Sagorevanje

Uvod
Problem energije uz vodu i hranu predstavlja jedan od kljunih problema oveanstva Sve vee potrebe u energiji kao i promene koje se deavaju na svetskom tritu energije i sve vei uticaj proizvodnje energije na ivotnu sredinu doprineli su da Energetika, Ekologija, Ekonomija i Efikasnost postanu jedinstveni problem oveanstva Strateki ciljevi za 21. vek:

Pristupanost u smislu cena, Raspoloivost u smislu dovoljnih koliina, Prihvatljivost u smislu ouvanja ivotne sredine

Uvod
Povezanost energetike sa ostalim privrednim granama, podloga ukupnog razvoja svake zemlje Stalan rast potreba energije (rast broja stanovnika i rast ivotnog standarda)
7

Broj stanovnika, milijarde

6 5 4 3 2 1 0 1965 1970 1975 1980 1985 1990 Zemlje OECD 1995 2000

Zemlje Centralne i Istone Evrope Zemlje u razvoju

Svet

Globalna potronja primarne energije

Poveanje stanovnitva sveta po grupacijama zemalja u periodu 19602000.godina

Uvod
Drvo Drveni ugalj (za potrebe topljenja metala) Ugalj
(Kina 1000 godina pre nove ere, Stari Rim, Engleska XII vek) Pronalazak parne maine 1760. godina-industrijska revolucija Osnovni izvor energije do polovine XX veka

Uvod Nafta
Mesopotamija za potrebe osvetljenja pre 9000 godina Prva duboka buotina 1859. godine u Pensilvaniji Patentiranje i razvoj SUS motora: 1877. Otto, 1897. Diesel

Uvod
Prirodni gas
Stara Persija za religiozne potrebe, Kina pre 2200 godina Prvi gasovod duine 23 km 1884. godine, Pitsburg

Elektrina energija
najplemenitiji vid energije mogunost proizvodnje korienjem svih izvora energije Pronalazak parnih i vodnih turbina vee snage u XIX veku omoguio znaajan razvoj proizvodnje

Nuklearna energija
Razvoj zapoeo 1942. godine ostvarenjem kontrolisane fisije jezgra urana Eksperimentalna elektrana 1954.godine u blizini Moskve, a 1956.godine prva komercijalna elektrana u Velikoj Britaniji Akcident u elektrani Ostrvo tri milje 1979. godine Akcident u ernobilu 1986.godine

Uvod
Obnovljivi izvori energije (OIE)
Suneva energija, Biomasa, Drvo i drveni ugalj, Geotermalna energija, Energija plime i oseke, Energija morskih talasa, Termalni gradijent mora, Vuna energija ivotinja, Hidroenergija, Vetar.

Sagorevanje- osnovni pojmovi

Pojam sagorevanja Proces transformacije hemijske energije goriva u toplotnu energiju u prisustvu kiseonika naziva se sagorevanje. ta podrazumevamo pod gorivima? Materije koje se nalaze u prirodi a imaju sposobnost oksidacije u prisustvu kiseonika nazivaju se goriva Najvanije karakteristike goriva su:
HEMIJSKI SASTAV TOPLOTNA MO TEMPERATURA SAGOREVANJA PONAANJE GORIVA U TOKU PROCESA SAGOREVANJA

Sagorevanje- osnovni pojmovi

HEMIJSKI SASTAV GORIVA moe biti prikazan u odnosu na
RADNU MASU SUVU MASU SAGORLJIVU MASU

ta je radna masa? ta je suva masa? ta je sagorljiva masa?

