Ka Nehomofobicnoj Srednjoj Skoli

Izdava~ Gayten-LGBT Centar za promociju prava seksualnih manjina, Beograd E-mail: gaytengmail.com Web: http://www.gay-serbia.
com
urednik
Du{an Maljkovi}
Koordinacija projekta: mr Ivana Prai}, mr Marijana Simu, Duan Maljkovi}
Ka nehomofobi~noj srednjoj {koli

Analiza dela srednjo{kolskih ud`benika u vezi sa tretmanom homoseksualnosti
Finansijska podrka: Fond za otvoreno drutvo, Beograd
Beograd, 2008.
Sadraj
Uvod 1. Sociologija dr Ivana Spasi 2. Ustav i prava graana Milan Marinkovi 3. Filozofija Duan Maljkovi 4. Istorija umetnosti mr Ivana Prai 5. Biologija Kristijan Ovari 6. Psihologija Jelena Zulevi Ispitivanje stavova prema homoseksualnosti kod srednjokolaca Homoseksualnost u fakultetskim udbenicima i literaturi Osnovne informacije o projektu Terminologija
7 11 29 55 83 101 117 151 183 191 197
Uvod Pred vama je zbornik tekstova koji analiziraju deo udbenika srednjih kola, prevashodno nain na koji oni (ne) tretiraju fenomen homoseksualnosti, ali i ire gradivo, njegovu prezentaciju, didaktiku vrednost. Autorke i autori nastojali su da prue obuhvatniju sliku od prostog fokusa na fenomen seksualne orijentacije. Stoga, ova publikacija, verujem, predstavlja vredan instrument za korekciju nastave u srednjim kolama, pisan sa liberalno-demokratske pozicije, promoviui ljudska prava, predlaui ukljuivanje tema u vezi sa mukom i enskom homoseksualnou, feminizmom, queer-teorijom, ali i opte osavremenjivanje sadraja i drugaiji nain izvoenja nastave. Analizirani su udbenici filozofije, sociologije, istorije umetnosti, biologije, psihologije i Ustava i prava graana, u zvaninoj upotrebi 2007. godine. Metod analize je uglavnom kvalitativan, mada ima i kvantitativnih analiza, to posebno vai za dodatak, istraivanje stavova samih srednjokolaca u vezi sa (ne)tolerancijom prema neuobiajenim emotivno-erotskim odnosima. Nadam se da e, u uslovima pomalo izmenjene drutvene klime, u vreme kada vlada Srbije tj. pojedina njena ministarstva pokazuju vie razumevanja za ovakve i sline teme i dileme, ovo biti dobar odgovor na pitanje Kuda
[]
dalje? u srednjokolskom obrazovanju, s ciljem stvaranja tolerantnije socijalne atmosfere posredstvom kvalitetnije i tanije edukacije i dekonstrukcije ustaljenih, duboko uvreenih predrasuda. Duan Maljkovi, Beograd, tople zime 2008.
[]
dr Ivana Spasi} Milovan Mitrovi}, Sreten Petrovi} Sociologija za III razred stru~nih {kola i IV razred gimnazije, Zavod za ud`benike i nastavna sredstva, Beograd 2005. Ovaj udbenik je odobren 1992. godine i od tada je jedini udbenik u upotrebi u srednjim kolama u Srbiji, za predmet Sociologija. On, bez sumnje, predstavlja napredak u odnosu na dotad vaei udbenik, pogotovo u svom novom obliju, otkad je, pre dve-tri godine, vizuelno modernizovan i opremljen dodatnom aparaturom uz osnovni tekst. Knjiga ima ukupno 218 strana, od toga 200 strana teksta, a ostalo su prilozi. Podeljena je na sledea poglavlja: I Uvod u sociologiju: 1. ta je sociologija i emu slui? 2. Predmet sociologije, 3. Metod i zadaci, 4. Razvoj sociologije i sociolokih teorija; II Priroda, ovek i drutvo: 1. Kultura povezuje ljude i razdvaja drutvo od prirode, 2. Rad podela rada kao osnova razvoja oveka i drutva, 3. Drutvena proizvodnja, 4. Prirodna i drutvena sredina; III Struktura i organizacija drutva: 1. Pojam drutvene strukture, 2. Drutvene grupe elementarni oblik
[ 11 ]
Ka nehomofobi~noj srednjoj koli
dr Ivana Spasi} Sociologija
drutvenosti, 3. Drutveno raslojavanje, 4. Naselja, 5. Drutvene ustanove i organizacije; IV Promene i razvoj drutva: 1. Promene su stalne, a razvoj i napredak nisu, 2. Drutvena pokretljivost, 3. Drutveni razvoj, 4. Protivrenosti razvoja i pitanja drutvenog napretka, 5. Izazovi globalizacije: lice i nalije savremenog razvoja; V Kultura i drutvo: 1. Kultura i civilizacija, 2. Jezik, 3. Magija, mitologija i religija, 4. Mit i mitologija, 5. Monoteistike religije, 6. Obiaj i moral, 7. Umetnost, 8. Masovna kultura i potkultura, 9. Kultura i linost. Autor prva etiri poglavlja je Milovan Mitrovi, a poslednjeg Sreten Petrovi. Opti pogled Kao dobre strane ovog udbenika valja navesti jasna i pregledna struktura, dosledna i logina tematska organizacija izlaganja; ukljuivanje izvoda iz izvornih tekstova; naglaavanje multiperspektivnosti sociologije, i kao discipline i kao kolskog predmeta; naglaavanje kreativne upotrebe udbenika, kroz pozive na diskusiju i razmiljanje; opremljenost aparaturom koja tome pomae: tu su dodatna pitanja za diskusiju navedenih na marginama i na kraju svakog tematskog odeljka, spisak dopunske litera[ 12 ]
ture za svaku obraenu temu, definicije kljunih pojmova, ilustracije. Slabosti udbenika mogu se saeti u generalnu nekomunikativnost i neprilagoenost glavnoj svrsi kojoj bi trebalo da slui, a to je pribliiti se mladim ljudima, animirati ih, podstai ih na razmiljanje. To bi najlake bilo postii povezivanjem gradiva sa problemima koji ih okruuju u njihovom svakodnevnom ivotu i pitanjima koja ih se neposredno tiu, kao pojedince i lanove ovog drutva, u ovom vremenu. Meutim, to se u udbeniku retko ini. to se tie opte koncepcije, u obradi svih tema dominira makroperspektiva pristupanje problemima iz ugla globalne strukture i sistema, u krupnim istorijskim potezima, najee na visokom nivou apstrakcije. Preteu pitanja globalnih drutveno-ekonomskih formacija i strukture drutvenog sistema. Nedovoljno je prisutna mikroperspektiva, interakcionistiki ili fenomenoloki pristup, koji bi se mogli uklopiti u praktino sve obuhvaene teme i doprineli bi njihovoj prijemivosti za mlade itaoce. Takoe praktino nema pitanja vezanih za telesnost, polnost, intimne odnose i zdravlje. Sociologija je definisana na veoma klasian nain. Insistira se na njenom naunom karakteru, a dominantno su zastupljena ona predmetna podruja koja se konvencionalno smatraju jezgrom sociologije: rad, proizvodnja, drutvena struktura i organizacije. Mnogi sociolozi se danas ne bi sloili s takvim odreenjem svoje discipline. Sociologija je tokom poslednjih decenija duboko kulturalizovana. Iako se, naravno,
[ 13 ]
i dalje intenzivno bavi svojim klasinim temama (modernost i modernizacija, drutvena promena, klasno-slojna struktura itd.), i njih postavlja na drugaiji nain, tako da kultura dobija mnogo znaajnije mesto nego ranije. To izmenjeno samorazumevanje sociologije u ovom udbeniku se uopte ne vidi. Izbor literature za dalje itanje naveden na kraju svakog poglavlja je na mnogim mestima zastareo i nefunkcionalan. Ne vidi se razlog da se aci upuuju na radove stare pola veka, ako postoje i savremeniji tekstovi koji esto izlau starije ideje zajedno s novima, i u novim interpretacijama. Jezik izlaganja je strog i krut; insistira se na naunoj terminologiji i uvodi veliki broj tehnikih termina, to sigurno ne doprinosi pribliavanju mladima. U stil se ne unosi nimalo humora ni oputenosti. Nema nikakvog pokuaja zavoenja italaca. Multiperspektivnost, koju autori istiu kao jedno od svojih polazita, vie je deklarativna no stvarna. Vrednosna obojenost teksta, u skladu s opredeljenjima autora, dosta je esta, recimo u odeljcima o drutvenom razvoju, globalizaciji, a naroito u obradi tema koje se najvie pribliavaju (odsutnoj) temi homoseksualnosti. Kao to e biti podrobnije prikazano, u odeljku o porodici ideologija je u toj meri ugraena u same temelje pozadinskih oekivanja da se ni ne eksplicira. Svaka tema se prikazuje suvie istorijski, od daleke prolosti, to najee nema nikakav direktan prikljuak na dananja interesovanja mladih. Time se smanjuje prostor
[ 14 ]
za iri i detaljniji prikaz savremenog stanja, i u empirijskoj stvarnosti i u javnim debatama o tim pitanjima. Ovaj nedostatak je moda najdrastiniji u poglavlju o Kulturi, gde se nairoko raspravlja o mitologiji, simbolima, magiji i moralu, uz tabele, dihotomije i ridigne definicije, dok su iroke podoblasti sociologije kulture, danas izuzetno razvijene, potpuno odsutne. Izuzetno relevantne teme, pogotovo za upoznavanje mladih ljudi sa sociologijom, kao to su masovna kultura i potkultura, obraene su vrlo oskudno i bez ikakvog podsticaja na razmiljanje. Masovni mediji jedva da se pominju. Ovo znai proputenu mogunost da se uenici angauju na plodonosnim diskusijama i u samostalnim pokuajima da unaprede svoje razumevanje drutvenog okruenja. Udbenik ostavlja suvie irok prostor efektu nastavnika, to znai da e utisak o sociologiji koji oni stiu presudno zavisiti od kvaliteta profesora i profesorki koji im, sluajno, predaju taj predmet. Sociologija bi se mogla prikazati kao ivotnija disciplina, ako bi se udbenik vie obraao njihovim neposrednim interesovanjima, a problemi polnosti i intimnosti svakako se ubrajaju meu takve teme. Tematika roda, seksualnosti i homoseksualnosti Na samom poetku moe se sasvim nedvosmisleno konstatovati: homoseksualnost (i druge seksualno manjinske prakse i identiteti), kao tema, pitanje i pojava,
[ 15 ]
ne pominje se nigde, ni u kom obliku, ni u najimplicitnijem nagovetaju. itaoci ove knjige ne mogu iz nje stei nikakvu ideju da neto takvo postoji, niti u drutvenoj stvarnosti, niti u sociologiji, kao predmet istraivanja i promiljanja. Celokupna oblast roda i seksualnosti jedva da je predstavljena. - Feminizam kao da ne postoji. Jedino se, u odeljku o drutvenim pokretima, meu ostalim novim pokretima pominje i enski, ali o njemu ne saznajemo ba nita. Feminizam se potpuno ignorie kao teorija i kao agens preoblikovanja drutvene svesti o polu i rodu. Jedino mesto gde se nazire savremeno preobraavanje rodnih uloga jeste citat iz Margaret Mid (str. 71-2); dakle, izvor je star najmanje pedeset godina, mada godina objavljivanja nije naznaena to je samo po sebi potencijalno dezinformiue (neko ko ne zna nita ni o Mid ni o rodnim ulogama, moe pomisliti da je to poslednja re sociologije na datu temu). - U odeljku o politici, u pododeljku o drutvenim pokretima i nevladinim organizacijama (str. 106-107), ne spominju se pokreti seksualnih manjina; - Nema pomena AIDS-a; - Tematika stigmatizacije i drutvenog iskljuivanja, ne samo po osnovi seksualne orijentacije i rodnog identiteta, nego po bilo kojoj osnovi, ne pominje se ni kao teorijska ideja, ni kao istraivaki program, iako predstavlja jednu od najivljih oblasti sociolokih istraivanja poslednjih decenija. A najznaajnije, heteroseksualna norma je toliko nor[ 16 ]
malizovana da u potpunosti proima nevidljivu i nepropitanu podlogu izlaganja tema koje su najblie pitanju seksualnih manjina. 1) Najrelevantnije je poglavlje Porodica primarna ljudska zajednica, str. 67-73, koje pripada odeljku Drutvene grupe elementarni oblik drutvenosti. Pre svega, moe se postaviti pitanje da li su slinosti izmeu porodice kao drutvene grupe i drugih drutvenih grupa (etnike grupe, nacije) dovoljno velike, a razlike dovoljno male, da opravdaju zajedniko svrstavanje, posebno s obzirom na to da je poglavlje o porodici jedino mesto gde se uopte pominju rod, pol i seksualnost. U ovom poglavlju, vie nego u veini drugih, dolaze do izraaja napred nabrojani nedostaci. Obrada teme Porodice je duboko konvencionalna i normativistika. Ona ne odgovara ni savremenom empirijskom stanju, ni stanju sociologije kao struke, kada je o ovoj temi re. Osim toga, svojim otrim vrednosnim ocenama moe izazvati, najblae reeno, nelagodu i odbojnost kod onih koji se, mimo svoje volje, ne uklapaju u apriornu normu: recimo, deca koja ive u tzv. nepotpunim porodicama. Pri tome, treba imati na umu da su primarni itaoci osobe u osetljivom adolescentskom uzrastu. Evo nekih ilustrativnih citata: Porodica nastaje zasnivanjem braka izmeu mukarca i ene (68). Druge osnove za zasnivanje porodice, dakle, nema. Brak, definisan kao drutveno priznata veza izmeu mukarca i ene, prikazuje se kao jedina relevant[ 1 ]
na veza, i jedino su mukarac i ena relevantni akteri. Za porodicu se kae da je primarna grupa i intimna zajednica, dok je brak drutvena ustanova okrenuta donekle i irem drutvu (68). Iako se u nastavku teksta nabrajaju drutvene funkcije porodice (uz ostale njene funkcije), na ovom prvom i najznaajnijem nivou definisanja pojma, beskritino se perpetuira ideologija porodinosti. Insistiranjem na primarnosti i intimnosti porodice, a bez ikakvog upuivanja na njenu uslovljenost odnosima moi i ideolokim konstruktima, porodica se prikazuje kao nezamenljiva, subjektivno zadovoljavajua, zatitna i nadoknaujua instanca, izvan koje pojedinac ne moe ni da se formira, ni da opstane kao zdravo i zadovoljno bie. Potencira se izolovanost, izdvojenost porodine jedinice iz drutva; ona se razmatra pre u psiholokim, no u sociolokim kategorijama.1 Uzgred, prisutne su i neke materijalne netanosti, kao npr. da su po naim dananjim propisima, suprunici i deca iz vanbranih zajednica pravno izjednaeni sa onima iz porodica sa formalnim brakom (68). U zemlji u kojoj je tema registrovanog partnerstva, ak i heteroseksualnog, jo uvek pravno nedefinisana i oko nje se vode rasprave u samo jednom, marginalizovanom segmentu javnosti,
No, ak ni psiholoke teorije nisu ravnopravno prikazane: nema ni spomena o stanovitima koja ukazuju na potencijalnu represivnost porodice, kao to su neke varijante psihoanalize, kritike teorije, egzistencijalne i transakcione analize, Lengova teorija itd. [ 1 ]
1
ovako neto se ne moe tvrditi. Normativnost tretmana porodice odslikava se u brojnim formulacijama. Recimo: govori se o psihikim procesima poput ljubavi, oseaja topline i uzajamne privrenosti, kojima je ispunjen normalan porodini ivot (69).2 Nadalje, iako u savremenom drutvu socijalizaciju dece preuzimaju i druge instance (kola, grupe vrnjaka, mediji), tvrdi se da porodica zadrava svoj znaaj, izmeu ostalog i zato to se u njoj ispravljaju mnogi negativni uticaji iz spoljne sredine (69). Ili: U novim okolnostima porodica je rastereena suvinih funkcija, ime je dobila priliku da se bavi onima koje su nezamenljive koje samo porodica moe da obavi, a to je ouvanje prisne zajednice, intimne mikroklime za ljude koja ih titi od modernog, masovnog i bezlinog drutva u kojem vlada nemilosrdna konkurencija (70). Normativizam je najsavrenije otelovljen u zavrnom pasusu, koji zasluuje da bude naveden u celini: Razume se da i stare i nove funkcije moe valjano da obavi samo potpuna i zdrava porodica u kojoj je ouvana emocionalna toplina branih i drugih porodinih odnosa. Ukoliko to nije sluaj (usled razvoda braka, stalnih porodinih sukoba suprunika, roditelja i dece ili dece meusobno), re je o patologiji porodinog ivota, koja moe biti primarni uzrok line nesree, psihikih poremeaja, drutvene delinkvencije i kriminala lanova takvih razorenih porodica. Zato je sreena i stabilna porodica nezamenljiv uslov za normalan razvoj linosti, za srean lini ivot ljudi, kao
2
U svim citatima koji slede, kurziv je dodat. [ 19 ]
i za stabilno i prosperitetno drutvo (70). Nadalje, odnosi rodne neravnopravnosti su sasvim neadekvatno tretirani, na nain koji ostavlja utisak da su oni stvar prolosti, neto zavreno, to ostaje iza nas. Evo nekih primera: u savremenoj porodici se proizvodnja prenosi izvan porodinog kruga, time to se izvan nje zapoljava najpre mu (otac), pa potom i ena (majka). Ovde se mora primetiti da je potpuno ignorisan uvid istorijske sociologije da je ideja o muu-ocu-hranitelju porodice i njemu komplementarnoj figuri supruge-majke-domaice buroaska konstrukcija, koja prenebregava injenicu da su, u ranim fazama razvoja kapitalizma koji su i iznedrili masovno zapoljavanje izvan porodice ene i deca skoro ravnopravno uestvovali u plaenom radu izvan kue. To znai da se rodna hronologija (najpre i potom) odnosi samo na srednje klase. Uostalom, sve to je od samo marginalnog znaaja za nae drutvo, koje je u radikalnu modernizaciju zakorailo tek posle II svetskog rata, u sasvim drugaijim strukturnim uslovima (socijalizma i ideologije rodne ravnopravnosti); a upravo o tome u ovom udbeniku neemo nita nai. Zatim, kae se, porast nivoa obrazovanja, utie da se ublae (a ponekad i uklone) nejednakosti izmeu polova i generacija ... ena se postepeno izjednaava sa muem a deca sa roditeljima (70). Autor je, ini se, uzeo za ozbiljno teze o manje-vie dovrenom procesu izjednaavanja polova, ignoriui uvide feminizma. Odnos izmeu biologije i drutvenosti notiran je u kratkom pasusu koji kae da promena relativnog
[ 20 ]
drutvenog znaaja biolokog srodstva najbolje pokazuje da srodstvo nije samo bioloka ve je i kulturno-istorijska kategorija, dakle drutveni odnos. Da nije tako, srodstvo ne bi moglo ni biti predmet sociolokog prouavanja, niti bi srodnike skupine bile drutvene grupe (69). Ovo jeste tano, ali je i nedovoljno. Pitanja srodstva kao drutvenog odnosa i uopte drutvenog konstruisanja biolokih kategorija rodnih, srodnikih i ostalih predstavlja jednu od najvitalnijih tema savremene sociologije, makar od feministikih proboja 1960ih godina. Transformacije porodice i umnoavanje formi porodinog ivota u savremenom svetu znaajne i kao obeleje realnosti i kao jedan od veoma ivih istraivakih pravaca dananje sociologije ostaju neprikazane. Autor samo uzgredno ukazuje na to da se savremena (moderna) porodica ubrzano menja pod uticajem ekonomskih i kulturno-istorijskih promena, te se razlikuje od tradicionalne i po funkcijama i po strukturi (70). No, tu bi tek mogla da zapone rasprava o toj temi. Nema ni rei o alternativnim oblicima zajednikog ivljenja; domainstvo je samo porodica (definisana na gore navedeni nain, kao drutvena grupa utemeljena na braku mukarca i ene) posmatrana sa svoje ekonomske (proizvodne i potroake) strane (str. 70). Drugaije se domainstvo, prema ovom udbeniku, ne moe utemeljiti.3 Vanbrane zajednice se
Nema ak ni odreenja proirenih porodica statistiki toliko rairene forme porodice kod nas; one se pominju samo u kontekstu starodrevne balkanske porodine zadruge. [ 21 ]
3
tretiraju pod oznakom faktikog braka, ije je drugo ime konkubinat, koje se od braka razlikuje samo po tome to nema pravni legalitet (68). Ovakav tretman formi porodinog ivota izneverava uvide savremene sociologije, ak i domae (up. brojne i empirijski zasnovane radove Anelke Mili, Marine Blagojevi, Mirjane Bobi i drugih). Izvodi iz originalne literature koji su stari izmeu 30 i 100 godina ne slue da se razbije normativizam osnovnog autorskog teksta, ve ga samo ojaavaju. Moemo samo da pretpostavimo kako se osea uenik/ca koji, meu tim isecima, ita kako porodica moe biti formalno ... potpuna kada je u porodici prisutan ouh ili maeha, ali sa socio-antropolokog stanovita, ona se najee ne moe tako tretirati, s obzirom na to da se u najveem broju sluajeva takve porodice ponaaju kao deficijentne u pogledu odnosa prema deci, ili Danas su sve uestaliji sluajevi nepotpunih porodica, pa i vanbranih, sve se ee javlja porodica sa jednim detetom, kojem je uskraena sestrinska ili bratovljeva ljubav, a samaka domainstva sve vie predstavljaju problem velikih gradova (citati iz knjige Zagorke Golubovi Porodica kao ljudska zajednica, prvobitno objavljene 1978, ovde na str. 71). Jedino mesto gde se naznaava da pol i rod (uzgred, ovi pojmovi nisu objanjeni) mogu biti neto problematino i neizvesno jeste izvadak iz Gidensove Sociologije gde se govori o sluaju osobe koja je promenila pol, pa, iz svog iskustva, retrospektivno tumai koliko drutveni pritisci i pravila imaju udela u formiranju rodnog identite[ 22 ]
ta. Ovako usputno tretiranje te veoma vane teme, tek dotaknute u neobaveznom delu teksta udbenika, bez ikakve elaboracije i dodatnih objanjenja, ili prolazi neprimeeno, ili itaoca samo dodatno zbunjuje. 2) Drugo mesto na kojem bi homoseksualnost mogla biti prikazana, a nije, jeste poglavlje posveeno Kulturi, odeljci 8. Masovna kultura i potkultura, i 9. Kultura i linost. Ovi odeljci su jo slabiji nego upravo analizirani i ine vie tete no koristi. Beznadeno su zastareli, i po sadraju i po dodatnoj literaturi navedenoj na kraju. O potkulturi se govori samo do kraja 1960ih, kao da se od tada nita nije dogodilo. O masovnoj kulturi se govori onako kako su o njoj pisali pripadnici Frankfurtske kole krajem 1940-ih; ni rei o savremenim kulturnim studijama, studijama medija, studijama popularne kulture. Takoe, izlaganje je vrednujue i monoloko: na primer, nudi se kao neproblematina opozicija izmeu pravih vrednosti i kia. Preporuke U formulaciji preporuka, posluiu se primerima drugih postojeih udbenika. Jedan, autora Nenada Fanuka, koristi se u veini gimnazija i srednjih kola u Hrvatskoj (Fanuko, 2004.); s druge strane, tu su dva britanska udbenika, prevedena i na srpski, odnosno hrvatski (Gidens, 2003. god; Haralambos, 2002.), koji su, istina, namenjeni brucokom nivou univerzitetskog obrazovanja,
[ 23 ]
ali, s obzirom na razlike u kolskim sistemima, njihov format i svrha nisu tako razliiti kao to bi se reklo na prvi pogled. Tematika roda i (homo)seksualnosti mogla bi se ukljuiti na sledee naine: Kao pododeljak u potpuno reorganizovanom odeljku o porodici Kao zaseban odeljak koji bi se bavio rodom, polom i seksualnou To je reenje koje nalazimo u Haralambosovom udbeniku, gde se ova tema koristi kao dodatna, posebna prizma, kroz koju se prelamaju i ire teme (priroda i kultura, rodni identiteti i uloge, rodne nejednakosti u kulturi, psihologiji, drutvenoj strukturi, politici; rod i stratifikacija; rod i zapoljavanje; mukost). Kod Gidensa, pak, postoje dva poglavlja koja zahvataju ovu tematiku Rod i seksualnost, te Sociologija tela: zdravlje, bolest i starenje. Ova dva reenja bi se mogla spojiti u jedan segment koji bi kombinovao teme roda i seksualnosti sa drugim temama tela, telesnosti i drutvene kontrole nad telom. U okviru novog odeljka, koji bi obraivao teme drutvene iskljuenosti, marginalnosti, stigmatizacije, etiketiranja. Te teme su sada potpuno odsutne nedostaje celokupna oblast tzv. drutvenih devijacija gde bi se i homoseksualnost mogla obraditi. Mada, treba odmah rei da je to ma sa dve otrice: iako se tema homoseksualnosti moe veoma dobro iskoristiti kao ilustracija za razumevanje mehanizama drutvene definicije identiteta, drutvene
[ 24 ]
konstrukcije i drutvene stigmatizacije/ marginalizacije/ autsajderstva, ovo vai samo pod (nerealistikom) pretpostavkom izuzetne prosveenosti i autora udbenika i nastavnika koji ga koriste. U okviru pojma identiteta Homoseksualnost bi se mogla razmatrati, pod zaglavljem rodnih i polnih identiteta, u okviru potpuno reorganizovanog odeljka o odnosu linosti (identiteta) prema drutvu i kulturi: konstruisanje identiteta, uticaj mikrosredine, potkultura, pokret, nasleeno i stvoreno, unutranji doivljaj i spolja pripisani identitet. Preko teorije etiketiranja Dok prethodni predlozi polaze od supstancijalistikog pristupa (ukljuivanje teme homoseksualnosti prema predmetu, tj. oblasti), moguna je i klasifikacija prema teorijskom usmerenju: u jedan proiren odeljak o sociolokim teorijama mogao bi se ukljuiti mali pododeljak o interakcionistikoj teoriji etiketiranja, to i jeste bio teorijski kontekst u kojem je tema homoseksualnosti prvi put obraivana u sociologiji u najuem smislu rei (u radovima Hauarda Bekera i Ervinga Gofmana); ta vrsta teorije je pristupana za poetnike i valjalo bi to iskoristiti. Skreem panju na uspelo reenje kojem pribegava Nenad Fanuko u svom udbeniku. Tu postoji zasebno pogavlje, opirno i dobro napisano, naslovljeno Socijalizacija i identitet (Fanuko, 2004., str. 80-103), koje povezuje gotovo sve od prethodno pomenutih tema: socijalizaciju, identitet zajedno s debatama oko esencijalizma i konstruktivizma, biologije i drutvenosti, pripisivanja i izbo[ 25 ]
ra te pojam devijantnosti i drutvene kontrole. Ovakva tematska organizacija predstavlja korisnu i upotrebljivu ideju, uprkos tome to se ni Fanukov udbenik, kada je o temi homoseksualnosti re, ne moe uzeti kao uzor, budui da se ona ne pominje u pasusima koji govore o rodnom identitetu (pominju se samo muki i enski rodni identitet, dakle nema nikakvog treeg ili ambivalentnog, niti identiteta po seksualnoj orijentaciji). No, homoseksualni identitet se pominje pod zaglavljem politizovanih identiteta, dakle neka predstava o njegovom postojanju se ipak dobija. U okviru odeljka o potkulturama Homoseksualna tematika u formi homoseksualnih potkultura mogla bi se uklopiti u potpuno reorganizovan odeljak o potkulturama. Teorija potkultura je takoe intuitivno veoma privlana, a i mnogo znaajnija u dananjoj sociologiji nego to se vidi iz ovog udbenika: postoje itave struje koje tvrde da se drutvena struktura danas vie ne formira na osnovu klasne stratifikacije, ve na osnovama stila ivota i kulturnih izbora, pa bi se onda i seksualni izbor mogao tu smestiti. Poto je izrada novog udbenika sociologije za srednje kole u Srbiji upravo u toku, valja se nadati da e njegovi autori imati u vidu ove preporuke i potrebe za jednim
Osim toga, kod Fanuka se homoseksualnost pominje u vidu gay pokreta, kao jedan od novih drutvenih pokreta u poglavlju Mo i politika, te u rezimeu za to poglavlje (Fanuko, 2004., str. 238 i 241). [ 26 ]
savremenijim, otvorenijim i demokratinijim pristupom tematici polnosti, ukljuujui i homoseksualnost. Literatura Fanuko, Nenad 2004. Sociologija udbenik za gimnazije, 10. izmenjeno i dopunjeno izdanje, Profil, Zagreb. (odobren 1997.) Gidens, Entoni 2003. Sociologija, Ekonomski fakultet, Beograd. (Prevod 4. izdanja originala, iz 2001.) Haralambos, Michael i Martin Holborn 2002. Sociologija teme i perspektive, Golden marketing, Zagreb. (Prevod 5. izdanja originala, iz 2000.)
