HAGAKURE

HAGAKURE
KNJIGA O SAMURAJIMA

Q
Jamamoto Cunetomo
Preveo Vilijam Skot Vilson

BEOGRAD 2007

Buido. Prenjeno, ali smelo kaligrafsko delo koje je naslikao Takahai Deiua (1835-1903), majstor koplja i sluga poslednjeg oguna, Tokugave Joinobua.

Najvei postojei odeljak zamka Saga, nekada kue istoimenog vladajueg klana. Jamamoto je bio sluga ovog klana do njegovog postriga 1700. godine, posle smrti njegovog gospodara Nabeime Micuigea. Ovde moete videti Kapiju ai, koja je dobila ime po ukrasu u obliku ribe sline delnu, iji je rep vidljiv na gornjoj, levoj strani krova. Zamak, koji je zavren 1591. godine, u nekoliko navrata je bio razoren poarom. Ono malo to je ostalo od nekada impresivne graevine stoji u dananjem gradu Sagi, u Kjuuu.

Dva retka primera kaligraje Jamamota Cunetoma. Ova dva haikua su kaligrasana snagom prikladnom ratniku, ali su tragovi topline, takoe, vidljivi.

LEVO Svi ure u moderni Edo kasna jesen. DESNO Divlje trenje cvetaju, koliko li su one daleko od ovog prolaznog sveta? Ukiyo kara, nanri arouka yamazakura. Mina hito wa Edo e yukuramu aki no kure.

Edo (dananji Tokio) je bio glavni grad Japana sa rastuom populacijom od preko milion ljudi.

Naslov originala: HAGAKURE - The Book of Samurai YAMAMOTO TSUNETOMO Sva prava na prevod za Srbiju IP BABUN Urednik DRAGAN PARIPOVI Preveo sa engleskog BRANIMIR ALI Lektura GORAN BOJI Naslovna strana D&D DESIGNE STUDIO tampa LUKATAMPA Tira: 777 ISBN 978-86-83737-44-4

SADRAJ
Q
Predgovor Uvod Iz prvog poglavlja Iz drugog poglavlja Iz treeg poglavlja Iz etvrtog poglavlja Iz petog poglavlja Iz estog poglavlja Iz sedmog poglavlja Iz osmog poglavlja Iz devetog poglavlja Iz desetog poglavlja Iz jedanaestog poglavlja Neobavezne prie kasno u no Napomene uz tekst Imena, mesta i rei 13 15 21 56 74 75 97 77 82 91 103 109 120 130 133 136

Predgovor
Q
Posveeno Tomasu Konstantinu Levidiotisu Filozoja Hagakure predstavlja jedan pristup koji je odavno uklonjen iz naeg modernog pragmatizma i materijalizma. Njen poziv je intuitivan, pre nego racionalan, a jedna od njenih glavnih pretpostavki je da ovek moe ii kuda god poeli putem jednostavnog razmiljanja. Intuicija zasnovana na iskrenosti i moralnom vostvu vodi oveka do njegovih temelja. Ona nema nita da kae ni o vremenu ni o protu, niti zagovara gubljenje vremena u nejasnim kontemplacijama o Praznini. ovek ivi u svetu i reaguje na stvari oko njega. Pitanje je gde e se skrasiti. Prvi put sam se zainteresovao za ovu knjigu u Montereju u Kaliforniji, 1972. godine, tokom uenja japanskog jezika. Jedan moj japanski poznanik mi je rekao da bi mi Hagakure bilo interesantno, poto sam uivao u delima Jukija Miime. Nekoliko nedelja kasnije dobio sam razna izdanja iz Japana, ukljuujui i Miimin Hagakure Nyumon (Uvod u Hagakure), i poeo sam da radim na prevodu, mislei da ga mogu zavriti do kraja semestra. Prevoenje je potrajalo znatno due, ukljuujui period istraivanja na Aii prefekturalnom (upraviteljskom) univerzitetu, kao i period obrade velikih koliina podataka koji mi nisu bili dostupni u Kaliforniji. Tri stotine odlomaka koji su dati ovde (ukupno ih ima vie od hiljadu i trista) predstavljaju ono to verujem da je sr te knjige. Iako sam zasnovao svoje odlomke na onima ve datim u drugim prireenim delima, dodao sam, takoe, dosta onih koje su japanski izdavai preskoili, ukoliko sam ih smatrao sutinskim, ilustrativnim ili naprosto, interesantnim za zapadnog itaoca. Tekst je tradicionalno podeljen na jedanaest poglavlja, pod nazivima kao to su Pravila, Izreke gospodara Naoige, Prie drugih klanova, ili, kao to stoji u poslednjem poglavlju, jednostavno, Dogaaji neobjanjeni u ostalih deset poglavlja. Odlomci dati

