Uvod

Finansijski izvetaji pruaju informacije o finansijskom poloaju, uspenosti i promenama u finansijskom poloaju preduzea. Kompletan set finansijskih izvetaja ukljuuje sledee sastavne komponente: 1) bilans stanja, 2) bilans uspeha, 3) izvetaj o tokovima gotovine, 4) izvetaj o promenama na kapitalu i 5) napomene uz finansijske izvetaje. U savremenom privrednom ivotu bilansi se koriste kad god treba izraziti stanje i rezultat neke privredne aktivnosti. U raunovodstvu bilans se koristi kada se iskazuje stanje i rezultat preduzea tako to se poslovni dogaaji, stanja i rezultati preduzea iskazuju preko novanih jedinica kao opteg svodnog merila. Veoma znaajna karakteristika bilansa jeste bilansna ravnotea. Bilans stanja je finansijski izvetaj o stanju imovine, kapitala i obaveza na dan sastavljanja obrauna, odnosno na dan bilansiranja. Bilans stanja predstavlja dvostrani pregled koji prikazuje bilansnu imovinu i kapital (pasiva) i nain investiranja (ulaganja) kapitala (aktiva); aktiva iskazuje na levoj, a pasiva na desnoj strani, ili u vidu liste u kojoj aktiva prethodi pasivi. Aktiva predstavlja konkretne oblike sredstava sa kojima raspolae preduzee, a pasiva predstavlja izvore odnosno pripadnost sredstava preduzea. Za razliku od bilansa stanja, bilans uspeha se sastavlja za odreeni izvetajni period u kome su iskazani svi prihodi i rashodi i na osnovu njih utvren dobitak ili gubitak. Karakteristika bilansa uspeha je da se u njemu prihodi, rashodi i rezultat iskazuju u vidu vie podbilansa i to: 1) poslovni prihodi, rashodi i rezultat; 2) finansijski prihodi, rashodi i rezultati; 3) neposlovni i vanredni prihodi, rashodi i rezultat. Meusobnim sumiranjem rezultata podbilansa dobija se ukupni brutorezultat preduzea kao bruto-dobitak ili kao bruto-gubitak u obraunskom periodu. To znai da preduzee u bilansu uspeha moe iskazati bruto-dobitak i bruto- gubitak. Tako pozitivan finansijski rezultat se iskazuje na strani rashoda, a negativan finansijski rezultat iskazuje na strani prihoda, ime se ostvaruje bilansna ravnotea. Bilans stanja i uspeha predstavljaju dva povezana ali po funkciji razliita finansijska izvetaja. Prvi prua uvid u imovinsku situaciju i finansijski poloaj preduzea a drugi da omogui uvid u to koliko je preduzee sposobno da ostvari zaradu. Preduzea su u obavezi da na kraju svake poslovne godine, nakon knjienja svih poslovnih promena, svoje poslovne knjige zakljuaju, u cilju utvrivanja tanog i konanog stanja a koje za svrhu ima sastavljanje finansijskog izvetaja. Ovaj izvetaj sadri podatke o finansijskom poloaju, uspenosti i svim promenama koje se tiu finansijskog poloaja preduzea.

Osnovni finansijski izvetaji

1

Bilans stanja
Ekonomska situacija preduzea se ogleda u veliini i strukturi njegovih sredstava i izvora sredstava. Da bi se sagledala ekonomska situacija preduzea, potrebno je da se ona i formalno prikae. U tu svrhu koristi se bilans koji sutinski i nije nita drugo do formalni prikaz date ekonomske situacije u preduzeu. Naime, bilans stanja je pregled stanja vrednosti aktive i pasive u odreenom trenutku. Bilans se sastavlja na osnovu stvarnog stanja aktive i pasive, utvrenog inventarom. Znai, bilans stanja je tabelarni prikaz sredstava i izvora sredstava odreenog preduzea na odreeni dan. U nastavku je dat izgled jednog bilansa stanja.