dr Ivana Spasi, sociolokinja, predaje socioloke teorije na odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Objavila nekoliko knjiga iz oblasti socioloke teorije, sociologije svakodnevnog ivota i analize tranzicije u Srbiji.
[ 2 ]
Milan Marinkovi} Rado{in Rajovi} Ustav i prava gra|ana, ud`benik za III iIV razred stru~nih {kola i IV razred gimnazije Zavod za ud`benike i nastavna sredstva, Beograd, 2005. Udbenik je odobren od strane Ministarstva prosvete Republike Srbije, jula 1992. godine i od tada vai kao jedini udbenik za predmet Ustav i prava graana. Udbenik je podeljen u 5 celina: I Ustav i pravna drava 1. drava, pravo i pravni poredak 2. pojam, vrste i istorijat ustava 3. principi ustavnosti i zakonitosti 4. zatita ustavnosti i zakonitosti 5. ustavni sudovi i redovni sudovi. II Narodna suverenost i demokratija, predstavniki sistem i mehanizam vlasti 1. narodna suverenost (suverenost graana) 2. demokratija 3. neposredna demokratija 4. viestranaki (viepartijski sistem) 5. predstavniki sistem i izbori 6. parlament i drugi organi vlasti. III Graanin i njegove slobode i prava 1. razvoj sloboda i prava oveka 2. ljudska prava i graanske slobode u dravnoj zajednici SCG i Republici Srbiji 3. ostvarivanje i zatita sloboda i prava oveka i graanina 4. ustavne dunosti oveka i graanina.
[ 29 ]
Milan Marinkovi} Ustav i prava gra|ana
IV Srbija kao drava, autonomija i lokalna samouprava 1. razvoj dravnosti i tradicija ustavotvorne vlasti u Srbiji 2. Srbija u sastavu Jugoslavije 3. politiko i dravno ureenje Republike Srbije 4. teritorijalna autonomija 5. lokalna samouprava. V Federativno ureenje Jugoslavije i njena transformacija u dravnu zajednicu Srbija i Crna Gora 1. nastanak i reforme Jugoslovenskog federalizma 2. transformacija i dezintegracija Jugoslovenske federacije 3. nadlenost i organizacija dravne zajednice Srbija i Crna Gora. Autor svih oblasti je Radoin Rajovi. Udbenik broji 181 stranu koju sainjavaju tekst, mali broj slika, tabele, pitanja i zadaci, spisak izvornih pravnih dokumenata koji su korieni pri njegovoj izradi, renik pojmova i izraza, spisak literature. Prilikom tampanja jedanaestog izdanja 2003. godine izvrene su promene u tehnikoj i grafikoj obradi koje su zadrane do danas. Opta ocena: Krajem 80-ih godina u istonoj Evropi deavale su se burne promene koje su kao rezultat imale slom socijalizma, raspad bipolarnog sistema u meunarodnim odnosima, zavretak hladnog rata izmeu dve supersile i preobraaj drutveno-politikih sistema u tzv. zapadni
[ 30 ]
model predstavnike demokratije i trinog sistema. Ove promene iziskivale su i aktivnosti u oblasti obrazovanja kako bi mladi ljudi stekli odreene informacije koje e im omoguiti uspeno razumevanje i snalaenje u novim okolnostima i procesima kroz koje su u svojoj transformaciji i funkcionisanju prolazila biva socijalistika drutva. Udbenik za predmet Ustav i prava graana u jugoslovenskoj praksi moe se posmatrati kao gore navedena aktivnost u cilju stvaranja novih generacija sposobnih za razumevanje novog naina funkcionisanja drave i drutva uprkos istorijskom trenutku u kome se Jugoslavija tada nalazila proces dezintegracije, krvavi graanski rat, bujanje nacionalizma, uvoenje sankcija Saveta bezbednosti UN, ekonomski i sveopti kolaps. Sam udbenik prvenstveno treba posmatrati na nivou pojmovnika koji bi trebalo da uenicima da osnovne informacije o novom drutveno-politikom i pravnom sistemu. U tom smislu on je izuzetno funkcionalan i praktian, te se moe rei da predstavlja dobar uvod u inae veoma obimne pravne i politike studije. Meutim, insistiranje na praktinosti i funkcionalnosti se u nekim aspektima javilo i kao ogroman problem, jer nedostaju informacije generikog tipa koje bi omoguile jo bolje razumevanje odreenih kategorija kojima se ovaj udbenik bavi. U nainu izlaganja materije jasno se mogu uoiti tri pristupa:
[ 31 ]
1. Istorijsko-deskriptivni, koji se ogleda u pokuaju da se na najkrai mogui nain prikae razvojni put pojedinih kategorija kao to su razvoj ustavnosti u svetu, razvoj dravnosti Srbije, razvoj jugoslovenske federacije, itd. Osnovni problem je to se taj pristup svodi na jednostavno gomilanje datuma i ponekih dogaaja koji svakako nisu dovoljni da bi se razumeli ovi vie nego sloeni procesi koji nisu samo plod ustavnih promena (npr. dezintegracija Jugoslavije). 2. Pojmovno-teorijski, koji se ogleda u pokuaju da se na najjednostavniji nain objasne osnovni pojmovi kao sto su ustav, vladavina prava, pravna drava, autonomija, ustavnost, zakonitost, itd. Ovde se javlja problem nedovoljnog uputanja u teorijsku problematiku, ak i nepravilno korienje odreenih termina (npr. demokratija trebalo bi demokratije, s obzirom da se kroz istoriju javljao veliki broj razliitih oblika demokratskog upravljanja drutvom, pa su i danas prisutni neposredna, predstavnika, itd). Nedostaje razmatranje osnovnih ideja u okviru teorijskih pravaca u istoriji pravnih i politikih teorija, te se ne omoguava itaocu uvid u genezu odreenih pojmova. 3. Analiza ovdanje ustavne i politike prakse koja prua uvid u pojave i procese na domaem terenu. Ovaj pristup otean je brojnim promenama koje su se deave na naem tlu u prethodnim periodima. Javlja se problem aktuelnosti itavog rukopisa to je naroito izraeno nakon usvajanja novog Ustava Republike Srbije na referendu[ 32 ]
mu 2006. godine. U tom kontekstu moemo rei da je udbenik zastareo, s obzirom da on referira na Ustav Republike Srbije iz 1990. godine i Ustavnu Povelju dravne zajednice Srbija i Crna Gora iz 2003. godine koja je u meuvremenu prestala da postoji. Kao i u prethodnim pristupima, analiza je povrna i na nivou osnovne informacije. Jedan od najveih problema sa kojima se ovaj udbenik suoava je nedostatak kritikog pogleda na sistem predstavnike demokratije. Iako se autor trudio da bude ideoloki neutralan, potpuno je jasno da se sistem predstavnike demokratije oznaava kao neto dobro i poeljno tj. kao najbolji oblik drutveno politikog ureenja, zanemarujui da itaoce informie o velikim teorijskim raspravama koje se danas vode oko problema krize predstavnikog sistema, njegovog deformisanja i izigravanja jednog od osnovnih postulata narodne suverenosti. Promene koje u tom smislu donosi EU integracija i dominacija nadnacionalnog nad nacionalnim se uopte ne razmatraju. Takoe, kako sam autor zapaa, jedan od problema je i nedovoljan broj asova u nastavnom planu za obradu materije to u velikoj meri obezbeuje presudnu ulogu samim nastavnicima u izboru tema i nainu rada sa uenicima. Ovakva situacija pogoduje uvoenju potpunog
[ 33 ]
voluntarizma u obradi materije. Radi dodatnog obrazovanja uenika tampan je izvestan broj tekstova u zasebnoj knjizi koja nije postala deo obavezne literature, ve je namenjena onim uenicima koji izraavaju afinitete i elju za istraivanjem ove problematike. Svakako znaajan nedostatak ovog udbenika je nepostojanje definicije drave i elemenata iz kojih se ona sastoji. To zaista iznenauje, ako se uzme u obzir da se u itavom udbeniku pojavljuje taj pojam koji slui i kao element u definisanju drugih pojmova (npr. Pravo je nesumnjivo, volja drave, tanije volja dravnih organa, izraena optim pravnim aktima...1). Stoga ostaje krajnje nejasno zbog ega je ovo uinjeno. Nepostojanje jasne definicije i elemenata drave vodi doivljavanju iste kao nekog stranog samobivstvujueg entiteta, van svake kontrole, to omoguava ostvarivanje autoritarnog naina shvatanja ovog kljunog pojma. Slina situacija se javlja i kod pojma dravna volja gde se veoma esto ovaj pojam koristi kao sinonim sa pojmovima volja dravnih organa ili volja izabranih predstavnika. To stvara odreenu konfuziju, jer i sam autor navodi da drava nema kolektivnu volju. Zato se onda taj temin upotrebljava?
Konfuzija prati i objanjenje odnosa izmedju drave i drutva (npr. Drava putem prava (pravnih propisa) ureuje odreene drutvene odnose, utvrujui prava i obaveze pojedinaca, njihovih asocijacija, kao i dravnih organa 2) da bi u nastavku sledilo objanjenje da drava ne ureuje sve drutvene odnose ve samo neke, jer bi bilo nemogue i tetno da to ona ini, a time bi se direktno sputavala i sloboda ljudi da sami ureuju svoj ivot na nain kako to oni ele pod uslovom da to nije tetno po druge, ili nije protivno zakonu. 3 Ovakvo objanjenje zahteva malu analizu. Kao prvo, ako govorimo o odreenim odnosima trebalo bi navesti koji su to odnosi. Drugo da li je neto tetno ili ne za druge nema veze sa tim da li je to protivno ili ne zakonu. Na ovom mestu se upravo treba odluiti za potovanje zakona, tako da je loe ove dve kategorije dovoditi u neku vrstu veze. Tree, ovakvim stavovima se direktno ide protiv tzv. civilnog ili ne-dravnog sektora koji u mnogim savremenim teorijama predstavlja osnov savremenog demokratskog drutva u kome sami graani preko svojih asocijacija i udruenja reguliu svoje meusobne odnose ili tee da organizovanom aktivnou i pritiskom na dravu reguliu i unaprede sopstveni poloaj. Dalje u tekstu, nailazi se i na poprilino prevazieno shvatanje prava kao izraza volje vladajue klase. Ovde
Radoin Rajovi, Ustav i prava graana, Beograd, 2005, str. 8. 3 Isto, str. 8. [ 35 ]
2
Radoin Rajovi, Ustav i prava graana, Beograd, 2005, str. 7. [ 34 ]
je i dalje prisutno dosta kruto i zastarelo marksistiko stanovite, olieno i u izboru terminologije koje u potpunosti odudara od celokupnog ideolokog okvira u kome je udbenik pisan. Ako se on bavi promovisanjem predstavnike demokratije, onda bi trebalo govoriti o volji veine, jer brojnim izbornim reformama tokom XIX i XX veka osnov politikog legitimiteta postaje sve iri, tako da je danas jako teko govoriti o podeli na povlaenu i potinjenu klasu. Naravno, ni jedno drutvo nije idealno. Odreene razlike u poloaju graana postoje, ali savremeno drutvo sa svojom kompleksnou se ne moe svesti na takvu jednostavnu podelu koja deluje krajnje anahrono i neadekvatno. Veoma je i zanimljiv stav da ne postoji jedno opte pravo koje bi vailo za sve drave, pa ak i za dve drave. Svaka drava ima svoje pravo, svoj pravni sistem i svoj poredak koji izvire iz odreenog drutva i koji vai samo na teritoriji te drave. Ovakvo stanovite je krajnje netano. Treba postaviti pitanje: A ta je sa dvostranim i viestranim meunarodnim ugovorima? Znamo da se u najveem broju sluajeva norme meunarodnih ugovora nakon ratifikacije automatski primenjuju i postaju deo pozitivnog prava jedne zemlje tako da moemo govoriti i o
nekim uniformnim reenjima za pojedine oblasti. ta je sa itavim granama pravne nauke kao to su meunarodno javno pravo, meunarodno privatno ili privredno pravo? Poseban problem stvara i EU integracija sa pojavom komunitarnog (zajednikog) prava drava lanica, poznatim pod imenom evropsko pravo koje u velikoj meri obezbeuje primat nadnacionalnog nad nacionalnim pravom. Ustav je izraz stvarnih odnosa, interesa, potreba i htenja najveeg dela naroda (graana) u jednoj dravi, izraz duhovne kulture i tradicije, duhovnih stremljenja i moralnih shvatanja. Kao takav on predstavlja osnov za progres i vii kvalitet ivota.5 Jako problematino odreenje ustava iz vie razloga. 1) Ako se insistira na graanskom drutvu i demokratskom ureenju, onda se treba odluiti za pojam graani, a ne postavljati alternaciju sa pojmom narod i tako unositi zabunu kod italaca. 2) Kakvih odnosa? Kojih interesa i htenja? Ostaje krajnje nejasno. 3) Izraz duhovne kulture i tradicije ukljuivanje konzervativnih elemenata potpuno suprotnih progresu i napretku koji treba ostvariti. 4) Osnov za progres i vii kvalitet ivota nigde ne postoji studija koja bi potvrdila ovu uzrono-posledinu hipotezu. Ustav je pre svega opti pravni akt koji regulie osnovne odnose unutar jedne zajednice (drutva), a da li e drutvo ii napred u svom razvoju zavisi od niza inilaca.
5
Isto, str. 14. [ 3 ]
Ono to se jo moe zapaziti iz ovakvog izlaganja je i konstantan problem u naim drutvenim nauka, a to je shvatanje drutva kao statike kategorije. Drutvo se menja, uslovi i sredina se menjaju, te je za oekivati da se i pravni poredak menja u skladu sa novim pojavama, procesima, odnosima, interesima, itd. Pored ovih nedostataka postoje i dobre strane u koje sa aspekta naeg interesovanja treba ubrojati: Kao presudan uslov za ostvarivanje i funkcionisanje demokratije autor navodi slobode i prava graana. Drutvo u kome graani nisu ravnopravni, bez obzira na nacionalnu, versku ili socijalnu pripadnost, nije demokratsko drutvo. Kao osnovni uslov za ostvarivanje ustavnosti i zakonitosti, autor vidi obezbeenje jednakosti svih pred zakonom. Bez ove jednakosti nema ne samo vladavine prava, ve ni demokratije, slobode, a samim tim ni moderne drave. Kao preduslov za ostvarivanje vladavine prava, autor navodi postojanje i odreenog nivoa pravne svesti kod graana o njihovim pravima i obavezama ili o nepostojanju prava kao osnov za promene na datom planu. Insistiranje autora na slobodama i pravima graana kao posebne oblasti koju sadre svi ustavi i direktnoj
[ 3 ]
primeni ustava u sluaju njihovog krenja. Veoma je zanimljivo i zapaanje da se u demokratskim drutvima moraju obezbediti odreena prava manjinama i da je odnos veine prema manjini izraz razvoja i zrelosti jednoga drutva. Prava LGBT osoba kao deo problema ostvarivanja ljudskih prava: Problematici ljudskih prava posveeno je itavo III poglavlje ovog udbenika. Iako su prava LGBT osoba sastavni deo ljudskih prava u mnogim dravama sveta (preteno u onima koje bi se mogle podvesti pod hladnoratovski termin Zapad), u samom udbeniku se ona nigde ne pominju. Nepostojanje ni homofobinih sadraja vodi zakljuku da je autor krajnje indifirentan prema ovoj problematici. LGBT prava ne postoje bila bi krajnja konsenkvenca ovakvog autorovog stava. U odeljku koji se bavi problematikom ljudskih prava i sloboda uviamo postojanje nekoliko celina. Prva celina bi se mogla odrediti kao kratak istorijski
LGBT skraenica za lezbejke, gej mukarce, biseksualne, transrodne osobe. [ 39 ]
pregled razvoja i borbe za ostvarivanje sloboda i prava graana. Iako na nivou puke hronologije, autor polazi od uvenog dokumenta Velika povelja o slobodama (Magna charta libertatum) engleskog kralja Jovana bez Zemlje iz 1215. godine, preko Habeas corpus act-a iz 1679. godine, te Akta o pravima (Bill of Rights) iz 1689. Posebna panja se posveuje uenju o prirodnom pravu i teorijama drutvenog ugovora ukazujui na ogroman doprinos koji je pokret prosveenosti tokom XVII i XVIII veka imao u promeni shvatanja pozicije pojedinca i profilisanju ideala oveka koji slobodom i razumom, sam osvaja svoju sreu i postaje gospodar svoje sudbine.7 Naroita panja je posveena dvema deklaracijama: Deklaraciji o nezavisnosti SAD iz 1776. godine i Deklaraciji o pravima oveka i graanina iz 1789. godine usvojene u Francuskoj za vreme buroaske revolucije, kao i teorijskom odreenju i genezi pojma graanin kljune politike figure savremenog drutva. U okviru lekcije koja se bavi slobodama i pravima oveka i graanina u savremenom svetu zanimljive su tri napomene samog autora. 1. Povezanost pojmova meunarodna zajednica i
7
ljudska prava, to ukazuje na postojanje konsenzusa da su ljudska prava i njihovo potovanje i ostvarivanje deo civilizacijskog nivoa koji je dostignut u razvoju oveka, da njihovo postojanje ima planetarni znaaj, te da njihovo ostvarivanje i spreavanje krenja prevazilazi nacionalne okvire. 2. Razlike u poimanju ta sve ulazi u korpus ljudskih prava, to ukazuje na postojanje jednog nesaglasja olienog u tome koja prava treba ubrojati u ljudska prava, navodei da vaei ustavi proklamuju negde manje, negde vie prava. Generalno se javlja problem sa tzv. novim pravima, kao to je sluaj i sa LGBT pravima koja su proizvod savremenog drutva i novih tendencija. 3. Raskorak izmeu normativnog i stvarnog. Odlina napomena da se na osnovu analize pravnih dokumenata teko moe stei slika o pravom stanju stvari u ovoj oblasti. Meutim, veliki problem predstavlja tretiranje savremenih tendencija u ovoj oblasti. Osim pominjanja Sveopte deklaracije o pravima oveka UN 1948. godine te, dva meunarodna pakta doneta takoe pod okriljem UN-a Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima, Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, oba iz 1966. godine, gotovo nita
[ 41 ]
se ne govori o njihovoj sadrini. Slino je i sa drugim recentnim dokumentima koji se samo taksativno nabrajaju: Zavrni akt KEBS-a (Helsinki 1975), Zakljuni akt KEBS-a (Be 1989), Povelja za novu Evropu (Pariz 1991), Konvencija o zatiti ljudskih prava i osnovnih sloboda Saveta Evrope iz 1950. godine. Aktivnosti na ovom planu tokom 90-ih godina uopte se ne pominju. Takoe se daje i jedan kratak spisak organizacija i institucija koje imaju nadlenosti na ovom polju kao to su: OEBS, Savet Evrope, Evropski sud za ljudska prava. Veoma je interesantno, da se u vreme, kada se proklamuje elja za pristupanjem nae zemlje evropskim integracijama, tako malo panje posveuje mehanizmima zatite ljudskih prava ovih organizacija, kao i samom njihovom funkcionisanju. Naredni odeljak posveen je analizi sloboda i prava oveka i graanina u dravnoj zajednici Srbija i Crna Gora. Osnovni dokument koji je korien pri analizi je tzv mala povelja ili Povelja o ljudskim i manjinskim pravima iz 2003. godine koja ini sastavni deo Ustavne povelje dravne zajednice SCG. Na samom poetku analize autor se osvre na jedan praktian problem. Poto ustavi drava lanica nisu usklaeni sa Ustavnom poveljom (niti e to ikada biti sve do raspada dravne zajednice 2006. godine) postoje znatna odstupanja u pogledu spiska ljudskih prava i sloboda. Naravno jedan od osnovnih faktora koji nije pomenut u ovoj analizi je i da je mala povelja plod
[ 42 ]
delovanja EU i drugih meunarodnih faktora. Autor je sva prava podelio u sledee grupe: Lina pravo na jednakost i ravnopravnost neprikosnovenost ivota neprikosnovenost line slobode i linog dostojanstva slobode misli, savesti, ubeenja i veroispovesti Politika birako pravo sloboda udruivanja sloboda tampe i drugih vidova javnog obavetavanja sloboda govora i javnog istupanja pravo na javnu kritiku dravnih i drugih organa i funkcionera Ekonomsko-socijalna pravo svojine pravo na rad pravo na socijalno osiguranje pravo na socijalnu sigurnost graanima koji ne mogu sami da brinu o sebi Zdravstvena pravo na zatitu zdravlja pravo na zdravu ivotnu sredinu
[ 43 ]
Kulturna pravo na obrazovanje pravo na slobodno nauno i umetniko stvaralatvo Prava pripadnika nacionalnih manjina individualna kolektivna Mala povelja ni u jednom lanu ne pominje seksualne manjine, a takav je sluaj i sa ustavima Srbije i Crne Gore. Upravo ovo ignorisanje LGBT prava od strane zakonodavca predstavlja i osnovni problem to se u samom udbeniku ova materija ne obrauje. Meutim, u gore navedenom spisku prava mogu se uoiti izvesni aspekti od znaaja za nau analizu. U okviru linih prava: 1. Pravo na jednakost i ravnopravnost u udbeniku je citiran lan Ustava RS: Graani su jednaki u pravima i dunostima i imaju jednaku zatitu pred dravnim i drugim organima bez obzira na rasu, pol, roenje, jezik, nacionalnu pripadnost, veroispovest, politiko i drugo uverenje, obrazovanje, socijalno poreklo, imovinsko stanje ili
koje lino svojstvo. Ovo je jedino mesto u udbeniku gde se pojavljuje kategorija koja bi mogla da bude tumaena kao osnov za nediskriminisanje LGBT populacije.
