7 7. .

V VA AZ ZD DU U N NO O- -V VO OD DE EN NI I S SI IS ST TE EM MI I

Svi prethodno razmatrani sistemi klimatizacije su vazduni sistemi kod kojih
je samo vazduh nosilac toplote izmeu klima komore u mainskoj sali i
klimatizovanih prostorija. Kod vazduno-vodenih sistema dva radna fluida dovode se
do svake prostorije. Vazduh ima funkciju provetravanja, pa klima komora radi samo
sa sveim vazduhom. Ne koristi se recirkulacioni vazduh, tako da su kanali za vazduh
manjih dimenzija. Voda nadoknauje toplotne gubitke zimi i eliminie toplotno
optereenje leti.

Zato je odabrana kombinacija radnih fluida voda-vazduh? Voda je mnogo
efikasniji radni fluid (vei toplotni kapacitet po zapremini fluida), a vazduh je
neophodan zbog provetravanja.

Poreenje vode i vazduha kao nosilaca toplote:

Specifini toplotni kapacitet:

1000
4200
v
w
c J kgK
c J kgK
=
=
4, 2
w
v
Q
Q
~

po masi fluida

Gustina fluida:
3
3
1, 2
1000
v
w
kg m
kg m

=
=
3500
w
v
Q
Q
~

po zapremini fluida

Uobiajena razlika temperatura radnog fluida:
w v
t t A ~ A

Srednja brzina strujanja fluida:
10
1
v
w
w m s
w m s
~
~
300 400
w
v
Q
Q
~

po poprenom preseku kanala/cevi

Ako je radni fluid vazduh, da bi se u prostoriju dovela ili iz nje odvela
odreena koliina toplote potreban je na primer kanal poprenog preseka 500 x 400
mm. Ista ta koliina toplote moe se transportovati vodom kroz cev prenika 25 mm.


400


500 mm 1" (25 mm)
vazduh voda

Prednosti vazduno-vodenih sistema:
- znatno manji prenici kanala
- ekonomian pogon, manja potronja energije
- dobro lokalno regulisanje.

Nedostaci:
- do svake prostorije dovode se i vazduh i voda.

Vazduno-vodeni sistemi primenjuju se za klimatizaciju velikih poslovnih
zgrada sa velikim udelom staklenih povrina u fasadnim zidovima, hotela, bolnica, i
uopte objekata sa velikim brojem prostorija koje imaju razliitu dinamiku toplotnog
optereenja, pa je za postizanje i odravanje termikih uslova ugodnosti neophodna
lokalna regulacija.

I In nd du uk kc ci io on ni i a ap pa ar ra at t

Finalna termika obrada vazduha u samoj prostoriji vri se u indukcionim
aparatima. Ureaj je dobio naziv po efektu koji se u njemu koristi. Pripremljeni
vazduh u klima komori (primarni vazduh) se sistemom kanala visokog pritiska dovodi
do svake klimatizovane prostorije i u indukcioni aparat ubacuje kroz mlaznice (slika
1). Iz mlaznica vazduh istrujava velikom brzinom, usled ega raste dinamiki pritisak
opada statiki pritisak, to uslovljava indukovanje, povlaenje sobnog vazduha.

1
7
3
4 2
5
6
8
9

Slika 1. Parapetni indukcioni aparat

Vazduh iz prostorije se usisava kroz reetku (3), pa zatim struji ili preko
razmenjivaa toplote ili pored njega (granini sluaji) ili delom kroz razmenjiva
toplote a delom pored njega, posle ega se mea sa primarnim vazduhom koji izlazi
kroz mlaznice (6). Termiki obraen vazduh u indukcionom aparatu ubacije se u
prostoriju kroz izlaznu reetku (1).

Ukoliko je pri strujanju hladne vode kroz indukcioni aparat temperatura
povrine razmenjivaa toplote nia od temperature take rose, na povrini RT dolazi
do kondenzacije vlage iz okolnog vazduha i kapi vode padaju u kadicu za skupljanje
kondenzata (9). Kuite indukcionog aparata je zvuno izolovano (7) kako bi se
spreilo irenje buke u prostoriji.
1 - reetka za ubacivanje pripremljenog
vazduha
2 - kanal za ubacni vazduh
3 - reetka za sobni (reciruklacioni)
vazduh
4 - klapne za regulisanje protoka vazduha
5 - mlaznice
6 - kanal primarnog vazduha
7 - kuite aparata
8 - razmenjiva toplote
9 kadica za skupljanje kondenzata

Regulacija sa vazdune strane:

Slika 2. Poloaj regulacionih klapni

Regulacija sa vodene strane:
- promenom protoka vode radom ventila na dovodu vode u razmenjiva
toplote indukcionog aparata upravlja termostat u prostoriji.

