C.S.P.E.R.

- Centar za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Beograd u saradnji sa GSID Gesellschaft fr Sensorische Integration Jean Ayres, Deutschland und International e.V. Najpre bismo eleli da vam objasnimo ta podrazumeva pojam senzorna integracija ili Terapija. Termin oznaava nain leenja dece sa viestrukim poremeajima, koji je prvi put 1964. godine sprovela Din Ajres kao senzorno-integrativnu terapiju u Kaliforniji SAD. Prva ispitivanja fokusirala su se na taktilne funkcije: njihov odnos sa hiperaktivnou i perceptualno-motornim ponaanjem (Ajres 1964). ta je senzorna integracija: Senzorna integracija je dinamiki proces koji je povezan za aktivnostima selfa svakog pojedinca u njegovom neposredom okruenju. Senzorna integracija sortira, ureuje i kombinuje svaku informaciju koja dolazi kroz ula. Ti najkompleksniji neuroloki, neurofizioloki, neuropsiholoki, kao i neurobioloki procesi odreuju vane funkcije naeg mozga (Ajres, 1979). Meusobna interakcija senzornih sistema omoguuju bitne procese prepoznavanja. Ti procesi su osnova za razvoj, za svakodnevne radnje i za uenje.

Opte su poznati uobiajeni senzorni sistemi kojih ima 5: dodir, ukus, miris, vid i sluh. Teorija senzorne integracije bazira se na percepcijama i obuhvata sledee senzorne sisteme: propriocepcija ili self i dubinska percepcija, odnosno vestibularni sistem ili sistem ravnotee. Ovi sistemi odnosno procesi obrade koji se u njima odvijaju slue da bi se uspostavile, razvile i organizovale motorne funkcije u toku razvoja nekog pojedinca. Senzibilnost senzornog sistema je odreena njegovom spremnou da odgovori u zavisnosti od emocionalne konstitucije pojedinca. Ovo subjektivno iskustvo zove se percepcija. Ovi procesi percepcije predstavljaju osnovu za kognitivne procese u mozgu, u njegovim primarnim, sekundarnim i tercijarnim zonama korteksa.
Uz odobrenje K.Kull: Pripremili i preveli CSPER, Centar za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Beograd, Marsala Birjuzova 16, www.edukacija-rehabilitacija.org

C.S.P.E.R. - Centar za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Beograd u saradnji sa GSID Gesellschaft fr Sensorische Integration Jean Ayres, Deutschland und International e.V. Vani procesi prespajanja na razliitim vorinim takama odvijaju se u cerebralnom korteksu. Oseti koji dolaze kroz senzorne sisteme skupljaju se u mozgu, kao i u centralnom nervnom sistemu, bivaju prosleeni i obraeni. Posle uspenog prosleivanja i obrade ponekad se pojavi korespondirajui odgovor u obliku motorne radnje. Na primer, ovek doivi motorni izazov kroz senzorni sistem kad mora naglo da odreaguje na neku opasnu situaciju. Da ne bi pao centralni nervni sistem mora da percipira opasnost pre nego to je u stanju da odgovori nekom motornom radnjom. Neophodne dispozicije za organizovanje tih sistema stvaraju se jo kod neroenog deteta. Posle roenja, ovaj razvoj se naglo nastavlja. Poznato je da posebno uticaji gravitacije, koji znaajno utiu na novoroenad i bebe, daju senzoru njegov oblik motorni i kognitivni razvoj. Termin Senzorna integrativna Ajres terapija SIAT - izabrana je u proteklih nekoliko godina zahvaljujui neprestanim diskusijama o novim naunim informacijama, a razvijen je iz termina senzorna integracija. SIAT se bavi postizanjem rezultata u svakodnevnim aktivnostima, drutvenim vetinama i emocionalnom zrelou, sposobnou razlikovanja senzornih oseta, planiranjem radnji/vetina, uspravljanjem i uspravljenou, gledanjem, kao i motornim funkcijama usta, vetinama/sposobnostima da se obavi neki posao, uestvuje u nekoj igri i provede slobodno vreme. Neprekidno unapreivanje teorije i prakse Senzorne integracije, u daljem tekstu SI, Senzorno-integrativna Ajres terapija, u daljem tekstu SIAT, ukratko je definisana na sledei nain: Prakse predstavljaju sposobnost da se prepozna, shvati, isplanira i izvede ideja neke akcije. To je kognitivan proces i kao takav prevashodno se obrauje u cerebralnom kortekstu. Praksa posebno u svakodnevnom ivotu znai postizanje uspeha. Centralno mesto na kojem se odvija uenje novih stvari jeste hipokampus, a koordinacija se odvija u parijetalnom renju. Bilo koji izazov, kao na primer jedenje, igranje, kretanje, istraivanje, obuhvata aspekte prakse. Sposobnost da se deluje nezavisno dovodi do organizovanog ponaanja. Detetu je potrebno mnogo prostora i vremena da bi moglo da shvati, istrauje i doivi stvari.