8
2. Neprikosnovenost ivota sadri vie prava, pri emu bi za nau analizu od znaaja bilo pominjanje prava na nepovredivost fizikog i moralnog integriteta. 3. Neprikosnovenost line slobode i linog dostojanstva pravo na lino dostojanstvo, pravo na privatan ivot i privatnost, kao i pravo na slobodan razvoj linosti i slobodan izbor naina ivota. U ovom delu se javlja jako zanimljiva opaska autora o slobodi. Sloboda nije statina, sloboda je jedan nedosegnuti ideal. ovek stalno osvaja slobodu, proiruje je i ini sve sadrajnijom. Ustav utvrdjuje samo nivo dostignute slobode.9 U okviru politikih prava, posebno se treba osvrnuti na slobodu udruivanja znaajno politiko pravo koje omoguava samoorganizovanje ljudi u borbi za ostvariRadoin Rajovi, Ustav i prava graana, Beograd, 2005, str. 101. 9 Radoin Rajovi, Ustav i prava graana, Beograd, 2005, str. 103. [ 45 ]
8
[ 44 ]
vanje svojih prava i interesa, te otvara mogunost opteg poboljanja poloaja manjinskih grupa u drutvu. Iako je zakonom regulisano u kojim sluajevima se mogu vriti ogranienja u osnivanju i delovanju ovakvih udruenja, veliki problem za njihovo funkcionisanje moe predstavljati i opta drutvena klima. U okviru ostalih prava zanimljivi su citati lanova Ustava RS iz 1990. godine. 1. Pravo na rad Svako ima pravo na rad. 2. Pravo na zatitu zdravlja Svako ima pravo na zatitu zdravlja. 3. Pravo na obrazovanje kolovanje je dostupno svakom pojedincu pod jednakim uslovima. U narednom odeljku raspravlja se o temi ostvarivanja i zatite sloboda i prava oveka i graanina prilikom koje autor afirmie niz ideja. Prema Ustavu RS i Povelji slobode i prava se ostvaruju neposredno na osnovu ustava. Kada je to ustavom predvieno zakonom se mogu urediti uslovi i nain ostvarivanja sloboda i prava. Autor izriito navodi da se zakonom slobode i prava graana ne mogu ograniiti. Takoe, autor napominje da su drutveni uslovi veoma bitan inilac ostvarivanja sloboda i prava. U njih ubraja mate[ 46 ]
rijalne uslove (stepen ekonomske razvijenosti), politike prilike, kulturni nivo ljudi... Ovde je mogue dodati i tradiciju, moral, sistem vrednosti... Autor takoe priznaje da u SCG ima krenja ljudskih prava (ne navodei konkretne primere), a za to objanjenje nalazi u nepostojanju dovoljno duge tradicije ljudskih prava uzrokovane turskom vladavinom, dugim periodima autokratije, nedovoljne utemeljenosti pravne drave, itd. Ostvarivanje ljudskih prava je po autoru najsigurnije merilo koliko su u jednoj dravi ostvarene vladavina prava i demokratija. Na kraju vie nego ohrabrujue zvui poziv autora da se graani bore za svoja prava, jer ona nisu neto to drava treba da im obezbedi, ve naprosto neto to treba da im prizna. Ustav Republike Srbije jami i priznaje lina, politika, nacionalna, ekonomska, verska, socijalna, kulturna i druga prava oveka i graanina.10 Zakljuak: Ovako koncipiran udbenik predstavlja samo povrnu informaciju koja bi trebala da bude uvod u razumevanje izuzetno sloene problematike politikog i pravnog ure10
Isto, str. 113. [ 4 ]
enja jedne drave. S obzirom na veliko interesovanje uenika zavrnog razreda gimnazije za studije pravnih i politikih nauka koje iz godine u godinu raste (ako se kao relevantan podatak uzme u obzir broj novoupisanih studenata), potrebno je na nivou srednje kole uraditi mnogo na planu unapreenja nastavnog plana i programa. Udbenik kao pojmovnik vie nije dovoljan okvir iz koga se mogu stei znanja potrebna za razumevanje demokratskih pojava i procesa. Jezik kojim je pisan je krajnje suvoparan, bez primera iz realnog ivota, a re je o izuzetno primenljivoj materiji. Njegova neaktuelnost i nemogunost da se adekvatno reaguje u smislu praenja promena na politikom i pravnom planu samo komplikuje postojee stanje, kao i nedostatak savremenih dela u spisku literature koja je koriena prilikom njegove izrade. to se tie prisutnosti problematike vezane za LGBT prava, vano je napomenuti da se ovaj udbenik uglavnom oslanja na postojeu dutvenu i pravnu praksu. Ovaj problem nepominjanja i zanemarivanja e i dalje ostati, dok se od strane samih zakonodavaca ne desi njihovo priznanje u odreenoj pravnoj formi. Bez obzira na trenutnu situaciju koju karakterie odsu[ 4 ]
stvo politike volje da se ovom problemu pristupi na pravi i kvalitetan nain (prilika je jo jednom proputena prilikom usvajanja novog ustava Republike Srbije 2006. godine), ipak postoji odreeni prostor u okviru kolskog sistema u kome je mogue pokrenuti debatu na ovu temu. Preporuke za unapreenje sadraja koji se odnosi na slobode i prava graana: Navedene preporuke se pre svega odnose na prisutnost i problematizovanje LGBT prava. 1. Posvetiti posebnu nastavnu jedinicu tzv. novim slobodama i pravima graana. ta: Osnov za ovakvu preporuku proistie iz dva elemen-
(a) Celokupna pria o slobodama i pravima graana zasniva se na promovisanju tzv. klasinih sloboda i prava, kao to su politika, ekonomska, kulturna, socijalna, itd. Razvoj savremenog drutva doveo je do pojave novih problema povezanih sa poloajem oveka, te i tome treba posvetiti posebnu panju. (Npr. internet, LGBT populacija, prava ena, ekoloka prava, trgovina ljudima, itd. Sve su to izazovi sa kojima se suoava savremeno drutvo i na odreeni nain ih reava.) (b) Autor sam izraava stav da postoji odreena neje[ 49 ]
dnakost u svetu, u pogledu toga ta se sve podrazumeva pod slobodama i pravima oveka i graanina. Potrebno je takav stav i dopuniti primerima, kako se ne bi stvarale zabune kod uenika. 2. Promene u nastavnoj jedinici koja se bavi pregledom istorijskog razvoja sloboda i prava oveka i graanina. S obzirom da pravo nije statika, ve dinamika kategorija, potrebno je uvesti i primere novijih ustava u svetu i naina na koji su regulisane slobode i prava u ustavnim odredbama, te navesti primere ta se sve pod etiketom sloboda i prava nalazi u tim odredbama. Sa stanovita LGBT prava, izvestan broj ustava neposredno u svojim odredbama pominje i seksualnu orijentaciju (Holandija, Junoafrika Republika, itd). 3. Formirati posebnu nastavnu jedinicu koja bi se bavila problemom diskriminacije. Osnov za ovu preporuku se nalazi i u samom stavu autora da na teritoriji nae zemlje ima krenja ljudskih prava, kao i u napomeni da postoji ogromna razlika izmeu onoga to je proklamovano i onoga to je stvarno. Problem diskriminacije je svugde prisutan (a posebno kada je re o LGBT osobama), pa bi upoznavanje uenika sa konkretnim primerima imalo ogroman uticaj na razume[ 50 ]
vanje poloaja i stvaranje solidarnosti koja bi mogla voditi kreiranju jednog humanijeg drutva, u kome bi svaki pojedinac bez obzira na svoje lino ili neko drugo svojstvo, mogao biti u potpunosti ravnopravni graanin drave u kojoj ivi. . Insistiranje na otvaranju debate oko poloaja manjina i u okviru njih LGBT populacije u naem drutvu. Samim udbenikom se predvia ovakav oblik izvoenja nastave. On je poeljan iz vie razloga: Omoguuje iskazivanje i sueljavanje razliitih miljenja; Direktno utie na razvoj demokratske kulture; Problem manjina izlazi iz okvira tabu teme i postaje opti drutveni problem; U krajnjoj instanci vodi prihvatanju prava na razliitost i toleranciju kao osnovnih principa demokratskog drutva. Preporuena literatura: 1. Grupa autora, itanka (od A do o lezbejskim i gej ljudskim pravima), Labris, Beograd, 2006.
[ 51 ]
2. Preporuka 924 o diskriminaciji homoseksualaca, Savet Evrope, 1981. 3. Preporuka 1474 o poloaju lezbejki i gejeva u dravama lanicama Saveta Evrope, Savet Evrope, 2000. 4. Rezolucija o jednakim pravima lezbejki i gej mukaraca u zemljama Evropske Zajednice, Evropski parlament, 1998. 5. Rezolucija br. A5-0050, Evropski parlament, 2000. 6. Rezolucija o homofobiji u Evropi, Evropski parlament, 2006.
Milan Marinkovi, dipl. politikolog za meunarodne poslove.

[ 52 ]
Duan Maljkovi} Tretman homoseksualnosti u srednjo{kolskom ud`beniku za filozofiju Budimo, dakle, savreno uvereni da je podjednako svejedno uivati u eni na ovaj ili onaj nain, da je apsolutno jednako uivati u devojci ili mladiu i da je, im u nama nesumnjivo ne mogu postojati druge sklonosti sem onih koji potiu od prirode, ta priroda odvie mudra i dosledna da bi nam usadila takve sklonosti koje bi je mogle vreati. Markiz de Sad, Filozofija u budoaru I Osnovne informacije o udbeniku Naziv: Filozofija za IV razred gimnazije i srednje strune kole Autori: dr Mile Savi, dr Vladimir N. Cvetkovi, mr Nenad Ceki Izdava: Zavod za udbenike i nastavna sredstva Mesto i godina izdavanja: Beograd, 200. Obim: 331 strana II Struktura Sadraj: 1. Predgovor (8-10)
[ 55 ]
Duan Maljkovi} Filozofija
2. Odreenje filozofije (11-29) 3. Antika filozofija (30-10) Grka filozofija Helenistiko-rimski period . Srednjovekovna filozofija (107-139) Uvod Teologija i filozofija Filozofija u Vizantiji Filozofija na Zapadu
Filozofija ivota iracionalizam u filozofiji Hermeneutika Fenomenoloka filozofija Filozofija egzistencije Kritika teorija drutva Savremena etika i politika filozofija Strukturalizam Kriza moderne i postmoderna filozofija
7. Renik (31-331) Na kraju svakog poglavlja, nalazi se spisak kljunih pojmova. Na kraju nekih poglavlja, tabelarno je sumiran osnovni sadraj poglavlja. Udbenika strana podeljena je na dva dela po vertikali u odnosu 1:2, gde se u prvom nalaze ilustracije i vizuelne reprodukcije (uglavnom dela klasine umetnosti koja su u vezi sa filozofijom, pojedinim filozofima, ili nekim filozofskim problemima), kao i kljuni pojmovi, a u drugom sam tekst poglavlja koji se odnosi na ove pojmove. Za najznaajnije filozofe data je kratka biografija, kao i izbor najvanijih dela.1
Treba naglasiti da je ovakav koncept daleko vizuelno atraktivniji, a ini sadraj preglednijim i podesnijim za uenje. Nesumnjiv je napredak u odnosu na prethodni udbenik i to je za svaku pohvalu. Dizajn bi i dalje mogao biti unapreen, ali i na ovom nivou on deluje blii zapadnoevropskom stilu vizuelnog reavanja udbenike literature, koja ima za cilj da uenika zainteresuje na prvi pogled, kao i da mu daje sumarne preglede gradiva, ne bi li makar osnovne informacije bile upamene, [ 5 ]
1
5. Moderna filozofija (10-22) Filozofija renesanse Racionalizam i empirizam Prosvetiteljstvo i francuski materijalizam Zaetak politike filozofije novog doba Nemaki klasini idealizam Marks i marskizam
. Savremena filozofija (23-315) Pozitivizam Logiki pozitivizam, analitika filozofija i filozofija nauke Pragmatizam
[ 56 ]
III Uvodne napomene Ministarstvo prosvete Republike Srbije odobrilo je upotrebu ovog udbenika 3. 9. 2001. godine, i to za sve smerove gimnazije i sve strune kole. Materijal je, dakle, relativno recentan i ne pravi razliku bar u domenu osnovne literature izmeu gimnazije i strunih kola (u prvim je fond asova duplo vei nego u drugim), to moe implicirati da obrazovni sistem vidi filozofiju kao deo opte kulture tj. kao fundus znanja kojim bi svi trebalo da raspolau, bez obzira na specifino usmerenje, odnosno nadilazei, kako podelu na prirodne i drutvene nauke, tako i podelu na struno i gimnazijsko obrazovanje.2 Ostavljajui po strani, da li je za filozofiju neophodno adekvatno predznanje, iz raznovrsnih oblasti, koje su predmet izuavanja u srednjoj koli, kao i da li je stejo jednom ponovljene i pregledno predstavljene. 2 Takav stav korespondira Adornovoj postavci u Filozofskoj terminologiji da je filozofija istovremeno i struka i ne-struka, odnosno da ona poseduje specifinu autonomiju u odnosu na druga podruja produkcije znanja, ali da se istovremeno bavi i najoptijim pitanjima (npr. problem bia), kao i problemima koja direktno ili indirektno zadiru i u ostatak saznajnog korpusa (npr. epistemoloki problemi). Budui da se navedena studija koristila kao kljuni udbenik za predmet Uvod u filozofiju katedre za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, vidljiv je kontinuitet predstavljanja filozofije na relaciji srednja kolafakultet, jo jednom potvren samom istorinom koncepcijom studija, koja opet odgovara udbeniku. [ 5 ]
pen njihovog poznavanja adekvatan za takav poduhvat i kakve razlike postoje u tom kontekstu moe li se program matematike u Matematikoj gimnaziji porediti sa programom srednje ekonomske kole npr. kao i samim izvoenjem tog programa? navedena egalitarizacija udbenika filozofije, ini se adekvatnom. S jedne strane, ona prevazilazi ve uvreeno shvatanje o klasinom gimnazijskom obrazovanju kao superiornom, te diskriminativnoj ideji da su gimnazijalci pametniji od ostatka srednjokolaca (prvi stav za posledicu ima drugi), dok, s druge strane, ostaje verna duhu filozofije kao disciplini koja treba, po jo uvek dominantnom klasinom (hegelovskom) shvatanju, da transcendira pojedinane discipline, te objedini rascepkano znanje u optu sliku sveta. Takoe, filozofija se tie svih i svakom moe biti korisna, bez obzira ime se bavio to je, stie se utisak, spiritus movens jednog udbenika za sve. Budui da je pisan nakon tzv. demokratskih promena, odnosno nakon pada Miloevia, udbenik sadri delove o savremenim filozofskim pravcima, kakva je recimo dekonstrukcija, to je pomak u odnosu na prethodni, relativno zastareli udbenik. Takoe, autori insistiraju na de-ideologizaciji filozofije, te u Predgovoru (str. 8) vide prethodni period kao ideoloki indoktriniran, koga ure da zaborave. Iako to nigde eksplicitno ne kau, jasno je da misle na ideologiju marksizma, odnosno na dominaciju marksizma u filozofiji, te njegovog usvajanja kao politiko[ 59 ]
ekonomske-istorijske istine u periodu socijalizma. Umesto toga, oni se zalau za nedogmatski pristup, gde se niko od italaca nee prikloniti ni jednom posebnom filozofskom carstvu, odnosno gde e ostati na meta-poziciji u odnosu na samu filozofiju, njome se baviti objektivno, kao profesionalac odnosno kao neutralni istoriar filozofije ili filozof sam. Tako postavljeno shvatanje implicira nekoliko problema: (1) Opte je revizionistiko mesto da se period od 1945. do 2001. godine vidi kao komunistika, dogmatska, ideoloka etapa u razvoju Srbije, kojom je posledino pogoena i filozofija, a simptom se moe videti u dominaciji marksizma, kao obaveznog predmeta u srednjim kolama i na fakultetu, ali i kao usvajanja posebne filozofske istine, kojoj je suprotstavljena dekadentna buroaska teorija i njenog uticaja na reintrepretaciju same istorije filozofije, koja poinje da se ita striktno marksistiki. Prvo, treba primetiti, da ostatak filozofske misli, nikad nije bio prognan sa fakulteta, niti iz domena profesionalnog bavljenja filozofijom, a njegov izrazito marksistiki karakter uslovljen je pre svega revolucionarnom narodnooslobodilakom borbom, zasnovanoj na komunistikim postulatima, koja je Srbiju, odnosno Jugoslaviju, svrstala na stranu pobednika u II svetskom ratu i obezbedila joj trajno istorijsko mesto na strani antifaizma, to je danas, naalost, predmet istorijske falsifikacije, u kojoj se kolaboracionisti sila osovine stavljaju u isti rang sa njenim oponentima.
[ 60 ]
Takoe, dominacija marksizma uopte nije imala isti intenzitet dobar primer su sedamdesete i osamdesete godine prolog veka, kada su objavljeni mnogobrojni prevodi kapitalnih dela savremene zapadne filozofije nemarksistike (Sartr (Sartre), Simon de Bovoar (Simone de Beauvoir) ili ak i antimarksistike orijentacije (npr. Hajdeger (Heidegger)), o njima se diskutovalo i bivali su deo programa filozofskih studija. Marskizam, unutar sebe, takoe nije bio homogeno misaono polje, i mnoge suprotstavljene kole su nalazile svoje mesto u njegovom razvoju, kritikujui neke druge upravo zbog dogmatizacije i ideologizacije (npr. Frankfurtska kola spram dijalektikog materijalizma u SSSR). (2) Verovanje u neutralnost u filozofiji koliko filozofsko, toliko i politiko veoma je problematino. Ne ulazei u dalju elaboraciju ove teme, koja daleko prevazilazi okvir ovog rada, ini se da takvo stanovite pre implicira jedno novo ideoloko mesto akademski liberalizam, kao derivat politikog liberalizma kraja istorije, koji vidi neupitnu vrednost u postojanju razliitih filozofskih kola, pravaca i disciplina, a kojoj se moemo ili ne moramo prikloniti, u zavisnosti od sopstvenih afiniteta. Jedna istina se vidi kao izraz dominacije totalitarnih reima, te se brani pozicija prava na sopstveno miljenje (graanski personalizam) i njegovo slobodno izraavanje. Problem sa kojim se takav odnos prema filozofiji suoava krajnje je banalan i rekao bih, antifilozofski: zato se pretpostavlja egalitarizam razliitih filozofskih shvatanja, umesto da se one,
[ 61 ]
kao i takav stav, preispituju? Kako moemo da znamo da jedna istina, ipak, nije otkrivena u nekom pojedinanom pravcu koji bi, onda, demaskirao druge kao neistinite, to ne bi korespondiralo iskljuivo komunistikom totalitarizmu, ve i savremenoj prirodnoj nauci, poglavito fizici, koja tei egzaktnoj, jedinistvenoj predstavi materijalnog sveta (to opet moe biti predmet spora u filozofiji, ali argumentovanog filozofskog spora, ne problema koji bi se otpisao trivijalnim pozivom na pravo na razliitost pojedinanih shvatanja). (3) Ideologija je filozofska tema par excellence. Od Marksa (Marx), koji je interpretira kao lanu svest do Altisera (Althusser) koji je vidi kao kljunu za subjektivaciju individua (ideologija se obraa individuama, oni joj odgovaraju kao subjekti),3 upravo marksizam daje veoma snanu kritiku ideologije. Veoma ne-filozofsko i leerno odnoenje prema ideologiji, kome su autori skloni, implicira nepoznavanje te oblasti, kao i svrstavanje na krajnje neartikulisanu poziciju odbacivanja marksisitike ideologizacije, a ne precizno-kritiku spram perioda socijalizma, koji nije bio idealan drutveni sistem, ali je bio daleko od represivnog mraka u koji ga postavlja dananja dominantno nacional-desniarska politika. Vano je napomenuti da za ideologizaciju u smislu partijnosti u filozofiji, te ukidanja raznovrsnih pluraliza3
ma manifestovanih u mnogobrojnim pravcima, disciplinama, kolama, uenjima, ali i filozofemama i pogledima na svet (kao graninih fenomena u filozofiji), postoji veoma argumentovano mesto, ba kod Altisera poglavito u tekstu Lenjin i filozofija i da ono predstavlja poziv na nauno miljenje, odnosno na raskid sa dosadanjom tradicijom filozofije koja se vidi kao ideoloka i usvajanje naune paradigme u analizi istorije, a koji je Marks otvorio Kapitalom. Stoga, ta pozicija je daleko od ideoloke, u uobiajenom smislu te rei, ali je takoe nastrojena kritiki prema ideologiji uopte, kao i prema samoj marksistikoj ideologiji odnosno ranim radovima Marksa i na njima nastalim naknadnim humanistikim, antropolokim, evolucionistikim i slinim krpeima, pa posledino, konano, i spram pokuaja praxis filozofije da u tekstovima pre Kapitala pronau nauku Kapitala, ne uviajui fundamentalni diskontinuitet, prelom.5
Just for the record prvo savremeno ukidanje zakonske prohibicije homoseksualnosti dogodilo se u Rusiji, nakon Oktobarske revolucije (da bi se stavljanje van zakona ponovo odigralo dolaskom Staljina na vlast). Zapadne zemlje poinju sa takvim reformama tek u drugoj polovini XX veka. 5 Ovako opirno razmatranje filozofije i ideologije sproveo sam zbog veze izmeu politikog miljea i ostvarivanja ljudskih prava LGBT populacije, to je krajnji cilj kome projekat analize udbenika treba da doprinese. Ukoliko se skrivena politinost udbenika jasno ne demontira, odnosno ukoliko konzervativni podtekst nije efikasno iskljuen, obrazovanje e i dalje imati svoje reakcionarne efekte, te e, izmeu ostalog, reciklirati ho[ 63 ]
Monik, R. Tri teorije, CSUb, Beograd, 2004.
[ 62 ]
Udbenik je pisan istorijski, odnosno hronoloki od poetaka filozofije koji je fiksiran u staru Grku, na prelazu iz VII u VI vek, pa do savremene filozofije s kraja XX veka. Indijska, odnosno kineska, i bilo koja druga dalekoistona filozofija uopte ne nalazi ni pomena u udbeniku, te se stie utisak da uopte i ne postoji. Istona filozofija, kako je autori imenuju, retko prelazi granice Vizantije, odnosno zalazi samo u judejsku, a kasnije u judeohriansku misao. To navodi na dva zakljuka. Prvo, postoji jasna kultur-rasistika pozicija evropocentrizma u ovom iskljuenju bez obrazloenja (Hegel takoe iskljuuje indijsku filozofiju u Istoriji folozofije, ali ipak priznaje da se duh raa na istoku), jer se kompletna istorija filozofije svodi na zapadnu istoriju filozofije, koja kao da se odjednom pojavljuje, sa prelaskom mythosa u logos (taj prelaz se registruje, ali se ne objanjava adekvatno). Tako nailazimo i na sledei pasa: Evropska civilizacija, zasnovana na nauci, tehnologiji i politici, proirila se na celokupni savremeni svet i tako formirala savremeni sistem vrednosti i nain ivota. Poreklo moderne nauke, tehnologije i politike vezano je za filozofiju. Prema tome, filozofija se nalazi u samom temelju evropske civilizacije, kojoj i sami pripadamo. (str. 16) Pored oigledne apstraktne neodreenosti sintagme
mofobiju tamo gde bi trebalo da je ukida. [ 64 ]
evropska civilizacija, stie se utisak da van Evrope nema nauke, tehnologije i politike, kao to se i nekritiki konstatuje irenje evropskih vrednosti bez jasnog navoenja ta bi one bile izostavljajui kritiku kulturnog imperijalizma. Naime, diseminacija evropskih vrednosti se uglavnom sprovodila ognjem i maem, dakle kolonizacijom, u kojoj su unitene i itave autohtone civilizacije i poinjen genocid nezapamenih razmera.