14

Hagakure ovde su uzeti iz svih poglavlja, sem petog koje je veim delom sainjeno iz zabeleki datuma i dogaaja kao to su roendani, povratak gospodara Nabeime iz Eda, ili autorova poseta dvorcu. Originalni rukopis vie ne postoji, iako postoji nekoliko kopiranih, donekle razliitih rukopisa kao to su Kurihara-bon, Tahairo-bon i Nakano-bon. Ove prevode sam zasnovao prvenstveno na Moinoki Nabeimake-bonu kao to je dato u Nihon iso Takei (Pregled japanske misli, knjiga 26.). Kao znak potovanja, elim iskreno da se zahvalim prof. Jagi Cujoiju sa Aii prefekturalnog univerziteta, koji me je ljubazno vodio kroz ovaj projekat; gospoi Macudi Nobuko koja mi je pomogla kod onih delova prevoda kod kojih sam imao najvie potekoa; i bivem prof. Ivanu Morisu koji me je ohrabrio da se upustim u ovaj posao. Vilijam Skot Vilson

Uvod
Q
Na dan 16. maja 1700. godine, u svojoj ezdeset i devetoj godini, preminuo je Nabeima Micuige, trei daimjo oblasti poznate kao prefektura Saga. Jedan od njegovih najbliih pratilaca, Jamamoto Cunetomo, koji je jo kao dete stupio u Micuigeovu slubu, tada je imao etrdeset i dve godine. Poto su mu njegov sopstveni gospodar i Tokugavina vlada zabranili da izvri samoubistvo kao in sauea u gospodarevoj smrti, i budui da je bio razoaran sklonostima Micuigeovih naslednika, Cunetomo je zatraio dozvolu da se povue i postane budistiki svetenik, to mu je bilo i odobreno. Tog leta on se preselio u mali pustinjaki stan, ivei u deliminoj osami u mestu zvanom Kurocuibaru na oko dvanaest kilometara severno od dvorca Sage. Godine 1710. poeo je da ga poseuje Tairo Curamoto, mladi samuraj koji je prethodne godine iz nepoznatih razloga bio otputen iz slube kao pisar. Njihovi razgovori potrajali su sedam godina, a 10. septembra 1716. godine, Jamamotovi govori, kako ih je zabeleio Curamoto, sreeni su u knjigu i nazvani Hagakure, to bi se moglo prevesti ili skriveno liem ili skriveno lie. Tri godine kasnije Jamamoto je preminuo u svojoj ezdeset i prvoj godini. Feudalno imanje koje je drala porodica Nabeima se nalazilo na ostrvu Kjuu u jugozapadnom delu Japana i pripadalo je oblasti poznatoj kao Tozama, to je izraz za daimjoa koji se predao Tokugavi Iejasuu tek posle odluujue bitke kod Sekigahara, 1600. godine. Ovo je bila bitka koja je uzdigla Iejasua do vrhovnog poloaja meu daimjoima, i koja je odredila njihov status za sledeih dvesta pedeset godina. Kod Sakigahare, osniva klana, gospodar Nabeima Naoige (1538-1618) se prvobitno pridruio Tokugavi, ali kada je bitka otpoela, najednom se vratio Tojotomisu. Ovo je bila skoro fatalna greka, a odnosi izmeu