Sagorevanje- osnovni pojmovi

ta je toplotna mo? ta je gornja a ta donja toplotna mo? Gornja toplotna mo, [MJ/kg, kJ/kg] Koliina toplote koja se oslobodi pri potpunom sagorevanju jednog kg uglja, pri emu su produkti sagorevanja ohlaeni na temperaturu na kojoj su pre poetka sagorevanja bili ugalj i vazduh pri emu je vodena para kondenzovala i nalazi se u tenom stanju Koliina toplote koja se oslobodi pri potpunom sagorevanju jednog kilograma uglja pri emu su produkti sagorevanja ohlaeni do temperature koju na kojoj su bili gorivo i vazduh pre poetka sagorevanja pri emu je vodena para u parnom stanju Manja je od gornje toplotne moi za toplotu kondenzacije vode

GORIVA
Najoptija podela goriva je podela na vrsta, tena i gasovita

Konvencionalni izvori energije-Ugalj

Proces stvaranja Proces stvaranja ugljeva

Pripremna faza ili faza humifikacije-akumulacija, izmena i transformacija organske materije u sapropel Faza ugljenifikacije (karbonizacije)-proces poveanja sadraja ugljenika u organskoj materiji dijageneza i metamorfizam

metamorfizam dijageneza

Osnovne karakteristike uglja Hemijski sastav (maseni)

c+h+o+n+s+p+ca+mg+fe+w+a=1 c-ugljenik, h-vodonik, o-kiseonik, n-azot, s-sumpor, p-fosfor, ca-kalcijum, mg-magnezijum, fe-gvoe, w-vlaga, a-pepeo

Gornja toplotna mo, [MJ/kg, kJ/kg]

Koliina toplote koja se oslobodi pri potpunom sagorevanju jednog kg uglja, pri emu su produkti sagorevanja ohlaeni na temperaturu na kojoj su pre poetka sagorevanja bili ugalj i vazduh pri emu je vodena para kondenzovala i nalazi se u tenom stanju

Osnovne karakteristike uglja Donja toplotna mo, [MJ/kg, kJ/kg]

Koliina toplote koja se oslobodi pri potpunom sagorevanju jednog kilograma uglja pri emu su produkti sagorevanja ohlaeni do temperature koju na kojoj su bili gorivo i vazduh pre poetka sagorevanja pri emu je vodena para u parnom stanju Manja je od gornje toplotne moi za toplotu kondenzacije vode

Koliina isparljivih materija, Sadraj pepela, Sadraj ugljenika u suvoj materiji, Sadraj vlage u radnoj materiji

Klasifikacija ugljeva Klasifikacija: prema poreklu, nastanku, nameni, starosti, itd Prema klasifikaciji Ekonomske komisije OUN za Evropu, gornja granica je gornja toplotna mo bez pepela od 23,87MJ/kg
Kameni ugalj Hd>23,87MJ/kg Mrki ugalj 12,5MJ/kg<Hd<23,87MJ/kg Lignit Hd<12,5MJ/kg

Klasifikacija ugljeva

Antracit

Kameni ugalj

Mrki

Lignit

Klasifikacija uglja prema sadraju isparljivih materija - Nemaka

Volatiles % Lignit - Lignite Flammkohle (Flame coal) Gasflammkohle (Gas flame coal) Gaskohle (Gas coal) Fettkohle (Fat coal) Esskohle (Forge coal) Magerkohle (Non baking coal) Anthrazit (Antracite) 45-65 40-45 35-40 28-35 19-28 14-19 10-14 7-12

C Carbon % 60-75 75-82 82-85 85-87.5 87.5-89.5 89.5-90.5 90.5-91.5 >91.5

H Hydrogen % 6.0-5.8 6.0-5.8 5.8-5.6 5.6-5.0 5.0-4.5 4.5-4.0 4.0-3.75 <3.75

O Oxygen % 34-17 >9.8 9.8-7.3 7.3-4.5 4.5-3.2 3.2-2.8 2.8-3.5 <2.5

S Sulfur % 0.5-3 ~1 ~1 ~1 ~1 ~1 ~1 ~1

Konvencionalni izvori energije-nafta i prirodni gas

Poreklo
Teorija o organskom poreklu (1757. Mikhail Lomonosov)
Postanak od biljnih i ivotinjskih ostataka, masti i ugljenih hidrata pod dejstvom bakterija koje su ivele u mirnim vodama Katalitiko delovanje sredine