Drugo, postoji nasilna proizvodnja kontinuiteta filozofskog miljenja, gde je ono skicirano kao kompaktna, progresivna celina, koja nije uzdrmana niim spolja, kao to je razvoj nauka, npr., ili neka druga misao ili tradicija (religija, npr.), kao ni iznutra, u registrovanju anti-filozofskih stanovita samih filozofa ili preciznije teoretiara filozofije, kakav je, npr. Marks (mada se oba problema, paradoksalno, registruju, ali se ne uzimaju u obzir). Ovakav implicitni stav, vidljiv na nivou celine udbenika, svakako afirmie logocentrizam, koji u politikom domenu korespondira konzervativnom tradicionalizmu, a iz feministike perspektive predstavlja dominaciju falocenIma li uopte, van politiko-ideoloke propagande EU, kompaktne evropske civilizacije ili pak moemo da govorimo o evropskim civilizacijama, dakle o raznovrsnim drutvenoistorijskim ustrojstvima koja nisu nuno kompatibilna? ta je sa uticajima geografski neevropskih civilizacija, a koje joj hronoloki prethode, na evropsku? Puno je pitanja na koje bi autori trebalo da odgovore, pre neopreznog iznoenja navedenih tvrdnji. [ 65 ]
trizma, tj. uverenja o celovitosti sistema grupisanog oko falusa (te posledino i penisa, mukog polnog distinktiva) koja je, naravno, iluzorna, ali koja u toj iluziji proizvodi totalitarne efekte uklapanja ili ukidanja onoga to tu iluziju subvertira. Sami autori su svesni da istorijski pristup nije idealan didaktiki pristup, odnosno da bi bilo bolje da se udbenik zameni problemskim, koji bi analizirao specifine vorne take filozofskog miljenja, nudei raznovrsne odgovore/ reenja (npr. problem Boje egzistencije), verovatno bolje dotiui nerv filozofiranja od prostog izlaganja kljunih epizoda istorije filozofije. No, takav udbenik, napominju autori, podrazumevao bi promenu nastavnog programa, a delimina kompenzacija ovog nedostatka reena je sapripadajuom Hresotmatijom, zbirkom odlomaka iz autentinih filozofskih tekstova, ne bi li uenici iskusili ta filozofija jeste, uei se jo jednom filozofskom umeu, a to je interpretacija. Nesumnjivo je da nita ne moe zameniti itanje i tumaenje izvornih filozofskih dela, te je ovakav pristup u naelu dobar, mada se on suoava sa jednim od kljunih problema obrazovanja uopte sa preopirnou odnosno prevelikom zahtevnou spram srednjokolaca, koji ne bi trebalo da dobro proeljaju udbenik od svega 300 strana, nego bi trebalo da interpretiraju i izrazito teke tekstove ne samo za njih, ve i za profesionalne filozofe. Takav pristup, ve u startu, odbija, delujui pretekim, a uzimajui u obzir generalni odijum koji prema filozofiji postoji ne samo kod srednjokolaca
[ 66 ]
kojima je, najee, obrazovanje uopte nevien smor, ve i u javnom prostoru gde se ona dominantno vidi kao relikt prednaunog vremena i neto to nema praktinu upotrebnu vrednost teko da e se proizvesti efekat koji autori prieljkuju: ozbiljno bavljenje filozofijom. S druge strane, ne treba podlei ni jednoj od osnovnih zabluda da obrazovanje treba razvodniti, odnosno da ga treba uiniti lakim ono, ukoliko uopte nekog treba da ui, treba da pravi tekou, odnosno da ima intelektualnu zahtevnost, stvara konfuziju, otpor, nerazumevanje, da bi se, na kraju, ipak neto nauilo, jer bez muke nema nauke, odnosno bez napora se uvek-ve ostaje na nivou opteg (ne)znanja, skrpljenog iz porodice, blie ili dalje okoline, prijatelja, uopte rekla-kazala konteksta. Na tom tragu, formiranje udbenika koji bi bio problemski, ali krai i kompaktniji, koji bi integrisao nekoliko izvornih tekstova u vezi sa odabranim problemima,7 bio bi daleko bolje reenje, jer bi od opteobrazovnog horizonta raznovrsnih filozofskih strujanja (koji se uglavnom, kao i svaka faktografija, relativno brzo zaboravlja) stiglo do dubinske (indepth) analize sadraja koji bi bio interesantniji, ostavio prostora uenicima da daju svoje miljenje i tako uu i polemiku sa odreenim filozofskim tezama, a svakako ih bolje uveo u istananost filozofskog miljenja, koja bi,
Ovo ima vaan psiholoki aspekt dva opirna udbenika u startu stvaraju averziju sopstvenom preobimnou. Jedan, manji, kompaktniji, ali intelektualno izazovniji bio bi u svakom smislu privlaniji za itanje i analizu. [ 6 ]
7
konsekventno, mogla dovesti do izmene jedne od kljunih predrasuda a to je da traenje dlake u jajetu, za ta se filozofija preesto optuuje, jeste zahtev za osvetljavanjem svih aspekata problema, te dovoenje analize do krajnjih granica, to moe biti korisno iskustvo za dalji akademski razvoj pojedinaca i pojedinki, produbljujui argumentativnu kulturu, koliko i zahtev da se, odreeni fenomen, iscrpno i temeljno obrazloi, bez neupitnog, dogmatskog prihvatanja istina koje se nude ex cathedra. Autori, iako se zalau bar deklarativno protiv autoritarnosti, imaju svoje favorite, ali i one kojima nisu naklonjeni. I dok preovladava neutralni ton izlaganja bez jasnog odreenja spram teza pojedinih filozofa i filozofija, dotle, npr. u odeljku o Marksu i marksizmu provejava cinini ton, pa se Marksu inputira ideologija, navodna zakonita istorinost, njegova filozofija je filozofija i skup najrazliitijih, teko spojivih elemenata, itd, dok se ne krije oduevljenje recimo Poperom (Popper), prema ijim se zakljucima odnosi apodiktino i sa entuzijazmom, vie parolakim, nego akademskim. To jo jednom svedoi o nemogunosti da se govori o filozofiji sa neutralne metapozicije, odnosno ova vidljivija mesta filozofskog pozicioniranja impliciraju manje vidljiva mesta politikog svrstavanja. U tom kontekstu, bilo bi poteno, a i daleko edukativno upotrebljivije, ukoliko bi autori jasno obrazloili sopstvenu poziciju tada italac ne bi bio prinuen da iz konteksta ekstrapolira stav autora, ne bi li razumeo, zato je autor ba tako napisao odreeno po[ 6 ]
glavlje, uputio specifinu kritiku i sl. No tada bi autori morali da promisle pretpostavke vlastitog filozofskog pozicioniranja, to bi moglo dovesti do komplikacija koliko u samoj koherenciji linih diskursa, toliko i u kontekstu ponovnog pisanja udbenika koji bi to obrazloenje trebalo da sadri i kao uvod, ali i kao organon redefinicije svih sadraja, to bi verovatno rezultovalo podizanjem teine samog udbenika, ukoliko bi uopte i bio napisan. No, dobar primer takvog udbenika jeste Pavieviev Uvod u etiku, pisan sa jasno marksistikih pozicija, s kojim se svakako moe polemisati, ali je transparentnost i preciznost analize upravo s obzirom na marksistiku etiku kljuna prednost ovakvog teksta. Konano, neujednaen stil izlaganja, koji na momente zapada u paternalistiki ki (naroito u Predgovoru), posledica je injenice da su autori pisali razliita poglavlja, ali je izlaganje uglavnom korektno, s vremena na vreme dopunjeno ponekim spekulativnim izletom, tako da na momente odlazi od prostog taksativno-faktografskog navoenja. Unoenje savremenih sadraja, naroito strukturalizma i postmoderne filozofije je za pohvalu, mada je obim i dalje zanemarljiv u odnosu na ostatak, a problem koji se javlja problem kraja godine, kada panja definitivno poputa, uinie da ovi segmenti prou neopaenije, nego to, sam marginalni obim i pozicija u udbeniku, ve diktira.
[ 69 ]
IV Rod, seksualnost, homoseksualnost tri oznaitelja bez oznaenog Udbenik, oekivano, ne donosi nikakvu rodnu senzibilizaciju na oko 300 strana ni jednom se ne pominje ni jedna filozofkinja, ni feministika teorija, niti je pol odnosno rod tema bilo kakvog izlaganja. Stie se utisak da je filozofija iskljuivo muka stvar, s jedne strane, ime je vidljivost ena nepostojea. Sa druge, nigde se ne reflektuje da postoji problem takvog bespolnog izlaganja filozofije, to je predmet feministike kritike naprosto, preutna je pretpostavka da pol tj. rod ne igra nikakvu ulogu u reenju filozofskih problema, kao to se stvara slika da se filozofija time uopte i ne bavi, mada je npr. status ene ne samo jedna od kljunih tema savremene, ve i antike filozofije, npr. kod Platona u Dravi, koji se smatra jednim od zaetnika feminizma, vrlo uslovno govorei. 8 Upadljiv izostanak bilo kakve reference na savremenu feministiku teoriju, koja se po obimu i zastupljenosti danas teko moe ignorisati, svakako je simptom tradicionalnog, konzervativnog i patrijarhalnog pristupa filozofiji, inae dominantnog za filozofski mainstream u Srbiji i katedru na FilozoRe je o tzv. Platonovom feminizmu koji se zasniva na injenici da Platon daje znaajno mesto enama u svojoj idealnoj dravi, nasuprot realnoj dravi svog vemena i prostora, iako joj, ruku na srce, ne priznaje ravnopravnost, ve samo sposobnost da neke dravne poslove uspeno obavlja (ali nikad tako uspeno kao mukarci). [ 0 ]
8
fskom fakultetu u Beogradu. Na primer, u turom delu o Deridi (Derrida) nema takoe ni rei o feminizmu ni o vezama ovog francuskog filozofa sa feministikom teorijom, kao ni o dekonstrukciji kao jednom od najuticajnih pristupa u savremenoj feministikoj teoriji. Slian je tretman seksualnosti. Jedino mesto na kome se ona pominje jeste u navodu Fukoove (Foucault) studije Istorija seksualnosti (str. 310), o kojoj dalje nema ni rei. Stie se utisak da je to, najblae reeno, irelevantna tema za filozofiju tj. da u pokuaju da predstavi totalitet stvarnosti seksualnosti nema mesta. Naravno, isti tretman posledino ima i homoseksualnost ona je, jednostavno reeno, nevidljiva. Ovde, za trenutak, zastanimo. Neko bi mogao da stavi primedbu da su i neke druge teme nevidljive, ne zato to nisu relevantne, nego zato to za njih nema mesta u srednjokolskom udbeniku ogranienog obima. Ukoliko bismo hteli sve vane filozofske topose da pokrijemo, bili bi nam potrebni tomovi i tomovi enciklopedija, tako da neto nuno mora da otpadne, a to bi, u ovom sluaju bile sekundarne teme, dakle teme koje ne spadaju u tradicionalni filozofski mainstream, jednom reju, nisu najvanije problemi ontologije, politike, epistemologije i drugih klasinih disciplina treba da imaju prednost. Takoe, ukoliko bismo eleli ukljuenje specifino manjinskih sadraja, zato prednost dajemo je[ 1 ]
dnom u odnosu na drugi? Zato tema rasizma ne bi bila takoe relevantna ili ak i vanija od teme homofobije? Uostalom, primer nedostatka (teorijske) psihoanalize, pokazuje da je jedno celo filozofsko podruje izostavljeno, tako da motiv nepostajanja refleksije o rodu/seksualnosti ne mora nuno implicirati diskriminatornu, ve prosto profesionalnu odluku. I, ma koliko se, na prvi pogled, navedene primedbe inile plauzibilnim, na njih je mogue utemeljeno odgovoriti. Prvo, sam izbor tema ukljuuje odreenu politiku poziciju, koja se, upravo iskljuenjem odreenih sadraja, najjasnije manifestuje, a ima i svoje politike posledice. Ukoliko obrazovni sistem ima i vaspitnu dimenziju, te ako eli da kod uenika razvija nediskriminativnu svest i toleranciju, kao vrednosti demokratskog sistema, onda je, u najmanju ruku, izgubljena dobra prilika da se ovaj udbenik iskoristi u tom smeru. Zaklanjanje iza tita filozofske neutralnosti samo dalje perpetuira ve postojee oblike diskriminacije, ne teei da ih dekonstruie, ve ih i dalje uzima kao svoju polaznu osonovu heteronormativnost i patrijarhalnost. U ovom tekstu takoe je kritikovan i evropocentrizam, to implicira stav autora da udbenik treba da se bavi i diskriminacijom uopte, i po svim dominantnim osnovama rase, nacije, klase, pola, itd. odnosno da je koncept Drugog,9 subordiniranog i manje
Koncept je skovala francuska filozofkinja Simon de Bovoar u svom proslavljenom delu Drugi pol. [ 2 ]
9
vrednog, takoe, filozofska tema par excellence. Sam izbor onoga to je primarno, odnosno seksundarno, nuno obavlja posao vrednosnog pozicioniranja, a teme, kakva je rod i, specifino, seksualnost, pa i homoseksualnost, pojavljuju se tokom itave tradicije filozofije, a njihov znaaj za samu homoseksualnu manjinu, ali i za ukidanje homofobije, od odluujeeg je znaaja. Ukoliko dakle stojimo na poziciji savremenih evropskih vrednosti a to jesu i rodna, odnosno seksualna ravnopravnost onda teko da izbegavanje ovih, nesumnjivo relevatnih tema u filozofiji, moe imati bilo kakvog, a ponajmanje profesionalnog osnova. Potkrepimo to. Razmatranje seksualnosti, pa i istopolno usmerene, nalazimo na, kako autori kau, vrhuncu antike filozofije, kod Platona, koji o tome raspravlja ekstenzivno u dijalozima Gozba i Fedar,10 a kasnije delimino i u Dravi i Zakonima, u kojima menja poetni afirmativni stav s obzirom da je ponajvie okupiran problemom efikasnog funkcionisanja drave, bez preteranog obzira prema individualnim potrebama/pravima. Aristotel, iako to nije glavna tema njegovog rada, takoe se
U navedenim delima, Platon je izrazito afirmativan, pre svega prema muko-mukoj ljubavi, koju smatra najviom formom, ne samo seksualnog, ve, pre svega, duhovnog odnosa uopte, odnosa koji ne iskljuuje Eros, ali ga transcendira ljubavlju prema lepoti due kao kreativnom izvoru vrhunskih ideja koje bi takav odnos trebalo da (pro)uzrokuje. [ 3 ]
10
bavi homoseksualnou, npr. u nekoliko knjiga Politike, imajui ambivalentan stav. No, bez obzira na to kakav stav imali (veliki) uitelj i (jo vei) uenik, neosporna je injenica da su se oni tom temom bavili, kao i da su njihovi zakljuci bili uslovljeni drutvenim kontekstom odnosno duhom vremena, u kome je postojao institucionalizovani odnos pederastije (starijeg i mlaeg ljubavnika), ali i mnoge druge forme homoertoskih odnosa (npr. devojaka kola lirske poetese Sapfo) koji su negde ohrabrivani, negde zabranjivani, kao i ogromna koliina umetnikih predmeta inspirisana istopolnim Erosom,12 to je takoe relevantna filozofska i istorijsko-filozofska tema. Temom se dalje bavi i rimsko-helenistika misao (opet zauzimajui ambivalentan stav), hrianska teologija i sholastika (uglavnom, ali ne uvek, sa negativnim stavom), renesansna fi11
lozofija (koja idealizuje starogrki period), francusko prosvetiteljstvo13 (u kome Markiz de Sad (Marquis de Sade) prvi izjednaava homoseksualni i heteroseksualni odnos po svojoj vrednosti i oba vidi kao prirodna), nemaka klasina filozofija (openhauerova (Schopenhauer) studija Metafizika polne ljubavi vidi homoseksualnost kao prirodnu, iako je ne smatra privlanom), pa sve do savremene filozofije, u kojoj se javljaju istopolne, gej i lezbejske studije, pa sve do tzv. queer 1 studija, koje danas imaju posebne kurseve i katedre na mnogim univerzitetima diljem zapadne planetarne hemisfere.15 Ne ulazei u detalje tretmana, kao ni u dominantna strujanja unutar ovih pravaca, jasno je vidljivo da je svako ignorisanje problema starog koliko i filozofija diskutoZa vie informacija o ovoj temi konsultovati sjajan tekst Jakoba Stokingera (Jacob Stockinger) Homoseksualnost i francusko prosvetiteljstvo (http://gay-serbia.com/istorija/2006/06-1205-prosvetiteljstvo-i-homoseksualnost/index.jsp?aid=2567). 1 Prvobitno, termin koji oznaava neto perverzno, nastrano, udno. Kasnije oznaava skup fenomena sa druge strane heteronormativnosti. 15 Navoenje svih savremenih filozofskih referenci na temu homoseksualnosti i to samo u mainstream filozofskoj misli preobiman je poduhvat. Stoga, navedimo kao ilustraciju, samo nekoliko kljunih imena Nie, (Nietzsche), Frojd (Freud), Lakan (Lacan), Sartr, Horkhajmer (Horkheimer), Habermas (Habermas), Derida, Fuko, Delez (Deleuze), Gatari (Guattari), itd. [ 5 ]
13
I dalje postoji spor o tome moemo li govoriti o homoseksualnosti transkulturno i transvremenski. Spor izmeu dva pristupa ovoj temi, tzv. esencijalistiki (koji dri da je gej identitet univerzalan i da se razvijao od kada je sveta i veka) i konstrukcionistiki (koji nasuprot tome vidi homoseksualnost kao produkt kasnog XIX veka, a prethodne istopolne relacije kao forme odnosa koje nije mogue ukalupiti u savremeni gej identitet). 12 Ideja o tome da je homoseksualnost cvetala u Staroj Grkoj, netana je i predstavlja pre svega romantiarsku predrasudu, kao i aktivistiki alat za dokaz harmoninog spoja visoke civilizovanosti i homoerotizma tretman istopolnih odnosa imao je vrlo razliite forme, od divinizacije do satanizacije, kao uostalom i danas. [ 4 ]
11
vanog kroz celu njenu istoriju, sa sadanjom relevantnom zastupljenou unutar mnogih misaonih strujanja, nauka i religoznih refleksija vie od pukog ma ta me se tie i nuno pretpostavlja izvesnu dozu homofobinog otpora, koja ne mora biti svesna. U tom kontekstu ne treba tvrditi da su autori udbenika eksplicitno homofobini, ni da privatno bilo koga mrze zbog svoje seksualne orijentacije oni jednostavno inkorporiraju dominantav stav nevidljivosti homoseksualnosti, primenjuju ga i njega ne reflektuju. Rezultat je ovako napisan udbenik koji, ni na jednom mestu, ne pominje manjine, enska prava, homoseksualnost, itd. Postoji samo jedno antirasistiko mesto, to je za svaku pohvalu, i to u odeljku (str. 307-8) koji se bavi strukturnom antropologijom Levi-Strosa (LviStrauss), gde se navodi da su primarne, apriorne forme miljenja univerzalne, bez obzira da li je re o naunom ili mitskom miljenju (to kao konseksvencu ima egalitarizaciju primitivnih kultura sa savremenom zapadnom u domenu inicijalne strukture miljenja). Naalost, ovakva mesta su u potpunosti ekscesna, nikako paradigmatina. V Zakljuci i preporuke Iako vizuelno i didaktiki udbenik predstavlja napredak u odnosu na prethodni (a i sadrinski, u pogledu uvoenja up-to-date sadraja), on je i dalje preobiman, istorijski, a ne problemski orijentisan, ostavlja utisak glomaznosti i blage suvoparnosti teksta, ne doprinosei popularizaciji filozofije i ne zavodei uenike na kritiko
[ 6 ]
alias filozofsko, ve uglavnom faktografsko, beleniko bavljenje filozofijom. Potpuno rodno i nesenzibilan za seksualne razlike, politiki nereflektovan (a opet konzervativno pozicioniran), on nigde ne dekonstruie stereotipe, kao izvore netolerancije, niti poziva na njihovo preispitivanje, tako da ne slui dominatnom trendu vaspitanja za demokratiju, niti doprinosi vrednostima tzv. otvorenog drutva. Nevidljivost homoseksualnosti kao drutvenog fenomena, ali i kao filozofske obrade, ima za posledicu njen ostanak u sferi prohibitovane sklonosti, sa svim sapripadajuim predrasudama, koje su opet teme filozofskog miljenja (prirodno odnosno neprirodno, zdravo/bolesno, itd.), u ovom udbeniku izostavljene. A. Opte preporuke (od kojih se neke odnose na izvoenje nastave): 1. Zamena istorijskog pristupa problemskim; 2. Fokus na nekoliko problema u istoriji filozofije, od kojih bi jedan bio u vezi sa rodom i seksualnou; 3. Integracija udbenika i hrestomatije, te stvaranje jednog kompaktnog prirunika, ne preobimnog, koji bi sluio kao povod za diskusiju na samim asovima, te pisanje seminarskih radova (insistiranje na kreativnom samoizraavanju). 4. Ukljuivanje filmova koji se bave filozofijom ili filozofima u izvoenje nastave (ili pak filozofska analiza filma) kakav je npr. Darmanov (Jar[ ]
man) Vitgentajn (Wittgenstein), Kaufmanovo (Kaufmann) Pero (The Quills), i sl. B. Posebne preporuke (pod pretpostavkom da se zadri stari pristup pisanju udbenika): 1. Ukljuenje refleksija o rodu i seksualnosti u pojedina poglavlja (pre svega u delu o antikom drutvu i Platonovoj filozofiji, odeljku o Fukou, itd. kao i u biografijama pojedinih filozofa gde je njihova seksualna orijentacija poznata, kao to je npr. Vitgentajn); 2. Ukljuenje novih poglavlja koja bi se bavila (teorijskom) psihoanalizom, feministikom i queerteorijom; 3. Poglavlje koja bi se bavilo filozofijom Simon de Bovoar, pre svega Drugim polom, kao i tekstovima provokativnog, a za srednjokolce krajnje interesantnog Markiza de Sada (koga ionako veina ita ba u tom uzrastu, nesvesna njegovog filozofskog background-a i politikih implikacija njegove filozofije), prvenstveno Filozofije u budoaru; 4. Poglavlje koji bi za temu imalo diskriminaciju i manjine, u kontekstu politike filozofije, ljudskih prava i socijalne emancipacije.
Uvoenje nekih od predloenih, ili sasvim novih promena u udbenik, svakako bi bio veliki korak ka manjinskoj emancipaciji, promociji tolerancije i razvoju demokratije uopte. Literatura: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. Platos Philosophy of Sex iz: E. Craik, ed., Owls to Athens, Oxford, 1990, ch. 26, pp. 223-231. (http://users. ox.ac.uk/~jrlucas/libeqsor/platsex.html) Homosexuality, Stanford Encyclopedia of Philosophy, http://plato.stanford.edu/entries/homosexuality/ Boswell, J. The Church and the Homosexual: An Historical Perspective, 1979. (http://www.fordham.edu/ halsall/pwh/1979boswell.html) Marks, K. Kapital kritika politike ekonomije, BIGZ, Beograd, 1971. Altiser, L. Lenjin i filozofija, u: Ideje, god. I/1970, br. 3/4, str. 183-227. Pavievi, V. Uvod u etiku, Gledita, Beograd, 1962. Fuko, M. Istorija seksualnosti Volja za znanjem, Karpos, Loznica, 2007. de Bovoar, S. Drugi pol, BIGZ, Beograd, 1983. Levi-Stros, K. Divlja misao, Nolit, Beograd, 1978. Derida, . Bela mitologija, Svetovi, Novi Sad, 1991. iek, S. Sublimni objekt ideologije, Arkzin i Drutvo za teorijsku psihoanalizu, Zagreb, Sarajevo, 2002. Sigmund Frojd: kritike evaluacije (priredila grupa autora), Karpos, Loznica, 2006.
[ 9 ]
Naravno, autor ne smatra da je nuno usvajanje svih preporuka, kao ni da je navedeno konana lista.
[ ]
13. Goropadni eros ogledi o erotizmu, (priredio Komneni, M), Prosveta, Beograd, 1981. 14. Unutra/Izvan: gej i lezbejska hrestomatija, (priredila Fus, D), Centar za enske studije, Beograd, 2003. 15. Markiz de Sad, D. A. F. Filozofija u budoaru, Rad, Beograd, 2004. 16. Adorno, T. W. Filozofska terminologija, Svjetlost, Sarajevo, 1986. 17. openhauer, A. Metafizika polne ljubavi, Knjiarnica S. B. Cvijanovi, Beograd, 1913.
Duan Maljkovi, filozof, prevodilac i publicista, autor mnogobrojnih tekstova u oblasti gej i lezbejskih studija. Uredio vie zbornika i edicija u vezi sa homoseksualnou. Zavrio enske studije, Istopolne studije, kao i jednogodinji program Centra za savremenu umetnost u Beogradu. Saradnik Treeg programa Radio Beograda, nedeljnika NIN, internet portala b92.net i izdavake kue Karpos. Dobitnik vie meunarodnih nagrada za aktivizam u oblasti LGBT ljudskih prava.
[ 0 ]
mr Ivana Prai} Ud`benik: Istorija umetnosti za I i II razred likovne i III razred ugostiteljsko-turisti~ke {kole Autorka: Vidosava Galovi Izdava: Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2003. Upotrebu ovog udbenika odobrilo je Ministarstvo prosvete Republike Srbije sada ve davne 1988. godine. Ipak, u odnosu na ranija izdanja, kvalitet ilustracija i grafiki dizajn vaeeg izdanja znatno su unapreeni, a i sadrajno je udbenik neto izmenjen u odnosu na prvo izdanje. Struktura udbenika: Broj strana: 204. Broj ilustracija (od kojih su neke kompozitne, ali zajedno ine celinu, te su raunate kao jedinstvena ilustracija): 252. Sadraj po poglavljima: 1. Umetnost praistorije 2. Umetnost istonih civilizacija 3. Egejska umetnost
[ 3 ]
mr Ivana Prai} Istorija umetnosti
4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20.