Postoji vie razliitih konstrukcija indukcionih aparata:
- sekundarni vazduh struju preko razmenjivaa toplote, pa se nakon termike
obrade indukuje (mea s primarnim) slika 3a
- primarni vazduh struju preko razmenjivaa toplote, pa se zatim mea sa
vazduhom iz prostorije slika 3b
- primarni vazduh prvo indukuje sobni vazduh, pa zatim meavina struji preko
razmenjivaa toplote i zagreva se, odnosno hladi slika 3c


a) b) c)
sekundarni vazduh primarni
vazduh
meavina

sekundarni vazduh
primarni
vazduh
meavina

sekundarni vazduh
primarni
vazduh
meavina


Slika 3. Poloaj razmenjivaa toplote u indukcionim aparatima

U zavisnosti od cevne mree koja se vodi do RT svakog indukcionog aparata,
vazduno-vodeni sistemi mogu biti:
- dvocevni bez prebacivanja
- dvocevni sa prebacivanjem
- trocevni
- etvorocevni.
Kada je klapna u poloaju prikazanim punom linijom
(gornji poloaj) gornji otvor je zatvoren a donji
otvoren, pa indukovani vazduh iz prostorije prolazi
kroz razmenjiva toplote (greje se ili hladi), nakon
ega se mea sa primarnim vazduhom (kretanje
recirkulisanog vazduha prikazano je punom linijom).
Kada je poloaj klapne prikazan isprekidanom linijom
(donji poloaj) indukovani vazduh struji pored
razmenjivaa toplote i termiki neobraen mea se s
primarnim vazduhom (isprekidana linija).
D Dv vo oc ce ev vn ni i s si is st te em m b be ez z p pr re eb ba ac ci iv va an nj ja a

Osnovna karakteristika ovog sistema je da kroz cevnu mreu (i razmenjivae
toplote indukcionih aparata) prolazi cele godine ili topla ili hladna voda. Ovaj sistem
je dobar za izrazito hladna ili izrazito topla podruja.

Dvocevni sistem bez prebacivanja nije dobro reenje za objekte u mestima sa
kontinentalnom ili umerenokontinentalnom klimom. Ako bi se iz nekog razloga ovaj
sistem koristio u naoj zemlji, onda bi voda bila hladna cele godine. U zimskom
periodu vazduh je topao i on ima funkciju zagrevanja prostorija, dok je uloga hladne
vode eliminisanje trenutnih dobitaka toplote (slika 4). Zimi se vazduh zagreva prema
potrebnoj koliini toplote. U uslovima maksimalne potrebe za grejanjem, hladna voda
se ne koristi u indukcionim aparatima.
10
20
30
40
50
t [C]
ts [C]
-15 -10 -5 0 5 10 15 20 25 30 35
0
tv
tu
tw
ts

Slika 4. Dijagram promene temperature vazduha i vode u zavisnosti od spoljne
temperature

Leti su i voda i vazduh na nioj temperaturi od vazduha u prostoriji (slika 4):
- hladan primarni vazduh eliminie stalne i malo promenljive dobitke toplote
(transmisione)
- hladna voda eliminie trenutne dobitke toplote (ljudi, osvetljenje, Sunevo
zraenje kroz prozore i sl.)


Na slici 5 data je ema dvocevnog sistema bez prebacivanja. Primarni vazduh
se priprema u klima komori kao kod klasinih vazdunih sistema.

esto je reenje da u hladnjak klima komore ulazi voda nie temperature nego
u razmenjivae toplote indukcionih aparata. Time se ostvaruje suenje vazduha samo
u klima komori, dok se u indukcionim aparatima vazduhu odvodi samo suva toplota
(nema kondenzacije vlage iz vazduha niti potrebe za odvoenjem kondenzata).
Naravno, ukoliko su izraeni latentni dobici toplote u prostoriji, vazduh se moe suiti
i u indukcionim aparatima.

Na slici 5 prikazano je reenje sa zonskim dogrejaima, koje je opciono. Ovo
reenje omoguava da temperatura primarnog vazduha t
v
(slika 4) bude razliita za
pojedine zone.
Dogreja u klima komori nacrtan je isprekidanom linijom, jer je i to opciono
reenje. Njegovu funkciju mogu da preuzmu zonski dogrejai.
F ZG HL
MK
DG V1
SV
PG
IA IA IA IA
RA
RAZDELNIK
7C
SABIRNIK
Ts
T1
Tun
ZDG1 ZDG2
1
2
8
9
7
10
3
2
11
12
5
4
on/off
sv

ZG zatitni greja
1 razvodni kanal primarnog vazduha
2 zonski dogrejai
3 razdelnik hladne vode
4 i 5 primarna mrea hladne vode
6 ventil za pripremu sekundarne hladne vode
7 pumpa sekundarne hladne vode
8 i 9 sekundarna mrea hladne vode
10 kratka veza za pripremu sekundarne hladne vode
11 sabirnik
12 kratka veza za prebacivanje na zimske uslove rada

