Menadzment Informacioni Sistemi

1.
MENADMENT INFORMACIONI SISTEMI

1.1 UVODNA RAZMATRANJA Budunost nemaju oni koji znaju ve oni koji hoe da ue Peter F. Drucker Uloga informacione tehnologije je da poslovnim sistemima i organizacijama prui strateku prednost, olakavajui reavanje problema u poslovanju, poveavajui produktivnost i kvalitet, poboljavajui uslugu korisniku, usavravajui komunikaciju i saradnju te tako omoguavajui da se reorganizuje poslovni proces, odnosno omogui reinenjering poslovnih procesa. Upravljanje informacionim resursima, novim informacionim tehnologijama i komunikacionim mreama postaje kritini faktor uspeha u operacijama mnogih poslovnih sistema i organizacija i bie kljuno za opstanak poslovanja u digitalnoj ekonomiji. Informaciona tehnologija opisuje kombinaciju raunarske tehnologije (hardware i software), telekomunikacione tehnologije, netware, groupware i humanware.
Hardware fizika oprema kao to su mehaniki, magnetski, elektronski ili optiki ureaji. Software predefinisane instrukcije koje kontroliu rad raunarskih sistema ili elektronskih ureaja. Softver koordinira rad hardverskih komponenata u jednom informacionom sistemu. Softver inkorporira standardne softvere kao to su operativni sistemi ili aplikacije, softverski procesi, vetaka inteligencija i inteligentni agenti i korisniki interfejs. Telekomunikacije prenos signala du razliitih distanci koji ukljuuju i prenos podataka, slika, glasova koristei radio, televiziju, telefoniju i druge komunikacione tehnologije. Netware oprema i softver neophodni za razvoj i podrku mree raunara, terminala i komuniokacionih kanala i ureaja. Groupware komunikacioni alati kao to su e-mail, videokonferencije i dr., koji podravaju elektronsku komunikaciju i kolaboraciju izmeu grupa. Humanware intelektualni kapaciteti neophodni za razvoj, programiranje, odravanje i rukovanje tehnologijom. Humanware inkorporira znanje i ekspertizu.
Kompjuterizovani-raunarski sistemi uopteno, i sistemi bazirani na mrei (netu) pogotovo, danas se mogu nai ak i kod najmanjih poslovnih aktivnosti. Skoro
2 informa cioni sistemi
Menadment
je nemogue opstati na surovom globalnom tritu i poslovati konkurentno bez savremenog raunarskog informacionog sistema. Zaista, globalni pritisci usled konkurencije i stalne inovacije primoravaju mnoge poslovne sisteme i organizacije da ponovo razmisle o tome kako posluju. Da bi se to uradilo, neohodno je uvoenje Informacionih tehnologija u poslovanju to jest primena ovih oblika poslovanja elektronska trgovina, menadment znanja, menadment odnosa sa potroaem, planiranje resursa preduzea i menadment lanca snabdevanja u organizaciji, i dr. Informaciona tehnologija (IT) se, od strane relevantnih asocijacija za informacione tehnologije, definie kao "izuavanje, dizajn, razvoj, implementacija i podrka ili upravljanje raunarskim informacionim sistemima (IS), softverskim aplikacijama i hardverom". IT koriste raunare i raunarske programe da konvertuju, uskladite, tite, obrade, bezbedno alju i primaju informacije. Informaciona tehnologija je opti termin koji opisuje tehnologiju koja pomae proizvodnji, manipulaciji, skladitenju, komunikaciji i distribuciji informacija. Prvi koji je upotrebio termin "Informacione tehnologije" je bio Dim Domsik iz Miigena i to novembra 1981. godine. Termin je upotrebio kako bi modernizovao do tada korieni "obrada podataka". U to vreme Domsik je radio kao raunarski menader u auto industriji. Danas je veoma teko odrediti, ta je najbitnije poznavati iz oblasti Menadmenta informacionih sistema. Za sve oblike organizovanja poslovnih sistema, organizacija i preduzea, obrazovne ustanove, optine, regione, drave je neophodno dobro poznavati Informacione sisteme da bi oni mogli da opstanu i napreduju. Informacioni sistemi mogu pomoi poslovnim sistemima, proizvodnim preduzeima, kompanijama i korporacijama da svoje poslovanje jednostavno odvijaju i na udaljenim podrujima, da ponude nove proizvode i usluge, da iznova oblikuju poslove i radne tokove, i da pronau nove naine voenja poslova.
1.1.2. DEFINICIJA I OSOBINE INFORMACIJE Informacija je primljena i shvaena poruka. (Prinston) Da bismo lako shvatili znaaj, sutinu, i vrednost informacija kao resursa Informacionih sistema neophodno je navesti definicije i osobine, kao i odreenje pojma informacije. Naime, osnove teorije informacija je najpre izloio ameriki inenjer i matematiar Klod Elvud enon (C. E. Shanon) u svojim radovima o matematikoj teoriji informacija 1948. i 1949. godine. enona je posebno interesovao problem komunikacije. Taj ga je problem doveo do zakljuka da je pri komuniciranju najvanije da se od odailjaa do primaoca prenese odreena koliina neeg nepoznatog primaocu. Ostalo je pitanje da se matematiki odredi koliina nepoznatog, to treba preneti u vidu poruke od odailjaa, preko kanala veze, do primaoca, to i ini osnovu enonovog rada iz teorije informacija.
Menadment
Slika 1: Osnovni model komuniciranja Ukoliko informaciju nastavimo detaljnije analizirati i definisati, moemo rei da je ona obavetenje, podatak o neemu, predana novost ili znanje, to je u formalnom smislu, kolekcija simbola koji mogu imati odreeno znaenje. Informacija je re latinskog porekla in formare i prvobitno je znaila stavljanje u odreenu formu, odnosno, davanje oblika neemu, ali je tokom vremena izgubila izvorno znaenje. Pod pojmom Informacija nazivamo sadraj onoga to razmenjujemo sa spoljanjim svetom, dok mu se prilagoavamo i dok utiemo na njega svojim prilagoavanjem. Proces prijema i korienja informacija je proces naeg nastojanja da u toj sredini delotvorno delujemo, ili injenica kojoj se dodaju neke osobine. Informacija je podatak sa atributima koji ukida ili smanjuje neodreenost sistema, odnosno smanjuje neizvesnost promena.Vano je istai da danas u domaoj i stranoj literaturi nema jedinstvenog pristupa fenomenu informacije, a jo manje jednoznane i opte prihvaene definicije informacije:
Slika 2: Pojam i relacije informacije i podatka
Menadment
Stoga emo navesti neke od poznatijih definicija informacije koje se najee koriste: "Informacijom se naziva sadraj onoga to razmenjujemo sa spoljnim svetom dok mu se prilagoavamo i dok utiemo na njega svojim prilagoavanjem. Proces primanja i korienja informacija je proces naeg prilagoavanja sluajnostima spoljne okoline i naeg nastojanja da u toj okolini delotvorno ivimo." - N. Viner "Kao to je entropija mera dezorganizacije, tako je informacija, koja se predaje nizom signala, mera organizacije." - N. Viner" Informacija je namenski upravljeno znanje sa ciljem da pripremi ponaanje koje treba da bude efikasno za postizanje ciljeva, po iskustvu trai znanje. to su bolje poznate varijante i okolnosti, to se bolje mogu pripremiti aktivnosti i to e vei, po pravilu, biti uspeh. Tu se ne misli na znanje uopte, nego na znanje sa namerom da pripremi ponaanje." - W. Witmannu (Informacija je prenoenje znanja). "Informacija za upravljanje jeste relevantno znanje koje proizilazi iz procesa obrade podataka i koje je steeno da bismo njime postigli posebne svrhe." - D. Sanders Informacija je novo saznanje koje davalac informacije upuuje primaocu u obliku obavesti, saoptenja, izvetaja, podataka i slino u cilju donoenja odgovarajue odluke, izvrenja odreene aktivnosti i dr. Osnovne informacione veliine predstavljaju entropija i informacija. Izmeu njih postoje veze na koje je ukazao enon definiui informaciju kao negativnu vrednost entropije. Iz ovoga sledi da entropiju moemo shvatiti kao meru nedostatka informacija, odnosno, meru dezorganizacije sistema. Prema Vineru i enonu, informacija je neto to ukida ili smanjuje neodreenost sistema, odnosno, smanjuje neizvesnost promena. este su definicije prema kojima je informacija "najuoptenije reeno, kapacitet poveanja znanja". Meutim, informacija moe, ali ne mora, poveati koliinu znanja primaoca. To zavisi od sistema na koji se ona odnosi. Govoriti o informaciji kao o kapacitetu poveanja znanja, mogue je samo ako se ona odnosi na sistem koji moe da ima vie razliitih stanja i kada postoji neka objektivna neodreenost stanja u kome se sistem nalazi. Uloga informisanja u poslovnim sistemima : informisanje predstavlja primaran uslov upravljanja; informisanje ima znaajnu ulogu u rukovoenju, odnosno kompleksno informisanje obezbeuje odgovarajui stepen koordinacije rada pojedinaca i organizacionih delova, kao i angaovanje kreativnih snaga za ostvarivanje poslova i zadataka;
Menadment
informisanje je faktor integracije pojedinaca i organizacije, odnosno usmeravanja i podsticanja inicijative i angaovanosti radnika u izvravanju zadataka. Prema tome, informisanje radnika je vaan faktor efikasnosti poslovanja, odnosno produktivnosti rada
Da bi imali svoju upotrebnu vrednost za menadment informacije moraju biti: aktuelne, blagovremene, tane i istinite, razumljive, potpune i javne.
Vano je uoiti da kod svih iskazanih definicija informacija postoji neto zajedniko, a to je da se informacija definie u njenom pragmatinom obliku ukazujui na njenu ulogu u ponaanju oveka pri reavanju odreenih praktinih realnih problema u stvarnosti. Proces informisanja je proces sticanja znanja u cilju realizacije odreenih zadataka. Na taj nain se uspostavlja izvesna relaciono-komunikaciona povezanost izmeu objektivne stvarnosti, informacije i znanja o toj stvarnosti kod subjekta. Osnovna klasifikacija informacija bi obuhvatala informacije: 1) Prema funkcijama u poslovnom sistemu (za upravljanje,kontrolisanje); 2) Prema opsegu korienja (za poslovni sistem, za okruenje); 3) Prema stepenu obrade (izvorne, izvedene); 4) Prema nainu prikazivanja (usmene, pismene, slikovne,kombinovane); 5) Sa aspekta materijalnog oblikovanja (dokumenti, izvetaji, naune analize ...); 6) Prema vremenskom periodu za koji vae (jednokratne, periodine ...); 7) Prema vrsti dogaaja o kome informiu (verovatni dogaaji, determinisani; 8) Prema stepenu saetosti (pojedinane, zbirne); 9) Prema stepenu potpunosti podataka (potpune, nepotpune); 10) Prema vrsti odluka (iza strateke odluke,taktike odluke,operativne odluke); 11) Prema nivou organizovanja (za organizacione jedinice, preduzee, komoru...).
Menadment
1.1.3 RAZLIKA IZMEU PODATKA I INFORMACIJE Ne uimo za kolu, nego za ivot. - Stara latinska poslovica U teoriji i praksi postoje razliita gledita kada je u pitanju definisanje pojmova podatak i informacija. Isto tako, postoje razlike i o odnosu ovih kategorija. Vano je napraviti razliku izmeu podatka i informacije, pojmova koji se esto poistoveuju. Na primer broj 8 je podatak i on kao takav nema posebno znaenje, meutim "Sada je 8 asova" je informacija jer je podatku dodeljeno neko znaenje. Tako moemo uvideti da se informacija sastoji od podatka i znaenja koje mu je dodeljeno.1 Podatak je sirova injenica koja predstavlja neku istinu iz stvarnog tj, realnog sveta. Pojedinani podaci sami za sebe znae malo ili nemaju neko znaenje. Podaci su registrovane injenice, oznake ili zapaanja nastala u toku nekog procesa. Pojam podataka vezan je za fizike simbole koji mogu da se belee (registruju), uvaju, prenose i obrauju. Kratak primer razliitosti informacije i podatka moe biti sledei. Supermarketski broja za proveravanje prikuplja milione podataka, kao to su
identifikacioni broj proizvoda ili cena svakog pojedinano prodatog proizvoda. Ovakvi delovi podataka mogu biti kompletni i analizirani da daju potpunu informaciju, kao to je ukupni broj televizora koji je prodat u o d r e e n o m trnom centru, koje marke televizora se najbre prodaju u toj prodavnici ili u tom podruju ili koja je ukupna suma potroena na taj tip televizora u prodavnici ili itavom regionu.
Sa aspekta obrade postoje sledee vrste podataka: identifikacioni klasifikacioni upravljaki kvalitativni kvantitativni Dakle, postoji logiki povezani niz pojmova u funkciji od koliine podataka kao na slici :
ore Nadrljanski, Informatika za uitelje, UF Beograd, 1996.
Menadment
Slika 3: logiki niz pojmova u funkciji koliine podataka 1.1.4 VREDNOST INFORMACIJE
Kada vam ja prodam telefon, ja ga vie nemam. Kada vam ja prodam informaciju, ja
imam vie informacija samom injenicom da je imam i dalje i da znam da je i vi imate.- Peter Drucker Vrednost informacije se ogleda u tome da je informacija nepresuni resurs koji poseduje vrednost, kao roba, novac, rad ili sirovine. Sledee karakteristike utiu na vrednost informacije: metod i cena dobijanja svrha (korisnost) naini dobijanja principi obrade istoa (istija informacija svakako ima veu vrednost) Vrednost informacija se odreuje kroz: ulaganje za pribavljanje informacije kao resursa, troak ili kapitalna investicija u zavisnosti od ciljeva kompanije, Cost-Benefit analizu, potrebu za informacijama. Nauno tehnoloki rast, revolicija informacionih tehnologija, sve sloeniji privredni i drutveni razvoj, dovode do potrebe za praenjem sve vie novih podataka i njihovo pretvaranje u informacije, i injenica da se prema istraivanjima Stanford Univerziteta ukupno ljudsko znanje nastalo do 1900. godine udvostruilo do 1950. godine i da se od tada celokupno ljudsko znanje udvostruava svakih pet do osam godina, dovoljno govori o vanosti informacija kao elementa sticanja znanja.
1.1.5 KOMUNIKACIJA Poto nije mogue ne komunicirati, dobro bi bilo da svako od nas zna da upravlja komunikacijom. - M.L. Merlo ISVOR Fiat Komunikacija (lat. communicatio) predstavlja in prenoenja informacije sa jednog mesta na drugo, od pojave do pojave, osobe do osobe, sa jedne odrednice na drugu isl. Komunikacija je vana aktivnost koju ak i nesvesno sprovodimo u svakom trenutku naeg svakodnevnog ivota.
Menadment
Slika 4: Prosti model procesa komuniciranja Najvaniji osnovni elementi komunikacije su: izvor, kodiranje, informacija, dekodiranje primalac povratni signal. Izvor (poiljalac): Poiljalac je strana koja alje poruku drugoj strani. On inicira komunikaciju koncipirajui informaciju ili poruku koju eli da uputi primaocu. Poiljalac inicira komunikaciju kada pokuava da prenese ideje, informacije, injenice ili oseanja primaocu. Kodiranje: Kodiranje je stavljanje u neki jezik odnosno kod ili organizovanje u fiziki oblik koji se moe prenositi drugima. Pretvaranje osmiljene informacije u razumljiv i upotrebljiv signal za primaoca. Poiljalac kodira ideju koju eli da pretvori u poruku koristei se simbolima kao to su rei, dela ili izrazi. Vaan je nain na koji poiljalac kodira poruku: to moe da utie na nain na koji e primalac shvatiti poruku. Informacija: Osnovni sadraj komunikacije. Dekodiranje: Dekodiranje je odgovor na kodiranje gde primalac poruke daje znaenje onome to je upravo doiveo, video i uo. Dekodiranje je postupak kojim primalac objanjava znaenje simbola, znakova koje je emitovao poiljalac. To je shvatanje ili razumevanje dobijene informacije ili pretvaranje informacije u razumljiv oblik. Kodiranje i dekodiranje je potencijalni izvor greke u komunikaciji jer primalac i poiljalac mogu imati razliito znanje, obrazovanje, iskustvo ili interese. Primalac: Primalac je strana koja prima poruke od neke druge strane. To je druga strana u komunikaciji. Primalac dekodira simbole koje su u poruci i pokuava da rekonstruie poiljaoeve prvobitne zamisli. Povratni signal: Potvrda da je primalac shvatio i razumeo upuenu informaciju. Zavrna faza je kada primalac odgovori na poruku dajui povratne informacije poiljaocu. Ovo pretvara jednostranu komunikaciju u dvostranu. Poiljalac, bez povratne informacije, ne moe da zna da li je poruka primljena i protumaena na odgovarajui nain. Povratna informacija (eng. feedback) je kljuan element komunikacije zato to poiljalac poruke upravo na osnovu nje moe da proceni koliko je poruka uspeno primljena ili poslana i kakav je imala uticaj na primaoca. Posmatranje i sluanje reakcije primaoca omoguava da se dalja komunikacija prilagodi i regulie da bi se postigao eljeni efekat. Povratna
Menadment
informacija je vrlo znaajna za uspene socijalne odnose i ima centralnu ulogu u uspenoj interpersonalnoj komunikaciji. Sam proces osnovnih elemenata komunikacije prikazan je na sledeoj slici 5:
Slika 5: Elementi komunikacije
10 Menadment informa cioni sistemi
POSLOVNI PRIMER IZ PRAKSE: Nuspn komunikci u Boplu. Nkon hvri u Boplu, Ono to gospodin Waren Anderson ni mogo d otkri zto?. Ko gnrlni dirktor kompni Union Krbid, moro d zn t s tno dsilo t noi u Boplu,Indi, iz vi rzlog. Zno d morti d obsni trginu nsru zposlnima, vldinim zvninicim i u SD-u, i u Indii, sudovim i nrodu. Ipk ni mogo d dobi odgovor n sopstvn potn, i lin pitnj. Kd kontkt tlfonom ni dono odgovor, so u vion i odlto u Indiu, gd odmh stvljn u kuni pritvor sprn d urdi poso zbog kog doo. Njgovi mndri proizvodnj su tko uhpni i ni im bilo dozvoljno d priu ni s kim. Zvninici indisk vld su ztvorili fbriku Union Krbid kko bi sprilisrivnj dokz. Osnovn injnic ko ndrson ni mogo d utvrdi 3.dcmbr 1984.godin su bil prilino dnostvn. U rzrvoru z sklditnj mtilzocinid koi s koristi z proizvodnju psticid dolo do nprdvin rkci. Vntili n rzrvoru su otkzli i nsto oblk otrovnog gs. Klimtski uslovi sprvli su d s gs rspri i vtr g nosio blizu primorskih grdi i gusto nsljnog Bopl, gd su ljudi ili umrli u snu ili su s probudili i umrli dok su bli. Oni koi su privli su imli otn oi i plu. Loklni bolniki kpcitti nisu bili oprmljni z ovkvu ktstrofu i tokom nrdnih nkoliko ndlj o n hiljd ljudi umrlo. Fbriku u Boplu vodio Union Krbid, ko posdovl oko 51% vlsnitv. Nkon otvrnj fbrik i potn obuk zposlnih, Union Krbid s povuko iz dnvnog poslovnj fbrik, kko zhtvo indiski zkon. Union krbid ustvovo u inspkcim i odgovro n zvnin pitnj i intrsovnj, li nidn mriki prdstvnik kompni ni bio u fbrici u Boplu. U muvrmnu fbrik pod pritiskom d smnji trokov. Zbog problm s proizvodnjom, ni bilo mogu koristitivi od 50% kpcitt, tko d s nisu mogl ispuniti potn prdvinj vznih z profit. Zto s krnulo pricom u pogldu obuk zposlnih, prvil zpoljvnj i rspord odrvnj. Iko fbrik bil bukvlno ztvorn ndljm zbog irokog obim odrvnj iinj, odrn bro mr bzbdnosti i dlj ni funkcioniso i tu s postvlj pitnj d li bi on odgovoril i d su bil u funkcii. Ono to nvni to d zposlni nisu shvtili vnost situci i k su imli puzu z nkon to primno d gs curi, misli d imti dovoljno vrmn d to poprv. Oprtr u kontrolno sobi ni obvestio svog ndzornik kd tmprtur unutr rzrvor pol d rst, i nit ni prduzto nmnj st vrmn. Originln procdur zhtvl do dv godin obuk z zposln n
kritinim postronjim, li su ovi ljudi imli obuku u trnju od oko msc dn, koristi mtril z unj tmpn u SD-u, n nglskom ziku. sno d su ndrson i Union Krbid imli vliki problm s komunikciom. Ko prvo, postol vlik zbrk oko injnic. k i dns, nikom ni u potpunosti sno koi sld dog dovo do nsr. Svk strn im rzliito tumnj injnic ko su oblodnjn, i prvn bitk ko su usldil su dugo trl. Nrvno, odrn bro prprk komunikcii postoo i odmh nkon dog. Rzliit strn su dvl rzliit vinj injnic, i visok stpn osnj strh dovo do sporog protok prvovrmnih informci. Osim tog, ndrson moro d komunicir n rzliitim nivoim odmh nkon nsr, od koih su svi bili ugroni dogim i okolnostim koi su usldili. Co svt motrio t Union Krbid d urdi. ndrson uinio simbolin potz odlskom u Indiu d bi, pokzo svou zbrinutost, li njgovo hpnj onmoguilo svki vid komunikci. N kru, moro d prduzm dnosmrnu komunikciu kko bi izvio t Union Krbid d uini, li pr tog moro d prduzm vismrnu komunikciu d bi utvrdio t s tno dogodilo. Ob knl komunikci su prkinut. Ostlo pitnj kom pridvno mlo zn, li ko vno, to ndrsonov komunikci s drugim zposlnim u Union Krbidu. Uostlom, nki od njih su rdili n postronjim vrlo slinim onim u Boplu. Nsr u Boplu prvi primr zmki u komunikcii. Mnogi mndri s l n problm u komunikcii, kko pokzu primr Bopl, procs dononj odluk izlon n smo nfiksnosti i frustrcii, ngo k i potpunom nusphu, ukoliko s n isplnir fktivn komunikci. Komunikci podrzumv vi od mmorndum, tlfonskih poziv, sstnk i rzvinih mrnih sistm. On cntrlni do orgnizcion kultur: on podrzumv ono to kmo io no to mislimo, ko i kko kmo i mislimo. Kko s dtlji pri iz Bopl i dlj otkrivu, on imti rzliito znnj z rzn grup, i mod nikd n postoti dn zkljun pri s dubokom poukom. Mnog lkci s mogu nuiti iz trgin pri iz Bopl lkci o plnirnju, orgnizovnju, rukovonju i kontroli, komunikci cntrln tm u svko odluci mndr.2
Izvor: Dan Kurzman, A. Killing Wind: Inside Union Carbide and Bhopal Catastrophe, New York, McGraw Hill, Arthur Sharplin, Union Carbide of India Ltd, Journal of Management, Case Studies
2
1.1.6 POJAM SISTEMA Ne postoji nita to bi bilo tee za planiranje, neizvesnije u pogledu rezultata, niti opasnije za uvoenje, nego to je stvaranje novog sistema; inicijator ima neprijatelje u onima koji imaju koristi od zadravanja starog sistema, a samo mlake branioce u onima koji bi imali koristi novog sistema N.Machiavelli, 1513 Sistem ine komponente odnosno elementi koji imaju odreenih srodnosti. Oni se nalaze u meusobnoj uslovljenosti. Ali, ono to razlikuje skupinu od sistema je to da sistem ima cilj, ili, svrhu postojanja. Sistem je ureeni poredak meuzavisnih elemenata povezanih zajedno prema nekom planu za postizanje odreenog cilja. Sistem je uopteno, oblik drutvene organizacije (npr. dravni), skup delova, povezanih optom funkcijom (npr. proizvodni, pravni, nervni, ,..), skup jedinica, organizacijski ujedinjenih u celinu (npr. poslovni sistem), oblik, nain izgradnje, organizacija neega (npr. izborni), uslovljen planskim, pravilnim rasporedom delova (npr. sistem rada).
Slika 6: Procesi u preduzeu osnova za razvoj informacionog sistema Sistemi predstavljaju skup objekata i relacija meu tim objektima, njihovim atributima i njihovim okruenjem koji ini jednu funkcionalnu celinu. U teoriji i praksi o pojmu sistema postoji bezbroj definicija. Jednu od najkompleksnijih definicija sistema dao je M. J. Alexander: "Sistem je grupa fizikih, ili, nefizikih elemenata u prirodi koji ine set meusobno povezanih i uslovljenih elemanta sa jednim, ili, vie ciljeva, smerova, ili, krajeva".3 Alexander koristi termin "element" to upuuje na deo, komponentu, ili, objekt u sistemu. Ova definicija ima etiri kljune rei: "element", "meuodnos", "meudejstvo" i "cilj". Komponente to jest elementi sistema jesu njegovi fiziki delovi, ulazi i izlazi, te procesi, i upravljaki postupci (planiranje, organizacija, upravljanje i nadziranje). Osnovni elementi sistema: Podsistemi: komponente koje pripadaju sistemu, Granica: definie opseg i domaaj sistema, Okolina: sve to je izvan granica sistema, ali se jo uvek tie sistema, Ulazi: elementi koji ulaze u sistem iz okoline, Izlazi: elementi koji naputaju sistem, Okruenja: veze izmeu sistema i njegove okoline (zatita, filteri), Ogranienja: unutranji i spoljanjii faktori koji odreuju i ograniavaju funkcionisanje sistem. Osnovne karakteristike sistema: organizacija struktura i poredak, hijerarhijske veze koje odreuju formalnu komunikaciju i upravljaki lanac (npr. vojska, preduzee, poslovni sistem) interakcija nain na koji pojedine komponente sarauju s drugim komponentama (pr. nabavka sa proizvodnjom, proizvodnja sa prodajom) meuzavisnost jedan podsistem zavisi od drugog (ulaz), da bi mogao funkcionisati integrisanost mera povezanosti komponenti
M. J. Alexander: Information, Systems Analysis - Theory and Applications, Palo Alto, California, Science Research Associates, 1974. god., str. 4.
3
1.2. INFORMACIONI SISTEMI

1.2.1 POJAM INFORMACIONIH SISTEMA Informacioni sistem je skup elemenata (komponenata) organizovanih tako da omoguavaju registrovanje, prikupljanje, prenos, obradu, skladitenje, analizu i distribuciju informacija da bi podrali analizu, odluivanje, koordinaciju i kontrolu u poslovnom sistemu odnosno organizaciji. Pored napred navedene definicije informacionog sistema u relevantnoj strunoj literaturi prisutne su i sledee definicije informacionog sistema: Sistem u kome se veze izmeu objekata i veze sistema sa okolinom ostvaruju razmenom informacija, "Informacioni sistem predstavlja sreeni skup metoda, procesa i operacija za prikupljanje, uvanje, obradu, prenoenje i distribuciju podataka u okviru jedne organizacije, ukljuujui i opremu koja se u te svrhe koristi i ljude koji se tim aktivnostima bave.", "Informacioni sistem je svako uspeno ureivanje ljudi, postupaka, ureaja i tehnologije, organizovanih u svrhu pruanja blagovremene, pouzdane informacije potrebne za rukovoenje preduzeem radi ostvarivanja dobiti". Takoe u strunoj literaturi su poznati razni modeli informacionih sistema, na primer: tradicionalni informacioni sistem,

proizvodni i operativni sistemi, trini informacioni sistemi, i integralni (totalni) informacioni sistemi.4
Informacioni sistem se definie i kao sistem koji koristi hardver resurse, softver, i ljudske resurse radi sprovoenja aktivnosti ulaza, obrade, izlaza, memorisanja i kontrole, a koje treba da transformiu resurse podataka u informacione proizvode. Informacioni sistem je ureeni i integrisani skup podataka, procesa, interfejsa, mrea i tehnologija koja su u meusobnoj korelaciji u cilju podrke i poboljanja svakodnevnih poslovnih operacija, a takoe i u cilju podrke menadmentu u reavanju poslovnih problema u poslovnim sistemima kao i procesa donoenja odluka.
Informacioni sistemi treba da budu strategijski, odnosno da ispunjavaju ciljeve i strategiju poslovanja poslovnog sistema.
Prins T., Informacioni sistemi za organizovanje planiranja i kontrole, Beograd, 1978, str. 89. do 359.
4
Strategijski informacioni sistemi (Strategic Information Systems, SISs) su sistemi koji pomau poslovnom sistemu da stekne konkurentnu prednost kroz doprinos strategijskim ciljevima organizacije i/ili njenoj sposobnosti da znatno povea svoje performanse i produktivnost.
Konkurentna prednost je prednost u odnosu na konkurenciju u pogledu trokova, kvaliteta, ili brzine koja vodi ka kontroli trita i poveanju profita. Informacioni sistem delujui u okviru nekog poslovnog sistema i organizacije, omoguava joj da komunicira unutar sebe i sa svojim okruenjem.
Slika 7: Elementi informacionog sistema Zadatak informacionog sistema je prikupljanje, selekcija, obrada, skladitenje, prenoenje i korienje informacija. Na taj nain, informacioni sistemi postaju jedan od neophodnih uslova uspeha i opstanka poslovnih sistema i organizacija u izrazito nestabilnom i konkurentnom poslovnom okruenju. U tehnikom pogledu informacioni sistem moe se definisati kao skup meusobno povezanih elemenata koji skupljaju, procesuiraju, belee i distribuiraju podatke, kako bi pomogle proces donoenja odluka, t.j upravljanja, koordinaciju i kontrolu u poslovnom sistemu i organizaciji. Informacioni sistemi slue i kao pomo menaderima, inenjerima i radnicima za analizu raznih problema, kao i veoma korisna pomo kod lansiranja i izrade novih proizvoda. Takoe informacioni sistem sadri neophodne informacije o poslovnim resursima preduzea, ljudima, mestima i stvarima unutar poslovnog sistema i organizacije ili spoljnjeg okruenja. Informacioni sistem u poslovnom sistemu treba da obezbedi sve neophodne informacije potrebne za donoenje odluka o uslovima rada, sredstvima i raspodeli rezultata rada. Informacioni sistem ima sledea specifina svojstva:
dokumentovanost podataka i informacija, racionalnost i ekonominost, integralnost kompletnost, unificiranost, standardizovanost, veza i otvorenost prema okolini, jedinstvenost.
Svaki informacioni sistem ima tri osnovne aktivnosti koje su neophodne da korisnik informacionih sistema donosi odluke u procesu upravljanja i odluivanja, da kontrolie operacije, analizira probleme, i da osmilja i kreira nove proizvode ili da prua usluge. Ove aktivnosti su input, procesuiranje i output. Prema opte poznatoj teoriji sistema, svaki sistem sadri elemente na ulazu i izlazu, odnosno inpute i outpute, kao i odgovarajue upravljanje odnosno menadment. Kod informacionih sistema upravljanje se ostvaruje preko povratne sprege koja utie na ulaze, transformacije i izlaze. Uticaj okruenja se takoe manifestuje na sve elemente informacionog sistema. Osnovne faze informacionog sistema su: prikupljanje podataka: definisati koje podatke treba sakupiti, na koji nain, sreivanje podataka: sreivanje i klasifikovanje prema kriterijumima, obrada podataka: formiranje sadraj informacije obradom podataka, selekcija informacija: informacija prema korisnicima, raspodela informacija: vri raspodela informacija korisnicima prema potrebi, korienje informacija: na bazi informacija donose se odgovarajue odluke. Informacioni sistemi (IS) mogu se zasnivati na klasinim reenjima, koja predpostavljaju korienje poslovne dokumentacije, ili reenjima koja su delimino ili potpuno bazirana na primeni informacione tehnologije. Ova posljednja vrsta informacionih sistema naziva se informacioni sistemi bazirani na raunaru, kompjuterizovani informacioni sistemi ili raunarom podrani informacioni sistemi. U literaturi, na engleskom jeziku, koristi se pojam CBIS (Computer Based Information System Informacioni sistem podran raunarom) . Tako da emo u daljem izlaganju pod informacionim sistemima podrazumevati informacioni sistemi podrani raunarom, odnosno CBIS sistemi. Input-ulaz, skuplja neobraene podatke unutar poslovnog sistema i organizacije ili iz okruenja. Procesiranje je proces koji ove podatke obrauje i dovodi ih u razumljivu formu. Output prenosi procesuirane tj. obraene podatke ljudima koji e ih koristiti ili aktivnostima za koje e biti od koristi. Informacioni sistem zahteva feedback a to je output koji je vraen odreenom broju lanova u organizaciji da im pomogne da procene ili isprave fazu inputa. Informacioni sistemi, zasnovani na primeni informacione tehnologije sadre sledee komponente: hardver, softver, mrea,
procedure, metode i tehnike (znanja zaposlenih), procesi i podaci, baze podataka i drutveni kontekst.
Slika 8: Raspodela ulaganja u razvoj IS Uslov opstanka bilo kojeg poslovnog sistema i ogranizacije je da raspolae adekvatnim informacionim sistemom, u kojem su razraeni postupci informacionih aktivnosti. U nekim poslovnim sistemima te postupke obavljaju ljudi, a u drugima se koristi moderna informaciona tehnologija, iz toga proizilazi da informacioni sistem moe biti manuelan ili podran informacionom tehnologijom, odnosno kompjuterizovan. Osnovni razlog primene Informacionih sistema je u visokoj produktivnosti koju obezbeuju savremena tehnoloka reenja (slika 9). Analiza trendova prikazana na slici 9 ukazuje da:

produktivnost softvera se udvostruuje svakih osam godina, produktivnost hardvera je deset puta vea svakih pet godina i produktivnost ljudi se poveava za oko 2% godinje.
Slika 9. Indeks produktivnosti elemenata IS Moemo rei da su tipini informacioni sistemi koji prate organizacionu strukturu: funkcionalni, informacioni sistem za celu organizaciju i meuorganizacioni. Ovi sistemi su organizovani u hijerarhiju u kojoj se svaki sistem na viem nivou sastoji od nekoliko sistema sa nieg nivoa. Funkcionalni sistem podrava odreenu oblast u svakoj kompaniji (marketing, proizvodnja kadrovi, itd). Na viem nivou se nalazi informacioni sistem cele kompanije, a meuorganizacioni informacioni sistem povezuje razliite kompanije. Poslovni sistem je uopteno, organizacioni sistem u kome se ekonomski resursi (input) transformiu pomou razliitih organizacionih prosesa (processing) u proizvode i usluge (output). Poveanje sloenosti i promenljivost poslovnog okruenja zahteva od menadmenta t.j rukovodstva da se neprekidno suoava sa novim promenama i izazovima, da ih stalno predvia i planira odgovarajuu poslovnu strategiju. Ovaj uticaj je izraen u svim poslovnim sistemima i preduzeima, tako da se moe rei da su svi poslovi sistemi u krizi, pri emu su razliiti intenzitet i faze krize u razliitim poslovnim sistemima. Informacioni sistem u ovim uslovima postaje faktor opstanka poslovnog sistema jer omoguava menadmentu da se fleksibilno ponaa u odnosu na svakodnevne promene na tritu, a posebno da vrlo brzo dostavi rukovodstvu odnosno top menadmentu sve neregularne pojave, kritine trendove i primenom odgovarajuih sistema za podrku odluivanju da reenje za strukturirane probleme odluivanja. Poveanje konkurencije i globalizacije ekonomije ogleda se u promeni konkurentnosti na bazi cene i njenoj evoluciji ka kvalitetu ukljuujui i brzo reagovanje na zahteve kupaca. Konkurentnost na bazi cene ostvaruje se stalnim
tehnolokim inovacijama i izmenom cene rada. Iako je u mnogim zemljama u razvoju cena rada i 10 puta manja od cene rada u industrijski razvijenim zemljama, u ovim zadnjim, konkurentnost se postie viim nivoom primenjene proizvodne i informacione tehnologije i savremenim upravljanjem. Primenom informacionih sistema utie se na snienje trokova, a time i poveanju konkurentnosti na bazi cene. Iste konstatacije vae i za uticaj informacionih sistema na poveanje kvaliteta i fleksibilnosti. U uslovima globalizacije trita informacioni sistem postaje nezamenljiv faktor za ukljuivanje poslovnih sistema u svetske privredne tokove. Tako na primer, ukljuivanjem na Internet mreu poslovni sistem moe da plasira svoje usluge, prati cene konkurencije, tehnoloki razvoj, metode i tehnike za unapreenje poslovanja, itd Glavni funkcionalni informacioni sistemi: su organizovani za potrebe tradicionalnih odeljenja u kompaniji: proizvodnja, raunovodstvo, finansije, marketing i kadrovi. IS cele kompanije: Dok je funkcionalni IS fokusiran na odreenu oblast, drugi IS podmiruju potrebe vie odeljenja, ili ak celog poslovnog sistema i organizacije. Ti informacioni sistemi zajedno sa funkcionalnim IS grade informacioni sistem cele kompanije. Jedan od najznaajnijih informacionih sistema ovog tipa je ERP (enterprise resources planning) , koji omoguava kompanijama da planiraju i upravljaju resursima cele kompanije. Meuorganizacioni sistemi: Neki informacioni sistemi povezuju dve ili vie organizacija ili sistema. Oni su poznati kao meuorganizacioni sistemi. Na primer, sistem za rezervaciju avionskih karata je sainjen od razliitih sistema koji pripadaju razliitim avio-kompanijama. Izgradnja i korienje informacionih sistema nose sa sobom i odreene probleme: Problem isplativosti investicija u informacione tehnologije, Neophodne organizacione promene Efekti globalizacije Stalne promene tehnoloke infrastrukture Etiki i bezbednosni problem Zavisno od odnosa ulaznih (U) i izlaznih informacionih veliina (I), informacioni sistemi mogu da budu: upravljani informacioni sistemi (U>I) neutralni informacioni sistemi (U=I) upravljaki informacini sistemi (U<I).
U praktinom smislu za menadment su najznaajniji upravljaki informacioni sistemi, kod kojih je izlazna informacija vee vrednosti od ulazne, jer samo oni obezbeuju osnovu za upravljanje i donoenje odluka u poslovnim sistemima. Svaki poslovni sistem i organizacija ima neki informacioni sistem, koji ine ljudi, procedure ili objekti, a raunarska tehnologija ne mora da bude najvaniji element sistema. Predmet naeg istraivanja su Raunarski informacioni sistemi gde su prikupljanje, obrada i distribucija informacija bazirani na raunarskom hardveru-HW i softveru-SW.
1.2.2 VRSTE I TIPOVI INFORMACIONIH SISTEMA Nita nije praktinije od dobre teorije. N. Bor U savremenom ivotu svakodnevno se javljaju i razliiti interesi, zatim razliite strunosti kod ljudi koji upravljaju poslovnim sistemima i organizacijama, i sami nivoi organizacione sloenosti, a samim tim i razliite vrste sistema. Nikada jedan sistem ne moe obezbediti sve potrebne informacije koje su neophodne jednoj organizaciji ili jednom poslovnom sistemu. Svaka uspena i za nae okruenju tipina organizacija odnosno poslovni sistem ima operacioni nivo sistema, nivo sistema znanja, menadment nivo sistema i strateki nivo sistema za svako funkcionalno podruje, npr. usluna funkcija generalno ima usluni sistem na operacionom nivou da evidentira dnevne usluge i da procesuira zahteve za uslugama. Nivo znanja dizajnira promotivni prikaz za usluge poslovnog sistema. Menadment nivo sistema prati mesenu realizaciju usluga tako to vri analize i obavetava i davaoce usluga i korisnike usluga o nivou i kvalitetu datih usluga. Za sistem planiranja usluga u nekom vremenskom periodu slui strateki nivo. Prvo opisujemo specifine kategorije usluga sistema svakog organizacionog nivoa i njihove vrednosti u poslovnom sistemu. Zatim pokazujemo kako poslovni sistemi koriste ove sisteme za svaku glavnu poslovnu funkciju. Slika 10 prikazuje tipove sistema prema organizacionom nivou, koji se nalaze u jednom poslovnom sistemu. U prikazu imamo tri kompanije koje su meusobno povezane i podeljene na strateki nivo, menadment nivo, nivo znanja i operacioni nivo, na funkcionalna podruja kao to su marketing, proizvodnja, a u javnim upravama usluge, finansije, raunovodstvo i ljudski resursi (Anthony,1965).
Slika 10: Tipovi informacionih sistema prema organizacionom nivou Najjednostavnija i osnovna podela informacionih sistema je: Formalni i Neformalni. Formalni IS zasnivaju se na opte prihvaenim i fiksnim definicijama podataka i procedura za skupljanje, registrovanje, obradu i koritenje tih podataka. Pod formalnim sistemom podrazumeva se IS koji je strukturiran tj. on radi na osnovu saglasnosti sa prethodno definisanim pravilima koja su relativno nepromenjiva, odnosno ve propisana i utvrena i ne menjaju se lako. Npr. u evidenciji graana odnosno korisnika sistema zahtevae korisnikovo ime, identifikacioni broj kao i popis dozvoljenih usluga prema odgovarajuem identifikacionom broju. 2. Neformalni IS oslanjaju se na neodreena pravila ponaanja. Tu nema slaganja o tome ta je informacija ili kako bi trebala biti zabeleena ili obraena. Ovakvi sistemi su veoma bitni za ivot jednog poslovnog sistema. Formalni IS mogu biti kompjuterski bazirani ili runi. Runi sistemi koriste tehniku papira i olovke. Kompjuterski bazirani IS se oslanjaju na tehnologiju hardvera i softvera da obrade podatke.
1.
Ovde je neophodno razjasniti i sledee zablude i apsolutno pogrena tumaenja vezana za IS: IS je obavezno kompjuterizovan, IS je sam sebi cilj, Dobar je sistem upravljanja i odluivanja ali je lo IS, IS se razvija jednom za uvek,i nije neophodna nadogradnja, Razvoj IS se mora u potpunosti poveriti konsultantima, Pri razvoju IS vano je samo kupiti raunare i prateu opremu, U knjizi emo pod izrazom informacioni sistem podrazumevati kompjuterski bazirani formalni IS koji se koristi kompjuterskom tehnologijom. Iako kompjuterski bazirani IS koriste kompjutersku tehnologiju da pokrenu proces obrade toka podataka u razumljivu informaciju, postoji otra razlika izmeu kompjutera i kompjuterskog programa s jedne strane, i IS s druge strane. Da i kod podele informacionih sistema u literaturi postoje znaajne razlike i neusaglaenosti potvruju autori koji pod funkcionalnom podelom podrazumevaju sledeu klasifikaciju inforrmacionih sistema: Sistemi za prikupljanje informacija, Sistemi za prenos informacija, Sistemi za obradu informacija, Sistemi za uvanje informacija, Informaciono-istraivaki sistemi, Informaciono-upravljaki sistemi, Informacioni sistemi za podrku odluivanja;
Vrste i klasifikacija informacionih sistema prema pruenoj podrci:
Sistem obrade transakcija (TPS) podrava praenje, sakupljanje, uvanje, obradu i slanje glavnih poslovnih transakcija organizacije.
Upravljaki informacioni sistem (MIS) podrava funkcionalne aktivnosti i menadere. Sistem za upravljanje znanjem (KMS) podrava potrebu svih zaposlenih za korporativnim znanjem.
Sistem za automatizaciju kancelarijskih poslova (OAS) podrava rad kancelarijskih radnika.
Sistem podrke odluivanju (DSS) prua podrku prvenstveno pri donoenju analitikih i kvantitativnih odluka.
Informacioni sistem preduzea (EIS) prua podrku direktorima. Sistem podrke grupama (GSS) prua podrku menaderima koji rade u grupama. Inteligentni sistemi podrke obuhvataju komponentu znanja, kao to je ekspertski sistem ili neuronska mrea
Polazei, pak, od funkcionalne podele, informacioni sistemi se svrstavaju u sledee grupe: raunovodstveni informacioni sistemi, finansijski informacioni sistemi, marketing informacioni sistemi informacioni sistem u proizvodnji (CAD- CAM); Zahvaljujui brzini, organizaciji i kvalitetu procesa obrade podataka koja se postie primenom moderne raunarske tehnike sve savremene informacione sisteme karakterie kompjuterska podrka. Njihova specifinost je u tome to je proces unosa, obarade podatka i izdavanja informacija automatizovan, tako da za oveka ostaje samo funkcija kontrole i opsluivanja. Specifina svojstva Poslovnih informacionih sistema: dokumentovanost podatka i informacija - dokaz o poslovnim stanjima, promena, ili tvrdnjama. Nije dovoljno da postoji samo dokument ve i da su podaci u njemu tani, itljivi i razumljivi. racinalnost i ekonominost - tenja da se sa to manje napora i energije postigne to vie rezultata. Svaka informacija ima svoju cenu i tkz trokovnik, koji prikazuje cenu koja se za neku informaciju plaa i kakvi su ekonomski efekti od njene upotrebe. Zato odnos izmeu cene proizvodnje neke informacije i njenog doprinosa u efektima funkcionisanja poslovnog sistema predstavlja polazni kriterijum za odluivanje hoe li se neka informacija proizvoditi. unificiranost i standardizovanost tehnikih elemenata IS-a, jedinstvenost informacionog sistema. Na sledeoj slici 11. prikazani su tipovi informacionih sistema sa funkcionalnim nivoima menadmentna:
Slika 11:Informacioni sistemi i menadment
POSLOVNI PRIMER IZ PRAKSE: INFORMACIONI SISTEM INSTITUTA MIHAJLO PUPIN KAZA, KAZA je integralni poslovni informacioni sistem koji u sebi integrie vei broj modula. Program obuhvata kompletnu kadrovsku evidenciju, obraun zarada i svih ostalih linih primanja za mala, srednja i velika preduzea. Moduli za elektronsko plaanje preko poslovnih banaka, XML sprega sa Trezorom i sprega sa SAP-ERP ga ine kvalitetnim i zaokruenim reenjem. Udoban rad korisnika, intuitivan korisniki interfejs i parametrizovane opcije programa omoguavaju lako prilagoavanje zakonskim izmenama i specinostima preduzea. Moduli: Kadrovska evidencija Dinarske zarade Devizne zarade Honorari
Slubeni putevi
Sprega sa Trezorom
Elektronsko plaanje
Sprega sa SAP-ERP Karakteristike:
Sistem ovlaenja korisnika. Pre poetka rada sa programom je obavezna autorizacija (korisniko ime i lozinka). Ovlaenja u radu sa sistemom se deniu preko uloga. Jedan korisnik moe da pripada jednoj ili vie uloga, od kojih nasleuje privilegije. Ovlaenja su denisana na nivou baze podataka tako da je korisnik uvek limitiran svojim ovlaenjima, ak i van aplikacije. Sistem automatski evidentira sve najvanije akcije korisnika (unos i izmena podataka, promena statusa dokumentu). abloni za izvetaje: ablonizovani izvetaji omoguavaju svakom preduzeu odgovarajui izgled i strukturu raznih uverenja, reenja, ugovora i aneksa ugovora o radu. abloni omoguavaju denisanje vie razliitih sekcija dokumenta i elemenata na tom dokumentu, kao to je preambula reenja, glavni deo reenja, obrazloenje, ko izdaje ovaj tip dokumenta, ko su primaoci dokumenta i slino.
Dopuna podataka koji nedostaju: esto je potrebno uneti podatke u pomonim ifarnicima i evidencijama kao neophodan preduslov da bi se uneo neki sloeni dokument (npr. unos novog kreditora da bi se uneo kredit). Korisnik ne mora da se optereuje kojim redosledom treba da unosi podatke, jer je ugraen mehanizam koji omoguava lak unos i kompletiranje podataka. Ukoliko korisnik unese podatak koji u datom ifarniku jo ne postoji, program automatski nudi dopunu tog ifarnika. Ukoliko to korisnik eli, automatski se otvara forma za unos novog podatka u eljeni ifarnik, tako da korisnik moe kasnije (po njenom zatvaranju) nesmetano da nastavi sa kompletiranjem zapoetog dokumenta. Ugraena opcija za dopunu podataka koji nedostaju prua korisnicima znaajnu udobnost u radu sa programom. Dinamiki izvetaj: Program ima dinamiki izvetaj kojim moe da se pokrije potreba za najveim brojem Ad-Hoc izvetaja, bez izmene ili dopune programa. Pre pokretanja dinamikog izvetaja se biraju podaci koji e biti prikazani i redosled njihovog pojavljivanja. Takoe se zadaje proizvoljno sloeni kriterijum koji izvetaj mora da zadovolji. Broj podataka koji stoji na raspolaganju za denisanje dinamikog izvetaja je veliki, a novi podaci lako mogu da se konguriu kroz administratorsku granu menija. Jednom napravljen dinamiki izvetaj moe da se sauva kao ablon za kasnije korienje. Podsetnik: Program ima podsetnik sa veim brojem tema, koje se osveavaju automatski i na zahtev. Teme su istek rada na odreeno, mirovanja, porodiljskog, pripravnikog, lista dokumenata koji ekaju obradu, roendani zaposlenih i slino. Uvid u detalje: Ukoliko je polje na ekranu u kojem je trenutno kursor referenca na neki drugi zapis (polje sa pridruenom padajuom listom vrednosti), korisniku na raspolaganju stoji taster uvid u detalje. Ova akcija otvara dokument, evidenciju ili ifarnik koji odgovara referenci i automatski prikazuje upravo traeni zapis. Ova opcija prua veliku udobnost korisnicima i daje oseaj da je sve udaljeno samo par klikova miem. Filtar za pretraivanje: Da bi lako i brzo mogao da se pronae bilo koji dokument u sistemu, na raspolaganju je ltar za pretraivanje. Filtar je generiki za bilo koju vrstu dokumenta u sistemu. Jedna od opcija administratorskog dela menija je podeavanje polja preko kojih je mogue zadavati uslov i koji operator poreenja se koristi (, , =, , like preks, suks ili bilo gde, ...).
Softverska platforma: Operativni sistem: - Windows XP, 2000, 2003, Vista
Baza podataka: - Microsoft SQL Server 2000/2005 Aplikacija:- Microsoft Access Project 2003 Arhitektura: - Client Server. Neki tehniki podaci: - Aplikacija: 518 formi, 320 izvetaja, 48000 VBA linija koda, 255 stavki menija, 30 vrsta dokumenata. - Baza podataka: 377 tabela, 208 pogleda, 744 procedure, 106 funkcija, 105500 T-SQL linija koda, 375 rigger-a. 1.2.3 BAZE PODATAKA S obzirom da osnovu svakog informacionog sistema predstavlja baza podataka, izlaganje materije informacionih sistema bez prikaza funkcija baza podataka, predstavljalo bi poduhvat nemogue misije, tako da su u daljem tekstu izloeni osnovni pojmovi, sutina i znaaj baza podataka u informacionim sistemima. Baza podataka predstavlja vei skup meusobno povezanih datoteka. Baza podataka je struktuirana kolekcija povezanih podataka o jednom ili vie objekata. Sama re baza znai osnova ili fundament, pa tako moemo rei da je osnova svake baze podataka informacija, a sama baza podataka predstavlja deo Informacionog sistema za dobijanje informacija. Imamo puno primera baza podataka iz svakodnevnog ivota:
Red vonje Telefonski imenik, Adresar, Knjiga gostiju u hotelu, .
Baze podataka moemo definisati i kao skup logikih datoteka koje su meusobno povezane, te upravo iz tog razloga samo upravljanje bazama podataka je prilino sloenije i kompleksnije od upravljanja klasinim datotekama.
Slika 12: Baze podataka i sistem za upravljanje bazama podataka Svedoci smo da baze podataka koristi sve vie korisnika jer se njihovim korienjem postiu ogromne prednosti i poboljanja samog procesa poslovanja. Podaci u bazi podataka su organizovani sledeim redom: bit, bajt, polje, zapis, tabela, baza podataka. Bit je najmanji element prikaza podataka u raunaru i uzima vrednosti 0 ili1 Bajt je najmanja adresibilna jedinica koja sadri 8 bita i predstavlja jedan karakter. Polje ili atribut predstavlja se sa jednim ili vie bajtova. Zapis sadri skup atributa o jednom primerku (instanci), na primer atributi jednog studenta su: broj indeksa: 50/90, ime i prezime: Petar Petrovi, semestar: 2. Tabela je kolekcija razliitih zapisa, a koje pripadaju jednom objektu, Baza podataka je kolekcija povezanih tabela.
Slika 13: Organizacija podataka u bazama podataka Na prethodnoj slici 13. prikazana je organizacija podataka u bazama podataka koja spreava da se pojedini podaci dupliraju kao to je bio sluaj pri organizaciji podataka u datoteke, kao i spreavanje gubitka neophodne fleksibilnosti i elastinosti koje jedna dobro organizovana baza podataka mora posedovati. Prednosti baza podataka ogledaju se u tome da smo kod klasinih oblika organizacije podataka imali smo sluaj da je: Dolazilo do rasta broja greaka u procesu obrade Proces odluivanje zasnovan na nepouzdanim podacima bio nepouzdan Dolo do rasta trokova obrade podataka Dolo do sporog reagovanja rainarskog sistema,idr
Baze podataka su projektovane da koriste hijerarhijske, mrene ili relacione strukture gde je svaka struktura efektivna na sebi svojstven nain. Osnovni pojmovi vezani za baze podataka su: Polje (Field), ono sadri odreeni podatak i svako polje ima svoj naziv,tip podatka, veliinu i sl. (na primer-Pritina, 38232, Simonida i dr) Rekord (zapis, slog), koji se sastoji od konkretnih podataka koji opisuju jedan objekat (entitet)
Jovanovi Milorad
Graanica-Kosovo i Metohija
038-82545
Tabele (Table, File), koje ine polja koja opisuju neki objekat i kolekcija rekorda sa konkretnim podacima
Slika 14: Tabela-Adresar
Bazu podataka ini skup meusobno povezanih tabela. Proces planiranja, projektovanja i dizajniranja baze podataka je veoma vaan korak, tako da se uloeno vreme u ovom procesu viestruko isplati. U fazi planiranja neophodno je znati i dati odgovore na pitanja: ta elimo postii?, ta trenutno postoji?, ta je neophodno da se uradi?, i sl.
Nakon toga se prilazi definisanju zahteva, kada je preporuljivo da koristimo dijagrame i tekstualno detaljno opiemo same zahteve. Pri procesu dizajniranja moramo se pridravati nekoh osnovnih pravila i instrukcija kao na primer: Svaki rekord mora biti jedinstven: - svaka tabela mora imati primarni klju, Svako polje mora biti jedinstveno Svako polje u tabeli mora da se odnosi na objekat koji predstavlja tabela
Polja u tabeli treba da sadre najmanje logike celine Polja u tabeli ne smeju da sadre vrednosti koje se izraunavaju
Slika 15: Koraci kod projektovanja baze podataka Vrste baza podataka: Savremene baze podataka su uglavnom relacione, to znai da se baza podataka sastoji od vie meusobno povezanih tabela. Tabele moeo uvati obinim fajlovima (Flat), i takve tabele koristimo za reavanje jednostavnijih problema, na primer za uvanje liste imena. Moe se desiti da u ovakvim tabelama bude duplih rekorda. Pretpostavimo da trebamo kreirati bazu podataka koja treba da sadri profesore, student, nastavne predmete, ispitne rokove, studijske programe. Ovakva baza podataka onda treba da se sastoji od sledeih tabela: Profesori, Studenti, Nastavni predmeti, Studijski programi, Ispitni rokovi. i sl.
Na osnovu zadatih elemenata moemo ustanoviti relacije izmeu napred navedenih tabela,kao na primer profesori predaju studentima, studenti su rasporeeni po studijskim programima i dr.
Slika 16:Modeliranje i baze podataka Tipvi rlacia u bazama pdataka:

dan prma dan 1 1 dan prma vi 1 Vi prma dan 1 Vi prma vi
Slika17: Baza podataka Relacija jedan prema jedan: dnm zapisu iz prv tabl dgvara sam dan zapis iz drug tabl:
znaava s sa 1 1 Kristi s vma rtk, sam usluavima kada ptrbn rastrtiti bazuslab kritnim pdacima tak t s dna tabla dli na dva dla. dinstvni idntifikatr mra pstati ub tabl. Na primer kada jedan profesor odgovara tano jednom zaposlenom( ova relacija se esto naziva i one-to-one)
Rlacia dan prma vi:

dnm zapisu iz prv tabl dgvara vi zapisa iz drug tabl znaava s sa 1 Naa i nakrisnia rlacia u bazama pdataka
Slika 18: Relacija jedan prema vie Ovo je relacija kada na primer jedan student prijavi vie ispita Rlacia vi prma dan:

Za vi zapisa iz prv tabl dgvara sam dan zapis iz drug tabl znaava s 1 Prdstavlja rlaciuidntinurlacii dan prma vi sam psmatranuiz suprtng pravca
Rlacia vi prma vi: Za vi zapisa iz prv tabl dgvara vi zapisa iz drug tabl
znaava s Nalak s shvata ka dv rlaci uspstavljn izmu tabla: 1 i (dan prma vi i vi prma dan) 1
va rlacia indirktna i n m s uspstaviti izmudv tabl, v mra pstati mu tabla sa spljnim kljuvima
Relacije vie prema vie nisu dozvoljene u MS Access-u, takve relacije zahtevaju kreiranje nove tabele.primer za ovo je da se jedan proizvod moe nalaziti u vie narudbi, kao i to da jedna narudba moe da sadri vie proizvoda (relacija many-to many), tako da je potrebno da se kreira jo jedna tabela sa kojom e se jedna relacija many-to-many zameniti sa dve relacije one-to-many. Relacione baze podataka zahtevaju da se svaki rekord (zapis) u tabeli bude jednoznano odreen.To znai da ne smeju da se pojave dva rekorda u tabeli sa istim vrednostima u poljima.Svaka tabela ima jedno polje ili kombinaciju polja koji jenoznano odreuju rekord(zapis) u tabeli. Dozvoljeno je da vie polja jednoznano odreuju zapis. Polje ili polja koja jednoznano odreuju zapis u tabeli naziva se primarni klju. Pojam primarnog kljua je jedan od najvanijih pojmova u relacionim bazama podataka. Prilikom kreiranja tabele uvek se mora definisati primarni klju. Korienje baze podataka ima niz prednosti u odnosu na klasian rad sa papirima: Bri rad, Jednostavno korienje, Omoguava rad sa velikim brojem podataka, Jednostavan unos i promena podataka, Lako pretraivanje i selektovanje podataka, Mogunost sortiranja podataka, Podaci iz baze podataka mogu se prezentovati na razliite naine, Mogunost razmene podataka sa drugim aplikacijama, Tanost podataka i izbegavanje dupliranja podataka, Iste podatke istovremeno mogu da koriste vie korisnika, Sigurnost podataka je vea.
1.2.3.1 MS ACCESS MS Access je savremena baza podataka koja omoguava da zajedno sa MS Wordom, MS Excel-om, MS PowerPoint-om, i Mail-om, potpuno automatizuje svoje poslovanje. To je mona alatka za upravljanje, organizovanje, uvanje sortiranje i pretraivanje podataka. MS Access je jednostavan za upotrebu, lako se ui i ne zahteva da korisnik bude profesionalac za baze podataka. On dozvoljava izmene podataka (tabela, formi i izvetaja) i onda kada ste uneli podatke.
Slika 19: Prozor MS Accessa
Kao to je na gornjoj slici 19. prikazano MS Access sadri sve element u skladu sa standardom MS Windows-a.Na vrhu rpzora se nalazi Title bar zajedno sa Control boxom. Ispod Title bar-a se nalazi glavi meni, a zatim Toolbar. Kada startujemo program MS Access, na glavnom meniju postoje samo dve opcije: File i Help jer nije otvorena ni jedna baza podataka.
Slika 20: Osnovne funkcije za podrku Accessa Kada otvorimo neku ve postojeu bazu podataka onda se otvara prozor Database Window u okviru prozora MS Access-a. On nam omoguava relativno brz i jednostava pristup svim objektima u bazi podataka. Kao to je na sledeoj slici 21. prikazano na levoj strani su nabrojane vrste objekata koje postoje i egzistiraju u MS Access-u: Tables (tabele) Queries (upiti) Forms (forme) Reports (izvetaji) Pages (forma u obliku web strane) Macros (procedure za standardne operacije) Modules (programi)
Po standardnoj proceduri MS Windows-a klikom na odgovarajuu ikonu u desnom delu prozora e biti prikazani svi objekti selektovane vrste. Na donjoj slici 21. je u levom uglu selektovana kategorija (ikona) Tables, a u desnom delu je prikazana lista tabela u bazi podataka. Kada hoemo da otvorimo neku postojeu tabelu onda u Database prozoru kliknemo na ikonu Tables, a zatim na spisku tabela selektujemo eljenu tabelu na primer: test ka to je prikazano na sledeoj slici.
Slika 21: MS Access-ov Database Window Forma (Forms) se koristi za unos editovanje pretraivanje i prikazivanje podataka. Forme omoguavaju da vidimo one podatke koje elimo na nain na koji nam najvie odgovara. Izgled formi moe da bude takav da lie na papirne dokumente. Upit (Query) nam omoguava da postavimo pitanje i da automatski dobijemo odgovor. Na primer: Koliko je studenata poloilo Informacione sisteme? Koliko ima studenata iz Pritine? i slino. Svaki put kada postavimo pitanje-upit (query), MS Access e nam dati odgovor na osnovu trenutnih podataka.
Slika 22: Vrste upita Postupak kreiranja upita moe biti automatski korienjem Simple Query Wizard-a, i kreiranje upita bez wizarda.
Slika 23: Automatsko kreiranje upita
Postupak kreiranja upita bez korienja wizarda se sastoji u tome da najpre na Design prozoru selektujemo tab Query, a zatim selektujemo opciju Create query in design view. Klikom na ikonu New na ekranu e se pojaviti novi prozor i dialog box, tu se pojavljuju sve selektovane tabele i upiti kao i relacije koje smo uspostavili izmeu tabela ka o to je prikazano na sledeoj slici:
Slika 24: Desing view upita Izvetaj (Report) se koristi za prikazivanje i tampanje podataka iz tabela i upita, u traenom obliku. Ovde se takoe mogu obaviti i neke matematike operacijeizraunavanje sume ili proseka, kao i da grupiemo i sortiramo podatke
Slika 25: Automatsko kreiranje izvetaja Makroi (Macros) imaju zadatak da automatizuju rad MS Access-a. Moduli (Moduls) nam omoguavaju programiranu kontrolu operacija koje ne moemo kontrolisati preko makroa. Tako da moemo napraviti aplikaciju baze podataka sa sopstvenim menijima, linijama alata i ostalim karakteristikama. Baze podataka iziskuju permanentno i kontinuirano odravanje i osveavanje podataka i informacija kako bi oni sauvali svoje vrednosti u tu svrhu su nam pri ruci dostupni i odgovarajui programi i alati kao to je prikazano na slici nie.
Slika 26: Alati za odravanje baza podataka
1.2.4 POSLOVNI INFORMACIONI SISTEM Poslovni informacioni sistem je skup meusobno povezanih i sinhronizovanih elemenata koje obezbeuju ulazne, procesne, izlazne, memorijske i kontrolne aktivnosti iji je cilj pretvaranje podataka u informacije koje se koriste kao podrka procesima predvianja, planiranja, kontrole, koordinacije, odluivanja i operativnim aktivnostima u poslovnom sistemu odnosno preduzeu.
Slika 27: Poslovni informacioni sistem Poslovni informacioni sistem ine sledei podsistemi:

menadment informacioni sistem, raunovodstveni informacioni sistem, marketinki informacioni sistem, kadrovski informacioni sistem i dr.
Menadment informacioni sistem predstavlja skup postupaka za sakupljanje, memorisanje, obradu i diseminaciju informacija za potrebe menaderskih funkcija. Zadatak ovog sistema je da u okviru celine poslovnog sistema prui adekvatnu informacionu podrku menaderima u obavljanju njihove uloge i vrenju funkcije menadmenta. Raunovodstveni informacioni sistem definie se kao skup organizacionih postupaka za sakupljanje, memorisanje, obradu i diseminaciju finansijskoraunovodstvenih informacija. Ovaj sistem treba da omogui dobijanje relevantnih informacija o stanju imovine, prihodu i rashodu preduzea, delova preduzea po pojedinim relacijama (linijama), dobiti poslovnih sistema i dr. Zahvaljujui korienju raunara u ovom sistemu mogue je obezbediti i informacije koje se ne vode
knjigovodstveno, na primer produktivnost, rentabilnost i ekonominost po pojedinim podrujima, odnosno linijama. Marketinki informacioni sistem se definie kao skup komponenti koje su meusobno tako povezane da tee ostvarenju zajednikog cilja, tj. pretvaranju marketinkih podataka u marketinke informacije. Cilj ovog sistema je da obezbedi marketinke infomracije o zahtevima za transportnim i PTT uslugama i konkurenciji na domaem i meunarodnom transportnom i PTT tritu. Kadrovski informacioni sistem se moe definisati kao skup postupaka za sakupljanje, memorisanje, obradu i diseminaciju informacija za planiranje i upravljanje kadrovima u preduzeu. Svaki informacioni sistem sastoji se od najmanje tri komponente: ljudi, procedura i podataka. Kompjuterski informacioni sistem, tj. informacioni sistem koji ukljuuje kompjuter sastoji se od najmanje pet komponenti: ljudi, procedura, podataka, kompjutera i programa. Poslovni sistem odnosno preduzee se moe posmatrati kao lanac vrednosti koji se sastoji od primarnih i sekundarnih procesa koji ine jedan poslovni sistem. Primarni procesi su marketing, nabavka, proizvodnja, skladitenje, prodaja, distribucija, odravanje nakon prodaje. kao to je prikazano na sledeoj slici 28.
Slika 28: Primarni i sekundarni procesi poslovnih informacionih sistema Tehnoloku komponentu poslovnih informacionih sistema obuhvata informacionokomunikaciona infrastruktura. Hardver (raunarska oprema) Sistemski softver/Operativni sistem
Aplikativni softver (programi, aplikacije)
Sistemi za upravljanje bazama podataka
Telekomunikacije/Internet Ljudski resursi Da bi se intergacija izvrila u potpunosti, neophodno je obezbediti izvravanje datih procesa, to podrazumeva i definisanje veza sa subjektima iz okoline. Na ovaj nain je mogue obezbediti unutranju i spoljanju integraciju procesa u poslovnom sistemu - preduzeu. Organizaciona jedinica odgovorna za celokupnu podrku informacionom sistemu u poslovnom sistemu je odeljenje informacionih sistema. To odeljenje je odgovorno za hardver, softver, baze podataka i mree koje obuhvataju informaciono tehnoloku infrastrukturu preduzea.
Odeljenje informacionog sistema predlae nove poslovne strategije i nove proizvode bazirane na primeni IT. Koordinira razvoj i planirane promene IT u organizaciji. Odeljenjem informacionih sistema rukovodi informacioni upravnik (CIO). CIO je menader, koji ima zadatak da nadgleda korienje informacionih tehnologija u preduzeu.
Slika 29: Integracija procesa u poslovnom sistemu 1.2.5 VEZA IZMEU SISTEMA Transakcioni sistemi za automatsku obradu podataka TPS (Transaction Processing Systems) su tipino glavni izvor podataka za druge sisteme, gde su ekspertski sistemi ESS prvenstveno primaoci podataka iz sistema na niem nivou. Ostali tipovi sistema mogu razmeniti podatke izmeu sebe. Podaci takoe mogu biti razmenjeni meu sistemima razliitih funkcionalnih podruja. Npr. redosled zahvaen sistemom prodaje moe biti poslan do nekog sistema u poslovnim sistemima kao transakcija za obavljanje nekih naznaenih poslova po ve utvrenom redosledu. Definitivno je prednost imati neku meru integracije meu ovim sistemima da bi informacija mogla proticati lako izmeu razliitih delova poslovnih sistema. Ali integracija kota i integrisati mnogo razliitih sistema je neverovatno kompleksno i troi puno vremena. Svaka poslovni sistem mora izvagati svoje potrebe za integracionim sistemima. Sledea slika 30. ilustruje kako su razliiti nivoi sistema u organizaciji vezani jedan s drugim.
Slika 30: Meusobna zavisnost sistema Postoje razne klasifikacije poslovnih informacionih sistema. U praksi i literaturi je najzastupljenija upravljaka podela po kojoj se informacioni sistemi dele u pet grupa i to:
1. 2. 3. 4. 5.
Neautomatizovani, Automatizvani, Upravljacki, Sistemi za podrku odluivanju i Ekspertni sistemi.
1.3.UPRAVLJAKI INFORMACIONI SISTEMI

1.3.1 NEAUTOMATIZIOVANI INFORMACIONI SISTEMI Neautomatizovani informacioni sistemi se zasnivaju na runoj ili mehanografskoj obradi podataka. Kod ovih sistema obrada podataka nije objedinjena pa se veliki broj radnika bavi prikupljanjem i deliminom obradom podataka popunjavajui razne obrasce i izvetaje u okviru svojih redovnih poslova i zadataka.
Slika 31: Neatomatizovani sistemi Postoje i radnici kojima je obrada iskljuiva delatnost npr. voenje knjigovodstva, raunovodstvo, personalna evidencija i sl. Nosioci podataka su dokumenti i na njima su upisani podaci tako da se mogu uvati i prenositi. Informaciona baza je skladite dokumenata koji se u njoj uvaju. To mogu biti kartoteke, biblioteke, skupovi zapisnika, slubenih listova i sl. Na osnovu ulaznih podataka u toku izvravanja radnog procesa dopunjava se odnosno aurira informaciona baza podataka, iz koje se mogu dobiti korisni izvetaji.
Slika 32: Spektar poslovnih podataka Nedostaci neautomatizovanih informacionih sistema:

Obrada nije jedinstvena i ne obavlja se uvek na isti nain, Dolazi esto do dupliranja rada na obradi podataka, Obrada podataka vri se u onoj meri u kojoj to zahtevaju zakonske obaveze i u cilju dobijanja finalnih pokazatelja o rezultatima rada, Podaci nisu formatizovani i strogo struktuirani, a zadaci koji se reavaju esto nisu do kraja definisani, Obrada je spora to dovodi do kanjenja informacija, Prave se greke zbog nepostojanja upustava, pogreno prispelih podataka, pogrenog raunanja, zamora pri obradi i slino, U neautomatizovanom IS znaajni su i usmeni informacioni tokovi koji su promenjivi i nepostojani, Mnoge odluke se donose na osnovu usmenih informacija i iskustva ili na osnovu nepotpunih i esto zastarelih podataka.
Slika 33: Primer - EIS PORTAL Jugopetrola 1.3.2 SISTEMI AUTOMATSKE OBRADE PODATAKA TRANSAKCIONI SISTEMI Sistemi za automatsku obradu podataka podrazumevaju prikupljanje, uvanje i obradu podataka i obezbeenje informacija primenom raunara. U literaturi ovi sistemi imaju naziv Transakcioni sistemi za automatsku obradu podataka (Transaction Processing Systems) i teite im je na samim podacima i obradi podataka sa ciljem da se raunar to bolje iskoristi kao i da obrada bude to efikasnija. Ovi sistemi su nastali automatizacijom pojedinih poslovnih funkcija, tako da se sistem automatske obrade podataka sastoji iz posebnih aplikacija koje obuhvataju pojedine funkcije ili organizacione celine. Npr. knjigovodstvo, personalna evidenecija, praenje kupaca i dobavljaa, praenje magacina, izdavanje faktura, obraun plata i sl. Prvo su automatizovane funkcije knjigovodstva i finansija, zato to su za njih u potpunosti bila razraena reenja pri runoj obradi podataka pa su ona samo preneena na raunar.
Na sledeoj slici 34. dat je prikaz toka informacija od TPS ka funkcionalnim sistemima, gde se protok informacija izmeu funkcionalnih sistema odvija preko integracione komponente.
Slika 34: Veza funkcionalnih oblasti TPS,CRM i integracije Automatska obarada podataka je bila tako organizovana da koristi raunare koji su u to doba bili malog memorijskog kapaciteta, male brzine procesora i podrazumevao je samo paketnu obradu podataka. Prednosti transkacionih informacionih sistema u odnosu na neautomatizovane IS:
sistematizuje se prikupljanje i uvanje podataka, ubrzava se prikupljanje i obrada podataka, poveava se kvalitet izvetaja i izvetaji se sistematizuju po pojedinim upravljakim nivoima, uvodi se opta nomenklatura i jedinstveni sistem obeleavanja, zaposleni se informatiki obrazuju.
Slika 35: Struktura i izgled skladita podataka (izvor:E.Turban) Posle izvesnog funkcionisanja uoene su slabosti AOP-a: Zanemaruje se sistemski pristup, Polazi se od postojeeg stanja IS-a kojeg treba automatizovati bez otklanjanja slabosti, Projektovanje sistema AOP-a se samo svodi na projektovanje programa, organizacije podataka i njihovu obradu, pri tom se na posmatraju zahtevi sistema ve samo pojedinani zahtevi. Pristup je pogrean jer pravi cilj raunara nije automatizovana obrada podataka ve poveanje efikasnosti u odluivanju. (AOP ne ukljuuje proces odluivanja nema izbora izmeu alternativa). Poto se aplikacije realizuju nezavisno jedna od druge a koriste dobar deo zajednikih podataka to dovodi do velikog umnoavanja, odnosno redudance. Tako se deava da se matini broj radnika, ime i prezime javlja u tridesetak i vie datoteka. Nedovoljan stepen informatike obuenosti radnika, nepoverenje izmeu korisnika i informatiara, strah od raunara za radno mesto.
Slika 36: Tok informacija u obradi transakcija (Turban E., McLean E., Wetherbe J., 2003): Pregled glavnih karakteristika sistema TPS automatske obrade podataka: Po pravilu obrauju velike koliine podataka, Izvori podataka su uglavnom interni, a rezultat je namenjen za interne korisnike, TPS obrauje podatke redovno:dnevno nedeljno, dvonedeljno itd, Zahteva se veliki kapacitet skladita podataka(baze podataka), Zbog velike koliine podataka potrebna je velika brzina obrade, TPS u osnovi nadgleda i sakuplja podatke iz prolosti, Ulazni i izlazni podaci su strukturirani, Obino se zapaa visok nivo detalja, U sistemu TPS obino je oigledna mala sloenost raunarske obrade, Potreban je visok nivo tanosti integriteta podataka i bezbednosti, Zahteva se visoka pouzdanost.
POSLOVNI PRIMER IZ PRAKSE: INSTITUT MIHAJLO PUPININFORMAONI SISTEM IMPresco Sistem za upravljanje dokumentima: Sistem za upravljanje dokumentima je savremeno softversko reenje neophodno svim poslovnim sistemima suoenim sa mnotvom elektronske i papirne dokumentacije. Ovo softversko reenje se prema svojim osnovnim karakteristikama moe klasikovati kao Enetrprise Content Management System (ECMS). Sistem za upravljanje dokumentima predstavlja skup raunarskih programa koji se koriste za skladitenje elektronskih i skeniranih papirnih dokumenata, kao i za upravljanje kretanjem dokumenata, odnosno za upravljanje kretanjem grupe povezanih dokumenata (dosije, predmet), kroz njihov ivotni ciklus. Glavni ciljevi uvoenja Sistema za upravljanje dokumentima su: automatizacija poslovnih procesa; upravljanje ivotnim ciklusom dokumenata; unapreenje saradnje korisnika; kontrola pristupa dokumentima; pretraga po svim pismima bez obzira na nain na koji je unet traeni tekst, traeni tekst se unosi samo irilicom ili latinicom, a aplikacija pretrauje sve pojavne oblike (srpska irilica, srpska latinica, engleska latinica); kontrola kreiranja, dokumentacije. skladitenja i distribucije svih vrsta poslovne
Ciljevi uvoenja Sistema za upravljanje dokumentima ostvaruju se realizacijom sledeih softverskih funkcionalnosti: kreiranje dokumenata i dosijea (predmeta); unos dokumenata u elektronskom obliku direktno u sistem ili unos dokumenata skeniranjem papirnih dokumenata; kategorizacija dokumenata i dosijea; statistika dokumenata (primljenih ili poslatih, po eksternim primaocima ili poiljaocima , slubama, itd.); statistika dosijea (kome su prosleeni, u radu, na ekanju, na plaanju, itd..) verzioniranje dokumenata;
zakljuavanje i otkljuavanje dokumenata; spajanje i razdvajanje dosijea; pretraivanje dokumenata i po sadraju i po atributima dokumenata; upravljanje radnim tokovima dokumenata; praenje dokumenata ili dosijea i uvid u njihovo trenutno stanje obrade; abloni za interne i odlazne dokumente; paketna obrada odlaznih dokumenata (cirkularna pisma i sl.); mehanizam odobravanja odlaznih dokumenata za slanje (Approve/Reject); automatska konverzija odlaznih dokumenata u PDF format; saradnja korisnika pomou elektronske pote, foruma, diskusija; Sistem za upravljanje dokumentima maksimalno koristi Open Source iza kojih je viegodinji razvoj i brojna razvojna zajednica. Glavne karakteristike ovakvog sistema su: izuzetne performanse za veliki broj korisnika; stalni razvoj i unapreenja izabranih platformi; minimalni hardverski zahtevi. Preduzee IMP Raunarski sistemi d.o.o. nudi saradnju na projektu implementacije Sistema za upravljanje dokumentima, kroz realizaciju sledeih faza: identikacija poslovnih procesa i tokova dokumentacije; kreiranje modela podataka i razvoj potrebnih softverskih modula; isporuka potrebne raunarske opreme; putanje sistema u probni rad; obuka korisnika; migracija postojeih dokumenata u novi sistem (dokumenti u elektronskom obliku, kao i skenirane dokumentacije); putanje sistema u produkciju; projekte
postprodukcijska podrka. organizovanje korisnika preko korisnikih grupa i uloga; evidencija izvrenih akcija korisnika; bezbednost i zatita na nivou dokumenta i predmeta; kontrola prava pristupa; procedura za pravljenje redovnih rezervnih kopija. Validacije: Namena: Validacije su nezavisan aplikativni modul koji se eksibilno moe integrisati sa postojeom relacionom bazom podataka razliitih informacionih sistema. Omoguava denisanje i sprovodjenje elementarne i sloene provere podataka pri unosu u IS. Na ovaj nain sprovodi se ienje ulaznih podataka kao i verikacija postojee aplikacije za unos to obezbedjuje kvalitet i tanost ulaznih podataka informacionog sistema. Obzirom da se jezgro modula sastoji od baznih tabela, procedura, funkcija i trigger-a koji su kreirani u skladu sa ANSI SQL standardom, modul se moe integrisati sa razliitim RDBMS okruenjima.
Slika: 37 Arhitektura sistema
Komponente: 1.Modul za spregu sa postojeim bazom podataka: Realizovan pomou baznih tabela, trigger-a, procedura i Job-ova. Omoguava kongurisanje intervala za validaciju kao i perioda uvanja podataka o izvrenim validacijama i porukama. Podrka za pokretanje naknadnih validacija nad postojeim podacima. 2.Web aplikacija za kongurisanje i upravljanje modulima Razvijena u savremenoj Java tehnologiji. Integrisana u Oracle Identity Management infrastrukturu. Podrava Single Sign-On autentikaciju korisnika 3.Modul za kongurisanje validacija na nivou polja Formalna validacija Jednostavno kongurisanje razliitih provera vrednosti kolone, razliitost ili obaveznost u odnosu na druge kolone. Podrava dodelu custom validacionih procedura koje se automatski izvravaju pri validaciji. Mogunost dodavanja, iskljuivanja i ukljuivanja provere u toku rada modula 4. Modul za validaciju grupe podataka Logika validacija Omoguava kreiranje sloenih validacionih pravila nad podataka. grupama
Sloena pravila se grade na osnovu atomskih korienjem logikih operatora. Automatski se ge nerie validaciona procedura koja se ukljuuje u celokupnu validaciju.
Mogunost manipulacije pravilima u toku rada modula.
Karakteristike primenjenog SW okruenja: Model podataka kreiran je korienjem Enterprise Arhitect CASE alata.
Jezgro modula se sastoji od baznih tabela, procedura, funkcija i trigger-a koji su kreirani u skladu sa ANSI SQL standardom na Oracle 10g Database server-u Web aplikacija radi na Oracle Application Server 10g platformi integrisana u Oracle Identity Management infrastrukturu. Razvojno okruenje za Web aplikaciju je Oracle JDeveloper 10g, a koriena je ADF BC, JSF tehnologija. Znaaj i prednosti: Nezavisnost od postojeeg modela podataka i aplikacije za unos. Fleksibilna izmena, dodavanje ili ukidanje validacionih pravila. Real-time uvid u rad modula i jednostavno iskljuivanje modula preko Web aplikacije. Brzo prilagodjenje razliitim RDBMS okruenjima.
1.3.3 UPRAVLJAKI INFORMACIONI SISTEMI MANAGEMENT INFORMATION SYSTEMS Napomenuli smo da menadment informacioni sistem predstavljaju skup postupaka za sakupljanje, memorisanje, obradu i diseminaciju informacija za potrebe menaderskih funkcija. to znai da upravljaki informacioni sistem (MIS) predstavlja direktan raskid sa automatskom obradom podataka (Mc Leod) jer se shvatilo da raunar moe mnogo vie od jednostavne obrade podataka. Od polovine 60 do polovine 70 bile su u funkciji samo dve namene raunara: 1. za automatsku obradu podataka; 2. za upravljaki informacioni sistem.
Menadment informacioni sistem MIS- je integralan (celovit) sistem obezbeivanja informacija za podravanje procesa upravljanja nekim poslovnim sistemom. Integralni znai da su delovi sadrani u jednom optem dizajnu sistema. Osnovna funkcija MIS-a je da menaderima (preko kvalitetnih, pravovremenih i pouzdanih informacija) obezbede uvid u ponaanje preduzea (poslovnog sistema) tako da mogu efikasnije da iskoriste svoje menaderske vetine i umea. Upravljaki informacioni sistem se moe definisati kao: 1. organizaciona celina meusobno povezanih elemenata koja ima svrhu formiranja informacije za potrebe upravljanja; 2. niz aplikativnih sistema koji se odnose na oblikovanje, odailjanje, primanje, sreivanje, obradu i memorisanje informacija potrebne organima upravljanja; 3. sistem koji generie informacije koje se koriste u procesu funkcionisanja sistema, proizvodei upravljako delovanje usmereno na smanjenje elemenata neizvesnosti. Karakteristike, specifinosti po kojima se upravljaki IS razlikuje od tradicionalnih informacionih sistema se ogledaju u sledeem: Upravljaki IS nije isto to i automatska obrada podataka. Automatska obrada podataka je samo jedan deo IS. AOP se odnosi na pojedinane aplikacije (podsisteme) koji nisu meusobno povezani. Kod UIS svi podsistemi su povezani, i ine jedinstvenu celinu ije je funkcionisanje podreeno cilju obezbeivanje kvalitetnih informacija za adekvatno upravljanje poslovnim sistemom odnosno njegovim podsistemima. 2. Prilagoenost informacija zahtevima korisnika. UIS pretpostavlja tako organizovanu mreu komunikacija da se podaci, odnosno informacije isporuuju korisniku na mestu gde treba i u obliku koji on zahteva. Tradicionalne IS karakteriu siromani ablonski izvetaji koji se dugo zadravaju u pojedinim sektorima pa su, stoga, neaurni i neblagovremeni. 3. Brz pristup podacima. S obzirom na vremensku komponentu UIS se odnose na budunost (isto kao i na sadanjost i na prolost). UIS podrazumeva takvu organizaciju podataka da se potrebni podaci za relativno kratko vreme tj. "svakog momenta" mogu otkriti i upotrebiti. Naime, hronologija poslovnih dogaaja i promena se putem adekvatne organizacije podataka registruje za itavo vreme poslovanja preduzea. Ti se podaci uz adekvatnu obradu koriste za donoenje odluka tekueg i dugoronog karaktera. Upravljake IS karakterie i integralnost, odnosno podaci se pamte samo jednom, izlaz jednog podsistema je adekvatan, istovetan ulazu u drugi podsistem. Ovi su podsistemi povezani, spregnuti u jedinstvenu celinu odnosno sistem. 4. UIS nije zatvoren sistem. On sakuplja iz okruenja podatke o kretanjima na tritu, konkurenciji, optim ekonomskim prilikama. Na osnovu sakupljenih podataka daje se mogunost korisnicima UIS da brzo reaguju na promene u okruenju i njima prilagode funkcionisanje poslovnog sistema. To nije sluaj sa tradicionalnim IS.
1.
5. Vodea uloga menadera u projektovanju UIS. U prvim godinama primene kompjutera, kada je jedino bila na raspolaganju tehnologija batch obrade, komercijalna upotreba kompjutera se svodila na nekoliko raunovodstvenih aplikacija (platni spiskovi, platni rauni i druge operacije u seriji). Kod tako organizovanih IS, osoblje koje radi u raunskom centru je bilo zadueno za sve. Naime, kompjuterski profesionalci su bili odgovorni za programiranje, kreiranje koncepcije sistema, instalaciju sistema, organizaciju unosa i obrade podataka itd. Dakle, osoblju koje je odravalo sistem, bilo je preputeno da definie ciljeve sistema, strategiju razvoja, kao i strukturu izvetaja (od kojih su veina njih bila jedva razumljiva ljudima van kompjuterskog centra). Pojava poslovnih programskih jezika, razvoj koncepta baza podataka, mogunost ONLine obrade, kao i pojava personlanih raunara uvodi nas u novo doba primene kompjuterske tehnologije koje je u prvom redu obeleeno dominacijom upravljakih informacionih sistema. Dok je kod tradicionalnih IS fokus bio na obradi transakcija, kod UIS upotreba informacija postaje osnovni element koji determinie koncepciju i nain funkcionisanja informacionog sistema. Shodno tome, konceptualizacija i primena UIS, se sprovodi uz aktivnu t.j odluujuu ulogu top menadmenta preduzea, odnosno poslovnog sistema. Da bi udovoljilo ovom zahtevu poslovodstvo mora posedovati adekvatno informatiko znanje. Zbog toga svi programi za obrazovanje menadera, obavezno ukljuuju problematiku projektovanja informacionih sistema. Dakle, u prvim godinama kompjuterske ere kljune figure u upotrebi informacione tehnologije su bili profesionalci u informacionim sistemima. Danas, upravljaki informacioni sistemi zahtevaju da glavni menaderi preduzea preuzmu vostvo u primeni informacione tehnologije, i uopte u funkcionisanju. Imajui u vidu navedene osobine UIS, projektovanje njegovih podsistema zahteva tretman upravljanja kao informacionog procesa kojim se smanjuje neizvesnost i poslovni sistem optimalno usmerava prema cilju. Izgradnjom adekvatnog upravljakog IS znaajno e se poboljati kvalitet poslovnog izvetavanja i na njemu zasnovanog upravljanja.
1.3.4 SISTEMI ZA PODRKU ODLUIVANJA - DECISION SUPPORT SYSTEMS (DSS) Decision Support Systems (DSS) definicija ...ono to smo ve dugo pokuavali, ali nismo za to imali naziv Sprague, Carlson Sistemi za podrku odluivanja- DSS su informacioni sistemi koji pruaju podrku u reavanju nedovoljno definisanih problema, crpei iz postojeih sistema one informacije, koje su bitne za proces odluivanja. Sistemi za podrku odluivanju-DSS imaju zadatak da prue podrku pri donoenju poslovnih odluka. Struktuirane odluke su rutinske i ponavljaju se, tako da je za njih mogue predvideti proceduru i algoritam za reavanje. ta sa nestruktuiranim odlukama koje se ne mogu formalizovano
opisivati, kod kojih se problem ne reava samo na osnovu prikupljenih informacija. Kod ovih odluka problem koji se reava nije u potpunosti definisan i teko ga je razgraniiti od slinih problema. Nestruktuirane odluke su nove i sloene i esto se donose po specijalnom postupku. U ovim sluajevima upravljaki informacioni sistem je od koristi ali ne reava problem u celini i do kraja. Osnovna funkcija sistema za podrku odluivanja je da donosiocima odluka pomogne pri reavanju sloenih i nestruktuiranih problema. Sistem za podrku odluivanja-DSS u sutini predstavlja korisniku blizak softver koji prati obogaena baza podatka i baza modela.
Slika: 38 Decision Support Systems Naveemo neke od definicija sistema za podrku odluivanju: "Sistemi za podrku odluivanju su interaktivni raunarski sistemi za namerom da pomognu menaderima ili donosiocima odluka da identifikuju, strukturiraju, i/ili ree polustrukturirane i nestrukturirane probleme i da naprave izbor meu alternativama" (Daniel Power, 2000).
Slika: 39 Evolucija koncepata DSS (Simon, Davis, Sprague, Carlson, Keen, DeSanctis, Gallupe, Morton, Mintzberg, Power, Turban ...) Sistemi za podrku odluivanju su interaktivni, fleksibilni i adaptivni raunarski informacioni sistemi specijalno razvijeni za podrku u reavanju nestrukturiranih menadment problema u cilju poboljanja procesa odluivanja" (Turban, Aronson, 1998). Tabela 1: Kategorije DSS Turban [2002], Power [2000] Kategorija Data-Driven Document-Driven Model-Driven Suggestion Group Support InterOrganizational Function-Specific Web-Based Karakteristika Koriste struktuirane podatke Koriste nestruktuirane podatke Koriste modele Koriste pravila i relacije Pomau komunikaciju i usaglaavanje Podrka komintentima Podrka specifinim sistemima Podrka svim DSS Primer Data Warehouse Web Rasporedi Konsultacije Voenje sastanka Pristup kupaca podacima Vazduhoplovni, bankarski Intranet
S ozirom da pomau pri reavanju slabo struktuiranih problema DSS su namenjeni viim nivoima odluivanja ( stratekom i taktikom). Za razliku od MIS-a (koji se bazira na horizontalnoj matrici informacija) kod sistema za podrku odluivanja-DSS imamo veritikalne informacione tokove. DSS su laki za korienje, jer su jezici za komunikaciju dosta jednostavni i struktura sistema je takva da obezbeuje lak pristup
podacima u interaktivnom radu. Sistemi za podrku odluivanja DSS pomau korisnicima da ispolje svoju efikasnost i znanje uz poseban naglasak na lini stil odluivanja. Bitno je naglasiti da sistemi za podrku odluivanja DSS ne predstavljaju automatizaciju procesa donoenja odluka ve predstvaljaju sredstvo i alat koje korisnici mogu upotrebljavati u onim sluajevima kada se ne mogu unapred pripremiti algoritmi kojima se problem reava. Osnovni elementi sistema za podrku odluivanja su: 1. korisnici, 2. podaci, 3. modeli odluivanja koji sadre; a. programske pakete za: optimizaciju, statistiku analizu, finansijsku analizu i sl., b. alate za simulaciju i modeliranje problemskih situacija. 4. specijalni softver koji povezuje korisnike sa podacima i modelima.
Slika :40 Struktura SPO (Turban, Aronson, 1998) Element odnosno komponente sistema za podrku odluivanju su: podsistem za upravljanje podacima, podsistem za upravljanje modelima, podsistema za upravljanje znanjima, podsistem korisniki interfejs, korisnik.
Holsapple i Whinston (1996) izdvajaju sledee osobine sistema za podrku odluivanju kao njihove prednosti: Prednosti SPO zavise od prirode donosioca odluka i situacije po pitanju odluka, SPO poveava uroene sposobnosti rukovoenja donosioca odluka, SPO moe da rei probleme koji bi donosiocu odluka oduzeli mnogo vie vremena ili koje on ne bi ni pokuao da reava, SPO se pribliava reenju problema bre i pouzdanije od donosioca odluka, ak i kada SPO ne moe da rei problem, moe da stimulie donosioca odluka da dublje razmilja o dotinom problemu, Izgradnja SPO moe ukazati na nove naine razmiljanja u oblasti odluivanja, SPO moe da obezbedi dokaze o opravdanosti stava donosioca odluka, U cilju unapreenja produktivnosti, SPO moe pruiti znaajne konkurentske prednosti. Isti autori (Holsapple, Whinston, 1996) kao ogranienja sistema za podrku odluivanju navode: Neke uroene ljudske vetine i talenti se ne mogu ugraditi u dananje SPO (misli se na fazu projektovanja SPO), SPO je ogranien na znanje koje poseduje. Ograniene su sposobnosti SPO da stekne nova znanja, SPO je ogranien vrstama obrade znanja koju njegov softver moe da izvri, Mogunosti SPO su ograniene mogunostima kompjutera (hardvera i operativnog sistema) koji se koriste, Jezik kojim korisnici treba da saopte svoje zahteve ograniava broj korisnika na one koji prihvataju ovakav nain izraavanja. Nain prezentacije takoe ograniava broj korisnika, SPO mogu biti napravljeni za prilino usku i specifinu oblast primene. Mogue je da se zahteva vie SPO u reavanju razliitih zadataka u toku rada. Tada se postavlja pitanje ko treba da koordinira rad nekoliko SPO. Barrett i Castore (1989) dali su prikaz strukture sistema za podrku odluivanju i pri tom opisali princip rada korisnika sa sistemom za podrku odluivanja, Pomenuti autori istiu da proces zapoinje korisnikovom dilemom. Korisnik potom definie problem, u emu mu SPO moe pruiti pomo kroz snimanje, praenje i prikupljanje podataka iz spoljanjih i unutranjih izvora podataka, na osnovu ega se stie uvid o nastanku i karakteru problema. Po zavretku formulacije problema SPO vri obradu podataka koristei se pri tom bazom podataka i/ili bazom znanja. Po izvrenoj obradi problema SPO nudi korisniku raspoloivi niz alternativa. Sluei se pokazateljima o stepenu zadovoljenja postavljenog problema svake alternative, korisnik vri izbor najpovoljnije. Na slici 41. je prikazana logika topologija sistema za podrku odluivanja,
Slika 41: Princip rada, osobine rada SPO i karakteristike implementacije Kroz mogunosti analize npr. ta ako, analizu senzitivnosti itd., korisnik moe da ispita posledinosti pojedinih alternativnih pravaca ili da ispita posledice koje mogu nastupiti prilikom promene uticajnih faktora na izabranu alternativu. Kao rezultat opisanog procesa sledi informacija za buduu upotrebu, tj. odluka o pravcu akcije. Dennis Buede dui niz godina prati razvoj sistema za podrku odluivanju. Od postojeih sistema za podrku odluivanju on formira uporedne analize pratei pri tome aspekte: operacioni sistem, osobine primene, performanse sistema i pogodnosti koje sistem prua korisniku. Podaci su dobijeni na osnovu anketiranja relevantnog uzorka korisnika sistema za podrku odluivanju. U najnovijem sprovedenom istraivanju (Buede, 1998) anketa se sastojala iz 25 pitanja, a obuhvatala je 32 sistema za podrku odluivanju. Kao rezultat istraivanja Buede (1998) je konstatovao da je primarni fokus proizvoaa SPO na tenji da se poboljaju analitike sposobnosti SPO. Navodi se da su se korisnici izjasnili da su im osobine analize rezultata najkritinije u dosadanjem radu. Takoe, jak prodor uinjen je i na polju poboljanja karakteristika SPO u podrci definisanju problema kao i fazi kreiranja modela.
1.3.4.1 IZVRNI IFORMACIONI SISTEM (Executive Information Systems EIS)
Osnovni cilj EIS poboljanje kvaliteta i kvantiteta informacija potrebnih na izvrnom nivou ubrzavaju odgovor na situacije izvrnog odluivanja koje zahtevaju brzinu i efikasnost podrka donoenju odluka obezbeivanjem aktuelnih i tanih podataka u smislenom formatu EIS je user-frendly, grafiki podran, obezbeuje izvetavanje o izuzecima i ima mogunost drill-downa.
Najea upotreba - Critical Sucess Factors (profitabilnost, finansijski indikatori, marketinki indikatori, ljudski resursi, rizik, trini i potroaki trendovi) Specifinosti dizajniranja i razvoja EIS
dizajn i razvoj zasnovan na definisanim Kritinim Faktorima Uspeha (CSF) implementacija zahteva aktivno ukljuivanje izvrilaca karakteristine metode za utvrivanje izvrnih informacionih zahteva:
Intervjuisanje Izvoenje zahteva iz ve postojeeg informacionog sistema Sintetizovanje iz karakteristika sistema Otkrivanje eksperimentisanjem (izradom prototipova)
Kljuni problem EIS-a: sadraj informacija.
Transakciona baza
DTS
DW baza
OLE DB
MS OLAP Servisi
OLE DB za OLAP
Excel 2000
Oracle 8i
SQL Server 2000