Karakteristike Hemijski sastav

Nafta predstavlja sloenu smeu ugljovodonika sa primesama kiseonika, azota i sumpora. Moe biti u gasovitom, tenom ili vrstom stanju u zavisnosti od temperature i pritiska u leitu. Osobine nafte odreuju elementarni i komponentalni sastav Elementarni sastav nafte
Ugljenik 83-88% Vodonik 11-15% Sumpor 0,1-5% Azot 0,1-2,5% Kiseonik 0,1-3,5% Mineralne primese 0,1-1,2%

Karakteristike
Komponentalni sastav nafte Najei sastojci su ugljovodonici parafinske, naftenske i aromatske serije. Podela na osnovu sastava:
metanska, metansko-naftenska, naftenska, naftensko-metansko-aromatska,

naftensko-aromatska.

Podela na osnovu sadraja sumpora:

Slatka, Kisela,

Karakteristike
Klasifikacija na osnovu specifine teine
Lake nafte 0,7-0,8 (u odnosu na specifinu teinu vode) Srednje teke nafte 0,80-0,90 Teke nafte 0,90-1

Laka nafta

Teka nafta

Kvalitativne osobine opredeljuju energetsku i petrohemijsku vrednost nafte (API, GOST, ISO)

Prirodni gas

Karakteristike
Hemijski sastav Prirodni gas predstavlja smeu uglavnom ugljovodonika, koji su na ptitisku i temperaturi okoline uglavnom u gasovitom stanju, od kojih je najzastupljeniji metan, a zastupljeni su i etan, propan, butan i neki vii ugljovodonici. Pored ugljovodonika u prirodnom gasu se nalaze ugljendioksid, sumporvodonik, azot i helijum, koji predstavljaju balast. Tip leita odreuje sastav gasa Podela na osnovu tipa leita:
Gas Gas Gas Gas iz iz iz iz gasnih leita, gasno-kondenzatnih leita, naftnih leita sa rastvorenim prirodnim gasom, naftnih leita sa gasnom kapom

Karakteristike
. Hemijski sastav gasa iz razliitih tipova leita Komponente Suvi gas mol % Vlani gas mol % 78,87 6,61 3,32 0,71 1,32 0,57 0,60 0,92 3,34 1,79 1,94 0,11 2720
3

Gas iz gasokondezatnih leita mol % 70,96 8,21 3,37 0,76 1,61 0,77 0,54 1,47 10,88 0,88 0,53 0,02 1140

metan etan propan i-butan n-butan i-pentan n-pentan heksan heptan i vii ugljovodonici azot ugljendioksid sumporvodonik gasni faktor*
3

94,41 1,44 0,34 0,07 0,10 0,04 0,64 0,04 0,44 0,30 2,78 27600

*odnos proizvedenih m gasa prema proizvedenim m tenosti

Karakteristike gasa
Ilustracija sastava gasa koji ide u transportnu i distributivnu mreu
Komponenta metan etan propan butan azot ugljendioksid mol % 94,59 3,02 0,44 0,14 1,00 0,81 100,00

Ostali pokazatelji kvaliteta isporuke: pritisak i temperatura gasa, taka rosita gasa na vodu, taka rosita na ugljovodonike, prisustvo vrstih materija, prisustvo, sumpora i ugljendioksida, toplotna mo i Wobbe-ov broj

Karakteristike gasa
Taka rositadefinie temperaturu na kojoj e vodena para na datom pritisku poeti da se izdvaja iz gasa u vidu tene faze Dehidracija gasa-Dozvoljen sadraj vode je od 0,10,13kg/1000Nm3 gasa

