Jovan Serija Popovi - ROMAN BEZ ROMANA

Jovan Serija Popovi je u srpskoj knjizevnosti poznat prevashodno kao pisac drama ali se nije zaustavio samo na tom anru, mada je njegov dramski rad najpoznatiji i najitaniji. On se oprobao, i to vrlo uspesno, u svim drugim oblastima knjizevnosti, pa su tako poznate Sterijine pesme, pripovetke, epigrami, basne, pisma, komentari I ako je u romanu njegova karijera bila najkraa, njegovo delo Roman bez romana nije nista menje vredno I vazno delo. U vreme kada je roman bio objavljen nije bio popularan meu itaocima i bili su usamljeni glasovi koji su razumeli vrednost ovoga romana i ukazivali na njegovu vrednost. Roman bez romana je ustvari literarna satira i u njemu se Sterija izrazio kao prozni satiriar i parodiar. Roman se sastoji iz tri dela : predgovora, Prve astice ili Vastuplenija i druge astice. Prvi deo je objavljen 1832. godine a drugi 1838. godine. Ceo roman moemo posmatrati kao smeo knjievni eksperiment koji je u to vreme kada je objavljen, predstavljao knjievno udo. U njemu je Sterija reprezentovao svoju knjievnu kulturu, poznavanje kako klasine tako i moderne knjievnosti ali i poznavanje nekoliko stranih jezika. Moze se slobodno rei da je on prvi moderni pisac u pravom smislu te reci ali i da je bio najmoderniji meu beletristima savremenicima. Neki su ga optuivali da je u svojim delima puno toga pozajmljivao i prisvajao, a neki su ili toliko daleko da su ga optuivali da je plagijator. Ali bez obzira na sve, ne menja se injenica da je delo Roman bez romana i do dan danas jedino delo svoje vrste u nasoj knjievnosti. Skoro da nema stranice da se ne pominju imena pisaca, dela i junaka iz tih dela. esto spominje Lesaa, Sterna, Horacija, Seneku, andora, Demokrita, Platona, Dositeja ali i Don Kihota, Sana Pansu, Aleksandra Velikog, Marka Kraljevia, Musu Kesediju Na nekoliko mesta uplie se uticaj grke i rimske mitologije pa pominje Jupitera, Merkura, Venus, Apolona, Amora, Diogena, Eneja... Najvie prostora u romanu dobio je Milovaan Vidakovi, pisac romana koga je Sterija kritikovao kao i sve pisce starijih tipova romana uopte. Celo delo moe se u izvesnom smislu smatrati parodijom na romane Vidakovia . U stvari, ceo ovaj knjievni projekat predstavlja pokuaj da se nasuprot Vidakoviu i tadanjem romanu napie srpski " Don KIhot ". Sterija je ovom piscu zamerao i slabo poznavanje strane literature kao i to to nije pisao u duhu vremena.
1

itajui delo primetiemo destrukciju svih elemenata koji roman ine romanom - glavni junak je bez individualne fizionomije, ostali likovi jedva da se i pominju a najvie prostora u romanu dobijaju elementi koji ga ustvari razaraju - digresije, komentari, eseji, dijalozi... Ceo roman odvija se kroz razgovor izmeu pisca i italaca. Pisac je u stvari glas novog stvaraltva koje tei da se oslobodi nametnutih pravila i okvira u pisanju romana a itaoci su publika koja je ve srasla sa romanima koji su stereotipni i ne prihvata lako inovacije i promene. Osnovna linija dogaanja vezana je za Romana, mladog pustolova koji jaui na svojoj kobili Rosinanti doivljava avanture. Nit pripovedanja esto se kida razgovorom pisca sa itaocima pa se neretko deava da se fabula znatno udalji od osnovne teme. Treba naglasiti da je u oblikovanju ovog romana znatno uticao Servantesov " Don Kihot " ali i Sternov roman " Tristram endi ". Pa tako, kao to je Don Kihot karikatura antiviteza tako je Roman karikatura romantinih i sentimentalnih romana. Na mnogo mesta e se osetiti ta ironija i ismejavanje tih nesmislenih romana koji su se u naoj knjievnosti odomaili. Pa zato Sterijin junak u mladosti ita pustolovne romane kao to su " Robinzon Kruso " i " Novi Amadis " i eli da dostigne njihov ideal. Na jednom mestu pisac kae : " Ja znam da knjiga nije izma pa da se mora po kalupu praviti, ali znam i to da nita nije lake praviti nego romane kako moja kominica zakletve. "1 U predgovoru govori o delu, obeava puno ale i smeha sto emo u nastavku romana i primetiti. Na poetku prvog dela kae da je itaocima dosta tunih romana sa " ahovima, ohovima i uhovima ", i da eli da prestavi neto novo. Publika je razoarana pa kad su jo uli da nema muzu niti da zna ta je to, odmah su mu preporuili da ostavi pero. Na pisac ipak ne posustaje, izazov je veliki - ubediti masu da inovacija nije loa i pogubna. Pisac se poigrava sa strpljenjem slualaca, zapoinje priu ali svaki puta kad treba da se iznese neka nebitna informacija kojih su tadanji romani bili prepuni , on se ali da je mi taj deo odgrizao. Sutina prie je da je mlad par dobio sina Romana. Mu nestaje, kako - ne znamo ( to je mi pojeo ), a majka ne mogavi sama da hrani sina, odvodi ga u manastir. Svetenik ga odgaja i prua mu obrazovanje. Sa esnaest godina naputa manastir i polazi na put. Ali ovaj junak nije tipini junak iz bajki. Dok se slavni Don Kihot bori sa vetrenjaama, na junak bitku bije sa majmunima a pisac naglaava da je to aki i bolja borba. Pisac stalno prekida priu upadicama koje kao nesvesno ali efektno ismejavaju naeg junaka npr. kada junak dopadne zatvora, pri izricanju presude, pisac u tom neizvesnom i grevitom trenutku poinje da pria o lepoj frajlici - njegovoj kominici ili opisuje junaku borbu i odjednom sledi pria o kupusu- njegovom omiljenom jelu.
1

