1.

Proizvodnja- transformacija faktora proizvodnje ( inputa) u uinak je proces proizvodnje Funkcija proizvodnje odnos izmeu koliine inputa koji se koriste u proizvodnji nekog dobra i koliine autputa tog dobra. Prikazuje maksimalni obim proizvodnje koji kompanija moe postidi uz svaku kombinaciju inputa Q=F (K,L) Uinak = funkcija (kapital, radna snaga)

Kapital fizika dobra mainerija, oprema i objekti koji se koriste u procesu proizvodnje zajedno sa sirovinama i materijalima Radna snaga koliina rada koji se koristi u proizvodnji, esto merena radnim satima Intermedijarni proizvodi i dodata vrednost proces proizvodnje pretvara sastojke hrane u gotove obroke, u ovom sluaju sastojci hrane su intermedijarni proizvodi , ono koji su samom proizvodnjom pretvoreni u neto vrednije, precizno govoredi u ovom procesu proizvodi nisu obroci nego dodata vrednost sirovim sastojcima hrane Fiksni i promenljivi inputi input koji kvantitativno moe biti promenljiv je varijabilni input Onaj input ije se koliine ne menjaju je- fiksni input Na duge staze svi inputi su po definiciji promenljivi. Na krade staze definiemo kao period u toku kojeg jedan ili vie inputa ne mogu varirati (primer: u emitovanju klasine muzike ploe i kompakt diskovi su varijabilni input u kratkoronoj proizvodnji, ali predajnik je fiksni input) 2. Proizvodnja u kratkoronom periodu i uticaj tehnologije na funkciju proizvodnje (*slike!7.2 i 7.3) Funkcija proizvodnje ili kriva ukupnog proizvoda pokazuje odnos izmeu broja zaposlenih radnika i proizvedene koliine autputa. Porast rada uzrokuje i porast proizvodnje, sve dok se ne dostigne maximalni obim proizvodnje, a nakon toga proizvodnja poinje da opada(jedan varijabilni input, a svi ostali fiksni)- zakon o opadajudim prinosima (slika 7.2) Zahvaljujudi tehnologiji i rastu dohodka , proizvodnja hrane se povedala 20 puta u odnosu na prethodni vek (slika 7.3) 3.Ukupan, marginalan i prosean proizvod *slika 7.4 i 7.5) Marginalni proizvod je povedanje autputa koje nastaje usled jedne dodatne jedinice inputa MP = promena autputa /promena inputa rada Opadajudi marginalni proizvod- je zakonitost po kojoj m.proizvod inputa opada sa povedanjem koliine tog inputa (uz ostale fiksne inpute) Prosean proizvod rada = autput/input rada AP=Q/L, predstavlja proizvodnju po jedinici nekog inputa

