Megatrend univerzitet Fakultet za poslovnu ekonomiju Valjevo

MENADMENT INFORMACIONIH SISTEMA

Tema seminarskog rada: SISTEMI ZA PODRKU ODLUIVANJU

Profesor:

Student: Ivanovi Bojana

Sistemi za podrku odluivanju

Dr Zoran ivkovi
SADRAJ:

F4166/11

UVOD.....................................................................................................................................3 1.POJAM, PRIRODA I SVRHA DSS....................................................................................4 2.KARAKTERISTIKE I MOGUNOSTI DSS.....................................................................5 3.STRUKTURA SISTEMA ZA PODRKU ODLUIVANJU............................................6 3.1.PODSISTEM ZA UPRAVLJANJE PODACIMA................................................6 3.2.PODSISTEM ZA UPRAVLJANJE MODELIMA...............................................7 3.3.PODSISTEM ZA UPRAVLJANJE ZNANJEM..................................................8 3.4.PODSISTEM KORISNIKI INTERFEJS........................................................8 3.5.KORISNIK............................................................................................................9 4.AKTIVNOSTI I VRSTE DSS.............................................................................................9 5.MODEL DSS U STRATEGIJSKOM UPRAVLJANJU...................................................11 5.1.FUNKCIONALNOSTI SISTEMA.....................................................................11 5.2.ARHITEKTURA I TEHNOLOGIJA.................................................................12 ZAKLJUAK.......................................................................................................................13 LITERATURA......................................................................................................................14

Sistemi za podrku odluivanju

UVOD
Upravljanje ma kojom organizacijom ukljuuje donoenje odluka i reavanje problema odluivanja. Pod odluivanjem podrazumevamo proces odabiranje jedne, od dveju ili veeg broja alternativnih akcija u nekoj situaciji, koje e biti preduzet da bi se postigao neki cilj u blioj ili daljoj budunosti. Smatra se da je koncept sistema za podrku odluivanju (DSS-Decision Support System) nastao kao rezultat teorijskih istraivanja organizacionog donoenja odluka tokom ranih 60-ih godina i kao rezultat rada sa kompjuterskim sistemima sredinom 60-ih godina. Primena prvih sistema za podrku odluivanju ogledala se u pronalaenju naina da kompjuteri i primenjeni analitiki modeli pomognu menaderima u donoenju kljunih odluka. Tokom vremena, oni su se pokazali kao nezamenljiv alat u procesima donoenja odluka o problemima poslovnih sistema. Savremeni menadment proces odluivanja tumai i pristupa mu iz dve perspektive. Prva je usmerena ka problemima programiranog odluivanja i utemeljena je na naunom podruju poznatom kao operaciona istraivanja ili nauka o upravljanju. Druga se odnosi na neprogramirano odluivanje koje mahom podravaju metode i tehnike heuristikog programiranja, vetake inteligencije itd. Programirane odluke se odnose na strukturne probleme odluivanja, pa se zato ovo odluivanje naziva strukturno i za koje je karakteristina ponovljivost, korienje uobiajenih procedura za identifikaciju veine elemenata problema koji se reavaju u procesu odluivanja. Da bi se strukturni problemi uspeno reavali koriste se matematiki, matematiko-statistiki i drugi modeli za iznalaenje optimalnih reenja. Neprogramirane (nestruktuirane) odluke se odnose na slabo strukturne probleme odluivanja, koji su unikatni, ili ako se ponavljaju, ponavljaju se u duim vremenskim distancama, slabo definisanih ciljeva i izuzetne sloenosti. Donosilac odluke ne moe precizno identifikovati znaene parametara problema, pa ih je stoga veoma teko matematikim i drugim metodama formalizovati. Postoji i niz problema koje karakteriu atributi i jednih i drugih odluka, a takve odluke se nazivaju polustrukturisane. Zahvaljujui razvoju informatikih tehnologija i informacionih sistema, razvijena su i koriste se mnoga softverska reenja automatizacije strukturisanih i polustrukturisanih problema odluivanja. Razvoj upravljakih informacionih sistema i DSS je dostigao visok nivo i taj proces i dalje uspeno traje. Automatizacija i kontunuirani razvoj softverskih reenja za nestrukturisane probleme odluivanja je takoe u usponu, kree se umerenom brzinom i poprima sve vei znaaj u DSS.

