Panika kao psihiki poremeaj

Ostati
6001 595 11/2004

svoj gospodar!

UNTERNEHMEN ZNS

Karnapp 25 21079 Hamburg Telefon: 040/236 49-0 Telefax: 040/236 49-255 E-Mail: info@lundbeck.de www.lundbeck.de

Lundbeck GmbH

UNTERNEHMEN ZNS

Saveti za ljude sklone panici i njihove blinje

Panik-Ratgeber in serbo-kroatischer Sprache

Inhaltsverzeichnis Sadraj
Predgovor ta je to strah?
Razvijanje straha Zdrav strah bolestan strah

Vorwort Predgovor
3 4
Svi se mi plaimo. Razlika lei samo u pitanju: Od ega.
Frank Thiess (1890 1977), nemaki esejista

Vrste straha

Uopteni strah kao psihika smetnja Panika kao psihika smetnja Fobija kao psihika smetnja Socijalna fobija

Dragi pacijenti,
Kad se radi o strahu svi mislimo da znamo o emu priamo. Ali kad se zapitamo, ta svako za sebe pod njim podrazumeva, ubrzo primeujemo da se kod straha za nekog radi o potrebnom iskustvu, dok za nekog predstavlja mukotrpnu smetnju koja ograniava ivot. Ova broura je upuena svakome ko na strah gleda kao na bolest. Treba da Vama i Vaim blinjima ponudi informacije, koje e Vam olakati razgovor sa lekarom, jer u sluaju straha kao psihikog poremeaja samo Va lekar moe da Vam pomogne. Ko se plai toga, da pria o svom problemu sa strahom, jer misli da bi time pokazao neku svoju slabost, treba uvek da ima jedno na umu: Kod straha kao psihikog poremeaja se radi o oboljenju, koje se samo onda moe izleiti, kad se dotina osoba poveri svom lekaru. Samo na taj nain postoji ansa da u ivotu opet postanete svoj gospodar!

Cifre u vezi straha Odbrana od straha ta je to panika?

Simptomi napada panike Uzroci i izazivai bolesti Zaarani krug koji pojaava simptome Izbegavanje

9 10 11

Tok i prognoza ta moe da se uradi?

Zlatna pravila za savlaivanje straha Tretman medikamentima Dejstva psihoterapije Drugi naini tretmana

16 17

Dodatak

Predlog literature Grupne terapije

23

ta je to strah?
Strah je neophodan za preivljavanje.
Hannah Arendt (1906 1975), nemako-ameriki filozof

Zdrav strah bolestan strah

Kao prvo, strah je jedan zdrav oseaj koji nas odrava u ivotu. Strah nas osposobljava da brinemo o svojim blinjima i budemo paljivi prema njima. Isto kao to i bol ima funkciju alarma u organizmu, tako i strah ima veliki znaaj. Kad bismo se pribliili vatri bez straha i bez bola, pod nekim okolnostima bi posledice bile opekotine opasne po ivot. Dakle, postoje posve zdravi aspekti straha. Ovde se radi o takozvanom realnom strahu: Na osnovu neke spoljanje opasnosti ovek se na telesnom, uvstvenom i misaonom nivou prebacuje u alarmno stanje. Svako isto tako zna, kako se doivljavanje straha moe obraditi ili preraditi, na primer ako se situaciji koja nas plai d drugo znaenje: Onda se noni umovi u kui ne pripisuju provalnicima, ve maki koja hoda. Vano je posedovati odreenu dozu realnog straha. Dovoljno, da se ne ue nespreman u rizinu situaciju, ali ne plaiti se ni previe, kako bi ovek bio nesposoban da deluje (ukoen od straha). Kao to vidimo: Previe, isto kao i premalo straha, se smatra za bolest. U prvom sluaju ete biti upueni na pomo i Va ivotni kvalitet je ogranien. U drugom sluaju je mogue da budete socijalno integrisani i uspeni. Iako se obe varijante kvalikuju kao bolest, preteranom strahu se pridaje vei znaaj.