Slika 5. ema dvocevnog sistema bez prebacivanja

U zimskom periodu kada je temperatura spoljanjeg vazduha nia od
temperature vode u indukcionom aparatu (slika 4), sekundarna voda moe da se hladi
u hladnjaku klima komore. U tom reimu rada rashladno postrojenje je iskljueno, a
hlaenjem vode u hladnjaku zagreva se i sve vazduh koji se obrauje u klima
komori. Zbog toga postoji kratka veza (12) na slici 5 i ventil za prebacivanje (on-off
ventil). Radom ovog ventila upravlja spoljni termostat. Da u zimskom periodu ne bi
dolo do smrzavanja vode u hladnjaku, ugrauje se zatitni greja ispred hladnjaka. I
ovo tehniko reenje besplatnog hlaenja sekundarne vode je opciono.

S obzirom da ventili ispred razmenjivaa toplote u indukcionim aparatima
mogu da budu zatvoreni (kada nema potrebe za dodatnim hlaenjem prostorije),
pritisak u cevnoj mrei (8 i 9) bi mogao da poraste iznad odreene vrednosti, pa se
kao jedna od zatitnih mera moe da koristi obilazni vod. Ventil na obilaznom vodu
otvara diferencijalni presostat (slika 6). Ovo reenje se esto koristilo kod
cirkulacionih pumpi sa konstantnim brojem obrtaja. Naravno, kada se primenjuje
pumpa sa elektronski regulisanim brojem obrtaja, obilazni vod oko pumpe nije
potreban.

18C
12C
14C
T1


Slika 6. Obilazni vod oko pumpe sa diferencijalnim presostatom

Regulisanje elemenata sistema:
- hladnjak prema temperaturi iza hladnjaka
- predgreja prema temperaturi take rose
- dogreja prema temperaturi u kanalu
- zonski dogrejai prema temperaturi primarnog vazduha za zonu (u zavisnosti
od spoljnje temperature)
- ventil ispred indukcionog aparata vodi termostat u prostoriji

10 kratka veza za pripremu sekundarne hladne vode
- mea se povratna voda iz primarnog kruga i povratna voda iz sekundarnog
kruga i uvodi u indukcioni aparat. Tako se poviava temperatura hladnjaka i
izbegava suenje vazduha u indukcionim aparatima.

12 kratka veza za prebacivanje na zimske uslove rada
- pri zimskim uslovima iskljuuje se rashladna instalacija. Zatvara se donji krak
ventila za prebacivanje, a otvara boni. Hlaenje vode je preko vazdunog
hladnjaka klima komore.

Na slici 5 nije ucrtan sistem automatske regulacije grejaa u klima komori, jer je isti
kao kod ostalih vazdunih sistema.









Priprema vazduha

Na slici 7 prikazan je uobiajeni proces pripreme vazduha. Deo termike
obrade vazduha obavlja se u klima komori (primarni vazduh), a finalna obrada u
skladu sa lokalnim potrebama vri se u indukcionim aparatima



zima
h
S
V
P
D
U
Ub
U'
tph
leto
h
x
tph
S
H
Ub
U
U'
tph u IA

U vazduh u prostoriji
U' vazduh ohlaen u indukcionom aparatu

Slika 7. Proces pripreme vazduha u h-xdijagramu

D Dv vo oc ce ev vn ni i s si is st te em m s sa a p pr re eb ba ac ci iv va an nj je em m

Osnovna karakteristika dvocevnog sistema sa prebacivanjem je da je primarni
vazduh hladan tokom cele godine, a kroz razmenjivae toplote indukcionih aparata
zimi struji topla voda, a leti hladna. Zimi topla voda nadoknauje toplotne gubitke,
dok vazduh eliminie trenutno toplotno optereenje. Osim toga, voda slui i za
zagrevanje primarnog vazduha kada nema dobitaka toplote. Leti i vazduh i voda hlade
prostoriju. U letnjem reimu ovaj sistem radi kao i prethodno opisani dvocevni sistem
bez prebacivanja.

Prebacivanje sa zimskog na letnji reim rada, tj. prebacivanje sa tople na
hladnu vodu vri se pri odreenoj spoljnoj temperaturi temperaturi prebacivanja,
koja se odreuje iz bilansa toplote i zavisi od rashladnog kapaciteta vazduha i
gubitaka i dobitaka toplote objekta.