Fizike i termodinamike karakteristike prirodnog gasa

Gustina prirodnog gasa, Viskoznost prirodnog gasa, Kritina temperatura, pritisak i zapremina, Toplotna mo prirodnog gasa, Specifina toplota, Wobbe-ov broj

Prirodni gas ekoloki prihvatljivo gorivo

K
*
+* ,

, kgCO2/GJ 109,6 106,0 101,2 77,4 74,1 73,3 71,5 63,1 56,1

Biomasa-obnovljiv izvor energije

Biomasa
Biomasa predstavlja akumulisani vid Suneve energije Pod biomasom podrazumevaju se ume, umsko rastinje, poljoprivredni i ivotinjski otpaci (u nekim klasifikacijama i gradski otpad) Drvo uestvuje sa 6-7% u ukupnoj energetskoj potronji
U Evropi i Severnoj Americi 3% U Africi 33%

Korienje Za dobijanje toplotne enrgije Za proizvodnju elektrine energije Za dobijanje goriva za transportna sredstva

Karakteristike biomase Obnovljivost Toplotna mo

Drvo 8,2-18,7 MJ/kg Biljni otpaci 5,8-16,7MJ/kg

CO2 neutralnost

Korienje biomase
Pod korienjem drvne biomase podrazumeva se korienje drveta, drvenog uglja i crnog luga (black liquor-nusproizvod pri proizvodnji celuloze)

Drveni ugalj

Crni lug

Naini prerade biomase

Osnovni problem kod biomase je mala energetska vrednost po jedinici mase, pa se biomasa prerauje kako bi se dobio pogodniji oblik za transpotrt i skalditenje NAINI PRERADE BIOMASE:
Briketiranje Biohemijske transformacije
Anaerobno truljenje-produkt je biogas Fermentacija-produkt je bioetanol Esterifikacija-produkt je biodizel

Termohemijske transformacije:
Sagorevanje Piroliza Gasifikacija

Nekonvencionalna goriva-Uljni kriljci, bitumenozni peskovi, treset

Uljni kriljci
Uljni kriljci i bitumenozni peskovi spadaju u nekonvencionalna fosilna goriva pa su zbog toga veoma malo istraeni. Uljni kriljci su rudni materijali sedimentno-organogenog karaktera sa razliitim sadrajem organske materije koja je rasprena u porama u obliku mikroskopski sitnih estica.

Sadraj organske materije kerogena je razliit i kree se od nekoliko litara do 600 litara po toni rude u najbogatijim leitima Najvei zanaaj-mogunost dobijanja tenih goriva koja mogu zameniti derivate nafte

Ekstrakcija kerogena
Za izdvajanje kerogena potrebno je dejstvo toplote, a mogu se koristiti i kao gorivo u industrijskim peima i kotlovima Ekstrakcija kerogena moe se vriti:
In situ- u samom nalazitu Ex situ- na povrini zemlje

Ekstrakcija ex situ:
Eksploatacija mineralne sirovine povrinskom ili podzemnom eksploatacijom Mlevenje Destilacija na oko 500C Problem 0.885-0.9t/t otpadnog materijala

Ekstrakcija in situ:
Prisup slian podzemnoj gasifikaciji uglja

Ekstrakcija kerogena

Proizvodnja

Ex-situ

In-situ pilot projekat

Bitumenozni peskovi Bitumenozni peskovi (naftni peskovi) predstavljaju smeu peska, mineralnih materija, vode i bitumena U literaturi su poznati kao tar sands, bituminous sands, oil sands, extra heavy oil.

Proizvodnja

Ex situ

In situ

Treset
Treset spada u nekonvencionalna goriva. To je najmlae fosilno gorivo, kod koga nije dolo do faze ugljenifikacije. Nalazita treseta nalaze se u movarnim podrujima sa vlanom i hladnom klimom. Sadraj vlage je i do 90% Niske je toplotne moi Sadraj azota do 2%