16

Hagakure porodice Tokugava i porodice Nabeima su ostali napeti jo sledee tri generacije. Naoige je bio ovek od akcije i snanog uma i postoji itavo poglavlje u Hagakureu posveeno pripovedanju njegovih izreka i njegovog dranja. On je u prolosti bio jedan od glavnih pratilaca Rjuzojia Takanobua, ali je posle Takanobuove smrti on preuzeo imanje. Bio je aktivni uesnik u invaziji na Koreju Tojotomia Hidejoija. Preminuo je u osamdeset i prvoj godini. Njegov sin i naslednik je bio Nabeima Kacuige (15801657) kome je posveen veliki deo Hagakurea. On je izgleda nasledio oev karakter, pa ga je jo u svojoj osamnaestoj godini pratio na drugom pohodu na Koreju (1597). Kacuige je bio taj koji je vodio oeve trupe kod Sekigahare, pa je kasnije morao da podnosi uznemiravanja od centralne vlasti. Takoe, on je predvodio 34000 ljudi u napadu na zamak Hara, tokom imabara pobune (1637-1638), a kasnije ga je kaznio Bakufu zato to je napao zamak koji su drali pobunjenici pre nego to je otpoeo zvanini vladin napad. Njegov sin Tadaige umro je od malih boginja u dvadeset i treoj godini, a posle Kacuigine smrti u sedamdeset i osmoj godini, imanje je prelo u vlasnitvo njegovog unuka, Nabeime Micuigea (1632-1700). U vreme kada je Micuige doao na elo porodice Nabeima, prilike u Japanu su se radikalno promenile. Razdoblje zaraene zemlje, koje je trajalo preko stotinu godina, najzad se zavrilo 1600. godine bitkom kod Sekigahare i uspostavljanjem Tokugavinog reima. Suzbijanje imabara pobune 1638. godine praktino je oznailo kraj bilo kakvih veih ratnikih sukoba. Novonastali mir je bio praen daljim napretkom, a sa napretkom dolo je i do rasta trgovake klase i ekspanzije gradovazamkova na raznim feudalnim imanjima. Ali mir i prosperitet su, takoe, doneli i probleme klasi samuraja. Bez neprestanog ratovanja, ratnik je na neki nain bio nezaposlen, a spartanski ideal, koji se toliko dugo povezivao sa ovom klasom, poeo je da gubi svoj praktini smisao. Feudalci su, tavie, imali veu potrebu za obrazovanim upravnicima nego za grubim ratnicima. Zvanini ogunat je reagovao tako to je poeo da zagovara primer konfuijanskog ideala kompletnog oveka koji je i ratnik i uenjak, to se po samoj prirodi socijalne strukture proirilo po feudalnim oblastima i postalo ideal koji e oblikovati ratniku klasu do njenog zvaninog raspada dva i po veka kasnije.