Slika 42: Jedno mogue tehnoloko reenje EIS
Veoma vaan faktor za uspean rad sistema za podrku odluivanju je, to se istie u zapaanjima veine autora, korektna implementacija sistema. Od uspenosti implementacije SPO zavisi njegova prihvatljivost od strane korisnika kao i pravilna upotreba. Sauter (1997) je identifikovao kljune fatore u procesu implementacije sistema za podrku odluivanju tabela 2.
Tabela 2: Kljuni faktori uspeha implementacije SPO (Sauter, 1997) Ciljevi Ukljuenje korisnika Ispunjenje zahteva top menadmenta Faktori uspeha Faktori neuspeha Da Nedostatak mogunosti ukljuenja korisnika Puna panja menadmenta Podrka top menadmenta Razumeju se potrebe korisnika Nedovoljan interes menadmenta Nedostatak ukljuenja top menadmenta u kljunu oblast Nedostatak podrke za zahtevani projekat Vie panje za tehnike nego korisnikove ciljeve Nedostatak korisnikovog prihvatanja vrednosti informacija Neuspeh u razumevanju procesa izbora Nefunkcionalan dizajn Nefleksibilan dizajn Nizak Korienje prototipa Paljivo planiranje i testiranje Stabilnost u radu Nedostatak pripreme Kompleksna implementacija Pourivanje implementacije
Uzajamno razumevanje
Kvalitet
Dobar dizajn Fleksibilan dizajn
Nivo izvravanja zadataka Projekt menadment
Nepotovanje rokova Stabilni zahtevi Neprisustvovanje projektanata prilikom korisnika implementacije Promena pravila tokom implementacije Poveanje trokova
1.3.4.2 GEOGRAFSKI INFORMACIONI SISTEMI (GIS)
Geografski informacioni sistemi (GIS) predstavljaju jednu posebnu kategoriju sistema koji objedinjavaju pristup razliitim transakcionim i eksternim bazama podataka sa geografskim, zemljino-knjinim, demografskim i podacima o prometu, kako bi se dolo do vizualnih (geografskih) pregleda relevantnih podataka o prostornoj strukturi trita, distribuciji kupaca i dobavljaa i slino. GIS (Geografic Information System) je specijalna kategorija DSS-a koja moe analizirati i pokazati podatke za planiranje i donoenje odluka koristei digitalne mape. Software moe sakupiti materijal, snimiti, manipulisati i pokazati informacije koje se odnose na geografiju, veui podatke do mesta, relacija i podruja na karti. GIS moe biti upotrebljen za davanje podrke u donoenju odluka koje zahtevaju znanje o geografskoj rasporeenosti ljudi, ili drugo. Naprimer, GIS moe biti upotrebljen da pomogne dravnim ili regionalnim vlastima da izraunaju vreme tj. brzinu odgovora u sluaju elementarnih nepogoda ili da pomogne bankama da odrede najbolju lokaciju za instaliranje novih ogranaka, i slino. GIS alat postao je dostupan ak i malim preduzetnicima, a neki se mogu koristiti na web-u. GIS doputa menaderima da promene podatak i automatski prerauju poslovni scenario u cilju nalaenja boljeg reenja.
Slika 43: GIS funkcije i aplikacije (izvor.E.Turban) 1.3.5 EKSPERTNI SISTEMI ( ES )
Ekspertni sistem je raunarski program koji deluje kao ljudski ekspert u dobro definisanom specifinom zadatku, na bazi znanja Liebowitz Jay, 1992. Ekspertni sistemi oponaaju rad eksperta a razvijeni su primenom neke od tehnika vetake inteligencije. Ekspertni sistemi sadre velika znanja i veliko iskustvo i pravila zakljuivanja koja nude reenja na nivou eksperata. Radi pojanjenja pojma ekspertni sistem, naveemo neke od definicija ekspertnih sistema: Feingenbaum ES je inteligentni raunarski program koji koristi znanje i mehanizme zakljuivanja u reavanju problema takve sloenosti da je za njihovo reavanje potreban ovek-ekspert. Goodwin i Wright (1992) istiu da su ekspertni sistemi jedan deo istraivanja na putu ka vetakoj inteligenciji, a da vetaka inteligencija ima za cilj da predstavlja u potpunosti ljudsku inteligenciju kroz raunarski sistem. Isti autori definiu ekspertni sistem na sledei nain: Ekspertni sistem je modeliranje, unutar raunara, ekspertskog znanja, tako da rezultujui sistem moe ponuditi inteligentan savet ili doneti inteligentne odluke. Ekspertni sistemi su specijalizovani automati sa obradom znanja, za interaktivno i kooperativno reavanje problema koji se mogu formalizovati, na nivou prirodnih, strunih jezika, sa mogunostima obuhvata i prezentacije znanja u formi algoritamskih problema, s jedne strane, i nealgoritamskih injenica i pravila, kao i logikog zakljuivanja po utvrenoj strategiji, sa druge strane (Roth, 1992). Osnovni gradivni elemenat ES je znanje (stav) Znanja u ES ine injenice i heuristika (iskustvo i oseaj). injenice su iroko distribuirane, javno raspoloive informacije, usaglaene na nivou eksperata (strunjaka) u predmetnoj oblasti. Heuristiku ine lina pravila prihvatljivog rasuivanja, koja karakteriu odluivanje na nivou eksperta u oblasti. Znanje je mogue predstaviti simbolikim izrazima preko:
simbolikih opisa, kojima se odnosi u posmatranom podruju, postupaka za manipulaciju tim odnosima
Jedna od uoptenih podela ekspertnih sistema sugerie na postojanje dve grupe ekspertnih sistema (Stojiljkovi, 1995): Ekspertni sistemi koji analiziraju neki problem i Ekspertni sistemi koji vre sintezu u procesu reavanja problema. Tabela 3: Prednosti ekspertskih sistema
Prednosti Povean rezultat i produktivnost Povean kvalitet Prikupljanje i irenje deficitarne ekspertize Operacije u opasnim okruenjima Dostupnost znanja i pomo alterskim slubenicima Pouzdanost Poveane mogunosti drugih sistema Mogunost da radi sa nekompletnim i neodreenim informacijama Obezbeenje obuke Poveanje sposobnosti za donoenje odluka i reavanje problema Smanjenje vremena za donoenje odluka Redukovanje zastoja u radu
Opis/primeri ES planira konfiguracije komponenti za svaku porudbinu Es moe da obezbedi dosledan savet i smanji uestanost greaka Lekari u Egiptu i Aliru koriste za kontrolu oiju ES ES koji interpretira informacije dobijene preko senzora omoguava ljudima da izbegnu vrela, vlana i toksina okruenja Es pomae u poveanju produktivnosti alterskih slubenika ES-i se ne umaraju i nije im dosadno, Integrisanje ES sa drugim sistemima ini druge sisteme mnogo efikasnijim ak i odgovorom ne znam ili nije sigurnoES moe da ponudi reenje mada ono nije sasvim sigurno Pripravnici koji rade sa ES postaju iskusniji zahvaljujui ureaju za objanjavanje ES doputa integraciju ekspertske procene u proces analize ES obino moe da donosi bre odluke nego kad ljudi sami rade ES moe brzo da dijagnostikuje kvarove na maini i propie nain popravke
Turban i Aronson (1998) iznose da postoje sledee vrste ekspertnih sistema: Ekspertni sistemi zasnovani na znanju (Expert Systems Versus Knowledgebased Systems, Knowledge-based Expert Systems), Ekspertni sistemi zasnovani na pravilima, Ekspertni sistemi zasnovani na okvirima (Frame-based Expert Systems), Hibridni sistemi, Ekspertni sistemi zasnovani na modelima (Model-based Systems), Ekspertni sistemi spremni za rad (Ready-made, Off-the-shelf Systems), Ekspertni sistemi koji rade u realnom vremenu (Real-time Expert Systems). Goodwin i Wright (1992) istiu da postoje dve grupe ekspertnih sistema i to:
Prvi se javljaju kod komplikovanih istraivakih projekata ili potencijalno nereivih probelema gde je potrebno razviti novi nain prezentovanja ili izlaganja znanja. Drugi niz sistema su oni koje su izgradili konsultanti i to putem korienja komercijalno razvijenih koljki (shell) ekspertnih sistema. koljke ekspertnih sistema sadre sve komponente kao i posebno razvijeni ekspertni sistem, sa tom razlikom to im je baza znanja prazna (otuda se nazivaju prazni ili okvirni ekspertni sistemi). Korisnik (npr. tim eksperata u nekom preduzeu) koljke ekspertnog sistema sam popunjava bazu znanja unosei u nju pravila koja se odnose na probleme koje je potrebno da njegov ekspertni sistem reava. koljke ekspertnih sistema su jednostavne za programiranje, fokusirane su na probleme u kojima nije prisutna neizvesnost. Kod korienja koljki ekspertnih sistema ekspertsko rasuivanje predstavlja se u obliku drva odluivanja to se ubraja u olanavanje unapred (olanavanje unapred objanjeno je u tekstu koji sledi). U svetu su poznate koljke: XiPlus (by Expertech Ltd.), EXSYS Professional i sl., a kod nas je razvijena i takoe je nala veliku primenu koljka BEST (Blackboard-based Expert System Toolkit). Ekspertni sistemi poseduju sedam dimenzija (Buchman, 1983) a to su: Ekspertiza, Rezonovanje manipulacijom simbola, Opta sposobnost reavanja problema u datom domenu, Sloenost i teina jer problemi moraju biti sloeni da bi se zahtevalo reenje eksperta, Reformulacija formulisanje problema u oblik podesan za reavanje putem ekspertnih pravila, Rezonovanje o sebi mogunost sistema da rezonuje o sopstvenim procesima, Vrsta zadataka za ije se obavljanje sistem izgrauje.
Slika 44: Inenjerstvo znanja: prenoenje znanja od eksperta u raunarski program
Primena ekspertnih sistema je viestruka, a zadaci koje ekspertni sistemi uspeno reavaju su: Evidentiranje i interpretacija podataka kojim se opisuju razliite situacije ili stanja sistema, Dijagnostika i servisiranje. Planiranje, predvianje i prognoziranje (posledica odluka i sl.), Dizajn, Merenje, Otkrivanje kvarova u sloenim tehnikim sistemima, Analiza i konsultacije, Kontrola (upravljanje ponaanjem sistema) i sl.
Slika 45: Model ekspertnog sistema (Doukidis, 1991) Model jednostavnog ekspertnog sistema sastoji se samo od etiri dela (Doukidis, 1991). Oni su: baza znanja, mehanizam za zakljuivanje, korisniki interfejs i radna memorija, slika 45. Znanje eksperta se uva u nizu fajlova nazvanih baza znanja. Najee je znanje predstavljeno pomou if ... then pravila. Mehnizam za zakljuivanje koristi bazu znanja kako bi se obezbedila nova informacija. Mehanizam za zakljuivanje koristi neke forme logike dedukcije da bi se obezbedili odgovori. Preko korisnikog interfejsa omoguava se komunikacija izmeu ekspertnog sistema i korisnika. Radna memorija sadri detalje o stanju znanja sistema u odreenom trenutku. Primer rada je sledei: korisnik zove ekspertni sistem preko korisnikog interfejsa. Ekspertni sistem uz pomo mehanizma za zakljuivanje upravlja pravilima u bazi znanja. Ukoliko su sistemu potrebne dodatne informacije, on e pitati korisnika (preko
interfejsa), a zatim sauvati te informacije u radnoj memoriji. Svaki nov podatak koji se pojavi kao izlaz mehanizma za zakljuivanje takoe se uva u radnoj memoriji. Ovaj proces se nastavlja sve dok sistem ne obezbedi korisniku sve odgovore na njegova pitanja ili dok se ne iskoriste sva pravila.
Slika 46: Struktura i proces ekspertnih sistema (izvor E.Turban,) Neto kompleksnija struktura i proces ekspertnog sistema predstavljena je na slici 46. Na ovom prikazu mogu se uoiti relacije izmeu komponenata ekspertnog sistema. Drugim reima, ulazei dublje u strukturu ekspertnog sistema konstatuje se postojanje niza dodatnih komponenata koje ine sistem funkcionalnim. Proces funkcionisanja ekspertnih sistema moe se ralaniti na sledeih pet komponenata (Roth, 1992):
Akvizicija (sticanje) znanja predstavlja jedan od najznaajnijih zadataka za ekspertni sistem jer putem dijaloga sa korisnikom sistem mora primiti i sintaktiki formalno ispravne, ali i semantiki adekvatne raznovrsne informacije. Od akvizicije znanja zavisie memorisanje znanja i samim tim i kvalitet rada ekspertnog sistema.
Reprezentacija (memorisanje) znanja vri se dugotrajnim procesom memorisanja programskih modula sastavljenih od injenica i pravila i naina za reavanje problema (mehanizmi zakljuivanja), za odreenu oblast. Obrada znanja (reavanje problema) u stvari predstavlja izvravanje programa radi dobijanja reenja sa odgovarajuim prateim objanjenjima putem logikog procesa za reavanje problema. Ovaj zadatak podrazumeva automatsko vrednovanje injenica i pravila prema prethodno datoj logici zakljuivanja pomou traenja i uporeivanja, a zatim dobijanje rezultata u obliku novih podataka ili pravila do krajnjeg algoritma za reavanje problema. Komponente za objanjenje (predstavljanje znanja) omoguavaju pregled unutranjih meuzavisnosti, aktivnih i neaktivnih pravila za reavanje problema i pruaju razumevanje zakljuka koji je dao ekspertni sistem. Tako predstavljene injenice koje je koristio ekspertni sistem u procesu donoenja odluke slue korisniku da uvidi koje su bile polazne osnove ekspertnog sistema da se opredeli za neku odluku, ali neki podatak moe da se pokae kao netaan ili besmislen pa se proces zakljuivanja ekspertnog sistema sa novim ispravnim informacijama moe uputiti na ponovno razmatranje. Takoe, posedovanje komponente za objanjavanje kod ekspertnih sistema omoguuje korisniku sticanje novih znanja. Interfejs (jedinica za dijalog) omoguuje komunikaciju korisnika sa ekspertnim sistemom putem tastature i ekrana, ali mogue su i ostale varijante direktne komunikacije ekspertnog sistema sa okolinom npr. putem slike, tona, mernih sinala itd.
Slika 47: Elementi ekspertnog sistema Kod projektovanja i razvoja ekspertnih sistema nameu se sledea pitanja (problemi):
1. Kako pribaviti znanje od eksperta? 2. Kako to znanje predstaviti raunaru? 3. Kako na osnovu pribavljenog znanja izdvojiti reenje konkretnih praktinih problema?
Slika 48: Proces izgradnje ES Ekspertni sistemi mogu biti heuristiki kada se rasuuje na osnovu intuitivmogneformalnog znanja za razliku od onih kod kojih se rasuivanje vri na osnovu formalnih teorijskih postavki. Postoje i fleksibilni ES koji vre postepeno integrisanje novih znanja u postojee strukture znanja. Obrazovanja linije rasuivanja se izvodi putem IF-THEN pravila Ulanavanje unapred: poinje od skupa uslova ili ideja i kree se ka nekom zakljuku. Koristi se u sistemima analize podataka, projektovanja, dijagnostikim sistemima i sistemima obrazovanja koncepata. Ako je poznat zakljuak, ali ne i put do njega, metod se naziva ulanavanjem unazad. Dijagnostiki sistemi, sistemi planiranja Struktura ekspertskih sistema se sastoji od: baza znanja; mehanizma zakljuivanja; specijalizovane baze podataka i specijalizovanog softvera koji predstavlja korisniki interfejs. Mehanizam zakljuivanja interpretira podatke iz baze podataka sa stanovita znanja iz baze znanja i izvlai zakljuak.
Slika 49: Faze razvoja ekspertnog sistema Softver za podrku ekspertnom sistemu olakava rad i komunikaciju korisnika sa sistemom. Specijalizovana baza podataka sadri injenice dobijene ekspertizom i formira se za svaki konkretni zadatak. (Ne postoji opta granica izmeu baze podataka i baze znanja, jer dobijajui odreena svojstva podaci iz baze podataka postepeno prelaze u znanje). Baza znanja kao centralna komponenta ekspertnog sistema sadri objektivne zakonitosti reavanja problema ali i neodreene -heuristike sisteme za reavanja problema. Od kvaliteta baze znanja zavisi kvalitet ekspertnog sistema. Baza znanja sadri specijalizovana znanja eksperata i specijalista (projektuje se modularno da bi se mogla dograditi nova znanja). Tabela 4: Razlike izmeu konvencionalnih programa i ekspertnih sistema Konvencionalni program Manipulie podacima Algoritamski koristi podatke ponavljajui proces Efikasno manipulie velikim bazama podataka Znanje I metode korisnikog znanja su izmeani Znanje je organizovano u dva nivoa-podaci I program U sluaju novog znanja potrebno je reprogramiranje Ekspertski sistem Manipulie znanjem Heuristiki koristi znanje, process zakljuivanja Efikasno manipulie velikim bazama znanja Model reavanja problema se pojavljuje kao baza znanja, a s njom upravlja odvojeni deo mehanizam zakljuivanja Znanje je organizovano u bar tri nivoa-podaci,baza znanja i mehanizam zakljuivanja Novo znanje se dodaje bez reprogramiranja, proirivanjem baze znanja
Jezici koji podravaju rad ekspertnih sistema su LISP, PROLOG, SNOBOL, SYNTEL.
Ekspertni sistemi ne mogu jo uvek u potpunosti zameniti eksperta, oni mu samo olakavaju rad pri emu ono to ekspert moe reiti za due vreme ES treba mnogo manje vremena. Ekspertni sistemi su usko orjentisani programski paketi i zbog nepotpunih podataka mogu dovesti do pogrenih reenja. Tabela 5: Nedostaci primene ekspertskih sistema Nedostaci primene ekspertskih sistema OVEK EKSPERT EKSPERTSKI SISTEM kreativan nema kreativnost prilagodljiv nije prilagodljiv ulni senzori simboli kao ulaz irina sagledavanja usko sagledavanje zdrav razum tehniko znanje
1.3.6. HIBRIDNI SISTEMI (HIBRID SYSTEMS HS) Hibridni sistemi nastaju integracijom dva ili vie kompjuterskih informacionih sistema. Do danas razvijeno je vie klasa hibridnih sistema, ali meu osnovne ubrajaju se: integracija sistema za podrku odluivanju i ekspertnih sistema, ekspertnih sistema i neuronskih mrea, kao i aspekti globalne integracije vie informacionih sistema. Oblici integracije dva ili vie kompjuterska informaciona sistema meusobno se razlikuju po arhitekturnim reenjima spajanja sistema. Integracija ekspertnih sistema i sistema za podrku odluivanju moe se izvesti na dva osnovna naina i to:

Ekspertni sistem integrisan kao SPO komponenta gde je mogue identifikovati pet razliitih sluajeva: Ekspertni sistem kao inteligentna komponenta uz bazu podataka u SPO, Ekspertni sistem kao inteligentna komponenta uz bazu modela u njeno upravljanje u SPO, Ekspertni sistem kao komponenta u SPO a sa namenom da pobolja karakteristike korisnikog interfejsa, Ekspertni sistem kao komponenta za pomo u izgradnji SPO, Ekspertni sistem kao komponenta u SPO koja prua korisniku razne konsultativne usluge.
Prema naim autorima Stoiljkoviu i Milosavljeviu (1995) mogue su sledee varijante hibridnih ekspertnih sistema:
Kompletno preklopljeni gde sistem ima dualnu prirodu, tj. zasnovan je i na znanju i na neuronskoj mrei. Pomou ureaja za konverziju sistem moe da se prikae, u zavisnosti od elje korisnika, ili kao ekspertni sistem ili kao neuronska mrea. Parcijalno preklopljeni gde sistem poseduje karakteristike i ekspertnog sistema i neuronske mree ali ova dva sistema u ovom sluaju komuniciraju preko kompjuterske memorije ili neke spoljanje baze podataka. Paralelni gde ekspertni sistem i neuronska mrea rade zajedno, paralelno i ne dele svoje unutranje promenljive niti strukturu podataka. Sistemi komuniciraju preko ulaznih i izlaznih ureaja i preko datoteka. Sekvencijalni gde je izlaz iz jednog od komponentnih sistema (ekspertnog sistema ili neuronske mree). Povezani ili ugraeni gde je ekspertni sistem ugraen u neuronsku mreu ili neuronska mrea u ekspertni sistem (tzv. gost i domain). U ovom sluaju korisnik vidi samo jedan sistem (domaina). Vrlo je est sluaj da se neuronska mrea ugrauje u ekspertni sistem i pritom koristi njegovu bazu znanja. Kao najkompleksniji oblik integracije kompjuterskih informacionih sistema za podrku menadment odluivanju smatra se tzv. globalna integracija. Globalna integracija moe ukljuivati nekoliko tehnologija za podrku menadmentu i nekoliko kompjuterskih informacionih sistema ili ak povezivanje sa sistemima iz druge organizacije. Kao ulaz sistem ima bazu podataka, bazu znanja i bazu modela. EIS komponenta se koristi za filtriranje podataka, stavljanje filtriranih podataka u centar posmatranja i povezivanje sa ostalim delovima organizacije koji su povezani sa datim problemom. Ekspertni sistem je neophodan donosiocu odluke u smislu da mu prui podrku tokom modeliranja u upravljanja bazom modela, podataka i znanja, kao uvod za EIS i SPO analizu i procenjivanje. Izlazi iz modela globalne integracije su izvetaji, prognoze, saveti i sl. Povratna sprega ili veza je neophodna radi obezbeivanja dodatnih informacija, znanja ili modela koji se mogu ponovo upotrebiti u budunosti. Jedan primer Arhitekture hibridnog inteligentnog sistema navode u svom radu E.Turban.. slika 50
Slika 50: Arhitektura hibridnog inteligentnog sistema U okviru savremenih modela globalne integracije kompjuterskih informacionih sistema ukljuene su i brojne napredne tehnologije radi poboljanja karakteristika modela. Tako, u okviru filtracije podataka ukljuuju se inteligentni agenti ili pretraivai koji znatno skrauju vreme potrebno da se izdvoje neophodne informacije. Takoe, postoji tenja da se itav model uskladi sa protokolima standardnim za prikljuivanje sistema na globalnu kompjutersku mreu Internet. Time se sa jedne strane omoguava potroaima irom sveta da pristupe pojedinim bazama podataka ili modela da pretrauju (ali se tano definiu granice pristupa). Sa druge strane formira se Intranet mrea poslovno-proizvodnog sistema, a zaposlenima unutar preduzea omoguava se da prilikom pretraivanja podataka mogu izai na Internet i tamo potraiti informacije. Koncept virtualnog poslovanja predstavlja jo jedan aspekt trgovine u budunosti. Stoga, novije informacione tehnologije namenjene za poslovanje poslovno-proizvodnih sistema ubrzano se okreu prilagoavanju rada na Internetu.
Slika 51: Globalna integracija kompjuterskih informacionih sistema (Turban, Aronson, 1998) Prilikom izbora oblika integracije kompjuterskih informacionih sistema treba se rukovoditi injenicom da se integrisanjem postojeih informacionih sistema dobijaju objedinjene karakteristike integrisanih sistema, to prua korisnicima znatno komforniji rad, skraenje vremena aktivnosti dakle poveava se radni uinak i opte zadovoljstvo zaposlenih. Sa druge strane implementacija integrisanih sistema iziskuje ulaganje dodatnih sredstava koja su neophodna za izgradnju globalnog sistema i za nabavku hardverskih komponenata. Odravanje ovog sistema tj. administracija mree iziskuje dodatna ulaganja. Imajui iznete pretpostavke u vidu namee se konstatacija da prilikom izbora sistema za podrku menadment aktivnostima treba da se napravi balans tako da izabrani sistem sa jedne strane u popunosti zadovoljava potrebe poslovno-proizvodnog sistema, a sa druge strane bude takav da mu obezbedi konkurentske prednosti, adaptibilnost poslovnom okruenju, rast i razvoj.
2.INFORMACIONI SISTEMI I MENADMENT

Stepenice se iste od vrha, Francuska poslovica S obzirom na sintezu t.j funkcionalnu povezanost informacionih sistema sa funkcijama menadmenta, neophodno je objasniti i navesti osnovne elemente procesa menadmenta. Naime menader mora da poznaje organizacionu strukturu i tokove informacija u poslovnom sistemu, takoe menader mora da poznaje i koristi raunare i softverske alate koji omoguuju kvalitetnu obradu informacija, odluivanje i upravljanje. Menaderi postoje na razliitim menaderskim nivoima i u raznim poslovima preduzea. Teoretiar menadmenta Robert N. Anthony imenovao je tri primarna menaderska nivoa: vii, srednji i nii. Menaderi na vrhu hijerarhije, kao to su predsednik i podpredsednik, su esto orjentisani kao da su na nivou planiranja strategije, prepoznajui udare koje njihove odluke imaju na celu organizaciju i poslovni sistem tokom narednih godina. Menaderi srednjeg nivoa ukljuuju regionalne menadere, direktore proizvodnje, i efove odeljenja. Njihov nivo je taktini i naziva se nivo kontrole menadmenta zbog toga to je njihova obaveza realizovanje planova i realizovanja rezultata. Menaderi nieg nivoa ukljuuju efove odeljenja, supervizore, i voe projekata, osobe zaduene za ispunjavanje planova odreenih od strane menadera sa viih nivoa. Ovaj najnii nivo se naziva nivo kontrole operacije, s obzirom da se tu izvravaju akcije preduzea.
Slika 52: Nivoi menadmenta
Veoma je vano za sisteme koji dizajniraju informacije da uzimaju u obzir menaderski nivo, zato to ti sistemi mogu da utiu na izvor informacija kao to je prikazano na sledeoj slici 53.
Slika 53: Uticaj sistema na izvor informacija Na gornjem grafiku je pokazano da menaderi na nivou planiranja strategije pridaju veu vanost na informacije o okolini nego menaderi na niim nivoima, i da menaderi na nivou operacione kontrole smatraju unutranje informacije najvitalnijim. Donji grafik na gornjoj slici pokazuje da menaderi nivoa stratekog planiranja preferiraju informacije u zbijenom obliku, dok menaderi na nivou operacione kontrole preferiraju detaljnije informacije.
Slika 54: Menadment Menaderi su ti koji otkrivaju poslovne izazove okoline, postavljaju organizacionu strategiju i alociraju ljudske i finansijske resurse kako bi dobili odgovarajuu strategiju i koordinirali svoje aktivnosti. Posao menadmenta je da daju smisao mnogim situacijama sa kojima se susree organizacija i formuliu plan kako bi reili organizacione probleme. Jedan poslovni IS odraava nade, snove i stvarnosti menadera. Ali menaderi moraju uraditi mnogo vie od oblikovanja onog to ve postoji.Poto su menaderi individue, njihove potrebe za informacijama su jedinstvene. Meutim, razvijene su i neke korisne osnove koje ine moguim adresiranje uloge informacije u reavanju problema. Menaderske uloge i odluke razlikuju se na razliitim nivoima organizacije. Top menadment donose dugorone strateke odluke o tome koje proizvode ili usluge proizvoditi odnosno davati. Srednji menadement prezentiraju programe i planove top menadera. Operativni menadment su odgovorni za monitoring dnevnih aktivnosti. Svi nivoi menadmenta moraju biti kreativni, razvijati reenja za irok spektar problema. Svaki nivo menadmenta ima razliite informacione potrebe i zahteve od informacionog sistema.
Slika 55: Nivoi odluivanja Izmeu nivoa odluivanja postoji vertikalni protok informacija. Informacije koje idu sa nieg nivoa predstavljaju ulazne podatke za informacioni sistem na viem nivou. Informacije koje idu sa vieg nivoa predstavljaju upravljake odluke za nii nivo. Vertikalni tokovi informacija izmeu upravljakih nivoa nazivaju se vertikalna integracija informacionih sistema. Horizontalna integracija podrazumeva informacione tokove na istom nivou odluivanja. Horizontalna integracija koja prelazi okvire kompanije predstavlja jo savremeniji vid informacionih sistema, jer obezbeuje razmenu informacija izmeu kompanija i svih uesnika u logistikom lancu. Ovaj oblik informacionih sistema e u budunosti imati veliku ulogu, s obzirom na porast saveza i umreenih kompanija. Savremeno poslovanje karakteriu brze promene u okruenju i sve vei pritisak konkurencije (slika 56.). Promene u okruenju odnose se na promene: uslova poslovanja, tehnologija, metoda, standarda i informacionih sistema. Menadment poslovnih sistema mora stalno da iznalazi odgovore u sve turbulentnijem poslovnom okruenju. Jedan od odgovora je razvoj sopstvene strategije u oblasti : poslovanja, automatizacije,
integracije, informacija i iskorienja resursa. U svim promenama na ulazu u poslovni sistem evidentan je uticaj elemenata informacionih sistema, a posebno u oblasti tehnologije, metoda, standarda i informacionih sistema u uem smislu. Pritisak konkurencije moe se, takoe, ogledati i u primeni savremenih informacionih reenja. Sve to zahteva da poslovni sistem razvije odgovarajuu strategiju ija je jedna komponenta i strategija razvoja informacionog sistema (IS), a na osnovu strategije informacija, integracije i automatizacije. Zadatak informacionih sistema je da menadmentu preduzea prui podrku u donoenju poslovnih odluka kojima se obezbeuje efektivno i efikasno poslovanje. Pri tome se pod efektivnou podrazumeva stepen ostvarenja ciljeva (doing the "right" thing), a pod efikasnou mera korienja ulaznih resursa u ostvarivanju izlaza (doing the "thing" right). Uticaj informacionih sistema na menadment je i posredan, jer se primenom informacionih sistema stvara pozitivna klima i kultura, poveava transparentnost poslovnih procesa, stvaraju preduslovi za bre i pozitivne organizacione promene i reinenjering poslovnih procesa, poveava se opti nivo znanja zaposlenih i potreba za integracijom sa okruenjem. Naime, uticaj informacionih sistema na menadment je izuzetno znaajan, pozitivan i efikasan.
Slika 56: Razvoj strategija u funkciji promenama u okruenju
Menadment koristi IT kao jedan od osnovnih alata da se prilagode nastalim promenama u razvoju IS. Hardver se koristi za input, procesne i output akivnosti u informacionom sistemu. Softver se sastoji od detaljno programiranih instrukcija koje kontroliu i koordiniraju hardwarske komponente u IS. Tehnologija za smetanje ukljuuje i medij za smetanje podataka, kao to su magnetni ili optiki disk ili traka, i softver koji kontrolie organizaciju podataka na medijima. Komunikaciona tehnologija koja se sastoji i od fizikih ureaja i softvera, povezuje razne delove hardvera i prenosi podatke sa jedne lokacije na drugu. Kompjuterska i komunikaciona oprema mogu biti umreene zbog razmene podataka, slika, zvuka, glasa ak i videa. Sve ove tehnologije predstavljaju pomona sredstva koja mogu biti podeljena kroz organizaciju i osnovati informaciono-tehnoloku (IT) infrastrukturu. IT infrastruktura brine se o osnivanju platforme na kojoj firma moe graditi specifine informacione sisteme. Svaka organizacija mora paljivo dizajnirati i upravljati ovim infrastrukuturama tako da ima zbirku tehnolokih slubi koje su potrebene za posao koje ono eli ostvariti sa IS. Informaciona tehnologija (IT - Information Technology) se odnosi na tehnoloki aspekt informacionih sistema, a posebno hardver, komunikacione tehnologije, operativne sisteme, sisteme za upravljanje bazama podataka, softver za mreu i druge komponente. Zbog toga se u literaturi IT posmatra kao deo IS, a zbog znaaja IT kod nekih autora se poistoveuje sa IS, to je pogreno. Znaaj IT je evidentan, ali je kljuni faktor uspeha ovek koji primenjuje metode, tehnike i procedure u odgovarajuim poslovnim procesima radi obezbeivanja poslovnih i irih drutvenih ciljeva.
Slika 57: Okvir za organizacione i drutvene uticaje informacione tehnologije (izvor:M.Scott-Morton, ,,DSS Revisited for the 1990s
Hronoloki posmatrano prvi korisnici kompjutera su bili zaposleni u raunovodstvu. Neke informacije su bile dostupne i menaderima ali kao postprodukt aplikacije raunovodstva. Kad su preduzea ubacila MIS koncept, vanost se prebacila sa podataka na informacije i sa zaposlenih u raunovodstvu na reavae problema. Sistemi su specijalno razvijani za reavanje problema. Iako ime MIS govori drugaije, menaderi nisu bili jedini uivaoci MIS-a, nemenaderi i profesionalno osoblje su takoe koristili sistem. Meutim, za nas je imperativ da, obratimo panju na korienje od strane menadera. Razlog za takav pristup je taj da emo svi biti vie-manje biti menaderi, i svrha teksta je da nas pripremi za upotrebu IT resursa preduzea kao korak napred ka uspesnom menaderu.Kao dodatak organizacionim nivoima, menadere moemo nai u razliitim poslovnim oblastima. Tri tradicionalne oblasti su marketing, proizvodnja i finansije. Skoro, dve dodatne oblasti su pridobile aktuelnost a samim tim i vanost ljudski resursi i servisi informacija. Sledee slike ilustruju kako menaderi mogu biti grupisani po nivoima i poslovnim oblastima u proizvodnom preduzeu.
Slika 58: Organizacija menadmenta i poslovnog upravljakog informacionih sistema Vano je napomenuti da je rad menadera nezamisliv bez primene savremenih ERPsistema koji predstavljaju integrisana reenja informacionih sistema koja obuhvataju sve funkcije menadera prikazane na sledeoj slici 59.
Slika 59: Funkcije menadera Uprkos oiglednim razlikama izmeu nivoa menadmenta i poslovnih oblasti, moe se slobodno zakljuiti da svi menaderi obavljaju priblino iste poslove i imaju iste funkcije. Za bolje razumevanje procesa menadmenta neophodno je definisati funkcije menadmenta: Oko 1914.godine, Francuski teorista menadmenta Henri Fayol prepoznao je da menaderi vre pet glavnih menaderskih funkcija. Prvo, menaderi planiraju ta e da rade, onda, organizuju se da bi upoznali plan. Zatim, snabdevaju poslovni sistem i organizaciju sa neophodnim resursima. Sa resursima na mestu, nareuju im da izvre plan. Konano, kontroliu resurse, odravajui ih na mestu. Svi menaderi, u zavisnosti od njihovog nivoa ili poslovne oblasti, vre te funkcije na nekom nivou. Menadere drugaijih nivoa oznaavaju drugaije funkcije. Slika 60 ilustruje kako menaderski nivoi utiu na vanost kod razliitih menaderskih funkcija.
Slika 60: Nivoi odluivanja u organizaciji
Henrz Mintzberg, profesor na McGill univerzitetu u Montrealu, svojim istraivanjima utvrdio je da Fayolove funkcije nisu potpune i da ih treba dopuniti. On je razvio detaljniju mreu koja se sastoji od deset menaderskih uloga koje menaderi obavljaju, ukljuujui personal, informatike i aktivnosti vezane za proces donoenja odluka. Te menaderske funkcije i uloge ine korisnu mreu pri dizajniranju informacionih sistema za podrku pri donoenju odluka za reavanje problema. Jedan od najkorienijih alata za ispitivanje raspoloivih resursa organizacije je analiza lanca vrednosti.
2.1. INFORMACIJE I EFIKASNO ODLUIVANJE U MENADMENTU Tee je promeniti odluku nego je doneti Anon Odluka je obino izbor jedne od alternativa, i to se neko nalazi vie na hijerarhijskoj lestvici upravljanja, izbor "za" i "protiv" kada je re o alternativnim tokovima akcije o kojoj treba doneti odluku, postaju gotovo jednako izbalansirani. Zato je teko doneti odluku, jer za oba toka akcije postoje znaajna opravdanja. Potrebno je zato sasluati to je mogue vie razliitih miljenja i zatim, na osnovu tih miljenja, doneti odluku. Odluke bi trebalo da se zasnivaju na miljenjima a ne na injenicama, jer u mnogim sluajevima injenica moe dovesti u zabludu ako nije u pravom kontekstu. Osim toga vrlo esto se mogu pronai injenice koje mogu opravdati neiji stav ak iako taj stav nije ispravan. Efikasan rukovodilac rado prima razliita miljenja, zatim donosi odluku zasnovanu na svojoj proceni tih razliitih miljenja. Upravljanje organizacionim promenama u uslovima turbulentnog okruenja je jedan od najznaajnijih i najteih zadataka sa kojima se menaderi danas susreu. Savremeno odluivanje se odvija u uslovima tesnih vremenskih termina, sa nedovoljno pouzdanim podacima. To su okolnosti visokog rizika. Neophodno je pronai naine za brze, lake i kvalitetnije donoenje poslovnih odluka. Osposobljavanje menadera za ispravno i pravovremeno reagovanje pri reavanju sloenih problema i donoenju znaajnih upravljakih odluka stvar je i znanja, i iskustva, i treninga. menader i odluivanje, karakteristike efikasnog odluivanja, kako poveati efikasnost odluivanja. Menaderi stalno donose odluke, neke su rutinske, a neke sloene. Oni prave planove koji ukljuuju donoenje odluka. I pravljenje rasporeda godinjih odmora zahteva donoenje odluke ko moe a ko ne da ide na odmor u odreenom periodu.
Kada odaberete oveka koji nema dovoljno energije i inicijative potreban vam je arobnjak ili psihijatar, a ne obian rukovodilac. -R. A. Sutermeister Motivisanje menadera je danas kod nas izuzetno aktuelan problem, naroito u sredinama u kojima za to ne postoje izgraeni mehanizmi. Planiranje velikih projekata zahteva vie vremena. U donoenju jednostavnih, rutinskih odluka gotovo se i ne razmilja. Tako o zatvaranju vrata od stana prilikom ulaska u njega i podizanju slualice kada telefon zazvoni i ne razmiljamo kao o odlukama, a one to jesu jer sadre izbor". Ovakve jednostavne, rutinske odluke nazivaju se programiranim jer prilikom njihovog donoenja o njima i ne razmiljamo. Ostale vrste odluka - one sloenije nazivaju se neprogramiranim jer nisu poznate, teke su i ne donose se po ustaljenom postupku. Situacije koje obino zahtevaju uglavnom programirane odluke su: priprema narudbi sazivanje sastanaka raspodela poslova priprema mesenog izvetaja...
Situacije koje obino zahtevaju uglavnom neprogramirane odluke su: lansiranje novog proizvoda ili usluge primanje novog osoblja, otputanje zaposlenih, promene u nainu obavljanja poslova...
Treba imati u vidu da ono to je za jednog menadera programirana odluka za drugog nije tj. za onog ko nije upoznat sa situacijom nije. Herbert Sajmon, ameriki profesor i dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju razvio je trostepeni tzv. racionalni model" donoenja odluka. Tri faze tog modela su: izvianje tj. faza u kojoj se analizira problem koji trai odluku plan ili razmatranje i pronalaenje moguih pravaca akcije i izbor tokom kojeg se bira najbolji pravac akcije.
Sajmonov model se ponavlja i vie puta do donoenja konane odluke. Sajmon tvrdi da se mnoge odluke donose po principu zadovoljavanja" odnosno da se donosi odluka koja e imati dovoljno dobar" a ne savren ishod, odnosno donosi se odluka koja zadovoljava najee minimum postavljenih kriterijuma. To istovremeno predstavlja i strategiju malog rizika jer vrlo esto menaderi nemaju sve potrebne informacije. Viktor Vrum sa Jejl Univerziteta je prouavajui naine na koji menaderi donose
odluke stvorio model donoenja odluka koji se zasniva na sedam pitanja koja se preporuuju menaderima da primene u donoenju odluka, i to : 1. Da li postoje neki zahtevi u pogledu kvaliteta koji bi jedno reenje uinili racionalnijim od drugog? 2. Da li imam dovoljno informacija da donesem odluku visokog kvaliteta? 3. Da li za ovaj problem postoji ustaljeni postupak reavanja? 4. Da li je za uspeno sprovoenje ove odluke od kljunog znaaja da ona bude prihvaena od strane potinjenih? 5. Ako sam donesem odluku, da li e je moji potinjeni prihvatiti? 6. Da li potinjeni smatraju ciljeve organizacije koji bi bili ostvareni reenjem ovog problema i svojim ciljevima? 7. Da li predloeno reenje problema moe da dovede do sukoba meu potinjenima? Dokazano je da je u strukturi menaderskog posla odluivanje najei posao. ak do 92% vremena menadera odnosi se na donoenje odluka. Ukoliko kvalitetno elimo da donesemo neku odluku, prvo je potrebno razmisliti da li za tim stvarno ima potrebe i biti svestan vremenskog ogranienja koje postoji pri odluivanju. Za razliku od Sajmona drugi ameriki autor Oldcorn definie da proces odluivanja i donoenja odluka ine sledee faze: 1. Identifikacija problema, 2. Definisanje ciljeva, 3. Donoenje preliminarne odluke i generisanje liste moguih reenja, 4. Procena moguih reenja, 5. Odabir reenja, 6. Sprovoenje odluke u praksi, 7. Praenje izvrenja odluke. U procesu donoenja odluka treba primeniti logiku Demingovog kruga slika 61. koji ukazuje da ni jedna odluka ne moe biti savrena da ne bi mogla da se pobolja.
Slika 61: Demingov krug Prvo to treba uraditi kada se dobije neka informacija je da se otkrije da li je zaista u pitanju problem ili ne. Zatim se postavlja pitanje: Da li je to zaista moj problem? Vrlo esto se menaderi nau u situaciji da reavaju probleme koji su u nadlenosti drugih. Uzroci su razliiti ali jedan od najeih je da podreeni iako ima sva ovlaenja (a verovatno i zna reenje) prenositi problem na svog efa. Prebacivanje odgovornosti je uobiajena pojava u velikim organizacijama. Menader najpre mora identifikovati potrebu za odlukom, definisati problem, prikupiti injenice i razviti alternativna reenja. U sledeoj fazi on procenjuje alternative i vri izbor najboljeg reenja. Dakle, ako je odluivanje izbor jedne alternative koja vodi realizaciji postavljenog cilja, onda je kvalitetno odluivanje izbor najbolje alternative, a efikasno odluivanje blagovremeni izbor najbolje od raspoloivih alternativa koja e obezbediti dostizanje cilja. Dobar menader zna kako da podstakne svoje podreene da sami ree svoje probleme i meusobne nesuglasice.
Slika 62: Proces donoenja menaderskih odluka Ustanoviti problem i identifikovati osnovne uzroke nastajanja su dve razliite stvari. Ova faza je vana jer pogrena dijagnoza moe dovesti do pogrene odluke. Kao rezultat razmiljanja u ovoj fazi je dvostruki problem: kako reiti aktuelni problem - odmah i pobrinuti se da se isti problem vie ne ponovi.
Da bi se na pravi nain objasnio problem i da bi se na efikasan nain dolo do reenja potrebno je: zapisati ga pisati razumljivim jezikom predoiti ga u obliku brojeva, ako je mogue - u obliku grafikona izbegavati miljenja koja nisu u skladu sa injenicama razviti dobar sistem informisanja izbegavati preranu klasifikaciju problema menader treba da se zapita: ta je dovelo do toga da se to i to dogodi tj. zato se dogodilo i koji su razlozi nastanka problema?
Ova faza ukljuuje intelektualni rad. Opte je prihvaeno miljenje da u toku procesa reavanja problema nakon prikupljanja informacija i utvrivanja ta treba uraditi, nastupa tzv. inkubacija" koja podrazumeva kreativnost. U toj fazi ovek se igra" sa informacijama koje ima, pokuavajui da nae reenje problema. Faza donoenja odluke podrazumeva postepenu eliminaciju opcija dok ne ostanu dve ili tri. Pitanja koja treba postaviti za svaku alternativu moraju biti realna i treba da doprinesu konanom donoenju odluke. Onaj koji donosi dobre odluke istovremeno je i hrabar. U uslovima velike neizvesnosti, kada odreena odluka utie na veliki broj ljudi, od sutinskog je znaaja da se hrabro deluje. Neodlunost se javlja ne samo iz nesposobnosti prilikom donoenja odluka iji se ishod moe dobro predvideti ve i iz straha od posledica. Vano je zapamtiti da nije mogue sve ljude zadovoljiti. Ponekada nekoliko ljudi treba da ispata da bi veina uivala u beneficijama koje neka odluka donosi. Vetina brzog reavanja problema polazi od stava: brzinu treba razlikovati od brzopletosti. Korienjem metoda za brzo odluivanje mogue je i u situacijama kada vreme ne dozvoljava potpunu analizu situacije odluivanja i primenu kompleksnijih metoda za podrku odluivanju, smanjiti rizik od pogrene odluke. Modeli za brzo reavanja stratekih problema poslovanja zasnivaju se na ideji da "brzina reavanja ovih problema predstavlja kompoziciju uoavanja problema, odreivanja pristupa problemu, definisanja oekivanja donosioca odluke, kreiranja ideje za reavanje problema do zadovoljavajueg nivoa, i sprovoenja reenja".
Slika 63: Model brzog odluivanja U ovoj fazi odluke koje donosi, menader sprovodi sam ili drugima nalae da ih sprovedu. Kada se odluka donese, menader moe da je sprovede istog trenutka, ako je neto hitno u pitanju - ili, moe da je neko vreme zadri za sebe. Doputanje izvesnog vremenskog razmaka izmeu odluke o nekom dogaaju i samog poetka tog dogaaja je osnovni element procesa planiranja. Pravilo bi trebalo da bude: to je neki dogaaj sloeniji, vremenski period potreban za planiranje je dui. Nakon implementacije odluke, vri se merenje uinka datog reenja u odnosu na oekivani razultat. Ovom analizom moe se doi do zakljuaka da je:
doneta odluka dala oekivani rezultat ili doneta odluka nije dala oekivani rezultat.
Ako odluka nije dala oekivani rezultat treba izvriti analizu uzroka koji su doveli do toga i zatim ponoviti ciklus donoenja nove odluke koja treba da popravi stvar". Smatra se da postoje dva razliita pristupa procesu donoenja odluka. Prvi ili klasini podrazumeva da ljudi u procesu odluivanja ispoljavaju sledee karakteristike: potpuna racionalnost savreno poznavanje problema jasno definisani ciljevi jasan pregled alternativa i traenje prihvatljivog reenja
Drugi pristup je bihejvioristiki po kojem menader reava probleme, na koje nailazi na manje idealizovan nain, esto uz kompromis, ponekad i posle niza neuspeha a nekad i ne razmilja o dugoronim planovima. Veliki broj odluka donosi se na
iracionalan nain zbog toga to je menader u urbi" i nema dovoljno vremena da razmisli o problemu. Ovakve situacije se mogu smanjiti dobrim planiranjem, uspostavljanjem pravila odluivanja i razmiljanjem unapred. ester Barnard jedan od prvih teoretiara menadmenta napisao je jo 1938. godine da prilikom donoenja odluka treba izbegavati: ne odluivati o pitanjima koja nisu vana ne donositi odluku prerano ne donositi beskorisnu odluku ne donositi odluku koju bi trebalo da donese neko drugi.
Da bi se prethodne faze procesa odluivanja savladale, razvijene su brojne tehnike. Meu njima se istiu: operaciona istraivanja, brainstorming i delphi metoda. Operaciona istraivanja se sastoje iz mnotva tehnika za primenu naunih metoda u reavanju sloenih problema u preduzeu. Koriste se za primenu naunih metoda i modela za postavljanje realne situacije. Ova metodologija pomae u donoenju odluka. U upravljanju sloenim problemima u poslednje vreme se sve vie koriste metode modeliranja Brainstorming je moderna tehnika odluivanja u kojoj uestvuje veina ljudi. Brain odnosno mozak i storming odnosno oluja oznaavaju modanu oluju, ipak bolji prevod bi bio borba miljenja ili borba ideja. Ova metoda ima nekoliko varijanti i vana je za podsticanje i generisanje velikog broja ideja u kratko vreme radi dobijanja predloga za prevazilaenje problema. Da bi ova metoda bila uspena potrebno je da uesnici budu oputeni, da mogu slobodno da razmenjuju ideje i miljenja. Nagli razvoj informacionih sistema i raunarske tehnike uvodi na velika vrata tzv. viekriterijumsko odluivanje tj. donoenje odluka u prisustvu veeg broja i to najee konfliktnih kriterijuma. Specifinim pristupom primene informacionih sistema u odluivanju nametnuli su se sistem za podrku odluivanju koji zajedno sa ekspertskim sistemima obezbeuje podrku odluivanju. U akutnoj situaciji odluivanja, nezaobilazna podrka veoj efikasnosti je primena raunara. Raunar moe da prui podrku odluivanju time to e (ako je za to pripremljen) omoguiti brz i efikasan pregled raspoloivih alternativa, i uz postojanje adekvatnih modela, time to e izvriti njihovu brzu i iscrpnu analizu, predlaui najbolju od raspoloivih alternativa. Dakle, raunar namenjen podrci odluivanju, treba da sadri elemente prikaz (slika 64.)
Slika 64: Raunar za podrku odluivanju Bazu podataka, koja e se aurirati relevantnim podacima iz sopstvenog sistema, iz drugih informacionih sistema, iz klasinih izvora eksternih informacija (knjige, bilteni, asopisi), ili posredstvom Interneta, ali i podatke iz sopstvenog iskustva, tzv. "privatne" podatke (procene, prognoze), Bazu modela, u kojoj e se nalaziti modeli za analizu, izbor ili rangiranje informacija selektovanih iz baze podataka (simulacioni modeli, modeli za viekritrejumsku optimizaciju, ekonometrijski, heuristiki ili fuzzy modeli). Koje modele treba odabrati, zavisi od vrste i karaktera odluka koje konkretni menader donosi (strateke, marketinke, finansijske odluke i sl.) Mali saveti za donoenje odluka: "Ako elite da se neka odluka ne donese, vi izaberite komisiju od sedam lanova!"- Vinston eril Ako u preduzeu postoje dva saradnika sa uvek identinim miljenjima, jedan je suvian. Donosite najmanji mogui broj odluka Donosite odluke pravovremeno Donosite odluke koje su zasnovane na miljenju Izbegavajte impulsivne odluke
"Misli mnogo, kai malo i ne potpisuj nita"- D.P. Morgan Preporuke pri donoenju odluka: Odluka je obino izbor jedne od alternativa, Zato je teko doneti odluku, jer za vie aletrnativa postoje znaajna opravdanja. Potrebno je zato sasluati to je mogue vie razliitih miljenja i zatim, na osnovu tih miljenja, doneti odluku.
Odluke bi trebalo da se zasnivaju na miljenjima a ne na injenicama, jer u mnogim sluajevima injenica moe dovesti u zabludu ako nije u pravom kontekstu. Osim toga vrlo esto se mogu pronai injenice koje mogu opravdati neiji stav ak iako taj stav nije ispravan. Efikasan rukovodilac rado prima razliita miljenja, zatim donosi odluku zasnovanu na svojoj proceni tih razliitih miljenja. Poverite drugima donoenje odluka: Donoenje odluka se esto mora delegirati odnosno poveriti ljudima na samom polju akcije. Organizacija nije efikasna ako se rukovodioci sa nieg nivoa stalno moraju obraati "nadredjenima" da bi doneli odluku. Izbegavajte krizne odluke: Krizne odluke ili odluke u poslednjem trenutku, esto dovode do toga da svaki rad jednostavno prestaje. To dovodi do konfuzije, jer se svi trude da u kratkom vremenu nadoknade zaostatke, a rezultat je da se sve odvija u brzini i esto veoma loe. Ne previe odluka: Ako se mora donositi mnogo odluka, postoji rizik da e te odluke biti pogrene. Potreba da se donosi previe odluka prevelikom brzinom govori o looj organizaciji. Potrebno je malo odluka ali zato stratekih. Donosite strateke odluke: Ispravan pristup u donoenju odluka sastoji se u pronalaenju osnovnih uzroka svake pojedinane situacije. Bude li se to inilo, pojavie se odredjeni konstantni faktori i zatim e se stii do stratekih odluka koje e pokrivati sve te situacije. Takve strateke odluke ne reavaju sve specifine, individualne probleme. One zahvataju stvari na najviem konceptualnom nivou razumevanja i ne mogu se prilagoditi trenutnim potrebama. Krenite dalje od procene podataka: Odluka koja se zasniva na procenama esto moe dovesti do pogrenih rezultata. To se moe ilustrovati jednim vojnim primerom. Naime, u vojci od stotinu hiljada pojedinanih predmeta inventara samo je oko 6% znaajno s obzirom na vrednost i vanost. Preostala 94% ak i uzeta zajedno, imaju malu vrednost. Zato je uvek potrebno i vano krenuti dalje od prosenih brojeva. Da li je neka odluka nuna: U procesu donoenja odluka jedna od alternativa jestenita ne uiniti. Dobar hirurg nee operisati ukoliko to nije neophodno ili nije sa visokim procentom siguran u uspeh operacije. To vai i za donoenje odluka. Zato uopte donositi odluku ako ona nee nita popraviti? Brojni su sluajevi kada su odluke, menjajui srazmerno nevane stvari, stvorile kod svih uzbunu i prouzrokovale popriline tete. Bilo bi mnogo bolje da se nita nije ni preduzimalo. Donoenje odluke nije jednostavno: Posledice sa kojima se suoavamo nakon donesene odluke ne moraju uvek da budu pozitivne i strah od posledica moe da bude i te kako opravdan. Zabrinutost za sadanjost, na primer, moe u znatnoj meri da otea naa razmiljanja o budunosti. Svako od nas nosi odreeni potencijal da sabotira
donoenje neke odluke. Faktori koji mogu da nam stanu na put ka odluivanju su sledei: Line karakteristike - osobine linosti poput nesigurnosti, manjka motivacije, neodlunosti i sl. mogu da nas sabotiraju kada treba da donesemo neku odluku. Nedostatak informacija - ukoliko nemamo opcija ni izbora, nema mesta ni donoenju odluke jer ona esto podrazumeva eliminaciju nekih moguih reenja. Ukoliko mi nemamo informacije na osnovu kojih bismo mogli da donesemo odluku, najee je neemo ni doneti. Predrasude o novoj situaciji u kojoj se moemo nai nakon donete odluke (to je loe po mene, neu se snai" i sl.) jer, ukoliko unapred predodredimo propast kao rezultat nove odluke, takvu odluku neemo doneti. Spoljanji pritisci - faktori koji nas pritiskaju da ne donesemo odluku ili da, nasuprot tome, donesemo onu koja nije obavezno dobra po nas.
3.MENADMENT INFORMACIONI SISTEMI U DIGITALNOJ EKONOMIJI