Veza izmeu ukupnog, marginalnog i prosenog proizvoda kada se kriva marginalnog proizvoda nalazi iznad krive prosenog, ima tendenciju porasta, a kada je kriva marginalnog ispod prosenog ima tendenciju pada. Ove dve krive se seku u taki maksimalne vrednosti krive prosenog proizvoda. 4. Granina stopa tehnike supstitucije (*slika 7.6) Pokazuje za koliko se mora smanjiti upotreba kapitala, ako se poveda upotreba rada za jednu dodatnu jedinicu, ali tako da obim proizvodnje ostane nepromenjen 5. Prikaz prinosa od obima proizvodnje pomodu izokvanti u dugoronom periodu (*slika 7.7) Izokvante su krive koje povezuju sve mogude kombinacije inputa za koje je obim proizvodnje nepromenjen (jednak) Mapa izokvanti skup vie izokvanti, svaka izokvanta odgovara razliitom obimu proizvodnje , a obim raste kako se pomeramo udesno, navie Rastudi prinosi na obim- Ekonomija obima - podrazumeva da se obim proizvodnje vie bego udvostruuje, ako se udvostrui koliina svih inputa, odnosno, da se sa povedanjem autputa smanjuje dugoroan prosean troak Konstantni prinosi od obima- podrazumevaju da se obim proizvodnje udvostrui, ako se svi inputi koliinski udvostrue, odnosno da je dugoroan prosean troak, konstantan iako se autput povedava Opadajudi prinosi od obima- desekonomija- podrazumevaju da obim proizvodnje nekog inputa opada, sa porastom koliine tog inputa, odnosno da se sa povedanjem autputa povedava dugoroan prosean troak 6. Ekonomski (oportunitetni) troak- je troak koji proizilazi iz proputenih prilika kada preduzede ne koristi svoje resurse (radna snaga, kapital) za najbolju alternativnu upotrebu Raunovodstveni prikaz trokova ukljuuje sve vrste trokova koji imaju novani tok, i na osnovu njih se radi kalkulacija. Kalkulacija pokazuje da li stvaramo ili gubimo novac u preduzedu.Finansijske raunovoe sagledaju bilans stanja i uspeha , promene u aktivi i pasivi i na osnovu toga se vidi raunovodstveni troak Nepovratni troak- je uinjen troak i ne moe se promeniti sadanjim i bududim odlukama Ukupni prihod- prihod od realizovanog autputa (proizvoda i usluga)zavisi od cene , a samim tim i od tranje TR = Q*P koliina * cena 7. Kratkoroni fiksni troak SFC - je troak koji se menja sa obimom proizvodnje , a moe se eliminisati samo prestankom proizvodnje

Kratkoroni varijabilni troak SVC - je troak koji se menja zavisno od koliine proizvedenog autputa

(*slika 8.2 pano a)Kratkoroni ukupan troak = kratkoroni fiksni troak +kratkoroni varijabilni troak STC=SFC + SVC 8. Kratkoroni granini troak (*slika 8.1)- ili marginalni troak je SMC- povedanje, promena ukupnog troka koji nastaje zbog proizvodnje jedne dodatne jedinice autputa SMC = promena u varijabilnom troku (ukupnom)/promena koliine autputa (*Slika 8.2 pano b)Ukupni troak- TC - sastoji se od fiksnog i varijabilnog Kratkoroni proseni ukupni troak je kratkoroni ukupni troak podeljen koliinom autputa ATC = STC/Q Kratkoroni proseni fiksni troak je ukupan fiksni troak podeljen koliinom autputa AFC= SFC/Q Kratkoroni proseni varijabilni troak je ukupni varijabilni troak podeljen sa koliinom autputa AVC=SVC/Q Kratkoroni marginalni prihod- SMR (*slika 8.3)-podrazumeva promenu ukupnog prihoda do kog dolazi usled proizvodnje i prodaje dodatne jedinice autputa Da bi preduzede maximiziralo svoj profit, trebalo bi da ponudi autput Q1, odnosno autput pri kojem je granini prihod jednak kratkoronom graninom troku MR=MC 9. Kako krive graninog troka (SMC) i prihoda (SMR) odreuju granine uslove maksimiziranja profita u kratkoronom periodu (*slika 8.4 pano a) Profit je maksimiziran u taki E kada je MR=MC MR> MC , marginalni trokovi opadaju- povedati nivo autputa MR < MC, marginalni trokovi rastu smanjiti nivo autputa MR=MC , marginalni trokovi su minimalni ostati na istom nivou autputa 10. Proseni i granini trokovi u dugoronom periodu (*slika 8.6) Dugoroni period je period dovoljno dug da preduzede svoje inpute prilagodi promenama uslova proizvodnje Dugoroni ukupan troak LTC je minimalni troak proizvodnje svakog nivoa autputa kada preduzede prilagodi svoje inpute, a dugoroni proseni troak LAC je ukupan troak podeljen nivoom autputa (Q) Dugoroni marginalni troak LMC je povedanje dugoronog ukupnog troka ako se autput poveda za jednu dodatnu jedinicu LMC< LAC- proseni troak opada (levo od take M)