Antika grka umetnost Helenistika umetnost Rimska antika umetnost Ranohrianska umetnost Vizantijska umetnost Raka kola Kosovsko-makedonska ili srpsko-vizantijska kola Moravska kola Slikarstvo ikona i minijatura Umetnost steaka Islamska umetnost Romanika umetnost Gotiki stil u umetnosti Renesansna umetnost Umetnost manirizma Barokni stil Umetnost XIX veka Neoklasicizam Romantizam Realizam Impresionizam Postimpresionizam 21. Umetnost XX veka Fovizam Ekspresionizam Kubizam Futurizam
Dadaizam, slikarstvo fantazije i nadrealizam Socijalni realizam Bezpredmetna umetnost Organski oblici u skulpturi Moderna arhitektura Moderna umetnost na tlu Jugoslavije 1918-1941. 22. Umetnost tree etvrtine XX veka Uvodne napomene Osim sadraja, udbenik ne sadri dodatne priloge, kao to su indeks, osnovna bibliografija, pojmovnik i/ili tezaurus i sl. Ilustracije su inkorporirane u sam tekst i nisu posebno numerisane. Ne postoji spisak literature za eventualno dalje itanje. Uz to, nije navedena ni osnovna referentna literatura, koju je autorka koristila za sastavljanje teksta udbenika, te se samim tim i odabrani istorijskoumetniki diskurs i njegova teorijska osnova nasluuju indirektno, na osnovu ponuenog sadraja. Ve pri letiminom itanju knjige stie se utisak da je udbenik za predmet Istorija umetnosti nastao kako bi detaljno prikazao ideju linearne istorinosti umetnosti, to se zakljuuje i na osnovu njegovog hronoloki ureenog sadraja. Zanimljivo je da ne postoji nikakav uvodni tekst, koji bi na bilo koji nain eksplicitno odredio pojam umet[ 5 ]
[ 4 ]
nosti uopte, odnosno likovnih umetnosti pojedinano, i njihovo korienje u kontekstu udbenika.1 Niim nije nagoveteno ta autorka podrazumeva pod odrednicom istorija umetnosti i problematikom kojom se ta disciplina bavi. Ipak, autorka je sasvim jasna u pogledu toga da pojam umetnosti postoji iskljuivo u okvirima sopstvene istorinosti: U dugoj istoriji oveanstva umetnost je relativno mlada istorijska pojava.2 Time je, modernistiki, disciplina istorije umetnosti implicitno odreena kao pozitivna nauka, svojevrstan instrument za geohronoloko beleenje umetnikih proizvoda, sasvim u skladu sa osamnaesto- i devetnaestovekovnim shvatanjima, ali i potpuno mimo savremenih istorijsko-umetnikih diskursa. Drugim reima, umetnost
Mada se, na samom poetku udbenika (str. 5), pojam umetnosti indirektno definie kao produkt, koji ovek (mukarac je uzet kao norma za sva ljudska bia kroz itav udbenik) kreira u procesu subjektivizacije u odnosu, kako na prirodu, tako i na drutvo: [] u toku nekoliko stotina hiljada godina, ovek je, u neprekinutom lancu pitanja i dogaaja koji se odnose na probleme njegovog opstanka, uvek iznova uspostavljao odnos prema ivotu i prirodi i tako postajao sposoban da umetniki stvara i da u delo projektuje svoje misli, oseanja i ideale.
2 1
je ovde prikazana kroz linearno, hronoloko smenjivanje stilova i pravaca, predstavljenih spoljnim, detektabilnim i pozitivno merljivim karakteristikama objekata nastalih kao rezultat umetnike produkcije ralanjene na delatnost slikarstva, skulpture, arhitekture i, povremeno, grnarstva, zlatarstva i drugih zanatskih vetina. Uzimajui u obzir da su se meu recenzentima udbenika nala zvuna imena s Filozofskog fakulteta u Beogradu, ne treba sumnjati da je odabrani istorijsko-umetniki diskurs u skladu sa uobiajenom, ak preporuenom didaktikom praksom u okviru te discipline u Srbiji. Jezik i slika: itanje neeksplicitnih sadraja... Na prvi pogled, na osnovu direktnog i doslednog izbegavanja dovoenja u vezu umetnike produkcije i ideologije, odnosno nedostatka kritinog osvrta na diskurzivne, kulturoloke i politike mehanizme proizvodnje umetnosti kao znanja u doba moderne stie se utisak da je srednjokolski udbenik za istoriju umetnosti postavljen izvan ideologizirajuih diskursa koji se ne (do)tiu umetnikih praksi. ak i tamo gde su pokreti u umetnosti najeksplicitnije negovali vezu s odreenom ideologijom, ta veza nije ni implicitno verbalizovana. Time ne samo da se stvara utisak autonomije umetnike produkcije u odnosu na postojeu politinost drutva, ve se umetnost postavlja s one strane ideolokih postavki i mimo odnosa moi koje su kognitivno i epistemoloki uitani u konstrukt umetnosti, ime se ta pojava svodi se na jedno[ ]
Str 5. Kurziv je dodat.
[ 6 ]
dimenzionalni estetski prostor. Tipian primer pronalazimo na strani 169, gde autorka ukratko prikazuje umetnost futurizma, stilski ga dovodei u vezu sa kubizmom, a idejno sa eljom da se iskae dinamika modernog ivota, kroz velianje lepote brzine i efikasnosti maina, nigde ne pominjui njegovu direktnu i otvorenu vezu s ideologijom faizma. Evrocentrinost je dominantna ideoloka pozicija s koje autorka nastupa u pisanju pregleda likovnih umetnosti kroz van-evropske prostore. Ona je osetno, mada indirektno, uitana u sadraj udbenika, gde se razvoj likovnih umetnosti uvek posmatra u odnosu na nevidljivu, ali centralnu poziciju evropske civilizacije. I tako, umetnost praistorije iskljuivo pokriva evropski teritorijalni prostor, bez i najmanjeg pomena kompatibilnih, odnosno disperzivnih deavanja u drugim delovima sveta. U poglavlju Umetnost istonih civilizacija razmatraju se iskljuivo egipatska, mesopotamska i poeci persijske umetnosti iz ega se moe zakljuiti da autorka pripada sada ve klasinom orijentalizirajuem diskursu u kom se kulturni prostor istoka izjednaava s pozicijom Drugog u odnosu na Evropu, ne podudarajui se uvek s geografskim prostorom.3 Primetno je odsustvo pomena razvoja likovDa je u pitanju ista geografija, tanije bi bilo rei da je Egipat juno, a ne istono od Evrope. Objanjenje bi se moglo pronai u injenici da su u pitanju prostori koji e se u kasnijim vekovima u evropskim diskursima i imaginaciji konstruisati [ ]
3
nih umetnosti kod, recimo, Inka, Maja, Asteka, afrikih zajednica, u centralnoj i junoj Aziji (danas Indija, Pakistan, Avganistan), ali i Kini, Koreji i Japanu.5 Ipak, moda najupeetljiviji primer pozicioniranja Drugosti u odnosu na centar (Evropu) nailazimo u poglavlju koje prikazuje islamsku umetnost, na strani 63: Islamska umetnost je osobena pojava u istoriji umetkao islamski, odnosno orijentalni. Indija se pominje u zakljunoj reenici pomenutog poglavlja (str. 16) u usputnoj napomeni u okviru prikaza persijske umetnosti: Novi su, takoe, vitki stubovi sa neobinim [u odnosu na koji uobiajeni normativ?] kapitelima od po dve konjske ili bikovske glave, koji su nosili tavanice od vodoravnih greda. Oni e kasnije uticati na budistiku arhitekturu Indije. Kurziv je dodat. Miljenje autorke ovog prikaza je da ovakve nepreciznosti treba strogo izbegavati. Naime, kapiteli se nisu sastojali iskljuivo od parova konjskih ili bikovskih glava, ponekad su sadrali i parove ljudskih figura zajedno s ivotinjama (mithuna), a i njihov broj je varirao. Da budemo jo precizniji, kapiteli su, zapravo, bili u obliku zvona, a abakusi iznad njih su sluili kao nosai za razliit broj razliito kombinovanih ljudskih i ivotinjskih figura. 5 Kinu bismo, eventualno, mogli prepoznati u sledeoj formulaciji, na strani 11: Prve velike istorijske kulture nastale su oko 3000. godine pre n.e., u dolinama velikih reka na Bliskom i Dalekom istoku. Autorka odmah prelazi na podruje Bliskog istorka, na Daleki se vie ne vraajui. Japanska umetnost, tanije, bojeni drvorezi ili estampe, pominju se tek u kontekstu uticaja na impresionizam (str. 148-152). [ 9 ]
nosti. Ona se razlikuje od umetnosti Evrope i Zapada moda i vie nego ijedna druga umetnost. Najdominantnija ideologija, kojom udbenik slobodno se moe rei u celosti odie, jeste patrijarhalna, koja je slino prethodnim sluajevima implicitno uitana u sve njegove sadraje, odnosno sainjava okvir u kojem se istorijsko-umetniki diskurs razvija. Politika rodne neravnopravnosti ita se ve na nivou vizuelnih predstava. Statistiki gledano, naslovna strana deluje obeavajue:
Ovde bi bilo uputno, podsetiti se na to kako o pojmu islamske arhitekture to se moe proiriti i na oblast islamske umetnosti o kojoj V. Galovi pie u pomenutom poglavlju razmilja Ernst J. Grube u lanku What is Islamic Architecture?, koji se nalazi u publikaciji, koju je priredio Dord Miel (George Michell), Arhitektura islamskog sveta (u originalu: Architecture of the Islamic World, London, 1996). U sklopu pomenutog lanka, itamo i sledee redove: Ukoliko ,islamska nije pridev koji definie versku osobinu, da li ga treba razumeti kao re, koja definie posebnu vrstu arhitekture, koja pripada civilizaciji koju odslikava, ili je odreena, posebnim osobinama inherentno sadranim u islamu, kao kulturnom fenomenu? Da li takva arhitektura postoji? Da li postoji arhitektura koju bismo prepoznali kao razliitu od drugih arhitektura, koje su stvorene izvan islama? Ako je odgovor na ovo pitanje potvrdan a nema sumnje da bi morao biti moramo definisati osobine koje islamsku arhitekturu razlikuju od ne-islamske arhitekture, str. 10. Razlika u odnosu na postavku u razmatranom udbeniku jeste velika, i sastoji se u tome da se centralna pozicija nalazi u islamu kao kulturnom fenomenu, a ne izvan njega. [ 90 ]
od tri fotografije koje se na njoj nalaze, dve su figurativne i prikazuju enu, odnosno mukarca i enu. Meutim, prednost u zastupljenosti prikazivanja ena u odnosu na mukarce izmeu korica knjige trajno je izgubljena. Naime, od ukupno 252 ilustracije u knjizi, nekih 86 su nefigurativne (arhtektura, zoomorfni i geometrijski motivi, apstraktno slikarstvo, mrtva priroda, pejza i sl.), dok sve ostale (166) obrauju ljudsko telo ili lik u razliitim slikarskim tehnikama ili skulpturi. Ipak, odnos izmeu broja prikazanih (pojedinanih ili grupnih) enskih i mukih figura prilino je neravnopravan, s obzirom na to da su mukarci u odnosu na ene u velikoj veini.7 Rodna neravnopravnost praktikuje se kako na nivou jezika kojim je udbenik pisan tako i u oblasti autorstva nad umetnikim delima. Tako se na stvaraoce/teljke uvek, bez ijednog izuzetka, grupno referira u mukom rodu, 8 to navodi na zakljuak da je oblast likovnog stvaralatva u istoriji oduvek bila rezervisana iskljuivo za mukarce. Pojedinano gledano, autorstvo nad delima
Grubo gledano, odnos mukih prema enskim ilustracijama mogao bi se izraziti odnosom 3:2. 8 To se deava i kad se meu slikarima nae ena: Najistaknutiji predstavnici srpskog klasicizma su Arsen Teodorovi, Pavel urkovi, Georgije Bakalovi, Konstantin Danil, Jovan Popovi, Katarina Ivanovi i Dimitrije Avramovi (str. 138), odnosno: Meu srpskim slikarima impresionistima istiu se Nadeda Petrovi, Kosta Milievi i Milan Milovanovi. (str. 151) [ 91 ]
7
likovnog stvaralatva, eksplicitno ili implicitno, pripada mukarcima jer se u itavom udbeniku u kontekstu autorstva pominju samo tri ene. U pitanju su tri domae slikarke: Katarina Ivanovi, Nadeda Petrovi i Milena Pavlovi-Barili. Budui da se autorka udbenika sve vreme ponaa vrlo dosledno politici iskljuivanja ena iz javnog prostora umetnikog stvaralatva, prisustvo pomenute tri autorke, na prvi pogled, moe da zaudi. Meutim, izgleda da je njihova nacionalna pripadnost ipak prevagnula u odnosu na pol/rod jer je u procesu konstituisanja umetnosti s predznakom nacionalna kojom se savremena nauna i pedagoka istorijsko-umetnika praksa9 u zemlji bavi svako (pa i ensko) autorsko ime vano. (Homo)seksualnost: Upadljivo odsustvo U svetlu svega do sada reenog, nimalo ne udi to je seksualnost ne samo marginalizovana, ve i tabuizirana tema na koju se u udbeniku, tek, retko moe naii, to je veliki problem u svetlu injenice da i letimino prelistavanje knjige otkriva veliki broj ilustracija koje se bave enskim i/ili mukim telom, neretko prikazanim bez
Na Odeljenju za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu, nastavni sadraj dodiplomskih studija, strukturiran je i kroz izvestan broj predmeta koji izuavaju nacionalnu istoriju umetnosti (npr. Istorija umetnosti srpskih zemalja u srednjem veku), to jasno ukazuje na znaaj koji se dodeljuje umetnosti u konstituisanju nacionalnog identiteta. [ 92 ]
9
odee. Patrijarhalni vrednosni sistem, kojim je udbenik obojen, promovie heteroseksualnost, kao jedini socijalno prihvatljivi oblik seksualne orijentacije, te se, tako, u knjizi nalazi sedam skulptoralnih ili slikovnih predstava muko-enskih parova, dok ne postoji nijedan primer koji bi uinio vidljivim drugaije seksualne orijentacije ili ponaanja. Od tog broja, dve predstave10 su obuhvaene religioznim kontekstom to, pretpostavlja se, eliminie njihovu seksualnu dimenziju, ili je stavlja u funkciju raanja potomstva. To je, ujedno, i jedina dozvoljena dimenzija seksualnosti koja se u udbeniku pominje: Najstariji umetniki predmeti su statuete od gline, mekog kamena ili mamutovog zuba, ploe sa urezanim i reljefnim predstavama, crtei i slike na zidovima peina. Statuete prikazuju uglavnom enske figure s uveanim delovima tela koji oznaavaju plodnost, dok su glava, ruke i noge male i zanemarene. To je boginja majka, dugo prisutna u stvaralatvu mnogih naroda.11 Svako poimanje (hetero)seksualnog ponaanja koje izBlagovesti s proelja katedrale u Remsu (Francuska, 13. vek, strana 81) i Zanos svete Tereze Lorenca Berninija (Rim, 17. vek, strana 114). 11 Strana 5. Kurziv je dodat. Interesantno je primetiti da delovi tela o kojima autorka govori predstavljaju reproduktivne organe (vagina, grudi) za koje su izabrani neutralni termini, ime je, zapravo, jezik stavljen u funkciju tabuizacije seksualnosti. [ 93 ]
10
lazi izvan okvira produenja vrste potpuno je proterano iz udbenika, ak i po cenu toga da su bitne injenice u vezi sa znaenjem, nastankom ili temom odreenog umetnikog dela, na taj nain, preutane. Naime, u skladu s patrijarhalnim vrednosnim sistemom koji na jasan nain normira seksualno ponaanje, seksualnost, koja prelazi okvire takvog ponaanja, shvaena je kao socijalna pretnja i obeleena kao devijantna, opscena i sl. kategorije za koje nema mesta u udbeniku o (lepim) umetnostima. Moda najilustrativnije, primere predstavljaju slike ena sumnjivog morala: as baleta Edgara Degaa (str. 151), i Gospoice iz Avinjona (str. 166) Pabla Pikasa. Treba pomenuti i Fragonarovu sliku Ljuljaka (str. 126), koja bi trebalo da ilustruje temu ljupke dokolice i zabave, tako omiljenu u slikarstvu rokokoa u Francuskoj.12 U sva tri sluaja autorka se koncentrie na analizu isto slikovnih karakteristika pomenutih dela izbegavajui da se pozabavi njihovom temom i irom kulturolokom interpretacijom. S obzirom na to da je od samog poetka opredeljena kao apolitina spram umetnosti i njene socio-kulturne dimenzije, Vidosava Galovi se, zapravo, dosledno pridrava metodolokog pravca koji je za udbenik odabrala. Prilikom prikazivanja umetnosti tree etvrtine XX
Moralizirajui prizvuk prideva ljupka verovatno bi trebalo da bude dovoljan da prekrije oigledan erotski naboj kojim slika odie. [ 94 ]
12
veka, autorka samo sumarno navodi pojedine umetnike pravce koji kao da se zaustavljaju na pop-artu i Novoj figuraciji, smatrajui da je, kako eksplicitno navodi na 210. strani, revolucija moderne umetnosti [...] prestala s nadrealizmom. Kako se, posle pop-arta, u umetnosti dogodio itav niz, da upotrebim autorkin izraz, revolucija, ostaje nejasno, kao to je nerazjanjeno i zbog ega ona odluuje da ne prikae i one umetnike pravce koji umnogome obeleavaju ne samo kraj prolog, ve i poetak ovog veka.13 S tim u vezi, nimalo ne iznenauje to je homoseksualnost u potpunosti nezastupljena u udbeniku. Autorka nam predstavlja istoriju likovnih umetnosti koju su stvarali ne nuno aseksualni koliko pre svega heteroseksualni (implicitno: ne-homo i ne-biseksualni, kamoli transrodni, ljudi i tek poneka ena) u drutvima u kojima je umetnika vizuelizacija seksualnosti bila opravdavana jedino neprikosnovenom potrebom za stvaranjem potomstva. Budui da seksualnost nije prepoznata kao (bitan) element u konstituisanju identiteta svih pojedinki i pojedinaca, ni umetniko stvaralatvo nije prepoznato kao prostor u kome seksualna orijentacija treba i moe da zauzima bilo kakvo mesto.
Politiki angaovana feministika i gej umetnost samo su kap u moru izostavljenih deavanja u umetnosti druge polovine XX i poetka XXI veka. [ 95 ]
13
Moe li drugaije? Da bi se u srednjokolski udbenik za istoriju umetnosti, uvrstili homofilni sadraji, pre svega je potrebno promeniti njegov zastareli teorijski okvir. Naime, struktura i sadraj udbenika, koji je u trenutnoj upotrebi u srednjim kolama ne ostavljaju prostor za prikazivanje homoerotskih i/ili homoseksualnih tema, ali ni za razmatranje stvaralatva umetnika/ca homoseksualne orijentacije. Rodna senzibilizacija jezika i sadraja pomogla bi da se udbenik uini manje diskriminativnim. Isto to bi uinilo i detaljnije predstavljanje umetnosti vanevropskih kultura. Vidljivost ideolokih sadraja, iskazanih kroz likovnu umetnost, koji nisu bliski zadatom patrijarhalno-nacionalistikom okviru takoe bi morala da pronae svoje mesto u udbeniku. Meutim, pre svega je neophodno sprovesti redefinisanje njegovih teorijskih postavki i postojeeg pozitivistikog istorijsko-umetnikog metoda. Jer, kako bi se u postojeem udbeniku moglo raspravljati o temama, kao to su pederastija i odnos / , tako esto ovekoveenim slikarstvom na vazama u staroj Grkoj, homoseksualnost u srednjem veku, homoerotinost u umetnosti renesanse i baroka (stvaralaca kao to su Leonardo, Mikelanelo i Karavao)? U kom poglavlju bi svoje mesto nale fotografije Roberta Mejpltorpa? ta bi bilo reeno o japanskim estampama s otvorenim homoseksualnim prikazima snoaja ena i
[ 96 ]
mukaraca? U koji slikarski pravac spada umetnost Fride Kalo? Preciznije govorei, budue/i autorke/i srednjokolskog udbenika za istoriju umetnosti, svakako e biti upoznati s vizuelnim i ostalim teorijama, koje su dovele do uobliavanja nove istorije umetnosti1 i u pitanje dovele tradicionalnu istoriju umetnosti koja predstavlja jedan od elemenata u mrei meusobno povezanih institucija i profesija ija je sveobuhvatna funkcija da fabrikuju takvu istorijsku prolost koja se moe uiniti predmetom sistematskog posmatranja radi upotrebe u sadanjosti.15 To e osigurati da budui udbenik postane ne samo politiki korektniji, ve i da bude otvoren prema raznim kulturolokim, verskim, i svim sociolokim, ime i seksualnim razliitostima. Time bi se dostigla homo-afirmativnost ne samo na nivou tona udbenika, ve bi se njegova didaktika upotreba stavila u funkciju edukacije stanovnitva u duhu ideologije inkluzivnosti, to bi opet,
Po reima Branislave Anelkovi, to je samo naziv koji sumira uticaj feminizma, marksizma, strukturalizma, psihoanalize i socio-politikih ideja na disciplinu koja je bila notorna po svom konzervativnom ukusu u umetnosti i dogmatskim pristupima istraivanju. Vidi Branislava Anelkovi, Istorija umetnosti i feministike teorije slike u Uvod u feministike teorije slike, ur. Branislava Anelkovi, Beograd, 2002. str. 9. 15 Donald Preciozi, Art History: Making the Visible Legible u The Art of Art History: A Critical Anthology, ur. Donald Preciozi, Oxford University Press, 1998. str. 13. [ 9 ]
1
bilo instrumentalno u pospeivanju integrisanja potrebe za potovanjem svih razliitosti, ukljuujui rodne/seksualne, ali ne svodei se samo na njih. Preporuena literatura Nova istorija umetnosti: 1. The Art of Art History: A Critical Anthology, priredio Donald Preciozi, Oxford University Press, 1998. 2. Feministika likovna kritika i teorija likovnih umjetnosti, priredila Ljiljana Kolenik, Centar za enske studije, Zagreb, 1999. 3. Uvod u feministike teorije slike, priredila Branislava Anelkovi, Centar za savremenu umetnost, Beograd, 2002. 4. Whitney Chadwick, Women, Art, and Society, Thames and Hudson, London, 1996.
knjievnosti, IDIZ, Zagreb, 2000. 2. A. Kovaevi-S. Kosi-T. Jurlina, Rodni stereotipi u udbenicima za osnovnu kolu (I, IV, VIII razred) u Crnoj Gori, INEC-Anima, http://zinecanima.org/index2.php?option=com_content&do_ pdf=1&id=56
Gej/lezbejska umetnost: 1. Gilles Nret, Homo Art, Taschen, Kln, 2004. 2. James Smalls, Homosexuality in Art, New York, 2003. Istraivanja u regionu: 1.
[ 9 ]
Branislava Baranovi, Slika ene u udbenicima
mr Ivana Prai, istoriarka umetnosti. Posle stipendije grke vlade za uenje grkog jezika pri Aristotelovom univerzitetu u Solunu, dobija stipendiju vlade Republike Indije za magistarske studije iz oblasti istorije umetnosti, pri Bangalorskom univerzitetu u Indiji. Trenutno se nalazi na doktorskim studijama pri Indoneanskom konzorcijumu za studije religije (ICRS) Univerziteta Gaah Mada u Dogdakarti, kao jedna od stipendistkinja Fondacije Ford.
[ 99 ]
Kristijan Ovari Analiza gradiva ud`benika za nastavu biologije u srednjim {kolama Republike Srbije sa posebnim osvrtom na homoseksualnost Uvodna napomena Da bismo mogli valjano da kritikujemo gradivo biologije predvieno za srednjokolsko obrazovanje Republike Srbije, prvo moramo razumeti poblematiku biologije u nastavi. Biologija, u osnovi, predstavlja skup naunih disciplina, ili nauka, koje kao zajedniki cilj imaju da razjasne najveu od svih misterija koje progone oveanstvo, a to je misterija ivota. Iako se od svojih poetaka mnogo razvijala i prelazila razne faze, od prostih sakupljakih i posmatrakih, pa sve do molekularne, koju su donele nove tehnologije, najvei problem i dalje nije reen, a to je da ni do dana dananjeg nema precizno i jasno definisan predmet izuavanja. Ne postoji jedinstvena definicija koja bi objedinila sve odlike ivota, nego mnotvo, ponekad konfuznih, opisnih definicija, koje samo opisuju veinu karakteristika ivog, ali ne daju odgovor na pitanje ta je ivot?. Zahvaljujui nepostojanju jedinstvene definicije, proizilazi i nejasno definisan cilj predmeta biologije u sistemu kolstva, pa se od nastave biologije oekuje mnogo vie nego to kurs, kroz srednjokolsko obrazovanje, prua.