Vrlo je teko denisati strah jednom reenicom. Moe se rei da je to pritiskajui oseaj neposredne pretnje, koji ne moe da se kontrolie voljom i razumom. Sa medicinske take gledita je strah skoro uvek praen vegetativnim simptomoma kao to su bledilo, znojenje, drhtavica ili lupanje srca. Za preterano velike oblike straha se moe smatrati da strah predstavlja oboljenje.

Razvoj straha
Na strah se razvija tek u toku ivota. Dakle, ne dolazimo na svet ni kao plaljivci, ni kao izuzetno hrabri ljudi bez ikakvih strahova. Prve vidljive reakcije straha pokazuje odojad u vremenu od etvrtog do estog meseca. Due odsustvo roditelja deca mogu izdrati tek onda, kad mogu da zadre unutranju sliku o osobama u koje mogu imati poverenja.

Vrste straha
Strah u sebi se uvek moe pronai. Samo se mora traiti dovoljno duboko.
Andr Malraux (19011976), romansijer, francuski ministar kulture i nauni istraiva umetnosti

Uopteni strah kao psihika smetnja

O uoptenom strahu kao psihikoj smetnji se moe govoriti kad se simptomi straha pojavljuju danima, najmanje tokom nekoliko nedelja. U najvanije simptome, na osnovu kojih Va lekar postavlja dijagnozu, spadaju:

Strah nije uvek isti. Zbog toga se sa medicinskog gledita razlikuju tri velike grupe straha kao psihike smetnje. Da bi bilo jasno da se radi o vidovima straha koji ine oveka bolesnim, dodajemo izraz kao psihika smetnja.

Strah kao psihika smetnja (uopteni strah, promenljiv strah) Panika kao psihika smetnja (ili napadi panike) sa ili bez straha od prostora (agorafobije) Fobija kao psihika smetnja (u odnosu na predmete i situacije)
Kod svih tih strahova se prelaz iz normalnog u bolestan odvija kontinualno. Pitanje je razmere straha, da li na primer jedna uopteno plaljiva osoba doe u ulogu pacijenta ili ne. Ima puno ljudi koji sistematski izbegavaju da putuju avionom, a da im nije potrebna psiholoka pomo ili nisu primorani na nju. U kojoj fazi strah da se govori pred drugim ljudima postaje toliko sputavajui, da bi imalo smisla potraiti profesionalnu pomo, esto je teko rei. Isto tako je teko rei, kada se strah od paukova pretvara u zaista bolestan. Zbog boljeg shvatanja, neka prvo budu razgraniena ova tri oblika straha kao oboljenja.

Strahovi (oseaj napetosti, nervoza, problemi sa koncentracijom) motorina napetost (na pr. drhtavica, prenapregnutost miia, uznemirenost) vegetativna preosetljivost (na pr. znojenje, vrtoglavica)

Panika kao psihika smetnja

Poto lek koji Vam je doktor prepisao deluje protiv panike kao psihike bolesti, ova broura e Vas u vezi te teme opirnije informisati u poglavlju ta je to panika?.

Fobija kao psihika smetnja

Fobija kao psihika smetnja se odnosi na neku specijalnu situaciju ili na neki objekat. Kod fobije koja se odnosi na objekat dolazi do pojave straha u odnosu na odreene objekte kao na primer na paukove, zmije ili vatru.

Strah u ciframa
Socijalna fobija
Socijalna fobija je jedan oblik fobije kao psihike smetnje koji se odnosi na situaciju. Pacijenti izbegavaju meuljudske kontakte kao na primer govor u javnosti ili sastanak sa osobama suprotnog pola. Pri tom esto dolazi do simptoma kao to su crvenilo, izbegavanje gledanja u oi, drhtanje ruku i.t.d. Kada ubudue govorimo o oboljenjima straha, onda se to uglavnom odnosi na optevaea tumaenja koja se mogu primeniti na sve glavne oblike oboljenja straha.