General koji gleda oima drugih, nikada nee biti u stanju da zapoveda vojskom kako treba. Napoleon
U dananje vreme nezamislivo je da menaderi uspeno upravljaju i vode organizacije na ijem su elu, bez dobro organizovanog i uspenog IS. Uspeni IS
danas direktno utiu na to kako menaderi odluuju, planiraju i upravljaju zaposlenima i vremenom, sve vie oni utiu na odluke koji e se uvek i posebno na vreme doneti. Zbog toga, odgovornost za sisteme nije preputena donosiocima tehnikih odluka.
Slika 65: Informacioni sistemi podrke zaposlenima u organizaciji U savremenom poslovnom oktuenju tri kljuna inioca dovode do povenja stope promena u trinom okruenju. Ta tri inioca ili fktora su poveznost (engl. Connectivity), brzina (engl. Speed) i neopipljive vrednosti (engl. Intergibles). Oni predstvljju derivte vremen, prostora i mse koje zmgljuju postojea prvila i menjju ne poslovnje i nin ivot. Poveznost dovodi do smnjenja prostora zhvljujui pojvi Web-a, E-maila, mobilnih telefona, biper, i ostlih komunikcijskih medij. Brzina dovodi do smnjenja vremena kroz postojnje brzih i pristupnih sredstva komunikcije i kompjuterizcije. Neopipljivi kpitl ili vrednost je vrednost koja je neopipljiva odnosno nema msu. Njvnije neopipljive vrednosti su znnje i pokretljivost, a ostvruju se putem brzine i poveznosti. Ta tri fktora iz temelja menjju postojea poslovna reenja i nine poslovnja ko to su: msovna proizvodnj, segmentirno trite, cene i stndrdizovni poslovi koji su vili u reltivno sporom i nepoveznom industrijskom dobu. U tkvom svetu nstle su sve trdicionlne grnice, proizvodi i usluge se stpju. Kupci prodju a prodvci kupuju. Kue postju kncelrije. Nema vie jsne linije izmeu strukture i proces, posedovnja i korienja znnja i uenj, stvrnog i virtuelnog. Internet stvra ssvim novi sveobuhvtni prostor za rzmenu podtk, srdnju i trgovinu izmeu preduzeai kupca B2C (eng. business to customer) i preduzea i preduzea B2B (engl.
business to business). Nove informcione tehnologije omoguuju da dnnji personlni runri mogu istovremeno koristiti interktivne medije ko to su: zvuk, tekst i video ko i pristup udljenim bzma podtk, to dovodi do revolucije u zjednikom ninu rda ljudi u svrhu stvrnja uspene orgnizcije.
3.1. PRIMENA IT U POSLOVNIM SISTEMIMA Primena informcione tehnologije u poslovnim sistemima usko je vezna za okruenje u kojoj se primenjuje. Dok sa jedne strne okruenje utie na nin primene informcione tehnologije, sa druge strne informciona tehnologija dovodi do promene procesa rda i poslovnja u orgnizciji. 3.1.1. Promena nina rda i poslovnja Tok informcija menja nin rda pojedinca i orgnizcij, ko i trgovine preko grnica odnosno okruenja u kojem preduzee deluje. Primena internetskih tehnologija promenie i grnice orgnizcija svih veliina (omoguuje velikim firmma da izgledju mnje i fleksibilnije, a mnjima da postnu i izgledju mnogo vee nego to u stvrnosti jesu). Tko npr. jedna mla nepoznta firma moe dase tkmii u trgovini na on-line ukcijma (npr. na on-line ukcijma e-Bay, Onsale itd.) sa jednom svetski pozntom kompnijom. U promeni grnica internetski nin rda uz upotrebu digitlnih lta i procesa omoguuje orgnizcijma i pojedincima novo odreenje njihovih zdtka i poslovnj. Njznjnije promene rda i poslovnja do kojih dovodi informciona tehnologija su:

rad u grupi, mogunost rda izvn kncelrije, stvrnje nehijerrhijskih orgnizcija i povervnje dela poslovnja spoljnjim srdnicim.
orgnizcijma
odnosno
Slika 66: Informacioni sistemi i pojedinac (izvor:Jerome Kanter, Managing with information,4th edition.,1992,str.350 Rd u grupi postje sve potrebniji i znjniji, jer su zdci koji se postvljju pred orgnizcijom sve sloeniji, sve vie poslovnih orgnizcija formira timove strunjka koji se stvaraju rdi izvrenja jednog odreenog zdtka odnosno projekt, a nkon toga se uglvnom rsformirju. Tkva vrsta rda zhteva mogunost brze i jednostvne komunikcije, ko i korienje odreenih plikcija odnosno lta koji omoguvju rd u grupi i rd na dljinu. Osnovni lt za komunikciju na dljinu je elektronska pot. Internetska tehnologija i komunikcije uklnjju dnnju potrebu za ivotom blizu preduze. Zbog proirenosti runrskih mrea i korienja beinih komunikcija stvara se mogunost za rd izvn kncelrij, odnosno kod kue, na putu, itd., tako e za nekoliko godina rd na dljinu postti sve ei, a promeniti e se i njihova nvik, budii da e rdnici rditi u vremenu i u okruenju koje oveku njvie odgovr. To e verovtno biti i jedna od vnih prednosti koje e preduzee moi ponuditi kvlitetnim rdnicima da ih zdri u preduzeu, budui da je konkurencija u zpoljvnju njboljih ljudi iz godine u godinu sve ve. Meutim, dns jo uvek veina rdnika obvlja poslove koji zhtevju njihovo prisustvo u kncelriji.
10 0 Menadment informa cioni sistemi
U budunosti, telesstnci, elektronska srdnja na dljinm, te povezivnje telefona i runr, e omoguiti teleprisustvo u kncelriji kkvo dns nije mogue postii. Nove tehnologije ve uklnjju geogrfska ogrnienja u poslovnju (npr. nastnk indijskih softverskih firmi obvlja podrku za merike kompnije. Koristei vremensku rzliku, rde na revnju postvljenih problema dok merike firme po noi rde, i nude im ujutro gotova reenj). Informciona tehnologij, a posebno brza komunikcija i mogunost, distribuirnog korienja udljenih bza podtka i skldita podtk, omoguuje nehijerrhijsku orgnizciju rda u kojoj su zbog brzih promena u poslovnom okruenju pojedinci, timovi i rdne grupe u velikoj meri nezvisne u relizciju postvljenih zdtka te se mogu bre prilgoditi brzim promenma i odgovoriti novim izzovim. Budui da se tehnoloke perfomanse informcione tehnologije sve bre rzvijju i imju sve ire znenje za poslovnje, postlo je vrlo teko drti kork sa svim mogunostima koje one pruaju, koristei smo strunjke unutr preduze. Za odreene projekte preduzeu nije ispltivo plti puno rdno vreme timu ekspert, stoga rste usluga korienja spoljnih eksepert. Mogunost brzog i jeftinog slnja velikih koliina podtka na velike udljenosti te zntno poboljna komunikcij, tkoe su uticli nazntno povenje obima povervnja poslovnja spoljnim orgnizcijma (eng. Ousorcing). Budui da je dns opti trend u svetu za korienjem outsourcinga, u nstvku emo detljnije objsniti njegovu ulogu i znj. Microsoft je npr. postvljnje i podrku oko personlnih runra prepustio inostrnom preduzeu, jer je ko i mnoge druge firme shvtio da je to mnogo ispltivije. Preduzea specijlizovna za tkvu vrstu posla imju na tom podruju njvie iskustv, a osim toga to e obviti i po dosta povoljnijim cenm. Odreeni poslovi se mogu povervti i preduzeima koja su jko udljen, a daje tok informcija i dinmika rda na projektu jednko kvlitetn. Uopteno govorei, moe se rei, da su glvna nela outsourcinga slede: uspostviti poslovni odnos sa nekoliko ponua usluga kko bi se od poetka imo uvid u sve glvne trendove na tritu tehnologije; sznti koje se usluge u ponudi; omoguiti IT menderima poreenje proizvoda koji se nude; nliza poreenja ponude dobvlja i svojih poslovnih potreb. Povervnje poslova nekolicini inostrnih preduzea ujedno omoguva preduzeima da se fokusiraju na kljune poslove kojima se bve, to je zprvo njvea korist preduzea od outsourcinga. Njvniji uticji informcione tehnologije u okruenju su povenje kvliteta proizvoda i uslug, ubrznje rzvoja proizvoda i uslug, mogunost klijenta da direktno koriste informcije smetene u
runrima preduze, globlizcija poslovnja kao i individulizcija proizvoda i uslug. Velika i otra konkurencija na tritu zhteva postiznje visokog kvliteta proizvoda i uslug, te ubrznje vremena njihovog rzvoj, kko bi se to pre pojvili na tritu. I jedno i drugo je mogue ostvriti korienjem informcione tehnologije jer ona omoguuje brz pristup potrebnim informcijm, i efiksnu nlizu informcija o poslovnom procesu. Informciona tehnologija ima dosta vnih uloga u poslovnom procesu i poslovnju preduze: utomtizuje postojee procese; izgruje komunikcionu infrstrukturu u preduzeu i izvn njeg; povezuje kupce i dobvlje preduze; osigurva lte koji proiruju znnje i mogunosti dizjner; omoguva podrku odluivnju; brzo obrivnje velikih koliina informcij; promena nina rda i poslovnj; nova podruja rd.
3.1.2. ELEKTRONSKO POSLOVANJE Elektronsko poslovanje je automatizacija procesa poslovanja primenom IKTa, odnosno kupovina i prodaja putem Interneta. Korienje svih oblika informcione tehnologije koje se koriste u svrhu poboljnja i promene nina poslovnj, dovela je do rzvoja niza lta i novih proizvoda i usluga koji su preobrzili do sdnje poslovnje. Tj nov nin poslovnja nziva se elektronskim poslovnjem (engl. ebusiness) i ima puno ire znenje od pojma elektronske trgovine (engl. e-commerce) a koji se tkoe esto koristi uz pojm nove tehnologije. Elektronsko poslovanje podrazumeva povezanost raunarskih sistema za razmenu informacija poslovnog sektora, s jedne strane izmeu javnog, privatnog i dravnog resora, a sa druge strane sa korisnicima usluga, odnosno potraaima. Elektronsko poslovnje je svreni oblik orgnizcije poslovnja koji podrzumeva intenzivnu primenu informcione a posebno internetske tehnologije. Elektronsko poslovnje je njsvremeniji oblik digitlnog poslovnja kojem tee sve kompnije u cilju osvjnja to boljih trinih pozicija i intenzivnim ulgnjima u rzvoj svojih postojeih poslovnih procesa i ktivnosti. Elektronsko poslovnje odnosno Internet ili Web ekonomija obuhvta poslove koji se obvljju unutr sme firme, pre nego to se proizvod ili usluga pripremi za trite. Odnosi se na komunikciju i rzmenu informcija unutr preduze, srdnju sa drugim preduzeim, komunikciju sa vldinim i nevldinim orgnizcijma i virtuelni dolzk do potrebnih podtk. Tu se ubrja i sve on oto omoguuje postojnje Internet: proizvodnja hrdver, proizvodnja softver, pretriva (engl. browser) itd. Osim toga podrazumeva i postojnje tzv. brokera ili posrednika koji posreduju izmeu onih koji nude i onih koji tre. Oni su omoguili nstnk trgovine putem Interneta i
rzvoj tzv. elektronskih trita u kojima informcije zmenjuju fizike proizvode i fizike lokcije. Osnovne prednosti primene elektronskog poslovnja su:

bolja iskorienost poslovnih resursa kompnije, a posebno informcije; bolja trina pozicija kompnije; bolji poslovni rezultti, a nroito finnsijski; prijtno rdno okruenje zposlenih.
Slika 67: Elektronska trgovina Jedna od prvih velikih kompnija koja je krenula u elektronsko poslovnje je bila merika kompnija Dell. Dns je Dell svetski proizvoa runskih sistema sa prihodom veim od 18 miliona dolr. Dell je svoje proizvode poeo prodvti putem Interneta jo 1996. godine. Promet na Internetu brzo je porsto sa 1 milion dolra nedeljno, potom na 3 pa 5 miliona dnevno sa tendencijom dljeg rst. Trgovina putem Interneta ini preko 11% poslovnja poslovnih sistema i preduze, nmera Dell-a je da tj deo povea preko 50%. Elektronsko poslovnje se mda sa zknjenjem rzvija i u Srbiji. Sve vie poslovnih subjekta u Srbiji, svoju robu i usluge izvode preko Internet. Efiksnost ovih firmi se zntno povela od uvoenja on-line sistema prodje, a smnjio se i broj potrebnih rdnika i ko se obim poslovnja zntno poveo. Oblik rzmene B2B ili Internet poslovnja izmeu preduzeate unutr smog preduzea puno je vei i rzvijeniji deo Internet poslovnj, od poslovnja usmerenog prema krjnjem korisniku tj. B2C poslovnju. Smtra se da je dns B2B poslovnje nekoliko desetina puta vee i po iznosu vrednije od B2C poslovnj. Osim dva nvedena oblika elektronskog poslovnja polko se poinje rzvijti i direktno poslovnje izmeu kupc; C2C (eng. consumer to consumer), koje se odvija putem digitlnih forum. Tkv oblik poslovnja rzvio se pojvom preduzea e-Bay.com koje zjedno sa preduzeem Amazon.com, nude usluge direktnih on-line
ukcija u kojima jedn prodvc prima ponude veeg broja ponua za rzliite vrste roba iroke potronje, predmete kolekcionrnog interesa itd. Poslovni model ovkvih preduzea zsnovn je na klsinoj ukciji, u kojoj svki kupc definie mksimlnu cenu koju je voljn da plti za ponuenu robu, pri emu pobeuje kupc sa njviom ponuenom cenom. Sve vei deo poslovnja preko Interneta nroito u SD obvljju rzne vldine orgnizcije, institucije i dministrcija pa se rzvija i G2B poslovnje (engl. government to business). Osim nvedenih delova elektronskog poslovnj, postoji jo i elektronski sistemi plnja u kojima se korist i digitlni novc, elektronski ekovi i plnje kreditnim krticma putem Internet. Koristi se elektronsko bnkrstvo, elektronsko izdvtvo itd. Dns je teko predvideti koji e se vidovi elektronskog poslovnja pojviti, budui da se efekti rzvoja informcione tehnologije i Interneta jo ne mogu stvrno sgledti.
3.2. IT I NOVI IZAZOVI MENADERA Informcione tehnologije dns postju strteki inilc rzvoja preduzea i drutva u celini, i ujedno se pretvrju u osnovni resurs mendment. Dns orgnizcija sa stnovita modernog mendmenta postje toliko zvisna od: informcionih proces, tokova informcij, i primeni svremenih tehnologija da je sa prvom moemo nzvti informciona orgnizcij.Rzumevnje informcione tehnologije je od vitlnog znja za svkog mender, jednostvno zto to je informciona tehnologija deo svkodnevnog menderskog posl. Menderi 21. Veka morju znti kko informciona tehnologija utie na orgnizciju, tj. koji je njen doprinos u poslovnju preduze, morju znti kko se koristi informciona tehnologij, kko bi mogli da uvere i ostle rdnike da je koriste. To zni novu ulogu i rdno mesto mendera u 21. veku. Mender postje rdnik znnj. ko mender ne shvti tu svoju novu ulogu i rdno mesto nee moi efiksno obvljti svoje poslove i ubrzo e se suoiti sa injenicom da ga je vreme pregzilo. Stoga je vrlo vno da mender zista rzume znenje I.T. Menderi ne morju detljno rzumeti ili imti znnje o runrima i telekomunikcijma da bi mogli efiksno uprvljti informcionom tehnologijom u preduzeu. Uloga poslovnih mendera nije da deluju ko zmenaza I.T. mendere, ve da procenjuje mogunosti i uticj informcija na poslovnje i da igrju ulogu u rzvoju poslovnog sistem. Njihov zdtk je rzmiljti kko rzviti nove nine poslovnja koristei dostupne informcije. Prema tome oni trebju rzumeti kko informciona tehnologija moe efiksno doprineti postojnju kljunih poslovnih ciljeva npr. poboljnje kvlitet, proizvodnju, smnjiti vreme pojvljivnja novog proizvoda na trite u svojim preduzeima itd.
Slika 68: Dve faze uloge menadera u donoenju odluka i protoka informacija u proces Informciona tehnologija ne zhteva uvek velika ulgnj, li mora biti pmetno i korisno primenjen. Prednosti informcione tehnologije dolze pre svega od pmetne primene poslovnih ideja korienjem informcij. U mnogim poslovnim sistemima I.T. se koristi za smnjenje broja zposlenih ili mnuelnog rd, ili je uklopljena u proizvodnu tehnologiju, umesto da se koristi za uvoenje pmetnih idej. Ko primer moemo uzeti kompniju Benetton, nstlu pre 30 godin, koja je zhvljujui izvrnom i kretivnom dizjnu svoje odee postla kompnija od svetske vnosti u proizvodnji, prodji i dizjnu odee. Dns je Benetton prisutn u 75 zemlja u svetu sa svojih 5900 prodvnic. U Benetton-u su rzmiljli kko da rzviju nove nine poslovnj. Shvtili su, ko ele privui kupce, kupuju njihovu odeu morju biti u stnju osigurti brzu uslugu na tritu. Benetton je na vreme prepozno daje informciona tehnologija kljuna za obvljnje poslovnog proces, te je trio nove nine kko da bolje eksplotie konkuretsku prednost koju je omoguilo prvilno korienje tehnoloki orjentisnih poslovnih sistem. Benetton je zhvljujui umreenim runrima i softverskom progrmu nzvnom prikupi-i-suvj instlisnom u kncelrijma svojih trgovkih gent, omoguio da se roba moe nruivti u bilo kojem trenutku, budui daje mrea meusobno povezla plikciju za centrlnu obrdu koja se nlzi u centrli, sa podcima unesenim u kncelriji gent.
Benetton je odmh ustnovio da su ti rspoloivi podci dovoljni da moe svki deseti dn dobro plnirti ukupne nrudbine u svom postojeem lncu nruivnj, omoguvjui bre donoenje odlukao kupovini potrebnih sredstva tj. sirovina i bolje plnirnje proizvodnje. Stoga je primenom nvedenog progrma postlo jsno daje poslovni sistem uloio novc u lt koji ima znjne mogunosti koje prelze njegovu prvobitnu ogrnienu nmenu. Progrm je prepoznt ko osnova za stvrnje komercijlne elektronske mree, omoguvjui bre donoenje odluka o kupovini potrebnih sirovina i bolje plnirnje proizvodnje. Progrm je prepoznt ko osnova za stvrnje komercijlne elektronske mree, omoguujui rznim poslovnim korisnicima mogunost meusobnog komunicirnj. Tko je 1987. godine predstvljen novi komunikcioni sistem koji omoguva rzmenu svkog sa svkim: elektronske pote, izvetja i dtotek. Funkcionlno, prua mogunosti za kontrolisno nruivnje, potvrdu nrudbine, instrukcije za nruivnje boje, rzmenu poruk, nrudbine prema loklnim pogonim, i to na isti nin ko i fbrike u Itlji, kao i slnje nrudbina izmeu pogon. plikcija koja je rzvijena za interne potrebe trgovkih gent, omoguuje uprvljnje porudbinma kupc, zlihma i cenom rob, ko i potrebnih nliza prodje. Sistem povezuje fbrike i gente u 21. zemlji u svetu. Sistem rdi na sledeem principu: komecijlni sektor dnevno urira nrudbine genta na terenu ponovo ih sortirjui prema koliini, vrsti i dostupnosti robe. gent nkon toga bira rtikle koji su mu njinteresntniji, nzove vlsnike trgovina kko bi prikupio njihove nrudbine i prosleuje ih u Benetton putem mree. Runr u Benetton-u prikuplja nrudbine tri puta na dn i odmh obvetva genta da li je njegova nrudbina prihvena ili ne. Tkve ponovo sortirne nrudbine se obruju tokom noi. Sledee jutro sektor za proizvodnju prima instrukcije za finlizirnje i pkirnje proizvod, a sektor za otpremu se obvetva o proceni njihovog dolzka iz proizvodnje kko bi mogli pripremiti otpremu. rtikli se isporuuju u proseku u roku od 3 dna nkon primnja nrudbine. Isporuka u trgovine trje pet do est dnau Evropi i osm do devet dna u SD. Ceo ciklus trje mnje od dvnest dn. Zhvljujui tome, prihod Benetton-a se povo dvostruko, sa 714 milijrdi lira u 1984. godini na 1657 milijrdi lira u 1988. godini. U 1999. godini Benetton je poveo proizvodnju na 3 miliona rtikla u vrednosti od 7 milijrdi USD. Iz nvedenog primera je vidljiv konkretan doprinos primene svremene informcione tehnologije u poslovnom sistemu, bez koje Benetton ne bi bio u stnju da ostvri ovkve rezultte poslovnj. to e menderi postojti tehniki, tj. informtiki pismeniji, trie mogunosti za integrisnje informcione tehnologije sa vizijom poslovnja poslovnih sistema i preduze. U mnogim slujevima su njvei protivnici primene tehnologije i
promena koje ona donosi, postli njvei pobornici njenog korienja kda su shvtili koje im mogunosti informciona tehnologija prua u poslovnju. Informciona pismenost sa stnovita mendmenta moe se definisti kroz etiri nivo: 1. tehniko rzumenje informcionih tehnologij; 2. vetine korienja informcionih tehnologija pri revnju problem; 3. sposobnost isprvnog korienja i interpretcije dobijenih rezultt; 4. rzumevnje uticja koji informciona tehnologija ima na drutvo. Menderi e biti motivisni da koriste informcionu tehnologiju smoinicijtivno, smo ko prepoznju da bi ih njeno nepoznvnje moglo zustviti u npredovnju. Kljuni fktor u odreivnju vrednosti informcione tehnologije za mendere je u tome da pomogne da ponu da rzmiljju na nov nin, i da utedi vreme. Novi menderi morju biti sposobni u obvljnju svkodnevnog menderskog posla i upotrebe I.T. Michael Earl profesor u London School of Economics je 1989. godine mendere koji rzumeju primenu informcione tehnologije u poslovnju nzvo hibridni menderi. Oni funkcioniu ko most izmeu I.T. mendera i poslovnih mendera koji nemju velikih znnja u oba podruj. Hibridni menderi su ljudi koji poseduju velike tehnike vetine, znnja i odgovrjue znke o poslovnju ili obrnuto, to su menderi 21. Veka i imju visoku vrednost za kompniju. Prema profesoru Michelu Earlu i dr. Davidu Skyrmeu sa Templeton College Oxford postoji nekoliko kljunih rzloga zto preduzea tre hibridne mendere: informciona tehnologija ima strteku prednost smo ko se dekvtno primenjuje; povezivnje poslovnih procesa sa tehnolokim mogunostima zhteva rzumevnje mnogih spekta poslovnja od plnov, koji su u stnju srivti naposlovnim problemima gde su mogunosti koje prua informciona tehnologija vrlo vne; strteki pogled nainformcione sistema evoluira tokom vremen, ko i odnos izmeu poslovnih i I.T. mender. Vnost rzvoja hibridnih mendera u preduzeu je esto prepoznt, jer ni jedna druga sposobnost mendera nije dns neophodnija kompnijma kko bi bile u mogunosti da procene strteku sngu svojih poslovnih procesa i informcionih sistem. Kko svet, sve vie kree prema informtizciji, menderi i rukovodioci koji
shvte kko koristiti sngu koju im prua informciona tehnologij, ime od toga u budunosti ogromne prednosti. Menderi koji uspeju da poveu svoje znnje poslovnja sa znnjem i rzumevnjem informcione tehnologije bie sposobni: pribliiti se svojim kupcima jer e rzumeti njihove sklonosti i profil potro; ostvriti bolje rezultte u pristupu tritu povezivjui dizjn i proizvodnju, snabdevajui ljude koji pruju usluge sa sistemima baziranim na znnju; postti vodei igri u svetu, time to e imti viziju poslovnja u budunosti te e tmo moi usmeriti svoje snge.
Slika 69: Okvir za podrku odlukama (E.Turban,2003)
3.3.TRENDOVI RAZVOJA IT U MENADMENTU

Istrivnja su ukzla na postojnje est kljunih trendova veznih uz informcione tehnologije i usluge u kontekstu modernog mendment. Osnovni smiso informtizcije poslovnih sistema svodi se na stvrnje podrke mendmentu preduzea u revnju strtekih, politikih i opertivnih pitnja koje dns nmee sve ea konkurencija na tritu. Kljuni trendovi su sledei: postpeno rste svest mendera o znju i mogunostima informcione tehnologije u preduzeu; ktivnosti, od kojih zvisi uspenost preduzea na tritu sve vie zvise od informcione tehnologije; potrnja za informcionom tehnologijom neprestno rste i prevazilzi znnje, mogunosti i kpciteta timova zduenih za informtizciju u preduzeu; nbvka nove informtike opreme sve ee se obvlja mimo postojee formlne procedure odnosno informtikog sektora u preduzeu; utomtizcija uprvljnja proizvodnjom i rzvoj kontrolnih sistema i mre, ine oblike i nine promene informcione tehnologije u preduzeu sve sloenijom i zhtevnijom; Trokovi i svojstva informcione tehnologije se konstntno smnjuju, li istovremeno dolzi do povenja u obimu i sloenosti investicija preduzea u informtiku opremu. Opti trendovi relevantni za svaki raunarski sistem su (Turban E., McLean E., Wetherbe J., 2003): Odnos troak/perfomansa, Objektno-orijentisano okruenje i menadment dokumenata, Umreeno raunarstvo, Mobilna trgovina, Mreni raunar, Internet, Intranetovi i ekstranetovi, Korporativni portali, Umreeno preduzee,
Optike mree. Za oko 10 godina, raunar e kotati isto koliko i danas ali e biti oko 50 puta jai (u terminima brzine obrade, memorije, itd.). U isto vreme cena radne snage bi se mogla udvostruiti, tako da e se odnos troak/perfomansa raunara u odnosu na manuelni rad poboljati za faktor 100. Ovo znai da e se poboljati komparativna prednost raunara u odnosu na ljude. Vremenom, sve vie i vie rutinskih zadataka e obavljati raunar, a ne ovek. Objektno-orijentisano okruenje je novi nain programiranja i korienja raunara od koga se oekuje da znatno smanji trokove izgradnje i odravanja informacionih sistema. Objektna tehnologija omoguava razvoj autonomnih jedinica softvera koje mogu biti zajedniki koriene, kupovane i/ili ponovo koriene. Poveana upotreba multimedije i objektno- orijentisano programiranje e uiniti elektronski menadment dokumenata jednom od najvanijih tema informacionih tehnologija. Tehnologija umreenog raunarstva omoguava korisnicima da dou do drugih korisnika i pristupe bazama podataka bilo gde u organizaciji i na bilo kom drugom mestu. Ova tehnologija se brzo razvija. M-trgovina (mobilna trgovina) se odnosi na sprovoenje elektronske trgovine preko beinih aparata. To je komercijalna primena mobilnog raunarstva, koje je zasnovano na beinim mreama. Za Mtrgovinu postoji veliko interesovanje zato to je predvieno da broj mobilnih aparata dostigne broj od 1 milijarde do 2004. godine. Trgovina zasnovana na lokaciji (Ltrgovina) je aplikacija M-trgovine koja moe ponuditi potroaima informaciju o mestu gde mogu da nau bilo ta to ele da kupe. Mobilna trgovina (voenje e-trgovine putem beinih ureaja, na primer putem PDA, mobilnog telefona ili laptopa i dr.)
Slika 70: Mobilna trgovina Kada govorimo o E-poslovanju tada podrazumevamo sledee oblasti: elektronska trgovina, elektronsko plaanje, elektronske komunikacije, elektronsku proizvodnju i elektronsku distribuciju.
Slika 71: Razvoj elektronskog poslovanja Prihod od E-poslovanja u 2000. i predvianja do 2005. godine, promet u evropskoj mrenoj trgovini je procenjen na 87,4 milijardi dolara, dok je svetski promet iznosio 657 milijardi dolara. Procenjuje se da je u 2005. godinji promet iznosio 1,533.2 milijardi dolara. Procene o evropskom e-poslovanju: kompanije su oekivale da se na osnovu investicija uloenih u prodaju preko Interneta u 2005. ostvari 20% dobiti . Prihodi od e-trgovine: u 2005. godine predvien je prihod od 152 milijarde dolara Procene o evropskoj e-trgovini: predvieno je da tokom 2005. godine kupovina preko mree dostigne iznos od 1,5 triliona dolara. Elektronska trgovina (e-Commerce) se moe objasniti kao obavljanje poslovnih transakcija elektronskim putem. To podrazumeva: prodaju robe i usluga, prihode od reklame i elektronsku razmenu dokumenata koji prate robu, novac i usluge u prometu. E-trgovina se oslanja na elektronsko plaanje za poslovne procese i finansijske transakcije, tj. na e-bankarstvo. Rezultati mnogih anketa pokazuju priblino iste rezultate da je etvrtina onih koji koriste Internet u poslednje etiri nedelje kupovala putem Interneta, tako da je ukupan broj kupaca koji kupuju putem Interneta udvostruen u odnosu na rezultate od prethodne godine. Polovina (51%) onih koji su kupovali putem Interneta kupilo je neto sa Web sajtova sa kojih su kupovali pre. ak 9 od 10 kupaca putem Interneta (94%) kae da namerava da kupuje on-line i u budunosti, a 3% kupaca ne namerava
da nastavi ovakvu kupovinu zbog loeg iskustva i nezadovoljstva. 75% kupaca oekuje da e potroiti vie novaca na online kupovinu tokom leta 2001 (NOP, 2000).
Slika 72: Relacije uesnika u Elektronskoj trgovini Modeli e-trgovine su:
Biznis prema biznisu (Business to Business B2B), firme su kupci i prodavci; Stvaranje novih veza izmeu preduzea. B2B aplikacije omoguavaju organizacijama da izgrade nov nain poslovanja
B2B tehnologije:
olakavaju transakcije za prodaju roba i usluga izmeu organizacija omoguavaju integraciju lanca nabavke online pribavljanje robe jedne firme za drugu
Problemi za primenu B2B aplikacija:
pravna integracija bezbednost, brzina i fleksibilnosti u B2B aplikacijama
Biznis prema kupcu (Business to Customer B2C) prodavci su firme, a kupci su pojedinci; Oblici poslovanja na Internetu koji daju direktan interfejs izmeu preduzea i potroaa.

Primer B2C aplikacije je sajt maloprodaje proizvoda ili usluga. Preduzea koja nisu nikad direktno prodavala potroaima, shvatie da je mnogo jeftinije otvoriti sajt nego prodavnicu. Preduzea koja imaju posrednike u distribuciji, reklami i prodaji proizvoda B2C nije efikasan model.
Slika 73: B2C
Kupac prema kupcu (Consumer to Consumer C2C), pojedinac prodaje poizvode ili usluge drugim pojedincima; Nov oblik trgovine. Potrosai trguju direktno sa drugim potrosaima. Kompanija koja podrava ove transakcije mora nai neki ne tradicionalni nain za naplatu usluge. Cena usluge je obino mali procenat transakcije, lanarina, reklamiranje ili neka kombinacija. Preduzee prema zaposlenima (Business to its Employees B2E), firma koristi e-trgovinu interno kako bi poboljala svoj rad; Noviji model elektronske trgovine . Korienje modela B2B koji podrava poslovanje preduzaa po modelu B2C Doprinosi uspehu B2B i zadovoljava potencijalnu tranju B2C. Aplikacija koja povezuje jedan online katalog sa drugim moe se smatrati kao B2B2C aplikacijom E-vlada (e-government: Government to Business G2B, Government to Citizens G2C, Government to Government G2G i Government to Employees G2E), vlada obezbeuje usluge firmama, graanima, drugim vladinim organizacijama i interno svojim zaposlenima; Ukljuuje potroae sprovodei transakciju sa ostalim potroaima koristei online preduzee kao posrednika. Primer C2B2C aplikacije - www.autotrader.com. Katalog i prodaja: polovnih i novih kola izmeu korisnika
Slika 74: Cash-like model plaanja Elektronsko plaanje- Konvencionalni naini plaanja modifikuju se u elektronske transkacije, ukljuujui i on-line plaanje preko Interneta. Elektronska plaanja podrazumevaju transfer novca i izvrenje plaanja primenom informacionih i komunikacionih tehnologija. Elektronska plaanja velikih vrednosti obavljaju se upotrebom privatnih raunarskih mrea kao to su SWIFT ili FEDWIRE. Dok elektronska plaanja malih vrednosti se obavljaju primenom platnih kartica, elektronskih ekova i elektronske gotovine.
Slika75: Tok novca u check-like sistemu plaanja
Elektronske komunikacije-Osnovne karakteristike Elektronske komunikacije:
Elektronska komunikacija se najee obavlja korienjem servisa Interneta, EDI-a, EANCOM-a, XML-a itd. EDI (engl. Electronic Data Interchange) podrazumeva razmenu standardizovanih poslovnih dokumenata u obliku elektronskih poruka. EDI omoguava utedu u trokovima papira, brzu i sigurnu razmenu dokumenata i doprinosi olakanom uvanju poslovnih dokumenata. EANCOM je EDI standard obezbeen i prilagoen od meunarodne organizacije EAN za globalno korienje u oblasti trgovine. Za razmenu podataka izmeu poslovnih subjekata, koriste se i Internet servisi kao to su Web, elektronska pota, diskusione grupe, videokonferencija i dr. Danas za razmenu podataka se sve vie upotrebljava XML (Extensible Markup Language) jezik komunikacije koji se prevashodno koristi za upravljanje, prikazivanje i organizovanje podataka. XML omoguava definisanje, prenos, validaciju i integraciju podataka izmeu aplikacija i izmeu organizacija.
Elektronska proizvodnja: U meunarodnom poslovanju elektronski proizvodi predstavljaju potpuno nove proizvode koji se odlikuju sledeim karakteristikama:
imaju digitalni oblik, elektronski se proizvode i elektronski se distribuiraju. Najbitniji elektronski proizvodi su: raunarski programi (softveri), digitalizovana multimedija (muzika, filmovi i slike), raunarske igrice i elektronske knjige.
Slika 76: Poslovna praksa E-trgovine
Elektronska distribucija-Elektronski proizvodi nastaju i egzistiraju u informacionim sistemima i dostavljaju se krajnjem korisniku elektronskom (tzv. download-ovanje) ili ak fizikom distribucijom. Mreni raunar je uveden 1997. godine, i ovaj raunar nema hard disk. Umesto toga, opsluuje ga centralna raunarska stanica, a na glupom (pasivnom) terminalu on privremeno prima i moe koristiti aplikacije i podatke uskladitene na drugom mestu na mrei.
Slika 77: Veza transakcija preduzea i okruenja Kuno raunarstvo, televizija, telefon, kuni sistemi obezbeenja i druga sredstva e uskoro biti integrisana i njima e se upravljati iz jedne jedinice. Pametni aparati su kuni aparati koji su povezani sa Internetom. Od oko 50 miliona Internet korisnika 1997. godine, moglo bi da ih bude oko 750 miliona do 2007. godine. Fiber-optika mrea i beina infrastruktura, omoguie Internetu da stigne do svake kue, radnog mesta i kole, to e izazvati promenu naina na koji ivimo, uimo i radimo. Bez obzira na recesiju u raunarskoj industriji, elektronsko poslovanje putem Interneta ima eksponencijalni rast. Intranet je koorporativna mrea koja funkcionie sa tehnologijama za Internet, poput pretraivaa i maina za pretraivanje, koristei protokole Interneta. Sve vei broj organizacija koristi intranet za internu komunikaciju. Kombinovanje intraneta sa Internetom u ono to se zove ekstranet stvara snane sisteme za komunikaciju i saradnju izmeu organizacija. Korporativni portal se odnosi na Web sajt kompanije koji se koristi kao ulaz za korporativne podatke, informacije i znanje. Ove portale mogu koristiti kako radnici u firmi, tako i ljudi izvan firme, kao to su potroai ili snabdevai. Umreeno preduzee: Razliite komponente i tehnologije
upravo opisane mogu biti integrisane zajedno u mreu cele firme, koja je proirena na sve poslovne partnere. Umreeno preduzee omoguava kontakte sa svim entitetima sa kojima kompanija posluje. Optike mree su telekomunikacione mree velikog kapaciteta koje pretvaraju signale u mrei u svetlosne signale i prenose ih preko fiberoptikih vlakana. Koriste se kod Interneta, videa, multimedijalne interakcije i drugih digitalnih usluga.
Slika 78: IT arhitektura E-poslovanja Moemo da zakljuimo da svi ovi trendovi informacionih tehnologija poveavaju vanost informacionih tehnologija i na poslu, i kod kue, zbog ega je vano uiti o njima. Informciona tehnologija izziva velike promene u preduzeim, kko unutr njih smih, tko i u odnosima preduzea sa okruenjem. Povezivnjem i meusobnim umrevnjem kompnija kupc, dobvlja i konkurenta nestju grnice preduzea ko i postojei hijerrhijski odnosi i struktura preduze. Za rzliku od klsine, hijerrhijske strukture sa nizom nivo, orgnizcija bzirna na informcijma je rvn, odnosno sa mnje uprvljkih nivoa nego to je to potrebno za orgnizciju sa konvencionlnom strukturom. Informtizcija odnosno primena informcione tehnologije u poslovnom sistemu pre svega zni bolju koordinciju i kvlitetniju informisnost. O informciono bzirnoj orgnizciji Peter Drucker ke: Sda se nlzimo na prelzu iz nekdnje komndno-kontrolne orgnizcije sektora i odeljka prema orgnizciji znnja ekspert. U informciono bzirnoj orgnizciji vnost koju je nekd imo rspon kontrole preduzea rspon komunikcije koji e omoguiti iroki rspon komunikcija i nisku odnosno plitku orgnizcionu strukturu preduze.
U tkvoj orgnizciji informcije teku slobodno elektronskim putem i zmenjuju ppirologiju, to dovodi do utomtizcije (informtizcije) kncelrijskog poslovnja tj. stvra se tzv. kncelrija bez ppir. Rdi se o posebnom delu informcionog sistema koji se nziva sistem kncelrijskog poslovnja (eng. Office Information System), a koji ukljuuje rzliite primene informcione tehnologije u kncelrijskom poslovnju. Kncelrija je mesto u kojem uz sekretrice, strune srdnike ili kncelrijsko osoblje menderi obvljju rzne oblike dministrtivnih poslov. Kncelrijski e poslovi za informciono drutvo predstvljti ono to je fbrika znila za period industrijskog drutv. Prva upotreba frze kncelrija bez ppir pojvila se u nslovu strunog sopisa za telefonske kompnije pre tno etvrt vek. Glvni cilj kncelrije bez ppir, ko to i sm nziv govori je da se smnje koliine ppira koje se pojvljuju u svkodnevnom poslovnju, u kojima se na vreme ne mogu proni potrebni podci. Nema vie potrebe za listnjem gomile ppir, izvetja i poslovnih knjiga da bi se pronli npr. podci o prodji ili mrketinke informcije. Savremeno kompjuterizovano kncelrijsko poslovnje dovodi do olkvnja i povenja efiksnosti poslovnja ko i smnjenja trokov. Rdnici u preduzeu se vie ne morju bviti mukotrpnim, dosdnim i dministrtivnim poslovim, ve se mogu usredsrediti na tee i zhtevnije zdtke. Informtizovno kncelrijsko poslovnje dovodi do zmene ogromnih koliina obrzca koji se koriste u svkodnevnom poslovnju, elektronskim tj. digitlnim obrzcim. To omoguuje veliku utedu ppira i poveva efiksnost rd. Tko je npr. Microsoft uvoenjem elektronskih obrzca tj. digitlnih obrzca smnjio broj ppirnih obrzca sa 1000 na ukupno 60. Uteda koju je upotrebom elektronskih obrzca ostvrio Microsoft, u prvih jednest meseci korienja 1997. i 1998. godine iznosila je njmnje 40 miliona dolr. Njvea uteda je potekla od smnjenja cene obrade odnosno rukovnja ppirom, a ne kko se ispoetka mislilo na smnjenu koliinu ppir. (knjigovodstvene firme u SD procenjuju da vreme koje ljudi troe na rukovnje ppirom iznosi oko 145 dolra po trnskcijma elektronska obrda u Microsoftu kota mnje od 5 dolra po trnskciji). Tko vlde nekih nih susednih zemalja, pa i na vlda Republike Srbije ulu npore da uvedu informtizovno kncelrijsko poslovnje da bi smnjile ogromne koliine ppirnih dokumenta koji su u opticju. Nrvno ovo nije mogue sprovesti bez srdnje sa kompnijom Microsoft Srbij, koja treba osigurti potrebnu informtiku podrku. Ndmo se da e se ostvriti ovi plnovi i poveti efiksnost rda i postii utede koje su nvedene u primeru Microsofta. Tehnologija kncelrijske utomtizcije moe se podeliti prema sledeim ktegorijm: komunikcione tehnologije (elektronska pot, govorna pota itd.)
tehnologije nunog mendmenta (sistemi za podrku odluivnju, ekspertski sistemi, modelirnje, simulcij, sistemi za podrku rda u grupi); tehnologije obrde tekst, slike, kopirnje, rhivirnje i stono izdvtvo; tehnologije obrde poslovnih informcija (snimnje i pretrivnje bze podtk, elektronske rhive); tehnologije orgnizcije linog rda (plnirnje sstnk, personlne beleke, rokovnici, klkultori, notesi, plneri odnosno tzv. Palm runri); tehnologija uprvljnja projektima (progrmi za plnirnje, kontrolu i voenje projekt, prezentcijski progrmi, simulcije oglsnih tbli, izrda dokumentcije. Ocenjuje se da e u budunosti sistemi za kncelrijsko poslovnje integristi sve nbrojne tehnologije u skldnu celinu, nkon ega e biti lke ostvriti viziju kncelrije bez ppir. Dns postoje svi preduslovi da se ta vizija ostvri. Rzvijena su nova grfika okruenja i lti za rzne nlize podtk, koji uveliko olkvju integrciju podtka rzliitih vrst. Postoje umreeni runri velike snge koji su tkoe neizbeni za efiksno kncelrijsko poslovnje. Internet omoguuje irom sveta povezivnje runra koji su fiziki udljeni. Meutim potronja ppira se nstvlja udvostruvti svke etiri godine, a 95% svih informcija u SD-u i dlje se nlzi na ppiru, u poreenju sa smo 1% informcija suvnih elektronski. Pred informtizcijom kncelrijskog poslovnja oito jo stoje rzni izzovi meutim, bez njene bre primene nezmislivo je efiksno privreivnje u dnnjem trinom okruenju ko i uklpnje u trendove svetskog rzvoj, a to sve predstvlja izzov dnnjeg modernog mender. U primeni informcione tehnologije ko podrke poslovnim sistemima postoje tri glvne fze: obrda podtk; obrda informcija i obrda znnj. Obrda podtka treba da omogui njihovo pretvrnje u korisne informcije koje su ksnije potrebne menderim. Njihov zdtk je, uopteno govorei, u primljenim informcijma prepoznti ili otkriti tzv. nevidljivu ili dodnu vrednost, na osnovu koje menderi mogu donositi vne i dlekosene poslovne odluke. Budui da svetski trendovi poivju na znnju ko glvnom resursu budueg rzvoj, rdnici znnja su sve brojniji i vniji u poslovnju preduze. Dns dolzi do sve vee pokretljivosti rdne snage to omoguva rd na dljinu (telerd), odrvnje telekonferencija i elektronskih sstnk. Informciona tehnologija omoguva uspostvljnje globlnog elektronskog trita na kojem kupci mogu pretrivti Web
strnice kompnij, trei njpovoljnije ponude. U tom novom konceptu orgnizcije posebnu ulogu imju virtuelne orgnizcije o kojima e biti vie rei u nstvku. Sve to otvra nove mogunosti za redizjnirnje postojeih orgnizcija i novi nin poslovnja preduzea i stvrnje poslovnih sistema i orgnizcije 21. vek.
Slika 79: Proces i faze donoenja odluka-modeliranje (izvor E.Turban.2003)
3.4 IT U ORGANIZACIJAMA BUDUNOSTI

Krajnji rezultat organizovanja je organizacija, struktura autoriteta odgovornosti i komunikacionih potrebnih za realizaciju organizacijskih ciljeva-D. Wren., D. Voich Mnoge kompnije dns istruju nove nine poslovnja koji se oslnjju na poveznosti toka informcije u i izvn kompnij. Dns se jo ne zna kko e izgledti model orgnizcije 21. vek, iko se modeli ve mogu nslutiti. U vezi satom ndolzeom orgnizcijom Peter Drucker ke: Te firme e biti orgnizovne ko bolnice, fkulteti ili simfonijski orkestr. Ime znnje za bzu i bie sstvljene veinom od specijlist. Glvna rzlika izmeu poslovnih sistema i orgnizcija u 20. veku i orgnizcija 21. Veka je da se tok informcija posmtra drugije. Tok informcijau budunosti bie osloboen mnogih ogrnienja veznih za vreme i prostor, koji su diktirli rigidne orgnizcione forme u prolosti. Tkoe se smtra da e glvna ideja koja e igrti veliku ulogu u formirnju kompnije budunosti biti sistemtsko miljenje. Ideja sistemtskog miljenja polzi od toga da se svka poslovna ktivnost posmtra kroz celokupni sistem informcij, sznnj, vrednosti i ktivnosti. Rdi se o tzv. holistikom pristupu prema kojem celina sistema predstvlja vie nego zbir njegovih delova zjedno. Prema tom pristupu strteka vrednost kompnije je ono to ini celinu vrednijom nego to je to zbir njenih delov. Kontrolom toka informcija od strne mendmenta odreuje se je li ostvrena ta strteka vrednost ili nije. Stoga je informcioni tok od kljunog znja za uspenost mendmenta kompnije. Budui da nove tehnologije omoguuju povezivnje zvuk, teksta i vide, ko i pristupa bzma podtk, pojvljuje se revolucija u zjednikom ninu rda ljudi zbog postojnja uspeha kompnje. Sledei statistiki podaci pokazuju uticaj informacionih tehnologija i elektronskog poslovanja u svetu: 1500 milijardi evra obrta u elektronskom poslovanju, Preko 200 miliona korisnika Interneta, 130 miliona on-line kupaca, Top menadment: - 90% koristi e-commerce za prodaju i marketing - 83%koristi e-commerce za nabavku - 64% smatra e-comerce za vano kompetitvno sredstvo u odnosu na konkurenciju - 44% ima jasnu sliku o korienju e-comerce-a.
Slika 80: Home banking kod potanske tedionice Informcione tehnologije izzivju dlekosene promene u orgnizciji. Informciona tehnologija gotovo je iz temelja promenila strukturu nekih deltnosti ko to su npr: bnke, osigurvjua drutv, usluge u vzdunom sobrju i ostle uslune deltnosti. Nita mnje promene nisu mimoile industriju i ostle privredne i neprivredne deltnosti. Dns je uobijeno da se msovno u mnogim industrijma primenjuje projektovnje pomou runra (engl. SD; Computer Aided Design) proizvodnja pomou runra (engl. CAM). Nvedeno projektovnje koristi se u svrhu postiznja visokog kvliteta proizvoda i uslug, ko i za ubrzvnje vremena njihovog rzvoj. Rdi toga na podruju proizvoda je informciona tehnologija omoguila rzvoj tzv. fleksibilnih proizvodnih sistema (engl. FMS; Flexible Manufacturing Systems). Oni mogu proizvoditi mle serije rznovrsnih proizvoda kko bi se udovoljilo eljma kupc, dok je npr. na podruju usluga omoguila stvrnje personlizovnih izdnja elektronskih novina i sopis. Korisnici se vie ne zdovoljvju stndrdnim proizvodima stvorenim za msovnu potronju te tre proizvode i usluge nprvljene po njihovim eljma (npr. prethodno nvedeni primer Levis frmerki po meri). Kod vio-prevoznika novi rezervcioni sistemi omoguuju
korisnicima od kue pregled svih letova na eljenim relcijma i rezervciju vionske krte. POSLOVNI PRIMER 1: British Airways British Airways je rzvio svoj poslovni sistem nzvn BABS (engl. British Airways Business System), koji omoguuje on-line, rezervcije krta irom sveta 24 sta na dn, tokom cele godine. Informcije dostupne putem BABS-a su sledee: red leta vn za gente, rspoloivi broj mest, interne cene krt, grupno rezervisnje krta i iznjmljivnje utomobila ili hotelskog smetj. Putnici mogu rezervisti krtu iz bilo koje zemlje. Dobijene infomrcije ukljuuju smer let, dtum let, ime, kontkt dresu, detlje o vionskoj krti i ostle zhteve korisnik. Cilj sistema je integristi izdvnje krt, kontrolu odlsk, rukovnje prtljgom putnik, kontrolu ulska putnik, informcije o vremenu, letu, plnirnju leta i krtm. U svkom trenutku BABS poseduje podtke o preko dva miliona putnik, od kojih se podci zanjih 100.000,00 svkodnevno menjju ko rezultt poruka primljenih iz celog svet, a menjju se pri brzini od 200 poruka po sekundi. British Airways je zhvljujui svom trnskcijskom on-line sistemu BABS nprvio veliki iskork u smislu finlne profitbilnosti. Njihova konkurentska prednost su mogunosti koje pruaju savremene kvlitetne tehnologije, usko povezne sa njihovim poslovnim potrebm, a koja je ispred njihovih konkurent.
3.4.1. IT I ORGANIZACIONE PROMENE U POSLOVNIM SISTEMIMA Nije toliko teko razraditi nove ideje, koliko osloboditi se starih D. M. Kejnz Dnnji poslovni sistemi i orgnizcije su zhvljujui promenma u okruenju izzvne rzvojem i npretkom informcione tehnologije prisiljene na rdiklne promene svoje orgnizcije. Zbog tih promena dolzi do ruenja trdicionlnih, hijerrhijskih struktura i grnica koje su postojle u prolosti. Orgnizcije odnosno preduzea se u tkvim uslovima ne menjju s vremena na vreme ko pre, ve celo vreme. Na orgnizciju deluju rzne promene, meutim moemo ih svrstti u tri grupe:

promene u orgnizcionoj strukturi preduze, promene u tehnologiji odnosno ninu poslovnj, promene u strukturi zposlenih odnosno promene koje utiu na zposlene.
Sve te pojedinne vrste promena su meusobno povezne, i utiu jedna na drugu, npr. ko preduzee promeni svoju orgnizcionu strukturu promena nee obavezno izzvti promenu tehnologije, li e sigurno izzvti promene kod ljudi na nekom od orgnizcionih nivo Tabela 6: Da li e doi do masovne nezaposlenosti? Argumenti za i protiv ( izvor: Informaciona tehnologija za menadere (Turban E., McLean E., Wetherbe J.,2003)
Doi e do masovne nezaposlenosti Vremenom se poveava prednost raunara u smislu odnosa izmeu koristi i trokova Potrebni su manje kvalifikovani radnici Prebacivanje dislociranih radnika je oteano Mnogi radnici su izgubili posao tokom devedesetih U mnogim organizacijama ima skrivene nezaposlenosti Milione pomonih radnika zamenie inteligentni raunari Elektronska trgovina e prouzrokovati gubitak zaposlenja za milione posrednika i agenata Nee doi do masovne nezaposlenosti Automatizacija je uvek stvarala nove profesije i radna mesta Mnogo je manja nezaposlenost u zemljama sa veom automatizacijom Posao se moe proiriti da obuhvati sve Prelazak na automatizaciju je spor, pa se privreda moe prilagoditi, Uvek e biti oblasti u kojima su ljudi bolji od maina Ljudi e raditi manje a imae vie novca Elektronska trgovina smanjuje cenu mnogo roba i usluga; njihova
Nivo nezaposlenosti u nekim zemljama je visok i raste Postoji gornja granica potronje
potronja e rasti i rezultati veom kupovinom i veim brojem radnih mesta
Promena ljudi, npr., ne mora biti uslovljena promenom tehnologije ili orgnizcione strukture. ko je re o mendmentu te promene mogu izzvti i slbi poslovni rezultti. Za ovo poslednje ko primer promene orgnizcione strukture preduze, moe nm posluiti kompnija United Electric Control Company. Kompnija je poslovla uhodnim ninom proizvodnje a voena je utokrtski. Meutim 1987. godine kompnija je doivela znjne poslovne gubitke. Stoga je mendment kompnije odluio da promeni strukturu voenja, koja je trebla omoguiti direktno uee zposlenih u voenju. Da bi motiviso zposlene mendment je doo na ideju nzvnu progrm vrednovnja idej. Prema tom progrmu, svki rdnik kompnije je za korisnu i vrednu ideju bio ngren sa 10 dolr. To je znjno uticlo na motivciju rdnik, pa je za tri godine podeljeno ukupno 50.000 dolr, odnosno ngreno je 500 korisnih ideja zposlenih. Osnovn je i Centr za kciju kojeg ine ljudi sposobni za revnje specifinih problem. Tko je kompnija od utorittivnog stila rukovoenja i kontrole postla kompnija prepuna kretivnih idej. U nekim deltnostim, posebno onima koje se koriste visokim tehnologijm, promene poslovnih prilika mogu biti toliko rdiklne da se postojee prikupljeno znnje i iskustvo ine gotovo bezvrednom. Ko dobr primer zato moe posluiti IBM koji se zbog rzvoja svremene informcione tehnologije i nglog rzvoja trita personlnih runr, suoio sa ozbiljnim promenma koje su prikzne u tbeli: Tabela 7: Uporedni pregled poslovnih prilika IBM pre i posle rzvoja trita PC Stnje pre rzvoja trita PC Stnje nkon rzvoja trita PC
1. reltivno mlo kupc 2. reltivno mlo konkurent 3. utvrene tehnoloke promene 4. njvea vnost se pridje hrdveru 5. oslonc na svoje direktne prodve 6. stndrdni odnosi u poslovnju
1. doslovno 1 milion kupc 2. 100 moda i 1000 konkurent 3. Strhovita brzina tehnolokih promena 4. Njvea vnost se pridje sistemu 5. mrketing preko poslovnih prtner 6. puno rzliitih nina poslovnj
Pod strukturnim promenma podrzumeva se promena orgnizcione strukture preduzea ko celine ili promena orgnizcije pojedinih delova orgnizcije, ko posledica rsta i rzvoja preduzea ili pod uticjem nove tehnologije, ljudi ili proizvod. Pod uticjem informcione tehnologije nestju postojee, trdicionlne, ogrniene hijerrhijske strukture i zmenjuju se novim, netrdicionlnima koje se temelje na kombinciji rzliitih vrsta orgnizcionih struktura ko to su mrena orgnnizcij i virtuelna orgnizcij. Klsina orgnizcijska podela po funkcijma sa strogom hijerrhijskom strukturom mendmenta i utokrtskim rukovoenjem se nputa i zmenjuje nehijerrhijskom, meufunkcionlnom timskom orgnizcijom, smnjuje se broj nivoa mendmenta i orgnizcija postje pli. Proces odluivnja se decentrlizuje, jvljju se novi nini poslovnja zsnovni na toku informcij, rd na dljinu, telekonferencije itd. Promena orgnizicione strukture preduzea izziva promene u celoj orgnizciji, a obim tih promena zvisi od toga dali se rdi o reorgnizciji, ili orgnizcijskoj trnsformciji preduze. U jednom od sledeih poglvlja neto vie emo rei o reinenjeringu koji se ko pojm esto koristi kd se spominju promene orgnizcione strukture. Kda je re o promeni u tehnologiji tj. ninu poslovnja izzvnom uvoenjem i primenom informcione tehnologije i rzvojem infomrcionog sistema preduze, onda je njvei doprinos tih promena u stvrnju uslova za efiksno i brzo odluivnje na svim nivoima mendment. Informciona tehnologija omoguva uspostvljnje globlnog elektronskog trita na kojem e kupci biti u mogunosti da pretrauju njpovoljnije ponude za kupovinu, proizvoda i uslug. Kompletn proces, od nruivnj, fkturisnja i isporuke, bie mogue obviti elektronskim putem. Na tj nin stvra se mrena orgnizcija u kojoj uestvuju svi zinteresovni; kupci, dobvlji i ostli poslovni prtneri. U tkvom konceptu posebnu ulogu imju virtuelni delovi orgnizcije, npr. kupci, dobvlji zlihe itd. To otvra mogunosti za redizjnirnje orgnizcije, novi nin obvljnja poslovnih procesa kao i poslovnog sistema u celini.
Iko su tehnoloke promene od njveeg znja za orgnizciju, jvljju se otpori promenm, to je i shvtljivo, ko se zna kkve zhteve postvljju te tehnologije pred zposlene. Otpor se ne jvlja toliko prema tehnologiji ko tkvoj, koliko prema posledicm, odnosno promenma koje ona izziv.
3.5. IT I KONKURENTSKA PREDNOST Na tritu su, do pojve informcionog dob, vldla poznta prvila i principi. U svkoj industrijskoj grni odnosno deltnosti, bilo je prisutno nekoliko kompnija koje su se meusobno dobro poznvle. Poznvle su svoje kupce i dobvlje ko i trino okruenje i prilike. Uglvnom se rdilo o velikim kompnijma tj. korporcijma koje su dugo godina bile vodei lideri n tritu i inilo se dae tko ostti jo dugo vremen. U tim kompnijma je uglvnom postojla vrsta hijerrhijska struktura i vrlo vrste i jsne grnice sa spoljnim okruenjem. Meutim, ko to smo pomenuli i dns ivimo u informcionom dobu, dobu runr, telekomunikcij, Interneta itd., gde infomrcija i znnje postju glvni resurs koji kompnijma dju prednost pred konkurencijom. Tko naprimer .D. Slywotzky govori o migrciji odnosno premetju vrednosti ko glvnom rzlogu koji dovodi do drstinih promena u poslovnju: nove gresivne i uspene kompnije su ule u konkurentsku borbu sa divovima i pobeuju u toj borbi. Kompnije poput Microsofta, Nucora, Starbucksa, i Soutwest Air su rst prihod, profit, i vrednost na tritu preuzele od prethodnih dominntnih konkurenta poput IBM, U.S. Steel, General Foods, u United Air-linesa. Postvlja se pitnje kko su uspele u tome? Nisu uspele novim proizvodima ili inovtivnom tehnologijom, ve zhvljujui stvrnju novih metoda poslovnj. Te kompnije su svka za sebe stvorile poslovni model koji se sstoji od: nina segmentirnja i izbora kupc, diferencirnja svojih ponud, oblikovnja svojih resurs, nstupa na tritu i stvrnju vrednosti zsnovne na strtekom rzumevnju njvnijih prioriteta i sklonosti kupc. Na tj nin one su stvorile tkv nin poslovnja koji se ostvruje u migrciji tzv. nevidljivog kpitla ili vrednosti. Ukrtko, te kompnije su stvorile novi strteki koncept koji omoguuje menderima rzmtrnje i predvinje gde se nlzi vrednost njihovog poslovnj. Klju je u rzumevnju potreba kupca i stvrnju inovtivnog poslovnog modela koji e biti u stnju dazdovolji te potrebe. Zato postoje primeri mnogih kompnija u svetu koje su iskoristile informcione resurse i tko stvorile konkurentsku prednost, koje ostle kompnije godinma nisu uspele da dostignu. Moemo rei da kompnije koriste menadment informacionih sistema kko bi im omoguio da ostvre sledee konkurentske prednosti: poboljju svoje usluge kupcim, pristup tritu, kvlitet, menderske komunikcije i poveju znj na svetskom nivou.
3.5.1 Poboljnje usluge kupcim Jedno od 10 zlatnih pravila zanatlije Budi utiv i prijazan prema muterijama. Utivost i dobro ponaanje meu ljudima esto vie doprinose napretku zanatlije, nego njegove izraevine. Crkveni kalendar, Beograd, 1907 Postoji mnogo primera u svetu u kojima su kompnije svojim kupcima ponudile nove usluge odnosno proizvode i stvorile tzv. neopipljivu vrednost, koja im je omoguila da steknu prednost ispred svojih konkurent. Budui daje internetska tehnologija njvie uticla na rzvoj novih uslug, to se posebno odrzilo na poslovnje bnk, osigurvjuih drutv, vio-kompnija itd. Moemo uzeti za primer njveu brzilsku bnku Banco Bradesco koja ima 20 miliona klijent, 2200 ekspoziturai rspole kpitlom od 68,7 milijrdi dolr. Bnke su oduvek bile veliki korisnici informcione tehnologije, a zbog prirode svog posla nisu bile poznte po inovcijma ili brzom uvoenju novih progrma ili uslug. Meutim, to nije bio sluj i sa Banco Bradesco. Banco Bradesco je prva brzilska bnka koja je 1962. godine poela koristiti runre, a 1982. godine bila je prva bnka sa bnkomtima i kunim bnkrstvom. Uspeh bnke je u tome to bre od svojih konkurenta koristi informcionu tehnologiju za stvrnje novih reenja za svoje klijente. Bradesco ne nudi smo klsine bnkrske usluge, ve sve to je u vezi sa poslovnjem veznim uz novc, a u svrhu zdrvnja lojlnosti i poverenja svojih klijent. U Bradescu misle daje k i pola godine previe za uvoenje novog proizvoda ili usluge na trite ko se eli biti ispred konkurencije. Stoga se Bradesco usredsreuje na krtke rzvojne cikluse, njvie nedeljne ili mesene. Novi proizvod ili uslugu bnka odmh nudi svojim klijentim, jer je vno da su uvek prvi na tritu. Godine 1996. Banca Bradesco je postla prva finnsijska ustnova u Brzilu i peta u svetu koja je usluge ponudila preko Internet. Godine 1998. postla je prva bnka u svetu koja je svoje internetsko bnkrstvo prilgodila slbovidim, tko da sdrj nekih strnica ita runr. Do 1998. godine broj klijenta koji je koristio internetsko bnkrstvo meseno se povevo za 12%. Internet bnkrstvo se u Brzilu iri bre nego igde u svetu. Pristup svim vrstma finnsijskih usluga bnka nudi preko svojih strnica Bradesco.Net. Na strnici ne nude preko Interneta i investicijski progrm, sa mnogim poslovnim prtnerima je dogovorena srdnja u stvrnju Web-trgovina dostupnih preko strnice bnke ili prtnerovih vlstitih strnic. Re je o klsinoj Web-trgovini sa tom rzlikom da se prenos novca obvlja direktnom trnskcijom izmeu bnke kupca i prtnerove bnke, te kupc mora posebno unositi broj svoje kreditne krtice. Bradesco.Net omoguuje svojim klijentima rznovrsne usluge od kupovine hrne ili pi, do mobilnih telefon, plnja rznih komunlnih runa pa k i poreza za vozil.
Uprkos tome, bnka shvta da e svoj informcioni sistem u budunosti morti koristiti i jo vie i bolje prilgovjui se potrebma kupc. Zhvljujui dodtnim uslugma koje pru, poput tednje, kreditnih krtic, kredit, osigurnj, porez, dns bnka skuplja mnotvo informcija o svojim klijentim. Cilj bnke je skupiti informcije po svim vrstma trnskcija kko bi mogla stvoriti potpunu sliku o klijentu. Tko npr. bnka moe onim klijentima koji koriste njihovu uslugu za plnje utomtskog osigurnja ponuditi kredite za utomobile, a koji su kupovinu pre finnsirli iz drugih izvor, urednim pltima moe ponuditi kredit sa niskim kmtma itd. Mogunost uvida u podtke svojih klijenta je njvei dobitk za bnku. Bnka smo treba osmisliti sistem koji e na njkorisniji nin iskoristiti te podtke i pretvoriti ih u znnje. Bnci e moda zato trebti nekoliko godin, li e potom moi jo bre i kvlitetnije rzvijti i nuditi nove proizvode i usluge prilgoene potrebma svojih korisnik. 3.5.2 Poboljnje pristupa tritu Vano je voditi rauna o kupcima i zaposlenima a sve ostalo e doi na svoje mesto. F.Krozbi Iz rzumljivog rzloga dljnjeg ostnka ispred konkurencije, kompnije pokuvju smnjiti vreme potrebno da se njihov novi prizvod ili usluga pojve na tritu. Njbolji primer zato je utomobilska industrij. Jpnski utomobili proizvedeni 1980-ih izgledli su bolje i bili su jeftiniji, a poboljnja su bila ea nego kod merikih modela (korienjem just-in time proizvodnje). Jpnskim proizvoima utomobila je od prototipa do msovne proizvodnje treblo tri godine, merikim izmeu etiri i est godin, a cene su im bile puno vie. meriki proizvoi su odgovorili ruenjem orgnizicionih grnica koje su odvjle dizjnerske, proizvoke i prodjne sektore te poboljvnje komunikcija sa dobvljim. Oni su poeli da rade u vrsto poveznim grupm, koje su meusobno povezne elektronskim komunikcijm, ime se vreme potrebno za stvrnje modela prepolovilo. Elektronske veze izmeu proizvoa utomobila i dobvlja smnjile su greke u isporukma za 72% i u celini rda utedele do osm sti po utomobilu. Osim toga uvedeni su i runrom podrni sistemi za dizjnirnje i proizvodnju (SAD/SAM), koji omoguuju inenjerima da konstruiu utomobil bez upotrebe runo izrenog prototip. Brzina komercijlizcije, tj. plsirnje proizvoda na trite, postje glvni zdtk novim proizvodima u sstvu kompnija visokih tehnologij, posebno zto njihovi proizvodi brzo zstrevju i imju veoma krtk vek trjnj. Tkv zhtev za skrivnjem vremena izlska novog proizvoda na trite, zhteva rdiklne promene u orgnizicionim delovima preduze. Dns se vie ne smtra konkurentskom prednou nprviti jeftiniji proizvod pa k i visokog kvlitet, jer da bi preduzee ostvrilo profit, zvisi u prvom redu od brzine kojom se rzvija novi proizvod i lnsira na trite. Digitlni procesi svkom preduzeu omoguuju znjno skrivnje vremena potrebnog za plnirnje prizvoda
ili usluge na trite, kko e i dlje za fiziku isporuku robe morti utroiti odreenu energiju i vreme. U svojoj knjizi: Poslovnje brzinom misli, Bill Gates ke: Brzina isporuke i poveznost sa kupcima omogueni internetskom tehnologijom premetju proizvode i usluge. Dns se proizvodne firme, ko ele ostti konkurentne, ne smeju uporeivti sa njboljim konkurentima ve sa njboljima meu uslunim preduzeim. Proizvodne firme morju izgrditi informcionu infrstrukturu koja e omoguiti brzo istrivnje, nlizu, srdnju i obvljnje poslovnih proces, a svoje Web strnice iskoristiti za rzvoj i poboljnje proizvod. U kompniji ovi zposleni morju promeniti nin rzmiljnja o brzini kojom kompnija mora reagovati. Svi morju shvtiti da e uvek postojti neka kompnija koja e moi dovoljno brzo ispuniti zhteve kupc, i pruiti kvlitetn proizvod ili uslugu.
3.5.3 Poboljnje komunikcije mendment Menderi koji sa ostlima razmenjuju informcije pomu jedni drugima u donoenju odluk. Svremeni informcioni sistemi su izgreni tko da potpomu simultnu komunikciju i donoenje poslovnih odluka u svkom poslovnom procesu.
Slika 81: Raunarska podrka pri donoenju odluka
3.5.4 Poboljnje znja na svetskom nivou Vrednost velikih kompanija vie se ne ogleda u njihovoj dugovenosti, ve u njihovoj sposobnosti da se menjaju. P. Dracker Kko se konkurencija poveva menderi tre nove nine komunikacije na svetskom nivou. Pronlenje njboljih ideja u svetu poso je i za mendment informacionih sistema. Posmtrnjem i istrivnjem trita i resurs, mendment dolzi do vnih informcija i podtka potrebnih za stvrnje konkuretske prednosti. Osim nvedenog primera Banco Bradesco, postoje mnogi primeri u rznim deltnostim, npr. American Airlines, BMW, Amazon.com, Reuter Holdings itd. Svima je uglvnom zjedniko, prepoznli su potrebe kupca i izgrdili konkuretske informcione sisteme, odnosno on-line sisteme koji su im omoguili da stvore bze podt o kupcima, njihovim novinm, sklonostim, potrebma itd. Informcije su
posluile da ostvre tzv. nevidljivu odnosno dodtnu vrednost, odnosno da kupcima ponude neto novo, dodtno to su kupci prepoznli. Prema Michelu Porteru, profesoru na Harward Business School i pozntom utoru na podruju poslovne strtegije informciona revolucija utie na trinu utkmicu na tri nin: 1. menja postojeu strukturu deltnosti, i prirodu konkurencije i tko poveva sngu kupc, poveva brijere ulska konkurencije i utie na mogunost pojve novih konkurenta na tritu. 2. stvra konkuretsku prednost, omoguvjui kompnijma stvrnje novih nina zaborbu sa konkurentima snivnjem trokov, pojvnjem diferencijcije proizvoda i usluga i promenom konkurentskog okruenj. 3. pokree potpuno nove nine poslovnja esto unutr postojeih procesa u kompniji, stvra potrnju za novim proizvodima i stvra nove nine poslovnja u okviru postojeih. Vno je npomenuti kome su proizvodi i usluge nmenjeni. Nije svejedno, da li se novi proizvodi ili usluge plsirju na ve postojee poznto trite i dosdnjim kupcima ili, na ssvim nova trita i novim kupcim. U ovom drugom sluju, orgnizcione promene e biti vee i sloenije, nego kd se rdi o pozntom tritu i pozntim kupcim.
3.6. DIGITALNA EKONOMIJA Gledjui hronoloki moemo rei daje informciona tehnologijau svom rzvoju u poslednje tri decenije prola kroz tri fze: 1. doba obrde informcij, teite je stvljeno na utomtizciju rune obrde podtka OP I EOP (1960-1980); 2. doba mikro kompjutera (1980-1995), kcent je na moi profesionlc, inenjer, ekspert, nlitira i mendera koji koriste runr za pristup nlizu i prikz podtka (npr. pretrivnje i sklditenje); 3. doba umrevnja poinje 1990. godine, a nstje ko posledica spjnja informtike i telekomunikcija to je omoguilo stvrnje novih oblika orgnizcije. Ovo poslednje rzdoblje koje jo trje, dovelo je do revolucionrnih promena u poslovnju kompnij. Uloga informcione tehnologije u dnnjem poslovnom svetu izzvla je trnsformciju industrijske u dnnju informcionu ekonomiju, ili kko je jo nzivju u nekim nunim krugovim; nova informciona ili digitlna ekonomij.
Poslovno okruenje je kombinacija socijalnih, pravnih, ekonomskih, fizikih i politikih faktora koji utiu na aktivnosti poslovanja. Znaajne promene u bilo kojim od ovih faktora dovodi do stvaranja poslovnog pritiska na organizaciju. Postoje tri tipa poslovnog pritiska sa kojima se organizacija suoava i to pritisci trita, tehnologije i drutva: Trini pritisak:

Globalna ekonomija i jaka konkurencija Promena prirode radne snage Moni klijenti.
Tehnoloki pritisak:

Tehnoloke inovacije i zastarelost Suvie informacija.
Socijalni pritisak:

Regulacija (Statuti, ureenje, propisi) Vlade Troenje na socijalne programe Zatita od teroristikih napada Etnika pitanja.
Slika 82: Informacione tehnologije i biznis
Digitlna ekonomija je fenomen koji nije postojo do 1996. godine. Digitlno poslovnje koristi informcione ili digitlne tehnologije za stvrnje potpuno novih vrednosti za kupce i za korienje znnja kompnije, za pronlenje novih metoda za stvrnje i kumulciju profita i konno, pronlenje prvog cilja koji dovodi do strteke rzlike izmeu kompnija a to je jedinstvenost. U svojoj knjizi Business and Speed of Thought Bill Gates, osniv Microsofta i njbogtiji ovek na svetu menderima svetuje kko da uspeno posluju u digitlno dob:

insistirnje na komunikciji elektronskom potom; prouvnje podtka u prodji on-line; finnsijske podtke treba obezbediti i zposlenima na niim nivoim; korienje digitlnih lta za stvrnje virtuelnih timov; pretvrnje ppirologije u digitlni proces; upotreba runra za pojedinne zdtke i poslove; upotreba digitlnih povrtnih veza za poboljnje proizvod; korienje digitlnih nina za revnje lbi kupc; korienje Interneta zardnike izvn mesta njihovog zposlenj; svki poslovni proces mora se dovriti na vreme; korienje digitlne isporuke i iskljuivnje posrednik; korienje digitlnih lta putem kojih e korisnik reiti problem.
Rzvojem nove digitlne ekonomije industrijska era polko i sigurno nestje. Rzlozi za to lee u injenici da nestju glvni elementi industrijske ekonomije, a to su svojevrsna ekskluzivnost kvlifikovne rdne snge i rd, neinteligentne proizvodne mine, odnosno pogoni i prirodne sirovine. Digitalna ekonomija je ekonomija zasnovana na digitalnim tehnologijama ukljuujui komunikacione mree (Internet, Intranet i extranet), raunare, softvere i drugu tehnologiju. Na Zapadu u poslednjih nekoliko godina popularno je koristiti termine koji poinju sa slovom e (electronic elektronsko), a koje podrazumevaju razliite nove tehnike i tehnologije poslovanja na Internetu. E-poslovanje (engl. e-business) podrazumeva elektronsko upravljanje poslovnim funkcijama (npr., kupovina i prodaja roba i usluga, opsluivanje klijenata, saradnja sa poslovnim partnerima). Tendencije e-poslovanja su pre svega poveana brzina promene u poslovanju, smanjenje znaaja udaljenosti kao parametra u poslovanju, smanjenje vremenskih disproporcija, vetina upravljanja, znaajne promene odnosa od prodavca ka kupcu, globalizacija trita, otvorenost sistema, interdisciplinarnost, zatita intelektualne svojine itd. Infrastruktura za e-business je tzv.
mreno raunarstvo (engl. Network Computing), koji povezuje raunare i druge elektronske ureaje putem telekomunikacionih mrea. Ovi raunari mogu biti povezani na globalno mreno okruenje, poznato kao Internet, ili povezani lokalno unutar organizacije, tzv. Intranet. Mnoge kompanije povezuju svoj Intranet sa nekim od poslovnih partnera putem mree koja se zove Extranet. Tkoe nestju i negtivne propratne pojve industrijske ere: msovna serijska proizvodnj, uska specijlizcij, birokrtsko drutvo i rzna ogrnienj. Neki od pokztelja tkvih dognja su sledei:
postojea mterijlna proizvodnja zahteva rd sve mnjeg broja rdnik; rzvija se nov, globlna i kvlitetnija komunikciona infrstruktur; rzvijju se novi, inteligentni lti koji se koriste u proizvodnji primenjivi u mnogo humnijim, rdnim uslovima i okruenju; rspoloivog, odnosno slobodnog kpitl, ima u neogrnienim koliinma i on bez ikkvih ogrnienja krui svetom; rzvija se slobodni preduzetniki duh.
Ovi trendovi su krkteristini za celokupno svetsko drutvo, li njihova uoljivost vrira meu drutvenim grnma i deltnostim. Oekuje se, meutim da e ti trendovi u skoroj budunosti zahvtiti sve drutvene segmente. Informcionokomunikciona tehnologija utie na promenu strukture poslovnih sistem, ncionlnih ekonomija i celokupnog meunrodnog drutvenog sistem. One deluju na sve segemente ekonomskog i drutvenog ivot, zdrvjui stndrde koji su nstli u industrijskoj eri, li istovremeno brie postojee grnice izmeu ncija i stvrju tzv. multikulturlnost, uz zdrvnje individulne, grupne ili ncionlne posebnosti odnosno identitet. Osnovne rzlike izmeu informcione i industrijske ekonomije su prikzne u sledeoj tbeli 8: Tabela 8: Rzlike izmeu industrijske i informcione ekonomije
Industrijska ekonomija 1. energetski intenzivna 2. stndrdizirna 3. stbiln proizvod 4. fiksirni pogoni i oprem 5. utomtizcija 6. pojedinno preduzee 7. hijerrhijska struktura uprvljnj 8. segmentcija u rdne jedinice 9. proizvodi popreni uslugm 10. centrlizcija moi i znnj 11. specijlizcija znnja i vetina 12. drvno vlsnitvo i kontrola POSLOVNI PRIMER 2: Otis Elevator
Informciona ekonomija 1. industrijski intenzivn 2. prilgoena meri i potrebm 3. brze promene proizvod 4. fleksibilni proizvodni sistemi 5. sistemtizcija 6. mrena i virtulna orgnizcij 7. koopertivno uprvljnje 8. integrcij 9. usluge su poprene proizvodim 10. distribucija moi, podela znnj 11. generlizcija vetina i znnj 12. drvna koordincija i regulcij
Ko ilustrcija strtekog znenja informcione tehnologije u podruju proizivoda i usluga moe se nvesti i primer kompnije Otis Elevator, iji je primer esto citirn u literturi ko primer upotrebe svremene informcione tehnologije u poslovnju. Otis Elevator je njvei proizvo liftova u merici, kome zntn deo predstvlja odrvnje liftov. Na poziv korisnika pokvrenih liftova mehniri koji se nlze u loklnim predstvnitvim, odlze da otklone kvrove. Otis Elevator je izvrio ispitivnje efiksnosti svkog predstvnitv, te je ustnovljeno da neka od njih rde vrlo efiksno i u roku od petnest minuta otklnjju nstle kvrove, dok drugima treba dva do tri sta za otklanjanje kvr, dok mehniri izlze dva do tri puta da bi poprvili pokvreni lift. Kko bi poboljo kvlitet i brzinu odrvnja liftov. Otis je osnovo centrlizovni dispeerski centr kojem se prijvljuju svi kvrovi u merici. U centru se nlzi bza podtka koja sdri informcije o svim instlirnim Otisovim liftovim, podtke o njihovom odrvnju ko i podtke o kvlifikcijma i iskustvima mehnir. Osim toga Otis Elevator je instliro senzore u rzliite delove svoje opreme za liftove kko bi ndzirli njihov rd i izvoenje. Tkoe je instlirn runr sa modemom koji prikuplja informcije. U sluju nstnka mehnikog kvra ili mogunosti njegovog nstnk, signlizira se runru da zove Otis-ov dispeerski centr. Kd poziv doe u dispeerski centr opertor gleda podtke o tom liftu
monitoru i koristi ekspertski sistem za izbor mehnira koji moe njbolje poprviti nstli kvr. Nkon toga odmh se oglva beeper tom mehniru a on na ekrnu beepera vidi ukrtko opis kvr, te mobilnim telefonom sznje vie detlja o kvru. Ugrdnja senzora omoguilaje stlno prenje rda liftova to olkva odrvnje koje je mnogo efiksnije i usmereno revnju kvr. Osim toga tehniri u Otis-u se spjju preko dispeerskog centra sa runrima instlirnim u liftovima i periodino provervju rzliite delove liftova i njihovo trenutno stnje. Kda doe vreme za redovno odrvnje, mehniri ve znju koji deo je potrebno zmeniti i mogu svoje vreme posvetiti tim delovim, a ne ispitivanju svih delova posebno. Trokovi odrvnja i poprvke se snivju, a kvlitet usluga rste. Tj sistem je tkoe omoguio nlizu rda mehnirai prepoznvnje mehnira koji trebju ii na dodtnu obuku. Zhvljujui primeni informcione tehnologije Otis je smnjio za 50% probleme vezne za otklnjnje kvrova liftov.
4.ORGANIZACIONI MENAMENT I SISTEMI ZA PODRKU DIGITALNOJ EKONOMIJI

4.1. PLANIRANJE POSLOVNIH RESURSA Sa jednim izuzetkom, svi prodavci aplikacija poslovnih procesa su poeli tako to su se specijalizovali za aplikacije za jedan poslovni proces. Kako je svaki prodavac postigao uspeh sa svojom prvom aplikacijom, razvijao je aplikacije za druge procese ili ih ujedinjavao. Na kraju, uspeni prodavci su imali aplikacije za sve vane poslovne procese. Onda su spojili te aplikacije u jedan proizvod i nazvali ga planiranje resursa preduzea ERP. Tabela 9: Najvei i najuspeniji prodavci aplikacija poslovnih procesa PeopleSoft JD Edwards Siebel Systems Major Applications Venors Human resources Acquired by Oracle in 2004 Manufacturing Acquired by PeopleSoft in 2003 Salesforce automation Customer relationship management $1.339 billion in 2004; acqured by Oracle in 2005
SAP Great Plains Oracle Microsoft
Enterprise resource management Accounting Application suite developed on DBMS sales Application suite from acquisitions and in-house development
$10.179 billion in 2004 Acquired by Microsoft in 2003 $10.156 billion in 2004 $36.835 billion in 2004
PeopleSoft je tipini prodavac aplikacija poslovnih procesa. PeopleSoft je poeo sa naplatnom aplikacijom koja se razvila u kompletnu aplikaciju ljudskih resursa. Onda je kompanija dodavala sve vie i vie aplikacija u svoj proizvod. Godine 2003. pripojili su JD Edwards, kompaniju koja je specijalizovana za inventarske i proizvodne aplikacije. Kombinujui svoje aplikacije sa onima uzetim iz JD Edwards, PeopleSoft ima aplikacije za veinu aktivnosti bitnih za organizaciju i sada moe ponuditi integrisano IS reenje. SAP je izuzetak u ovoj strategiji. SAP je izmislio integrisanu IS kategoriju. Umesto razvijanja aplikacije za jedan ili dva lanca aktivnosti, SAP je poeo sa dizajnom za pun paket aplikacija, koje podravaju sve organizacione aktivnosti. SAP je u poetku bio lider u ERP-u, ali je danas suoen sa sve jaom konkurencijom od strane drugih prodavaca, koji su razvili integrisane informacione sisteme, dodavajui sve vie i vie aplikacija svompaketu. Tokom vremena, ponude svih ovih kompanija poele su sve vie i vie da lie jedna na drugu. Tabela 10: SAP elementi dizajna Entitet Definicija Primer
Organizacioni Opis korporacijske strukture upotrebom Postrojenja elementi SAP aplikacije Matini podaci Transakcije IzlazProizvodnja Poslovni tok Podaci koji su centralizovano kreirani dostupni su svim aplikacijama Aplikacioni programi koji upravljaju poslovnim procesima Informacije koje su objavljene Optimizacija aktivnosti Matini klijent Kreirati nalog za prodaju Slanje potvrde o narudbenici ka kupcu Procesiranje zahteva u obliku forma za putovanje
Izvetavanje
Generisanje izvetaja
Izvetaj finansijske analize
Glavni prodavci softvera, kao to su Oracle i Microsoft nisu stajali po strani u vremenu kad su se ovi novi poslovni softveri pojavili. IBM, Oracle i Microsoft su poeli ''inhouse'' razvijanje programa, koji obuhvataju softver organizacione aplikacije. Danas ove tri firme tvrde da nude puna, integrisana IS reenja; na kraju krajeva investirajui ogromna sredstva pokazujui tako svoju finansijsku mo koju e verovatno potroiti dok ne postignu uspeh. U skorije vreme organizacioni informacioni sistemi postae ERP proizvodi, sa malim razlikama u funkcionalnosti jedan naspram drugog. Dizajniranje poslovnih procesa je teak, dugotrajan i veoma skup proces. Visoko obueni eksperti sprovode bezbroj intervjua sa korisnicima i ekspertima iz te oblasti da bi utvrdili zahteve posla.Nakon toga, se jo vie eksperata prikljuuje tim ljudima, i zajedno kao tim ulau hiljade radnih sati da dizajniraju, razviju i ubace efektivne poslovne procese koji odgovaraju datim zahtevima. Sve ovo je veoma rizina aktivnost sklona neuspehu. I sve to mora biti zavreno pre nego razvoj IS moe da pone. U daljem tekstu bie detaljnije analizirani: -menadment odnosa sa muterijama (CRM), -planiranje resursa preduzea (ERP), -integracija aplikacija preduzea (EAI), -upravljanje lancem snabdevanja SCM
Slika 83: E-poslovanje (eBusiness) povezuje kritine poslovne sisteme direktno sa klijentima, zaposlenima, partnerima i dobavljaa putem intraneta, extraneta i Weba.
U poslovnom svetu top menadment mora da vodi rauna o profitu i utedama trokova, zbog ega se e-poslovanje mora posmatrati kao investiciona strategija i kao alat za olakavanje trgovinskih relacija.
Slika 84: Linija rasta prihoda primenom e-tehnologija 4.2.MENADMENT ODNOSA SA MUTERIJAMA (CRM), Centralno mesto odnosno sr svakog uspenog poslovanja ine lojalni i profitabilni klijenti. Upravljanje odnosima sa klijentima (Customer Relationship Management CRM): Kontinualni dijalog sa klijentima Personalizovane usluge potreba i oekivanja klijenata Pristup u realnom vremenu svim informacijama o klijentima kroz sistem, Upravljanje aktivnostima prodaje (generisanje prioriteta, upravljanje teritorijom i organizovanje timova, kontaktiranje, itd) Upravljanje znanjem (omoguava se pristup resursima informacija kao to su korporativni prirunici, slajdovi prodavaca, telefone kompanija, podatke o industriji i konkurenciji, iseci iz tampe, itd.) Customer Relationship Management (CRM) ukljuuje metodologije, strategije, softver i web sposobnosti koje pomau preduzeu da organizuje i upravlja odnosima sa klijentima. Kompanije koriste ovaj pristup kako bi bolje shvatile elje i potrebe njihovih klijenata. Menadment odnosa sa muterijama, integrie sve procese koji se
tiu muterije. Drugi, planiranje resursa preduzea, integrie sve direktne aktivnosti u organizaciji: logistiku, operacije, proizvodnju, prodaju i marketing, i podrku. Konano, trei, integracija aplikacija preduzea, je hibridni prouzvod koji prua mnoge beneficije integracije, ali bez agonije i trauma pri menjanju postojeih sistema.
Slika 85: Microsoft CRM Jedno upozorenje: kada itamo opis poslovnih procesa i aplikacija na prodavevom sajtu na internetu, u trgovinskim asopisima i novinama, i u prodavakom opisu proizvoda, naii emo na sebi svojstvenu terminologiju. Svaki prodavac definie izraze koji predstavljaju njegov proizvod najbolje. Na primer, Oracle's Siebel Systems, koji je poeo sa aplikacijom za pomo prioritetnih prospekata prodavaca, definie CRM sa naglaskom na novu muteriju, aktivnosti pre prodaje, i sl. Dok sa druge strane imamo da SAP definie CRM veoma iroko, obuhvatajui informacije o kupcima u svaku vrednost lanca aktivnosti i pravei celokupan posao ''sa centrom u muteriji''. Prodavci i autori koriste iste izraze, ali sa razliitim znaenjima. Moete nai svojevrsnu terminologiju frustrirajuom, ali zamislite problem koji ova terminologija pravi organizaciji koja eli da licencira jednu od ovih aplikacija. Zbog toga to prodavci razliito definiu CRM, kada kompanija procenjuje aplikacije, imamo sluaj kao da vrimo uporeivanje jabuka sa narandama.
Slika 86: Veza aplikacija CRM sa bazom podataka, Aplikacije menadmenta za narudbinu pomau kupcima da odrede status narudbine, kako i kad je isporuen, status povratka, itd... Kao dodatak, druge aplikacije za podrku kupcima prate probleme muterija i obezbeuju-osiguravaju da se nee ponoviti isti problemi kao kod prethodne narudbine. Integrisane CRM aplikacije uvaju podatke u jednoj bazi podataka, kao to je prikazano na slici 9. Zbog toga to su svi podaci na jednoj lokaciji, CRM procesi mogu biti linkovani jedni ka drugima. Na primer, servisne aktivnosti muterija mogu biti linkovane sa podacima kupovine muterija. Tako su na ovaj nain, i prodaja i marketing upoznati koliko je muterija zadovoljna, kako pojedinano svaka muterija, tako i prosene podatke na grupi kupaca. Takoe, mnoge aplikacije za podrku kupcima imaju prioritet da omogue muteriji da ne plaaju podrku 10000 $, ako ona na ivotnom nivou kupaca ne prelazi 500 $. Konano, podrka kupcima ima vanu vezu sa marketingom i proizvodnjom proizvoda; jer zna bolje od svih drugih grupa ta kupac radi sa proizvodom i koji problem ima sa njim.
4.3 PLANIRANJE RESURSA PREDUZEA (ERP) ERP (skraenica od Enterprise Resource Planning) je, najkrae, softverski sistem koji prati sve aspekte poslovanja jedne kompanije. Implementirani ERP sistem je u mogunosti da integrie poslovanje razliitih delova firme (kao npr. raunovodstvo, prodaja, proizvodnja, itd.) u jednu jedinstvenu celinu. Tako se dobija sistem preko kojeg je mogue sa jedne strane upravljati svim ljudskim i materijalnim resursima a sa druge planirati, razvijati i pratiti poslovne procese i procedure. Neki autori imaju pogreno miljenje da je zbog svog integrisanog oblika ERP nekompitabilan sa B2B. Iskustva iz prakse pokazuju da ne mora da bude tako, ak naprotiv, B2B i ERP mogu odlino da rade zajedno. Kao to se moe pretpostaviti, E-trust je vana komponenta. Sistem planiranja resursa preduzea (ERP) je zapakovan aplikacioni sistemski softver koji kompaniji i poslovnom sistemu omoguava da :
Automatizuje i spoji glavne poslovne procese, Razmenu podataka i pravila tehnike ekspoatacije kroz celu mreu preduzetnitva, Stvaranje i pristup informacijama u realnom vremenu, Adekvatno uvoenje ERP softvera omoguava voenje poslovanja efektivnije i efikasnije, kao i bre reagovanje na promene u okruenju ime se ostvaruje prava konkurentska prednost na tritu. ERP sistemi uvode najbolje poslovne prakse, tj. najbolji nain izvoenja posla u okviru poslovnih funkcija preduzea. ERP imaju za cilj da skladite poslovne informacije samo jedanput, u formi u kojoj se omoguava pristup od strane vie razliitih korisnika, a u cilju donoenja razliitih tipova odluka. Na domaem tritu, u poslednjih nekoliko godina, najzastupljeniji ERP sistemi su: SAP R/3, Oracle Applications, Microsoft Dynamics NAV, HansaWorld, Datalab PantheonTM i mnogi drugi. Demo na lokaciji: http://www.microsoft.com/BusinessSolutions/Navision/Demos/BusinessAnalyt ics/index.html Planiranje resursa preduzea (ERP) integrie sve najvanije procese organizacije. ERP je nastao od MRP II, i primarni korisnici ERP su proizvodne kompanije. Prvi i najuspeniji prodavac ERP-a je SAP. Vie od 12 miliona ljudi koristi SAP u vie od 88,000 SAP instalacija irom sveta. Za sada, ERP predstavlja najbolje u prekoodeljenskim procesnim sistemima. ERP integrie prodaju, narudbinu, stanje u magacinu, proizvodnju, i aktivnosti servisa korisnika. ERP sistem prua softver, baze podataka, procedure, i opise poslova za integraciju procesa irom organizacije. Za takve inovativne promene, esto se kod zaposlenih javljaju otpor i protivljenje.
Slika 87: Integrated Data Zbog toga to se ERP bazira na prethodno definisanim procedurama, poeljno je u nekim sluajevima, to potvruju iskustva iz prakse da je neophodno da organizacije moraju adaptirati svoje procese prema ERP projektnom nacrtu. Ako to ne urade, moe se desiti da sistem ne moe raditi efikasno, ili ak u nekim sluajevima i ispravno. Ponekad je mogue adaptirati ERP softver za procedure razliite od nacrta, ali takve adaptacije su skupe i esto veoma problematine. Kada se poinje, i startuje, sa izolovanim sistemima, svaka aplikacija ima svoju bazu podataka. Ova razdvojenost oteava ovlaenim korisnicima da prikupe sve bitne informacije o kupcima, proizvodu, itd.. Sa ERP sistemima, svi podaci poslovnog sistema-organizacije su procesirani u centralnu bazu podataka. Takva centralizacija olakava ovlaenim korisnicima da prikupe sve vane informacije iz jednog izvora. Meutim, takva integracija ima i svoje nedostatke. Razvoj ERP sistema kroz istoriju preao je vie faza, tipova, namena, i modela to je prikazano u sledeoj tabeli 11.
Tabela 11: Razvoj ERP sistema kroz istoriju

Tipovi sistema Sistemi za snimanje pozicija Vremenski period 1960-te Namena Sistemi
Koristili su prethodne Naprevljen da upravlja podatke da predvide potrebne velikim volumenom zalihe; kada neka koliina proizvodnje nekoliko zaliha padne ispod odreenog proizvoda sa konstantnom nivoa, vri se dopuna zaliha. potranjom, fokusiran na trokove Nudili su pristup zasnovan na potrebi za planiranjem proizvodnje i za naruivanje zaliha Fokus na marketingu
MRP sistemi sistemi 1970-te za planiranje zahteva za materijalom
MRP II sistemi 1980-te sistemi za planiranje zahteva za materijalom
Dodato je planiranje Fokus na kvalitetu; proizvodnje; mogunosti strategija proizvodnje se nadgledanja, reasporeivanja fokusirala na kontrolu i izvravanja proizvodnih procesa, redukciju trokova i planova. detaljno izvetavanje o trokovima
MRP II sistemi sa 1990-te proizvodnim izvravanjem (MES) sistemi za planiranje zahteva za materijalom
Obezbedili mogunost planiranja proizvodnje kako bi se odgovorilo na potrebe kupaca; obezbeivanje dodatnih povratnih informacija od kupaca
Fokus na mogunosti da se blagovremeno kreira i usvoji novi proizvod ili usluga, kako bi se odgovorilo na potrebe korisnika.
ERP sistemi
Kasne 1990-te i dalje
Integrisana proizvodnja sa Integrie podatke lancom isporuke kroz celu dobavljaa, proizvoaa i kompaniju; napravljen da kupaca kroz lanac isporuke. integrie polovne aktivnosti.
Kada je poslovni sistem ili organizacija instalirala ERP sistem, moe da uiva u brojnim prednostima i beneficijama. Meutim, kao to je prikazano na slici, proces prelaska sa razdvojenih, funkcionalnih aplikacija na ERP sistem je teak, pun izazova, i ponekad se ovaj proces odvija i suvie sporo. Iskustva iz prakse pokazuju da se menjanje organizacionih procedura pokazalo kao veliki izazov za mnoge organizacije, i u nekim sluajevima to je bio razlog neuspelog instaliranja ERP sistema. Konano, prebacivanje na ERP sistem je veoma skupo ne samo zbog potrebe za novom IT
infrastrukturom, hardverom i softverom, ve i zbog trokova razvijanja novih procedura, obuke zaposlenih, prebacivanja podataka, i drugih razvojnih trokova. Tabela 12: Stvarne/opipljive koristi od ERP sistema Opipljive koristi ERP sistema Redukcija zaliha Redukcija kadrova Produktivna poboljanja Poboljano upravljanje narudbinama Redukcija finansijskog ciklusa Redukcija IT trokova Redukcija trokova nabavke Poboljanje upravljanjem novca Poveani profit Redukcija kotanja logistike/transport Redukcija odravanja Poboljana on-line isporuka % Kompanija 32 % 27 % 26 % 20 % 19 % 14 % 12 % 11 % 11 % 9% 7% 6%
Kao fundamentalne glavne prednosti i beneficije ERP-a imamo sledee: Kao prvo, da su procesi u poslovnim nacrtima oprobani i testirani u preko stotinu organizacija. Procesi su uvek efikasni i veoma tani. Organizacija koja prelazi na ERP-reenje ne mora da menja poslovne procese. Sa olakanjem dobijaju beneficije iz onih procesa koji su ve doprineli da poslovni sistem ili organizacija bude uspena. Sa take gledita preduzea, mnoga preduzea neretko drastino smanjuju zalihe. Iz sledee tabele 13, u kojoj su opisane neopipljive koristi ERP sistema, vidimo da se takozvana vidljivost informacija nalazi na samom vrhu u 55% kompanija i poslovnih sistema kao takozvana neopipljiva korist uvoenja ERP sistema. Tabela 13: Neopipljive koristi ERP sistema
Neopipljive koristi ERP sistema Informacija vidljivost Novi poboljani procesi Bra i efektivnija reagovanje na zahteve kupaca Integracija Standardizacija Fleksibilnost Globalizacija Y2K Poslovne performanse Lanac ponude i tranje
% Kompanija 55 % 24 % 22 % 13 % 12 % 9% 9% 8% 7% 5%
Pored toga, imamo da roba ostaje u magacinu krai vremenski period, nekada ne vie od nekoliko sati ili dana. Jo jedna prednost ERP-a je to pomae organizacijama da smanje vreme skladitenja. Zbog vee efikasnosti procesa i bolje informisanosti, organizacije mogu bre da odgovore na nove narudbine, ili na transformaciju i menjaje postojeih. To znai da mogu da isporue robu kupcima mnogo bre. U nekim sluajevima, kompanije bazirane na ERP-u mogu da prime novac za robu pre nego plate sirovinu za njenu izradu. Vano je napomentuti da, problem sa podacima ne postoji, zbog toga to su svi podaci u ERP-u smeteni u integrisanu bazu podataka. Zbog sveobuhvatnih podataka o kupcima, narudbini, delovima, podaci postaju razumljiviji i itljivi. To znai da organizacija moe da prui bolje informacije o narudbinama, proizvodu, i statusu muterije, svojim muterijama. Sve ovo uzrokuje ne samo bolju i kvalitetniju, nego i jeftiniju uslugu. Konano, poslovni sistemi i organizacije bazirane na ERP-u, esto otkrivaju da mogu da prodaju isti proizvod po manjoj ceni sa manjim inventarom, manjim vremenom isporuke, i jeftinijom podrkom muterija. Krajnji cilj svih ovih aktivnosti lei u veoj profitabilnosti i profitu samo se postavlja pitanje i kako to postii.
4.3.1. Karakteristike ERP-a,
Na sledeoj slici 88. dat je okvirni sadraj glavnih karakteristika ERP-a. Kao prvo, na poetku, ERP ima cross-functional proces praenja cele organizacije i sistema. Sa ERP-om, cela organizacija i poslovni sistem se smatra skupom aktivnosti. Zatim, pravi ERP predstavlja formalni pristup koji se bazira na dokumentovanim, i testiranim poslovnim modelima. ERP alikacije ukljuuju set znaajnih procesa za funkionalne aktivnosti organizacije. SAP definie ovaj set kao dijagram procesa i dokumentuje, svaki proces sa dijagramom koji koristi standarnizovane simbole.
Slika 88: Karakteristike ERP-a Poslovna fleksibilnost i brzo reagovanje su odgovori i obeleja savremenih poslovnih menadera. Pristup informacijama u to kraem vremenu moe pomoi boljim uslugama kupcima i muterijama, podizanju standarda kvaliteta, i predvianju stanja trita. U trenutnom aktuelnom pristupu, za navedene aktivnosti ERP predstavlja kljuni faktor. Iako neki misle da je ERP samo za velike i ogromne poslovne sisteme i kompanije, to nije tano. Male i srednje kompanije i poslovni sistemi, u koje ulaze one sa zaradom od 50 do 500 miliona dolara godinje, predstavljaju najvei rast za ERP kompanije. ERP sistemi su korieni u proizvodnim kompanijama i preduzeima, kolama, koledima i univerzitetima, organizacijama profesionalne usluge, organizacijama za zatitu zdravlja, i mnogim drugima.
4.4. UPRAVLJANJE LANCEM SNABDEVANJA (SCM)
Svrha upravljanja lancima snabdevanja (Supply Chain Management, SCM) je da se dostigne integrisano planiranje kroz aktivnosti lanca snabdevanja.
Slika 89: Planiranje Lanca snabdevanja u preduzeu SCM podrazumeva planiranje i upravljanje tokom dobara i usluga, informacija i novca kroz lanac snabdevanja, poevi od nabavke sirovina do finalnih proizvoda u rukama klijenata. Sistemi upravljanja lancima snabdevanja kontinualno povezuju aktivnosti nabavke, proizvodnje i distribucije proizvoda od dobavljaa ka kupcima. Sa jednim SCM sistemom i kontinualnim popunjavanjem dobara na skladitu, eliminiu se zalihe, a proizvodnja zapoinje tek onda kada se dobije porudbina.
Prednosti elektronskog lanca vrednosti (eSupply Chain) su smanjena vremena ciklusa, prisnija veza sa partnerima, rast prihoda, smanjenje trokova i vremena proizvodnje, optimizovano upravljanje zalihama, efikasnija distribucija i kolaborativniji proces poslovanja.
Slika 90: Elektronski lanac snabdevanja
4.4.1 LANAC VREDNOSTI