Sistemi za podrku odluivanju

1. POJAM, PRIRODA I SVRHA DSS

Pod sistemima za podrku odluivanju se podrazumevaju interaktivni, na raunarima zasnovani, informacioni sistemi koji se koriste sofisticiranim modelima analize podataka, modelima odluivanja i specijalizovanim bazama podataka sa svrhom podravanja procesa polustrukturisanog i nestrukturisanog menaderskog odluivanja. Ovi sistemi imaju veu analitiku mo od drugih sistema, jer se koriste mnotvom sofisticiranih modela analize i mogu saimati ogromne koliine podataka u formu koju donosioci odluka mogu lako tumaiti i razumeti. Oblikovani su tako da se donosioci odluka njima mogu neposredno koristiti, a softver je izrazito user friendly i koristi se u interaktivnom nainu i na ad hoc osnovi korisnik moe menjati pretpostavke, postavljati nova pitanja, ukljuivati nove podatke. Upravljanje ma kojom organizacijom ukljuuje donoenje odluka i reavanje porblema odluivanja. Informacioni sistemi svojom delatnou obezbeuju podatke, informacije i znanje za svrhe odluivanja i upravljanja. Upravljanje organizacijom ukljuuje 4 osnovne funkcije:1
1. 2. 3. 4.

planiranje, organizovanje, usmeravanje i kontrolisanje.

Upravljaki informacioni sistemi pomau menaderima da prave bolje planove, donose plodotvornije odluke, uspenije organizuju, usmeravaju i kontroliu funkcionisanje organizacije, ukratko, da efektivno i efikasno upravljaju njom. Mada su oni bili razvijeni sa svrhom da obezbeuju upravljake informacije za donoenje efektivnih odluka, ovaj cilj i te namere nisu uspeno bili realizovani u veini organizacija. Stoga su se pojavili novi, drugaiji informacioni sistemi, korisniki orijentisani DSS; vie kao nadogradnja upravljakih informacionis sitema, a manje kao njhova zamena. DSS su sposobni, po uverenju i tvrenju mnogih autora, da uklone navedene protivurenosti i nedostatke koji su se pojavili kod MIS. Korisnici ovakvih sistema i sam sistem dejstvuju zajedniki, sa svrhom da se donose kvalitetnije upravljake odluke. Autori se slau i u tome da bi takav sistem bio uspean mora biti: 1. 2. 3. 4.
1

jednostavan, robusan, lak za kontrolu, adaptivan i

Neo Balaban, ivan Risti, Jovica urkovi, Jelica Trnini, Pere Tumbas, Informacione tehnologije i informacioni sistemi, Univrzitet u Novom Sadu, Ekonomski fakultet Subotica, 2006.godine, str.460.

Sistemi za podrku odluivanju

5. lak za komunikaciju.