Postoji vie usvojenih principa u vezi sa unoenjem pozicija aktive i pasive u bilans. Po principu sigurnosti redosled je sledei: 1. graevinski objekti 2. maine 3. transportna sredstva 4. poslovni inventar 5. blagajna 6. tekui raun 7. materijal 8. sitan inventar 9. nedovrena proizvodnja 10. gotovi proizvodi 11. roba 12. kupci Dok je redosled u pasivi sledei: 1. kapital 2. dugorone obaveze i 3. kratkorone obaveze
2

Svako preduzee ima svoju specifinu strukturu i veliinu sredstava i izvora, koja je uslovljena vrstom i obimom poslovnih zadataka, ali i uspenou poslovanja. Bilans vodi poreklo od italijanske rei bilancio to znai vaga sa dva tasa. Kao to tasovi vage stoje u ravnotei, tako su i aktiva i pasiva u bilansu uvek u ravnotei. Ravnotea proisitie otuda to je i na jednoj i na drugoj strani bilansa dato stanje sredstava preduzea i to na levoj strani po njihovoj nameni ili funkciji, a na desnoj po njihovom poreklu. S obzirom na to da se sredstva posmatraju sa dva aspekta, prirodno je da zbir vrednosti dat sa dva aspekta bude jednak.

Vrste bilansa
U teoriji i praksi se razlikuju nekoliko vrsta bilansa: 1. Bilansi prema vremenu sastavljanja o Poetni bilans - sastavlja se na poetku poslovanja, kada se naziva i osnivaki bilans ili na poetku poslovne godine. o Krajnji bilans - sastavlja se na kraju poslovne godine, odnosno na zavretku obraunskog perioda. 2. Bilansi prema nameni i cilju sastavljanja o Redovni bilans - se sastavlja u tano odreenim vremenskim intervalima, na poetku ili na kraju poslvnog perioda. o Bilans fuzije - se sastavlja prilikom spajanja dva ili vie preduzea u jedno ili prilikom pripajanja jednog preduzea drugom. o Sanacioni bilans - sastavlja se u sluajevima kada preduzee upada u poslovne tekoe i ostvaruje slab finansijski rezultat, pa mu treba pomoi, odnosno sanirati njegovu situaciju. o Likvidacioni bilans - sastavlja se prilikom prestanka rada preduzea o Deobni bilans - sastavljaju ga preduzea kada doe do organizacionih promena odnosno do stvaranja novih preduzea koja se izdvajaju iz okvira jednog preduzea u samostalna. o Konsolidovani bilans - sastavlja se za sloena preduzea u kom se eliminiu meusobni imovinsko-pravni odnosi svih preduzea u okviru sloenog sistema.
3

U praksi, pod pojmom bilansa se podrazumeva finansijski izvetaj koji sainjava preduzee sa ciljem prikazivanja imovine i njene upotrebe, s jedne strane, i porekla te imovine sa druge strane. Inae, u literaturi se nalazi razliito definisanje bilansa. Kod nas se koristi pojam bilans stanja. Bilans u uem smislu podrazumeva bilans stanja, a bilans u irem smislu podrazumeva pored bilansa stanja i bilans uspeha. Bilans prikazuje kategorije i vrednosti imovine preduzea i nastale obaveze prema zajmodavcima i vlasnicima sredstava na odreeni dan. Najvanije kategorije imovine su: tekua imovina stalna imovina i neopipljiva imovina Ova imovina moe biti finansirana iz sopstvenog kapitala, dugoronih obaveza ili tekuih obaveza. Meunarodnim raunovodstvenim standardom br. 7 je definisano koje informacije moraju biti prikazane u bilansu. Minimum informacija ine pozicije: nekretnine, postrojenja i oprema (property, plant and equipment) nematerijalna ulaganja (intangible assets) dugoroni finansijski plasmani (long term financial assets) uea u kapitalu drugih lica po nabavnoj ceni (investments accounted for using the equity metod) zalihe (inventories) kupci i druga potraivanja (trade and other receivables) gotovina i gotovinski ekvivalenti (cash and cash equivalents) dobavljai i druge obaveze (trade and other payabels) potraivanja i obaveze za poreze (tax liabilities and assets) rezervisanja (provisions) uzeti kamatonosni zajmovi (interest bearning borrowings) manjinski interesi (minority interest) i upisani kapital i rezerve (issued capital and reserves) Kako je zahtev za verno i poteno (true and fair) izvetavanje jedan od najvanijih zahteva koje izvetaji treba da zadovolje, bilans treba dopuniti dodatnim pozicijama, i to: potraivanja ili obaveze prema matinom preduzeu potraivanja ili obaveze prema zavisnim preduzeima potraivanja ili obaveze prema pridruenim preduzeima i potraivanja ili obaveze prema drugim povezanim licima Pri sastavljanju bilansa potrebno je pridravati se odreenih pravila ili principa. Bilans se moe sastavljati po principu opadajue likvidnosti u aktivi - najlikvidnija imovina se stavlja na prvo mesto, a imovina koja nije namenjena prodaji na poslednje mesto.Ovakav bilnas nuno prati princip rastue ronosti u pasivi - prvo se stavljaju obaveze koje najpre dospevaju na naplatu, a na kraju sopstveni kapital. Zlatno pravilo finansiranja u uem smislu nalae da postrojenjska imovina bude finansirana sopstvenim i dugorono pozajmljenim kapitalom, a obrtna imovina kratkoronim kapitalom. Sa druge strane, unoenje pozicija aktive prema principu opadajue likvidnosti i pozicija pasive prema principu rastue ronosti, pojavljuje se u SAD kao posledica naglaavanja znaaja
4

