Segedin: Grad sunca, termalnih voda i paprike

Lepota grada i okoline dodatno je zainjena mnogobrojnim ardama u kojima se uiva u odlinim slatko-slanim maarskim akonijama, vinu i ardau

Segedin, najvei grad na Tisi i centar maarske regije ongrad, sinonim za dobar oping i razna gastro-uivanja, poslednjih godina postao je i veliki banjski i turistiki centar. Priroda mu je podarila dragocene termalne vode i, kada je re o Maarskoj, najvei broj sunanih dana u godini, zbog ega ga i zovu grad sunca. I ako je nekada bio poznat po ouvanju tradicije i maarskih brendova, sada je aktivna i dinamina destinacija za turiste svih uzrasta koji otkrivaju tajnu uspenog preplitanja starog i novog, tradicionalnog i modernog, mira i uzbuenja. Tome je ponajvie doprineo sada ve uveni Akvapolis, atraktivni kompleks otvorenih i zatvorenih bazena sa oko 4.400 metara kvadratnih vodene povrine. Izgraen gotovo u centru Segedina, ovaj impresivni vodeni grad, ponosi se, pre svega, najduim zatvorenim toboganom u Evropi, dugim 272 metra, koji moe da se korisi tokom cele godine. Tu je i gigantski zatvoreni tobogan sa takozvanim kamikaza deonicama, dug 223 metra. Do tornja visokog 30 metara, koji je poetak ove dve, kako ih nazivaju anakonde, dolazi se liftom, dok se sa meuspratova i galerija sputa jo sedam tobogana. Osim toga, Akvapolis ima otvoreni velnes bazen, koridore vodenog toka sa brzacima, akuzi lealjke, peinsko kupatilo, deje bazene i pokriveni deji raj. A samo nekoliko koraka dalje od ovog adrenalinskog mesta, za one koji vole mir, spokoj i relaksaciju, nalazi se Tihi velnes, jedinstveno formiran blok kupalita namenjen starijima

od 16 godina. Prelivni i akuzi bazeni, saune i slane sobe, samo su deo ovog kompleksa. Zajedno, a dovoljno odvojeno, Akvapolis i Tihi velnes, povezani su sa hotelom Fora (Izvor) iji gosti besplatno koriste usluge vodenog raja. Osim ovog, Segedin se ponosi i starim kupalitem Ana, otvorenim jo 1896. godine i popularnom plaom sa ureenim parkom sa nekoliko bazena za decu i odrasle. I da bi utisak o gradu sunca i vode bio potpun, nikako ne bi trebalo propustiti jednosatno krstarenje Tisom. Oputeni i oarani obalama reke, posmatrajui s broda prirodu, pecaroe i kajakae, uivajte u maarskim specijalitetima, dobrom vinu i muzici, budui da brodovi imaju grupe koje sviraju tradicionalnu, dez ili klasinu muziku. I ljubitelji kulturno-istorijskih spomenika u Segedinu imaju pune ruke posla. Dok etate ureenim gradskim ulicama i parkovima sa fontanama, poeleete da saznate i mnogo vie o brojnim vremenim ali ouvanim graevinama, trgovima i spomenicima. Ponite od Trga Seenji, najveeg i najlepeg trga srednje Evrope. Osim Gradske kue, spomen hotela Tisa i kue oter, ovaj trg je i mesto mnogobrojnih spomenika, meu kojima je i onaj sa bronzanim oblicima koji simbolizuju Tisu koja donosi blagoslov i razaranje. etnju nastavite segedinskim korzoom, iji je poetak obeleen bronzanim skulpturama koje doaravaju radosno festivalsko raspoloenje koje gradom vlada od ranog prolea do kasne jeseni. Korak po korak i obreete se ispred oter kue na ijem prizemlju je uvena poslastiarnica Virag, posle neprikosnovene erbo u Budimpeti, najcenjenija u Maarskoj i omiljeno sastajalie Segedinaca i gostiju grada.