2. KARAKTERISTIKE I MOGUNOSTI DSS

Postoji vie stanovita i pregleda karakteristika i mogunosti DSS, a ono koje nam nudi Thurban jeste:2 DSS obezbeuje podrku za donosioce odluka uglavnom u polustrukturisanim i nestrukturisanim situacijama odluivanja, omoguavajui istovremeno raunarski proizvedene informacije i personalno prosuivanje; Podrka se obezbeuje za razliite nivoe upravljanja, od najvieg pa do linijskog menadmenta; Podrka se obezbeuje za pojedince i grupe; DSS obezbeuje podrku u nekoliko meusobno zavisnih i/ili sekvencijalnih odluka; DSS podrava sve faze procesa odluivanja: ispitivanje (istraivanje), dizajn, izbor i implementaciju; DSS podrava razliite procese i stilove donoenja odluka, ima prilagodljivost u odnosu na osobine individualnog donosioca odluke: njegov jezik, renik, stil odluivanja i sl.; DSS mora biti adaptivan tokom vremena. Donosioci odluka treba da budu proaktivni i sposobni da u promenjenim uslovima adaptiraju DSS kako bi se takvim promenama udovoljilo; DSS mora bit fleksibilan, tako da korisnik moe dodati, brisati, kombinovati, dizajnirati osnovne elemente, oekujui bri i efektivan odgovor u nepredvienim i neoekivanim situacijama; DSS mora biti lak za upotrebu. Korisnici u radu sa njim treba da se oseaju kao kod kue. Osobine kao to su: prijateljski orijentisani, fleksibilni, snane grafike mogunosti i dijalog na jeziku slinom prirodnom mogu uveliko poveati efektivnost DSS; DSS nastoji da vie unapredi efektivnost odluivanja: tanost, aurnost, kvalitet nego efikasnost: niski trokovi obrade podataka i donoenja odluka; Donosilac odluke ima potpunu kontrolu nad sistemom tokom svih koraka donoenja odluke u reavanju nekog problema odluivanja. On je usmeren na podrku, a ne na zamenu donosioca odluka; DSS omoguava uenje koje vodi ka novim zahtevima i oplemenjivanju sistema koje zatim vodi ka novom uenju u kontinuirani proces razvoja i unapreivanja DSS; DSS treba da bude lak za konstruisanje. Krajnji korisnik moe biti osposobljen da sam konstruie jednostavan model. Veliki sistemi moraju biti izgraeni u korisnikovoj organizaciji, angaovanjem vie specijalista za njegov razvoj.

Neo Balaban, ivan Risti, Jovica urkovi, Jelica Trnini, Pere Tumbas, Informacione tehnologije i informacioni sistemi, Univrzitet u Novom Sadu, Ekonomski fakultet Subotica, 2006.godine, str. 462.
2

Sistemi za podrku odluivanju

3. STRUKTURA SISTEMA ZA PODRKU ODLUIVANJU

Osnovne komponente, odnosno podsistemi za podrku odluivanju su:3 1. Podsistem za upravljanje podacima, 2. Podsistem za upravljanje modelima, 3. Podsistem za upravljanje znanjima, 4. Podsistem korisniki interfejs, 5. Korisnik. 3.1. PODSISTEM ZA UPRAVLJANJE PODACIMA Strukutru podsistema za upravljanje podacima ine sledei elementi:4
1. Baza podataka kolekcija meusobno povezanih podataka, organizovanih prema

potrebama i strukturi organizacije, koji se mogu koristiti od strane jednog ili vie korisnika za jednu ili vie aplikacija. Za ove podatke je karakteristino da se pribavljaju iz razliitih internih izvora ( baze podataka unutar organizacije) i eksternih izvora ( podaci iz industrijske grane, sa trita, dravni propisi...);
2. DBMS (Data Base Management System) sistem za upravljanje bazama podataka

je poseban softverski sistem koji omoguava korisnicima da bez veih potekoa oforme baze podataka i efikasno ih auriraju i odravaju. U tu svrhu DBMS raspolae i primenjuje odreene jezike opisa, manipulisanja, administriranja i generisanja aplikacija. DBMS je izgraen od sledeih podsistema: podsistema za definisanje podataka, podsistema za manipulisanje podacima, podsistema za generisanje aplikacija i podsistema za administriranje. Njegovi zadaci i funkcije su da: upravlja procesom ekstrakcije (unoenja) podataka, kreira, pristupa i aurira baze podataka, obezbedi sigurnost podataka, izdvaja neophodne podatke za formiranje upita ili izvetaja, upravlja podacima preko renika podataka itd.
3. Renik podataka katalog sa svim podacima u bazi podataka. Glavni smisao

postojanja ove komponente je da odgovori na pitanja o dostupnosti odreenom podatku, njegovom izvoru i njegovom tanom znaenju i vrednosti. U njemu se mogu dodavati, brisati i aurirati unosi.
3

Dragan D. Milanovi, Danijela Tadi, Mirjana Misita, Informacioni sistemi menadmenta sa primerima (tree dopunjeno izdanje), Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd, 2005. godina, str.172. Neo Balaban, ivan Risti, Jovica urkovi, Jelica Trnini, Pere Tumbas, Informacione tehnologije i informacioni sistemi, Univrzitet u Novom Sadu, Ekonomski fakultet Subotica, 2006.godine, str.470.
4