Jo nikad se oveanstvo nije plailo kao u dananje vreme i jo nikad nije imalo toliko razloga za to.
Bertrand Russell (1872 1970), engleski matematiar i filozof, 1950 Nobelova nagrada za literaturu

Verovatnoa da u svom ivotu patimo od oboljenja straha iznosi 10 do 15 %. U SAD se polazi ak od toga, da svaki etvrti nekad u svom ivotu prepati oboljenje straha. U ukupnom broju se najee sreu pacijenti sa uoptenim strahom kao psihikom smetnjom i strahom od prostora (o tome u poglavlju ta je to panika?). Sve u svemu panika kao psihika smetnja nastupa ree. Ako je neki blii roak oboleo, onda je rizik oboljenja kod ostalih lanova porodice sa 15 do 20 % iznad rizika ostalog stanovnitva. Kod jednojajanih blizanaca verovatnoa se poveava ak na 30 %. Ovo zapaanje dokazuje naslednu komponentu oboljenja. U Nemakoj, Austriji i vajcarskoj ima preko preko 2,5 miliona ljudi koji pate od bolesnog straha.

Odbrana od straha
Onome ko se plai svo lie uti.
Nemaka poslovica

ta je to panika?
Strahovi kod jednog oveka nikad ne ostaju isti: Jedni nastaju, drugi nestaju.
Platon (427 348 ili 347 pre Hrista), grki filozof

Ako se ve (moramo da) plaimo, onda naravno elimo da imamo i mogunost da izaemo na kraj sa strahom ili bolje reeno: da se odbranimo od njega. Pri tom ima mnogo mogunosti koje nam pomau da ivimo u ravnotei izmeu posedovanja straha i bezobzirnosti liene svakog oseaja i preterane opreznosti. Letenje avionom ili vonja vozom e nam biti neverovatno olakana ako budemo potisnuli mogunost pada ili iskakanja iz koloseka. Svakom od nas su ovi primeri poznati. Kod straha kao psihike smetnje ovi odbrambeni mehanizmi nisu vie dovoljni, to na kraju dovodi do oboljenja.

Panika kao psihika smetnja se sastoji iz pojedinih nastupa i napada panike. Nastupi panike su neposredno nastupajua, ekstremna stanja straha, koja uglavnom traju par minuta. U medicini se kae i paroksimalan (= u obliku nastupa) epizodski strah. esto se mesto nastupa panike povezuje sa njegovim nastankom. Iz tog razloga mnogi ljudi poinju da izbegavaju mesta na kojima ta stanja nastupaju. Uglavnom su to mesta na kojima je okupljeno puno ljudi na malom prostoru (bioskop, pozorite, koncert, robna kua...) ili uske (privremeno zatvorene) prostorije (lift, voz/metro, avion, autobus...). Sa druge strane, ta mesta mogu biti i iroki prostori ili mostovi. To moe dovesti do toga, da se sve vie mesta pone izbegavati, a time se ivotni radius sve vie suava. U ekstremnim sluajevima dotina osoba iz pomenutih razloga ne moe vie napustiti kuu (zbog straha od straha). esto panika kao psihika smetnja nastaje u kombinaciji sa strahom od prostora (agorafobijom), koji nasuprot optem miljenju ne nastupa samo u zatvorenim prostorima, ve esto i u sledeim situacijama:

masama ljudi na javnim mestima kod dalekih putovanja ili putovanja bez pratnje

10

11

Simptomi napada panike

Strah prouzrokuje u telu reakciju koja se prenosi putem vegetativnog nervnog sistema. Poto je strah esto povezan sa situacijama pretnje ili opasnosti, rezultat su odreeni simptomi, koji nam najavljuju dolazak straha. Sledee simptome primeuju pacijenti esto za vreme napada. Mogu da nastupe u kombinaciji ili sami.