( ) ( )
. . t opt j un preb un pv
Q GT t t PV c t t =
( )
. . t opt un pv
preb un
j
Q PV c t t
t t
GT

=
pri emu su:
. . t opt
Q - toplotno optereenje od dobitaka toplote
j
GT - transmisioni gubici toplote pri jedininoj razlici spoljanje i unutranje
temperature
preb
t - spoljanja temperatura pri kojoj se vri prebacivanje
PV - protok primarnog vazduha
c - specifini toplotni kapacitet vazduha
pv
t - temperatura primarnog vazduha
10
20
30
40
50
t [C]
ts [C]
-15 -10 -5 0 5 10 15 20 25 30 35
0
tw
tu
tv
ts
tv
tw
tpreb

Slika 8. Dijagram promene temperature vazduha i vode u zavisnosti od spoljne
temperature

Zimi hladan primarni vazduh (14 do 16
o
C) neutralie trenutne toplotne
dobitke, a topla voda nadoknauje potrebnu koliinu toplote za grejanje i zagreva
primarni vazduh na temperaturu prostorije ukoliko nema dobitaka toplote. Leti
primarni vazduh eliminie transmisione dobitke toplote, a hladna voda trenutne.

U prelaznom periodu spoljna temperatura moe esto da varira, pa bi se javila
esta potreba za prebacivanjem s tople na hladnu vodu i obrnuto. To nije dobro
reenje jer zahteva esto prebacivanje rada s kotla na rashladni agregat i obrnuto.
Zbog toga se u prelaznom periodu zagreva primarni vazduh i on preuzima funkciju
zagrevanja prostorije kada spoljna temperatura opadne, dok eventualno hlaenje
prostorije preuzima hladna voda (slika 8). Ovim se znatno poveava fleksibilnost i
funkcionalnost sistema, ali javljaju energetski gubici (gubici toplote usled meanja).

U zonama u kojima je vei uticaj Sunevog zraenja, prebacivanje moe da se
vri i pri niim temperaturama spoljnjeg vazduha. U istom sistemu klimatizacije moe
da bude vie krivih promene temperature primarnog vazduha i sekundarne vode u
zavisnosti od toplotnih potreba zona.

Uproena ema docevnog sistema sa prebacivanjem prikazana je na slici 9.
Prikazano je reenje s jednom zonom. U ovom sluaju nije potrebno da postoji zonski
dogreja (to je nacrtano na slici) potrebno zagrevanje vazduha moe se ostvariti i
dogrejaem u klima komori. Kada postoji vie zona u objektu (to je est sluaj u
praksi) bolje je reenje da svaka zona ima svoj zonski dogreja.

Trokrakim ventilima (1 i 2 na slici 9) vri se prebacivanje sa hladne na toplu
vodu i obrnuto. To nisu regulacioni ventili, ve on-off ventili koji u sekundarnu
mreu putaju ili toplu ili hladnu vodu. Njihovim radom upravlja spoljanji senzor
temperature koji moe biti i u sprezi sa solarimetrom, ali je i esto reenje u praksi da
se prebacivanje vri runo (obino dva puta godinje).

Trokraki regulacioni ventil (7) mea povratnu hladnu vodu iz sekundara sa
vodom iz primara da bi se postigla eljena temperatura razvodne vode u sekundarnoj
mrei (ka indukcionim aparatima) pri kojoj ne dolazi do izdvajanja vlage iz vazduha u
prostoriji.
F HL MK V1
SV
PG
IA IA IA
RA
R
H
V
Ts+(sol)
Tun
ZDG1
1
8
9
7
3
5
4
RTV
a
b
ab
on/off
S
H
V
STV
a
b
ab
on/off
T
sv
6
a
b
ab
2
ka kotlu
iz kotla


1 i 2 ventili za prebacivanje sa tople na hladnu vodu i obrnuto
3 i 4 mrea sekundarne vode (topla ili hladna)
5 pumpa primarne hladne vode za hladnjak u klima komori
6 pumpa sekundarne hladne vode
7 ventil za meanje (postie se odgovarajua temperatura sekundarne hladne vode)
8 i 9 mrea tople vode za zonske dogrejae

Slika 9. ema dvocevnog sistema sa prebacivanjem

Priprema vazduha

Na slici 10 prikazan je proces pripreme vazduha koji odgovara emi sistema
na slici 9. Deo termike obrade vazduha obavlja se u klima komori (primarni vazduh),
a finalna obrada, u skladu sa lokalnim potrebama u prostorijama, vri se u
indukcionim aparatima kao i kod sistema bez prebacivanja.