Uvod U Micuigeu mi nalazimo neto drugaijeg oveka u odnosu na njegovog dedu i pradedu. Iako je bio daimjo i kao takav voa ratnika, on jedva da je imao etiri godine u doba imabare i nikada nije uestvovao u vojnim aktivnostima koje su preokupirale Naoigea i Kacuigea. Novo isticanje uenosti odrazilo se u tom oveku, pa iako je njegov pradeda spalio sve svoje knjige pesama jo u mladosti, sam Micuige ne samo da je bio zainteresovan za tu temu, ve je ohrabrivao i druge samuraje da ue. tavie, po dekretu ogunata iz 1635. koji je u u jednom svom delu zahtevao da ene i deca feudalnih gospodara borave u glavnom gradu Edu, Micuigeov odgoj i vaspitanje su bez sumnje bili u veoj meri kosmopolitski nego to bi bili da je odrastao u relativno neprenjenoj oblasti Sage. Ipak, Micuige je pokazao svoju vladalaku sposobnost konano uvrstivi temelje klana Nabeima. Micuige je bio feudalni gospodar ve dve godine kada je Jamamoto Cunetomo roen, 11. 6. 1659. godine. Cunetomov otac, Jamamoto Jinemon, bio je ovek iji se karakter graniio sa ekscentrinim (imao je sedamdeset i jednu godinu kada se Cunetomo rodio). Sluio je obojici, Naoigeu i Kacuigeu. On je, oigledno, oseao da je njegov poslednji potomak suvian dodatak porodici, i bio bi ga ustupio prodavcu soli da voa njegove grupe nije intervenisao i uzeo deaka pod svoje okrilje, odgajajui ga u svojoj porodici. U Hagakureu nam je data jasna slika kakav je ovek Jinemon bio, dok se o Cunetomovoj majci zna samo toliko da joj je ime bilo Maeda i da je bila jo iva kada je on imao pedeset i jednu godinu. Cunetomo je bio boleljivo dete i priao je kako su mu doktori predvideli da nee poiveti vie od dvadeset godina. Uprkos njegovom nenom zdravlju, on se zaposlio kao pa kod Micuigea kada je imao devet godina i ostao mu je veran i posveen do kraja svog ivota. Izgleda da je Micuige bio impresioniran Cunetomovom knjievnom sposobnou, jer ga je on ohrabrio u tom nastojanju, pa su obojica uila kod jednog obrazovanog oveka po imenu Kuranaga Riheim koji je vie puta nudio Cunetomu da postane njegov naslednik. Mladi pa je ipak vie bio zainteresovan za igru sa Micuigeovim sinom, Cunaigeom, pa je ubrzo bio otputen iz slube. U narednim godinama nije bilo nikakvih vanrednih dogaaja u Cunetomovom ivotu i u dvadesetoj godini i dalje je bio van zvanine

17

18

Hagakure slube. Pria se da mu je neko u tom trenutku zamerio kako mu je izraz lica previe inteligentan i upozorio ga da Micuige ne voli takav izraz. Cunetomo izjavljuje da je proveo sledeu godinu pred ogledalom, pokuavajui da ispravi ovu greku. Otprilike u ovo vreme je Cunetomo poeo oajavati da li e ikada dobiti poloaj gospodarevog sluge, i poeo je da poseuje oveka koji je imao ne mali uticaj na njegov ivot. To je bio zen budistiki svetenik Tanen (?-1680), ovek nesalomivog potenja i volje, koji je dao ostavku na mesto glavnog svetenika u velikom hramu Nabeima, u znak protesta zbog smrtne kazne izreene jednom drugom sveteniku, i koji je, kada je bio pozvan da se vrati, to odbio. Zen budizam i samuraji su blisko povezani jo od trinaestog veka u Japanu kada su Hoo regenti otkrili da vitalnost zena i odbacivanje ivota kao posebnog predmeta udnje imaju dosta toga da ponude ratniku1. Tanenove ideje koje se tiu veze izmeu zena i ratnika se mogu videti iz onog dela Hagakurea u kojem on izjavljuje da su religiozne stvari za stare ljude i da e mladim samurajima prouavanje budizma doneti jedino propast, jer e poeti da gledaju svet na osnovu dva sistema vrednosti umesto jednog. Znaajno je to da je Tanen prepoznao Cunetoma kao nekog ko je razumeo principe zena posle samo kratkog perioda treninga. Drugi ovek koji e imati znaajan uticaj na Cunetoma tokom ovog perioda i tokom kasnijih godina bio je konfuijanski uenik Iida Itei, koji je bio veoma poznat u Sagi po svojoj iskrenosti i potenju. On je bio savetnik Kacuigeu i Micuigeu i ak je jedno vreme bio proteran na 8 godina zbog svog beskompromisnog protivljenja miljenju daimjoa. Verovatno je da su pouke ovog oveka vie nego ohrabrivale Cunetomov oseaj krajnje lojalnosti. Konano, meu ljudima koji su uticali na Cunetomove stavove, bio je njegov neak, Jamamoto Gorozaemon. Gorozaemon je zapravo bio Cunetomov stareina, i zahvaljujui njegovom trudu je ovom mladom samuraju konano dat neki nii poloaj. Cunetomo je, ipak, bio nezadovoljan svojom sudbinom i poeo je jo vie da se trudi ne bi li postao dobar samuraj. Najzad je 1686. bio pozvan u Edo kao pisar, a kasnije je bio pripojen carskoj prestonici Kjotoa. Na nesreu, sledee godine Gorozaemon je preuzeo odgovornost za ogromni razorni poar i dao je otkaz. Njegovi tienici su ga neminovno pratili.