[ 101 ]
Kristijan Ovari Biologija
Osnovni podaci o udbenicima U ovom radu su analizirani sledei udbenici 1. erban, N., Cvijan, M., Jani, R., (2005) Biologija za I razred gimnazije i poljoprivredne kole, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd.
matematikog smera, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd 8. Cvetkovi, D., Lakui, D., Mati, G., Kora, A., Jovanovi, S., (2005) Biologija za IV razred gimnazije opteg smera, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd. 9. Cvetkovi, D., Lakui, D., Mati, G., Kora, A., Jovanovi, S., (2005) Biologija za IV razred gimnazije prirodno-matematikog smera, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd. Ovi udbenici su trenutno u upotrebi u srednjokolskom obrazovanju Republike Srbije, u okviru nastave predmeta biologija. Broj strana im se kree od 180 do 259. Pisani su za uenike razliitih strunih profila, razliitih uzrasta i od strane razliitih autora, stoga u ovom radu autor nee diskutovati o udbenicima pojedinano, nego samo o onim delovima gradiva, koji su relevantni za temu. Udbenici su veoma slini po sadraju (redosled tema, celine u koje je gradivo podeljeno itd.) i gotovo identini u formalnom pogledu, sa dosta slika priloga i objanjenja. Udbenici su pisani objektivno i nepristrasno, pri emu su svi primeri neutralni, i pri emu se autori ueniku uvek obraaju u treem licu. Diskusija o programu Sadanji program biologije za cilj ima da upozna srednjokolce sa osnovama sistematike, anatomije i morfo[ 103 ]
2. Petrov, B., Kalezi, M., (2005) Biologija za II razred gimnazije prirodno matematikog smera i II razred poljoprivredne kole, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd. 3. Petrov, B., Kalezi, M., Konjevi, R., Lakui, D., Jovanovi, S., (2005) Biologija za II razred gimnazije drutveno-jezikog smera, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd. 4. Petrov, B., Kalezi, M., Konjevi, R., (2005) Biologija za II razred gimnazije opteg smera, zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd. 5. Cviji, G., orevi, J., Nedeljkovi, N., Cvetkovi, D., Mati, G., Kora, A., (2005) Biologija za III razred gimnazije drutveno-jezikog smera, zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd. 6. Cviji, G., orevi, J., Nedeljkovi, N., (2005) Biologija za III razred gimnazije opteg smera, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd. 7. Konjevi, R., Cviji, G., orevi, J., Nedeljkovi, N., (2005) Biologija za III razred gimnazije prirodno-
[ 102 ]
logije, fiziologije, genetike, evolucije i ekologije ivog sveta. Iako su sve tematike, kao takve, obraene i argumentovane vrlo solidno i prihvatljivim jezikom srednjokolaca, u programu i dalje postoje neki nedostaci, jer postoje teme, koje nisu obraene, a dotiu se primenjenih saznanja, koje adolescente vrlo zanimaju, a jo vie dotiu (kao polnost, seksualno obrazovanje i vaspitanje...), s obzirom da je od kljunog znaaja da razumeju kroz ta prolaze i to to tano drutvo oekuje od njih. Posebno je pitanje da li je to posao predmeta biologije ili te teme treba da se obrauju u okviru drugih nastavnih oblasti. Za sada veina programskog sadraja prua osnovna saznanja o ivom svetu koja mogu da poslue kao dobra osnova za daljnja izuavanja problematike biologije, ali ne daju ueniku nikakava praktina saznaja ili vetine koje moe da primeni u svakodnevnom ivotu. Program nastave biologije u srednjim kolama u ovakvom izdanju upoznaje adolescente sa osnovama razmnoavanja, istiui da je reprodukcija jedna od signifikantnih i bitnih osnovnih karakteristika ivota, bez toga da ulazi u bilo kakve detalje, koji bi se vezali za sociobiologiju, koja bi moda i mogla dati smisao prie reprodukcije i u praksi pokazati sve mehanizme favorizacije i selekcije genotipskih i fenotipskih osobina. Sadanji program se ophodi prema temi reprodukcije, tako, da ona ostaje na isto tehnikom nivou, gde se daju samo tura obrazloenja samog mehanizma oplodnje. Tema razmnoavanja posmatra se u uem smislu, pri emu je program ograen od bilo kakve prie o seksualnosti, ne
[ 104 ]
razgraniavajui polnost i seksualnost, ne ukazujui na to da u ljudskim zajednicama postoje i kulturoloki faktori koji utiu na daljnji razvoj nae vrste, prikazujui evoluciju kao proces koji se desio i doveo do nas kao vrste, umesto da ukae na to da ti mehanizmi i danas deluju i da se ljudsko drutvo, kao i celokupna vrsta, i danas menja. Celokupno gradivo je koncipirano na osnovu dva principa: od poznatog ka nepoznatom i od prostog ka sloenom. Ovakav pristup je poprilino neutralan, i na prvi pogled stiemo utisak da program biologije nema u sebi homofobinih elemenata, ali problem nastaje u tome to u kolama ne postoji ni jedan drugi predmet u okviru koga bi se uenicima razjasnilo seksualno ponaanje kod ivotinja (a samim tim ni kod ljudi) niti ukazalo na to da su seksualne navike primata nastale kao posledica evolutivnog niza. (U veini sluajeva u pitanju je kulturoloka evolucija koja se odigrala u proteklih nekoliko hiljada godina, i da ta transformacija drutva i danas traje). S obzirom da je celokupna koncepcija gradiva od poznatog ka nepoznatom, italac kree od poznatih naina razmnoavanja i stie utisak da su to normalni naini razmnoavanja u ivom svetu, to znai da je bilo kakav kontakt seksualnog karaktera u ivom svetu koji nije nalik na normalan u stvari nenormalan, to je netano, jer svi mehanizmi u prirodi su normalni, pitanje je samo koliko su uestali. Ovo za sobom povlai pitanje: da li je uloga programa biologije da razjasni da se ovek kao vrsta od drugih vrsta razlikuje po tome to je svoju ekstremnu adaptivnu vrednost stekao zahvaljujui kulturnoj evolu[ 105 ]
ciji koja je omoguila sloenost ljudskog drutva (to se ogleda kroz sisteme komunikacija), ili se javlja potreba za uvoenjem nove nastavne jedinice u neki od postojeih predmeta (sociologija, psihologija, filozofija,...), ili eventualno uvoenje novog predmeta koji bi se bavio problemom interakcije izmeu genetskog naslea oveanstva (nagoni koje nam diktiraju geni) i kulturnog naslea (drutveni faktori koji utiu na razvoj ispoljavanja genetskog naslea kroz na fenotip i daljnje obrasce ponaanja). Za sada se od programa biologije oekuje da objasni i probleme sa polja sociobilogije, kao to su obrasci ponaanja u ljudskom drutvu tj. uloge (role models), ime se program, kao takav, ne bavi. Glavni problem u nastavi biologije jeste konzervativnost naunih krugova, koji su veoma oprezni u izboru nastavnih jedinica, koje su osetljivije, i radije ih se ne dotiu, nego li ubacuje u ve postojee gradivo, ne ostavljajui mogunost da se uenicima ukae na postojee probleme u nauci, ve se stvara apsolutistika slika nauke, koja ima obrazloenje za sve i u kojoj je sve poznato i reeno. injenica je da je sociobiologija kao takva relativno mlada nauka i da se rve sa problemima na koje odgovor nije u potpunosti dat, a to je Da li je ljudsko ponaanje posledica kulturnog ili genetskog naslea?. Na takvo pitanje vrlo je teko dati jednoznaan odgovor. Od krucijalnog je zanaaja da se omladini kojoj su udbenici namenjeni naznai da se ljudi ne razlikuju od ostalih vrsta samo po tome to imaju svest o svom postojanju, nego i po sposobnosti da ubrzaju svoju evolu[ 106 ]
ciju putem tehnoloke evolucije koja je u tesnoj vezi sa sociolokom evolucijom. To ne znai da je tehnoloka evolucija jednoznani nastavak evolucije ljudi kao vrste, obzirom da smo i mi limitirani fizikim kapacitetima vrste u prostoru i vremenu, i da emo stoga postojati kao bioloka vrsta sve dok smo u stanju da se nosimo sa problemima. Glavni faktor koenja, u prihvatanju naunog otkria i njegovog ukljuenja u, ve postojei, sistem edukacij,e uvek je nemogunost ljudi, da prihvate nove injenice i saznanja, zahvaljujui generacijski postavljenim standardima. Klasian primer je raunarska tehnologija u Republici Srbiji, gde se raunari i njihove sposobnosti obrade podataka mnogo bre razvijaju, nego to smo mi graani u stanju da ih kroz institucije uvrstimo u svakodnevni ivot i da nam stvarno olakaju svakodnevicu. Slino problemu nerazumevanja raunara i nepostojanju fleksibilnosti, kod nas je jo uvek prisutan jo mnogo vei tabu, a to je seks. Nasuprot postojanju omladinskih organizacija kao to je JAZAS, koji propagira seksualnu edukaciju. Njihove ankete pokazuju da se uzrasna granica kada ljudi imaju svoja prva seksualna iskustva sve vie pomera ka mlaim generacijama. Iako nastavni kadar osea potrebu da se omladina mora edukovati i osloboditi postojeih predrasuda koje se vezuju za seks, on i dalje ostaje tema o kojoj se ne govori, pri emu ne postoji komunikacija izmeu generacija (vertikalno) te omladina uglavnom do razmene informacija dolazi preko svojih vrnjaka (horizonatalno) koji su u veini sluajeva
[ 10 ]
isto toliko neupueni i veina saznanja se temelji na verovanjima. U Republici Srbiji postoji potreba za seksualnom edukacijom omladine koja bi se sprovodila sistematski kroz institucije obrazovanja, gde bi se razjasnilo da je potreba za reprodukcijom normalna pojava u ivom svetu, a da kod primata generalno ne postoje seksualni kontakti koji imaju iskljuivo reproduktivni karakter, nego je seksualni kontakt i u tesnoj vezi sa socijalnim statusom i poloajem jedinke u grupi. Kod ljudi je problem u tome to nas jo uvek pokreu nagoni i hormoni, ali smo svesni da ne stupamo u seksualne odnose radi reprodukcije, nego to predstavlja i vid razonode, to za sobom povlai veliku varijabilnost seksualnih navika i ponaanja, koje su u veini sluajeva pod kritikom crkve, poto crkva i dalje osuuje bilo kakve seksualne kontakte koji nemaju reproduktivnu svrhu. Iako te navike imaju osnove u naem genetskom nasleu nain njihove realizacije u mnogome zavisi od stava drutva. U istraivanju koje je sprovedeno jo etrdesetih godina XX veka Kinsi (Alfred Kinsey Sexual Behavior in the Human Male (1948) i Sexual Behavior in the Human Female (1953)), pokazao je da je oko 10% mukaraca u ljudskoj populaciji homoseksualno, a ta se cifra nasuprot mnogim kulturolokim zbivanjima do dana dananjeg nije menjala. Menjao se samo stav zajednice, u kome se injenica da postoji homoseksualnost (koja nije seksualna devijacija nastala iz nepoznatih razloga, nego je vid ljudskog ponaanja podjednako normalno prisutan u ljudskom drutvu, kao i broj levorukih ljudi) i
[ 10 ]
da je to isto toliko sloboda izbora koliko i bilo koji drugi vid nalaenja seksualnog partnera, manje ili vie, prihvatala ili ne prihvatala. Postoji strahovanje da broj homoseksualaca raste u populaciji, to je tano, ali je i normalna posledica porasta cele populacije. Meutim, procentualni udeo ostaje fiksiran to ukazuje na, ali ne potkrepljuje, genetsku teoriju homoseksualnosti. Ako posmatramo ivi svet, moemo da primetimo, da se homoseksualnost ne javlja samo u ljudskim populacijama, ona je prisutna i kod drugih ivotinjskih vrsta, (autor ovog teksta je imao prilike da do sada posmatra predstavnike sisara i ptica), kao orlovi, zeevi, lavovi, make, psi, majmuni... Kod enki impanze (Pan troglodytes), ona ima za ulogu uspostavljanje i uvrivanje prijateljskih odnosa, dok kod nekih majmuna, moe da bude potreba da se uspostavi hierarhija, ali je injenica da se npr. kod kapucinera (Cebus apella), ona javlja kod mladih mujaka koji nemaju ulogu dominantnog i ne pare se sa enkama. ovekov glavni problem je nemogunost da sebe svrsta u ivotinjsku vrstu, koju isto tako pokreu hormonalni regulatori i razni nagoni, kao i bilo koju drugu vrstu. Ljudi imaju potrebu da vide sebe kao neto vie, kao neto boanskog porekla, a ne kao organizme koji se razlikuju od ostalih recentnih vrsta, samo u tome to smo mi kroz sistem edukacije razvili dobar sistem prenoenja iskustava i kao takvi smo u mogunosti da protivreimo nagonima u cilju sticanja drutvenog priznanja ili materijalne koristi. S obzirom, da nemaju sve jedinke isti sistem vrednosti, u okviru istog drutva, uvek postoji i razlika u vrednovanju
[ 109 ]
prioriteta, pa samim tim neki ljudi, ipak, biraju da prate ono to im nalau nagoni. Eksperimenti na ivotinjama ukazuju, da ukoliko jedinka ne naui ta je osnovni izvor njene hrane, tada nee loviti svoj prirodni plen (Tuci, N. (2003)), kao to, na primer, maii koji nemaju prilike da vide majku u lovu, u velikom procentu nee biti zainteresovani za lov na glodare, ili kao to ptice koje su uzgajane od strane ljudi, naknadno ljude prepoznaju kao svoje seksualne partnere i nisu u stanju da ostvare nikakav kontakt sa drugim pripadnicima svoje vrste. Ali nagon za razmnoavanjem je mnogo jai i bez obzira na to ta je ivotinja nauena, ona e pokuati svoj nagon da realizuje kako god ume, npr. eksperimentalni pacovi mogu da prevaziu mnogo vee barijere radi parenja, nego radi hrane. Kod ivotinja, homoseksualnost u zajednici, dovodi do sticanja line koristi i, na kratke staze, donosi dobrobit jedinke, iako na due staze moe da onemogui da se geni jedinke prikljue genofondu populacije. To znai da mujaci, koji odlue da se ne bore oko enki, imaju linu korist, jer ne ulaze u konflikte u okviru grupe, to kod lavova, na primer, omoguava da alfa mujak ima i pratioce koji se nee pariti sa enkama, ali e poveati efikasnost odbrane teritorije. U ovom sluaju postavlja se glavno pitanje, a to je ako je homoseksualnost genetski predispozicionirana, a homoseksualci kao takvi ne uestvuju u prenosu gena na potomstvo kako to da se kroz istoriju ipak javljaju sa stabilnih 10% uea u populaciji? Postoje razne teorije od kojih npr. Hainson (Hutchin[ 110 ]
son, G. E. (1959)) smatra da je homoseksualnost vezana za neke od genetskih inilaca koji, ako se jave u heterozigotnom stanju (imaju gen u jednom setu hromozoma nasleen samo od jednog roditelja), daju jedinkama prednosti na polju telesnog razvoja, preimustvo u fizikoj kondiciji. Meutim, postoji i negativna selekcija u tom genetskom kontekstu ako se javi u homozigotnom stanju (gen se javlja na oba seta hromozoma nasleenih i od oca i od majke) tada se ispoljava u privlanosti ka sopstvenom polu to dovodi do toga da jedinka ne ostavlja za sobom veliki broj potomaka. U periodu ranih ljudskih zajednica celo pleme imalo je korist, jer takve jedinke, budui da nisu imale obaveze prema potomstvu (jer ga nisu imale), mogle su da uzmu aktivnu ulogu u lovu ili kasnije u kljunim ulogama (videti vie o berdaima i amanima). Ova, kao i mnoge novije teorije, ukazuje na to da je homoseksualnost genetski predispozicionirana, na ta ukazuje i procentualna stagnacija u okviru ljudskih zajednica. U svakom sluaju, edukativni sistem, kao takav, igra kljunu ulogu u socijalizaciji adolescenata, prihvatanju drutvenih normativa i etikih vrednosti, dajui im osnovna saznanja u svetu koji ih okruuje, uvodei ih u svet odraslih i uei ih raznim ulogama polova, ili obrascima ponaanja, to ne znai da edukativni sistem, kao takav, formira polnost uenika, niti da moe da utie u velikoj meri na istu, nego da je u stanju da ukae na raznolikost, kako u ivom svetu, tako i ljudskom drutvu i olaka socijalizaciju svih, i ne samo seksualnih, grupa, koje su manjinske na neki nain u odnosu na tadanji socioloki
[ 111 ]
ili bioloki trend. Osim toga od kljunog je znaaja da se ukae na to da je celokupna sistematika vetaka, samim tim podela na prirodno i neprirodno je besmislena, prosto postoje obrasci ponaanja koje karakteriu biologiju neke vrste, a postoje obrasci ponaanja koji nisu svojstveni, ili su, ak posve, strani nekoj vrsti. Shodno tome, kada u ivom svetu postoji preko 50 razliitih polova, suvislo je govoriti o bipolarnoj podeli celog sveta. Ali to su problemi koji su posledica sociolokih zbivanja. Zakljuak Od davnina, ljudi se susreu sa nepoznatim stvarima, koje nisu u stanju da objasne, a u nama postoji uroeni strah od nepoznatog, ali kao vrsta, poput bilo koje druge osobine, i to smo u stanju da premostimo putem evolucije drutva i njegovih normativa, koja je mogua samo na osnovu evolucije kolstva. Ne postoji jasna definicija koji predmet bi trebalo da ima za ulogu da adolescente, kao najranjiviju kategoriju po pitanju seksualnog ponaanja, edukuje i da im ukae na seksualno vaspitanje, kao i toleranciju prema slobodi izbora, bez obzira na pol, rod, veru, ili bilo ta drugo... Biologija kao nauka, najblia je temi seksa, budui da je razmnoavanje u domenu gradiva biologije za srednje kole. Meutim, ona se bavi razmnoavanjem u uem smislu, i kao takva ne ulazi u problematiku sociobiologije koja se bavi problemima sukoba naeg genetskog sa drutvenim nasleem, a kao takva daje sve neophodne elemente za razumevanje drutvenih normativa i biolokih
[ 112 ]
nagona ljudske vrste. Iako u udbeniku za III razred gimnazije drutvenojezikog smera, kao i u udbenicima za IV razred gimnazije opteg i prirodno-matematikog smera u poglavlju Nasleivanje biolokih osobina postoji potpoglavlje geni i ponaanje gde bi se moglo diskutovati o uticaju gena na seksualno ponaanje, tu su date samo marginalne napomene na ta sve geni mogu da utiu, ali su se autori ogradili injenicom da: Promiljen i adekvatan pristup je naroito vaan kad se postavi pitanje uticaja naslea i sredine... koje su skopane s nizom socijalnih, politikih i pravnih problema. U gore navedenim knjigama, u okviru poglavlja Evoluciona biologija, postoji i potpoglavlje Evolucija oveka, gde bi se moglo ubaciti poglavlje o sociobiologiji, nauci nastaloj hibridizacijom biologije i sociologije, koja za cilj ima da prouava bioloke osnove drutvenih dogaaja, obrazaca ponaanja, formiranja trendova... jednom reju pokuava da primeni znanja populacione biologije i sociologije na drutveno ureenje ne samo ljudi, nego i svih vrsta. Na taj nain bi se brojna drutvena zbivanja, posmatrala pod prizmom biologije kao nauke, sa hladnog, objektivnog naunog aspekta, iako autor ovog teksta upozorava da takve stvari treba uraditi paljivo i planski, kako bi se izbeglo spekulisanje i manevrisanje udbenicima, s obzirom da omladina ima tendenciju da sve prihvata zdravo za gotovo i da je nastavnikovo tumaenje gradiva bitan
[ 113 ]
faktor u nastavi. Na tom mestu mogue je ukljuiti teme koje se direktno ili indirektno bave homoseksualnou kao prirodnom pojavom, ali i posledicom kulturne evolucije. Takoe, uvoenje primera homoseksualnog odnosa kod ivotinja razbilo bi jednu od kljunih predrasuda da su ovakvi odnosi svojstveni iskljuivo ljudima i da su posledica izopaenja prirode. Program nastave biologije, u srednjim kolama, u ovakvom izdanju, upoznaje adolescente sa osnovama ivota, ali ne daje praktina saznanja, koja bi bila od znaaja za razumevanje naeg ponaanja, to je u datom trenutku od kritinog znaaja da omladina prihvati diverzitet ljudskih ponaanja i potreba, kao i injenicu da su manjinske grupe postojale i da e postojati nezavisno od drutvene selekcije. Bez sutinskog razumevanja razliitosti i potrebe za postojanjem razliitosti u okviru ljudskih populacija, ne mogu se postaviti temelji zdrave homoseksualne subkulture, niti se mogu postaviti temelji demokratskog i tolerantnog drutva. Literatura 1. Hutchinson, G., E., (1959) A speculative consideration of certain possible forms of sexual selection in man, American naturalist, 93 (869): 81-91.
3. Kinsey, A., (1953/1998) Sexual Behavior in the Human Female, Philadelphia: W.B. Saunders; Bloomington, IN: Indiana U. Press. 4. Wilson, O., E., (1975) Sociobiology: The New Synthesis, Harvard University Press, Cambridge, Massachusetts. 5. Tuci, N., (2003) Evoluciona biologija, II dopunjeno izmenjeno izdanje, poglavlje X, NNK, Beograd.
2. Kinsey, A., (1948/1998) Sexual Behavior in the Human Male, Philadelphia: W.B. Saunders; Bloomington, IN: Indiana U. Press.
[ 114 ]
Kristijan Ovari, biolog, bivi rukovodilac programa biologije u Istraivakoj stanici Petnica. Organizovao preko 38 razliitih seminara za oko 800 polaznika, brojne terenske kampove, a uesnik je i vie terenskih istraivakih akcija. Saradnik prihvatilita za divlje ivotinje u okviru ZOO Pali. Oblasti interesovanja: zoologija i ekologija ivotinja.
[ 115 ]
Jelena Zulevi} Tretman homoseksualnosti u ud`benicima psihologije za srednju {kolu 1. Uvod Tretman homoseksualnosti u udbenicima psihologije ima poseban znaaj, jer je upravo psihologija oblast od koje mnogi oekuju odgovore na pitanja vezana za ovu temu. Dosta dugo je homoseksualnost bila patologizovana (pa su traeni njeni uzroci), a zatim analizirana kroz kontinuum normalnosti patologije, te je nametnuti kontekst mentalnog zdravlja uslovio i njeno vezivanje za oblast medicine i psihologije. Oekivanja koja se postavljaju pred novu oblast sa kojom se uenici srednjih kola sreu jesu i odgovori na neka vana pitanja i dileme pred kojima se nalaze. Kako su oni u periodu adolescencije u kome upravo razvoj seksualnosti (pa i pitanja vezana za seksualnu orijentaciju) dobijaju poseban znaaj, a razvoj formalnog miljenja vodi ka pojaanom interesu za aktuelne drutveno-politike teme, kontakt sa novim predmetom psihologijom, otvara put za davanje novih, aktuelnih informacija i odgovora, kao i razjanjavanje bar nekih dilema kada je ova tema u pitanju.
[ 11 ]
Jelena Zulevi} Psihologija
Udbenici, naravno, ne mogu da ponude sve odgovore. Njihova funkcija jeste da uenike upoznaju sa najosnovnim pojmovima i metodologijom pojedinih oblasti (da na donekle pojednostavljen nain prikau aktuelno stanje odreene nauke). To znai da oni svojom formom i sadrajem treba da odgovaraju uzrasnim karakteristikama uenika, da sadre novija, aktuelna saznanja do kojih se dolo, ali i da ukau na postojanje neslaganja u vezi nekih tema i time ih motiviu na dalje samostalno istraivanje. U analizi koja sledi, bie korieni svi udbenici psihologije (ukupno: etiri) za srednje kole i gimnazije koji su trenutno u upotrebi u naoj zemlji. Fokus analize e biti samo oni delovi udbenika/gradiva za koje smatram da su povezani sa temom seksualnosti i istopolne seksualne orijentacije. Iako bi se zanimljivi radovi mogli napisati i o drugim karakteristikama udbenika (primerenost izlaganja uzrastu/predznanjima/interesovanjima uenika...) osvrt na njih e izostati u ovom radu.
2. Osnovni podaci o udbenicima Tabela 1: Udbenici koji su korieni u ovoj analizi

Autor Naslov knjige Psihologija za uenike medicinskih kola Za Mesto i uenike... godina razreda izdanja II, III Izdava
Havelka
Zavod za Beograd, udbenike 2004 i nastavna sredstva Zavod za Beograd, udbenike 2005 i nastavna sredstva Zavod za udbenike Beograd, i nastavna sre2005 dstva Zavod za Beograd, udbenike 2003 i nastavna sredstva
Psihologija za uenike Rot, Radonji gimnazije Hrnjica, Pani, Rado, Krei Psihologija za srednje umetnike kole
II
II,III
Psihologija za uenike Kuzmanovi, trgovinske, III, IV tajnberger ugostiteljske i kola za line usluge
Pisani za uenike razliitih strunih profila, razliitih uzrasta i od strane razliitih autora, vrlo je upeatljivo da su ova etiri udbenika veoma slina po sadraju (redosled tema, akcentovanje pojedinih tema, celine u koje je gradivo podeljeno...) i gotovo identina u formalnom smislu (malo slika, svaku lekciju slede uglavnom pitanja
[ 11 ] [ 119 ]
reproduktivnog tipa...). Jedino udbenik psihologije za uenike srednjih umetnikih kola donekle odstupa od ostalih, neto vie po sadraju, nego po formalnim karakteristikama.1 U ostalim udbenicima je prilagoavanje gradiva specifinostima odreenog strunog profila minimalno. Iako sadre neke pokuaje prilagoavanja gradiva (npr. lekcija Uzajamnost opaanja pacijenta i zdravstvenog radnika u udbeniku za medicinske kole), to su vie izuzeci, nego sistematski razraene adaptacije. To naroito dolazi do izraaja u delovima udbenika koji se bave temama koje su od izuzetnog znaaja za odreeni profil.