Sistemi za podrku odluivanju 4. Query sposobnosti element koji omoguava pristup podacima na zahtev odnsno

upit. Zahtev se prihvata i analizira, pronalazi se adekvatan nain da se definisanom zahtevu udovolji, po potrebi se konsultuje renik podataka, a zatim se rezultat vraa definisanom zahtevu. Krajnji korisnik postavlja upite i prihvata odgovore, koji su najee kompjuterski formatizovani, putem SQL-a, upitnog jezika za relacione baze podataka. Sredinom 70-ih godina je razvijen u IBM labaratorijama kao komandni jezik za prototip sistema za upravljanje relacionim bazama podataka. Ubrzo je SQL postao standardni jezik baze podataka za sve platforme. On je vie od upitnog jezika, jer ima i takve karakteristike kao to su: definisanje strukture podataka, modifikacije podataka, specifiranje zatitnih ogranienja. Generika verzija SQL se sastoji od tri klauzule: 1. SELECT ovom klauzulom se specifira atribut koji e se uvrstiti u tabelu, a koju e formirati izvrenje definisanog upita, 2. FROM njome se specifiraju tabele koje su izvor atributa, naznaenih u upitu klauzulom select, 3. WHERE ova klauzula je povezana sa kriterijumom selekcije, koji treba da bude zadovoljen u izvravanju SQL upita. Primer upita: Pronai nazive svih kupaca u tabeli Kupci sa seditem u Zrenjaninu i prometom veim od 500 hiljada dinara. SELECT FROM WHERE Naziv Kupci Grad Zrenjanin and Promet500

3.2. PODSISTEM ZA UPRAVLJANJE MODELIMA DSS su sistemi koji koriste modele. Posredstvo modela se stiu informacije neophodne za opisivanje i predvianje pojava, dogaaja, stanja i procesa znaajnih za upravljanje organizacijom i za reavanje problema odluivanja. Ovaj podsistem se sastoji iz sledeih elemenata:5 1. Baze modela glavno sredstvo za podravanje mnogih aktivnosti koje e donosilac odluke izvravati u procesu odluivanja i reavanja problema 2. Sistem za upravljanje bazom modela (MBMS) softverski proizvod sa mnogobrojnim funkcijama koji omoguava paljivo i efikasno upravljanje sadrajem ove baze. 3. Renik modela ima slinu funkciju reniku podataka. Sadri definicije, glavne funkcije, nain korienja modela i druge znaajne podatke o modelima.

Neo Balaban, ivan Risti, Jovica urkovi, Jelica Trnini, Pere Tumbas, Informacione tehnologije i informacioni sistemi, Univrzitet u Novom Sadu, Ekonomski fakultet Subotica, 2006.godine, str.472.
5

Sistemi za podrku odluivanju 4. Izvrenja modela, integracija i upravljanje softverski proizvod sa sledeim

