RASEL, FILOZOFIJA LOGIKOG ATOMIZMA

Logiki atomizam je teorija o fundamentalnoj strukturi realnosti. Centralna tvrdnja-sve ono to stalno iskuavamo moe da bude ralanjeno u logike atome. Rasel kae da atomi dokojih on hoe da doe nisu atomi fizike analize ve atomi logike analize. Logiki atomi su partikularije, kvaliteti i relacije. Jedna od premisa Raselovog logikog atomizma je da izmeu naina na koji mi razlaemo stvarnost u mislima i govoru i izmeu naina na koji je ona razloena stvarno, mora da postoji opta korespodencija. Logiki atomizam je obavezan da pokae ne samo da podelama do kojih se moe doi putem logike, korespondiraju stvarne podele u prirodi stvari, nego i da ta dva korespondirajua principa analize ne nastavljaju neogranieno. Od predpostavke da postoji generalna korespodencija izmeu jezika i realnosti, koja garantuje da e potpuna analiza rei odgovarati potpunoj analizi stvari, polaze 2 linije miljenja: empiristiki i racionalistiki pristup. Oba pristupa dre da je stvarnost sastavljena od atoma koji se dalje ne mogu deliti. Filozof koji koristi racionalistiki pristup e tvrditi da je ovaj zakljuak samooevidna istina, a onaj koji koristi empiristiki pristup e tvrditi da se ova istina ustanovljava aktuelnom logikom analizom. Njihova kombinacija moe da dovede do izvesne napetosti. Pretpostavimo da smo razvili empiristiki argument logikog atomizma. Kako znamo da rei koje dalje ne moemo analizirati, su stvarno dalje neanalizive? Postoji i tree gledite-teorija o odsustvu kraja, naime ako smo dostigli granicu preko koje dalje ne moemo vriti analizu, zato je ne smatramo donjom linijom? Ova teorija vodi do slabljenja pretpostavke o korespodenciji izmeu jezika i stvarnosti, i bliska je naputanju realizma. Kada je Rasel svoju nanovo razvijenu logiku primenio a metafiziku i teoriju saznanja, njegova glavna ambicija je bila da iznova sagradi empirizam na vrim osnovama. Njegova teorija bi htela da bude pre povezana sa izrazima misli nego a njihovom psiholokom strukturom. Raselovske analize se odvijaju putem definicija, zavravajui sa nedefinljivim.

Funkcija definicije u Raselovoj teoriji je da nam omogui da nauimo znaenje kompleksnih rei a da pri tom nemamo neposredno iskustvo sa stvarima njima oznaenim. Ali definicija kompleksne rei moe biti potpuno korektna a da pri tom ne bude vrsta definicije koja moe da obavi ovu funkciju. Rasel istie npr da boje mogu biti definisane svojim talasnim duinama, ali ova vrsta definicije nas ne dovodi u poloaj da prepoznamo, bez upotrebe naunih instrumenata, boje koje predhodno nismo videli. Definicija boje talasnom duinom ne oliava nain koji aktuelno primenjujemo na rei za stvari. Dakle, postoje 2 vrste definicija, one koje oliavaju primenu rei i stavljrju nas u poloaj da prepoznamoo stvari koje nismo predhodno videli, to su analize, a one druge nisu analize. Vlastita imena oznaavaju odreene partikularije. Rasel smatra da su obina vlastita imena kompleksni izrazi koji mogu biti analizirani. On je verovao da postoje neanaliziva vlastita imena. Po njemu, obina vlastita imena mogu biti analizirana kao odreeni opisi, deskripcije, npr London je glavni grad Britanije. Novo gledite o logikim vlastitim imenima je da ona ne mogu biti analizirana na isti nain kao i obina vlastita imena. Logika vlastita imena su po Raselu imena pojedinanih ulnih datosti. Opravdanje za izdvajanje logikih vlastitih imena u posebni kategoriju je izvesan esencijalizam. Naime, ako stvar ne bi posedovala esencijalne osobine, onda bi njeno ime bilo neanalizivo-logiko vlastito ime. Ponekad Rasel kae da obina vlastita imena mogu biti upotrebljena kao imena, a ne kao deskripcije...i kada kae da ona mogu biti upotrebljena kao imena on misli da mogu biti upotrbljena kao logika vlastita imena koja se rigidni dezignatori prostih partikularuja. Postoje 2 karakteristike logikih vlastitih imena: ona su neanaliziva i ona su direktno povezana sa ulnim datostima koje oznaavaju. Jedine rei koje mogu biti upotrebljene kao imena su ovo ili ono. ovo moe biti upotrebljeno kao ime da bi oznailo partikulariju koja se neposredno saznaje (npr ovo je belo). Ali ono to je zanimljivo je da ovo retko znai istu stvar u 2 uzastopna momenta i ne znai istu stvar govorniku i sluaocu.

To je dvosmisleno vlastito ime. Raselovu teoriju logikih vlastitih imena podravanjegova teorija upoznatosti. Upoznatost je vrsta saznanja, i to je jo isto ekstenzionalna relacija izmeu subjekta i objekta. Rasel uvek doputa upoznatost sa kvalitetima i relacijama u prolosti ali je manje tolerantan po pitanju upoznatosti sa partikularijama. On smatra da partikularije izlaze van domaaja upoznatosti im napuste kratku, za oveka neponovljivu sadanjost. Sasvim je paradoksalno tretirati upoznatost kao direktno izolovan kontakt. Upoznatost ukljuuje selekciju i sposobnost prepoznavanja.