Na primer, kada se obrauje tema predrasuda u istom udbeniku (za medicinske kole), umesto da se iskoriste primeri koji su medicinskim radnicima blii i sa kojima e se najee susretati kao to su predrasude prema HIV+, osobama sa invaliditetom, sa nekim hroninim bolestima (epilepsija, dijabetes i sl.), osobama prekomerne teine, starijim osobama ili osobama drugaije seksualne orijentacije, koriste se potpuno neutralni i uopteni primeri (...predrasude prema nacionalnim, etnikim, manjinskim grupama, Havelka 2004).
da se predstave naune injenice iz oblasti psihologije na jedan nepristrasan, objektivan nain, bez uplitanja ikakvih vrednosnih opredeljenja, je dominantna u svim aktuelnim udbenicima. S jedne strane, to je verovatno posledica potrebe da se psihologija izjednai sa ostalim naukama i prikae kao egzaktna nauna disciplina slina fizici i matematici. S obzirom da joj mnogi odriu pravo da se smatra naukom (ili, bar, prirodnom naukom, to je mnogim akademskim psiholozima posebno vano), nije neobino to je odabran pristup koji naglaava neutralno prikazivanje podataka i apstraktne primere koji nisu zasieni razliitim drutvenopolitikim vrednostima. S druge strane, izgleda da je potreba za naglaenom naunom neutralnou posledica straha od ponavljanja situacije iz perioda samoupravnog socijalizma kada su udbenici bili preplavljeni razliitim ideolokim sadrajima.
To se moe najbolje videti u Etikom kodeksu psihologa Srbije,2 usvojenom 2000. godine, u kome se neobino velika panja posveuje predupreivanju svakog mogueg ideolokog upliva u domen psiholoke nauke i rad samih psihologa. Tako se kao jedna od vanih funkcija kodeksa navodi i funkcija dezideologizacije: ...time to su izbaeni svi ideoloki sadraji samoupravnog marksizma, ali i time to su u novi Kodeks uneti lanovi koji eksplicitno sadre zatitu struke od Celokupan sadraj Kodeksa etike dostupan na sajtu Drutva psihologa Srbije, na sledecoj adresi: www.dps.org.yu [ 121 ]
2
Ova neutralnost udbenika, koja se sastoji u pokuaju

Tako se u udbeniku psihologije za uenike umetnikih kola pored opteg dela koji je veoma slian ostalim udbenicima, nalaze i poglavlja o psihologiji muzike, psihologiji stvaralatva i psihologiji umetnike igre. [ 120 ]
1

3
ideolokih nanosa (Miri, 2003).
Ova nastojanja ka naglaenoj neutralnosti e se, meutim, pokazati problematinim iz dva razloga. Prvi problem se moe naslutiti kada se proui dokument Ministarstva prosvete i sporta Republike Srbije pod nazivom Kvalitetno obrazovanje za sve put ka razvijenijem drutvu o reformi obrazovanja u Republici Srbiji. U njemu se kao jedan od tri specifina cilja reformisanog obrazovanja navodi Razvoj sistema vrednosti koji uvaava razliitost 5 i potuje pravinost, ljudska prava, kao i druge najvrednije elemente nacionalne tradicije, dok se kao dva od tri cilja reforme obrazovnog sistema navode modernizacija ili reorganizacija kolskog sistema kao sutinska podrka razvoju demokratije u zemlji i modernizacija ili reorganizacija kolskog sistema kao sutinsku podrku buduoj evropskoj integraciji zemlje. Ne ulazei u diskusiju o tome gde je granica izmeu nametanja odreenih ideolokih sadraja i promovisanja nekih naela inherentnih ideji obrazovne funkcije kole, postavlja se pitanje kako uskladiti ove tenje.
Drugi problem nastaje iz sukoba tenje da gradivo prati razvoj naune misli i ideje o neutralnosti nauke. Naime, ve dosta dugo su, pored pozitivistikih shvatanja nauke kao neutralne i objektivne, popularna i neka novija shvatanja nauke (tzv. nova paradigma) koja ozbiljno dovode u pitanje mogunosti neutralnog posmatranja i registrovanja injenica.7 Stoga, autori udbenika, prikazujui
Nova paradigma dugo preovlaujue (pozitivistiko) shvatanje nauke po kome postoji samo jedan, apsolutan i stvaran poredak izmeu stvari u svetu, a zadatak nauke je da otkrije taj poredak (koji je nezavisan od samog procesa saznavanja) poslednjih je godina izloeno ozbiljnoj kritici sa stanovita postmoderne filozofije nauke koja nudi tzv. novu paradigmu koja se saeto moe opisati kao stanovie po kome ne postoji jedan, stvaran poredak ve pluralizam referentnih okvira na osnovu kojih je mogue govoriti o poretku stvari u svetu, te se ne moe o njima govoriti nezavisno od procesa saznanja. Nauka ne moe da kae nita o svetu van referentnih okvira koje smo proizveli, a oni nisu odraz spoljanjeg poretka ve proishod nastojanja ljudi da to bolje osmisle svoje postojanje, te se mogunost naune objektivnosti dovodi u pitanje. (Stojnov, D., Risti, . (2001): Granice: svojstva objekata ili tvorevine uma, u: Odabrani radovi iz psihologije linosti, Udruenje konstruktivista Srbije, Beograd). Dodatna objanjena o novoj paradigmi, posebno u oblasti psihologije, se mogu pronai u: Ber, V. (2001): Socijalni konstrukcionizam, Zepter, Beograd, zatim Stojnov, D. (2003): Psihologija linih konstrukata, Zepter, Beograd, kao i Stojnov, D. (2005): Od psihologije linosti ka psihologiji osoba, Institut za pedagoka istraivanja, Beograd. [ 123 ]
7
3 Miri, J. (2003): Tumaenje kodeksa etike, Drutvo psihologa Srbije, Beograd. Dokument dostupan na srpskom i engleskom jeziku, u PDF formatu, na sledeoj adresi: http://www.see-educoop.net 5 Podvukla autorka. Podvukli autori dokumenta. [ 122 ]
naune injenice kao nepromenljivi plod nepristrasnog i objektivnog posmatranja stvarnosti, zanemaruju noviju naunu misao zanovanu na postmodernoj filozofiji nauke, ali i proputaju priliku da na ilustrativan nain priblie ideje demokratije i potovanja ljudskih prava, kroz svoje udbenike. Ova analiza e, kao i preporuke na kraju, uzeti u obzir i jedan i drugi problem. 3. Tretman tema seksualnosti i istopolne orijentacije u udbenicima Postoji mnogo nivoa kroz koje se reflektuju ove teme. Bez pretenzija da ova analiza bude potpuno sveobuhvatna, bie obraeno nekoliko tema koje smatram najznaajnijim. Svi ovi nivoi, bilo da implicitno daju odreeni kontekst i prenose odreene poruke kroz skriveni kurikulum, bilo kroz eksplicitno bavljenje ovim temama, utiu na konaan ishod sliku sa kojom uenici odlaze nakon odsluanog predmeta psihologija. 3.1. Opti kontekst u kome su obraene teme Pozitivistiko predstavljanje nauke
Kao to je napred ve opisano, u svim analiziranim udbenicima preovladava pozitivistiko predstavljanje nauke. Ukratko, ono podrazumeva da nauka treba da tei
[ 124 ]
otkrivanju sveta i u stanju je to da uradi putem objektivnog i nepristrasnog posmatranja injenica i zakljuivanja na osnovu njih. Stoga je zadatak naunika da iskljui svoje vrednosti i to neutralnije proui probleme kojima se bavi, a zatim ih precizno predstavi javnosti. Pretpostavka je, da kada se dodje do dovoljno velikog broja podataka o pojedinanim problemima, na kraju emo imati uvid u celokupnu sliku stvarnost kakva zaista jeste. Ovo kratko, te nuno i pojednostavljeno predstavljanje pozitivistikog shvatanja nauke nije spomenuto radi pokretanja debate o tome da li je opravdano ili ne. Nesumnjivo je da postoje novija shvatanja koja ga dovode u pitanje, a to se iz udbenika ne moe videti. tavie, tamo su mnoge stvari prikazane kao naune injenice iz kojih italac moe stei utisak da o tome postoji konsenzus meu ekspertima, to esto nije sluaj (npr. znaaj ranog iskustva, uzroci neuroza, mehanizmi odbrane...). Jasno je da bi detaljno prikazivanje svih nereenih dilema u oblasti psihologije daleko prevazilo ciljeve udbenika za srednje kole. Meutim, ovakvo predstavljanje gradiva navodi uenike da stvore pogrenu sliku o odgovorima koje psihologija moe da ponudi. Umesto da ponude razliita shvatanja, naine na koji se pristup problemima menjao (posebno kad su u pitanju poremeaji), a akcenat stavi na oblasti o kojima se daleko vie zna (kao to su uticaj svakodnevnog stresa sa kojim se, izmeu ostalog, suoavaju diskriminisane grupe, na zdravlje), puno prostora se posveuje oblastima koje se obrauju u
[ 125 ]
okviru drugih nauka (npr. graa i funkcionisanje nervnog sistema). Dalje, isto kao to se govori o grai neurona i mozga, kasnije se predstavljaju mehanizmi odbrane (Rot, Radonji, 2005) kao utvrena nauna injenica bez pomena da se o njima moe govoriti samo u teorijskom okviru psihoanalize (koja je samo jedna od postojeih teorija). Kako je u drutvenim naukama esto neizbeno uplitanje razliitih vrednosti i drutvenih shvatanja odreenog vremena, umesto da na to ukau, ovi udbenici, stvarajui sliku o psihologiji kao objektivnoj nauci u kojoj se barata nedvosmsileno utvrenim i prihvaenim injenicama oko kojih postoji konsenzus, zapravo mogu predstavljati potkrepljenje starijim, naputenim vrednostima koje propagiraju neki nastavnici ili autori udbenika.
Tako se, na primer, navodi Stoga se, porodica koja ne funkcionie uspeno (..., razvod, ...) javlja kao znaajan izvor tekoa u razvoju linosti (Hrnjica i sar, 2005). Ovo ne samo da nije stvar oko koje se eksperti za mentalno zdravlje slau, nego je i pomalo neobazrivo implicirati da e razvod predstavljati tekou u razvoju linosti, a da se to ne obrazloi detaljnije. Izjednaavanje partnerskih veza sa heteroseksualnim vezama i porodice sa tradicionalnom porodicom (dva roditelja i deca) moe sugerisati uenicima da je utvreno i da postoji slaganje meu ekspertima da je takva veza/porodica najbolja, posebno kad se spominje u kontekstu njene vanosti za psihiko zdravlje i blagostanje pojedinca. [ 126 ]
Tradicionalne norme
Implicitna ugraenost tradicionalnih normi kada su u pitanju partnerske veze, porodini odnosi, muko-enske uloge predstavlja vrlo snanu poruku skrivenog kurikuluma.
Na primer, kada govori o teem poloaju ene koja nastoji da izgradi karijeru, od poloaja mukarca, autor navodi i ovo: Od nje svi, pa i ona sama,8 oekuju da se uda, bude dobra supruga, domaica i majka (Havelka, 2004). Iz ovoga se ne moe videti da li je to opravdano ili ne. Lako se moe shvatiti da je ona u teem poloaju zato to su ta oekivanja opravdana, kao i to da se od nje, implicitno, oekuje da eli da se uda i bude dobra supruga.
Pored toga to ovakvi primeri mogu sugerisati da je to neto to je opte prihvaeno u psihologiji, takoe mogu sugerisati i da je, zbog toga, najbolje. U savremenijoj psiholokoj literaturi se daleko vea panja posveuje tome kako prihvatanje tradicionalnih normi moe oteati prilagoavanje, kako oekivanja sredine mogu prouzrokovati stres, kako se formiraju polni i rodni identitet, koje nove forme porodica postoje, kao i pitanja seksualne orijentacije, njenog formiranja itd. Slika koja se dobija iz naih udbenika lii na drutvo od pre nekoliko decenija, jer se iz njih ni ne nasluuje postojanje nove, drugaije problematike i novih pristupa
8
Podvukla autorka. [ 12 ]
problemu (oblast seksualnosti koja obuhvata, ali je daleko ira od seksualne orijentacije, zatim polno-rodnog identiteta, alternativnih oblika porodice, feministika shvatanja polnih uloga itd.) Siromatvo konkretnih primera
Kada se obrauje problematika stereotipa i predrasuda, esto se navode uopteni primeri etniki stereotipi ili predrasude prema manjinskim grupama. Autori su, prikazujui na ovaj nain, verovatno eleli da predstave materiju na dovoljno apstraktnom nivou kako bi svako mogao da je primeni na pojedinane sluajeve, jer je nemogue spomenuti sve manjinske/marginalizovane grupe. Meutim, predstavljena na ovaj nain, materija se ne pribliava uenicima. Verovatno bi se svako od njih sloio da ne treba diskriminisati manjinske grupe, ali kada bi im bilo postavljeno pitanje o tome da li bi delili klupu sa osobom koja je HIV+, i oni to odbili, verovatno to ne bi prepoznali kao diskriminaciju. Kada su u pitanju drugaije seksualne orijentacije, mnogi kada kau da ih ne treba diskriminisati, zapravo misle da ih treba zatiti od fizikog nasilja na ulici, ali ne shvataju da je uskraivanje prava na brak takoe vid diskriminacije. Kako je jedan od ciljeva obrazovanja upoznavanje sa ljudskim pravima i demokratskim naelima, neophodno je obuiti uenike da prepoznaju diskriminaciju tamo gde
[ 12 ]
se ona najee dogaa. Iako se slaem da etnike i nacionalne predrasude jesu este, daleko ree se via da neko bude izloen estom nasilju ili mu bude uskraeno pravo na kolovanje, zato to je Englez. Pored toga to je neophodno navesti grupe prema kojima su predrasude najee u naoj sredini, treba navesti i kontekste u kojima one utiu na ponaanje. Dok e se veina sloiti da je generalno loe diskriminisati ljude, manji broj e prepoznati diskriminaciju u odbijanju braka sa Romima. Drugo, nigde se ne moe pronai opis toga kako stereotipi i predrasude utiu na grupe prema kojima su usmereni: kako se, na primer, zbog stereotipa razliito vaspitavaju deaci i devojice, pa mukarci ue da potiskuju oseanja, a ene ue da veliki deo vremena treba da posvete spremanju kue, pa ih takve stvari kasnije ograniavaju u aktualizaciji svojih potencijala u punoj meri. Ili kako gej osobe ue da su manje vredne i neprirodne, te bivaju odbaene i izolovane, pa se zbog toga suoavaju sa problemima depresije. Ili kako se Romi svaki dan suoavaju sa strahom da e biti napadnuti, otputeni, vreani, pa esto svakodnevno ive sa ogromnom koliinom stresa. Diskriminacija, jedan tako uopten i neutralan pojam, bi se mogao objasniti kroz strah, izolaciju, stres, depresiju, usamljenost, odbaenost, pretnje, nasilje i onda bi bilo mnogo jasnije ta ona podrazumeva, gde se moe javiti i zato je toliko loa. Kako su udbenici namenjeni profilima u kojima su
[ 129 ]
razliiti oblici diskriminacije mogui i deavaju se, kao to su uslune delatnosti i medicina, ovo bogatsvo primera bi, preko vee verovatnoe uticaja na ponaanje, daleko vie ispunilo cilj obrazovanja za demokratiju. Kulturna pristrasnost
umetnosti ili naune misli (kada se obrauje kreativnost), ili znaaj i nunost prihvatanja i potovanja razliitosti (kada se govori o meuljudskim odnosima i saradnji).
Ovim pojmom elim da opiem mnotvo primera koji ukazuju na to da autori, piui udbenike, kao da su imali utisak da se obraaju iskljuivo pripadnicima iste grupe kojoj i sami pripadaju, kao i da upotreba odreenih termina implicira superiorno posmatranje sopstvene kulture. Naime, upotreba termina kao to su primitivne zajednice (Hrnjica i sar, 2005) iako donedavno uobiajena u strunoj literaturi, sve se ee naputa zbog toga to implicira shvatanje svoje kulture kao superiorne u odnosu na neke zaostale ljude i njihovu primitivnu kulturu. Ideja o tome da postojimo mi koji smo superiorni i imamo znanje i oni koji ne znaju i treba ih nauiti (u bilo kom smislu) je vrlo opasna, jer moe opravdati pokuaje nametanja, pokoravanja pod geslom civilizovanja i pomaganja. Najaktuelniji primer su razvijene drave koje nasilno pomau nerazvijenim da se demokratizuju i razviju. Sama ideja da su naa znanja, kultura i nae vienje sveta bolje i vrednije od tueg je vrlo potcenjivaka i uenici e kroz to teko nauiti da potuju razliitost. Umesto da se naglaava da se zna ta su prave vrednosti (Hrnjica i sar, 2005) i govori o primitivnim kulturama, trebalo bi vie naglasiti vrednosti i doprinose razliitih kultura za razvoj
[ 130 ]
3.2 Direktan i indirektan tretman homoseksualnosti U udbeniku psihologije za gimnazije, homoseksualnost se spominje na svega dva mesta. Prvo, kada se govori o poremeajima u funkcionisanju lezda: Poremeen odnos androgena i estrogena... stvara predispozicije za odstupanje od seksualnog ponaanja koje je normalno za pripadnike jednog, odnosno drugog pola (homoseksualno umesto heteroseksualnog). (Rot, Radonji, 2005, str. 27) Ovo objanjenje je problematino iz vie razloga. Prvo, ono je nepotpuno. U svakom novijem izvoru se moe proitati podatak da je shvatanje o iskljuivom uticaju poremeenog odnosa hormona na seksualnu orijentaciju jedno od starijih objanjenja, a da danas postoji itavo mnotvo biolokih teorija homoseksualnosti od kojih ni jedna nije opte prihvaena. Brojna istraivanja su pokazala da je seksualna orijentacija uslovljena velikim brojem inilaca i njihovim sloenim interakcijama, te da se teko moe govoriti o tome ta je
[ 131 ]
uslovilo neiju seksualnu orijentaciju. Mogue je, ak, da autori meaju homoseksualnost sa transseksualnou odn. transrodnou.9 Naime, rani poremeaj hormona zaista moe dovesti do ponaanja karakteristinog za suprotan pol. Meutim, osoba koja se ponaa/oblai na nain koji se tradicionalno pripisuje osobama drugog pola (npr. mukarac koji oblai suknje) ne mora uopte biti homoseksualna. Postoji nekoliko kategorija u koja se neka od ovih ponaanja mogu svrstati (travestizam, transsekualnost) i nijedno od njih ne mora ukljuiti homoseksualan izbor partnera.10 Mogue je da
Transseksualne osobe, osobe koje ele/nameravaju ili su ve promenile svoj bioloki pol, koje su fiziki modifikovale svoje telo (hormonski i/ili operativno) kako bi uskladile svoj bioloki pol sa rodnim identitetom. Transrodne osobe, termin koji opisuje sve one koji poseduju rodne identitete, izraavanje ili ponaanje koji se tradicionalno ne dovode u vezu sa njihovim polom i/ili tradicionalnim poimanjem rodnih uloga. Kod njih ne postoji elja za fizikom (operativnom) modifikacijom tela. Travestiti (ili transvestiti) termin je koji se odnosi na osobe koje oblae odeu suprotnog pola (npr. kao vid postizanja seksualnog zadovoljstva). Termin transrodnosti je nadreeniji i granice razlikovanja poslednja dva su dosta fluidne, jer je transrodnost noviji termin ije je tano znaenje jo uvek u formiranju. 10 Neki podaci o seksualnoj orijentaciji osoba koje ele da promene pol se mogu pronai u: Meunarodno udruenje za rodnu disforiju Harry Banjamin: Standardi pomoi za poremeaje rodnog identiteta, Gayten-LGBT, Beograd, 2006. [ 132 ]
9
autori izjednaavaju i/ili meaju razliite kategorije i pojave ime dovode itaoce u zabludu. Drugo, pitanje seksualne orijentacije kao vanog dela linog identiteta se, kroz ovaj primer, predstavlja previe pojednostavljeno i esencijalistiki. Pogreno se moe stei utisak da su samo hormoni odgovorni za seksualno ponaanje i orijentaciju, a ne spominju se brojni drugi faktori koji tek u sloenoj meusobnoj interakciji mogu imati uticaja (rani uticaji, sredina, aktivnost same jedinke, drugi bioloki faktori itd.) na formiranje seksualnog identiteta. Tree, ovom reenicom se patologizuje homoseksualnost. Poremeen odnos hormona govori o stanju koje odstupa od zdravlja; zatim odstupanje... od ponaanja koje je normalno za pripadnike jednog pola... direktno navodi na zakljuak da postoji neto to se smatra normalnim ponaanjem svakog pola, a da homoseksualno ponaanje to nije. Pored toga to je ovo netano, jer je homoseksualnost izbaena kao kategorija iz svih relevantnih klasifikacija psihikih poremeaja (iz DSM 1974, iz ICD 1991. godine) ovo se moe smatrati i direktnim propagiranjem negativnih predrasuda. S jedne strane, mogue je da autori nisu bili obaveteni o novijim saznanjima o ovoj temi te nenamerno izneli netaan podatak, dok je sa druge strane mogue da su namerno izneli svoj stav o tome da homoseksualnost ipak jeste poremeaj, ali to nisu jasno naglasili. I u jednom i u drugom sluaju (nepoznavanje novijih podataka ili iznoenje sopstvenog stava kao injenice) se
[ 133 ]
radi o donekle neobazrivom postupanju prema itaocima i korisnicima udbenika. Na drugom mestu, kada se govori o uticaju kulture na izraavanje seksualnog nagona, tretman homoseksualnosti se ini drastino drugaijim u odnosu na prvi pomenuti primer: U toku XX veka... dolo je do ogromnog razvoja seksualnih sloboda. Izmenjen je i odnos prema homoseksualnosti. Jednom reju, to vie nije samo nagon za produenjem vrste, seks je postao jedan od izvora ovekovih zadovoljstava (Rot, Radonji, 2005, str. 164). ini se da je sve to je zamerano prvom primeru, ispravljeno u ovom drugom. Govori se uticaju kulture na izraavanje seksualnog nagona ime se naglaava da on nije samo u vezi sa biolokim korenima. Dalje, naglaava se da funkcija seksualnosti za oveka prevazilazi funkciju produenja vrste. Iako ne kae eksplicitno, moe se naslutiti da je promena odnosa prema homoseksualnosti ila u pravcu veeg prihvatanja, to je odvaja od pitanja normalno-patoloko i pomera u sferu drutvenih normi i shvatanja. Ovo sve pokazuje poznavanje i uvaavanje novijih teorijskih shvatanja, kao i empirijskih podataka. Ono to je problematino je to to je ovaj primer kontradiktoran sa prethodnim (u kome se homoseksualnost tretira kao patologija), kao i to to je samo objanjenje vrlo siromano. Tema koja u novijim udbenicima zauzima itava poglavlja, koliko zbog svoje vanosti za individualni razvoj i njene posebne aktuelnosti za period adolescencije u
[ 134 ]
kome su uenici kojima je udbenik namenjen, tako i zbog njene vanosti za iri drutveni kontekst (esto pominjanje u medijima, pitanje ljudskih prava, prihvatanja razliitosti, razvoj demokratinosti, pitanje diskriminacije...) u itavom udbeniku dobija vrlo malo mesta (svega dva kratka objanjenja od kojih se u jednom tretira kao patologija, a u drugom ne). Autori izostavljaju da pomenu da je LGBT11 populacija jedna od najizloenijih diskriminaciji i nasilju, kao i kakve su drutvene i, pre svega, individualne posledice takvog tretmana LGBT osoba. Nedosledan tretman teme i siromana obrada mogu samo da zbune korisnike udbenika, pre nego da unesu neku strukturu u njihova znanja o ovoj temi. U vreme kada postoji toliko razliitih informacija o homoseksualnosi u medijima, a malo novijih strunih izvora na srpskom jeziku, smatram da funkcija udbenika primarno treba da bude tano prikazivanje novijih podataka i shvatanja, tj. unoenje neke vrste reda u kognitivni haos kome su uenici izloeni van kole. U udbeniku psihologije za turistike, ugostiteljske i kole za line usluge se u okviru teme o polnim lezdama ne spominje seksualna orijentacija. Kada govore o uroenim motivima, autori navode Ovaj motiv (seksualni) odreuje odnose izmeu polova... kao i razliita ponaanja i aktvnosti upravljene ka suprotnom polu. U itavom udbeniku
LGBT skraenica za lezbejke, gej mukarce, biseksualne i transrodne osobe. [ 135 ]
11
se partnerski odnosi poistoveuju sa ponaanjem u vezi sa suprotnim polom i izostaje pominjanje homoseksualnosi kao pojave. Homoseksualnost se pominje na samo dva mesta i to u odeljku posveenom prostituciji! Nakon pasusa o sodomiji ili zoofiliji i nekrofiliji, autori navode: Nekada se i homoseksualnost... svrstavala u poremeaje polnog nagona, ali je danas odnos prema toj pojavi u mnogim zemljama tolerantniji (verovatno i zato to je ona u mnogim sluajevima uroena), pa se ova pojava sve vie tretira kao varijacija seksualnog nagona koju (ako nikog ne ugroava) treba razumeti, a ne grubo osuivati. I dalje: Osim heteroseksualne postoji i homoseksualna prostitucija... (Kuzmanovi, tajberger, 2003, str. 180-181). Osim navoda da je homoseksualnost u mnogim sluajevima uroena, koji se prikazuje kao opte prihvaena injenica bez ukazivanja na brojna miljenja koja se sa ovim ne slau, ini se da je sam iskaz o ovoj temi korektan i da uvaava novija shvatanja (u kojima se homoseksualnost tretira kao jedna varijacija seksualnog nagona). Ono to je veoma problematino jeste kontekst u kome se ona spominje. Tokom itanja celog udbenika, italac se ni jednom ne sree sa pojmom istopolne orijentacije. Prvi put kada na nju naie, nalazi da je ona pomenuta posle zoofilije i nekrofilije (oblika ponaanja koji su u svim klasifikacijama svrstani u psihike poremeaje) i to, u okviru dela o prostituciji koja se tretira kao patoloki drutveni fenomen. Ovakav kontekst e nuno uticati
[ 136 ]
na percepciju sadraja, onoga to je o homoseksualnosti reeno. Iako se sama reenica ini korektna i usklaena sa novijim teorijama, kontekst joj daje drugaije znaenje i implicitno je smeta u okvire patologije. Druga zamerka se odnosi na opasku autora da je homoseksualnost samo varijacija koju treba razumeti ako nikog ne ugroava. Nije jasno zato je ova opaska bila neophodna. ini se da je ona izraz negativne predrasude autora, dosta rairene i prouavane, o tome da su homoseksualne osobe navalentne, napadne i nametljive. Na ovaj nain su, izgleda, lini negativni stereotipi i predrasude autora uticali na izlaganje i obradu teme. Ovo je posebno zanimljivo, kada se ima u vidu da se tokom celog udbenika veoma trude da ouvaju neutralnost primera i daju veoma uoptene i apstraktne primere koji su ne samo netipini, nego i daleko manje relevantni za opti drutveni kontekst od nekih drugih koje oni ne pominju. Tako se esto navode predrasude prem nekim profesijama (vrlo uopteno) i nekim vrstama hrane, uz proputanje da se pomenu predrasude prema osobama sa invaliditetom, nekim etnikim grupama, kao to su Romi (koje esto dolaze do izraaja u ponaanju ugostitelja), ili LGBT populacijom (koja esto trpi najgore vidove diskriminacije u drutvu). Dakle, predrasudama prema hrani, koje gotovo da nemaju nikakav drutveni znaaj, je u ovom udbeniku dato daleko vie mesta od predrasuda koje imaju znatno snanije posledice po pojedince koji ih trpe.