Uzroci i izazivai bolesti

U vezi nastanka panike kao psihike smetnje prvo se polazilo od toga, da najvaniju ulogu igraju psiholoki faktori i da do izazivanja pravog napada panike dolazi preko stresnih situacija. U meuvremenu se zna vie o nastanku panike i polazi se od toga, da je potrebna usaglaenost izmeu biolokih faktora i faktora koji su uslovljeni ponaanjem. Ponaanje: Nae ponaanje je naueno. Poznati su eksperimenti sa Pavlovljevim psom. Pri tom se spajaju dva nezavisna nadraaja. Nuenje hrane je izazvalo kod psa potpuno prirodan nadraaj luenje pljuvake. Za vreme hranjenja je izazvan drugi nadraaj u obliku zvonjenja. Kada se na psa delovalo samo zvonjenjem, to kod njega nije izazvalo posebnu reakciju. Kada su oba nadraaja, hrana i signal zvona, bila dovoljno esto predstavljena zajedno, onda je pas povezao ta dva nadraaja. Kada se zatim delovalo na psa samo zvonjenjem, koje pre toga kod njega nije izazivalo nikakav nadraaj, pas je poinjao da izbacuje pljuvaku i bez ponude hranom. Nauio je da povee ton sa davanjem hrane. U slinom obliku nastaje reakcija straha. Od nekada neutralne situacije se preko neke asocijacije stvara izaziva napada panike. Kad se to deava due vreme, dolazi do izbegavanja, poinje da se bei od izazivaa. Bioloki faktori: Neka oboljenja straha izgleda da su prouzrokovana naslednim (genetskim) faktorima. Ove pretpostavke potvruju i ispitivanja meu porodicama sa vie pogoenih tom boleu ili sa blizancima. U toku oboljenja straha dolazi esto do smetnje u pre-

Lupanje srca, ubrzan rad srca ili neredovni otkucaji srca Vrtoglavica, omamljenost ili oseaj slabosti Kratak dah, teko disanje Znojenje Bolovi ili stezanje u grudima Drhtavica, treperenje Vrui talasi ili jeza Oseaj guenja ili davljenja marci ili utrnulost u pojedinim delovima tela Smrtni strah Munina ili smetnje u eludcu i crevima Oseaj nestvarnosti i odvojenosti Strah da se ne poludi Strah da se izgubi kontrola
Isto tako ozbiljne su uglavnom i posledice tih simptoma. Dolazi do:

Izbegavanja (a time i do povlaenja iz drutva, sve do izolacije) Pokuaja samoleenja (tabletama ili alkoholom, tako sve postaje lake i d se izdrati) Konikata (porodine i/ili profesionalne prirode) Straha isekivanja (strah od straha)
Na pomenute take emo se vratiti u toku nastavka.

12

13

delu nervnih prenosnih materija (neurotransmitera). Ovde takoe deluju lekovi prepisani uglavnom u ovom sluaju.

Kad se pozabave sobom, pacijentima bude potvreno da neto nije u redu; potpuno bezopasni, inae svakodnevni simptomi kao znojenje, laka vrtoglavica ili preskakanje srca se na ovaj nain pretvara u jake: Telesni simptomi
Preskakanje srca Ubrzan rad srca Bolovi u grudima Znojenje Potekoe u vezi disanja Vrtoglavica Oseaj slabosti Omamljenost Vizuelni simptomi Drhtavica Bledilo Teko disanje Guenje Knedla u grlu marci u ekstremitetima Teko sam bolestan Izvitoperena slika stvarnosti i izmenjena slika doivljavanja (oseaj nestvarnosti) Smetnje sa koncentracijom Brzo proletanje misli Uopteno intenzivni simptomi straha

Zaarani krug koji pojaava simptome

esto u okviru oboljenja straha dolazi do zaaranog kruga u kome se simptomi pojaavaju i time se tok bolesti odrava. U narodu kaemo: Pas grize sam sebi rep. Time se jasno vidi da e se pacijent kadtad nai u teko savlaujuoj situaciji. Ukoliko se strah povee sa odreenim mestom, onda pacijent dolazi u iskuenje da to mesto izbegava, to na kraju dovodi do jo vee nesigurnosti i ogranienja ivotnog kruga. Ovaj zaarani krug pojanjava sledea slika:
Strah
Nesigurnost Izbegavanje

Misli/interpretacije
Dobiu infarkt

Pau u nesvest Imam tumor na mozgu Stree me log

Uguiu se Prestau da diem i umreu Ostau nepokretan Teko sam bolestan Gubim kontrolu nad sobom Poludeu Ja sam za ludnicu

Povlaenje Izolacija

Gubitak samopotovanja

Ovaj strah e me ubiti

Kad preovlauje veliki strah i nesigurnost, onda i misli krue oko sopstvenog tela.Tako kod pacijenata sa panikom kao psihikom smetnjom dolazi esto do pogrene interpretacije da sa njihovim telom neto nije u redu.