Uvod Micuige je kasnije ponovo angaovao Jamamota i ovaj je nastavio da mu slui u raznim oblastima, veinom u vezi sa poezijom i pisanim delima. On belei da je njegova glavna ambicija bila da postane stareina, to je poloaj slian savetniku, ali je kasnije doiveo razoaranje. Micuige se 1695. godine povukao, u ezdeset i treoj godini, najverovatnije zbog naruenog zdravlja. Micuige je dugo eleo jednu knjigu tajnih pesnikih uputstava zvanu Kokindenju, a Cunetomo je uloio sav svoj trud kako bi nabavio primerak ove knjige. On se 1. maja 1700. godine vratio iz Kjotoa i poklonio primerak knjige Micuigeu koji je bio prikovan za krevet. Dve nedelje kasnije Micuige je preminuo. Teko je zamisliti dubinu Cunetomovih oseanja posle smrti njegovog gospodara. Njegova prva i najaa reakcija morala je biti juni, ili ritualno samoubistvo vaenjem utrobe, kako bi se pridruio svom gospodaru u smrti, ali je ovu praksu zabranio sam Micuige 1661.godine, a naredne godine i ogunat. Cunetomo je, oigledno, odluio da velika lojalnost nalae da sledi gospodarevo nareenje, a ne njegovu sudbinu. Tako je Jamamoto Cunetomo u svojoj etrdeset i drugoj godini obrijao glavu i postao budistiki svetenik, a njegova ena monahinja. Za dvadeset godina svoje slube on nije uradio nita po emu bi bio zapamen u japanskoj istoriji i danas je njegovo ime gotovo nepoznato japanskoj javnosti. injenica je da nikada nije uestvovao u nekoj bici i da su vrednosti koje je on zagovarao vie pripadale vremenu od pre sto godina nego njegovom. Moda je zato iznenaujue koliko danas njegove rei izgledaju prodorno. Kada govorimo o Hagakureu, moda bi najbolje bilo najpre rei ta on nije: tj., nije dobro osmiljena lozoja, bilo u smislu da sadri blisko razumske ili logike argumente, bilo u smislu samog predmeta kojim se bavi. Upravo suprotno, ona je upravljena antiintelektualno ili antinauno, a budui da je u pitanju zapis sedmogodinjih razgovora, sam predmet kojim se bavi znatno varira, od autorovih najdubljih oseanja vezanih za Put samuraja, do diskusija na temu pribora za ceremoniju aja ili to kako je odreena kua dobila ime. tavie, sama knjiga izgleda da nije bila namenjena za iru javnost. U predgovoru autor se zalae da se svih jedanaest poglavlja na kraju bace u vatru i kasnije citira svog oca koji govori: Posle itanja knjiga i slinog, najbolje je zapaliti ih ili ih baciti. Reeno je da je itanje knjiga posao Vrhovnog Suda, dok je