osnovnim funkcijama: kontrola aktuelnog izvrenja modela, integracija ili kooperacija vie modela kada to problem odluivanja zahteva, povezivanje sa drugim podsistemima DSS. 3.3. PODSISTEM ZA UPRAVLJANJE ZNANJEM Sistemi za podrku odluivanju koji poseduju podsistem za upravljanje znanjem nazivaju se inteligentni sistemi za podrku odluivanju (IDSS Intellegent Decision Support System). Glavna karakteristika koja izdvaja ovaj podsistem od ostalih je postojanje baze znanja, to omoguava pruanje korisniku ekspertize o postavljenom problemu. Baza znanja predstavlja sinonim za ekspertne sisteme. Osobine sistema za upravljanje bazom znanja preuzete su od ekspertnih sistema. 3.4. PODSITEM KORISNIKI INTERFEJS Neki eksperti za DSS smatraju da je korisniki interfejs najznaajnija komponenta sistema, kako za korisnike, tako i za projektante informacionih sistema. Od kvaliteta korisnikog interfejsa zavisi mogunost upotrebe i prihvatljivost sistema od strane korisnika. Ovaj sistem pokriva sve aspekte komunikacije izmeu korisnika i sistema za podrku menadmentu. Dakle, ne odnosi se samo na hardver i softver, ve i na faktore koji se tiu lakoe korienja sistema, pristupanost sistema i faktore vezane za ovek-maina interakciju. Korisnik se povezuje sa sistemom preko akcionog jezika odnosno DGMS. Akcije koje stoje na raspolaganju za unos podataka su sledee: tastatura, mi, dodir ekrana, aktivizacija glasa i druge. Napredni sistemi u dijalog komponentu ukljuuju i procesore prirodnih jezika, tako da se komunikacija sa raunarom odvija na srpskom, japanskom, engleskom, ruskom ili bilo kojem drugom jeziku. Jezik prezentacije je ono to korisnik vidi i uje. Bogatstvo ovog jezika zavisi od asortimana izlaznih ureaja i softverskih reenja da se autputi mogu preko takvih ureaja prezentovati. Najpoznatije opcije su: ekrani, grafiki terminali, printeri, ploteri i audio autputi. Novi sistemi za podrku odluivanju poseduju takav korisniki interfejs koji im omoguava da: prilagode korisniku razliite dodatne ureaje, predstave podatke u razliitim formatima ili na razliitim izlaznim ureajima, kolor grafiku, trodimenzionalnu grafiku, kroz vie prozora vie funkcija izvravaju istovremeno, se ui kroz primere, interakciju sa bazom podataka i sa bazom modela. 3.5. KORISNIK
8

Sistemi za podrku odluivanju

Deo DSS je i korisnik, osoba koja se suoava s problemima odluivanja koji DSS podrava. Korisnici mogu biti menaderi ili specijalisti (planeri, istraivai marketinga, analitiari itd.), prvi oekuju fleksibilne i prijateljski naklonjene, za upotrebu lake sisteme, a drugi analitinije, kompleksnije i sposobnije. Korisnici se razlikuju po stilu odluivanja, znanju, kognitivnim sposobnostima, iskustvu, informatikoj obrazovanosti i slino.

4. AKTIVNOSTI I VRSTE DSS-a

DSS podravaju, kako je to u vie navrata reeno, upravljake aktivnosti. Prema stanovitu Roberta Antonia, upravljake aktivnosti se ugrubljeno mogu svrstati u tri kategorije:6 Strategijsko upravljanje postavljanje ciljeva, izbor strategija, izrada planova, razvoj politika, metoda i sredstava za njihovo postizanje, strategijska kontrola; Upravljaka kontrola proces obezbeivanja da ciljevi i strategije organizacije budu utemeljeni, efektivno i efikasno realizovani; Operativno planiranje i kontrola proces obezbeivanja da operativni planovi, programi i konkretni zadaci budu uspeno realizovani. Sa stanovita upravljaih aktivnosti, sistemi za podrku odluivanju se mogu klasifikovati na:7
1. DSS za strategijsko upravljanje treba da podri dve kljune faze ovog

jedinstvenog procesa, a to su: formulacija strategije koja podrazumeva definisanje filozofije i misije preduzea, kratkoronih i dugoronih ciljeva da bi se ostvarila misija i izbor i primena strategije radi postizanja ciljeva organizacije, implementacija strategije koja podrazumeva usklaivanje strategije i organizacione strukture, razvoj budeta, funkcionalnih strategija i sistema motivacije i kontrolu efektivnosti strategije u postizanju ciljeva organizacije.
2. DSS za upravljaku kontrolu ova klasa DSS podrava sredinji menadment u

sledeim aktivnostima: kontrolisanje tokova i izvrenja funkcionalnih aktivnosti u organizaciji, komuniciranje izmeu radnih timova, kontrolisano reavanje problema i otkrivanje i reavanje novih nestrukturisanih i polustrukturisanih problema odluivanja.
3. DSS za operativno planiranje i kontrolu ovi sistemi podravaju procese

upravljanja i odluivanja najnieg menaderskog nivoa, odnosno procese obezbeivanja efektivnosti i efikasnosti u izvravanju tekuih poslova i operacija
Neo Balaban, ivan Risti, Jovica urkovi, Jelica Trnini, Pere Tumbas, Informacione tehnologije i informacioni sistemi, Univrzitet u Novom Sadu, Ekonomski fakultet Subotica, 2006.godine, str. 467. 7 Ibidem, str.467.
6

