na radno mesto RM1 u vremenu od 5h u 1. radnom danu.

RM1

RM2

RM3

Optereenje [h]

Optereenje [h]

Optereenje [h]

R5

R4

R4 R4 R2 R2 R3 2 3 4 R1

R5 R2 R1 1 R1 2 3 Radni dani R4

R3 R3 4 1 2

R1 3 4

Radni dani

Radni dani

5. ANALIZA IZLAZNIH VELIINA

5.1. PRODUKTIVNOST RADA

Zadatak 15. Pivara proizvodi 4 vrste piva. Kretanje obima proizvodnje, kao i normirano i utroeno radno vreme, prikazani su u sledeoj tabeli: Vrsta proizvoda Obim proizvodnje (kom. boca) Normirano vreme po jedinici proizvoda 2 3 3,5 5 Efektivno utroeno vreme po jedinici proizvoda 2,5 2,5 3 5

Svetlo pivo Tamno pivo Premijum pivo Bez alkoholno pivo

20.000 8.000 4.000 4.000

Izraunati produktivnost primenom radne metode merenja produktivnosti rada: a) Na novou fabrike. b) Po vrstama proizvoda.

Reenje:

a) Produktivnost na nivou fabrike:

P=

j1 n (Q j N j ) j1
(20000 2,5) (8000 2,5) (4000 3) (4000 5) (20000 2) (8000 3) (4000 3,5) (4000 5)
50000 20000 12000 20000 40000 24000 14000 20000

(Q j E j )

P=

P=

P=

102000 98000

P = 1,04 Na nivou fabrike, efektivno utroeno vreme je vee od planiranog za 4000h. Predviene norme belee podbaaj od 4%.

b) Produktivnost po vrstama proizvoda:

Svetlo pivo: P1 =

Q1 E Q1 N
20000 2,5 20000 2 50000 40000

P1 =

P1 =

P1 = 1,25 Tamno pivo: P2 =

Q2 E Q2 N
8000 2,5 8000 3

P2 =

P2 =

20000 24000

P2 = 0,83 Premijum pivo: P3 =

Q3 E Q3 N

P3 =

4000 3 4000 3,5

P3 =

12000 14000

P3 = 0,86 Bez alkoholno pivo: P4 =

Q4 E Q4 N
4000 5 4000 5 20000 20000

P4 =

P4 =

P4 = 1,00 Prebaaaj norme je postignt kod proizvodnje tamnog piva za 17% i premijum piva za 14%, dok je podbaaj norme zabeleen kod proizvodnje svetlog piva za 25%. Ostvarena proizvodnja bez alkoholnog piva je u okviru plana.

5.2. EKONOMINOST PROCESA RADA

Zadatak 16. Pekara je u toku jedne godine ostvarila proizvodnju od 240.000 vekni hleba. Za proizvodnju ove koliine hleba je utroeno 110.000 kg brana, 5.840 asova rada maina i 17.520 asova rada radnika. Izraunata iznos parcijalne ekonominosti procesa rada pekare.

Reenje:

Materijal: Em =
Q Um

Em =

240000 110000

Em = 2,18 Sredstva rada: Esr =

Q U sr
240000 5840

Esr =

Esr = 41,09 Radna snaga: Ers =

Q U rs
240000 17520

Ers =

Ers = 13,69

Zadatak 17. Strugara je u jednoj godini ostvarila proizvodnju od 62.000 tona tehnike grae. Da bi se proizvela jedna tona tehnike grae, potrebno je obraditi 3,2 tone drveta i pritom utroiti 2 asa rada maine i 2,8 asova rada radnika. Na osnovu datih podataka odrediti iznos parcijalne ekonominosti strugare. Reenje: Najpre se odreuju utroci materijala, sredstava rada i radne snage: Um = 62.000 3,2 = 198.400 Usr = 62.000 2 = 124.000 Urs = 62.000 3,2 = 173.600 Materijal: Em =
Q Um

Em =

62000 198400

Em = 0,31 Sredstva rada: Esr =

Q U sr
62000 124000

Esr =

Esr = 0,50 Radna snaga: Ers =

Q U rs
62000 173600

Ers =

Ers = 0,35

Zadatak 18. U jednoj fabrici je ostvarena proizvodnja u iznosu od 8.800.000 nj. Ukupni trokovi proizvodnje ove fabrike su iznosili 6.820.000 nj. U strukturi ukupnih trokova, trokovi materijala uestvuju sa 60%, trokovi sredstava za rad sa 15% i trokovi radne snage sa 25%. Izraunati: a) Ukupnu ekonominost. b) Parcijalnu ekonominost.