likvidnosti. Ovaj pricnip se naziva acid test, i zahteva jednakost izmeu gotovine, menica i potraivanja, sa jedne, i kratkoronog kapitala sa druge strane.

Bilans uspeha
Bilans uspeha prikazuje samo globalnu veliinu ili deo ukupnog rezultata ostvarenog u jednom periodu. Orijentisan je na prikazivanje uspeha iskazivanjem ostvarenog uspeha po vrstama, visini i izvorima. Bilans uspeha predstavlja osamostaljeni i razvijeni potkonto sopstvenog kapitala na kome su obuhvaeni svi prihodi i rashodi obraunskog perioda, na nain da se jasno uoavaju vrste, visina i izvori ostvarenog rezultata. Informacioni zahtev vlasnika preduzea, poverilaca, radnika i drugih e biti manje ili vie zadovoljen, u zavisnosti od iskazane moi koja je odreena formom, strukturom i sadrinom ovog izvetaja, to je povezano sa sledeim stavkama: izvor forme prikaza nain ukljuivanja pozicija prihoda i rashoda nain obraunavanja rezultata dubine ralanjivanja prihoda i rashoda

Rashodi nastaju potronjom aktive i poveanjem obaveza, a prihodi prouzrokuju poveanje aktive ili smanjenje obaveza. Meunarodni raunovodstveni standardi dozvoljavaju slobodu izbora izmeu klasifikacije rashoda zasnovane na principu ukupnih trokova i na funkcionalnom principu. Prema MRS minimum pozicija koje treba da budu prikazane u bilansu uspeha su: prihod od prodaje (revenue) rezultat poslovnih aktivnosti (the results of operating activities) troskovi finansiranja (finance costs) pripadajui deo dobitka ili gubitak koji su ostvarila pridruena preduzea ili koji potiu iz zajednikih ulaganja (equity method) porezi iz dobitka (tax expense) dobitak ili gubitak iz redovnog poslovanja (profit or loss from ordinary activities) vanredni prihodi i rashodi (extraordinary items) manjinski interesi (minority interests) neto dobitak ili gubitak perioda (net profit or loss for the period)

Kada se uspeh utrvruje na bazi metode ukupnih trokova, u bilans uspeha se mora ukljuiti vrednost promene vrednosti zaliha. Ovo smanjenje ili poveanje se moe ukljuiti u bilans uspeha po: bruto principu - koristei podatke na kraju i na poetku perioda i neto principu - kao razlika poetnih i krajnjih zaliha. Ako se ovo poveanje odnosno smanjenje ukljui na rashodnu stranu, bilans uspeha izgleda ovako:
5

Ukoliko se, pak to smanjenje odnosno poveanje ukljui na prihodnu stranu, bilans izgleda ovako:

Pored ovoga, mogue je vriti korekciju na obe strane, pri emu se na rashodnoj strani evidentira smanjenje zaliha, a na prihodnoj strani poveanje zaliha i tada bilans izgleda ovako:

Iako se dobija isti rezultat, korektura vrednosti zaliha ne bi smela da se vri na rashodnoj strani zato to metoda ukupnih trokova upravo ima za cilj da prikae ukupne rashode perioda. U naoj zemlji bilans uspeha je dat u formi liste, a primenjuje se metoda ukupnih trokova po neto principu sa korekcijom vrednosti zaliha na prihodoj strani.