19

20

Hagakure posao Kue Nakano u ratnikoj hrabrosti, prihvatiti se hrastovog tapa. U najmanju ruku je sporno da li je Jamamoto stvarno eleo da rezultat njegovog sedmogodinjeg truda bude zanemaren, ili je jednostavno dao uvod svom delu sa jednom vrstom protesta koji nije tako redak u istonoj literaturi, ali je sigurno da on nikada nije sanjao da e njegova italaka publika biti ovako brojna kao to na kraju jeste. On je bio apsolutni samuraj, njegove misli su se u najveem broju sluajeva zavravale na granicama imanja Nabeima, i godinama je ova knjiga ostala tajno vlasnitvo klana Nabeima. Hagakure se moe smatrati izrazom Jamamotove iskrenosti. Njegov ekstremizam i neobinost nije osuivao niko, a malo je verovatno da bi on i oseao bilo kakvu uzdranost. Njegovi mentori i moda geografski poloaj ohrabrivali su njegovu sopstvenu radikalnost, a jedinstvena ideja na koju je usresredio svoje misli nije bila sklona kompromisu niti bilo kakvom uzmicanju. Cunetomo je gledao na smrt kao na najvei in koji samuraj moe izvriti za svog gospodara, ali on nije bio samo romantiar koji se hranio mranim mislima. On je bio vrlo svestan dogaaja i problema tog vremena i odgovarao je na njih u okviru svojih sopstvenih uvida. To je on izloio u Hagakureu. Ne bi bilo sasvim korektno rei da su rei ovog donekle mranog oveka imale presudan uticaj na japansku misao, ali ne bi bilo pogreno ako bi neko rekao da se u njima sasvim jasno odrazila ekstremnost jednog od njenih najbitnijih tokova. Vilijam Skot Vilson

Uvod

21

Iz prvog poglavlja Q
Iako je sasvim logino da samuraj mora biti svestan Puta samuraja, ini se da smo svi nemarni. Stoga, ako neko upita: Koji je pravi smisao Puta samuraja?, retko ko bi mogao da spremno odgovori na ovo pitanje. Ovo je zato to on to nije prethodno utvrdio u svom umu. Iz toga moemo saznati o njegovoj nesvesnosti Staze. Nemar je ekstremna stvar.

b
Put samuraja je sadran u smrti. Kada doe do situacije ili-ili, postoji samo brzi izbor smrti. To nije naroito teko. Budite odluni i hitri. Rei da je umreti neostvarenih ciljeva isto to i umreti pseom smru, jeste povran obiaj prenjenih. Kad se ovek suoi sa izborom ivota ili smrti, nije neophodno da postigne svoj cilj. Mi svi elimo da ivimo i velikim delom gradimo nau logiku prema onome to nam se svia. Ali, ako ne ostvarimo na cilj i nastavimo da ivimo, to je kukaviluk. Ovo je opasna tanka linija. Umreti ne ostvarivi svoj cilj jeste psea smrt i fanatizam, ali u tome nema sramote. Ovo je sutina Puta samuraja. Ako svakog jutra i veeri ovek usmeri svoje srce na dobar put, sposoban je da ivi kao da mu je telo ve mrtvo, i tako zadobija slobodu na Stazi. Ceo njegov ivot proi e bez krivice, i on e uspeti u svom pozivu.

b
ovek je dobar sluga u onoj meri u kojoj ozbiljno potuje svog gospodara. Ovo je najvia vrsta sluge. Ako je pojedinac roen u istaknutoj porodici koja postoji generacijama unazad, nepotrebno je duboko razmatrati pitanje obaveze prema precima da bi se umom i telom ozbiljno

22

Hagakure potovao gospodar. Jo je bolja sudbina ako on svoju mudrost i talenat moe da prikladno iskoristi. ak e i osoba koja nije dobra ni za ta i koja je neizmerno nespretna biti pouzdan sluga samo ako ima dovoljno reenosti da shvati ozbiljno svog gospodara. Imati samo mudrost i talenat, isto je to i biti na najnioj lestvici korisnosti.

Iz prvog poglavlja rasude, pratei izreke predaka, i kada se savetujemo sa ljudima, stvari bi trebalo da idu dobro i bez nezgoda. Gospodar Kacuige pozajmio je od mudrosti gospodara Naoigea. Ovo je spomenuto u Ohanaikikigaki. Trebalo bi da budemo zahvalni na njegovoj brizi. tavie, postojao je odreeni ovek koji je zaposlio veliki broj svoje mlae brae kao pratioce, i kada god bi poseivao Edo ili oblast Kamigata, oni bi ga pratili. Kako se on svakodnevno savetovao sa njima o linim i javnim stvarima, reeno je za njega da je nikada nije doiveo nesreu.