Popovi Jovan Sterija :Dela, Dragani, Beograd, 2006, str. 564

Lepa agina ki spaava Romana iz tamnice i taman kada se cela italaka publika ponadala da e sumanuta radnja ovog romana biti normalizovana pisac nam jo jednom daje do znanja da ovo nije "onaj roman". Umesto da prihvati njenu ponudu, poljubi je i zaljubi u nju pa tako ive sreni i zadovoljni do kraja ivota, na junak se odluuje da pobegne od nje i to glavom bez obzira smatrajui je enom bez morala. Radnja se sa lakoom i nikakvom povezanou prenosi na tri magarca, zatim pria o ivotu na mesecu a zatim sledi deo knjige u kome pisac nema milosti. Ne proputa ba nijednu priliku da ukae na nedostatke i propuste drutva i ismejava sve: kulturu, obiaje, vaspitanje, lane brakove, nekulturnu enu... Ukazuje Sterija i na plitkost po pitanju obrazovanja i kulture pa je dovoljno bilo da je neko lepo obuen i da izgovori jednu, loe akcentovanu, stranu re pa da se smatra dobrim sagovornikom. Podsmeva se momcima koji su voljni oeniti se devojkom od "15 000 novaca" a da je pri tome i ne vide, smatrajui brak lutrijom. A to se ena tie - one su uvek korak napred. Prednjae udovice koje imaju vee prohteve od devojaka, a ima i dovitljivih koji nita ne preputaju sluaju npr. neki su momci vazdan imali uz sebe dnevnik sa imenima svih devojaka iz Beeja koje su rangirane niti po lepoti, niti po potenju ve po tome koliko je novaca bila "teka". Ljubav i brak su spali na niske grane i sve se svelo na puko preraunavanje i kako to bolje "sreu" unoviti. Pa ba zato Sterijin glavni junak nece upoznati ljubav svog ivota al ce na kraju knjige pronai sluitelja Alepa. itaoci romana e biti naravno nezadovoljni krajem jer se nita nije dogodilo, nita nisu shvatili i knjiga je malena a pisac na sve to samo odgovara : "Mala usta, male noge, male ui, mala brada, mali jezik, pak zato se ne bi i mala knjiga nekom dopala ?2 Jos jedna stvar koja ovu knjigu ini neprocenjivom za srpsku knjizevnost je to to je prava mala riznica poslovica, pouka i mudrih rei kako naih tako i stranih, tanije nemakih i latinskih. Bas u ovim sitnim segmentima ogleda se Sterijina posveenost i nastojanje da uvede novine u nau knjizevnost i da u isti mah sauva od zaborava iskustva sakupljana vekovima izreenih u jednoj reenici. Neke od najupeatljivijih su: - Ej, moj sinko, doie pamet al nee glavu nai. - Dok se mudri namudrovae, ludi se naivee. - Hvalite me usta da niste pusta. - enu i platno pr svei ne uzimaj. - Samo to je u ruci to je izvesno. - Sto asova briga ne mogu platiti ni jedan.
2

Popovi Jovan Sterija :Dela, Dragani, Beograd, 2006, str. 560

- Nai su oevi gori od dedova bili, mi smo od nji, a naa deca jot gora od nas. -Smeh i veselje jaaju grudi, okrepljuju srce, utiavaju bol. - Slatko je za otadbinu umreti. - ovek koji je u stanju da izmisli to nikad nije video, taj je crn, toga se uvaj. - Kad ti neko popreti ratom, poalji drugog da se za tebe bori. - oveku je uroeno da gei.

LITERATURA

1. Popovi, Jovan Sterija : Dela, Dragani , Beograd, 2006 2. Dereti, Jovan: Istorija srpske knjievnosti, Prosveta , 2002