Vaan element pri proraunu vazduno-vodenih sistema je odnos koliine
primarnog vazduha (PV) i jedininih transmisionih gubitaka toplote (
j
GT ). U
zavisnosti od odnosa PV/
j
GT za karakteristinu prostoriju odreuje se kapacitet
zonskog dogrejaa.

zima leto
h
x
S
V
P
D
U
Ub
U'

h
x
tph
S
H
Ub
U
U'
tph u IA

prelazni period
h
x
S
V
P
D
U
Ub
U'

Slika 10. Proces pripreme vazduha u h-xdijagramu


V Vi i e ec ce ev vn ni i s si is st te em mi i

Dvocevni sistemi sa prebacivanjem su investiciono skuplji od dvocevnih
sistema bez prebacivanja, ali su jeftiniji u eksploataciji i u naim klimatskim uslovima
funkcionalniji. Kod dvocevnih sistema sa prebacivanjem javlja se problem regulisanja
u prelaznom periodu. Ovaj problem se reava primenom trocevnih i etvorocevnih
sistema. U razmenjiva toplote indukcionog aparata moe u svakom trenutku da se
pusti ili topla ili hladna voda.




T Tr ro oc ce ev vn ni i s si is st te em m

Postoje dve razvodne mree: tople i hladne vode. Razmenjiva toplote u
indukcionom aparatu povezan je sa razvodnim mreama preko sekventnog on-off
ventila (slika 11). Ovaj ventil, zavisno od toplotnih potreba prostorije, puta u
indukcioni aparat ili toplu ili hladnu vodu. Radom sekventnog ventila upravlja
termostat u prostoriji. Povratak vode iz indukcionog aparata je zajednikom
povratnom mreom. To meanje tople i hladne vode (iz pojedinih indukcionih aparata
u razliitim prostorijama) predstavlja energetski gubitak, i zato se ovaj sistem vie ne
koristi.

on/off
sekventni
INDUKCIONI
APARAT
topla
voda
hladna
voda
povratna
mrea
Tun

Slika 11. ema povezivanja indukcionog aparata na trocevni sistem


e et tv vo or ro oc ce ev vn ni i s si is st te em m

Postoje dve razvodne i dve povratne mree tako da nema meanja, pa samim
tim ni gubitk meanja, tople i hladne vode. Sekventni ventil ispred svakog
indukcionog aparata proputa ili toplu ili hladnu vodu u razmenjiva toplote. Radom
sekventnog ventila upravlja termostat u prostoriji (slika 12).

povratna
mrea
topla
voda
hladna
voda
INDUKCIONI
APARAT
Tun
sekventni
ventil
topla
voda
hladna
voda

Slika 12. ema povezivanja indukcionog aparata na etvorocevni sistem

Postoji i reenje sa dva nezavisna razmenjivaa toplote u indukcionom aparatu
(jedan za toplu, a drugi za hladnu vodu). U tom sluaju, ispred indukcionog aparata
nije potreban sekventni ventil, ve po jedan prolazni ili trokraki ventil ispred svakog
razmenjivaa toplote.

etvorocevni sistem je investiciono najskuplji, ali je eksploataciono najbolji.
U dananje vreme se esto primenjuje, posebno u hotelima visoke kategorije,
bolnicama i poslovnim objektima sa visokim zahtevima komfora.
8 8. . V VO OD DE EN NI I S SI IS ST TE EM MI I

Radni fluid kod ovih sistema je samo voda. Nema centralne pripreme vazduha
u klima komori, pa ovaj sistem nije pravi sistem klimatizacije jer nedostaju sledee
funkcije:
- provetravanje
- regulacija vlanosti zimi.

Vodeni sistem ostvaruje sledee funkcije:
- grejanje u zimskom periodu
- filtriranje vazduha
- hlaenje + suenje vazduha leti.

Vodeni sistemi su se prvobitno primenjivali pri rekonstrukciji postojeih
objekata bez klimatizacije, i kada nije mogue razvui kanale za vazduh kroz objekat.
Primenjuju se i u objektima koji nemaju stroge zahteve za komforom.

Za pripremu vazduha u svakoj prostoriji koristi se poseban ureaj koji se
naziva ventilator-konvektor, mada se u praksi esto koristi engleska re fen-koil
(fan coil, skraeno FC). Izgled jednog parapetnog ventilator-konvektora prikazan je
na slici 13.

10
11
1
7
8
5
2 2
5
4
9 9
4
2
6 6
1
10
Tun

1 razmenjiva toplote (Cu-cevi, Al-rebra)
2 ventilator (obino centrifugalni)
3 zajedniki elektromotor
4 filter
5 odvod kondenzata
6 kadica za skupljanje kondenzata
7 dovod vode (tople ili hladne)
8 povrat vode
9 ulaz vazduha iz prostorije
10 izlaz obraenog vazduha
11 kontrolni panel za podeavanje rada

Slika 13. Parapetni ventilator-konvektor
Ventilator usisava sobni vazduh kroz usisnu reetku. Vazduh prolazi kroz
filter, a zatim kroz razmenjiva toplote kroz koji se proputa topla ili hladna voda.
Preien i termiki obraen sobni vazduh uduvava se u prostoriju kroz istrujnu
reetku.