Izbegavanje
Strah od straha, znai strah od novog napada panike, se u medicinskom jeziku naziva anticipatijski strah. Ovaj takoe moe da predstavlja veliki problem i da odri i forsira gore navedeno izbegavanje.

14

15

Tok i prognoza
ak i najjai ovek gleda pod krevet.
Erich Kstner (1899 1974), nemaki dramatiar, pisac deijih knjiga

ta moe da se uradi?
Treba imati hrabrosti suprotstaviti se strahu u izdrati ga.
Hoimar von Ditfurth (19211989), lekar i publicista

Oboljenja straha se uglavnom manifestuju ve izmeu 20. i 30. godine ivota. ene su ee pogoene nego mukarci. Poto se ponajvie radi o hroninim oboljenjima, pacijentima predstoji duga patnja, ukoliko ne ponu da se lee. Naalost esto postoji velika doza prirodne srameljivosti, da se doktoru spomenu svoji problemi. Isto tako se tegobe rado objanjavaju organskim uzrocima, jer je to pojmljivije nego oboljenje straha. Meutim, pacijentima se samo moe pomoi, ukoliko su dovoljno razjanjeni uzroci i osnovni mehanizmi njihovog oboljenja. Nije mali udeo pacijenata koji pored svog oboljenja straha pokazuju i drugu problematiku. esto uz to spada i depresija (strah dovodi nekoga u depresiju) ili prekomerna upotreba tableta ili alkohola (ja to sve mogu da podnesem samo sa tabletama ili alkoholom): Pretpostavlja se da je udeo tih pacijenata oko jedne treine. Ta injenica treba da ponovo pojasni neophodnost individualno usklaenog plana terapije (odlazak lekaru i detaljno savetovanje i/ili leenje medikamentima i/ili psihoterapija).

Da bi se oslikani zaarani krug kod oboljenja straha mogao prekinuti potrebna je pomo pacijenta i individualno usklaen plan terapije.Vaan je odlazak lekaru, detaljno savetovanje i pridravanje plana terapije koji iz toga proizilazi. to se tie terapije, postoje dva osnovna naina tretmana. Jedan nain tretmana je medikamentima, a drugi je psihoterapija. Mnogi pacijenti protiraju od kombinacije oba naina, jer se kao to smo ve videli kod oboljenja straha radi o problematici koja se odvija na razliitim poljima i pored biolokih faktora ukljuuje i faktore koji su uslovljeni ponaanjem.

Zlatna pravila za savlaivanje straha

Evo prvo nekoliko optih pravila koje bi trebalo da koristite: 10 zlatnih pravila za savlaivanje straha i panike 1. Imajte uvek na umu da vaa oseanja straha i telesni simptomi koji pri tom nastaju nisu nita drugo nego povienje normalne telesne reakcije u stresnoj situaciji. 2. Takva oseanja i telesne reakcije su vrlo neprijatne, ali niti su opasni, niti na bilo koji nain tetni. Nita strano se nee dogoditi!

16

17

3. Nemojte u situacijama straha pojaavati strah mislima kao to su: ta e se desiti? i Kuda ovo moe da vodi?. 4. Skoncentriite se samo na to, ta se oko Vas i sa Vaim telom zaista deava a ne na to, ta bi se u Vaim mislima jo moglo desiti. 5. Saekajte i dajte strahu vremena da proe. Nemojte se boriti protiv straha,ne beite od njega,ve ga akceptirajte. 6. Posmatrajte kako se strah sam od sebe ponovo smanjuje kada prestanete da ga svojim mislima poveavate (strah od straha). 7. Mislite na to, da je kod vebanja samo bitno da se naui, odnositi se prema strahu a ne izbegavati ga. Samo tako dajete sebi ansu da na predujete. 8. Imajte pred oima unutranje ciljeve i posmatrajte kako ste do sad i pored svih potekoa napredovali. Mislite na to, kako ete biti zadovoljni ako i ovog puta budete imali uspeha. 9. Ako se oseate bolje, pogledajte oko sebe i planirajte sledei korak. 10. Ako se oseate u poziciji da nastavite, onda pokuajte da smireno i oputeno preete sledeu vebu.
(iz Wittchen et al.,Bolesti straha, mogunosti leenja. Harger: Freiburg-Basel, 1995)