Izvetaj o novanim tokovima

7

Izvetaj o novanim tokovima je finansijski izvetaj koji pokazuje odakle gotovina dolazi (gotovinski prilivi) i gde odlazi (gotovinski odlivi) za odreeni raunovodstveni period, kao i to, kakva je bila promena bilansa gotovine u toku perioda. Cash flow ili priliv gotovine ili tok gotovine se koristi u svoja dva osnovna znaenja: 1) kao stalni protok primanja i izdavanja koji protie kroz preduzee ili kao razlika izmeu primanja i izdavanja i kao 2) suma dobitaka, amortizacije i drugih trokova koji ne prouzrokuju izlaz gotovine. Izvetaj o novanim tokovima ini bitnu komponentu finansijskog izvetaja i smatra se centralnim ciljem procesa finansijskog izvetavanja, a sa bilansom stanja i uspeha ini nerazdvojivu celinu. Na taj nain se u sistem finansijskog izvetavanja uvodi jo jedan vaan finansijski instrument sa ciljem da korisnicima omogui da ocene sposobnost firme da generie pozitivne tokove gotovine, odnosno da procene njegovu likvidnost i solventnost. Preduzee koje generie dovoljan iznos novanih tokova je u prilici da smanji zavisnost od eksternih izvora finansiranja, da servisira dospele obaveze, da finansira investicije itd. Sa druge strane, preduzee koje nije sposobno da generie dovoljno gotovine mora prestati sa radom bez obzira na ostvaren profit. Razlikujemo dve metode za sastavljanje izvestaja o novacnim tokovima: 1) direktna 2) indirektna

Direktna metoda
Prati bruto tokove gotovine. Primena ove metode podrazumeva uspostvaljanje veze izmedju pojedinanih prihoda i rashoda i njima odgovarajuih priliva i odliva. Bolja je za interne svrhe i interne korisnike; koristi se u procesu operativnog planiranja. Zahteva iru informacionu osnovu od indirektne metode - bilans uspeha(BU), bilans stanja(BS), napomene+dodatne informacije. Detaljnija je od indirektne metode u delu izvetaja koji se odnosi na novane tokove iz poslovnih aktivnosti. Zahtevnija i kompleksnija za primenu od indirektne metode. U Srbiji se moe koristiti samo ova metoda, dok u veini zemalja postoji izbor izmedju ove dve metode.

Indirektna metoda
Polazi od neto dobitka i nastoji da ga prevede na novani tok. Kae se da prati neto tokove gotovine. Treba da utvrdi vezu izmedju neto dobitka i novanog toka. Informaciona osnova za upotrebu ove metode su bilans stanja, bilans uspeha i napomene. Naroito je korisna za eksterne korisnike, a i jednostavnija je za primenu od direktne metode. Za izradu izvetaja o novanim tokovima po ovoj metodi su nam neophodne informacije za najmanje dve godine. Razlikujemo 3 segmenta: 1) Novani tokovi iz poslovne aktivnosti (2 dela - deo iz bilansa uspeha i deo vezan za promenu obrtne imovine i kratkoronih obaveza) 2) Novani tokovi iz investicione aktivnosti 3) Novani tokovi iz aktivnosti finansiranja IZVETAJ O NOVANIM TOKOVIMA
8

ELEMENTI A. TOKOVI GOTOVINE IZ POSLOVNE AKTIVNOSTI 1) Neto dobitak posle poreza 2) Troskovi amortizacije 3) Troskovi rezervisanja 4) Iskoriscena dugorocna rezervisanja 5) Prihodi od kamata 6) NOVANI TOK IZ BILANSA USPEHA ( 1-5) 7) Smanjenje (povecanje) zaliha 8) Smanjenje (povecanje) potrazivanja od kupaca 9) Smanjenje (povecanje) ostalih poslovnih potrazivanja 10) Smanjenje (povecanje) AVR 11) Povecanje (smanjenje) primljenih avansa 12) Povecanje (smanjenje) obaveza prema dobavljacima 13) Povecanje (smanjenje) ostalih poslovnih obaveza 14) Povecanje (smanjenje) PVR 15) Ucesca menadzmenta i zaposlenih u dobitku 16) PRILIV (ODLIV) GOTOVINE PO OSNOVU PROMENA NA POZICIJAMA OBRTNE IMOVINE ( 7-15) 17) NOVANI TOK IZ POSLOVNE AKTIVNOSTI ( A6+A16) B. TOKOVI GOTOVINE IZ INVESTICIONE AKTIVNOSTI 1) Poveanje (smanjenje) nematerijalnih ulaganja 2) Poveanje (smanjenje) osnovnih sredstava 3) Smanjenje (poveanje) dugoronih finansijskih plasmana 4) Smanjenje (poveanje) kratkoronih finansijskih plasmana 5) Prihodi od kamata 6) NOVANI TOK IZ INVESTICIONE AKTIVNOSTI ( 1-5) C. TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI FINANSIRANJA 1) Uplate akcionara za upisani neuplaeni kapital 2) Poveanje (smanjenje) dugoronih kredita 3) Poveanje (smanjenje) ostalih dugoronih obaveza 4) Poveanje (smanjenje) kratkoronih kredita 5)Dividende 6) NOVANI TOK IZ AKTIVNOSTI FINANSIRANJA ( 1-5) D. NETO NOVANI TOK ( A17+B6+C6) E. SALDO GOTOVINE I GOTOVINSKIH EKVIVALENATA NA POETKU PERIODA F. SALDO GOTOVINE I GOTOVINSKIH EKVIVALENATA NA KRAJU PERIODA