LMC> LAC- proseni troak raste (desno od take M) LMC=LAC- proseni troak je minimalan (u taki M) 11. Odnos izmeu kratkoronog i dugoronog prosenog ukupnog troka (*grafikoni 8.5 i 8.6) Dezekonomija obima je osobina da dugoroni proseni troak raste sa povedanjem obima proizvodnje Ekonomija obima je osobina da dugoroni proseni ukupni troak opada sa povedanjem obima proizvodnje Konstantni prinosi od obima- je osobina da se dugoroni proseni troak ne menja sa promenom koliine autputa Kriva LATC dugoronog prosenog ukupnog troka pokazuje najnii troak po jedinici proizvoda za bilo koji nivo proizvodnje, kada su svi inputi varijabilni 12. Ekonomski, raunovodstveni, normalni ili nulti profit i super ili abnormalni ekonomski profit Ekonomski profit je razlika izmeu ukupnog prihoda i ukupnog troka, uzimajudi u obzir sve oportunitetne trokove eksplicitne i implicitne trokove Eksplicitni trokovi- trokovi inputa ( resursa) koji preduzedu namedu neki iznos novanih izdataka Implicitni trokovi- takoe su vezani za inpute ali ne namedu novani izdatak Raunovodstveni profit razlika izmeu ukupnog prihoda i ukupnih eksplicitnih trokova Nulti ili normalni profit podrazumeva normalni prinos na neko ulaganje , odnosno, preduzede jednaiko dobro zarauje kao da je svoj kapital uloilo u neto drugo na dugi rok Super ili abnormalni profit je ist ekonomski profit koji tano iskazuje sve ekonomske trokove (pravilno meri) 13. Osnovna obeleja trita savrene konkurencije i kratkorone krive tranje preduzeda i trita Osnovna obeleja trita savrene konkurencije: Veliki broj uesnika Dobra i usluge su priblino istog kvaliteta i svojstava Potpuno slobodan ulazak i izlazak u grane proizvodnje Dobra obavetenost svih uesnika hna tritu o cenama, kvalitetu, uslovima prodaje

Prihvatai cena-(price taker) su preduzeda koja nemaju nikakvog uticaja na trine cene, pa ih prihvataju kao zadate

(*slika 9.2)Trina kriva tranje je uvek opadajuda, kriva tranje savreno konkuretnog preduzeda je horizontalna Kriva tranje sa kojom se suoava preduzede na konkurentskom tritu predstavlja istovremeno krivu prosenog i graninog prihoda. Du ove krive tranje, granini prihod , proseni prihod i cena imaju istu vrednost MC=MR=P 14.Kratkorona i dugorona kriva ponude konkurentnog preduzeda (*slika 9.3) Kratkorona kriva ponude SMC se sastoji iz dela (P=AVC) i krive graninog troka iznad take minimuma prosenog varijabilnog troka- take zatvaranja, odnosno take E1

Taka zatvaranja- ispod te take preduzede smanjuje svoje gubitke ako prestane da proizvodi.

Ako je cena jednaka ili iznad prosenog troka , odnosno iznad prelomne take E2 , preduzede proizvodi profitabilno i ostvaruje profit Dugorona kriva ponude jeste kriva njegovog dugoronog marginalnog troka LMC koja se nalazi iznad dugoronog prosenog ukupnog troka LAC 15. Maksimiziranje profita i odluka konkurentnog preduzeda o veliini autputa praktian primer(*grafikon 9.1) Preduzeda pokuavaju da maximiziraju ukupan profit a ne ukupan prihod(rezultat). Bududi da je profit razlika izmeu ukupnih prihoda i ukupnih trokova, profitno orijentisano preduzede ne sme da gleda samo rezultate, nego i troak. Moemo da proizvedemo jedinicu autputa samo ako ona donosi vie prihoda, nego to kota.Da bi smo maximizirali profit treba da znamo jedino troak proizvodnje dodatne jedinice-marginalni troak (raste sa porastom obima proizvodnje i prodajom) Odluka o proizvodnji pravilo je da nikada ne treba da proizvodimo bilo ta, to kota vie nego to donosi prihode, poredimo cenu i marginalni troak. Kada cena prevazilazi marginalni troak preduzede treba da povedava proizvodnju. U kratkoronom periodu profit se maximizira pri nivou autputa, kada je cena jednaka marginalnom troku P=MC 16. Merenje profita(*grafikon 9.3) Ukupan profit = ukupan prihod ukupan troak Ukupan profit = prosean profit * prodata koliina Profit po jedinici proizvoda= cena prosean ukupni troak

