UDK: 711.

4-168(045)

METODOLOKE OSNOVE URBANE REGENERACIJE

Ivana S. Bogdanovi Proti1
Rezime
Imajui u vidu konstanti razvoj gradova i mnogobrojne drutvene, ekonomske, envajronmentalne i ekoloke promene koje izazvaju degradaciju urbane sredine, obnova gradova predstavlja stalno aktuelni cilj svakog drutva. Metode unapreenja urbane sredine menjale su se od urbane rekonstrukcije, preko revitalizacije i rehabilitacije do urbane regeneracije u pogledu stratekih ciljeva, kljunih aktera i interesnih grupa, prostornog nivoa aktivnosti, modela partnerstava i primenjivanih mera. U radu je analiziran urbana regeneracija kao aktuelna metoda unapeenja urbane sredine, koja se bavi simultanim tretiranjem fizikih, ekonomskih, socijalnih i envajronmentalnih aspekata urbanih problema.

Kljune rei: urbana regeneracija, strateki pristup, partnerstva

1.

UVOD

Osnovna karakteristika gradova jeste konstantni razvoj, koji se manifestuje kroz mnogobrojne tehnoloke, drutvene, ekonomske, envajronmentalne i ekoloke promene. U skladu sa tendencijom konstantnog razvoja gradova, urbana obnova je stalno prisutan fenomen u razliitim oblicima i razmerama, a kroz razliite metode i
Mr Ivana Bogdanovi, d.i.a.,asistent, Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu, ul. Aleksandra Medvedeva 14, 18000 Ni, email: ivana.bogdanovic@gaf.ni.ac.rs
1

ZBORNIK RADOVA GRAEVINSKO-ARHITENKTONSKOG FAKULTETA | broj 24

programe obeleila je drugu polovinu XX veka. Obuhvata sledee metode: rekonstrukcija, revitalizacija, regeneracija, rehabilitacija, reciklaa, renesansa, adaptacija, prenamena funkcije, restauracija, sanacija, a primenjuju se u cilju reavanja problema funkcionisanja gradova i usklaivanja sa konstantnim i kompleksnim urbanim promenama. Ciljevi i zadaci urbane obnove menjali su se od perioda posle II svetskog rata, poev od obnove objekata oteenih u ratu i rekonstrukcije gradova, preko revitalizacije i pokuaja za integralnim tretiranjem ekonomskih, socijalnih i problema 1970-ih godina do urbane regeneracije - trenutno aktuelne metode unapreenja urbane sredine.

2.0

OSNOVNE ODREDNICE URBANE REGENERACIJE

Urbana regeneracija predstavlja: sveobuhvatnu i integrisanu viziju i aktivnost koja vodi ka reavanju urbanih problema i tei da doprinese trajnom poboljanju u ekonomskim, fizikim, socijalnim i envajronmentalnim uslovima podruja koje je predmet promena [4]. Termin urbana regeneracija je poeo da se koristi osamdesetih godina prolog veka (a posebno posle 1995.godine) kao zamena za termin urbana obnova. Uzroci urbanih promena u globalnom smislu i razlozi za sprovoenje urbane regeneracije: propadanje graevinskog fonda devastacija i zaostajanje gradskog prostora, neprimeren odnos pojedinih namena prema fizikim karakteristikama neracionalno korienje graevinskog zemljita naruavanje kvaliteta ivotne sredine ekonomska tranzicija i promene trenda zapoljenosti socijalni problemi. Urbana regeneracije se razlikuje od prethodnih metoda koje su se primenjivale za unapreenje urbane sredine u pogledu stratekih ciljeva, kljunih aktera i interesnih grupa, prostornog nivoa aktivnosti, modela partnerstava i odgovornosti, kao i primenjivanih mere /tabela 1/. Ove razlike vezane su za opte drutveno-socijalne trendove i dominantne snage u politikom ivotu, koje karakterie stalna promenjivost.

Metodoloke osnove urbane regeneracije Tabela 1: Evolucija urbane regeneracije

Izvor: Roberts, P., Sykes H.: Urban Regeneration, a Handbook, Sage Publications, London, 2000.