01.01-31.12. 66480 38800 9300 (17800) (550) 96230 (38600) (16800) (1300) 1000 3200 19100 1500 1100 (14380) (45180) 51050 (69800) (1500) 900 550 (69850) 15000 13600 5600 (19600) 14600 (4200) 9000 4800

Napomene
9

A ) 2 , 3 trokovi koji ne zahtevaju odlive gotovine Troak amortizacije umanjuje neto dobitak i zato da bismo neutralisali taj efekat ove trokove dodajemo. 4) Obraunavaju se na isti nain kao i pri pripremanju izvetaja o tokovima NOK 5)Prihodi od kamata, dividendi i uea po osnovu udela - nastaju po osnovu ulaganja u finansijske plasmane i zapravo predstavljaju investicionu aktivnost,pa ih iskljuujemo u ovom segmentu. *U slucaju da nam nisu posebno dati prihodi od kamata uzimamo celokupan iznos finansijskih prihoda. Trokovi kamata su sastavni deo neto dobitka i njih ne izvlaimo iz ovog segmenta iz prostog razloga to se krediti uzimaju zbog poslovne aktivnosti i zato su te kamate vezane za ovaj segment. Drugi deo izvetaja o tokovima gotovine iz poslovne aktivnosti Prilivi i odlivi vezani za obrtnu imovinu i kratkorocne obaveze. Priliv: smanjenja pozicija obrtne imovine izuzev krtakoronih gotovinskih plasmana, gotovine i gotovinskih ekvivalenata i poveanja kratkoronih obaveza izuzev kratkoronih kredita i kratkoronih HOV. Odliv: poveanja pozicija obrtne imovine izuzev krtakoronih gotovinskih plasmana, gotovine i gotovinskih ekvivalenata i smanjenja kratkoronih obaveza izuzev kratkoronih kredita i kratkoronih HOV. **Odlivi u ovom delu izvetaja nastaju i po osnovu moguih uea zaposlenih i menadera u dobitku. 15) Pretpostavljeno je da od ukupnog dobitka na uea menadera i zaposlenih se odnosi 14380, a 19600 na dividende. B) Promene vezane za stalnu imovinu+ korekcija vezana za prihode od kamata Prilivi: smanjenje pozicija u okviru stalne imovine, krtakoronih finansijskih plasmana i prihoda od kamata, uea u dobitku drugih preduzea i dividendi. Odlivi: poveanje pozicija u okviru stalne imovine i kratkoronih finansijskih plasmana. 1)Promene na poziciji nematerijalna ulaganja utvrdjujemo na isti nain kao i kod tokova NOK-a Prilivi: emisija akcija, uplata akcionara za upisani, a neuplaeni kapital, poveanje dugoronih obaveza i kratkoronih kredita i kratkoronih HOV. Odlivi: otkup sopstvenih akcija, smanjenja dugoronih obaveza, kratkoronih kredita i kratkoronih HOV i isplata dividendi. **Obraun upotrebeljenog dobitka vrimo na isti nain kao i kod tokova NOK-a