Sistemi za podrku odluivanju

odeljenja, grupa i pojedinaca. Radi se mahom o polustrukturisanim i strukturisanim problemima odluivanja, a procesi koje podrava su: operativno planiranje, nadgledanje izvrenja poslova, komparacija planiranih i postignutih rezultata i preduzimanje korektivnih akcija. Prema broju osoba koji DSS podrava, razlikujemo:8
1. Individualni DSS on podrava proces odluivanja preduziman od strane jedne

osobe. Veina orgaizacija je hijerarhijski ureena i proces odluivanja je na razliitim hijerarhijskim nivoima podeljen izmeu odreenog broja individua. Individualni DSS mahom se projektuju i izgrauju za najnii i srednji nivo menadmenta koji uglavnom reava polustrukturisane i strukturisane probleme odluivanja.
2. Grupni DSS interaktivni, raunarski sistem koji pomae nizu donosioca odluka

u reavanju nestrukturisanih problema, koji rade zajedno kao grupa. U komponente GDSS se ubrajaju: hardver, softver, korisnici i procedure. Svaki lan grupe preko svog kompjutera ima pristup glavnom procesoru preko mree (najee LAN, a u novije vreme preko Interneta). Mesto gde se donosi grupna odluka naziva se soba za odluivanje ili radna soba, a moe biti i web portal. Pogodnosti koje GDSS prua su:9 smanjeni trokovi (smatra se da se trokovi izrade projekata mogu smanjiti ak 90% korienjem GDSS), dostizanje konkurentskih prednosti, podsticanje inovativnih aktivnosti, smanjenje duine trajanja procesa odluivanja, poboljanje komunikacije, dobra koordiniranost rada lanova grupe, brz povraaj investicija itd.

Neo Balaban, ivan Risti, Jovica urkovi, Jelica Trnini, Pere Tumbas, Informacione tehnologije i informacioni sistemi, Univrzitet u Novom Sadu, Ekonomski fakultet Subotica, 2006.godine, str. 467.
8 9

Dragan D. Milanovi, Danijela Tadi, Mirjana Misita, Informacioni sistemi menadmenta sa primerima (tree dopunjeno izdanje), Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd, 2005. godina, str.184.

10

Sistemi za podrku odluivanju

5. MODEL DSS U STRATEGIJSKOM UPRAVLJANJU

DSS u strategijskom upravljanju je sistem na modelima zasnovan i ureen skup procedura za obradu i tumaenje informacija koje podravaju menadere i eksperte u procesu donoenja stratekih odluka. Analitike moi sistema su ogromne, zahvaljujui izgraenoj korporativnoj Data Warehouse (integrisano skladite podataka projektovano tako da se relativno brzo i jednostavno mogu izvoditi sloeni upiti nad velikom koliinom podataka), OLAP ( online analitika obrada podataka koja obezbeuje brze odgovore na kompleksne upite bazi podataka) i Data Mining (rudarenje podataka odnosno automatizovani analitiki proces otkrivanja skrivenih sloajeva u velikim skupovima podataka), koje omoguavaju mnotvo razliitih analiza: analiza ponaanja kupaca, analiza i predvianje prodaje, marketing analize, finansijske analize, analiza konkurencije, analiza zaliha, analiza kapaciteta, analiza trokova, analiza kvaliteta.. 5.1. FUNKCIONALNOST SISTEMA Pod funkcionalnou sistema se podrazumevaju dimenzije ta, kako i ime aplikativna softverska reenja podravaju procese formulacije, ocenjivanja i izbora strategija i kako omoguavaju implementacije strategije i strategijsku kontrolu. Funkcionalnost sistema su grupisane u sledee celine:10 1. strategijska analiza: analiza i predvianje promena okruenja organizacije, analiza konkurencije, analiza i procena povoljnosti okruenja, analiza organizacije, identifikacija i procena slabosti i moi organizacije; 2. formulisanje i izbor ciljeva: formiranje nominalne grupe, formulisanje novih ciljeva, matematiko-statistika analiza predloenih ciljeva, preliminarni izbor ciljeva, ocena ciljeva, izbor ciljeva;
Neo Balaban, ivan Risti, Jovica urkovi, Jelica Trnini, Pere Tumbas, Informacione tehnologije i informacioni sistemi, Univrzitet u Novom Sadu, Ekonomski fakultet Subotica, 2006.godine, str.468.
10