Ukupan profit moemo da izraunamo i na slededi nain:profit po jedinici proizvoda * koliina 17. Trina i industrijska kriva ponude , ulazak i izlazak preduzeda i nulti ili normalni profit(grafikon 9.4 pano a) Kriva trine ponude je zbir svih krivih marginalnih trokova pojedinanih preduzeda Dugorono, pri slobodnom ulazu i izlazu preduzeda na konkurentno trite, profit se svodi na nulu. Pri ovom obimu proizvodnje preduzeda proizvode efikasni obim proizvodnje pri kome je cena jednaka minimalnom prosenom troku (P=ATC) Kratkorono, porast tranje povedava cenu, a time i profit ,a pad tranje uslovljava pad cene, proizvodedi gubitak 18. Proizvoaev viak (slika 9.6)-je razlika izmeu prihoda preduzeda i minimalnog troka koji bi bio potreban za obim proizvodnje koji maksimira profit. Kratkoroni i dugorono, proizvoaev viak je povrina iznad marginalnog troka proizvodnje a ispod horizontalne krive- ravnotene cene Prizvoaev viak je iznos koji se plada prodavcu po trinoj ceni za neko dobro ili uslugu, umanjen za troak proizvodnje (oportunitetni troak) 19. (*slika 10.1)Monopol je- preduzede koje jedino proizvodi, odnosno prodaje proizvode bez srodnih supstituta. Ima trinu mod- ima znaajnu kontrolu nad cenom koju napladuje Potpuna konkurencija preduzeda na tritu nailaze na horizontalnu krivu mogu du nje da prodaju dobara koliko god ele, a da ne obore trinu cenu (data cena) Nepotpuna konkurencija preovlauje u nekom sektoru kad god pojedini proizvoai ili prodavci imaju neku meru kontrole nad cenom proizvoda i usluga u tom sektoru. Uz to vre segmentaciju, podelu trita.Kriva tranje ima silazni nagib , povedanje prodaje uslovljava korekciju cena nanie 20. Struktura trita nesavrene konkurencije Monopol osnovni oblik nepotpune konkurencije , postoji jedan jedini prodavac sa potpunom kontrolom nad celim privrednim sektorom. Preduzede koje ime jedinstven proizvod, niko nema ni slian (gasovod, voda, struja...) Duopol- dva preduzeda koja dominiraju na tritu , tako da mogu da kontroliu i cen7u i autput, ak i ako su ostala preduzeda prisutna (Coca-cola i Pepsi) Oligopol- moe imati jasno odreenu granicu u proizvodnji i cenama. Drugi tip, ini privredni sektor u kome je samo nekoliko prodavaca diferenciranih proizvoda- konkurencija meu nekolicinom Monopson- trite na kom postoji samo jedan kupac Oligopson- trite sa nekoliko kupaca

Bilateralni monopol- jedan prodavac i jedan kupac 21. Izvori monopola su: kada jedno preduzede poseduje kljune resurse (kontrola vanih stratekih resursa)

kada preduzede ima prirodni monopol ekonomiju obima (rentabilnije snabdevanje trita dobrima od strane 1, nego 2 ili vie preduzeda) franize) patenti (pronalasci) mrena ekonomija (microsoft u odnosu na druge) kada drava daje preduzedima ekskluzivno pravo na proizvodnju dobara(vladine licence i