Komentar izvestaja tokovima gotovine

10

1) Omogucava nam da sagledamo sposobnost preduzeca da stvara pozitivne NT, servisira obaveze, finansira investicije iz sopstvenih izvora,da vraca dugove i placa dividende. Na osnovu informacija iz ovog izvestaja mozemo izvoditi zakljucke o likvidnosti, profitabilnosti zasnovanoj na NT, kao i o efektima poslovnih i investicionih odluka na finansijsku strukturu preduzeca. 2) NT iz poslovnih aktivnosti predstavlja najvazniji deo ovog izvestaja. On pokazuje sposobnost preduzeca da stvara pozitivan NT. Ovaj NT bi trebalo da bude pozitivan; dozvoljene su kratkorocne oscilacije, a ako je negativan u dugom roku onda to sugerise da se preduzece krece ka likvidaciji. 3)NT iz poslovnih aktivnosti se sastoji iz dva dela: a) NT iz BU b) NT koji je posledica promena na obrtnoj imovini(sem kratkorocnih finansijskih plasmana i gotovine i gotovinskih ekvivalenata) i kratkorocnim obvezama(sem kratkorocnih kredita i kratkorocnih HOV) U prvom delu na osnovu naseg primera zakljucujemo da preduzeca ostvaruje znacajan pozitivan NT od 96230 dinara.Neutralisanjem efekata amortizacije i rezervisanja na NT jasno vidimo da je NT iz BU znacajno veci u odnosu na dobitak iskazan u BU.Na ovom mestu mozemo sagledati kakve efekte mogu imati pojedinacne racunovodstvene politike na iskazani dobitak preduzeca. 4) Iz drugog dela izvestaja o NT iz poslovnih aktivnosti mozemo zakljuciti da preduzece ostvaruje vece odlive od priliva. U ovom delu je iskazan negativan NT od 45180. Odlivi u ovom delu izvestaja su posledica dodatnih ulaganja u zalihe u iznosu od 38600, u dodatna finansiranja kupaca 16800 i u ucesca menadzera i zaposlenih u uspehu-14380. Na drugoj strani, glavni prilivi nastaju kao posledica rasta obaveza prema dobavljacima 19100, sto nam ukazuje da u ovom preduzecu postoji rast obima aktivnosti i da je taj rast jednim delom finansiran i na teret dobavljaca. Ovakva kretanja u ovom delu izvestaja uslovila su korekciju NT iz BU na 51050. 5) Da bismo ocenili kvalitet ovog NT potrebno je da njegovu visinu testiramo sa tri aspektasa aspekta likvidnosti, solventnosti i sa aspekta odnosa sa NT iz investicione aktivnosti. Sagledavajuci odnos NT iz poslovnih aktivnosti prema obavezama preduzeca mozemo zakljuciti da je visina ovog NT zadovoljavajuca. Ove rezultate potvrdjuju racia likvidnosti i solventnosti zasnovana na NT. RLNT=51050/109700=0,47:1 RSNT=51050/226400=1,23:1 6) Tokovi gotovine iz investicione aktivnosti pokazuju sposobnost preduzeca da investira u stalnu imovinu i kratkorocna finansijska ulaganja i u isto vreme pokazuje kakav je odnos menadzmenta preduzeca prema investicionoj politici. Nova ulaganja bismo mogli tumaciti i kao ulaganja u buduce dobitke, NT i prinose za vlasnike. Nase preduzece preduzima znacajna investiciona ulaganja i to prvenstveno u materijalnu imovinu. Verovatno najvaznije na ovom mestu je izvodjenje zakljucaka o sposobnosti preduzeca da podnese investicionu aktivnost (da ih finansira). Tu sposobnost procenjujemo prvenstveno iz odnosa izmedju NT iz poslovnih aktivnosti i NT iz investicionih aktivnosti i zakljucujemo da preduzece u celini investicije finansira iz interno stvorenih izvora sto je znak da dolazi do jacanja finansijske strukture preduzeca. Ukoliko je ovaj odnos manji od 100% to ne mora da znaci Da se finansijska situacija pogorsava,vec treba da pogledamo i ciljanu strukturu kapitala.
11

7) NT iz aktivnosti finansiranja generalno nam pkazuju kakve efekte imaju poslovne i investicione odluke na finansijsku strukturu preduzeca. U ovom delu izvestaja pratimo prilive po osnovu emisije akcija i zaduzivanja i odlive po osnovu otkupa sopstvenih akcija, isplata dividendi itd. Ostvaren je pozitivan NT od 14600 uprkos isplacenim solidnim dividendama 19600. Ovo je zbog toga sto je preduzece ostvarilo prilive po osnovu uplata ranije upisanog, a neuplacenog kapitala i prilive po osnovu dugorocnog kredita 13600 i kratkorocnog kredita 5000. Upravo zbog ovoga intezivne investicione aktivnosti nisu pracene znacajnijim zaduzivanjem sto znaci da nisu znacajnije ni poremetile finansijsku strukturu preduzeca. 8) Za potpunije zakljucke potrebno je da putem karakteristicnih racio brojeva povezemo neke pozicije iz izvestaja, da produzimo analizu na 3-5 godina, da rezultate poredimo sa desavanjima u grani i sa konkurentima.

12

Literatura
- Finansijsko izvetavanje, Zoran Petrovi, Beograd, 2011. - Racio brojevi, Goran Miti, Beograd, 2002. - Internet

13