Tretman medikamentima
Kod tretmana medikamentima esto se koriste sledei medikamenti:

Triciklini antidepresivi (TZA) Lekovi koji spreavaju ponovno stvaranje serotonina (SSRI) Sredstva za smirenje (Tranquilizer).
Isto kao i kod drugih bolesti Va lekar ima mogunost da doziranja madikamenata uskladi sa Vaim individualnim potrebama. Razne vrste supstanci razvijaju svoje dejstvo normalizovanjem sprovoenja impulsa nerava u mozgu. To se deava kroz povienost koncentracije odreenih prenosnih materija (takozvanih neurotransmitera). Time dolazi do poboljanja stanja. Za akutan tretman se koriste pre svega sredstva za smirenje, da bi se pacijentu to je pre mogue ublaio muan napad panike. Prednost brzog dejstva krije u sebi jednu odreenu opasnost. Poto pacijenti brzo osete poboljanje, rado i esto uzimaju te medikamente, koji naalost ine ovisnim i bivaju zloupotrebljavani. Oni treba da budu korieni samo kratkorono u akutnom tretmanu. Ako je potreban dui tretman, onda dolazi do upotrebe drugih dveju vrsti supstanci. Antidepresivi su prvobitno korieni za tretman depresija. Meutim, pokazalo se da ta sredstva i pri oboljenjima straha delotvorno mogu da utiu na poremeenu razmenu materija u mozgu.

18

19

Istorijski gledano, kod klasinih antidepresiva (TZA) se radi o jednoj starijoj grupi, koja ima u sebi odreena sporedna dejstva. SSRI su naprotiv tome dalje razvijeni TZA sa posebnom svrhom da se bolje podnose. Kod panike kao psihike smetnje SSRI predstavljaju najpogodniju terapiju, jer su se na osnovu dokazanog dejstva i dobrog podnoenja pokazali kao dobri u korienju.

Dejstva psihoterapije
Aspekti uslovljeni ponaanjem su kao to je ve reeno merodavni za razvitak oboljenja straha i spadaju u njihove uzroke i izazivae. Kao takvi, oni omoguuju da se oboljenja straha lee delovanjem psihoterapije. Pri tom postoje razne mogunosti:

Metodi orijentisani dubinskom psihologijom: Ovi polaze od toga, da simptomi straha nastaju usled konikata. U prvom planu je otkrivanje i razreenje tih konikata kao i njihovih podsvesnih pobuda. Kognitivna terapija ponaanja: Po ovoj osnovi oboljenja straha nastaju kroz procese uenja. Stoga terapijom treba da uslede (budu nauene) promene ponaanja i ivotnih uslova. Humanistiko-egzistencijalno, psihoterapeutsko dejstvo: Pri tom se radi o grupi metoda, koja je skoncentrisana na pacijentove snage samoizleenja i potpomae izgradnju njegove linosti. Sistemska psihoterapija: Ovde se ne polazi od individualnog problema, ve se oboljenje straha tumai kao rezultat pogrene komunikacije (na pr. u odnosu sa partnerom ili porodicom).

Vano za Vas je da znate da se pozitivno dejstvo veine prepisanih medikamenata u sluaju panike kao psihike smetnje potpuno razvilo tek posle vie nedelja. Naime, toliko traje, dok se poremeeni procesi razmene materija iz mozga opet ne normalizuju. Zato se medikament mora uzimati redovno i uzimanje se ne sme prekinuti pre vremena i na svoju ruku, jer se prvih dana moda jo nije pojavio pozitivni efekat. Vaem oboljenju treba dugoroni tretman od najmanje est meseci. Poto antidepresivi ne ine ovisnim, mogu da se uzimaju due vremena.