22. Cena nasuprot ukupnog, marginalnog i prosenog prihoda na monopolistikim tritima (*grafikon 10.3) Kod monopolista - Kriva tranje je uvek opadajuda prodajnoj jedinici proizvoda Ukupni prihod- koliina autputa se pomnoi sa cenom Prosean prihod- se dobija tako to se ukupni prihod podeli sa koliinom autputaProseni prihod = cena , AR=P odnosno tranja = prosean prihod , D=AR*Monopolista mora da snizi cenu, kako bi prodao vedu (dodatnu koliinu) dobara i usluga, to znai da je marginalni prihod uvek manji od cene 23. Profit monopola i autput koji maximizira profit monopoliste (*grafikon 10.4) Monopolista maximizira profit ako proizvodi nivo autputa , pri kome je granini troak MC jednak graninom prihodu MR.Monopolista tada bira onu cenu pri kojoj se trai ta koliina proizvoda. Ako bi proizvodio vedu ili manju koliinu, gubio bi deo profita.Autput koji maximizira profit je taka u kojoj se seku kriva marginalnog prihoda i kriva marginalnog troka (taka E)Razlika izmeu cene i graninog troka predstavlja meru monopolske modiMonopol nema krivu ponude sam odreuje cenu, a ne prihvata datu cenu, kreiranu na tritu 24. Drutveni troak monopola (*grafikon 10.5) Trina mod moe da uslovi troak drutvu. Poto monopolska i monopsonska mod uzrokuju smanjenje proizvodnje ispod konkurentskog obima proizvodnje, potroaev i proizvoaev viak se gube. Tada monopol napladuje viu cenu od troka njegove proizvodnje , te pojedini potroai ne kupuju to dobroist gubitak od monopolaist gubitak od monopola je jednak alokativnoj neefikasnosti. Za jedinice proizvoda od Q2 do Q1 , dodatna korist za potroae je veda od dodatnog troka 25. Cenovna diskriminacija i prisvajanje potroaevog vika od strane monopolista (slika 10.3)Sa savrenom cenovnom diskriminacijom povedava se profit i ukupni viak, a smanjuje se potroaev viak. -predstavlja cenu koju monopolista ostvaruje po

Poto monopolista zarauje profit , stvara troak za drutvo mrtvoteinski gubitak od monopola. Tako je ukupni viak (profit preduzeda) jednak zbiru profita, potroaevog vika i mrtvoteinskog gubitkaTri osnovna oblika cenovne diskriminacije: prvog stepena, drugog i tredeg (preskoni model) 26.Oligopol- samo nekoliko proizvoaa ili prodavaca nudi sline ili iste proizvode, a svako od njih svestan je meusobne zavisnostiTajni sporazum je dogovor preduzeda i vezi sa koliinama i cenamaNeova ravnotea svaki igra (ekonomski akter ) bira najbolju strategiju , shodno strategijama koje primenjuju ostali igrai (akteri)Teorija igara je situacija u kojoj su inteligentne odluke ljudi nuno meuzavisne, kako se ljudi ponaaju u stratekim situacijama, najvaniji aspekt strategije je razumevanje strategije protivnikaDilema zatvorenika- je primer specifine igre u kojoj oba zatvorenika moraju odvojeno da odlue da li da priznaju zloin. Ako jedan od njih prizna, dobije manju kaznu zatvora, a njegov saupesnik teu. Ali ako nijedan ne prizna , kazne su blae za obojicu J Pokazuje da li lini interes moe da sprei ljude da uspostave saradnju, ak iako je ona u zajednikom interesu. Stvara rigidnost ili otpornost na promenu ceneOligopolistiko utvrivanje cena rat cenama vedina preduzeda vie puta odreuje koliinu autputa i cene, uz stalni nadzor ponaanja konkurenata. Iako bi preduzede moglo da doe u iskuenje da snizi cenu ispod cene konkurenata , menaderi znaju da je rat cenama kratkog daha , jer de se konkurenti osvetiti , a profit de se dugorono smanjiti .