Lanac vrednosti predstavlja jednu organizaciju kao lanac aktivnosti koje dodaju vrednosti njihovim proizvodima i uslugama. Krajni rezultat je profit. Kod ireg lanca vrednosti obuhvataju se i svi dobavljai i distributeri. Resursi kod lanca vrednosti su podeljeni na aktivnosti podrke i primarne aktivnosti. U turizmu, primarne aktivnosti su vidljive potroau, dok aktivnosti podrke nisu. Primarne aktivnosti ispituju proces transformacije sirovina ili informacija u proizvode ili usluge, a zatim njihovu isporuku klijentima i partnerima kroz prodaju i marketing.
Slika 91: Lanac vrednosti Lanac vrednosti svake organizacije je inkorporiran unutar veeg sistema vrednosti. Ovo ukljuuje lance vrednosti njihovih dobavljaa, distributera i trgovaca na malo. Lanci vrednosti svih uesnika bi trebalo da budu koordinirani sa sistemom, da rade efikasno i da isporuuju krajnje proizvode. Ukoliko bilo ko od partnera ne isporui odgovarajuu vrednost i proizvode, itav lanac moe da se slomije, a ceo sistem ak i da propadne. Na primer, ukoliko dobavlja vode nekog hotela ne isporui vodu na vreme, lanac vrednosti e biti uzdrman, a sistemu preti opasnost od kolapsa.
4.5 INTEGRACIJA APLIKACIJA PREDUZEA (EAI),
Prve kompjuterske aplikacije su bile transakcije izmeu rauna. Onda je upotreba raunara porasla na reavanje problema i donoenje odluka u obliku menadment informacionih sistema, i sistema za pomo u pri donoenju odlukama. Sa ovim sistemima, preduzea su elela da ih spoje u obliku ERP sistema. Interesovanje za ERP sisteme je opalo negde 2000. godine ali mnogi sistemi su instalirani i mnoge firme su u postupku to jest procesu instaliranja istih. Iskustva iz prakse govore da ERP sistemi nisu pogodni za svaku organizaciju i poslovni sistem. Na primer, neke neproizvodne kompanije nale su proizvodnu orjentaciju u ERP sistemima. ak i neke proizvodne kompanije shvatile su da je prelazak sa njihovih sistema na ERP previe komplikovan i zahtevan. Drugi su pak zadovoljni sa svojim MRP sistemima i ne ele da ih menjaju. Kompanije kojima je ERP neodgovarajui jo uvek imaju problema sa izolovanim sistemima, meutim, neki biraju integraciju aplikacija preduzea EAI da bi reili te probleme. Sistem integracije aplikacija preduzea EAI integrie postojee sisteme pruajui softvere koji spajaju aplikacije. EAI radi sledee: spaja sistemska ostrva preko novih softvera/sistema. omoguava postojeim aplikacijama da komuniciraju i razmenjuju podatke prua integrisane informacije upotpunjuje postojei sistem ostavljajui funkcionalnost takvu kakva je, ali pruajui integracioni lajer omoguava laki prelazak na ERP Svrha lajera EAI softvera je omogui postojeim aplikacijama da komuniciraju meusobno i da razmenjuju podatke. Na primer, softver moe biti konfigurisan da automatski izvrava konverziju podataka. Kada CRM aplikacija poalje podatke MRP sistemu, na primer, CRM sistem alje podatke EAI sofverskom programu. Taj EAI program radi konverziju i onda alje podatke ERP sistemu. Obrnuta radnja se koristi kada se podaci alju nazad iz ERP na CRM. Iako ne postoji centralizovana EAI baza podataka, EAI sotver dri fajlove podataka koji pokazuju gde su podaci locirani. Korisnici mogu pristupiti EAI sistemu da nau potrebne podatke. U nekim sluajevima, EAI sistem prua servis koji prua virtualnu integrisanu bazu podataka korisniku procesa. Glavna prednost EAI je ta to omoguava organizacijama i poslovnim sistemima da koriste postojee aplikacije, u isto vreme uklanjajui mnoge ozbiljne probleme izolovanih sistema. Konvertovanje na EAI sistem nije ni blizu komplikovano kao konvertovanje na ERP, i prua mnoge beneficije ERP sistema. Neke organizacije razvijaju EAI aplikaciju kao stepenik ka kompletnom ERP sistemu. Prednosti vanih procesa i procedura su jasne, ali mogu postojati neoekivane posledice.
POSLOVNI PRIMERI IZ PRAKSE: POSLOVNE VREDNOSTI WEB BAZIRANOG POSLOVNOG SISTEMA Nekada davno, proizvoai su radili na jednostavnom modelu praviti za zalihe. Napravili bi 100 ili 100 000 proizvoda i onda ih prodavali putem distribucione mree. Pratili su stanje u magacinu, i pravili jo proizvoda kada bi koliina u magacinu padala ispod zamiljene. Brzi poslovi su bili retki i skupi, i opcije konfiguracije ograniene. Stvari su se promenile. Koncepti kao to su praviti za narudbinu (BTO), just-intime zaliha, end-to-end vidljivost lanca isporuke, eksplozija u proizvodnji na ugovor, i razvitak web baziranih e-biznis alatki za kolaboraciju proizvodnje su doveli do revolucije u preduzetnitvu. Moemo imati robu na putu za aerodrom, a muterija zove i trai izmene, rekao je Mannon Wong, podpredsednik Netro Corpa sa seditem u San Jose, proizvoa beinog sistema pristupa (wireles). Danas vi morate da skreete sa svog puta da udovoljite takvim zahtevima. Netro copes sa potrebom da ima takvu fleksibilnost u svojim proizvodnim procesima koristei web bazirani proizvodni izvrni sistem (MES) od Datasweep Inc. MES je pomogao kompaniji da odri strogu kontrolu nad operacijom u kojoj je 99% proizvodnje sa izvorima spolja i koja je dizajnirana tako da omoguava muteriji da podesi stotine moguih konfiguracija sve do same isporuke. MES je evoulirao tokom 1980-tih i 90-tih kao veliko stovarite fabrika poluprovodnika i velikih aero i farmaceutskih firmi. Onda, nasputa niz promena koje guraju MES u pozadinu. Premetanje sa build-to-stock na build-to-order stavlja panju na krajnju narudbinu proizvodne jednaine, dovodei do irokog izbora ERP i CRM sistema. Poveana zavisnost za ugovornom proizvodnjom zahtevala je tesnu saradnju sa dobavljaima preko SCM softvera, i dolazak Internet prodajnih kompanija donelo je veliku potrebu za razvijanje web omoguenih sistema. Ali se sada, javlja sukob interesa u MES tehnologiji. Sva panja usmerena na stranu primanja narudbina, stvorila je debalans. Kompanije su sada mogle da prihvataju narudbine, koordiniraju lancem snabdevanja, i komuniciraju sa muterijama kao nikad ranije. Ali, ovo je pokazalo najslabiju kariku-vidljivost proizvodnog dna. Tu uskae MES. MES je evoluirao iz nefleksibilne, jednoline ponude za elitu u web baziranu e-biznis alatku koja dosee iza zidova jedne fabrike. Ona prikazuje shop-floor podatke iz bilo koje od kompanijinih fabrika ,bilo kome u lancu dobavljaa koji ima pristup internet ili extranet mrei, kako bi pratio proces proizvodnje. Na primer, muterije kao to su Lucent Technologies i Nokia Corp. smatraju Netro odgovornim za konstantne promene u narudbinama za robu koja se ak i ne proizvodi u njihovim navedenim proizvodnim pogonima. Takav BTO model zahteva da proizvoai imaju istu i detaljnu sliku svake narudbine i individualnih proizvoda u narudbini kako idu kroz ciklus proizvodnje. Samo sa takvim znanjem je mogue menjati konfiguraciju za kratko vreme. Bez MES-a, kompanije kao Netro nemaju mogunost da odgovore na zahteve dananjih kupaca.
Ali MES nije samo atraktivan virtualnim proizvoaima sa irokom ponudom. Skoro svako u build-to-order proizvodnji e nai MES atraktivnim, posebno zato to je cena pala na manje od 100 000 dolara za manje fabrike. Nama je MES bio potreban da bi dobili uvid u operacije za kontrolisanje magacina u realnom vremenu, poboljanje dobitka, i smanjenje vremena procesa. rekao je Doug Barnes, IT menadzer u Lightwave Microsystems u San Jose. Lightwave proizvodi lightwave kola i integrisane ureaje za optike komunikacione sisteme. Oni koriste InSite, modularnu web baziranu aplikaciju iz Camstar Systems, za prikupljanje podataka pri proizvodnji, pronalaenja, kontrlole procesa, i praenja trenutnog rada. Lightwave su predhodno koristili samorazvijenu inenjersku aplikaciju podataka sa prostim mogunostima praenja. Supervizori su morali da idu u fabriku, ispituju liniju za produkciju, unapreuju papire dnevno, i runo da unose brojeve u bazu podataka. Zbog toga to je sve bilo manuelno, pitali smo se kolika je tanost podataka, vie nego to smo radili na njima, rekao je Barnes. ''Uprava je velikim delom bila u mraku'', zato je kompanija pitala IT savetnika da modifikuje i proiri Lightwaveov ERP sistem da sadri podatke za materijal od koga se proizvod izrauje i podatke o proizvodu i ubaci to u MES sistem sa prilagoenim softverom. Rezultat: 15 posto poveanja u liniji dobitka, 20 posto bolji chip dobitak, i udvostruena isporuka na vreme. ''Vidljivost koju mi imamo u nae operacije predstavlja ogromnu prednost nad konkurencijom'' rekao je Barnes. ''Sada, moemo da donosimo bolje poslovne odluke, gledajui direktno u na work-in-proces status zaliha, poveavamo dobitak otkrivajui i klasifikujui mehanizme greaka, i detektujemo probleme koji nas spreavaju da postignemo maksimalne proizvodne kapacitete''. Novi proces razvijanja proizvoda u proizvodnim kompanijama. Ovaj poslovni proces mora biti podran od strane crossfunctional informacionog sistema koji prelazi granice nekoliko poslovnih funkcija. Pregled meusobne povezanosti, zavisnosti i integracije aplikacija elektronskog biznisa koje su vitalne komponente uspenih operacija i menadmenta preduzea koje se bavi elektronskim biznisom. Integracija preduzeca je naznaena kao kriticno pitanje za organizacije u svim poslovnim sektorima u cilju ouvanja konkurentske prednosti. Integracija je klju uspeha. To je klju koji odkljuava informacije i ini ih dostupnim za sve korisnike svuda, uvek. Kao to smo istakli, informacioni sistemi su u stvarnom svetu uglavnom integrisana kombinacija crossfunctional poslovnih sistema. Takvi sistemi podravaju poslovne procese, kao to su razvijanje, proizvodnja, distribucija, servis za porudbine, korisniki servis, itd. Mnoge organizacije koriste informacionu tehnologiju za razvijanje integrisanih crossfunctional sistema preduzea koji prelaze granice tradicionalnih poslovnih funkcija (kao to su marketing i finansije), kako bi popravile vitalne poslovne procese u celom preduzeu. Ove organizacije vide crossfunctional sisteme preduzea kao strateki nain korienja IT za deljenje informacionih resursa i poboljanje uinka i efektivnosti poslovnih procesa, time pomaui elektronskom poslovanju da dostigne svoje strateke ciljeve. Na primer, kao to smo prezentovali, poslovne sistemi se radi pomoi okreu internet tehnologijama kako bi integrisale protok informacija unutar njihovih internih
poslovnih procesa i njihovih muterija i dobavljaa. Kompanije koriste World Waid Web i njihove unutranje i spoljanje mree kao tehnoloko platformu za njihove crossfunctional i interorganizational sisteme preduzaa. Osim toga mnoge kompanije su prele sa funkcionalnih mainframe based legacy systems na integrisane crossfunctional client\server aplikacije. Ovo je ukljuilo instaliranje Enterprise resource planning (ERP) planiranje resursa preduzea, supply chain management (SCM) upravljanje lancem nabavke, ili customer relationship management (CRM) upravljanje odnosima sa muterijama.
5.POSLOVNI PROCESI I MENADMENT 5.1.MENADMENT POSLOVNIH PROCESA Business Process Managemen BPM Preputene sebi, stvari imaju sklonost da se kreu od zla nagore. Marfijev zakon, taka 5. Priblino deset godina unazad, preduzea su poela usvajati prilaz o integraciji poslovnih procesa upotrebom aplikativnog softvera primenjenog u razliitim delovima preduzea, preko obuhvata i transformacije podataka, automatizacije procesa i prilagoavanja.Nekoliko godina unazad usvojeni su i izgraeni prilazi pod nazivom Integracija poslovnih procesa (Business Process Integration BPI), Modeliranje poslovnih procesa (Business Process Modeling), B2B (Busiess to Business) i kao vrh Inegracija aplikacija preduzea (Enterprise Application Integration EAI). Najnovija istraivanja nude objedinjeno reenje pod nazivom Mendment Poslovnim Procesima (Business Process Management BPM) koji ukljuuju kako EAI tako BPI uz dodatne metodologije kao to su workflow, monitoring poslovnih procesa, web servis, portali.
Slika 92: Biznis proces menadment Podravajui BPM filozofiju, BPM tehnologija obezbeuje infrastrukturu koja omoguava preduzeu da prevede strateke odluke u konkretne akcione planove i dnevne preglede izvravanja procesa i aktivnosti.
Kada neko preduzee poinje da razmatra rezultate kvaliteta, odmah se uputa u probleme ljudskih resursa. - Management Today Moderni BMP proizvodi ukljuuju monitoring i analizu karakteristika procesa, omoguavajui preduzeima da u velikoj meri izvre optimizaciju procesa kroz celokupno preduzee. Ciljevi: 1. Obezbeivanje boljeg servisiranja (ispunjavanja zahteva) kupaca (bre i efektivnije) i time poveavanje prihoda. 2. Smanjenje trokova, fokusirno na poveavanje efikasnosti i efektivnosti poslovnih procesa koristei sve raspoloive resurse. 3. Jasnost i distributivnost procesa, omoguavajui preduzeu usmeravanje na sutinske sposobnosti. 4. Popravljanje prekinutih procesa kroz efektivnu integraciju razliitih aplikacionih sistema, smanjenje sloenosti i racionalizaciju potrebnih vetina koje daju podrku procesima. 5. Omoguavanje boljeg i efektivnijeg usaglaavanja aktivnosti, koje e obezbediti osnovu za poveanje spretnosti i organizacione adaptivnosti. BPM tehnologija podrava BPM filozofiju, omoguavajui da mnogo razliitih komponenti funkcionie kao celina. Bez toga nema naina da menaderi uspeno utiu na performanse sistema. Celina predstavlja pokretaku snagu za podizanje performansi i odgovora na promene, dajui mogunost preduzeima da steknu oseaj i reaguju mnogo bre i steknu prednost nad svojim konkurentima.
Slika 93: Komponente BPM
5.2. REINENJERING POSLOVNIH PROCESA Mnogi se plae rizika to ih donosi svaka promena, mada je za svako preduzee najvei rizik nita ne menjati. -Management Wissen Pojam reinenjering poslovnog procesa (eng. business process reengineering) uveli su 1994.godine M.Hammer J.Champy. Reinenjering predstavlja novi prostup odnosno novi koncept ili filozofiju poslovanja koji se javlja devedesetih godina dvadesetog veka. Tada je reinenjering stekao veliku popularnost i skoro sve kompanije u svetu su poele da vre proveru svojih poslovnih procesa. Business Process Reengineering (BPR) je koncept nastao u SAD i razvijenim zemljama Evrope kao odgovor na konkurenciju japanskih kompanija koje se preuzele znatan deo globalnog trita. Velika ulaganja u informacione tehnologije nisu donela oekivani napredak, a jedan od uzroka je automatizacije postojeih poslovnih procesa.
Slika 94: Procesi u preduzeu Reinenjering postavlja, kao osnovni zadatak, modeliranje poslovnih procesa na nain da se detaljno restruktuiraju poslovni procesi iji je rezultat poboljanje performansi preduzea. Osnovni zahtev BPR je promena poslovne organizacije od tradicionalnog (ogranizacijsko-funkcionalnog) ka procesnom nainu poslovanja. Osnovno polazite reinenjeringa temelji se na procesima, odnosno prema M.Hammeru na poboljanju svakog poslovnog procesa pa i na poboljanju podravajueg kao i upravljakih procesa. Reinenjering poslovnih procesa kao novi pojam nije lako ni jednostavno definisati, jer postoje mnoge definicije pojma reinenjeringa, od strane raznih autora. Po M.Hammeru definie reinenjering kao:temeljitu promenu miljenja i radikalni redizajn poslovnih procesa sa ciljem
postojanja dramatinih poboljanja kljunih parametara poslovanja, kao to su: trokovi, kvalitet, usluga i brzina. Reinenjering se, u stvari, temelji na orjentaciji na procesa poslovanja, sprovoenje radikalnih promena i postizanje efekata. Uprkos raznim miljenjima o pojmu i definiciji reinenjeringa moe se rei da je to: temeljna promena naina razmiljanja orijentacija prema procesima a ne prema strukturama ili funkcijama; temeljna promena pristupa reavanju problema; pokuaj obavljanja posla na drugiji nain, novi odnosno bolji nain, radikalne promene; ponovni poetak; reinventivnost te dinamian i kreativan pristup poslovanju; temeljno redefinisanje,reorganizacija; orijentacija na osnovne poslovne procese (engl. core business) i korienje spoljnih snaga odnosno izvora (engl. outsourcing). Razlika izmeu procesa reorganizacije, redizajniranja ili restruktuiranja preduzea je u drukijem, radikalnom prostupu koji u sredite zbivanja stavlja procese. Reinenjering poslovnih procesa dovodi do sledeih vrlo znaajnih promena u preduzeu ili organizaciji: 1. umesto funkcijskih timova koji su do sada bili primarni u organizacionoj strukturi, dolaze procesni timovi, koji se sastoje od eksperata i specijalista raznih znanja potrebnih za realizaciju odreenog poslovnog procesa, 2. jednostavne i rutinske zadatke i poslove zamenjuju multidimenzionalni zadaci, koji rezultiraju zadovoljstvoma zaposlenih, 3. umesto dosadanjeg nadgledanja poslovanja pojedinaca, oni postaju samostalni i autonomni u poslovanju, 4. umesto strunog specijalistikog obrazovanja od svih zaposlenih zahteva se celovito obrazovanje, 5. zaposleni se nagrauju prema rezultatima rada, a ne prema obavljenim aktivnostima, 6. zaposleni napreduju na osnovu znanja i sposobnosti, 7. poslovanje se obavlja u svrhu zadovoljenja kupaca, a ne da se udovolji pretpostavljenima, 8. uloga menadera se svodi na ulogu trenera, dirigenta,uitelja i prijatelja a ne nadzornih, kontrolor,goni robova ili policajac, 9. organizaciona struktura postaje znatno nia i plia,polako nestaje srednji nivo menadmenta, menja se njegova uloga i ukidaju se brojni nepotrebni nivoi koordinacije. Reinenjering poslovnih procesa ne predstavlja novi pristup po tome to se bavi poboljanjem procesa. On predstavlja novi pristup u tome to procesi dobijaju primarnu ulogu, a to ih stavlja u sredite transformacije organizacije. Zato je
razumljivo da se kao posledica reinenjeringa poslovnih procesa javljaju i nove organizacione forme kao to su procesna, timska, mrena, T-organizacija ili virtuelna organizacija. Za uspeno sprovoenje poslovnog procesa potrebno je imati jasnu viziju, odnosno ta se njime tano eli postii. Osim jasne vizije, rezultat reinenjeringa se mora nekako meriti kod toga se koriste, poreenja sa drugim i to najboljim preduzeima (engl. Benchmarking), to slui kao referentna veliina za ocenu uspeha reinenjeringa. Principi reinenjeringa poslovnih procesa: Usluiti potroaa i pri tome biti bolji od konkurencije. BPR nije automatizacija poslovnih procesa. Inovacija i kreiranje novih procesa koji ne moraju da slede postojeu strukturu. Poboljanje procesa se mora izvoditi kontinualno. Samostalnost izvrioca i odgovornost za izvravanje zadataka. Korienje znanja primenom informacionih tehnologija i sistema za upravljanje znanjem. Postavlja se pitanje, zato je poslovnom sistemu danas potreban reinenjering? Novo informatiko doba postavlja organizaciju pred nove izazove i probleme koji se moraju reavati na novi nain. Postoje brojni razlozi u prilog primene reinenjeringa poslovnih procesa. Razvoj informacione tehnologije i telekomunikacija, koji su doveli do informacione ekonomije, znaajno utiu na promene u organizaciji.te se danas govori o potrebi uvoenja T- oblika organizacije t.j tehnoloki oblikovane organizacije, kojoj bi cilj nakon reinenjeringa poslovnih procesa trebao biti smanjivanje trokova. Smatra se da kompanije u svetu danas troe vie od 52 milijarde dolara godinje na reinenjering poslovnih procesa, a od toga samo na informacionu tehnologiju otpada 40 milijardi dolara godinje. Budui da se trite sve vie globalizuje, konkurencija postaje sve otrija, i organizacija je prosiljena, ako eli da opstane na tritu, stalno da se menja. Globalizacija poslovanja je gotovo za svaki proizvod ili uslugu praktino stvorila svetsku konkurenciju. Rezultat toga je da u sredite poslovanja dolazi kupac. Kod prodaje proizvoda preko Interneta, svejedno je gde se proizvodi taj proizvod, bitno je da je on dostupan svakom kupcu bilo gde u svetu. Radi toga se svaka kompanija koja eli da odgovori na poslovne izazove novog vremena mora neprekidno menjati, reorganizovati, restruktuirati i redizajnirati. U tom procesu pomae reinenjering koji se zasniva na traenju, novih boljih i efikasnijih naina reavanja, problema. Cilj reinenjeringa je da ljudi pomou ohrabljenja obave posao na nivou vie od oekivanog. Reinenjering je promenio stare pretpostavke da su zaposleni preteno ne
inteligentni i da se moraju programirati dokumentovanjem. Reinenjering pretpostavlja da su svi zaposleni inteligentni i sposobni pojedinci,reinenjering uspeva da se energija ljudi kanalie na pravi rad pri emu je potronja vremena drastino smanjena. Dok takoe reinenjering podrazumeva da su odgovornosti pojednostavljene i razjanjene. On radi gde god je primenjen. Stoga je veoma vano sa kojim ljudima vrimo sprovoenje reinenjeringa u preduzeu, kompaniji ili organizaciji.
6. INFRASTRUKTURA INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA Pod terminom informacione tehnologije podrazumevaju se razliiti elementi i vetine za stvaranje, uvanje i prenoenje informacije. Najvaniju komponentu informacionih tehnologija predstavljaju raunari. U isto vreme, primenom i razvojem digitalnih komunikacija omoguen je lak, brz, efikasan i jeftin nain razmene informacija. Informacione tehnologije imaju fundamentalan uticaj na moderno drutvo i zato se, ne bez razloga, kae da mi ivimo u informatikom dobu. Naini razmene i prenosa, kao i koliina najrazliitijih informacija danas su vei nego ikad pre u istoriji. Danas, poslovne organizacije koriste informacione tehnologije za poboljanje kvaliteta proizvoda i usluga, poveanje produktivnosti rada, utedu energije i novca i na kraju za poveanje profita. Uloga informcione tehnologije se savremenom drstino promenil, odnosno ko to ke poznti teoretir mendmenta Peter Drucker: Informciona tehnologija je bila neko ko stvra podtke, a ne informcije a kmoli da stvra nova i rzliita pitnj, te nove i rzliite strtegije. Top menadment nije novu tehnologiju koristio zto jer nije dvla informcije potrebne za njihove zdtke. Dns postoji niz pojmova veznih za svremenu informcionu tehnologiju i podruje njenog rzvoja i primene. Budui da se rdi o tehnologiji koja se stlno menja i npreduje vrlo je teko da je definiemo. Nvesti emo smo neke od moguih definicija informcione tehnologije. Informciona tehnologija predstvlja spregu mikroelektronike, runr, telekomunikcij, i softver, koja omoguuje unos, obrdu i prenos informcij. Informciona tehnologija je jedna od kljunih tehnologija koja prodire u sve delove ivot, od drutvenog i privtnog ivot, nuke, porodice, i ono to je njznjnije unosi u sva ta podruja rdiklne promene. Informcioni sistem slui za rzmenu informcija od jedne osobe drugoj a informciona tehnologija predstvlja tehniko sredstvo koje to omoguuje. Prema C.Daniels postoje dve definicije informcione tehnologije. Prva je tzv. Intenzivna definicija prema kojoj je informciona tehnologija ogrniena na hrdver i softver runr. Ona se odnosi na fizike krkteristike informcione tehnologije, ko to su mikroprocesori, telekomunikcije, tmpi, procesori itd. Druga tzv. Ekstenzivna definicija rzmtra zato se koristi oprem. Informciona tehnologija predstvlja primenu tehnologije u poslovnim procesim, prikuplja podtke i otvra informcije koje su korisne menderima koji donose poslovne odluke. Osnovne krkteristike informcione tehnologije su sledee: rdi se o vrlo mldoj tehnologiji (oko 50 godin); kontinuirni enormni rst, sva nova znnja vrlo brzo zstrevju; jz izmeu korisnika i utomtske obrde podtka(OP) se po nekima smnjuje, a po nekima i dlje povev; sve vea specijlizcija osoblja u centru za utomtsku obrdu podtk; istovremeno se rzvijju vrlo rzliiti tipovi plikcije: Poslovi i zdci koje je veina preduzea obvljla sa svojim informcionim sistemima bili su jo nedvno potpuno zdovoljvjui. Dobijnje vrednih informcija
bilo je izuzetno teko i skupo, a lti za nlizu i slnje podtka nisu postojli tokom 1980-ih, pa k ni poetkom 1990-ih. Meutim, dns na poetku 21. veka lti i poveznost informtikog doba omoguuju nm lko pribvljnje informcij, njihovo slnje i preduzimnje odreenih ktivnosti na osnovu njih, na nove i iznenujue nine. Prvi put u ljudskoj istoriji se sve informcije; brojevi, tekst i zvuk mogu pretvoriti u digitlni oblik pogodn za uvnje, obrdu i prenoenje u svki runr. Mikroprocesorska revolucija ne smo daje omoguila personlnim runrima velki rst snge njihovih procesora i memorije, ve se stvra i potpuno nova vrsta digitlnih pomonik; linih, utomobilskih, pmetnih krtica i dr., koji e upotrebu digitlnih informcija uiniti ssvim uobijenom. Kljuni inilc njihovog irenja lei u poboljnju internetske tehnologije koja omoguuje svetsku poveznost (engl. Connectivity). Poveznost u informtikom dobu ima iroko znenje, isto ko i brzina i stvrnje neopipljivih oblika poslovnja o kojima govore u svojoj knjizi BLUR: The Speed of Change in the Connected Economy, S.Davies i C.Meyer. Kko utori u pomenutoj knjizi nvode, u dnnjem informtikom dobu poslovne promene dogju se velikom brzinom tko daje vrlo teko definisti u kojoj situciji se trenutno nlzimo, sve postje meusobno elektronski povezno: proizvodi, ljudi, kompnije, zemlje i ostlo. Svka ponuda ima svoju vidljivu i nevidljivu ekonomsku vrednost. Nevidljiva vrednost se rzvija bre. Sve zjedno ini novi svet u kome emo uskoro iveti, a u kojem je sve zmgljeno (engl. BLUR). Pod tehnolokom dimenzijom poslovnih informacionih sistema podrazumeva se njihova informaciona i komunikaciona infrastruktura, koju ine organizacija i arhitektura raunara i raunarskih mrea, sistemski i aplikativni softver, baze podataka itd. Informaciona infrastruktura se sastoji od fizikih komponenti, usluga i upravljanja koji podravaju sve raunarske resurse u jednoj organizaciji. Po E.Turbanu postoje pet glavnih komponenti infrastrukture: 1. Raunarski hardver, 2. Razvojni softver, 3. Mrena i komunikacona sredstva, 4. Baze podataka i, 5. Osoblje koje upravlja informacijama. IT opisuje kombinaciju raunarske tehnologije (hardware telekomunikacione tehnologije, netware, groupware i humanware.
1.
software),
Hardware fizika oprema kao to su mehaniki, magnetski, elektronski ili optiki ureaji.
2. Software predefinisane instrukcije koje kontroliu rad raunarskih sistema ili elektronskih ureaja. Softver koordinira rad hardverskih komponenata u jednom informacionom sistemu. Softver inkorporira standardne softvere kao to su operativni sistemi ili aplikacije, softverski procesi, vetaka inteligencija i inteligentni agenti i korisniki interfejs. 3. Telekomunikacije prenos signala du razliitih distanci koji ukljuuju i prenos podataka, slika, glasova koristei radio, televiziju, telefoniju i druge komunikacione tehnologije. 4. Netware oprema i softver neophodni za razvoj i podrku mree raunara, terminala i komuniokacionih kanala i ureaja. 5. Groupware komunikacioni alati kao to su e-mail, videokonferencije i dr., koji podravaju elektronsku komunikaciju i kolaboraciju izmeu grupa. 6. Humanware intelektualni kapaciteti neophodni za razvoj, programiranje, odravanje i rukovanje tehnologijom. Humanware inkorporira znanje i ekspertizu.
Infrastrukture obuhvataju ove resurse, kao i njihovo objedinjavanje, odravanje i upravljanje njime. Slina je podela komponeneta IT infrastrukture data i strunoj literaturi: Hardverska platforma (raunarska oprema) Operativni sistem Softverska platforma (programi, aplikacije) Mrena (komunikaciona oprema) Internet platforma Sistem upravljanja bazom podataka Konsultantske usluge i usluge sistem integratora (koje prethodnih est komponenti povezuju u loginu celinu).
Slika 95: Infrastruktura informacionog sistema (FedExNet) Sve poslovne organizacije imaju uglavnom razliite uslove u pogledu infrastrukture IT. Tako su na primer Braodbent i dr. jo (1996) razmatrali kako karakteristike i uslovi organizacija utiu na infrastrukture IT. Otrkili su vie osnovnih infrastrukturnih usluga koje pruaju sve firme, kao i neke koje pruaju samo odreene firme. Takoe su otkrili sledea etiri infrastrukturna odnosa na uzorku od 26 velikih preduzea:
1.
Proizvodne firme koriste manje infrastrukturnih usluga IT nego maloprodajne ili finansijske firme.
2. Trina nepostojanost. Firme kojima je potrebno da brzo promene proizvode koriste vie infrastrukturnih usluga. 3. Sinergija poslovne jedinice. Firme koje stavljaju naglasak na sinergije(npr. unakrsna prodaja) koriste vie infrastrukturnih usluga IT. 4. Strategija i planiranje. Firme koje objedinjuju IT i organizaciono planiranje i plate ili posmatraju ostvarivanje stratekih ciljeva koriste vie infrastrukturnih usluga IT.
Slika 96: Model odnosa izmeu prirode firme i infrastrutura IT Iz temeljne analize podataka do kojih su doli Broadbent i dr, razvili su model prikazan na slici8.8 koji ukazuje na to da na nivoe infrastrukture utiu dva opta faktora. Prvi je informacioni intenzitet mere do koje proizvodi ili procesi sadre informacije.Drugi faktr je strateko arite, nivo usredsreenosti i planiranje. Poslovni sistemi i firme sa viim nivoima ovih faktora koriste vie infrastrukture IT i imaju vei domet i opseg njihovog korienja.
Tabela 14: IT komponente u praksi IT komponente Hardware Primeri iz turizma i hotelijerstva Raunari, terminali u restoranima, interaktivna digitalna televizija, mobilni ureaji, videotekst terminali, CD-ROM, ulazni ureaji (skeneri, tastature, mievi) izlazni ureaji (tampai, ekrani) ... Micros-Fidelio Sistem za upravljanje imovinom (Property Management System) omoguava hotelima da kontroliu svoju imovinu, dugovanja, kredite i raune gostiju. DBMS, spreadsheets programi, web brouzeri, aplikacije koje pokrivaju raunovodstvo, planiranje, kadrove, nabavku, kontrolu zaliha, bezbednost, kontrolu energije, hrane i pia i MIS. telekonferencije,
Software
Telekomuni- Telefonske centrale, modemi, LAN, WAN, kacije satelitska i mobilna komunikaciona tehnologija ... Netware
Mrea hardvera i softvera izmeu odelenja u hotelima. EDI, beini i satelitski sistemi ... Aplikacije koje dozvoljavaju zaposlenima da dele fajlove, dosije klijenta i operativne informacije kao to su cene.
Groupware
Humanware IT tim u hotelu
U praksi se esto pojam informacione infrastrukture poistoveuje sa pojmom informacione arhitekture, meutim vano je znati da se pojam informaciona arhitektura i raunarska arhitektura bitno razlikuju. Informaciona arhitektura predstavlja putokaz za tekue opracije kao i plan za budue pravce razvoja i delovanja. Njen zadatak je da nas uveri da IT odreene organizacije ispunjava strateke poslovne potrebe kompanije ili korporacije, iz tog razloga ona mora povezivati informacione zahteve, infrastrukturu i tehnoloku podrku, kao to je prikazano na sledeoj slici 97. Naime, na slici 97. je dat ematski prikaz informacione arhitekture koja kombinuje funkcionalne oblasti, opte sisteme podrke i infrastrukturu.Unutranja matrica obuhvata aplikacije u organizaciji. Spoljanji prsten obuhvata raunarske resurse infrastrukture.
Slika 97: ematski prikaz informacione arhitekture Informaciona arhitektura je konceptualni okvir za organizacionu IT infrastrukturu. Ona predstavlja plan strukture i integracije informacionih resursa u organizaciji. Synott (1987) predlae model za informacionu arhitekturu prikazan na sledeoj slici 98:
Slika 98:Model informacione arhitekture(izvor:W.R.Synott,1987)
IT infrastuktura ima s obzirom na oblasti primene i funkcionisanja fundamentalnu ulogu u savremenoj koncepciji upravljanja i rukovoenja poslovnim sistemima, jedna od uloga IT infrastruktura je i kao paket usluga koji obuhvata: Povezivanje zaposlenih radnika i poslovnih partnera organizacije u zajedniku mreu putem odgovarajue opreme. Telekomunikacione usluge uvanje i analiziranje podataka organizacije Fiziko odravanje raunarske, telekomunikacione i opreme za uvanje podataka. Usluge aplikativnog softvera, koje operativno podravaju funkcionisanje razliitih delova organizacije. Usluge IT menadmenta koje podrazumevaju planiranje i razvoj infrastrukture, praenje trokova, upravljanje projektima i koordinaciju poslovnih delova organizacije sa odgovarajuim IT uslugama. Usklaivanje sa postojeim IT standardima Informatika obuku za sve kategorije zaposlenih, kao i menadmenta. Istraivanje i razvoj, koji omoguuju rad na buduim IT projektima i investicijama, a to treba da doprinese boljoj poziciji organizacije na tritu.
Slika 99: IT infrastuktura i poslovanje
Evolucija IT infrastrukture Elektronske knjigovodstvene maine: 19501960 Raunari i miniraunari opte namene: 1959 2007 Personalni raunari: 1981 2007 Klijent server mree: 1983 2007 Korporativno Internet raunarstvo (1992 - 2007) Pokretai evolucije Snaga mree (Metkalfov zakon)"Linearni rast broja lanova mree, pruzrokuje eksponencijalni rast vrednosti celog sistema po formuli n x (n-1), gde je n broj lanova mree. "
Slika 100: Rast Interneta i smanjenje trokova Savremeni HW trendovi Integracija raunarstva i telekomunikacija GRID raunarstvo Raunarstvo prema potrebama (on demand computing) Autonomno raunarstvo Rubno raunarstvo (edge computing)
Virtuelizacija
7.UPRAVLJANJE ZNANJEM I INFORMACIONI SISTEMI

Znanje je najvaniji kapital i resurs u postindustrijskom drutvu E. F. D. Bell et all "Znanje je fluidna meavina oblikovanoga iskustva, vrednosti, povezanih informacija i ekspertnih miljenja, koja obezbeduje okvir za ocenjivanje i ukljucivanje novih iskustava i informacija. Ono ima stalan tok i primenjeno je u umovima znalaca. U organizacijama, znanje je cesto pohranjeno ne samo u dokumentima ili skladitima (bazama znanja), vec i u organizacijskim rutinama, procesima, praksama i normama." (citirani T. H. Davenport i L. Prusak: Working Knowledge)
Slika 101:Upravljanje znanjem Pravovremena informisanost, kao i mogunost uspene akumulacije, skladitenja i deljenja znanja, kako izmeu aktera u javnom sektoru, tako i izmeu javnog i privatnog sektora, te najvanije, izmeu vlasti i graana, vani su faktori koji uestvuju u stvaranju prosperiteta. Dobro upravljanje znanjem omoguiti e isporuku kvalitetnijih, i graanima prilagoenijih javnih usluga, kao to e i stvoriti uslove za donoenje odluka kojima se mogu poboljati ishodi javnih politika. Istovremeno, stvaranje znanja kod graana o prirodi javnih politika i delovanju tela vlasti, doprineti e i rastu poverenja.
Slika 102: Okvir za integrisanje podrke odluivanju i sistema upravljanja znanjem (izvor: Bolloju i drugi,2001) Posebno u donoenju odluka, u vidu kakvih akata ili mera, nosioci vlasti e se esto morati nositi sa sloenim i haotinim okruenjem, kakvo ljudsko drutvo u stvari i jeste. Ovakvi izazovi e zahtevati od donosioca odluka konstantan pristup novim i relevantnim informacijama kao i rad u kolaborativnom okruenju. Nasuprot tome, birokratije su tradicionalno monopolizovale i centralizovale znanje, te su ga slale u pravcu prema gore na skali, umesto da su ga inile iroko dostupnim5. Logika, meutim, ide u prilog tome da maksimizacija znanja zahteva multiplikaciju zajednikih prostora za kreiranje znanja, njihovo spajanje i uestvovanje to veeg broja nosioca znanja, odnosno ljudi. Spomenuti prostori za kreiranje znanja mogu biti fiziki (poput dvorana,..), ali i sve vaniji internet, i drugi oblici raunarskih mrea. U organizacionom smislu, prema principu umreenog ponaanja, s druge strane, mree podravaju ciklus stvaranja, prikupljanja i deljenja znanja, jer pruaju naunu osnovu koja se ostvaruje kroz rad velikog broja organizacija, umesto jedne. U politikom smislu, potreba za maksimizacijom znanja, zahteva stvarnu participaciju graana u javnim pitanjima. 7.1 DEFINICIJA KNOWLEDGE MAMAGEMENT-A
Brown, M. M., Brudney, J. L. Learning Organization in the Public Sector. Public Administration Review Vol. 63 Issue 1. January 2003. Str. 33.
5
"Kao to su neveti fiziki radnici bili dominantna socijalna i politika sila u 20. veku tehniari e postati dominantna socijalna, a moda i politika sila, u sledeim decenijama". - Peter Drucker Iako upravljanje znanjem nema svoju konanu definiciju, ono se uopteno smatra procesom kroz kojim organizacija stvara dodanu vrednost akumulirajui aktivu znanja6. Svakako, proces akumuliranja ili stvaranja ovakve aktive znanja, odnosno vrednosti organizacije kroz obogaivanje njenih naunih resursa, ukljuuje deljenje znanja izmeu zaposlenih, u organizacionim jedinicama unutar preduzea/ustanove, te vie razliitih preduzea meusobno. Vaan nain generisanja znanja predstavlja dobijanje informacija od klijenata, preko kojeg poslovni sistem odnosno preduzee moe ocenjivati kvalitet usluga, te prilagoavati svoje unutranje procese konstantno fluktuirajuim zahtevima klijenata. Moemo zakljuiti da se posao javne uprave uveliko svodi na upravljanje znanjem, odnosno informacijama. Bilo da se radilo o predlaganju i izglasavanju zakona, voenju evidencija radi regulisanja pojedinih drutvenih i privrednih sektora, voenju administrativnih postupaka, ili donoenju odluka na svim nivoima unutar javne uprave, tako da suadekvatno raspolaganje i brzina pristupu podacima od kljune vanosti za njeno uspeno delovanje. U kontekstu isporuke javnih usluga, znanje prikupljeno kroz transakcije s graanima, koristiti e se u prilagoavanju usluga promenjivim zahtevima graana. Kada elim da razumem ta se danas dogaa ili pokuam da odluim ta e se desiti sutra, onda ja pogledam unazad u prolost Oliver Wendell Holmes Jr. (1841. 1935.) (pravnik) Znanje je kodifikovana informacija. injenica je, da je znaajan deo znanja zahvaen dokumentima. Znanje je informacija, koju posedujemo, koju razumemo i koju moemo opozvati po sopstvenoj volji. Ovo u sutini znaci, da se zahteva, odnosno mora da bude prisutno, razumevanje informacije. Vrednost je ono to dobijemo od nje.
Slika 103: Ciklus upravljanja znanjem (izvor:E.Turban,2003.) Znanje je bitno utoliko to pomae pri donoenju odluka. Vano je naglasiti da informacija sama po sebi ne predstavlja znanje. Varga pritom razlikuje tri pojma: podaci, informacije i znanje, pri emu je podatak skup prepoznatljivih znakova na nekom mediju, informacija - subjektivno vrednovana injenica ili obavetenje (koje se sastoji od skupa podataka), a znanje - ureen skup informacija koje se odnose na neko podruje. Mogunost ostvarivanja znanja iz raspoloivih informacija stoga zavisi od njegovog struktuiranja i prikaza. U ovom pogledu koristan je osvrt na sveobuhvatan ciklus upravljanja znanjem: 1. Socijalizacija deljenje znanja izmeu pojedinaca; 2. Eksternalizacija izraavanje znanja i njeno prevoenje u razumljive forme koje i drugi mogu razumeti, tj. informacije; 3. Kombinacija Pretvaranje nedavno stvorene informacije u analogne ili digitalne simbole koji omoguuju prikupljanje informacija, kao i njihovu integraciju, diseminaciju, ureivanje, kombinovanje s drugim informacijama, i poveanje njihove iskorienosti; 4. Internalizacija - pretvaranje informacije u znanje pojedinaca (poput donosioca odluka, rukovodioca projektima), privatnih ili javnih organizacija, vlasti te drutva u celini. Prema razliitim autorima, postoji vie podela znanja. Jedna od najpoznatijih je da je ono latentno i eksplicitno, kojem je pridodano i umreeno znanje7. Latentno znanje je znanje koje se nalazi u podsvesti radnika, i ono je
Riley, T. B. Knowledge Management And Technology. International Tracking Report 2. Commonwealth Centre for Electronic Government, 2003. Str 6. Web stranica:
7
rezultat dugotrajnog iskustva u pojedinim oblastima. Ovakvo se znanje sastoji od navika, nepisanih pravila, uverenja, oseaja i slino. Eksplicitno znanje predstavlja konkretno znanje o nekoj stvari, i sastoji se od formaliziranih principa, procedura, algoritama i sl. Umreeno znanje jeste ono znanje koje egzistira unutar radne jedinice, ili vie takvih jedinica, kroz neki vid kolaboracije. Upravo je umreeno znanje preduslov za to bolje funkcionisanje sloenih radnih sredina, kakva je na primer javna uprava o kojoj je bilo rei. Za umreeno znanje je neophodno adekvatno korienje tehnologija poput mrea (korporativnih intraneta i ekstraneta povezanih unutar unajmljene infrastrukture ili preko globalne internetske mree), posebnih softvera i slino. U tom pogledu potrebno je razlikovati ulogu ICT-a u procesu stvaranja znanja. Potrebno je napomenuti kako u sluaju da je kontekst reavanja problema visoko strukturiran (problem se moe lako definisati i potencijalna reenja je mogue jednostavno nabrojati), utoliko e donosioc odluka vie koristiti automatizovane sisteme i informacije. Kada je kontekst problema nestrukturiran i bez jasnih naznaka o ishodu njegovog reavanja, tada donosioci odluka preferiraju direktno, odnosno, intuitivno znanje.
8.SISTEM KVALITETA ISO 9000-2000

Da bi se neto moglo kvalitetno prodavati, mora se najpre znati kvalitetno proizvoditiSamo kvalitetna proizvodnja omoguuje smanjenje broja zaposlenih u
neposrednoj proizvodnji, manju potronju energije, bolju iskoristiljvost informacija, osigurava radna mesta i sigurnost zapoljenja, krae radno vreme i bolji standard. Lee Lacocca-Talking Straight, O pojmu i definiciji kvaliteta u strunoj literaturi ne postoji jedinsveno miljenje, meutim jedna od najprisutnijih je Ishikawina definicija kvaliteta: Kvalitet je ekvivalent sa zadovoljstvom kupca. Kvalitet mora biti definisan opseno. Nije dovoljno samo rei da je proizvod visokog kvaliteta. Moramo usredsrediti panju na kvalitet svakog aspekta organizacije. Potrebe i zahtevi kupca se menjaju. Stoga, se i definicija kvaliteta uvek menja. Cena proizvoda ili usluge je bitan dio njene kvalitete. Ako je proizvod precenjen ne moe pridobiti zadovoljstvo kupca. Upravljanje kvalitetom temelji se na organizaciji uspostavljanja i ostvarenja eljenog kvaliteta. Poslovni sistem, proizvodno preduzee ili davaoci usluga mogu angaovati i spoljne saradnike, odnosno konsultante, za poslove upravljanja kvalitetom, meutim, oni snose punu odgovornost prema kupcu za kvalitet ispunjenja ugovorenih obaveza. Zato sve aktivnosti lica koje ine sistem upravljanja kvalitetom moraju biti jasno i nedvosmisleno odreene u pisanom obliku. Poboljnje kvliteta proizvoda i usluga zvisi od znnja koje kompnija poseduje o tome kko kreirti i izrditi proizvod i uslugu. Ko primer poboljnja kvliteta zhvljujui primeni svremene informtike tehnologije odnosno lta moemo uzeti primer utomobilske industrije. Standardi su pisana pravila koja omoguuju i naruiocu i dobaljau da to tanije razumu i osiguraju izvrenje zahteva. Shodno tome, kvalitet je mera stepena kojom roba zadovoljava zahteve, odnosno osigurava minimun sigurnosti i pouzdanosti proizvoda. Potovanje meusobno ugovorenog (prihvaenog) standarda po pravilu dobavljau omoguava da narudbenicu izvri prvi put i svaki put uz optimalne trokove proizvodnje. Naravno prilikom sloenih proizvoda, ulogu standarda mogu ispunjavati individualni tehniki uslovi. Standardi mogu biti meunarodni, odnosno prihvaeni u veini zemalja ili nacionalni (dravni), ali uvek moraju biti prihvaeni i meu strankama ugovora. Prvi proizvodni standardi, kojima su unificirani pojedini delovi proizvoda ili proizvodni postupci pojavili su se poetkom ovog veka, puno pre nego to su Japanci kvalitet uinili nacionalnom strategijom proboja na svetsko trite. Prvi standardi ubrzo su pokazali istinsku opravdanost omoguivi zadravanje dostignutog nivoa kvaliteta proizvoda i poveanje produktivnosti, pa sad postoje itavi
sistemi nacionalnih, kao i evropskih standarda koji su s vremenom postali preko potrebni za preduzea usmerena na uvoz i izvoz. Kvalitet zadovoljstvo kupca. Danas o kvalitetu govorimo iskljuivo u kontekstu zadovoljstva kupca. To znai da je kvalitet: kvalitet proizvoda ili usluge, rok isporuke, cena, organizacija poslovanja, sistem upravljanja dr. Kvalitet u uem smislu (tehnika strana kvaliteta) pretpostavlja ispunjavanje svih tehnikih zahteva na kvalitetu proizvoda ili usluge. Najznaajnija mera kvaliteta u uem smislu je veliina rasipanja karakteristika procesa (proizvoda). Najoitiji argument poboljavanja kvaliteta procesa (proizvoda) je stalno smanjivanje rasipanja.
Slika 104: Odnos rasipanja kvaliteta Poboljnja koje je ostvrio Ford u proizvodnji tipina su za celu utomobilsku industriju. Pre deset godina Fordu je treblo vie od pet godina da utomobil od skice na ppiru stigne do kupc, a na svkih 100 utomobila beleio 150 kvrov, dkle jedn i po kvr po utomobilu. Do 1998. godine Ford je konstruktorski ciklus smnjio za vie od pola odnosno dve godine. Uestlost kvrova sa 150 spustila se na 81 kvr n, 100 utomobil. Glvni konkurent Tojote, koja je poela pre koristiti informcione sisteme, zbeleila je slina poboljnja kvliteta u tom rzdoblju pa je zdrla prednost natritu. Top menadment pravi kvalitet. Kvalitet onog to se dobije na izlazu iz nekog preduzea ne moe biti bolji od kvaliteta koji je odreen na vrhu.-E.Deming
Zadatak top menadmenta je da utvrdi i pribavi resurse za implementaciju strategije poboljanja kvaliteta, upravljanje kvalitetom, ispitivanje zadovoljstva kupaca i iskustva klijenata i osoblja, kao i za postizanje organizacijskih ciljeva. Resursi u procesu upravljanja kvalitetom obuhvataju ljude, ukljuujui njihovu edukaciju i obuku za kvalitet, infrastrukturu (prostor, oprema, materijali), radno okruenje, podatke, informacije i informacione sisteme i tehnologije, snabdevae i poslovne partnere, prirodne i finansijske resurse. Neke resurse teko je meriti, naprimer intelektualno vlasnitvo. Dostupnost ljudskih, tehniko-tehnolokih i finansijskih resursa (investicija), sama po sebi nije dovoljna, ako resursi nisu alocirani s obzirom na vreme, mesto i odziv davalaca usluga u odnosu na potrebe populacije i individualnih korisnika. esto se misli da su za nekvalitet proizvoda krivi radnici kontrole ili osiguranja kvaliteta. Ovo je potpuno pogrean stav, jer oni mogu biti odgovorni samo za greke uinjene sa njihove strane, kontrolisanje kvaliteta neodgovarajiim metodama ili na nepropisan nain, te neprosleivanje informacija o rezultatima kontrole. Nekvalitet proizvoda, pak, moe nastati i pri ugovaranju (ako se loe identifikuju zahtevi kupca), tokom razvoja proizvoda, u proizvodnji, pri pakovanju ili pri otpremi. Shodho tome, glavna odgovornost za ukupan (ne) kvalitet locirana je na najvie rukovodstvo preduzea. Ako se eli delotvorno upravljati preduzeem, izvodljivo i ostvarivo, ono mora zapoeti upravljanjem kvalitetom. Radnici zadueni za osiguranje kvaliteta moraju imati prava i ovlaenja u prvom redu za: Direktan pristup ostalim organizacijskim jedinicama (funkcijama) njihovom osoblju i dokumentaciji kako bi mogli proveravati i verifikovati usklaenost sa zahtevima sistema osiguranja kvaliteta; Izdavanje zahteva (pokretanje postupka) za implementaciju korektivnih akcija u sluaju pojave neusklaenosti sa zahtevima sistema osiguranja kvaliteta; Verifikaciju uspenosti implementacije korektivnih akcija; Direktno izvetavanje najvieg rukovodstva o nereenim pitanjima iz podruja kvaliteta, pa ak i Zaustavljanje proizvodnog ili poslovnog procesa u sluaju drastinih odstupanja od zahteva kvaliteta.
Ova prava i ovlaenja sadre i ovlaenja za implementaciju provera funkcionisanja sistema osiguranja kvaliteta, implementaciju povremenog nadzora nad procesima proizvodnje, kontrole i testiranja, kao i proveru i odobravanje odluka o kategorizaciji proizvoda neodgovarajueg kvaliteta.
Sve vea sloenost proizvoda i trokovi tokom njihivog ivotnog ciklusa (pogotovo u delatnostima kao to su energetika, trgovina, komunikacije, proizvodnja industirske opreme, vojna oprema i slino) prisiljavaju kupce da sve vie razmiljaju o prisutnom riziku, jer gubici koji bi nastali zbog nezadovoljavajueg ponaanja proizvoda u eksploataciji mogu biti astronomski. Kupac stoga eli rizik svesti na najmanju moguu meru, pa ga ne zanima samo vidljivi kvalitet proizvoda koji se isporuuje, nego i skriveni kvalitet koji zavisi od ukupne proizvodne organizacijske infrastrukture proizvoaa. Kao rezultat toga pojavili su se standardi iz podruja osiguranja kvaliteta (a meu njima i meunarodni ISO standardi). Savremena i razvijena trita sve ee zahtevaju kvalifikaciju preduzea u skladu sa tim standardima, pa se ne kvalifikovana preduzea ne mogu ravnopravno ukljuiti u trinu utakmicu. Stoga menaderi preduzea, posebno u zemljama u razvoju, u svim delovima poslovnog procesa moraju osigurati izvrenje planova kvaliteta ukoliko ele poslovati na stranim tritima dalje od vremena trajanja pisanja ponude ili (u najboljem sluaju) jednokratne isporuke.
8.1 ISO 9000