3.0 KARAKTERISTIKE I ELEMENTI URBANE REGENERACIJE

Pored simultanog tretiranja fizikih problema, socijalnih aspekata, ekonomskih i envajronmentalnih uslova urbanog podruja, vana karakteristika urbane regeneracije je i baziranje se na detaljnoj analizi uslova na konkretnom problematinom urbanom podruju2, kao i razvijanje i implementacija sveobuhvatne i integralne strategije, koja se bavi reavanjem problema na izbalansirani nain. S obzirom na aktuelnu potrebu za odrivim razvojem, strategija regeneracije i programi implementacije treba da budu razvijeni u skladu sa ovim tendencijama. Preduslov za uspenost urbane regeneracije je postavljanje jasnih ciljeva, koji bi trebalo, koliko je mogue,
2 Robson navodi (1988) da je ''urbana regeneracija treba da bude lokalno bazirana da bi se prepoznala i prihvatila jedinstvenost mesta'' [5]

ZBORNIK RADOVA GRAEVINSKO-ARHITENKTONSKOG FAKULTETA | broj 24

kvantifikovati. Jedan od glavnih principa urbane regeneracije je i korienje to je mogue bolje prirodnih, ekonomskih, humanih i drugih resursa, ukljuujui postojee karakteristike izgraenog okruenja i uskladjivanje sa socijalnim i ekonomskim potencijalom i fizikim identitetom grada, participacije i kooperacija razliitih interesnih grupa. Osim navedenih karakteristika, kljuni elementi uspene urbane regeneracije su: naglasak na lokalnim inicijativama [4] dobro razraena strategija implementacije u skladu sa ekonomskim i socijalnim trendovima integracija u iri kontekst urbane ekonomije i trite radne snage partnerstva izmeu lokalnih vlasti, agencija, privatnog sektora i zajednica -razliiti institucijalni aranmani porast ukljuivanja privatnih investicija [7] participacija graana postojanje adekvatne zakonske regulative jaki finansijski instrumenti. Pronalaenje adekvatnih finansijskih instrumenata se smatra kljunim faktorom za realizaciju programa urbane regeneracije. Izvori finansiranja mogu biti privatni i javni, odnosno: dravne institucije, lokalne vlasti, agencije, kooperacije, asocijacije i privatne investicije. U poslednje vreme je posebno aktuelno privlaenje privatnih investicija. Opta metodologija urbane regeneracije podrazumeva 5 osnovnih nivoa [6]: 1. analiza postojeeg stanja 2. formulisanje razvojne strategije 3. odreivanje ciljeva unapreenja 4. implementacija razvojne strategije realizacija programa regeneracije 5. monitoring i evaluacija rezultata regeneracije.

3.1

Strateki pristup

Sveobuhvatnost i strateki pristup su dominantno obeleje urbane regeneracije, po emu se i razlikuje od predhodnih metoda [5]. Strateki pristup podrazumeva naglasak na potrebi za stvaranjem jasnoe u oekivanim ciljevima regeneracije, pripremu okvira unutar kojih e se raditi i implementirati specifini planovi i projekti, identifikovanje uloga i odgovornosti aktera i organizacija ukljuenih u regeneraciju, povezivanje izmeu lokalnih inicijativa i partnerstava i stvaranje oseaja za zajedniki cilj i kooperaciju. Stratekii pristup u urbanoj regeneraciji karakterie jasno artikulisana vizija i definisanje
4

Metodoloke osnove urbane regeneracije

kako e izabrani mehanizmi doprineti postizanju dugotrajne vizije, kao i jasno integrisanje razliitih ekonomskih, envajronmentalnih i socijalnih prioriteta strategije regeneracije. Posebno treba istai i sledee principe startekog pristupa: identifikovanje oekivanih efekata strategije, identifikovanje nivoa privatnih i javnih resursa i resursa zajednice, kao i ostalih finansijskih resursa, specificiranje uloga i doprinosa partnera, kontrola rezultata i efekata strategije i procena njihovog uticaja [1]. Razvijanje strategije urbane regeneracije ima nekoliko nivoa: identifikovanje razmere, prirode i uzroka urbanih problema razmatranje tekuih strategija i programa postavljanje stratekih ciljeva procena prednosti, slabosti, mogunosti.