23

b
U skladu sa njihovom prirodom, postoje ljudi koji brzo shvataju stvari i oni koji moraju da se povuku kako bi razmislili. Sagledavajui ovo u potpunosti, ako ovek razmilja nesebino i dosledno ispunjava etiri zaveta Nabeima samuraja, iznenaujua mudrost e se pojaviti bez obzira na nisku ili visoku prirodu tog oveka.1 Ljudi misle da mogu razjasniti temeljne stvari samo ako ih razmatraju dovoljno duboko, ali je njihovo razmiljanje zapravo izvitopereno i ne dolaze ni do ega dobrog zato to su obuzeti sebinim interesima. Teko je promeniti navike jedne budale u nesebinost. Ako u susretu sa nekom stvari, tu stvar isprva ostavite po strani, uvrstite etiri zaveta u vaem srcu, iskljuite sopstveni interes i potrudite se, neete puno pogreiti.

b
Sagara Kjuma je bio u potpunosti jedno sa svojim gospodarom i sluio mu je kao da je njegovo sopstveno telo ve mrtvo. On je bio jedan od hiljadu. Jednom je odran vaan sastanak u vili gospodara Sakjoa Mizugae, i Kjumi je bilo zapoveeno da poini sepuku. U to vreme je u predgrau Osake postojala kua aja na treem spratu prebivalita gospodara Takua Nuia. Kjuma iznajmi ovaj prostor i okupivi sve besposliare i propalice u Sagi priredi lutkarsku predstavu, sam upravljajui jednom od lutaka, lumpujui i opijajui se ceo dan i no. I tako, ne obazirui se na vilu gospodara Sakjoa, on je nastavio da radi tako i izazvao veliku uznemirenost. Podstiui dalje ovu nevolju on je mislio jedino na svog gospodara i bio je reen da izvri samoubistvo.2

b
Upravo zato to radimo stvari oslanjajui se na sopstvenu pamet mi postajemo okupirani sobom, okreemo naa lea razumu i stvari ne izau na dobro. Ovo je po vienju drugih ljudi podlo, slabo, uskogrudo i nekorisno. Kada neko nije sposoban za istinsko razumevanje, dobro je da potrai savet nekoga sa zdravim razumom. Savetnik e ostvariti Put kada bude doneo odluku pomou nesebinog i iskrenog razumevanja, zato to nije lino umean. Ovakav nain suoavanja sa stvarima e drugi sigurno videti kao vrsto ukorenjen. To je, na primer, kao veliko drvo sa mnogo korenova. ovekovo razumevanje je kao drvo koje je ukorenjeno u zemlji.

b
Biti sluga ne znai nita drugo do podravati svog gospodara, poveravajui mu pitanje dobra i zla, odriui se sopstvenog interesa. Ako postoje bar dva ili tri oveka ovog tipa, imanje e biti sigurno. Ako ovek pogleda na svet kada se stvari odvijaju glatko, videe mnoge ljude koji se trude da budu vieni, pokazujui svoju mudrost, razboritost i umee. Meutim, ako se gospodar povue ili se osami, mnogi e mu brzo okrenuti lea, dodvoravajui se glavnom oveku tog dana. Na takve stvari je neprijatno ak i pomisliti. Ljudi na visokim ili niskim poloajima, ljudi od velike mudrosti i umea, svi oni oseaju da su oni ti koji postupaju pravedno, ali kada se doe do trenutka kada treba dati ivot za svog gospodara, svima klecaju kolena. Ovo je prilino sramot-

b
Mi uimo o izrekama i delima ljudi iz davnina kako bismo poverili sebe njihovoj mudrosti i spreili sebinost. Kada odbacimo sopstvene pred-