Reenje: a) Ukupna ekonominost:

Eu =

VP UT 8800000 6820000

Eu =

Eu = 1,29 b) Parcijalna ekonominost: Najpre je potrebno odrediti novane iznose trokova materijala, sredstava za rad i radne snage, a na osnovu njihovog procentualnog uea u strukturi ukupnih trokova: Trokovi materijala: 8.800.000 0,6 = 5.280.000 nj. Trokovi sredstava za rad: 8.800.000 0,15 = 1.320.000 nj. Trokovi radne snage: 8.800.000 0,25 = 2.200.000 nj.

Materijal: Em =
VP Tm

Em =

8800000 5280000

Em = 1,66 Sredstva za rad: Esr =

VP Tsr
8800000 1320000

Esr =

Esr = 6,66 Radna snaga: Ers =

VP Trs
8800000 2200000

Ers =

Ers = 4,00

5.3. RENTABILNOST
Zadatak 19. Jedno proizvodno preduzee je ostvarilo ukupnu dobit od 325.000 nj. Porez na dobit iznosi 25.000 nj. Preduzee je angaovalo sredstva u iznosu od 2.500.000 nj. Potrebno je odrediti nivo rentabilnosti ovog preduzea.

Reenje:

Najpre je potrebno odrediti rentabilnost na osnovu ukupne dobiti:

Rud =

D As

Rud =

325000 2500000

Rud = 0,13 Sada se odreuje rentabilnost na osnovu neto dobiti:

Rnd =

Dn As

Dn = D PD gde je: Dn neto dobit, D uukupna dobit, PD porez na dobit. Dn = 325.000 25.000 Dn = 300.000 nj.

Rnd =

300000 2500000

Rnd = 0,12

LITERATURA

1. Salvatore, D. (1994). Ekonomija za menaere u svjetskoj privredi. Mate,Zagreb. 2. Bradi-Martinovi, A. (2006). Predvianje cena akcija pomou tehnike analize. Economic Annals 170: 125-146. 3. Tedi, M. (2011). Autokorelacija i autlajeri u predvianju vrednosti kursa. Master rad, Novi Sad. 4. Joksimovi, D. (2006). Poslovna statistika. Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd. 5. oi, I. (2004). Primijenjena statistika. kolska knjiga, Zagreb. 6. Milojevi, I, Guberini, R. (2012). Stohastiki model prognoze potranje rezervnih delova. Vojnotehniki glasnik, Vol. LX, No. 1: 216-234. 7. Wanga, R.C., Liang, T.F. (2005). Applying possibilistic linear programming to aggregate production planning. International Journal of Production Economics 98: 328341. 8. Pastor, R., Altimiras, J., Mateo, M., (2009). Planning production using mathematical programming: The case of a woodturning company. Computers & Operations Research 36: 2173-2178. 9. Perry, C., Preston, W.J., (1986). Production planning with linear programming: From textbook to factory. Omega 14(3): 233-238. 10. Bauk, S.I. (2010). Kvantitativne metode optimizacije u funkciji naunog menadmenta, Univerzitet Crne Gore, Podgorica. 11. Petri, J., arenac, L., Koji, Z., (1996). Operaciona istraivanja II zbirka reenih zadataka, Nauna knjiga, Beograd. 12. Stanimirovi, P., Milovanovi, G., Jovanovi, I., (2008). Primena linearnog i celobrojnog programiranja, Prirodno-matematiki fakultet, Ni.

13. Nikoli, R., (2002). Ekonomika preduzea pitanja, zadaci, reenja, Beograd. 14. Zelenovi, D.M., (2009). Projektovanje proizvodnih sistema, Fakultet tehnikih nauka u Novom Sadu, Novi Sad. 15. Pavlovi, M., (2008). Upravljanje proizvodnjom, CEKOM books d.o.o., Novi Sad. 16. Sajfert, Z., Nikoli, M., (2007). Proizvodno poslovni sistemi, Tehniki fakultet Mihajlo Pupin, Zrenjanin. 17. Arsovski, S., (2006). Menadment procesima, Mainski fakultet Kragujavac, Kragujevac.