3.2

Akteri i participacija graana

Za uspeno sprovoenje urbane regeneracije potrebna je saradnja brojenih aktera i interesnih grupa, formiranje timova, sastavljenih od razliitih strunjaka (urbanisti, planeri, arhitekte, ekonomisti, sociolozi, pravnici), uvoenje partnerstava u koje bi bile ukljuene lokalne zajednice, razliite agencije i predstavnici graana, kao i adekvatni sistem upravljanja programom regeneracije [2]. Akteri i inicijatori urbane regeneracije mogu biti: svi oni ije uobiajene aktivnosti i politike utiu na blagostanje podruja - lokalne vlasti, volonterske organizacije, lokalna preduzea i lokalni korisnici oni koji obezbeuju resurse i finansijska sredstva sve grupe unutar i van podruja na koje efekti programa regeneracije mogu uticati. Participacija graana se danas smatra jednim od osnovnih instrumenata za postizanje uspene obnove i regeneracije gradova. Najjednostavnije reeno, misli se na participaciju u planiranju ljudi koji nisu profesionlani planeri ili inovnici vlade. To je proces kroz koji obini ljudi uestvuju u razvoju, primenjivanju i menjanju lokalnih integralnih planova regulacije, odnosno u planiranju i donoenju odluka koje utie na njihovu zajednicu. Koncept participacija graana je poeo da se ee primenjuje usvajanjem deklaracije UNCED u Riju 1992. godine. Preduslovi za uspeno funkcionisanje participacije graana su: motivisanje graana za aktivno uee, informisanje graana o znaaju planerskih akcija za unapreenje prostora, edukacija graana o problematinim urbanim podrujima i pravovremeno ukljuivanje graana. Uvid graana u oblike intervencija podstie
5

ZBORNIK RADOVA GRAEVINSKO-ARHITENKTONSKOG FAKULTETA | broj 24

unapreenje kultura stanovanja i svesti stanara, a doprinosi i ostvarivanju kvalitetnijih reenja, poboljanju socijalne kohezije, jaanju lokalne demokratije, potenciranju potreba marginalizovanih ranjivih grupa, edukaciji i razvijanju novih vetina. Nivoi participacije graana, odnosno forme angaovanja zavise od nivoa intenziteta i broja ukljuenih i obuhvataju: informisanje, istraivanje, konsultacije, participaciju i delegaciju /slika 1/.

Slika 1: Nivoi participacije graana

3.3

Partnerski pristup

Ideja o partnerstvima3 i multi-agencijskoj saradnji postala je kljuni koncept urbane regeneracije 1990-ih godina, a poela je da se razvija krajem 1980-ih godina [4]. U veini zapadno-evropskih zemalja do kraja 1990-ih godina pokazalo se da blie ukljuivanje privatnog i javnog sektora, zajedno sa direktnom participacijom lokalnih zajednica, predstavlja esencijalni element efikasne strategije urbane regeneracije. Razlozi za uvoenje partenerstava su viestruki: obezbeivanje finansijskih sredstava, multidimenzionalna i kompleksna priroda urbanih problema koja zahteva integrisanu, koordinisanu strategiju i koja ukljuuje veliki broj aktera, zatim laka koordinacija aktivnosti i raspodela zadataka i odgovornosti izmeu aktera, kao i obezbeivanje stratekog okvira koji podstie kooridnaciju i integraciju politika i resursa izmeu javnog, privatnog i volonterskog sektora i lokalnih zajednica. Jedna od najvanijih karakteristika partnerstava jeste potovanje uloge i doprinosa svakog partnera, prilagodljivost, kao i odrivost izvan zahteva specifinog programa, a partnerstva treba da budu formirana na bazi zajednikih interesa i na bazi reciprone podrke. Osnovni tipovi partnerstava koja se javljaju u programima urbane regeneracije su: sistematska partnerstva, koja ukljuuju strateke tvorce politika, a najefikasnija su kod problema velikih razmera
Breur definie partnerstva kao koaliciju interesa proisteklu iz vie od jednog sektora za pripremu i nadgledanje dogovorene strategije za suzbijanje urbanih problema [3].
3

Metodoloke osnove urbane regeneracije

programska partnerstva, koja su pogodna za implementaciju strategije urbane regeneracije tehnika partnerstva, koja se bave kratkoronim aranmanima da bi postigli posebne ciljeve. Preduslovi za uspean rad partnerstava su: partnerstva treba da se izgrade na stratekoj viziji partnerstva treba da reflektuju zajedniko interese, ambicije i razumevanje partnerstva treba da budu prilagoena lokalnim uslovima i da budu sveobuhvatna unutar partnerstava treba da postoji jasna alokacija odgovornosti partnerstva su podlona promenama tokom vremena.