Meunarodna organizacija za standardizaciju ISO je 1979. godine formirala Tehniki komitet TC 176 sa osnovnim zadatkom da radi na standardizaciji i usaglaavanju podruja sistema kvaliteta, obezbeenja kvaliteta i odgovarajuim tehnologijama kvaliteta, na osnovama postojeih nacionalnih standarda. Kao rezultat tog rada izala je 1987. godine serija standarda ISO 9000. Standard ISO 9000 je sistem standarda za organizaciju poslovanja, koji je univerzalan bez obzira na delatnost, razvijen je iz britanskog standarda BS 5750 koji je bio stvoren 1979.godine kako bi razvio koncept pouzdanosti u industriji, a nakon toga je poela primena i u drugim granama privreivanja Velike Britanije. U Evropi je posluio kao osnova za oblikovanje standarda EN 29000, dok je u svetu poznat kao meunarodni standard ISO 9000. Ovaj model danas je najraireniji savremeni nain organizacije i upravljanja poslovnim sistemima. Osnovni uzrok nastanka ovog modela jeste potreba za to veim poslovnim uinkom. Ova serija standarda na naim prostorima je nakon izvesnog vremena ugledala svetlo dana. Standardi serije ISO 9000 su koncipirani tako da ne daju reenja. Oni samo daju zahteve koje treba ispotovati i upustva kojih se treba rukovoditi da bi se obezbedio sistem kvaliteta. Reenja u oblasti kvaliteta treba traiti u seriji standarda ISO 9000, jer oni opisuju koje elemente sistema kvaliteta treba uzeti u obzir, ali ne i kako pojedine organizacije treba da primene ove sisteme. Ideja je nastala na dugogodinjim pozitivnim iskustvima niza respektabilnih institucija za standardizaciju kao to su: DIN (Deutsches Institut fr Normung), BSI (British Standards Institution), ANSI (American National Standards Institute), DoD
(Department of Defense) itd. Serija standarda ISO 9000 jasno definie zahteve i smernice za svaki segment poslovnog sistema. Mnotvo ukljuenih nacionalnih standarda, strunjaka iz zemalja kooperanata na projektu izrade ISO 9000, kao i razlozi nekih zemalja za sertifikaciju sistema kvaliteta su dovoljan garant da primena odgovarajuih ISO 9000 standarda poslovni sistem i organizaciju dovodi u stanje konkurentnosti omoguavajui opstanak na globalnom tritu kao i otvorenost za saradnju i dalji razvoj. Sistem upravljanja kvalitetom predstavlja sistem upravljanja za usmeravanje i kontrolu poslovnog sistema i organizacije u pogledu kvaliteta. To je upravljaki sistem kojim usmeravamo poslovni sistem t.j organizaciju na ostvarenje postavljenih ciljeva u pogledu kvaliteta poslovanja i pruanja usluga. Ovaj sistem ine organizaciona struktura, odgovornosti, procesi i resursi potrebni za upravljanje sistemom. To je sistem u kome se tano zna ko, ta, kad i kako radi! Danas najraireniji sistem za upravljanja kvalitetom nudi Meunarodna organizacija za standardizaciju ISO. Re "ISO" izvedena je iz grke rijei "isos" jednak, to ujedno objanjava svrhu standarda: "Da svi poslujemo na priblino jednak, ispravan nain". ISO (International Organization for Standardization) je meunarodna nevladina organizacija za standardizaciju s lanicama iz 120 zemalja. Formirana je 1946. godine sa seditem u Briselu, a pokriva sve oblasti standardizacije, osim specijaliziranih oblasti vojne industrije. Rad na pripremanju meunarodnih standarda odvija se u ak 186 ISO tehnikih komiteta. Postoji vie od 13.500 raznih tehnikih standarda. Struktura ISO 9000: Sistem ISO 9000 sastoji se: * ISO 9000:2000 sistemi upravljanja kvalitetom temelji i renik, * ISO 9001 sistemi upravljanja kvalitetom zahtevi, * ISO 9004 sistemi upravljanja kvalitetom upute za poboljavanje sposobnosti. Najea je greka kod poslovnih sistema kada se od ISO 9000 oekuje garancija kvaliteta proizvoda ili usluge, budui da je to standard koji se odnosi iskljuivo na organizaciju poslovnih sistema i samo stvara povoljne uslove za garanciju kvaliteta proizvoda ili usluge. Poslovni sistemi koja su meu prvima prihvatili ovaj standard shvataju u emu je razlika. Standard ISO 9000:2000 pokriva osnove sistema za upravljanja kvalitetom,a takoe sadri i renik ISO 9000 serija standarda. Najnovija verzija je ISO 9000:2005. Standard ISO 9001 namenjen je za upotrebu u bilo kojoj organizaciji koja oblikuje, razvija, proizvodi, uvodi i odrava neki proizvod ili prua bilo koji oblik usluge. Ovaj sistem ima zahteve koje organizacija treba da ispuni ako ele postii zadovoljstvo
potroaa kroz dosledne proizvode i usluge koje se slau s oekivanjima kupca. Ovo je jedina implementacija za koju trea osoba moe dodeliti certifikat. Najnovija verzija je 9001:2000. Standard ISO 9004 predstavlja stalno poboljavanje, prua savete kako unaprediti ve razvijeni sistem. On poiva na osam naela, a to su: usmerenost na kupca, vodstvo, ukljuivanje ljudi, procesni pristup, sistemski pristup upravljanju, neprekidno poboljavanje, injenini pristup donoenju odluka, uzajamno korisni odnosi sa dobavljaima. To je vaan standard s obzirom na osetljivost i vanost kvaliteta koji mogu u svoja poslovanja uneti preduzea bez obzira bave li se razvojem, istraivanjem, proizvodnjom ili pruanjem usluga, bez obzira zapoljavaju li deset ili deset hiljada radnika. Uvoenjem, dokumentovanjem i odravanjem sistema kvaliteta ISO 9000 kupcima se pokazuje da se preduzee pridrava preuzetih obaveza i da je u mogunosti zadovoljavati njihove potrebe za kvalitetom proizvoda ili usluga. Ako je dobro primenjen, njegovom realizacijom osigurava se racionalnost u trokovima i vremenu potrebnom za prepravke ili modificiranje. Serija ISO 9000:2000 koristi: Glavni principi: Organizacija orijentisana ka potroaima, Liderstvo, Ukljuenost zaposlenih, Procesni pristup, Sistemski pristup menadmentu, Neprekidna poboljanja, Donoenje odluka na bazi injenica, Uzajamno korisni odnosi sa dobavljaima. Poboljani kvalitet sa manje varijacija, Smanjenje trokova, Vea produktivnost , Vee angaovanje a i satisfakcija zaposlenih, Vea satisfakcija potroaa, Bolji odnosi sa potroaima, Cilj je obezbediti eksterni kvalitet,
Serija se sastoji od: 1.ISO 9000:2000 - Sistemi menadmenta kvalitetom: Osnove i renik 2.ISO 9001:2000 - Sistemi menadmenta kvalitetom: zahtevi
3.ISO 9004:2000 - Sistemi menadmenta kvalitetom: uputstvo za poboljanje performansi. Ova revizija serije ISO 9000 se zasniva na novim osnovama, i to: funkcionalni pristup se zamjenjuje sa procesnim pristupom, ulaze i izlaze iz svih procesa treba mjeriti i uporeivati radi poboljavanja, kvalitet procesa treba dokazati evidentnim zadovoljstvom kupaca. 8.2 PROCENA KVALITETA INFORMACIONIH SISTEMA Razlog to je kvalitet problem ... lei u politici kompanije i stilu rukovoenja, a ne u sredstvima merenja i kontrole kvaliteta. -F. Krozbi Program osiguranja kvaliteta proizvoda ili usluga mora se uspostaviti na poetku delatnosti i sadrati planirane i sistematizovane akcije zbog postizanja traenog nivoa kvaliteta. Proizvoa ili davaoc usluga mora identifikovati sve delatnosti koje obuhvata programom upravljanja kvalitetom. injenini pristup donoenju odluka (Factual approach to decision making), podrazumeva izgraen informacioni sistem organizacije koji se pojmovno odreuje kao relativno izolovana sloena struktura delovanja kojoj je prvenstveni cilj prikupljanje, prenos, obrada, distribucija, primena i arhiviranje svih moguih informacija koje su egzistencijalno potrebne visoko organizovanoj strukturi. Informaciona je osnova strukturirana od dva bitna elementa: informacija za utvrivanje varijabilnosti poslovnih procesa i karaktera odstupanja i informacija o efikasnosti preduzetih aktivnosti i mera u cilju kontinuiranog poboljanja sistema upravljanja. U kreiranju informacione osnove za donoenje poslovnih odluka naroito su vane slube kontrole, finansijske slube i slube kvaliteta. Pri tome se vodi rauna da informacije koje ine podlogu za donoenje poslovnih odluka, oblikuju i tumae struna lica. U tom smislu obezbeuju se sredstva, planira se i realizuje kolovanje zaposlenih u cilju podizanja strunosti na potreban nivo. Korist od upravljanja kvalitetom je viestruka, jer uvruje motivaciju zaposlenih da udovolje potrebama i oekivanjima potroaa, doprinosi poveanom profitu od investicija kao i sigurnost poslovanja. Kvalitet informacionih sistema procenjuje se prema sledeim kriterijumima:
Ispravnost se moe uzeti za osnovni kriterijum, jer sistem koji ne udovoljava tom zahtevu, zapravo se jo ne moe smatrati kvalitetnim proizvodom. Sistem je ispravan ako generie samo ispravne izlaze odnosno rezultate. Potpunost zadovoljava onaj sistem koji generie sve predviene rezultate. Ako sistem ne ispunjava taj uslov, onda ga, u najboljem sluaju, moemo smatrati nedovrenim.
Robustnost sistema se odnosi na njegovo delovanje na nepredvieno odnosno nekorektno delovanje okoline. U toku rada sistema, dogaaju se i neispravni postupci korisnika i greke u radu drugih sistema, zbog ega informacioni sistem treba da bude oblikovan tako da te greke otkriva i speava njihovo irenje odnosno dalji uinak. Jednostavnost upotrebe sistema vrednuje se prema tome koliko je sistem naklonjen korisniku, koliko je njegova primena jednostavna i da li titi korisnika od greaka. Jednostavnost odravanja sistema zavisi od toga kako je sistem oblikovan i dokumentovan, a treba da omoguava relativno jednostavno upoznavanje, odravanje i menjanje. Pouzdanost sistema zavisi od toga da li je upotrebljena dovoljno kvalitetna oprema. Dupliranjem hardverskih komponenti ili razvojem mogunosti preusmeravanja kritinih procesa omoguava se da eventualno izrazito osetljive komponente, ije otkazivanje moe imati izrazito nepovoljne posledice po rad celokupnog sistema, budu posebno osigurane. Optimalnost sistema se procenjuje na osnovu toga mogu li se funkcije sistema realizovati i uz manja sredstava odnosno na jednostavniji nain. Odgovor na to pitanje je uglavnom teko dati. Mogunost proirivanja sistema odnosi se na mogunosti dogradnje sistema, odnosno njegovog povezivanja sa drugim sistemima. Poto su procesi sistema relativno nezavisni, mogunost dogradnje zavisi prvenstveno od toga kako je oblikovana baza podataka. Zato, pri razvoju jednog sistema, treba voditi rauna i o mogunostima proirenja i povezivanja koja bi se u budunosti mogla zahtevati. Prenosivost sistema zavisi od mogunosti prenosa softvera na novi hardver ili operativni sistem, kao i mogunosti primene sistema u nekim drugim organizacijskim uslovima. Prenosivost sistema zavisi i od izbora opreme (standardne, kompatibilne) i od naina njegovog softverskog oblikovanja i dokumentovanja. Prenosiv sistem moe postati vredan trini proizvod, pa makar u poetku i ne bio razvijen u te svrhe. 8.3 UPOREDNE KARAKTERISTIKE INFORMACIONIH SISTEMA
Vrhovni rukovodioci su odgovorni za 85% neuspeha u pogledu kvaliteta, pa oni i moraju biti predvodnici promena. J. M. Duran Poreenjem karakteristika kompjuterskih sistema za podrku odluivanju stie se uvid o njihovoj adekvatnoj primeni prema vrsti problema. Sauter (1997) daje
jednostavan prikaz o nivou uspenosti odreenih informacionih sistema prema strukturiranosti problema, neophodnosti za bazom znanja itd. U tabeli 7.2. predstavljen je okvir za primenu odreenih informacionih tehnologija za podrku menadment odluivanju prema tipu odluke i nivou u organizaciji na kome se problem javlja. Tabela 15: Okvir za primenu kompjuterskih informacionih sistema prema tipu odluke i organizacionom nivou na kojem se problem javlja (Turban, & others, 1998)
Tip odluke Strukturirane Strateko Neophodna planiranje podrka 1.Raunovodstvo 2.Analiza budeta, 3.Upravljanje Informaci-oni kratkorono finansijama, lokacija sistemi planiranje, izbor skladita, distributivni menadme-nta, napravi ili kupi sistemi oper. istraivanja 4.Proizvodno planiranje 5.Procena kredita, 6.Izgradnja nove izgradnja fabrike, fabrike, planiranje upravljanje novog proizvoda, projektima planiranje obezb. kvaliteta SPO Nestrukturirane 7. Sve vrste izbora,stanje 8.Pregovori, 9.Razvoj istraivakih u magacinu, kupovina kupovina hardvera aktivnosti, razvoj softvera, odobravanje novih tehnologija kredita SPO, ES, NN Neophodna tehnoloka podrka Informacioni sistemi menadmenta, nauka o menadmentu Nauka o menadmentu, SPO, ES, UIS UIS, ES, NN Operativna kontrola Taktiki nivo
Polustrukturirane
Tabela 16: Atributi kompjuterskih informacionih sistema za podrku odluivanju (Turban, Aronson, 1998)
Obradni MIS (MIS) sistemi Proizv- Proizvodno odne i praenje, proda-jne predvianje inforprodaje, macije kontrola Obrada Informacije podatka Jedinstvena za svaku aplikaciju Interaktivan pristup programerima SPO (DSS) Dugorono strateko planiranje, kompleksni problemi ES (ES) Dijagnoza, strateko planiranje, definisanje strategija UIS (EIS) Podrka top menadmentu, odluivanje, praenje okruenja NN (NN)
Primena
Fokus
Baza podataka
Sposobnosti Nema odluivanja
Manipulacija
Numerika
Strukturirani rutinski problemi korienjem konvencionalnih alata nauke o menadmentu Numerika Numerika
Komple-ksne repetitivne odluke, dijagnoza, praenje investicija Odluivanje, Zakljuiva- Praenje, Prepoznafleksibilnost, nje, kontrola vanje prema prilagoenost ekspertiza modelu korisniku (ablonu) SUBP, interaktivan Procedura- Spoljanja baza Istorijski pristup, injenino lno i znanja (online) i sluajevi, znanje injenino organizaciona, obezbeivaznanje, baza pristup imaju svi nje uenja znanja korisnici u (injenice i organizaciji pravila) Polustruktu-rirani Sistem donosi Samo u Svodi se na problemi, kompleksne kombinaciji sa predvianja integracija sa odluke, SPO zasnovana na modelima nauke o nestrukturiistorijskim menadmentu, rane, sluajevima procenjivanje i korienjem modeliranje pravila Simbolika Numerika Numerika (uglavnom), predobrada ponekad simbolika Posebni raporti, Predvianje kljuni indikatori Menaderi na Specijalisti, viim nivoima u menaderi hijerarhijskoj strukturi Korisnost
Vrsta infor- Zbirni macija raporti Najvii nivo u organizaciji koji opsluuje Podstrek Najnii nivo menadera Kori-
Obrada zahteva, raspored Srednji nivo menadmenta Efikasnost
Informacije za Savet ili podrku objanjenje specifinih odluka Analitiari i Menaderi menaderi
Efektivnost
Efektivnost i Skraenje
snost
korisnost
vremena
Potpuni kvalitet moe oznaavati stopostotni kvalitet proizvoda, ali i kvalitet organizacije, od prvog telefonskog proizvoda, do isporuke narudbe. Najvea je vrednost upravljanja kvalitetom da zdravim menaderskim naelima daje kao podlogu jednostavan jezik i strukturu. Kvalitet znai red u radu i odgovornost svakoga za svoj rad. Kvalitet nije lek za sve bolesti, ne odnosi se samo na proizvodnju ve i na sve delatnosti preduzea (pa i drutva u kojem se preduzee nalazi) i nije skup, najskuplje je nekvalitetno raditi. Upravljanje kvalitetom naglaava da je svaki kupac, potroa ili korisnik jednako vaan. Kvalitet je besplatan, kae istoimena knjiga. Zapravo on donosi prilian profit. Praksa pokazuje da je profit od prosenog projekta poboljanja kvaliteta i do deset puta vei od iznosa investicija. Pritom najvei deo investicije ine programi dopunskog obrazovanja zaposlenih, to je temeljni uslov procesa upravljanja kvalitetom.
9. BEZBEDNOST I ZATITA INFORMACIONIH SISTEMA Kako bismo shvatili sutinu bezbednosti i zatite informacionih sistema neophodno je podsetiti se instrukcija i uputa vezanih za samu upotrebu i korienje raunara. Jedna od vanijih stvari pri radu sa raunarima je da se pridravamo propisanih pravila bezbednosti koje emo u najkraim crtama navesti: povremeno se mora napraviti rezervna kopija podataka, jer ukoliko hard disk prestane da radi izgubiemo sve podatke i rezultate naeg rada. U velikim poslovnim sistemima rezervne kopije podataka obino prave IT timovi koji odravaju sistem, dok u manjim organizacijama svaki korisnik ima obavezu da povremeno urad rezervne kopije svojih podataka, rezervne kopije podataka po pravilu se uvaju na drugoj lokaciji od one gde se nalaze raunari (u sluaju poara i sl), kompletan back-up zahteva dosta vremena ali smo tada sigurni da su svi podaci sauvani neophodno je korienje lozinke za spreavanje pristupa neautorizovanih lica, ukoliko smo zaboraili lozinku dobro je da se ista zapie i uva na nekom mestu koje nije u blizini raunara, raunari se moraju ukljuiti i iskljuiti u skladu sa upustvom, tj, kada iskljuujemo raunar da pokrenemo shut-down procedure operativnog sistema koja e se postarati da svi podaci budu sauvani, naroito je vano das vi raunari imaju izvor za neprekidno napajanje UPS koristiti ureaj za filtriranje smetnji i stabilizaciju napona, (surge protection), raunarima je neophodna; ista prostorija, ventilacija, stabilna podloga bez vibracija treba izbegavati: rad u neistom prostoru, jelo i pie nad tastaturom, previe toplo i previe hladno,vlane prostorije,pomeranje raunara u toku rada, iskljuivanje raunara bez obavljene shut-down procedure, stavljanje papira i drugih stvari na monitor,jer se time zatvaraju otvori za hlaenje, smetanje disketa blizu monitora. Monitor zrai jakim elektromagnetnim poljem, to moe da izazove oteenje diskete Ukoliko doe do kvara na raunarima nikako ne pokuavati da sami otklanjamo kvarove jer u skoro svim preduzeima i organizacijama postoje slube koje su zaduene za odravanje raunara. Iako Internet, e-poslovanje i e-bankarstvo predstavljaju izazov za poveanje poslovnog uspeha, poznato je da IKT podrazumeva moguu pojavu pretnji i rizika. Zbog toga je neophodna primena pouzdanih sistema zatite. Sve vei problem i ograniavajui faktor razvoja i primene raunarskih sistema postaje bezbednost informacionih sistema. injenice koje poveavaju opasnost od zlopotrebe su: Stalno uveanje broja osoba koje koriste raunarske sisteme Stalno uveanje broja osoba koje se koluju i poseduju znanje iz informatike Vrednost informacija koje se danas nalaze u raunarskim sistemima je velika
Oblici kompjuterskog kriminala su raznovrsni i brojni: Kraa raunarske opreme Kraa internet vremena Kraa softvera radi neovlaenog korienja i prodaje Upadi u raunarsku komunikacionu mreu radi kopiranja i menjanja podataka Kopiranje podataka iz raunarskih centara beinim putem Pronevere zaposlenog osoblja u informacionim centrima
Slika 105: Opti tehniki model servisa zatite Cilj svih mera zatite Informacionih sistema je obezbeenje integriteta i pouzdanosti poslovnog informacionog sistema. Pouzdanost sistema oznaava njegovu sposobnost da se brzo i tano obnovi posle greke ili nepravilnog rada bilo koje sistemske komponente. U poslednjih nekoliko godina veliku opasnost za informacione sisteme predstavljaju kompjuterski virusi, trojanci, internet crvi, mail bombe. Tako da emo se ovde usredsrediti prevashodno na zatiti informacionih sistema ba od tih napada kao i od napada na portove. Poto je lake pobediti neprijatelja ako ga poznajemo, prvo e mo obraditi napadae a zatim i zatitu od njih. Raunarski virusi su mali programi koji se nalaze skriveni na diskovima, tako da ukoliko ne koristimo antivirusni program neemo znati da virus postoji sve dok se ne aktivira. Razliiti virusi se aktiviraju na razliite naine, i sa njima treba biti oprezan
jer mogu unititi sve podatke . Virusi su mali softverski progami koji imaju za zadatak da bitno promene deo komandi raunarskih programa. Prvi virus kreirali su studenti jo u vreme mejnfremova u jednom univerzitetskom centru SAD da bi sebi pribavili prioritet u korienju.Virusi su skriveni tako da kada pristupamo disku ili drugom raunaru preko mree iniciramo njegovo aktiviranje. Najgora stvar kod virusa je da se oni veoma lako prenose sa jednog na drugi raunar bilo preko diskova ili mree. Virusi i druge vrste zlonamernog koda u raunarsku mreu mogu dospeti na vie naina, u zavisnosti od mogunosti razmene podataka sa okruenjem: Internet konekcije Elektronska pota Prenos datoteka Zaraeni prenosni mediji (CD ili diskete) Instalacija piratskog softvera Razmena podataka sa lokalnim mreama na udaljenim lokacijama i druge
Internet Crvi su vrsta virusa koji imaju sposobnost umnoavanja i, time, blokiranja memorije. Oni se samoniicijativno umnoavanju putem imejla. Internet crvi predstavljaju obian program koji se iri putem e-maila i pravi tetu na raunaru korisnika koji ga je iz neznanja (ili zahvaljujui Microsoftu) pokrenuo. Lameri su uglavnom deca (od 13 do 20 godina) koja se zabavljaju tako to upadaju u kompjuterske sisteme i na njima prave tetu, i deca koja bi htela pristup internetu non-stop i to besplatno! Da bi ukrali tue internet sate ili napravili tetu na nekom kompjuteru moraju prvo da dobiju daljinski pristup nekom kompjuteru. Logino je da se sva komunikacija odvija preko internet i nju uspostavljaju ili preko trojanaca ili preko NetBiosa (ako postoji lokalna mrea). Mail bombe-Prvo to nas moe snai ako se zamerimo nekom lameru je da nas bombarduje e-mailovima. Postoje lamerski programi koji alju nekoliko hiljada obinih poruka na zadati e-mail. Kada nam lamer poalje oko 5 000 poruka, trebae nam oko 3-4 sata da ih skinemo, ako ne znamo da se zatitimo od toga. Poznat je incident iz 1990. kada je Canter & Siegel, poznata advokatska kancelarija koja se bavi pruanjem pomoi za dobijanje zelenih karti, poslala hiljade poruka Usenet news korisnicima nudei pomo imigrantima da dobiju US zelene karte. Korisnici bili prvo bili zapanjeni i okirani, a potom su se sa tim izborili na jedini mogui nain. Zatrpali su Carter & Siegel sa nekoliko hiljada poruka i tako privremeno onemoguili rad njihovog ISP-a Trojanski konji trojanci mogu da vre manje ili vee diverzije u raunaru, da dodaju poruke, da unitavaju deo ili sve fajlove, da stvaraju uslove za neovlaen ulaz u raunar preko Interneta. Trojanac je program, koji, kada se ubaci u neiji kompjuter, alje sve ifre na e-mail lameru (koji ga je i ubacio), omoguava tom istom lameru da
preko njega (trojanca) pristupi zaraenom disku (to znai da lamer tada moe da ita/pie/brie fajlove na zaraenom kompjuteru) ili ak dobije pun pristup zaraenom kompjuteru, to znai da moe recimo da ugasi zaraeni kompjuter ili ga iskoristi za napad na neki drugi kompjuter. Cookie Cookies mali tekstualni fajl koji se memorie na raunaru krajnjeg korisnika kako bi omoguio web sajtu da ga identifikuje Neophodno je pitati korisnike za njihove line podatke kao to su ime, adresa, posao i eljene usluge kako bi se odredio 'cookie' ili ulazni fajl sa preferencama korisnika. Nakon ovoga mogue je identifikovati elje korisnika i njegovo ponaanje s obzirom da pri svakom pristupu web sajtu, 'cookie' na korisnikom PC-u je spreman da potvrdi identitet koriniska je tekstualni fajl koji se smeta na va raunar i identifikuje ga. On se postavlja na raunar putem web pretraivaa sa web strane koju poseujete. Cookies se smetaju u direktorijumu \windows\cookies na personalnom raunaru. Ovo je veoma mona tehnika sa marketinkog aspekta jer se koristi za identifikaciju svakog pojedinanog kupca i upravljanje web sesijom u skladu sa tim, to je kljuna stvar za personalizaciju. Bez korienja 'cookies' nije mogua jedinstvena identifikacija pojedinaca jer log fajlovi jednostavno snimaju IP adresu koja se moe razlikovati od sesije do sesije ukoliko se veza ostvaruje preko ISP. Termin potie iz UNIX-a gde se pod 'magic cookie' podrazumeva neto to razmenjuje izmeu rutina ili programa i omoguava primaocu da izvri odreene operacije. Adveri predstavljaju softverske programe koje korisnik ne moe da detektuje i koji su ubaeni u tudje raunare da bi se dolo do podataka u navikama i nainima korienja raunara od strane vlasnika. Fiing predstavlja pojavu kradje podataka od korisnika raunara, pre svega brojeva bankarskih rauna i to putem otvaranja lane veb stranice koja izgleda kao prava.
Naveemo neke od potencijalnih opasnosti napada na IS u Elektronskom poslovanju. Naime, Elektronsko poslovanje predstavlja skup tehnologija i procedura koje automatizuju poslovne transakcije putem elektronskih sredstava. Informacije se prenose putem elektronske pote (e mail), sistema EDI (Electronic Data Interchange) ili preko servisa WWW (World Wide Web) Interneta. Elektronska trgovina smanjuje trokove poslovanja i olakava poslovanje. Ipak, postoje i potencijalni rizici upotrebe te tehnologije. Na primer, elektronska infrastruktura je osetljiva na razliite oblike napada. Sa ekonomske take gledita, posledice otkaza tehnoloke prirode ili zloupotrebe ove tehnologije od strane korisnika mogu se ogledati u sledeem: Neovlaena osoba pristupa sistemu i u stanju je da modifikuje datoteke, otkriva poverljive informacije i koristi resurse sistema na nelegitiman nain. U optem sluaju, infiltracija se realizuje tako to se napada predstavlja kao ovlaeni korisnik ili korienjem slabosti sistema (npr. mogunost izbegavanja provera identiteta i sl.). Informaciju neophodnu za infiltraciju, napada dobija koristei
neku drugu vrstu napada. Zlonamerna osoba moe, na primer, da prebaci izvesnu koliinu novca sa jednog rauna na drugi ili moe da obrie podatke finansijske prirode. Mnoga preduzea memoriu i alju informacije tehnoloke prirode ili podatke o svojim kupcima i dobavljaima, ija poverljivost je od najvee vanosti za njihovo postojanje. Ilegalan pristup takvim informacijama moe prouzrokovati znaajne finansijske gubitke ili tete druge vrste takvoj organizaciji. Elektronski servisi mogu biti nedostupni u duem vremenskom periodu ili u periodu znaajnom za obavljanje konkretnog posla, zbog napada na sistem od strane zlonamernih osoba ili zbog sluajnih otkaza sistema. Posledice takvih dogaaja (finansijske prirode ili druge vrste) mogu biti katastrofalne za jedno preduzee. Napada koji ne pripada organizaciji koju napada moe neovlaeno pristupiti nekim resursima njenog raunarskog sistema i upotrebiti ih radi pribavljanja imovinske koristi. Tipian primer resursa osetljivog na takvu vrstu napada je telekomunikacioni servis. U optem sluaju, ''hakeri'' koriste raunar kome su neovlaeno pristupili kako bi napali ostale raunare u mrei. Napada moe da promeni informaciju koja se prenosi kroz komunikacionu mreu. Na primer, on moe namerno da menja podatke finansijske prirode za vreme njihovog prenoenja kroz komunikacioni kanal, ili da se predstavi kao ovlaeni server koji od ovlaenog korisnika zahteva poverljivu informaciju. Preduzee moe pretrpeti znaajne gubitke zbog loeg iskustva svojih klijenata ili zbog negativnog publiciteta koji mogu biti posledica napada na njegov servis elektronske trgovine, ili ponaanja zlonamerne osobe koja se predstavlja kao pripadnik tog preduzea. Posle izvrene transakcije, jedna od strana moe da negira da se transakcija dogodila. Iako ovakav dogaaj moe da nastupi usled greke, on uvek proizvodi konflikte koji se ne mogu lako reiti. esti prekidi funkcionisanja servisa, izazvani napadima spolja ili iznutra, grekama i sl. mogu paralisati izvrenje poslovnih transakcija u znaajnom vremenskom periodu. Na primer, potvrde transakcija koje ne mogu da se prenesu komunikacionim kanalima, transakcije koje mogu biti blokirane od strane treih lica itd. Finansijski gubici koje ovakvi uslovi poslovanja mogu izazvati mogu biti znaajni. Zbog navedenih problema, potroai koji koriste takve servise elektronske trgovine mogu pretrpeti direktne ili indirektne finansijske gubitke.
9.1.Zatita informacionih sistema Rizici koje sa sobom nosi upotreba informacionih sistema u elektronskom poslovanju mogu se izbei upotrebom odgovarajuih mera bezbednosti. Ove mere mogu biti tehnoloke i pravne. U tehnoloke mere spadaju, izmeu ostalog, autentikacija, poverljivost i integritet podataka. Da bi se ove mere sprovele u praksi, neophodna je upotreba kriptolokih tehnologija, kao na primer ifre sa javnim kljuevima i digitalni potpis. Osnovni ciljevi mera bezbednosti u informacionim sistemima su:
Poverljivost: obezbeuje nedostupnost informacija neovlaenim licima; Integritet: obezbeuje konzistentnost podataka, spreavajui neovlaeno generisanje, promenui unitenje podataka; Dostupnost: obezbeuje da ovlaeni korisnici uvek mogu da koriste servise i da pristupe informacijama; Upotreba sistema iskljuivo od strane ovlaenih korisnika: obezbeuje da se resursi sistema ne mogu koristiti od strane neovlaenih osoba niti na neovlaen nain.
Mere zatite mogu se podeliti u tri grupe: 1. organizacione 2. tehnike 3. telekomunikacione Strategija zatite: Za borbu protiv navedenih nasrtaja na privatnost i funkcionalnost postoji i besplatna ili plaena odbrana: Antivirus programi Fajervol Anti adver programi Antispaj programi
Iskustva iz prakse nam govore da najee provale izvode: 48% Autorizovani zaposleni, 24% Neautorizovani zaposleni, 13% Spoljni saradnici (zaposleni ukupno: 85%), 12% Hakeri, Teroristi, 3% Ostali.
ALATI ZATITE
HOST ORIJENTISANI ALATI
MRENO ORIJENTISANI ALATI
INFRASTRUKTURNI ALATI
Autentifikacija i autorizacija
Autentifikacija i autorizacija
PKI
Integritet sistema
Integritet mree
Smart kartice i kriptografski moduli
Kontrola pristupa sistemu
Kontrola pristupa RM
Autentifikacioni ureaji
Monitoring sistema
Monitoring RM
Poverljivost i integritet podataka
Poverljivost i integritet RM
Slika 106: Klasifikacija alata za zatitu Hakerisu programeri koji razvijaju softver kojim mogu da upadnu u raunare drugih lica, sa namerom da iskoriste ili promene programski kod ciljanih raunara. Kao rezultat hakerskog poduhvata va raunar moe da uspori rad ili postane ne upotrebljiv. Na primer, haker Kevin Mitnick poznat je po tome to je sa servera jedne kompanije skinuo brojeve oko 20.000 kreditnih kartica. Krekeri su slini hakerima, meutim njihova namera je da ukradu informacije kao to su: lozinke, podaci o bankovnim raunima,
brojevi kreditnih kartica radi skidanja novca sa vaeg rauna.
Prevare kojima se pecaju podaci ine imejlovi koji naizgled stiu sa neke pouzdane internet adrese. ele da vas namame na lane sajtove, gde mogu da dou u posed svake informacije koju date. U svetu ova vrsta kriminala raste, sigurno e se uskoro pojaviti u veoj meri i u Srbiji. Napred navedeni podaci uslovljavaju i diktiraju i sam trend razvoja IT bezbednosti i sigurnosti koji e se fokusirati na:
Poveanje pouzdanosti sistema
Raunari sa sposobnou samoozdravljenja