Ventilator-konvektori imaju veoma dobru regulaciju:
- sa vazdune strane izborom brzine ventilatora (obino su trobrzinski).
Ovakva regualcija je jeftinija, ali se ee pokree ventilator.
- sa vodene strane menja se protok vode kroz razmenjiva toplote pomou
ventila ijim radom upravlja termostat u prostoriji.

Slino kao i indukcioni aparati, ventilator-konvektori mogu biti povezani na:
- dvocevni sistem bez prebacivanja
- dvocevni sistem sa prebacivanjem
- trocevni sistem
- etvorocevni sistem.

Ventilator-konvektori se izrauju kao:
- vertikalni (parapetni) tip postavljaju se na pod, obino ispod prozora.
- horizontalni tip postavljaju se ispod tavanice.


Vodeni sistemi u kombinaciji s provetravanjem

S obzirom da su se ventilator-konvektori pokazali veoma dobri u praksi,
razvijena su razliita tehnika reenja njihove primene u kombinaciji sa sistemima
provetravanja tako da funkcioniu kao vazduno-vodeni sistemi, odnosno pravi
sistemi klimatizacije. Sve te modifikaciije koje omoguavaju i funkciju provetravanja
mogu se grupisati u 4 kategorije:

1. Na fasadi se pravi otvor za uzimanje sveeg vazduha. Ventilator-konvektor
usisava sve vazduh, mea ga sa recirkulacionim i posle termike obrade
ubacuje u prostoriju. U prostoriji se stvara natpritisak i viak vazduha istrujava
kroz prozorske fuge u okolinu.
SV RV
prozor


Slika 14. Uzimanje sveeg vazduha na fasadi preko ventilator-konvektora

Ureaj radi sa maksimalno 25% sveeg vazduha, pri emu se i sve
recirkulisani vazduh filtriraju.

Ovo reenje ima dosta nedostataka:
- pri udarima vetra ulazi mnogo vie vazduha nego to je predvieno
- kia kvasi otvor pa moe doi do prodora vlage u prostoriju
- otvor u zidu je idealno mesto za ulaz insekata i sitnijih ivotinja
- zimi moe da doe do zamrzavanja vode u razmenjivau toplote kad
sistem ne radi


2. Radom sistema za izvlaenje vazduha (lokalnog ili ee centralnog) stvara se
potpritisak u prostoriji, pa vazduh ulazi infiltracijom kroz procepe vrata i
pozora. Taj vazduh se mea sa sobnim vazduhom pre nego to ga ventilator-
konvektor usisa, filtrira i termiki obradi.

SV
RV



Slika 15. Ventilator-konvektor u kombinaciji sa sistemom za izvlaenje vazduha

Osnovni nedostatak ovog tehnikog reenja je to se u prostoriju uvlai
praina iz okoline.

3. Postoji ubacivanje pripremljenog (primarnog) vazduha u prostoriju

RV


Slika 16. Ventilator-konvektor u kombinaciji sa sistemom za ubacivanje vazduha
odsisni kanal
kanal primarnog
vazduha
prozor
prozor

Spoljni vazduh se priprema u centralnoj klima komori i sistemom kanala za
primarni vazduh dovodi do svake prostorije (slika 16). U prostoriji se stvara
natpritisak i vazduh izlazi kroz procepe vrata i prozora. Primarni vazduh ostvaruje
funkciju provetravanja i regulisanja vlanosti u zimskom periodu, tako da se ovaj
sistem moe smatrati pravim (potpunim) sistemom klimatizacije.


4. Postoje i dovod primarnog vazduha i odsisni kanal

RV


Slika 17. Vazduno-vodeni sistem s ventilator-konvektorima


Ovo reenje je koncepcijski vrlo slino i ima sve iste funkcije kao i klasian
vazduno-vodeni sistem s indukcionim aparatima. Kod indukcionog aparata stalno se
ubacuje primarni vazduh (to izaziva i stalnu indukciju sobnog vazduha), dok
ventilator-konvektor moe po potrebi da iskljui ventilator, pa nema recirkulacije
sobnog vazduha. Ventilator-konvektori imaju bolje regulisanje, pa se ee koriste od
indukcionih aparata, mada svaki sistem ima svojih prednosti.
ubacivanje
primarnog vazduha
odsisni kanal
prozor
9 9. . L LO OK KA AL LN NI I K KL LI IM MA A U UR RE E A AJ JI I

Poslednjih 20-tak godina ovi sistemi su doiveli pravi bum na tritu. Razlog
takvoj ekspanziji je njihova niska specifina cena. Niska cena je posledica injenice
da se lokalni klimatizeri proizvode ne serijski, nego masovno.

Lokalni klima ureaji su autonomne klima maine. Sastoje se iz:
- rashladne maine (kompresora, isparivaa i kondenzatora)
- ventilatora i elektromotora
- filtera
- pomone opreme i automatike.