Na kraju korzoa saekae vas grupa skulptura pod nazivom Ulina muzika. Sa korzoa se brzo stie i do monumentalne sinagoge, palate i trga Dugoni, poznatog po odravanju kulturnih manifestacija i vaara rukotvorina. Obavezno posetite i Katedralni trg, koji je iste veliine kao Trg Svetog Marka u Veneciji. Povrinom od 12.000 metara kvadratnih dominira velelepna Zavetna crkva, a okruena je zgradama u kojima su medicinski, hemijski i farmaceutski fakultet. Na trgu je i najstarija graevina u Segedinu, Toranj Dimitrija na kome je sat, simbol srednjovekovnih univerziteta, jedinstven u Maarskoj. Nedaleko je i srpska pravoslavna crkva posveena Svetom Nikoli, posle sata najstarija segedinska graevina. Izgraena je 1778. godine, i jedan je od retkih objekata preivelih posle poplave koja je 1879. godine unitila grad. Posetite i Crnu kuu, Narodno pozorite, palate Doj i Grof, vodotoranj i, naravno, Muzej pik salame i paprike. Ova salama nezaobilazna je na svakoj trpezi u Maarskoj, a poznata je i u svetu od prolog veka. Uostalom, kao i nadaleko uvena maarska paprika, poznata i cenjena irom sveta. Pored muzeja u Segedinu, u mestu Kaloa metani svakog septembra organizuju festival u njenu ast, pod nazivom "Dani paprike". Maarski profesor Sent eri 1937. godine dobio je Nobelovu nagradu za otkrie nutritivne vrednosti paprike, odnosno za opis i delovanje vitamina C. Pored paprike, koja je zaostavtina 150 godina turske vladavine, na period osmanske vladavine podsea i jedna stara porodina radnja u kojoj se runo rade kone papue po turskom receptu. Zanimljivo je da se i leva i desna papua izrauju na jednom kalupu i potom uivaju starom singericom. Izvezene i proete patinom, segedinske papue su jedinstven suvenir koji iz grada na Tisi odeta irom sveta. Najvie deci, ali i odraslima, Segedin je zanimljiv i zbog zoolokog vrta, najmlaeg ali najveeg u Maarskoj. U

umi nadomak grada, na oko 45 hektara, ive brojne divlje i egzotine ivotinje, rasporeene u celine po kontinentima sa kojih potiu, pa je mnogobrojnim vrstama ovakvo reenje najpriblinije prirodnom stanitu, dok, s druge strane, posetioci uivaju. Ako se svim lepotama Segedina i okoline dodaju i mnogobrojne arde u kojima se uiva u uobiajenim ali i neobinim slatko-slanim maarskim akonijama, vinu i ardau, eto jo jednog razloga da se odlazi u grad sunca i termalnih voda. Jer, lako ete se uveriti da je Segedin idealno mesto odmora i raj za duu, a ne samo raj za one eljne dobrog opinga. PUTOVANJE KROZ VREME Nedaleko od Segedina nalazi se Opustaser, jedini nacionalno-istorijski park u Maarskoj. Obilazei ovaj park posetioci se upoznaju sa istorijom i tradicijom Maara, od dolaska u Panonsku niziju do poetka 20. veka. Kue, dvorita, salaarska kola, vetrenjea, nametaj i upotrebni predmeti, ali i zaposleni u parku koji rade ondanje svakodnevne poslove obueni u tradicionalnu nonju, samo su deo programa Putovanje kroz vreme koji posetioci mogu da vide tokom celodnevnog boravka u parku. Ipak, na veinu posetilaca najjai utisak ostavlja Kruna slika Arpada Festija, na kojoj je prikazan dolazak prvih maarskih plemena u ove krajeve. Slika duga 120 i visoka 15 metara obilazi se u smeru kretanja kazaljke asovnika, a doivljaj je upotpunjen muzikom iz zvunika skrivenih iza platna, kao i reljefom i skulpturama koje se stapaju sa slikom ostavljajui 3D utisak. MAKO, GRAD LUKA I LEKOVITOG BLATATridesetak kilometara istono od Segedina, na obali reke Mure, nalazi se gradi Mako. Nazivaju ga esto i varo luka, jer itelji ovog kraja jo od 16. veka ive od uzgajanja crnog i belog luka. Zato i ne udi to je sve u ovoj varoi zainjeno ovim povrem. Osim to je veina stambenih zgrada ukraena stilizovanim reljefima u obliku venaca luka, u strogom centru je 1989. godine izgraena Kua luka, koja zaista izgleda kao en belog, dok jedan od parkova krasi bronzana statua crnog luka. U jednoj mirnoj ulici u blizini zgrade optine, nalazi se i dvospratna zgrada sa spomen-ploom na kojoj pie da je podignuta na mestu kue u kojoj se rodio i detinjstvo proveo Dozef (Jozef) Pulicer, novinar po kome se dodeljuje jedna od najznaajnijih i najprestinijih novinarskih nagrada. Ipak, kada je polovinom prolog veka otkriveno da Mako lei na termomineralnim vodama stanovnitvo je najpre izgradilo jedan omanji bazen, a 2007. godine otvoren je i prvi banjsko-rekreativni centar. Od prole jeseni ovaj gradi dii se i Banjom Mako, vodenim rajom za sve uzraste, kompleksom od 18 spoljnjih i unutranjih bazena, vrtlonih reka i akuzija sa termomineralnom i hladnom vodom, ali i blatom iz nanosa Murea, koje se, kako tvrde strunjaci, po lekovitosti esto uporeuje sa onim iz Mrtvog mora.