Inteligentni sistemi za rano otkrivanje upada Inteligentni sistemi za praenje i rano otkrivanje prevara Vetaka inteligencija u biometrici Ekspertni sistemi za predvianje i dijagnozu nezgoda Smart kartice
Slika 107: Zatitni zid-Firewall
10. UOBIAJENI TERMINI U MENADMENTU INFORMACIONIH SISTEMA Ad-hoc analiza je analiza ad-hoc izvetaja. Ad-hoc upit (Ad-Hoc Query) je svako neplanirano i spontano pitanje ili upit. Aktivnosti podrke. Poslovne aktivnosti koje ne dodaju direktno vrednost proizvodu ili uslugi firme, ali pruaju podrku primarnim aktivnostima koje dodaju vrednost. Accelerated SAP (ASAP) je metodologija brze implementacije koju je 1996. godine razvio SAP. ASAP nudi brojne alate i pomo pri implementaciji procesa. Prednosti ove metodologije su brza implementacija, optimalna iskorienost resursa i budeta i poboljanje kvaliteta. Meutim, metodologija nee reiti sve probleme, jer svaka organizacija ima posebne zahteve i na svaku SAP implementaciju e uticati organizaciona struktura. Koraci ASAP metodologije su: priprema projekta, analiza zahteva, realizacija i priprema za produkciju, konana priprema, putanje u rad. Analiza sistema. U razvoju sistema, faza u kojoj se izrauju studije trokova dobiti ili izvodljivosti. Analiza vrednosti. Studija koja olakava donoenje odluka u situacijama gde su neopipljive dobiti vane, tako to se procenjuju dobiti i trokovi kroz poetni prototip pre razvijanja celokupnog sistema. Aplikacija elektronske trgovine. Program za elektromsku trgovinu za odreenu aktivnost krajnjeg korisnika kao to je elektronsko snabdevanje, elektronska licitacija ili naruivanje proizvoda preko Interneta. Aplikacioni program. Skup raunarskih upustava napisanih u programskom jeziku ija je vrednost da obezbedi funkcionalnost za korisnika. Arhitektura informacione tehnologije. Oblast istraivanja i prakse posveena razumevanju i planiranju komponenti informacionih sistema u obliku organizacione infrastrukture. Arhitektura klijent/server. Tip distribucione arhitekture gde lini raunarikrajnjih korisnika (klijenti) zahtevaju usluge ili podatke od imenovanih procesora ili perfernih ureaja( servera).
Baza podataka. Skup datoteka koje slue kao izvor podataka za informacione sistemezasnovane na raunarima. Baza znanja. Skup injenica, pravila procedura organizovanih na jednom mestu, koji sadri sve informacije znaajne za odreenu oblast. B2B.Elektronska trgovina gde su i kupci i prodavci organizacije. B2C.Elektronska trgovima potroaima. gde organizacija na mrei prodaje pojedinanim
Cache (Caching, keiranje, ke, Proxy). Nalazi se na hard disku u sistemima provajdera, u mreama kompanija. Ovaj sistem funkcionie tako to pravi kopije web stranica koje se poseuju, ime smanjuje i spreava zaguenje na Internetu. Omoguava da kada ukucate URL sajta, ne idete direktno na taj sajt, ve na neko od mesta koja smo na poetku pomenuli i umesto prave web stranice gledate njenu kopiju. Tako ete mnogo bre videti stranicu koju traite, ali se moe desiti da gubite na aktuelnosti ukoliko se stranica esto aurira. to je kopiranje sadraja stranica uestalije, to se dobijaju aktuelniji sadraji u keu. Computer-Aided System Engineering (CASE). Sistemski inenjering pomou raunara (CASE) je jedna aplikacija informacione tehnologije koja je okrenuta ka sistemskom razvoju aktivnosti, tehnika i metodologija. CASE alati su programi koji automatizuju i podravaju jednu ili vie faza ivotnog ciklusa razvoja sistema. Namera ove tehnologije jeste da ubrza procese razvijanja sistema i pobolja njegov kvalitet. Neki ovu tehnologiju nazivaju kao softverski inenjering pomou raunara (computeraided software engineering), meutim treba imati u vidu da je softver samo jedna komponenta informacionog sistema, pa se stoga ovde koristi iri pojam sistem. CASE nije metodologija niti bilo kakva njena alternativa. CASE je tehnologija koja podrava metodologije naroito strategije, tehnike i standarde. CASE tehnologija automatizuje celokupnu metodologiju razvoja sistema. Cookie (kuki). Fajl na hard disku korisnika koji omoguuje web sajtovima da dobiju informacije o korisniku. Web sajt dodeljuje kuki korisnikovom brauzeru kada prvi put poseti sajt. To omoguava vlasnicima sajta da prate aktivnosti korisnika i isporue oglas koji im odgovara u pravom trenutku. U zemljama koje visoko potuju privatnost korisnika prave se brauzeri koji odbijaju kukije, upravo zbog pomenutnog praenja aktivnosti korisnika. Primer takve zemlje je Nemaka. CRM (Customer Relationship Management). Ekspanzija Internet prodaje krajnjim korisnicima dovela je do novog odnosa izmeu prodavaca i kupaca, a ovaj termin oznaava upravo te odnose. CRM strategije menjaju se uporedo sa pojavom novih mogunosti uspostavljanja to prisnijih odnosa. Ti odnosi se sve ee uspostavljaju
elektronski, to je dovelo do razvoja razliitih pomonih alatki i elektronskih organizatora. Cryptography. Proces koji se sprovodi da bi se zatitili podaci koji se prenose putem mree. Poiljalac "ifrira" podatke, koji postaju "bez smisla" za svakog sem za primaoca koji zna nain da ih deifruje i prevede u primarnu formu. Cyberspace. Obuhvata bilo koje mesto na kome se nalazite kada ste online. Dashboard. Poslovne inteligencije vizuelno predstavlja kljune organizacione podatke u realnom vremenu i na razumljiv nain. Dashboard prikazuje KPI-jeve i omoguava menaderu drill-down i druge opcije analize. Tipine karakteristike su Web interfejs, izvetaji, grafici i dijagrami i dr. Data Mart. Podskup Data warehouse-a (DW) koji sadri podatke specifine za odreenu poslovnu oblast kao to su finansije ili analiza klijenata. Data mart-ovi mogu biti ukljueni u DW, mogu se izgraditi u relacionim ili OLAP bazama podataka i mogu da sadre detaljne ili sumarne podatke koje se mogu ili ne, deliti kroz data mart-ove. Data mining. Predstavlja klasu analitikih aplikacija koja trai obrazce u bazi podataka i otkrivanje skrivenih veza, predvidivih sekvenci i tanih klasifikacija meu podacima. Web mining se deli na tri istraivake oblasti, u zavisnosti od toga koji deo Web-a ispituju, a to su: otkrivanje sadraja na Web-u (Web Content Mining), otkrivanje strukture veza na Web-u (Web Structure Mining) i otkrivanje obrazaca u korienju Web-a (Web Usage Mining). Data Warehouse (skladite podataka). Moe se definisati i kao virtuelna unija data mart-ova sa integrisanim informacijama koje su deljive kroz data mart-ove ili kao centralizovano, integrisano skladite podataka koje obezbeuje podatke data martovima. Dekompozija (Decomposition). Razbijanje modelovanih funkcija u njihove sastavne funkcije. Digitalna ekonomija. Drugo ime za dananju ekonomiju zasnovanu na Web-u ili Internetu, Dijagram klasa (Class Diagram). Dijagram koji pokazuje kolekciju deklarativnih (statikih) elemenata, kao to su klase i tipovi, i njihove sadraje i veze. Dimenziono modeliranje podataka. Ukljuuje jednu ili vie dimenzionih tabela i tabelu injenica. Primeri dimenzija su lokacija, proizvod, vreme, organizacija itd. Dimenzione tabele skladite zapise koji se odnose na odreene dimenzije (npr.
dimenzija proizvod e sadrati kategoriju proizvoda, podkategoriju, naziv proizvoda i karakteristike proizvoda), a one nee sadrati injenice, tzv. mere (npr. vrednost prodaje, ukupna koliina prodatih proizvoda i sl.). Tabela injenica sadri mere i spoljne kljueve dimenzionih tabela. Dimenziono modeliranje podataka se koristi za raunanje izvedenih (zbirnih, prosenih i sl.) podataka. DHTML (Dynamic HTML). Programski jezik kojim se stranice na Internetu sadrinski menjaju novim uitavanjem. Tako se stranica ili samo slika na stranici moe promeniti u zavisnosti od razliitih parametara: lokacije korisnika, doba dana, profila korisnika ili se, jednostavno, sa svakim novim uitavanjem prikazuje razliit sadraj. Digital Signature. Digitalni potpis koji garantuje da je poslati e-mail stigao od odreenog (potpisanog) poiljaoca. Potpis u znak autorizacije koji se dodaje elektronskim porukama ili elektronskim proverama, obino ifrovan u svrhe potvrde autentinosti poiljioca. Dijagram toka podataka (DTP). Alat koji opisuje tokove podataka kroz sistem i procese koji se izvravaju u sistemu. DNS (Domain Name System). Sistem koji prebacuje opisnu Internet adresu (npr. www.singidunum.ac.yu), koju koriste surferi, u broj od 12 IP address cifara (npr. 212.62.45.222) na kom se nalazi sajt, ali koji korisnici ne koriste jer je teak za pamenje. Sa poveanjem broja domena, broj slobodnih IP adresa sa 12 cifara sve je manji. DSS zasnovan na Webu. DSS koji podravaWeb bilo za razvijanje aplikacija i/ili njihovo irenje i korienje. Mogu se koristiti i Internet i unutranje mree. DOLAP (Desktop OLAP). Obezbeuju lokalnu multidimenzionalnu analizu na klijent maini nad podacima koji su prikupljeni i sa relacionih i multidimenzionalnih servera baze podataka. Domain (domen). Poslednji deo Internet adrese, na primer .com, .net, .org - domeni najvieg nivoa. Postoji i srednji nivo domena, npr. co.yu. Domen je generiki termin koji opisuje pomenute nivoe domena. Download. Proces kopiranja fajla na korisniki kompjuter sa nekog drugog kompjutera ili kompjutera u okviru Internet servisa. Drill Down/Up. Tehnika analize koja doputa korisnicima SPO-a navigaciju nivoima podataka rangiranim od najsumarnijih-up do najdetaljnijih-down.
Dynamic Web Pages. Web stranice koje se generiu u zavisnosti od toga odakle pristie zahtev. One ne sadre iste informacije i prilagoavaju se korisniku koji ih poseuje shodno tano odreenom kriterijumu. Elektronsko poslovanje. Najira definicija elektronske trgovine koja obuhvata interno poslovanje, meuorganizacioni informacioni sistemi(IOS) i elektronsku trgovinu;mnogi ovaj termin koriste za elektronsku trgovinu, Ekonomija zasnovana na znanju:Nova globalna ekonomija koju pokree ono to ljudi i organizacije znaju, a ne samo kapital i radna snaga, E-commerce (Electronic Commerce):re je o elektronskoj trgovini ili elektronskom (online) poslovanju. Transakcija se ovde obavlja putem Interneta, i to na taj nain to se potrebni podaci sa jednog kompjutera prebacuju na drugi. Ovom razmenom podataka ostvaruje se proces kupovine ili prodaje, tj. bezgotovinskog plaanja putem Mree. Najvei problem dananjice u vezi sa ovakvim poslovanjem jeste sigurnost. Zloupotrebe su minimalne, ali i dalje postoje. To je u svetu jedina prepreka daljem razvoju ovakvog poslovanja. E-government (B2G):koncept koji poslovne i vladine agencije koriste pri poslovanju. Termin je nastao od B2B i oznaava postojanje centralnog web sajta koji slui za efikasniju razmenu informacija i podataka nego to bi to bio sluaj u offline poslovanju. Ovi centralni sajtovi prave se za gradove, republike, drave. Na jednom sajtu mogu se npr. nalaziti forme za online plaanje poreza i taksi, to je veoma korisno za offshore kompanije. Egzistencijalna zavisnost (Existence Dependency). Uslov izmeu dva entiteta u relaciji, koji pokazuje da ne moe postojati objekat jednog entiteta koji nije u relaciji sa objektima drugog entiteta. EDI (Electronic Data Interchange):t ermin koji oznaava transfer podataka izmeu kompanija i pojedinaca. Ovaj sistem postao je veoma popularan sa porastom prisustva kompanija na Internetu. On omoguava jednostavnu kupovinu, prodaju i razmenu podataka. Elektronska pota:Poruke na raunaru kojima se moe elektronskim putem rukovati, Eksplicitno znanje:Znanje koje se baviobjektivnim racionalnim i tehnikim znanjem, Ekspert domena ( Domain Expert). Lice koje ima ekspertizu u oblasti u kojoj se soecifini ekspertni sistem razvija. Radi u saradnji sa projektantom radi pronalaenja ekspertskih znanja u itajuim prezentacijama koje se esto nazivaju baze znanja.
Ekspertni sistemi (ES). Aplikacija IS koja prikuplja znanje i strunost onih koji se bave reavanjem problema ili donoenjem odluka, a zatim simulira njihova razmiljanja. To su sistemi ovek-maina koji su specijalizovani za formitanje strunog miljenja u procesu donoenja odluka i reavanju nekih problema Implementirani su sa tehnologijom vetake inteligencije. ES je inteligentni raunarski program koji koristi znanje i postupke zakljuivanja u procesu reavanja problema i to takvih problema za ije je reavanje potreban visok stepen strunosti i iskustva iz domena kome se ekspertni sistem obraa. Eksterni linkovi. Linkovi koji se nalaze na drugim sajtovima i vode ka vaem sajtu. Danas je ovo veoma bitan momenat za pozicioniranje na pretraivaima, jer neki pretraivai ne indeksiraju sajtove bez makar jednog eksternog linka. Takoe, vei broj eksternih linkova poboljava rang vaeg sajta na pretraivaima preko kriterijuma Link Popularity. Eksterni dizajn (podema). Predstavlja takvo predstavljanje podataka, koje odgovara zahtevima nekog korisnika ili programima. To je apstraktan prikaz odreenog dela baze podataka, koji je relevantan za odreenog korisnika. Ekstranet. Ovaj termin ukazuje na Intranet, ali se od njega razlikuje po tome to mu mogu pristupiti i autorizovana lica van organizacije ije je on vlasnitvo. Takoe, mogue je koristiti upotrebu razliitih nivoa pristupa od strane eksternih korisnika. Najee mu se pristupa pomou korisnikog imena i lozinke, koji predstavljaju vid identifikacije. Kod Ekstraneta se veliki akcenat stavlja na sigurnost i zatitu podataka kojima se pristupa. Velika upotreba Ekstraneta predstavlja rezultat saradnje kompanija koje imaju potrebu za zajednikim projektima i razmenom informacija. Elektronska forma. Za razliku od tampane forme, korisnici elektronsku formu popunjavaju na samom ekranu. Ovakva forma sastoji se od: tastera, drop-down menija, check box-ova, radio buttons-a, polja za unos teksta (text fields) i drugih elemenata. Na kraju forme uvek se nalazi taster koji ima funkciju da poalje popunjenu formu u aplikaciju za obradu formi. Upotreba ovakvih formi veoma je rasprostranjena na Internetu. Popunjena forma moe da bude formirana na taj nain da odreene podatke alje onome ko je postavio formu za popunjavanje i/ili da daje povratni razultat korisniku koji ju je popunio. Element podataka (Data Element). Osnovna jedinica podataka koja moe da bude prepoznata i opisana u reniku ili skladitu i koja ne moe da dalje bude dekomponovana. E-mail attachment. Re je o dodatku uz e-mail koji se nalazi u obliku fajla, grafike ili aplikacije i koji je "spajalicom zakaen" za e-mail poruku. Dodatak moe biti u bilo
kom formatu, a njegova veliina uslovno je neograniena. U praksi, ona zavisi od veliine mailbox-a primaoca i dozvoljene veliine koju odreuje provajder poiljaoca. E-Meetings. Termin za sastanke podrane video audio i Web alatima za sastanke. Jedan ili vie uesnika u sastanku moe da uestvuje sa daljine u sastanku, sa mogunou da svi uesnici budu na razliitim lokacijama. Encryption (enkripcija). Ovaj izraz oznaava ifrovanje, kodiranje podataka i njihovo prevoenje iz originalnog oblika u poseban, tajni kod. Enkripcija se najvie koristi u sluajevima zatite podataka. Podaci se ifruju, zatim alju putem Mree i kada stignu na odredite, dekodiraju se. Ovaj metod zatite veoma je rasprostranjen i koristi ga veliki broj ljudi. Posebnu primenu naao je u plaanju putem Interneta, gde se broj kreditnih kartica kojima se plaa kodira i alje na dekodiranje vlasniku sajta (Internet prodavcu). Entitet(Entity). Prezentacija realnih i apstraktnih stvari( ljudi,objekata, dogaaja...) koji se prepoznaju pod istim tipom podataka, jer dele iste karakteristike i mogu uestvovati u istim relacijama. E-paper (Electronic paper, Radio paper). Lako prenosivi medijum slian papiru koji se moe koristiti (biti ponovo ispisan) beskonano puno puta. Elektronski papir koristie se za elektronske knjige i novine. Najpoznatiji je Gyricon, iji je proizvoa Xerox. Elektronski papir izrauje se od neke vrste providne plastike. ERP (enterprise resource planning). ERP oznaava poslovni sistem koji integrie sve aspekte poslovanja putem savremenih kompjuterskih tehnologija i Interneta. Sa njihovim razvojem, ovaj sistem postao je sastavni deo inventara svih savremenih korporacija, jer omoguava veoma jednostavno poslovanje kako online, tako i offline. E-store (Electronic Store). Virtuelna prodavnica na Internetu. Korisnik surfuje po kategorijama (stranicama koje predstavljaju izlobeni prostor odreene kategorije proizvoda) i "stavlja u korpu" ono to eli da kupi. Kada zavri sa izborom, dobija raun koji najee plaa kreditnom karticom i u kratkom roku kupljene stvari stiu mu na kunu adresu. ETL. Alati ekstrakuju, transformiu i pune podatke u DW. ETL pristupaju i rukuju izvorima podataka i pune ih u ciljne baze podataka. Prvi korak kod ETL procesa je mapiranje podataka iz izvornih sistema u ciljne baze podataka (DW ili data mart). Drugi korak je ienje izvornih podataka u oblasti za pripremu podataka (staging area). Trei korak je transformacija oienih izvornih podataka i njihovo punjenje u ciljne sisteme.
E-zine (Electonic magazine). Elektronski magazin je vrsta magazina koji se objavljuje putem nekog od web servisa: e-maila, online sadraja ili news grupa. Ovakvi magazini veoma su brojni na Internetu i izdaju se periodino, u zavisnosti od tematike i aurnosti izdavaa. Najvei broj elektronskih magazina je besplatan, ali postoje i oni koji naplauju svoj sadraj. Faktori presudni za uspeh (critical success factors-CSFs). Nekoliko stvari koje moraju biti ispunjene da bi se obezbedio uspeh i opstanak organizacije, Firewall. Set programa koji se nalaze na mrenom serveru i ija je osnovna funkcija zatita resursa privatnih mrea od pristupa neovlaenih korisnika drugih mrea, tj. poveanje sigurnosti odreene mree. Ugrauje se u hardver i/ili u softver. Svaka poruka, informacija ili podatak koji ulazi ili izlazi iz mree prolazi kroz ovaj set programa i proverava se ispunjenost zahteva koji su zadati u programima. Najee se instalira na poseban kompjuter izvan mree iju sigurnost poveava. Fiziki modeli. Kod projektovanja informacionih sistema prave se fiziki modeli na osnovu logikih koji pokazuju ne samo ta je sistem i ta on radi, ve i kako je sistem fiziki i tehniki implementiran. FTP (File Transfer Protokol). Protokol koji slui za transfer fajlova preko TCP/IP mree. Ukljuuje funkcije prijavljivanja na FTP server, ispis kataloga i kopiranje datoteka. FTP operacije danas se uglavnom izvravaju pomou programa sa grafikim interfejsom, kao to su CuteFTP ili Windows Commander. FTP transfer najee je inicijalizovan u okviru web browser-a tako to se pri kucanju URL adrese ukucava "ftp://" i adresa nekog FTP servera. FTP sajt. Sajt koji je namenjen prvenstveno korisnicima za preuzimanje softvera. Obino se radi o sajtovima sa veoma loim grafikim reenjima, jer je akcenat na to efikasnijem preuzimanju softvera, a ne na dizajnu. Funkcija(Function). Aktivnost, proces ili transformacija, identifikovana glagolom ili glagolskom frazom, koja opisuje ta mora da se uradi. Funkcionalna zavisnost (Functional Dependency). Beza entiteta kojom se opisuje uslovbar jedan. Funkcionalni MIS (upravljaki informacioni sistem). Informacioni sistem za funkcionalnu oblast kao to je marketinki informacioni sistem. Funkcionalni SPO (Functional DSS). SPO koji zadrava ili izvodi znanje vano za odluivanje o nekim funkcijama koje se sprovode u poslovnom sistemu (proizvodnja, marketing)
Gateway. Kombinacija hardvera i softvera koja povezuje dva razliita tipa mree. Gateways izmeu e-mail sistema su npr. u stanju da omogue dopisivanje korisnicima sa razliitih e-mail sistema. Geografski informacioni sistem (geographical information system-GIS). Tehnologija vizuelnog predstavljanja podataka koja koristi prostorne podatke kao to su digitalizovane mape,a moe da kombinuje ove podatke sa drugim tekstom, grafikom, ikonama i simbolima. Grafiki korisniki interfejs (graphical user interface-GUI). Interaktivni interfejs, lak za upotrebu, u kome ikone i slina grafika sredstva omoguuju korisniku da kontrolie raunar. Grupni sistemi podrke (group upport systems-GSSs). Informacioni sistemi koji mogu da prue podrku radnim procesima grupe napr. komunikacije i odluivanje. Grupni SPO (group decision support systems-GDSSs). Interaktivni, raunarski sistem koji olakava reenja nestruktuiranih problema kroz rad vie donosioca odluka kao jedne grupe. Groupware. Komunikacioni alati kao to su e-mail, videokonferencije i dr., koji podravaju elektronsku komunikaciju i kolaboraciju izmeu grupa. Hakeri. Ljudi koji nelegalno ili na neetiki nain pristupaju internetu. Hardver. Fizika oprema, mediji i prikljuni ureaji koji se koriste u raunarskom sistemu Homepage (Home Page). Ima nekoliko znaenja: 1. stranica koja je se default-u uitava svaki put kada se startuje browser; 2. naslovna stranica bilo kog sajta (prva strana na koju korisnik dolazi kada ukuca web adresu); 3. celokupan sajt linosti, preduzea ili bilo koje druge organizacije. HOLAP (Hybrid OLAP). Kombinacija ROLAP-a i MOLAP-a i moe da obezbedi simultanu multidimenzionalnu analizu podataka uskladitenih i u multidimenzionalnoj bazi podataka i u relacionoj bazi podataka. HTML. Skup kodova koji se koriste kao tzv. markup language pri pisanju dokumenata koji stranice na Internetu ine vidljivim za surfere. Re je o jeziku koji se najvie koristi za formiranje dokumenata koji ine World Wide Web.
Hyperlink. Veza izmeu dveju stranica ili dveju lokacija na stranici. Hyperlink se postavlja putem teksta ili slike na web stranice. Klikom na takav tekst ili sliku. korisnik odlazi sa jedne stranice na neku drugu, na drugi sajt ili na drugo mesto na istoj stranici. Hypermedia. Kombinacija nekoliko tipova medija, kao to su tekst,grafiki simboli, audio i video zapisii dr. Hupertext. Pristup koji podrava rad sa tekstom i drugim informacijama i omoguava korisniku prelaze sa nekog datog naslova do eljenog naslova. Humanware. Intelektualni kapaciteti neophodni za razvoj, programiranje, odravanje i rukovanje tehnologijom. Humanware inkorporira znanje i ekspertizu. Indeks (index). Ureena lista redova u tabeli koju DBMS moe da koristi kako bi ubrzao operacije pretraivanja. Indeks je struktuiran kao drvo i odrava sortiranu listu odreenog skupa podataka. Upiti (query) koji se izvravaju nad indeskiranim podacima su mnogo bri i efikasniji. DBMS koristi indekse kako bi brzo vodio upit do direktne lokacije zahtevanih podataka. Mogu se koristiti dva tipa indeksa i to klasterovani i neklasterovani indeksi. Informacija. Podaci koji se obrauju radi dobijanja nekog znaenja ili sa kojima se radi na raunaru.Ona predstavlja izlaz iz Informacionog sistema. Informaciona arhitektura. Koncepcije naina na koji informacioni sistem ispunjava informacione uslove. Informaciona infrastruktura. raspored hardvera softvera baza podataka, mrea i drugog. Indeks-klasterovani. Fiziki pamti redove podataka u tabeli kako bi sloio redosled indeksa. Klasterovani indeks je obino definisan kao primarni klju tabele. Jedino ogranienje klasterovanih indeksa je to to usporavaju operacije upisivanja jer redovi moraju biti ee preureivani. Indeks-neklasterovani. Odrava malu tabelu informacija o indeksima o koloni ili grupi kolona. Jedina razlika izmeu klasterovanog indeksa (primary key) i neklasterovanog (unique constraint) je ta to primarni klju ne dozvoljava null vrednost (prazno polje), dok unique constraint dozvoljava jednu null vrednost, dok su sve vrednosti razliite. Informacioni sistem (IS). Predstavlja ureeni i integrisani skup podataka, procesa, interfejsa, mrea, tehnologija i ljudi koji su u meusobnoj korelaciji u cilju podrke i poboljanja svakodnevnih poslovnih operacija i podrke menadmentu u reavanju
poslovnih problema, planiranja, upravljanja, predvianja, koordinisanja i donoenja odluka. Informacioni sistemi upravljanja (management information systems-MISs). Sistemi projektovani da obezbede prole,sadanje i budue rutinske informacije podesne za planiranje,organizovanje i kontrolisanje operacija funkcionalnih oblasti u organizaciji. Informacioni sistemi zasnovani na raunaru (computer-based information systems-CBIS). Informacioni sistemi koji koriste raunar za rad. Integracija aplikacija preduzea (enterprise application integration-EAI. Proces koji pomae da se integriu aplikacije unutar organizacije ili aplikacije razliitih organizacija na bezbolan nain.To rade prodavci EAI naroitim softverskim alatkama. Integrisana raunarska proizvodnja ( computer-integrated manufacturing CIM ). Integrie vie raunarskih sistema, kao to su CAD, CAM, MPR i JIT u celinu, u fabrici. Inteligentni sistemi. Informacioni sistemi koji obuhvataju komponentu znanja, kao to je ekspertki sistem ili neuronska mrea. Izvrni informacioni sistemi (executive information systems EISs). Sistemi naroito projektovani da podravaju izvrni rad. Izvrni sistem podrke SPO (executive support systems-ESS). Izvrni informacioni sistem koji obuhvata neke analitike i komunikacione mogunosti. IP adresa. Identifikacioni broj kompjutera na TCP/IP mrei. Svakom serveru dodeljuje se jedinstvena adresa ovog tipa. Korisnik servera takoe ima ovu adresu, koja je stalna ili promenljiva i dodeljuje se pri svakom povezivanju na Internet. To je numerika adresa koja se sastoji od etiri broja odvojena takama. Svaki broj ima vrednost od 0 do 255. Brojevi identifikuju mreu i hosta. Ove adrese dodeljuju se na osnovu tri klase: A, B, C. Informacione tehnologije (IT). Opisuju kombinaciju raunarske tehnologije (hardware i software), telekomunikacione tehnologije, netware, groupware i humanware. Inenjer znanja (Knowledge Engineer). Strunjak odgovoran za tehniku stranu razoja ekspertskog sistema.On radi sa ekspertima domena radi formiranja baze znanja.
Inenjering znanja (Knowledge Engineering-KE). Inenjerska disciplina koja u sbe ukljuuje integraciju znanja u raunarski sistem u cilju reavanja sloenih problema,zahtevajui veliku strunost lica koja su ukljuena. Inenjering unapred (forward engineering). Sposobnost CASE alata da generie inicijalni softver ili kd baze podataka direktno iz sistemskih modela. JAVA. Ovo je programski jezik za opte namene. Takozvani Java aplet je manja Java aplikacija. Ovaj programski jezik podrava veina brovsera i ima iroku primenu na Internetu. Jezik za opis podataka (Data Definition Language - DDL). Koristi se za izradu renika podataka, inicijalizaciju ili kreiranje baze podataka, opisivanje logikog pogleda za svakog individualnog korisnika ili programera i specifiranje bilo kog ogranienja nad poljima ili tabelama baze podataka. Jezik za manipulaciju podataka (Data Manipulation Language - DML). Koristise za odravanje podataka, koja ukljuuje takve operacije koje auriraju, ubacuju i briu delove baza podataka i realizuju upite. JDK (Java Development Kit). Softverski paket koji sadri alatke za jednostavno testiranje, pisanje i modifikovanje Java aplikacija. Junk mail. Ono to se naziva spamom na Internetu jeste junk mail iz aspekta korisnika koji prima nepoeljnu potu. Ovaj termin oznaava sve vrste pisama koja se uglavnom alju na ogroman broj mail-ova i bez odobrenja vlasnika tih mail-ova. Klasa (Class). Opis skupa UML objekata koji dele iste osobine, operacije, metode i dr. Klijent/server arhitektura (Client/server arcitecture). Mrena arhitektura u kojoj raunari na mrei uestvuju kao serveri u upravljanju podacima i servisima mree, ili kao korisnici gde pokreu aplikacije i pristupaju serveru. Klju, Kandidat (Key Candidate). Atribut ili kombinacija atributa entiteta ije vrednosti jednoznano odreuju sve objekte entiteta. Klju, Primarni (Key Primary). Kandidatski klju koji jednoznano odreuje entitet. Kolai. Tekstualni niz koji se uva u korisnikovoj datoteci vrstog ureaja za beleenje istorijata poseta korisnikovog raunara odreenim prezentacijama na Web.
Konceptualni nivo ili ema baze podataka. Predstavlja apstraktni globalni logiki pogled na bazu podataka. U njemu su obuhvaene sve vrste objekata, njihovi atributi i meusobne veze. ema baze podataka je vanija od programskog jezika za korisnika, jer predstavlja temelj celokupne obrade podataka u organizaciji. Taj temelj raste i postaje s vremenom sve opseniji i kompleksniji. Konkurentska prednost. Prednost nad konkurencijom kao to je nia cena ili bra isporuka, Konvergencija bagova (bug convergence). Taka u kojoj broj bagova koji se pronalazi je isti broju bagova koji se razreava. To je taka u kojoj je vidljiv napredak reenja u odnosu na broj bagova. Nakon konvergencije bagova, broj bagova treba da nastavi da se smanjuje sve do nula bagova. Korisniki dijalog. Korisniki dijalog u interakciji sa aplikacionim programom, opisuje kako se korisnik pomera sa ekrana na ekran kako bi obavio zadatak. Korisniki interfejs. Definie kako korisnici sistema pristupaju informacionom sistemu da bi uneli podatke, pravili upite, dobili izvetaje i koristili help. KPI (Key performance indicators). Faktori koji utiu na uspeno poslovanje organizacije. KPI moe da se odnosi na regionalne prodaje prodavaca, statistiku lanca snabdevanja dobavljaa, produktivnost jedinica, zadovoljstvo klijenata, rast klijenata itd. Faktori koji utiu na izbor KPI su:
Merljivost KPI mora da bude merljiv odnosno da bude u terminu brojki. Reflektovanje organizacionih ciljeva KPI mora da vodi poslovanje ka uspehu. Mogunost iniciranja poslovnih akcija treba da pomognu menaderima u iniciranju poslovne akcije kao rezultat analiza i mera KPI-a.
Kritini faktori uspeha (Critical Success Factors). Kljuna podruja poslovnih aktivnosti u kojima su povoljni rezultati neophodni za poslovni sistem u postizanju njegovih ciljeva Lanac vrednosti. Podrazumeva seriju povezanih aktivnosti koje dodaju vrednosti organizacionim proizvodima ili uslugama. Tradicionalna analiza lanca vrednosti razlikuje primarne aktivnosti koje direktno doprinose isporuci dobara i usluga klijentima (npr., logistika, proizvodnja, marketing, isporuka kupcima, podrka i servisiranje nakon prodaje) i aktivnosti podrke koji obezbeuju infrastrukturu koja omoguava odvijanje primarnih aktivnosti. Aktivnosti podrke su finansije, ljudski resursi, informacioni sistemi i dr. to je vea razlika izmeu dodatih vrednosti proizvoda i trokova organizacije, vei je i profit.
Logiki model. Modeli slue da bolje razumemo sisteme, odnosno predstavlja nain da dokumentujemo poslovne zahteve ili da postavimo tehniki dizajn. Logiki modeli pokazuju ta je sistem i ta on radi. Oni opisuju sistem nezavisno od bilo koje tehnike implementacije. Maine za pretraivanje. Softverski agenti iji je zadatak da pronau informacije gledajui u kljune rei ili sledei pojedine smernice. Maine za zakljuivanje (Inference Engine). Deo ekspertskog sistema koji izvodi funkciju zakljuivanja. Meuzavisne odluke (Interdependent Decisions). Serije odluka koje su meusobno zavisne. Memorija sa direktnim pristupom (random access memory-RAM). Digitalno pohranjivanje ili memorija u koju se direktno moe upisivati i koja se moe oitavati. Memorija samo za itanje (read only memory-ROM). Memorija koja se direktno moe oitavati. Menadment znanja (Knowledge Management-KM). Predstavlja klasifikovanje, pristup i pronalaenje nestruktuiranih informacija izmeu nezavisnih pojedinaca koji pripadaju jednoj radnoj jedinici. Podrazumeva identifikovanje grupe ljudi koji dele odreena znanja, razvijajui tehniku podrku koja omoguuje razmenu znanja i kreiranje procesa za prenos i irenje znanja. Metapodaci (Metadata or Meta Data). Podaci o podacima u skladitu podataka. Metkalfov zakon. Naelo koje navodi da vrednost mree raste priblino sa kvadratom broja korisnika. Metriko merenje performansi. Numerike mere performansi IS u odnosu na drugenumerike faktore kao to su organizacioni prihodi, kapacitet CPU,itd. Middleware. Komunikacioni sloj koji dozvoljava aplikacijama interaktivnost kroz hardversko i mreno okruenje. Model lanca vrednosti. Model koji je razvio Porter i koji prikazuje primarne aktivnosti koje dodaju vrednost mari profita; takoe prikazuje aktivnosti podrke. Model skladita znanja. Model koji opisuje proceduru prenosa znanja u dva koraka i to od pojedinaca u skladite i iz skladita do pojedinaca.
Modeliranje. Projektovanje softverskih aplikacija pre njihovog kodiranja odnosno programiranja. Modeliranje podataka. Najpopularnija tehnika za izraavanje poslovnih zahteva za podacima koji e biti uskladiteni u bazu podataka sistema. Modeliranje procesa. Tehnika koja se dosta praktikuje za izraavanje zahteva poslovnih procesa, tokova procesa, skladita podataka i ulaznih i izlaznih tokova. MOLAP (Multidimensional OLAP). Obezbeuje analize podataka uskladitenih u multidimenzionalne kocke podataka. Microsoft Solution Framework (MSF). Procesni model koji opisuje generalne sekvence aktivnosti za izgradnju i uvoenje poslovnih reenja, kombinovanjem najboljih principa modela vodopada i spiralnog modela. MSF obuhvata discipline za upravljanje timovima, procesima, tehnologijom i rizicima, tj. elementima sa kojima se projekti najee susreu. Nasleeni sistemi. Stariji sistemi koji su postalicentralni za poslovanje firme i mogu biti sposobni da zadovolje potrebe firme Nestruktuirane odluke (Unstructured Decisions). Ovaj tip odluke je situacija sloenih i nestandarnih reenja koje reavaju situacije. Netware. Oprema i softver neophodni za razvoj i podrku mree raunara, terminala i komuniokacionih kanala i ureaja. Newsgroup. Diskusioni forum na Internetu, u okviru kojeg moete izneti svoje miljenje, proitati i komentaristati miljenja drugih o odreenoj temi. Newsreader. Softver koji omoguava lak pristup newsgroup-ama i korienje newsgroup-a koje korisnik prethodno odabere i instalira u softver. NNTP. Protokol koji koriste newsgroup serveri. Normalizacija. Proces redefinisanja i regrupisanja atributa u entitetima. Tehnika analize podataka koja organizuje, grupie atribute podataka tako da formiraju neredundantne, stabilne, fleksibilne i prilagodljive objekte. Nova ekonomija. Proizvodni sistem koji se razlikuje od stare ekonomije po tome to je zasnovan na Internetu.
Nula bagova (zero-bug). Taka u projektu kada razvojni tim razrei sve bagove koji su se pojavili u toku testiranja. Objekat (Object). Mesto, soba, stvar ili koncept koji opisuje interese okruenja. Objektno-orijentisana analiza. Zahteva da se identifikuju objekti, njihovi atributi, ponaanja i relacije koji podravaju zadate poslovne zahteve sistema. Faze obavljanja objektno-orijentisane analize su: modelovanje funkcija sistema sluajevima korienja, modelovanje aktivnosti sluajeva korienja upotrebom dijagrama aktivnosti i pronalaenje i identifikacija poslovnih objekata i njihovih relacija. Oblast za pripremu podataka (Staging Area). Podrazumeva skup procesa koji isti, transformie, povezuje i priprema izvorne podatke za korienje u DW. Podaci se transformiu u konzistente formate. Oblast za pripremu podataka se nalazi na jednom ili nekoliko raunara, ne mora da bude zasnovana na relacionoj tehnologiji i ne podrava korisnike izvetaje. Odluka (Decision). Izbor jedne od moguih alternativa. Ogranienje (Constraint). Pravilo koje pokazuje validnost stanja podataka. OLAP (On-line Analytical Processing). Pristup koji pomae organizaciji da koristi sve prednosti podataka. OLAP kocke omoguavaju analizu podataka kroz viestruke dimenzije obezbeujui multidimenzionalni pogled agregiranih i grupisanih podataka. OLAP aplikacije ukljuuju analize prodaje i klijenata, marketing analize, analize profitabilnosti, proizvodnje, predvianje. Popularni OLAP alati su Cognos, Business Objects, Micro Strategy itd. OLAP kocka. Logika struktura skladitenja OLAP baze podataka. Kocka kombinuje dimenzije i mere kako bi korisnici mogli da prave upite. Kocka definie skup povezanih dimenzija koje formiraju jednu n-dimenzionalnu mreu: Svaka elija kocke sadri jednu vrednost; Vrednost svake elije je presek dimenzije. On-line. Pojam koji oznaava da je korisnik povezan posredstvom svog provajdera sa Internetom i da je u mogunosti da koristi sve resurse Interneta u meri u kojoj mu hardverske i softverske mogunosti kompjutera i provajdera to dozvoljavaju. Bukvalni prevod ove rei glasi da je korisnik "na liniji". Ovaj termin se esto pie i bez crtice. Off-line. Oznaka da kompjuter nije povezan sa globalnom mreom. esto se koristi u frazi: "read mail offline" - to znai da je korisnik sa e-mail servera download-ovao potu i da je ita dok nije povezan sa serverom.
Open Database Connectivity (ODBC). Alati dozvoljavaju aplikacionim programima da rade sa razliitim sistemima za upravljanje bazama podataka (Database Management Systems DBMS) bez potrebe da budu preraeni usled nijansi i razliitosti sistema za upravljanje bazama podataka. Operating System. Softver koji kontrolie osnovni hardver i omoguuje korienje ostalih programa. Najpoznatiji operativni sistemi su: MacOS, UNIX, Linux i Windows. UNIX i Linux su najee korieni operativni sistemi za servere na Internetu. Optimizacija (Optimize). Strategija odluivanja pri odabiru alternativa koja daje najbolje ili optimalno reenje. Organizacijski SPO (Organizational DSS). Viekorisniki SPO dizajniran da podri menadere pri donoenju odluka koji su u okviru vee celine od grupe. PGP (Pretty Good Privacy). Program za zatitu elektronske pote. Koristi se za ifrovanje elektronske pote i ne dozvoljava neovlaenim subjektima da itaju e-mail poruke. Planiranje (Planning). Fukcija menadera zasnovana na pravljenju prognoza, definisanju onoga to treba da se uradi i identifikovanjem metoda koje je neohodno da se dodele. Planiranje resursa preduzea-(enterprise resource planning-ERP). Integrisani proces planiranja i upravljanja svim resursima i njihovo korienje u itavom preduzeu. Obuhvata kontakte sa poslovnim partnerima, Planiranje resursa za proizvodnju (enhanced product realization-ERP-system). Sistem koji omoguava proizvoaima da izvre brze izmene korienjem saradnikih alatki preko Interneta. Platform. Tip kompjutera ili operativnog sistema pomou kog se softver pokree. Tipini primeri platformi su: PC, Macintosh, Unix... Podaci (Data). Binarna (digitalna) prezentacija atomskih injenica, teksta, grafika, bit mapa, zvuka, analognih ili digitalnih video segmenata.Podatak je sirovima sistema koju ovaj dobija preko procedura, i koja se koristi radi kreiranja informacija. Portal. Startno mesto za svakog korisnika Interneta. Uglavnom je re o pretraivau koji, pored usluga pretraivanja baze i pretraivanja kataloga, nudi i ostale servise i informacije: vesti, zabavu, e-mail, kupovinu... Virtuelno, ovo su vrata na koja korisnik ulazi uvek kada se prikljui na Internet, a odatle bira dalji put za surfovanje. Ovaj
termin esto se koristi i da oznai tzv. home page stranu na browser-u, tj. stranicu koja se prva uita kada se prikljui na Internet. Poslovne transakcije (Business Transaction). Predstavljaju jedinicu posla nad strukturama podataka u cilju kreiranja,modifikacije ili brisanja poslovnih podataka. Tako da svaka transakcija ini jednu vrednovanu injenicu, koja opisuje jedan poslovni sluaj. Poslovni informacioni sistemi. Informacioni sistemi koji podravaju poslovne funkcije i obezbeuju poslovnu inteligenciju i analitiku. Oslanjaju se na pet osnovih resursa:
Ljudski resursi ukljuuju korisnike IS i one koji razvijaju, odravaju i rukuju sistemom. Hardverski resursi ukljuuju sve tipove maina, kao to su telefoni, ruteri, DVD-jevi, PDA (Personal Digital Assistant), raunari i dr. Softverski resursi ukljuuju raunarske programe, prirunike, politiku kompanije i dr. Komunikacioni resursi ukljuuju mree i neophodan hardver i softver koji ih podrava. Resursi podataka opisuju sve podatke kojima organizacija ima pristup, bez obzira na njihovu formu. Ukljuuje baze podataka, fajlove, dosijee, fascikle i dr.
Poslovna inteligencija. Analiza odluka na raunaru koju obino menaderi rade na mrei. Analiza obuhvata prognozu, analizu alternativa i procenu rizika i uinka. Poslovni model (Business Model). U skladitu podataka to je dizajnerski pogled na to kako posao funkcionie.Pogled moe biti sa aspekta podataka, poslovanja, sluaja ili resursa i moe biti o prolom, sadanjem i buduem stanju posla. Poslovni podaci (Business Data). Podaci o ljudima, mestima stvarima, poslovnim pravilima i sluajevima koji se upotrebljavaju pri voenju posla. Poslovni pritisci. Sile poputglobalne konkurencije, u okruenju organizacije koje stvaraju pritiske na funkcionisanje organizacije. Poslovni proces. Skup aktivnosti koji koriste jednu ili vie vrsta ulaznih podataka da bi ostvario rezultat PPP (Point-to-Point Protocol). Metod dial-up konekcije na Internetu koji dozvoljava korienje i drugih standardnih protokola (npr. TCP-IP) preko telefonske linije. Ovaj protokol daje mogunost prenosa paketa preko serijskih point-to-point veza.
Pravilo (Rule). Formalni pristup specifinim preporukama, direktivama ili strategiji, iskazanim kroz IF-THEN konstrukcije. Pretraga (pretraivanje, Search). Termin ima vie znaenja, ali ako se drimo Internet aspekta ovog termina, on oznaava dolazak na odreenu adresu ili, najee, vie adresa radi dobijanja traenih informacija. Produktivnost rada. Odnos vrednost izlaznih rezultata prema koliini rada potrebnog da se proizvedu izlazni rezultati. Proizvodni menadment (Product Management). Vodi poetne razgovore sa naruiocima posla, prikuplja zahteve, dogovara ta e se raditi, uspostavlja rokove, ogranienja. Program menadment (Program Management). Sastavlja funkcionalnu specifikaciju (master project plan i master project schedule). Odgovoran je za razvoj i isporuku reenja. Protokol. Obuhvata pravila za prenos podataka izmeu dva ureaja. Protokolom se definie metod kompresije, metod provere greaka, prijava zavrenog slanja i prijava zavrenog primanja podataka. Svaki kompjuter mora da podrava odreen protokol kako bi bio u stanju da komunicira sa ostalim kompjuterima. Protokoli se ugrauju u hardver ili softver. Raunarski sistem preduzea. Arhitektura informacionog sistema koja povezuje podatke koji se koriste u itavom preduzeu. Radnici sa znanjem. Ljudi koji koriste znanje kao znaajan deo svojih radnih aktivnosti. Razvoj sistema. Struktuiranje hardvera i softvera za postizanje delotvorne i efikasne obrade informacija. Renik podataka (Data Dictionary). Predstavlja struktuirano skladite meta podataka, tj. podataka o podacima. Prvobitno se pojavio kao proirenje dijagrama toka podataka, za opisivanje sadraja i strukture svih tokova i skladita podataka. Danas, za opis renika podataka upotrebljava se BNF notacija (Backus-Naur Form), koja se inae koristi za opis sintakse programskih jezika. Reprojektovanje poslovnih procesa ( Business Process Redesign -BPR). Podrazumeva prouavanje, analizu i reprojektovanje osnovnih poslovnih procesa u cilju smanjenja trokova i poboljanja vrednosti poslovanja.
Reverzni inenjering (reverse engineering). Sposobnost CASE alata da automatski generie inicijalne sistemske modele iz softvera ili kda baze podataka. ROLAP (Relational On-line Analytical Process). Obezbeuje multidimenzionalnu analizu podataka koji su uskladiteni u relacioni sistem baze podataka (RDBMS). Rukovodilac informacionog sistema (chief information officer.CIO). Direktor odeljenja informacionog sistema u velikoj organizaciji. Rukovodilac mree (chief network officer-CNO). Titula koja se daje direktoru za telekomunikacije Rukovodilac za znanje (chief knowledge officer.CKO). Titula koja se daje direktoru zaduenom da upravlja programom za upravljanje znanjem jedne organizacije. Sajber (Cyber) bankarstvo. Bankarski poslovi kojie se obavljaju putem interneta ili privatnih mrea omoguujui ljudima da obavljaju poslove od kue. SAP R/3. Vodei softver ERP korporacije SAP AG, to je visoko integrisani paket koji sadri vie od 70 modula. Search Engine (server za pretragu, pretraiva). Jedan ili vie kompjutera koji pomou posebnog programa pretrauju svoju bazu linkova, prema razliitim kriterijumima, i daju ih u vidu rezultata korisniku. Kako se pretraiva moe nalaziti na jednom ili vie kompjutera, tako pretraiva moe sadrati ili pretraivati jednu ili vie baza podataka. Simulacija (Simulation). Tehnika voenja jednog ili vie eksperimenata koji testiraju razliite rezultate kvantitativnog modela sistema Sistem (System). Skup elemenata koji deluju kao jedinstven entitet usmeren ka cilju. Kolekcija povezanih jedinica koje su organizovane tako da izvravaju odreeni svrhu. Sistemska analiza (SA). Metodoloki postupak dekompozicije nekog sistema na podsisteme (komponente) sa ciljem da se proui njihov meusobni uticaj i rad. Sistem dijaloga (Dialog System). Hardver i softver koji kreira i implementira korisniki interfejs SPO. Sistem za odluivanje (Decision Systems). Programski orjentisane tehnologije koje se koriste za usmeravanje odluivanja, posmatranje i ontrolu procesa i pomau donosiocima odluka u situacijama kada nisu u stanju da odlue.
Sistem za upravljanje znanjem (knowledge management system-KMS). Sistem koji oakava upravljanje znanjem obezbeujui protok znanja po itavoj organizaciji od onih koji ga imaju do onih kojima je potrebno da ga imaju. KMS je koncentrisan oko korporativne baze ili skladita znanja. Sistem obrade transakcija (transaction processing system-TPS). Informacioni sistem koji obrauje osnovne poslovne transakcije organizacije kao to je nabavka, izdavanje rauna i platni spiskovi. Sistem podrke odluivanju (decision support system-DSS). Informacioni sistem zasnovan na raunaru koji kombinuje modele i podatke u pokuaju da se ree polustrukturirani problemi s ekstenzivnim ukljuivanjem korisnika. Sistem podrke organizacionom odluivanju (organizational decision support system-ODSS). Mreni DSS koji slui ljudima na vie lokacija. Sistem preduzea. Sistem koji obuhvata itavo preduzee koji se primenjuje na mrei celog preduzea. Sistem za podrku grupnog odluivanja (group decision support system-GDSS). Interaktivni raunarski sistem koji olakava pronalaenje reenja za polustrukturalne probleme korienjem skupa donosioca odluka koji rade zajedno kao grupa. Sistem za upravljanje bazama podataka (database management system-DBMS). Softverski programili grupa programa kojia se upravlja ili obezbeuje pristup bazi podataka. Sistem za upravljanje dokumentima (document management system-DMS). sistem koji obezbeuje upravljanje dokumentima. Sistemi automatizacije kancelarijskog rada (office automation system-OAS). sistemi koji se koriste da se povea produktivnost kancelarijskih radnika i kvalitet kancelarijskog poslovanja. Sistemi podrke upravljanja (management support systems-MSSs). Tri glavne tehnologije projektovane kao podrka menaderima: sistemi za podrku odluivanju, izvrni sistemi podrke i tehnologije grupnog softvera. Sistemi upravljanja radom (work management system WMS). sistemi koji distribuiraju, usmeravaju, prate i procenjuju razliite tipove rada tako to kontroliu i upravljaju celokupnim tokom srodnih informacija.
Sistemi za praenje procesa rada. Sistemi koji koriste softver za podrku grupama u odreivanje rokova, usmeravaju i praenju specifinih zadataka po itavoj organizaciji. Skalabilnost. Sposobnost proirivanja resursa kako bi se poveao kapacitet reenja. Na primer, poveanje memorije, premetanje aplikacije na moniji raunar ili distribuiranje aplikacije na vie raunara tako da se odri transparetnost lokacije. Skladite podataka. Velika skladita znanja koja se odnose, na odreenu temu i organizovano, rezimirano i integrisano iz razliitih izvora tako da mu se lako moe pristupiti i njime rukovati kao podrkom u odluivanju. Skladite znanja. Softverski sistem koji je zbirka internog i eksternog znanja u KMS Soba za askanje. Stranica na Web-u gde su ljudi u interaktivnom odnosu i to u realnom vremenu-askaju. Soba za odluivanje. Mehanizam za suoavanje grupe DSS gde su terminali na raspolaganju uesnicima. Softbo. Skraenica od softverski roboti. Drugo ime za softverske agente. Softver. ifrovana upustva koja rukuju hardverom u raunarskom sistemu. Spam (spamovanje). Spam je poruka koja se korisniku upuuje "na silu". Vaa poruka, bila eljena ili neeljena od korisnika, stie na njegov mail. Spam je masovna pojava na savremenom Internetu i borba protiv njega postaje sve ustrija. Vidovi spam-a su razliiti: jedan od esto korienih je slanje marketinkih poruka na neodgovarajue diskusione i news grupe. Spam se razvio kao oblik loe promocije, preteranog oglaavanja u cilju sticanja korisnika, mada izaziva efekte suprotne od eljenih. Naime, korisnik ne samo da e ignorisati vau poruku ve e i dodatno biti iritiran stalnim primanjem takvih poruka. Zbog toga je spam na savremenom Internetu i kanjiv. SPO upravljan dokumentima (Document-Driven DSS). Web podrava pristup velikim bazama dokumenta, ukljuujui i baze podataka dokumenta u hipertekstu. SPO upravljan podacima (Data-Driven DSS). Sistemi skladita podataka koji dozvoljavaju manipulaciju nad podacima preko odreenih raunarskih alata.SPO upravljan podacima sa OLAP ili data mining alatima donosi najvii nivo funkcionalnosti i podrke u odluivanju, koji je povezan sa analizama velikih kolekcija istorijskih podataka.
SPO zasnovan na komunikacijama (Communications-Driven DSS). Sistem za podrku u odluivanju koji koristi ICT radi olakavanja saradnje i komunikacije. SPO zasnovan na modelima (Model-Driven or Model-oriented DSS). Vrsta SPO-a koji podrazumeva pristup i manipulaciju modelima. SPO zasnovani na znanju (Knowledge-Driven DSS). Predlau i preporuuju akcije menaderima. Koncept koji se koristi u ovom sluaju je data mining. Sticanje znanja (Knowledge Acquisition). Izvoenje i formulacija znanja izvedenih iz razliitih ekspertskih izvora. Strateki informacioni sistem (strategic information system-SIS). Informacioni sistem koji obezbeuje ili pomae da se obezbedi strateka prednost. Strateko planiranje. Prvi stadijum modela planiranja koji stavlja strateko planiranje IS u istu ravan sa globalnim organizacionim planiranjem. Studija izvodljivosti. Istraivanje koje zahteva pregled problema i grubu procenu da li postoje izvodljiva reenja pre angaovanja sredstava. Tano na vreme (just in time-JIT). Sistem organizovanja zaliha u kome materijal i delovi stiu na mesto rada onda kada su potrebni, svodei zalihe na minimum, kao i otpad i prekide u radu. Tehnika rekonstrukcija poslovnog procesa (business process reengineeringBPR). Metodologija za uvoenje fundamentalnih promena u konkretne poslovne procese, obino uz podrku informacionog sistema. Tehniko projektovanje (inenjering) uz pomo raunara (computer aided engineering CAE). Softver koji omoguuje inenjerima da urade sloene analize na raunaru. Tip podataka (Data Type). Kategorizacija apstraktnog skupa vrednosti, karakteristika i skupa operacija koji se odnose na atribute. Celi brojevi, realni brojevi,znakovni tipovi podataka i dr. TCP/IP (Transmission Control Protocol, IP - Internet Protocol). TCP je glavni komunikacioni protokol na mreama koje koriste TCP/IP jezik. TCP omoguuje istovremenu konekciju i razmenu podataka izmeu dva hosta. Redosled isporuke je ovde isti kao i redosled slanja. TCP poruke koriste se irom Interneta.
Transakcione baze podataka (Operational or Transaction Database). Predstavljaju izvor za skladite podataka, to su baze podataka za transakciju- razmenu podataka. Transaction Processing Systems (TPS). Aplikacije IS koje prikupljaju i obrauju podatke o poslovnim transakcijama. UML (Unified Modeling Language). Metod tree generacije koji slui za specifikaciju, vizuelizaciju, konstrukciju i dokumentaciju razvoja sistema. Namena UML-a je poveanje produktivnosti, skraenje vremena razvoja i poboljanje kvaliteta informacionih sistema. UML moe da se koristi u razliitim fazama razvoja, od specifikacije zahteva do testiranja zavrenih, gotovih sistema. Ukupna cena vlasnitva (total cost ownership-TCO): Formula za izraunavanje trokova posedovanja i rada na PC. Umreena organizacija (preduzee). Organizaciona struktura koja je bezbolna mrea, proirijui korporativne kontakte na sve entitete s kojima kompanija posluje. Upload. Proces kopiranja fajla sa korisnikog kompjutera na neki drugi kompjuter ili kompjuter u okviru Internet servisa. Obrnut proces od download-a. Upit (Query). Postavljanje pitanja i obino koristi sloene SQL konstrukcije. Upravljanje dokumentima. Automatizovano upravljanje i kontrola digitalizovanih dokumenata tokom itavog njihovog ivotnog ciklusa. Upravljanje lancem ponude (supply chain management-CRM). Upravljanje svim aktivnostima du lanca ponude, od isporuilaca do unutranje logistike u okviru kompanije, do distribucije klijentima.Tu spada i naruivanje, praenje i izdavanje rauna. Upravljanje odnosima s klijentima (customer relationship management-CRM). itav proces maksimiziranja vrednosnih predloga klijentu putem svih oblika interakcije kao na mrei tako i tradicionalnim putem. Upravljanje partnerskim odnosima (partner relationship management-PRM). Strategija koja je usredsreena na pruanje kvalitetnih usluga poslovnim partnerima, olakavajui komunikaciju i saradnju i reavanjem problema brzo i efikasno pratei nivoe usluga koje partneri pruaju. Upravljanje rizicima (Risk Management). Podrava proaktivno upravljanje rizicima, kontinualnu ocenu rizika i odluivanje tokom ivotnog ciklusa projekta. Projektni tim kontinualno procenjuje, nadgleda i aktivno upravlja rizicima. Upravljanje rizicima
prema MSF-u definie est koraka tokom kojih tim upravlja tekuim rizicima, planira i izvrava strategije upravljanja rizicima:
Identifikovanje rizika primenom brainstorming-a mogu se identifikovati svi potencijalni rizici. Analiza rizika prema proceni verovatnoe dogaaja rizika i njegovog uticaja na sistem, rizici se sortiraju prema prioritetu. Planiranje rizika koriste se informacije dobijene analizom rizika kako bi se formulisali planovi, strategije i akcije. Za svaki rizik se procenjuje njegov uticaj na ishod projekta, navode se naini njegovom umanjenja i koraci koje treba sprovoditi ukoliko do rizika doe. Praenje rizika nadgleda se status odreenih rizika. Kontrolisanje rizika proces izvravanja planova akcija i njihovog izvetavanja. Uenje iz rizika formuliu se nauene lekcije kako bi se to znanje ponovo upotrebilo u slinim sluajevima kod buduih projekata.
Upravljanje ukupnim kvalitetom (total quality management-TQM). Napor na nivou cele organizacije da se pobolja kvalitet i da to bude dunost svih zaposlenih. Upravljanje znanjem (knowledge management-KM). Sveobuhvatno upravljanje strunim znanjem u organizaciji. Ukljuuje sakupljanje,kategorizaciju i rasprostiranje znanja. URL (Uniform Resource Locater). URL oznaava adresu koju morate otkucati u svom browser-u da biste posetili sajt koji je deo World Wide Web-a, tj. Interneta. Na primer: URL naeg sajta je www.singidunum.ac.yu. Username (Korisniko ime). Ime koje se koristi za pristupanje kompjuterskom sistemu ili Internetu. Koristi se uglavnom u kombinaciji sa ifrom. Sastoji se od slova, brojeva, crtica i taaka. Kada je re o mrenom povezivanju putem provajdera, korisniko ime je ujedno i prvi deo e-mail adrese, ispred znaka @. Vetaka inteligencija (artificial neural network-ANN). Podoblast raunarske nauke koja se bavi simbolikim rasuivanjem i reavanjem problema. Virtuelne korporacije. Firme koje posluju sa razliitih lokacija, obino putem telekomunikacija, bez stalnog sedita. Virusni marketing. Reklamiranje od usta do ustagde klijenti promoviu va proizvod ili uslugu bez ikakvih trokova po vas ili po minimalnoj ceni. Reklama se iri na nain na koji se i virusi ire.
Viedimenzionalna baza podataka (Multi dimensional Database-MDBS). Baza podataka kojaomoguava korisnicima analize velikih koliina podataka. Viekorisniki SPO (Multiparticipant DSS). SPO koji podrava viekorisniki rad u procesu donoenja odluka. Vrednosni sistemi. U Porterovom modelu lanca vrednosti proizvoai, isporuioci, distributeri i kupci( svaki sa svojim lancem vrednosti). WAIS (Wide Area Information Service). Servis koji korisnicima daje mogunost da pretrauju dokumente u vie od 600 baza podataka, po kljunim reima ili frazama. Web hosting. Servis koji podrazumeva postavljanje, uvanje, u nekim sluajevima i odravanje web stranica ili sajtova na serveru. U veem broju sluajeva ovaj servis zahteva novanu naknadu. Host je server na kom se nalazi sajt ili stranica, a hosting podrazumeva uvanje stranica i sajtova na njemu. Primer je postavljanje linih prezentacija na serverima Internet provajdera. Ova usluga je uglavnom besplatna. Na jedan server moe se postaviti veliki broj sajtova ili stranica, ali postoje i veoma poseeni sajtovi koji zahtevaju jedan, pa ponekad i vie servera da bi izdrali optereenost saobraajem. U sluajevima plaanja za ovu uslugu, cena zavisi od niza faktora, poput zauzetog prostora, optereenja saobraajem, podravanja posebnih servisa. Web orjentisan SPO (Web-based DSS). Raunarski sistem koji daje informacije za podrku odluivanju, ili alate za donoenje odluka menaderu ili poslovnim analitiarima putem Web pretraivaa. Web portal (portal). Portal oznaava sajt koji je prvenstveno pretraiva, ali da bi dobio naziv portala mora imati i katalog, vesti i mnoge druge sadraje sa dnevnim auriranjem. Web tracking (Web praenje). Usluga koju kupuju oglaavai i vlasnici sajtova, a koja se sastoji u dobijanju niza kvantitativnih podataka o poseenosti sajta. World Wide Web - WWW,Web. Skup svih hipertekstualnih dokumenata. XAML (izgovara: zammel). Deklarativni XML zasnovan jezik koji definie objekte, njihova svojstva i meusobne veze u XML-u. XAML dinamiki kreira UI (user interface) za Windows Presentation Foundation (WPF). WPF je nova prezentacija API (Application Programming Interface) u .NET Frameworku 3.0 (bivi WinFX). WPF API ima irok domen funkcionalnosti, od Windows kontrola kao to su 3D grafika, specijalni efekti i multimedija.
ivotni ciklus razvoja sistema (systems development life cycle SDLC). Model zasnovan na tradicionalnom procesu reavanja problema u koracima koji slede jedan za drugim i opcijama za vraanje na te korake kada se jave problemi.
11.Literatura
1.Aladwani Adel M.: Change management strategies for successful ERP implementation. Kywait: business Process Management Journal,Vol.7 No.3,2001,str.266-275 2.Alempije V. Veljovi, Menadment informacioni sistemi, 2002. godina Svetlost, aak, 3.Anderegg Travis:ERP: A-Z Implementers guide for success,official study guide for the CIERP certification exam.B.k: Resource Publishing Eau Claire, 2000,742 str. 4.Avison D, Fitzgerald G.: Information Systems Development: Methodologies, Techniques and Tools. New York: McGraw. Hill. 2003, 592str. 5.Banckroft Nancy: Implementing SAP R/3, 2nd Edition. Greenwich: Manning Publications Co.,1998.god. 306 str. 6.Boston Consalting Group, 2000 7.Brown, M. M., Brudney, J. L. Learning Organization in the Public Sector. Public Administration Review Vol. 63 Issue 1. January 2003. Str. 33. 8.Bulat, V. i dr., 1998. godine: Menadment informacioni sistem, ICIM, Kruevac 9.Business Benefits Through Project Management. London: The Stationery Office, 2003, 71 str. 10.B2B AND BEYOND, New Business Models Built on Trust Harry B. De Maio, Cissp, Deloitte &Touche, 11.Business Information Systems 3rd edition, technology, development& management for the e-business Paul Bocij, Dave Chaffey, Andrew Greasley &Simon Hickie, Edited by Andrew Greasley. 12.C. Stedman: Survey: ERP costs more than maeasurable ROI, COMPUTERWORLD may, 1999). 13.Callahan K., Brooks L.: Essentials of Strategic Project Management. Hoboken: John Wiley& Sons, Inc.,2004, 209 str. 14.Charnecki M.T.: Managing by measuring: how to improve your organizations performance through effective benchmarking. Houston: The benchmarking Network, Inc., Houston, Tex., 1999, 271 str. 15.Dan Kurzman, A. Killing Wind: Inside Union Carbide and Bhopal Catastrophe, New York, McGraw Hill, Arthur Sharplin, Union Carbide of India Ltd, Journal of Management, Case Studies 16.Evelyn van Stijn: Beyond ERP Systems As A Hype, IRMA 2001 Conference, Toronto; J. Zygmont: ERP system performance - rethink reporting, Datamation IT Management Update, 19.5.1999.).
17.E-comerce, business, technology, society. Kenneth C.Laudon, Carol Guercio Traver, 18.Fundamentals of Information Systems, third edition, Ralph Stair, George Reynolds, 19.Handbook of CRM, Achieving Excellence in Customer Management, Adrian Payne, 20.Hernandez Jose Antonio: The SAP R/3 Handbook, Second Edition. USA: The McGraw-Hill Companies, Inc.,2000, 680 str. 21.Introduction to Information Systems, International edition, Essentials for the e-Business Enterprise, eleventh edition, James A. OBrien 22.Information Management, the organizational dimension, Edited by Michael J.Earl 23. Kirchmen M.:Business process oriented implementation of standard software. Berlin, Springer,1999, str.233. 24.Management Information Systems, International edition, ninth edition, Raymond McLeod, Jr. , George P.Schell 25.Management Information Systems. International edition, Management the digital firm, eight edition, Kenneth C.Laudon, Jane P.Laudon 26.M. Levinson: How Bad Software Pays Dividends, CIO Magazine, 15.10.2001). 27.M. J. Alexander: Information, Systems Analysis - Theory and Applications, 28.Nadrljanski ore, Informatika za uitelje, UF Beograd, 1996. 29.Nadrljanski ore, Informacioni sistemi, FIM Kruevac, 2006.godine 30.Prins T., Informacioni sistemi za organizovanje planiranja i kontrole, Beograd, 1978, str. 89. do 359.
31.Palo
Alto, California, Science Research Associates, 1974. god., str. 4.
32.Riley, T. B. Knowledge Management And Technology. International
Tracking Report 2. Commonwealth Centre for Electronic Government, 2003. Str 6. Web stranica: 33.Radosavljevi Damnjan, Markovi Nenad, Informacioni sistemi, 2003. Zvean 34. Prof.dr. Stevica Krsmanovi, Mr Velimir Dedi, Informacione tehnologije i sistemi, 2006. godine. Beograd. 35. Prof.dr.Stevica Krsmanovi,Informacioni sistemi, Univerzitet Braa Kari, Beograd, 2003. godina,
36. Prof.dr. Stevica Krsmanovi i Danimir P.Mandi, Menadment
informacionih sistema, Univerzitet Braa Kari Beograd 1995. god
37.Prof.dr.Stevica Krsmanovi,IS u mrenom okruenju, Univerzitet Braa Kari Beograd 2002.godina 38.Prof.dr. Stevica Krsmanovi, Prof.dr. Hasan Hani, Upravljaki informacioni sistemi, Ekonomski fakultet, Beograd 39.Turban.Mclean. Wetherbe. Informaciona tehnologija za menadment, 2003.godina, Beograd 40.Turban Efraim et al, Information Technology for Management. New York: John Wiley&Sons, Inc.,2002, 771 str. 41.Santosus M., Surmacz, J. The ABCs of Knowledge Management. Knowledge Management Research Centre. Web stranica: http://www.cio.com/research/knowledge/edit/kmabcs.html 42.SAP R/3 Implementation with Asap, The official Sap guide, Hartwig Brand, 43.Shaks G.,Seddon P.B., Willcoks L.P: Second-wave enterprise resouce planning: implementting for effectiveness. Cambridge: The University Press, 2003, 449 str. 44.Shields, Murrell G.2001. E-busines and ERP: rapid implementation and project planning. New York: John Wiley&Sons Inc. 45.Sullivan Willam E. Introduction to ERP Systems.Virginia Commonwealth University.URL http://erp.ittoolbox.com/news/news_body.asp?t=5&a=ERP 46.Using MIS David M.Kroenke, 47.Volkoff O.: Enterprise system implementation:a process of individual metamorphosis, American Conference on Information Systems,1999, str.4 48.Weaver P.L.,Lambrou N.,Walkley N.:Practical SSDAM+. London. Pitman,1998, str. 45 49.Gartner Group: Nine Reasons Why IS Organizations Do Not Do BPM. 5.12.1997a.[URL:http://www4.gartner.com/DisplayDocument? ref=g_search&id=297270] 50.Encyclopedia Britannica 2001. 51.Encarta Encyclopedia 2000.

Menadzment Informacioni Sistemi

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Menadzment Informacioni Sistemi

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Menadzment Informacioni Sistemi

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

1.

MENADMENT INFORMACIONI SISTEMI

2 informa cioni sistemi

3 informa cioni sistemi

Slika 2: Pojam i relacije informacije i podatka

4 informa cioni sistemi

5 informa cioni sistemi

6 informa cioni sistemi

ore Nadrljanski, Informatika za uitelje, UF Beograd, 1996.

7 informa cioni sistemi

8 informa cioni sistemi

9 informa cioni sistemi

Slika 5: Elementi komunikacije

10 Menadment informa cioni sistemi

11 Menadment informa cioni sistemi

12 Menadment informa cioni sistemi

13 Menadment informa cioni sistemi

14 Menadment informa cioni sistemi

1.2. INFORMACIONI SISTEMI

15 Menadment informa cioni sistemi

16 Menadment informa cioni sistemi

17 Menadment informa cioni sistemi

18 Menadment informa cioni sistemi

19 Menadment informa cioni sistemi

20 Menadment informa cioni sistemi

21 Menadment informa cioni sistemi

22 Menadment informa cioni sistemi

Vrste i klasifikacija informacionih sistema prema pruenoj podrci:

Sistem za automatizaciju kancelarijskih poslova (OAS) podrava rad kancelarijskih radnika.

23 Menadment informa cioni sistemi

24 Menadment informa cioni sistemi

Slika 11:Informacioni sistemi i menadment

25 Menadment informa cioni sistemi

Sprega sa SAP-ERP Karakteristike:

26 Menadment informa cioni sistemi

Softverska platforma: Operativni sistem: - Windows XP, 2000, 2003, Vista

27 Menadment informa cioni sistemi

Red vonje Telefonski imenik, Adresar, Knjiga gostiju u hotelu, .

28 Menadment informa cioni sistemi

29 Menadment informa cioni sistemi

30 Menadment informa cioni sistemi

Slika 14: Tabela-Adresar

31 Menadment informa cioni sistemi

32 Menadment informa cioni sistemi

Slika 16:Modeliranje i baze podataka Tipvi rlacia u bazama pdataka:

dan prma dan 1 1 dan prma vi 1 Vi prma dan 1 Vi prma vi

33 Menadment informa cioni sistemi

Rlacia dan prma vi:

34 Menadment informa cioni sistemi

35 Menadment informa cioni sistemi

Slika 19: Prozor MS Accessa

36 Menadment informa cioni sistemi

37 Menadment informa cioni sistemi

38 Menadment informa cioni sistemi

Slika 23: Automatsko kreiranje upita

39 Menadment informa cioni sistemi

40 Menadment informa cioni sistemi

41 Menadment informa cioni sistemi