11

Sistemi za podrku odluivanju

3. formulisanje i izbor strategija: portofolio analiza, postupci tehnike nominalne grupe, formulisanje strategija, ocenjivanje strategija, izbor strategija. 4. Strategijska mapa: definisanje organizacionih aspekata strategijske mape, operacionalizacija ciljeva, definisanje CSF, definisanje KIP (kljuni indikatori performanse). 5. BSC Book: definisanje elemenata BSC, definisanje BSC perspektiva, izrada BSC Book. 6. CPM (Corporate Performance Monitor): dizajn CPM, generisanje CPM, analiza ostvarenja KIP. 7. Strategijska kontrola: identifikacija problema, dizajn alternativnih reenja, preduzimanje akcija, praenje ishoda preduzetih akcija. 5.2. ARHITEKTURA I TEHNOLOGIJA Arhitektura DSS je vieslojna i u grubim crtama postoje tri sloja: 1. relaciona baza podataka, 2. poslovni objektni model, 3. grafiki korisniki interfejs. Vertikalna saradnja izmeu ova tri sloja ostvaruje se primenom nekog od tehnolokih reenja namenjenih saradnji razliitih softverskih podsistema, dok za horizontalnu saradnju vie slinih sistema je uposlena SOA arhitektura. Sa aspekta primene SOA arhitekture najinteresantniji je sredinji sloj koji je zaduen za implementaciju nekoliko podsistema: podsistem za spregu sa korisnikom, podsistem za spregu sa drugim sistemima, podsistem za sigurnost, podsistem za transakcionu obradu.

12

Sistemi za podrku odluivanju

ZAKLJUAK
DSS daje podrku korisniku, ne zamenjuje ga i usredsreuje se na poboljanje procesa odluivanja omoguavajui menaderu da koristi kvantitativne metode i razne analitike tehnike koje su korespodentne sa prirodom problema odluivanja, ostavljajui im slobodu donoenja finalnih odluka. Kljuni aspekt je podizanje sposobnosti donosioca odluke, ostavljajui raunaru da uradi ono to radi najbolje kvantitativne analize. Sistem, dakle, omoguava pristup kvantitativnim modelima, jezicima modelovanja i posebnim bazama podataka. Ono to se moe navesti kao prednost primene ovih sistema u poslovnim preduzeima jeste podizanje kvaliteta odluke, poboljanje komunikacije, smanjenje trokova, poveana produktivnost, uteda vremena, vee zadovoljstvo potroaa i zaposlenih. Takoe, prednost je i u tome to ovi sistemi zavise od prirode donosioca odluka i situacije po pitanju odluka. Oni mogu da poveaju uroene sposobnosti rukovoenja donosioca odluka, da ree probleme koji bi donosiocu odluka oduzeli mnogo vremena, jer se pribliavaju reenju problema bre i pouzdanije od njega. Kao ogranienje sistema za podrku odluivanju javlja se nemogunost ugraivanja nekih uroenih ljudskih veliina i talenata u njih, zatim ogranienost znanja koje poseduje, kao i vrste obrada znanja koju njegov softver moe da izvri. Mogunosti DSS su ograniene mogunostima kompjutera koji se koristi. Jezik kojim korisnici treba da saopte svoje zahteve ograniava broj korisnika na one koji prihvataju ovakav nain izraavanja i oni mogu biti napravljeni za prilino usku i specifinu oblast primene.

13

Sistemi za podrku odluivanju

LITERATURA
1. Dragan D. Milanovi, Danijela Tadi, Mirjana Misita, Informacioni sistemi menadmenta sa primerima (tree dopunjeno izdanje), Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd, 2005. godina 2. Neo Balaban, ivan Risti, Jovica urkovi, Jelica Trnini, Pere Tumbas, Informacione tehnologije i informacioni sistemi, Univrzitet u Novom Sadu, Ekonomski fakultet Subotica, 2006.godina

14