3.4

Monitoring i evaluacija uinka programa urbane regeneracije

Cilj monitoringa i evaluacije je identifikacija preduzetih akcija i njihovih konsekvenci. Monitoring predstavlja redovno prikupljanje, analizu, interpretaciju i izvetavanje o podacima koji se tiu programa urbane regeneracije [5]. Monitoring uinka programa urbane regeneracije ima 3 razliite uloge: monitoring sprovoenja programa ukljuujui pitanja podobnosti, usaglaenosti, pokrivenosti programa da bi se osiguralo da je program ili projekat pravilno sproveden unutar dogovorenog institucijalnog i zakonskog okvira monitoring progresa u postizanju posrednih ciljeva vezanih za koordinaciju programa, smanjenje javnih trokova kao podrke ciljevima regeneracije, odgovore privatnog i volonterskog sektora monitoring indikatora koji su povezani sa kljunim ciljevima, to proizilazi direktno iz problema sa kojima se problematino podruje suoava. Evaluacija je kljuni alat za ocenjivanje mere do koje su politike efikasne u postizanju ciljeva, a takoe i omoguava procenu da li se implementacija odvija po planiranom rasporedu. Specifini ciljevi monitoringa su: provera napretka programa po pitanju specifinih ciljeva na transparenti i strateki nain i informisanje o reviziji originalnih ciljeva i akcija. Na kraju programa urbane regeneracije potrebno je proceniti sveopti nivo uinka i uzroke i posledice svakog znaajnijeg odstupanja u poreenju sa ciljevima.

ZBORNIK RADOVA GRAEVINSKO-ARHITENKTONSKOG FAKULTETA | broj 24

4.

ZAKLJUAK

Urbana regeneracija predstavlja aktuealan metod za unapreenje kvaliteta urbane sredine, koji na sveobuhvatan nain tretira fizike, ekonomske, socijalne i envajronmentalne aspekte urbanih problema. Sveobuhvatnost urbane regeneracije podrazumeva detaljnu analizu identifikovanog problemskog podruja, strateki pristup, postavljanje jasnih stratekih ciljeva, korienje potencijala samog problematinog podruja, ukljuivanje partnerstava i razliitih aktera iz javnog i privatnog sektora i iniciranje participacije graana. Preduslov za uspeno odvijanje urbane regeneracije jeste postojanje adekvatne zakonske regulative, mehanizama implementacije i pronalaenje jakih izvora finansiranja. Uvoenje partnerstava predstavlja efikasan mehanizam koji omoguava koordinaciju aktivnosti i preraspodelu zadataka razliitih aktera, a posebno je znaajno aktivno uee graana, podsticanje njihove motivacije, edukacije i pravovremenog ukljuivanja. Uspeno sprovoenje programa urbane regeneracije podrazumeva i fokusiranje na efikasnost, to se moe postii uvoenjem monitoringa i evaluacije jo u poetnoj fazi programa.

5.

LITERATURA
[1] Bogdanovi Proti, I.: Unapreenje viespratnog stanovanja metodom urbane regeneracije sa posebnim osvrtom na grad Ni, magistarska teza, Graevinsko-arhitektonski fakultet Ni, 2008. [2] Bogdanovi, I., Mitkovi P.: Revitalization of residential complexes in the
context of housing quality improvement, Facta Universitatis, series Architecture and civil engineering, Vol.3, No 2, 2005.

[3] Breuer, B., Gddecke-Stellmann, J.: Strategies for upgrading the physical environment in deprived urban areas, Bundesmini-sterium fr Verkehr, Bau und Stadtentwicklung, Berlin, 2007. [4] Couch, C., Fraser, C., Percy, S.: Urban Regeneration in Europe, Blackwell Science, Oxford, 2003. [5] Roberts, P., Sykes H.: Urban Regeneration, a Handbook, Sage Publications, London, 2000. [6] Sendi, R.: The improvement of living conditions in large housing estates: does anybody care, International housing conference housing, University of Iceland, European network for housing research, 2005. [7] Tsenkova, S.: Urban Regeneration: New Opportunities, Faculty of Environmental Design, Calgary, 2002.