Uz odobrenje K.Kull: Pripremili i preveli CSPER, Centar za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Beograd, Marsala Birjuzova 16, www.edukacija-rehabilitacija.org

C.S.P.E.R. - Centar za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Beograd u saradnji sa GSID Gesellschaft fr Sensorische Integration Jean Ayres, Deutschland und International e.V. Nezavisno delovanje (obeleeno crvenom bojom na ilustraciji sa strane) posebno je bitno za razvoj infanata, poto predstavlja osnovu za razvoj motivacije i autonomije. inioci razvoja infanata uzimaju se bitnim elementima za zadovoljavanje zahteva porodice, obdanita i kole. Kod osoba sa hendikepom ili dece sa ogranienim razvojem na razliit nain se manifestuju problemi koji nastaju kao kompenzacija za nezavisno delovanje. Din Ajres je razvila razliita sredstva koja na prvom mestu podstiu praksu. Kad radi sa decom sa velikim potekoama u razvoju, terapeut zajedno sa njima biira najbolju inicijalnu poziciju na sredstvu. Ovde takoe veliki znaaj ima autonomija/ samokontrola deteta. Vestibularno-proprioceptivni sistem: odnosi se na percepciju ravnotee, odgovoran je za orijentaciju u prostoru, posebno kad je udruen sa vizuelnim sistemom (optikim sistemom). Time je postavljen kamen temeljac u stvaranju vizuleno-prostornih odnosa. Ovaj sistem odreuje i poloaj tela u sobi i vremenu, a odgovaran je za miinu napetost pod uticajem gravitacije, to je generalno potrebno za motorni odgovor. Vestibularni, ili sistem ravnotee upravlja i samim onim pokretim, posebno je odgovoran za orijentaciju u sobi kada okreemo glavu. Sem toga, odgovara za reakcije uspostavljanja ravnotee, ravnoteu, posturalnu kontrolu, kao i tonus. Senzori se nalaze u organu nalik na lavirint u unutranjem uvetu koji se sastoji od polukrunih kanalia i odgovorni su za motoriku celog tela. Ovaj sistem je od velikog znaaja za emocionalnu kontrolu pojedinca. Poznato je da deca koja pate od apraksije imaju disfunkciju motorne kontrole oiju. Povezani su sa problemom u balansiranju prioritetima koje imaju razliiti kodovi, to moe da dovede do negacije pokreta. Rane lezije u mozgu deavaju se za vreme ili posle roenja i mogu da dovedu do blagih, prosenih ili velikih asimetrija dve polovine mozga/tela. Zahvaljujui dvosmernom konstantnom pokretu tamo i nazad na terapeutskom sredstvu moe se trenirati ona polovina tela koja je slabije razvijena. Ona polovina tela koja je jaa moe da se relaksira. Nepostojanje simetrije izmeu dve polovine tela i efekti na kimeni stub mogu da imaju poguban uticaj pogotovo u sluaju cerebralne paralize. Proprioceptivnost se tie selfa i dubinske percepcije; predstavlja uticaj i na svesnom i nesvesnom nivou na uspravljenost, snagu i pravac kretanja. Senzori se nalaze u zglobovima, ilama, miiima i kostima. Ovaj sistem takoe utie na oseaj za pokret u prostoru i vremenu.
Uz odobrenje K.Kull: Pripremili i preveli CSPER, Centar za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Beograd, Marsala Birjuzova 16, www.edukacija-rehabilitacija.org

C.S.P.E.R. - Centar za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Beograd u saradnji sa GSID Gesellschaft fr Sensorische Integration Jean Ayres, Deutschland und International e.V. Deca koja pate od disfunkcije kretanja nisu u stanju da doive standardne senzorne procedure opisane na poetku teksta, trpe nedostatak jer nemaju iskustvo pokreta. Zahvaljujui konfiguraciji terapeutskog sredstva deca oseaju veliku sigurnost, ak i u poloajima u kojima se inae oseaju nesigurno. Za vreme terapije dozvoljavaju i ostale motorine izazove. To zapravo znai da deca ue da razvijaju odgovarajue motorne strategije zahvaljujui tome to su u bezbednom okruenju iskusila pokrete radi izbegavanja opasnosti (zatitniki mehanizam pri padu), i radi daljeg isprobavanja i uvebavanja novih kompleksnih motornih obrazaca. Taktilni sistemi ili sistem dodira i oseta najstariji sistem filogenetike, prenosi oveku informacije o bezbednosti i ogranienjima tela preko receptora na koi. To ima veliku vanost za motorni, ali i za emocionalni razvoj i veze. U tom sluaju fenomen taktilne odbrane ili anafilaksije na dodir (da dodirne ili da ga dodirne neki materijali) posebno je poznat. Sem toga, poznat nam je fenomen tzv. sposobnosti diskriminacije. Ona nam omoguuje da shvatimo i percepiramo stvari u okruenju, objekte sa kojima manipuliemo. Ovo postaje oigledno kad dete na primer rukuje materijalom za igru ili drugim objektima. Takoe, ovaj sistem je odgovoran za rukovanje predmetima, kao to je dranje olovke, korienje pribora za jelo. Din Ajres je najpre procenjivala i tretirala decu sa vizuelnim problemima, a kasnije i decu sa hendikepom sa i bez cerebralne paralize. Ona je, u procesima koji su bili opisani i izvoeni kao to je navedeno gore, definisala disfunkcije za tu decu. Analizirala je pokrete dece i razvila razliita terapeutska sredstva Pravljenje pokreta uz pomo te opreme stimulie senzorni i motorni sistem. Terapeutsko sredstvo koje je razvila trebalo bi da ima odluujue efekte na pacijenta.

Uz odobrenje K.Kull: Pripremili i preveli CSPER, Centar za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Beograd, Marsala Birjuzova 16, www.edukacija-rehabilitacija.org