U procesu hlaenja, lokalni klima ureaji i sue vazduh (izdvajaju vlagu).
Uglavnom rade samo sa sobnim (recirkulacionim) vazduhom.

Prednosti lokalnih klima ureaja su:
- mali investicioni trokovi
- kompaktan i lep izgled
- jednostavna mogunost prenoenja i zamene
- lako i jednostavno rukovanje.

Nedostaci to ipak nije prava klimatizacija:
- nema provetravanja vazduha (mada postoje reenja s ogranienim
dovoenjem vazduha)
- nema regulisanja relativne vlanosti vazduha zimi
- ograniene mogunosti grejanja prostora.

Lokalni klima ureaji se izrauju kao:
- kompaktni klima ureaji
- razdvojeni klima ureaji:
- manjeg kapaciteta zovu se split sistemi
- veeg kapaciteta zovu se klima ormani.


Kompaktni klima ureaji

To su klima ureaji u kojima su svi elementi smeteni u jednom, zajednikom
kuitu. To su i najmanji ureaji za klimatizaciju (tanije hlaenje uz delimino
suenje vazduha). Najrasprostranjeniji kompaktni klima ureaj je prozorski
klimatizer, ili kako se kod nas popularno zvao erkondin.

Kompaktni klima ureaj se ugrauje u prozor ili spoljanji zid. Prednji deo
ureaja se nalazi u klimatizovanoj prostoriji, dok se zadnja strana ureaja nalazi van
prostorije. Prozorski klima ureaj ima mogunost rada sa delom sveeg vazduha
(obino je to oko 10% ukupne koliine vazduha). Filtrira se i spoljni i sobni vazduh
filterom klase B1 ili B2. Rashladni uinak (kapacitet hlaenja) prozorskih klimatizera
je obino 2-3 kW, mada moe biti i do 5 kW. Protok vazduha je uobiajeno 300 do
500 m
3
/h.

Prozorski klimatizeri su prvobitno bili namenjeni samo za hlaenje prostorija.
Kasnije se uvidelo da lako mogu da se prilagode i za reim grejanja, posebno u
prelaznim periodima kada nisu veliki zahtevi za grejanjem. Funkcija grejanja je
ostvarivana na jedan od dva naina:
- dodavanjem elektrootpornog grejaa obino snage 2 kW (prozorski
klimatizer radi kao elektrini kalorifer uz filtriranje vazduha i
mogunost deliminog ubacivanja spoljanjeg vazduha)
- obrtanjem radnog ciklusa tako da ureaj radi kao toplotna pumpa
vazduh/vazduh. U tom reimu, toplota se predaje grejanoj prostoriji uz
koeficijent grejanja cca 3. To znai da se preuzimanjem 1 kWh
elektrine enrgije iz mree, prostoriji predaje 3 kWh toplote (preostala
2 kWh toplote oduzimaju se okolnom vazduhu kao izvoru toplote).

Nedostaci prozorskih klimatizera:
- ogranien izbor mesta za postavljanje ureaja u prostoriji (zadnji deo
ureaja mora biti izvan prostorije)
- mogunost prodora spoljanjeg vazduha u prostoriju kada je ureaj van
pogona.
- bunost (u kuitu, koje je u prostoriji, nalaze se kompresor,
ventilator).

Split sistemi

Sva tri prethodno navedena nedostatka prozorskih klimatizera znaajno se
prevazilaze primenom razdvojenih lokalnih klima ureaja, tzv. split sistema.
Kompaktni klima ureaj se razdvaja na dva dela: unutranji i spoljanji ureaj koji su
povezani s dve bakarne cevi.

Spoljanji ureaj, ili kako se u praksi ee naziva spoljanja jedinica,
sadri:
- hermetiki kompresor
- vazduhom hlaeni kondenzator s aksijalnim ventilatorom
- pomonu opremu i potrebnu automatiku.

Unutranji ureaj (unutranja jedinica) sadri:
- ispariva s tangencijalnim ventilatorom
- filter za vazduh
- potrebnu automatiku.

Kada radi u reimu hlaenja (to je osnovna funkcija klima ureaja) spoljanja
jedinica predstavlja stranu visokog pritiska, dok je unutranja jedinica na strani niskog
pritiska. Kada klima ureaj radi kao toplotna pumpa ispariva i kondenzator
zamenjuju svoje funkcije.
Spoljanja jedinica moe da se postavi na zidu, krovu, dvoritu, itd. Lokacija
treba da zadovolji sledee uslove:
- da ima dovoljna koliina spoljnjeg vazduha za hlaenje kondenzatora
- da nema direktnog Sunevog zraenja
- da nema praine i peska
- da bude lak pristup radi servisiranja
- da je to blie unutranjoj jedinici.