20

21

Dodatak
Predlog literature
Angstfrei leben. Das erfolgreiche Selbsthilfeprogramm Gegen Stress und Panik. Lucida Bassett Taschenbuch 259 stranica Beltz, ISBN: 3407228198 27,80

Ovo su samo najee upotrebljavani oblici psihoterapije. U svakom sluaju je vaan zajedniki rad pacijenta sa lekarom i terapeutom i time volja da se u ozdravljenje uloe sve snage koje stoje na raspolaganju.

Drugi naini tretmana

Ako osim toga traite i druge mogunosti da aktivno doprinesete svom oboljenju straha, nudimo i druge naine tretmana, koji mogu biti primenjeni. Postoji veliki broj metoda oputanja, kao na primer progresivna relaksacija miia, autogeni trening ili drugi metodi sa kulturnog podruja dalekog istoka, kao recimo joga, i gong i tai i. Mogu se izuiti naini preduzimanja mera za kontrolu stresa, jer, kao to je poznato, stres pospeuje napade panike. Svuda postoje grupe u kojima se odvija grupna terapija i koje Vam omoguavaju razmenu iskustava. Kod oboljenja straha veliku ulogu igraju kao to smo ve rekli bioloki faktori, kao i faktori uslovljeni ponaanjem. To je razlog, zato se mnogim pacijentima preporuuje kombinacija obe osnove tretmana medikamentima i psihoterapijom. Onaj, ko se pridrava svog (individualno usklaenog) plana terapije ima velike anse za poboljanje bolesti straha i time da dobije vie nezavisnosti i stabilnosti u ivotu.

Wenn pltzlich die Angst kommt. 9,90 Panikattacken verstehen und berwinden. Roger Baker Broura 171 stranica Brockhaus, R., Verlag, ISBN: 3417205557 Bammel, Panik, Gnsehaut. Die Angst vor den anderen. Christophe Andr und Patrick Lgeron Broura 240 stranica Aufbau Tb, ISBN: 3746617472 Angst bewltigen. Selbsthilfe bei Panik und Agoraphobie. Sigrun Schmidt-Traub Broura 157 stranica Springer-Verlag, Berlin/Heidelberg ISBN: 3540414975 8,50

19,94

Die Angst aus heiterem Himmel. 9,00 Panikattacken und wie man sie berwinden kann. Christine Brasch und Inga-Maria Richberg Specijalan povez 287 stranica Goldmann, ISBN: 3442163943

22

23

Angst, Panik und Phobien. Ein Selbsthilfe-Programm. Reneau Z. Peurifoy Broura Huber, Bern ISBN: 3456838271

19,90

Pomo za samoleenje: DASH (Deutsche Angst Strungen Hilfe) Bayerstr. 77a 80335 Mnchen Tel.: 0 89 - 51 55 53 15 Fax: 0 89 - 51 55 53 16 http://www.panik-attacken.de/html/index.html AGORAPHOBIE e. V. Taunusstr. 5 12161 Berlin Tel.: 0 30 - 851 58 24 Vremena za telefonska pitanja Ponedeljak 9 14, sreda 13 18 etvrtak. 18 20, petak 9 13 http://www.angstzentrum-berlin.de/agoraaktuell/willkommen.htm

Grupne terapije
Grupne terapije na temu straha kao psihike smetnje i oboljenja panike nalaze se u svim veim gradovima. Kao mesta za poetnu informaciju vae i mesta za kontakte i informacije za grupne terapije u svim veim gradovima, koja postoje delom i uz saradnju sa socijalnim i zdravstvenim ustanovama. Adrese i brojeve telefona ete nai u telefonskim imenicima. Evo izbor adresa: KISS Hamburg Fhlsbtteler Strae 401 22309 Hamburg Tel.: 040 - 631 11 10 Ponedeljak, Sreda 10 12 i 16 19, etvrtak 10 12 Odreeni asovi za dogovor http://www.kiss-hh.de

24

25

Beleke

26

27