Slika 18. Spoljanja jedinica split sistema

Postoji veliki izbor unutranjih jedinica razliitog oblika i dizajna, tako da je
lako nai model koji se dobro uklapa u enterijer. Osnovni tipovi unutranjih jedinica
su:
- zidni (najee se primenjuje)
- plafonski (vidljivo postavljen u prostoriji uz tavanicu)
- parapetni (podni)
- kasetni
- kanalski

Prva tri modela se postavljaju vidno i oni nemaju mogunost dovoenja
sveeg vazduha. Kasetni i kanalski tip se postavljaju u sputenu tavanicu i oni imaju
mogunost dovoenja sveeg vazduha za potrebe ventilacije prostorija.


Zidni Plafonski Kanalski



Parapetni Kasetni

Slika 19. Osnovni tipovi unutranjih jedinica

Mnogo se radi na usavravanju klima ureaja u split izvedbi, tako da imaju sve
vie mogunosti (funkcija):
- dostignuto je savrenstvo u tehnici preiavanja vazduha. Pojedini
lokalni klima ureaji imaju i 7 razliitih filtera (standardni filter, filter s
aktivnim ugljem, elektrostatiki filter za mikro prainu, polenov prah,
spore i bakterije, specijalni filteri koji i osveavaju vazduh, itd.)
- razvijeni su takorei beumni tangencijalni ventilatori za unutranje
jedinice
- dostignuta je visoka ekonominost pogona u svim reimima rada
ureaja (automatska kontinualna promena kapaciteta kompresora,
promena broja obrtaja ventilatora, izbor optimalnog reima rada,
zatita ureaja, itd.
- postignut je visok nivo komunikacije izmeu korisnika i ureaja
(daljinski upravlja, izbor postavnih vrednosti, programski sat
nedeljni tajmer, itd.).

Multi split sistemi

Osnovna karakteristika ovih sistema je da se na jednu spoljanju jedinicu
moe vezati vie unutranjih jedinica (slika 20). Svaka unutranja jedinica povezana
je parom bakarnih cevi sa spoljanjom jedinicom. Svaka unutranja jedinica ima
sopstvenu regulaciju. Osnovna prednost u primeni ovih sistema u odnosu na klasine
split sisteme je to je lake pronai mesto (na fasadi, krovu ili terasi) za smetaj jedne
spoljanje jedinice nego vie njih.

Slika 20. Multi split sistem s 3 unutranje jedinice

U poetku razvoja multi split sistema bio je zahtev da sve unutranje jedinice
rade u istom reimu (ili grejanje ili hlaenje) s tim da je svaka unutranja jedinica
mogla da menja svoj uinak (kapacitet) u zavisnosti od toplotnih potreba prostorije.
Kasnije je ovaj zahtev prevazien, pa deo unutranjih jedinica moe da radi u reimu
grejanja, dok ostale rade u reimu hlaenja. Ti sistemi su se zvali super multi split
sistemi. Do svake unutranje jedinice dolazile su 3 bakarne cevi (za tenost
rashladnog fluida, za paru niskog pritiska i za paru visokog pritiska).

Sistemi sa promenljivim protokom rashladnog fluida

To su autonomni sistemi hlaenja koji se pribliavaju konceptu centralnih
sistema klimatizacije. U praksi se zovu:
- VRV sistemi (variable refrigerant volume) ili
- VRF sistemi (variable refrigerent flow).

Na jednu spoljanju jedinicu moe da se vee veliki broj unutranjih jedinica (i
do 128). Spoljanje jedinice su obino modularnog tipa, tako da se potreban rashladni
uinak dobija povezivanjem vie modula (slika 21). Takva koncepcija omoguava da
se kombinacijom relativno malo, po snazi razliitih spoljanjih jedinica, moe postii
relativno veliki opseg rashladnih kapaciteta. Spoljanje jedinice se obino postavljaju
na krovu velikih poslovnih zgrada.

Slika 21. Spoljanje jedinice VRV sistema

Kao unutranje jedinice mogu se koristiti svi tipovi prikazani na slici 19.
Nema ogranienja po pitanju sprezanja tipova i veliina unutranjih jedinica, tako da
je broj moguih reenja praktino neogranien i lako se moe prilagoditi svim
zahtevima korisnika. Naravno, postoje odreena ogranienja u pogledu visinske
razlike izmeu spoljanje i unutranjih jedinica, u duini cevovoda do najudaljenije
unutranje jedinice, u ukupnoj duini cevovoda za rashladni fluid i sl., ali se te granice
neprekidno pomeraju.



Slika 21. Primer primene VRV sistema

Sistemi s promenljivim protokom rashladno fluida su vrlo ekonomini u
pogonu (postie se vea efikasnost iskorienja energije u odnosu na ilere). Danas su
vrlo konkurentni sistemima sa ilerima i vantilator-konvektorima.