[ 13 ]
Postavka homoseksualnosti meu pojave koje se tretiraju kao patologija i implicitno sugerisanje negativnih stereotipa o istopolno orijentisanim osobama ni najmanje ne doprinosi olakavanju poloaja LGBT pojedinaca u drutvu i ukazivanju na tekoe sa kojima su svakodnevno suoeni. U udbeniku psihologije za medicinske kole se pojam homoseksualnosti uopte ne spominje! Partnerski odnosi se izjednaavaju sa heteroseksualnim vezama (Seksualno sazrevanje i intimnost prijateljskih odnosa nalaze spoj u romantinoj ljubavi. Postepeno se stvara slika osobe suprotnog pola koja najbolje odgovara razliitim oekivanjima adolescenta, Havelka, 2004, str. 73). Postoji naznaka da se seksualna orijntacija moe menjati pomou uenja i linim angaovanjem (Bazini nagoni, seksualni i agresivni, ne mogu se menjati, ali se mogu... menjati objekti na koje su usmereni), to je netano i pokazalo se kao vrlo opasno u prolosti (leenje homoseksualnosti uz pomo elektrookova, lobotomije, kastracije, sterilizacije, histerektomije itd).12 Nije sasvim sigurno da autor ovom reenicom hoe da kae da je seksualna orijentacija ta koja se moe menjati, ali zbog opasnosti implikacija koje moe da ima, a koja bi sugerisala pogrenu informaciju da svako
Neki od surovih naina leenja homoseksualnosti, u ne tako dalekoj prolosti, se mogu pronai u knjizi Making us crazy, Kuchins & Kirk, 1997, The Free Press, New York, str. 59. [ 13 ]
12
moe slobodnom voljom menjati svoju seksualnu orijentaciju, smatram da je ova tvrdnja problematina. Iako autor navodi da je jedan od najefikasnijih naina menjanja negativnih predrasuda lini kontakt sa pripadnicima grupa prema kojima se one gaje, on vrlo sistematino izbegava da omogui itaocima kontakt sa grupama prema kojima su one najizraenije (Romi, HIV+, PLWA,13 osobe sa invaliditetom, LGBT osobe...). Jedine grupe koje se eksplicitno spominju su Englezi i Italijani, a teko da bi se stereotipi o njima mogli oznaiti kao najdestruktivniji u naem drutvu. injenica da je nae istraivanje1 pokazalo da lekari najveu socijalnu distancu pokazaju prema Romima i LGBT populaciji, a drugi izvori govore o prisutnom strahu i odbijanju leenja HIV+ i PLWA osoba, teko je razumeti zato autor proputa priliku da na ovim primerima objasni ta su predrasude i kakav uticaj one imaju na pojedince ka kojima su usmerene. U udbeniku psihologije za srednje umetnike kole se homoseksualnost nigde ne spominje. Jedini termini kojiPLW(H)A: skraenica od People Living With HIV and AIDS (ljudi koji ive sa HIV-om i AIDS-om). 1 Radi se o istraivanju sprovedenom na uzorku lekara razliitih specijalnosti o njihovim stavovima prema LGBT populaciji (Kreiranje zdravstvene politike koja uvaava potrebe LGBTI zajednice, Gayten-LGBT & Centar za odrivi razvoj, Beograd, 2006). [ 139 ]
13
ma se referie na seksualnost su reproduktivno ponaanje (u delu u kome se objanjava uticaj polnih lezda, Hrnjica i sar, 2005, str. 22) i seksualna potreba (u delu o motivima, isti autor, str. 56). U ovom udbeniku postoje jo neki delovi koji su indikretno povezani sa temom kojom se bavimo. Npr. deo u kome se kae: Usvojeno dete jeste kompenzacija za nezadovoljen roditeljski motiv, ali odnos usvojitelj-dete nikada ne dosee emocionalni kvalitet stvarnog roditeljstva (u delu o kompenzaciji kao mehanizmu odbrane). Autor je u najmanju ruku duan da obavesti itaoca o tome da je ovakva tvrdnja njegov lini stav, a nikako opte prihvaen podatak. Usvajanje deteta se nikako ne moe posmatrati iskljuivo kao kompenzacija za nezadovoljen roditeljski motiv, jer elja za usvajanjem moe biti mnogo kompleksnija (npr. altruistiki motiv). Drugo, tvrdnja da odnos usvojitelj-dete nikada ne dosee kvalitet pravog roditeljstva je vrlo slobodna i nije mi poznato da postoje podaci i istraivanja koji bi je potkrepili. Pre se ini da se radi o linom stavu autora koju prezentuje kao opte prihvaen podatak. Ovo je opasno iz nekoliko razloga. Prvo, ima jasne negativne implikacije za nove, alternativne oblike porodica (koji se posebno pominju i izuavaju u novijim inostranim udbenicima) kao to su gej zajednice sa usvojenom decom, samohrani roditelji koji odgajaju usvojenu decu, ene koje ele decu, ali ne ele da ih raaju, pa se odluuju na usvajanje, zajednice sa vie odraslih ljudi koji odgajaju decu...
[ 140 ]
Drugo, ne vodi dovoljno rauna o jaini impresije koju bi ovo moglo da ostavi na itaoca koji zna da je usvojeno dete (a udbenik je namenjen uenicima u periodu adolescencije koji su posebno osetljivi na pitanja identiteta, svoje uloge u porodici, ispitivanja granica i pitanja ljubavi i pripadanja). Partnerski odnos se ponovo poistoveuje sa heteroseksualnim odnosom: uvek kada se govori o emocionalnoj naklonosti i problemima koji se javljaju kada se misli na partnerske odnose, pominju se odnosi sa osobama suprotnog pola (str. 67, 69). Izvesna doza centriranosti na sopstvenu kulturu i sopstveni pogled na svet provejava udbenikom. Tako se nekoliko puta pominju primitivna plemena i primitivna umetnost, ime se zapadna kultura postavlja kao normativ bez dovoljne distance za uvidjanje nedovoljne opravdanosti takvog pogleda na svet. Zatim, govori se o tome da se zna ta su prave vrednosti, vulgarizaciji umetnosti itd. ime se implicira postojanje jasne, precizne i opte prihvaene definicije umetnosti i sistema vrednosti bez dovoljnog naglaavanja kompleksnosti/tekoa u definisanju i postizanju konsenzusa u odnosu na ovu temu. ini se da autori suvie olako iskazuju sopstvene stavove proglaavajui ih opteprihvaenim injenicama, bez davanja prilike itaocima da se upoznaju sa kompleksnou i diverzitetom pojava o kojima govore, esto promoviui
[ 141 ]
neke zastarele tradicionalne vrednosti i nedovoljnu osetljivost za druge kulture i vrednosti. Zakljuak i preporuke Svi udbenici za srednje kole i gimnazije, koji su trenutno u upotrebi, pisani su na slian nain (forma kao i sadraj). Stoga su zamerke, koje im se mogu uputiti, zajednike. Prvo, promoviu pozitivistiko shvatanje nauke koje danas ima veliki broj kritiara, a itaoci ne dobijaju priliku da se sa njima upoznaju (to je posebno vano za razvoj kritikog miljenja i razvoj drutvene odgovornosti). Dalje, mnogi podaci o kojima postoji veliko neslaganje na naunoj sceni (ak i meu pristalicama tzv. pozitivizma) prikazuju se kao nesporno utvrdjene injenice ime su itaoci dovedeni u zabludu. Postoje mesta na kojima su ak navedeni zastareli ili netani podaci o nekim pojavama. Drugo, kroz mnoge primere provejavaju starije tradicionalne vrednosti (uloge ene i mukarca, tradicionlna porodica = porodica, partnerski odnosi = heteroseksualni odnosi, seksualnost i seksualno ponaanje se izjednaavaju sa reproduktivnom funkcijom itd.) i na kraju, upeatljiva je povremena centriranost na sopstvenu kulturu i postavljanje nje kao normativa u odnosu na koji se druge proglaavaju primitivnim. Ovo se moe posmatrati bilo
[ 142 ]
u svetlu nedovoljne kulturoloke osetljivosti autora ili kao odraz starijih shvatanja koja su zamenjena daleko veom relativizacijom shvatanja o tome ta je kultura, normalnost, prirodnost, a sa kojima itaoci nisu imali prilike da se upoznaju kroz ove udbenike. Ovo sve ima direktan i indirektan uticaj na temu kojom se prvenstveno bavimo, jer je homoseksualnost kategorija iji je tretman upravo drastino promenjen ba sa pojavom tih novih shvatanja. Kada je u pitanju direktnije tretiranje homoseksualnosti, videli smo da se ona pominje samo u dva udbenika (sa ukupno tri reenice). Tretman ove teme je nedosledan, objanjenja su previe pojednostavljena i nepotpuna, a povremeno je i patologizovana bilo direktno (kao posledica hormonskih poremeaja) bilo indirektno (spominjanjem jedino u kontekstu drutvenih patologija, nakon nekrofilije i zoofilije, u delu o prostituciji). Na mnogim mestima je, meutim, indikativno ba proputanje prilike da se o njoj govori (kriterijumi normalnosti, diskriminisane grupe, predrasude, seksualni motiv). U vreme kada se o seksualnoj orijentaciji toliko govori u javnosti i medijima, proputa se prilika da se uenici upoznaju sa aktuelnim stavovima naune javnosti o ovoj temi.
[ 143 ]
Preporuke U idealnom sluaju, udbenik za srednju kolu bi trebalo da ukratko i donekle pojednostavljeno, ali tano, prikae trenutno stanje i dominantna shvatanja u odreenoj naunoj oblasti. Kako je psihologija jedna od oblasti u kojima istovremeno postoji veliki broj teorija i shvatanja (sa dokazima koji idu u prilog svakoj od njih), smatram da bi udbenik psihologije trebalo da prikae upravo ovu raznolikost shvatanja i teorija. Time bi se postiglo mnogo toga: od premetanja moi na itaoca (pruanjem mogunosti da sam odlui koje od shvatanja ima jae utemeljenje, kao i oprez autora da ne dozvoli sebi da se stavi u poziciju moi onoga ko odluuje koji e deo istine da predstavi kao jedini postojei), preko potovanja i uvaavanja italaca kroz davanje savremenih i tanih podataka o shvatanjima u savremenoj psihologiji, do razvijanja kritikog miljenja i svesti o tome da je postojanje paralelnih i suprotstavljanih teorija deo savremene nauke i da je procena argumenata i dokaza za svaku od njih (umesto prihvatanja najglasnije promovisanih teorija) jedan od najboljih pristupa. Ukoliko bi, meutim, udbenici ostali isti, a mi trebalo da damo preporuke za manje izmene kojima bi se adekvatnije pokrila oblast seksualne orijantacije, onda bi to bile:
[ 144 ]
Iznoenje novijih i tanih saznanja o seksual-
noj orijentaciji (razlikovanje homoseksualnosti od transrodnosti, inioci koji utiu na seksualnu orijantaciju a daleko prevazilaze samo oblast hormonskog delovanja itd). Premetanje pitanja seksualne orijantacije iz diskursa normalnosti u diskurs ljudskih prava (ne govoriti o seksualnoj orijentaciji samo u poglavljima o drutvenim devijacijama, ve i u poglavljima o drutvenim pokretima, diskriminaciji, stereotipima itd). U poglavlju koje se bavi normalnou, eksplicitnije objasniti na koji nain su se shvatanja normalnosti menjala kroz vreme, te koliko su i danas razliita od kulture do kulture. Ovo je posebno vano zato to se pitanje seksualne orijentacije esto smeta od strane laika ba u diskurs normalnosti-patologije i dileme u vezi sa njm obino postavljaju psihijatrima/psiholozima. Zbog toga je vano da udbenik psihologije pokrije ovu temu i odgovori na pitanje koje veina laika upuuje ba toj naunoj oblasti. U delovima u kojima se govori o stereotipijama eksplicitno navesti grupe prema kojima se one najee javljaju (Romi, homoseksualno orijentisane osobe itd.), zatim u zavisnosti od strunog profila (predrasude i stereotipi prema grupama sa kojima taj profil moe doi u kontakt (npr. predrasude prema HIV+ za medicinske kole). Zatim, kroz primere ilustrovati kako predrasude dolaze
[ 145 ]
do izraaja u ponaanju kroz slikovitije i jasne primere. U delovima u kojima se govori o stereotipima i predrasudama takoe uneti deo o tome kako postojanje i uenje predrasuda deluje na grupe ka kojima su usmerene (npr. moglo bi se ilustrovati kroz pojam internalizovanog rasizma: kako romska deca poinju da prihvataju najnegativnija shvatanja o sebi i dolaze do gubitka samopotovanja, ili fenomena samoispunjujueg proroanstva: da nae ponaanje prema odreenim grupama koje je usmereno upravo miljenjem koje imamo o njima, moe direktno proizvesti, uticati na ponaanje koje e oni ispoljiti prema nama). Ovakvi podaci bi jasnije ilustrovali zato je ispoljavanje predrasuda opasno i drutveno nepoeljno, kao i povealo verovatnou usvajanja obazrivijeg stava pri prihvatanju i ispoljavanju negativnih predrasuda. Izbegavanje izjednaavanja partnerskih odnosa sa heteroseksualnim odnosima. Pitanje partnerskih odnosa je naroitno vano u adolescenciji i veoma je kompleksno. Kada tema seksualne orijentacije postaje neto ime drutvo poinje da se bavi na razliite naine i usled poveanja drutvenog prihvatanja, moe se oekivati da ve u adolescentnom periodu osobe poinju da ostvaruju heteroseksualne, kao i homoseksualne
veze. Upotrebom rei partnerski odnosi umesto odnosa sa suprotnim polom vezama bi se pruilo, kako prepoznavanje, tako i uvaavanje koje sadanji udbenik ne daje. Ukljuivanje i kompleksnija obrada teme seksualnosti kod ljudi, uz izbegavanje da se seksualnost izjednai sa reproduktivnom funkcijom. Jasno je da oblast seksualnosti daleko prevazilazi reprodukciju (ne samo kod ljudi nego i kod mnogih ivotinjskih vrsta). Ona danas predstavlja veoma prisutnu temu o kojoj se, opet, mnoga pitanja upuuju ba psihologiji. Kada se ima u vidu da poseban znaaj dobija ba u adolescenciji, onda svakako zasluuje panju koja joj nije ukazana u sadanjim udbenicima: osim jedne reenice u udbeniku za gimnazije, koja sama po sebi ne objanjava mnogo, tema seksualnosti se gotovo i ne spominje van konteksta reproduktivne funkcije. Uz injenicu da se mnoge teorije linosti zasnivaju ba na naglaavanju znaaja seksualnosti za blagostanje oveka i mesta koje joj se posveuje u klinikoj psihologiji i psihoterapiji, ostaje potpuno nejasno zbog ega je autori udbenika izbegavaju.
Jasno je da su razvoj demokratskih naela i potovanje ljudskih prava koji se navode kao ciljevi reformisanog sistema obrazovanja, ali i neophodne komponente u razvoju jednog pravednijeg drutva, nemogui bez sistematine
[ 14 ]
[ 146 ]
obuke za njihovu primenu u svakodnevnom ivotu. Psihologija se bavi mnogim fenomenima koji su direktno povezani sa oblau ljudskih prava i upravo ovaj kolski predmet daje sjajnu priliku da uenike upoznamo sa razlozima zbog kojih se na njima toliko insistira. Kada se uzme u obzir i injenica da se i sama javnost najee obraa upravo psihologiji kada je u pitanju seksualna orijentacija, jasno je da bi udbenik psihologije trebalo detaljnije i eksplicitnije da se pozabavi ovom temom i unese neku jasnou i red u haotinost brojnih informacija kojima je javnost okruena kada je u pitanju ova tema.
Miri, J. (2003): Tumaenje kodeksa etike, Drutvo psihologa Srbije, Beograd Stojnov, D., Risti, . (2001): Granice: svojstva objekata ili tvorevine uma, u: Odabrani radovi iz psihologije linosti, Udruenje konstruktivista Srbije, Beograd.
Literatura: Grupa autora, (2002): Kvalitetno obrazovanje za sve put ka razvijenijem drutvu: O reformi obrazovanja u Republici Srbiji, Ministarstvo prosvete i sporta, Beograd
[ 14 ]
Jelena Zulevi, psiholokinja, konsultantkinja na brojnim projektima psiholoke podrke LGBT osobama. Bavi se konstruktivistikom psihoterapijom. Vodila brojne treninge o grupama samopomoi, neprofesionalnoj psiholokoj podrci (SOS telefoni) i senzibilizaciji profesionalaca za rad sa LGBT osobama. Zavrila enske studije i Queer studije. Radila kao profesorka psihologije i graanskog vaspitanja u gimnaziji. Posebno zainteresovana za socijalnu psihologiju i savetodavni rad.
[ 149 ]
Ispitivanje stavova prema homoseksualnosti kod srednjo{kolaca
Istra`iva~ki tim Gaytena
Beograd, 2006/07.
[ 151 ]
Gayten-LGBT Istraivanje
Cilj straivanja Ispitivanje stavova o homoseksualnosti i homoseksualnim osobama kod beogradskih srednjokolaca i povezanost ovih stavova sa polom ispitanika i njihovim kontaktima sa gej osobama. Metodologija Varijable Nezavisne: pol ispitanika, kontakti sa gej osobama. Zavisne: rezultati na pojedinanim stavkama skale Stavovi prema homoseksualnosti kao i total skorovi ispitanika na ovoj skali. Instrument ceo upitnik se sastoji od 19 pitanja. Prvih 16 (koji zapravo ine skalu Stavovi prema homseksualnosti, Likertovog tipa) tvrdnje su pored kojih se nalaze petostepene skale na kojima treba zaokruiti stepen sopstvenog slaganja sa tvrdnjom. Skala stavova je balansirana po pro i contra tvrdnjama objektu stava (otprilike polovina tvrdnji izabranih za skalu govori pozitivno o homoseksualnosti, dok polovina govori negativno). Veliki broj tvrdnji o homoseksualnsti i gej osobama prikupljen je iz drugih istraivanja, novinskih lanaka i od LGBT aktivista, a zatim je istraivaki tim u sara-
dnji sa aktivistima LGBT nevladinih organizacija odabrao po nekoliko tvrdnji koje oznaavaju izrazito pozitivan, izrazito negativan ili neutralan stav prema homoseksualnosti (ime je Likertov tip skale kombinovan sa nekim karakteristikama Terstonovih skala). Drugi deo upitnika ine dodatna pitanja. Postoji jedno pitanje o poznanstvima sa gej osobama, jedno u kome se od pet ponuenih tvrdnji bira ona najblia sopstvenom stavu prema homoseksualnosti i poslednje u kome treba zaokruiti sva prava za koja ispitanici smatraju da bi ih trebalo obezbediti i garantovati gej osobama. Sva pitanja su zatvorenog tipa. Uzorak nakon iskljuivanja upitnika koji su izostavljeni iz obrade zbog nepravilnog popunjavanja (9 kom), uzorak ispitanika koji je korien za istraivanje ini 122 ispitanika (uzorak je ujednaen po polu). Tabela 1: Polna struktura uzorka
Pol ispitanika Muki enski Nedostaje podatak Ukupno 48 56 18 122
[ 152 ]
[ 153 ]
Uzorak su inili uenici nekoliko srednjih kola i gimnazija sa teritorije Beograda. Uzorak je prigodan. Veina uenika je uzrasta oko esnaest (16) godina (II godina srednje kole). Nain prikupljanja podataka upitnike su popunjavali srednjokolci, koji su izrazili interes za istraivanje, na dobrovoljnoj osnovi. Ispitivanje je bilo anonimno. Veliki interes za uee izrazili su kako oni sa pozitivnim, tako i oni sa negativnim stavovima. Popunjavanje je trajalo oko deset (10) minuta i ispitanici nisu imali veih problema sa razumevanjem uputstva i pitanja.
reliraju sa ukupnim skorom bie iskljuene iz dalje analize. 3. Faktorska analiza: utvrivanje da li skala ima interpretabilnu faktorsku strukturu i koji deo varijanse se moe objasniti pomou tih faktora. 4. Korelativna analiza: utvrivanje povezanosti rezultata na skali stavova sa polom ispitanika i njihovim kontaktom sa gej osobama. 5. Analiza varijanse: utvrivanje razlike u trendovima skorova na skali za razliite grupe ispitanika (mukarce/ene, one koji poznaju/koji ne poznaju neku gej osobu). Metoloka ogranienja i napomene Kako istraivanje nije sprovedeno na reprezentativnom, ve prigodnom uzorku ispitanika, vano je naglasiti da dobijeni rezultati ne dozvoljavaju zakljuke na nivou populacije, ve su ogranieni na ispitivani uzorak. To znai da su dobijene frekvence manje vaan nalaz (jer govore samo o uzorku srednjokolaca koji je ispitivan), dok je analiza sadraja pojedinih stavki sa kojima se ispitanici (ne)slau i njihova povezanost sa drugim varijablama daleko vanija jer omoguava uvid u prirodu stavova i mogue hipoteze
[ 155 ]
Obrada Podaci sa upitnika su kodirani i uneti u bazu podataka, a zatim obradjeni u programu SPSS 15.0. U obradi podataka korieni su sledei postupci: 1. Deskriptivna analiza: mere centralne tendencije, mere varijabilnosti, distribucije skorova. Ove mere dae nam uvid u raspodelu stavova prema homoseksualnosti naeg uzorka srednjokolaca i njihove kontakte sa gej osobama. 2. Analiza stavki skale: korelacija svake pojedinane stavke sa ukupnim skorom na skali. One stavke koje ne koreliraju ili negativno ko[ 154 ]
o njihovom formiranju tj. menjanju. Druga vana napomena odnosi se na razlike u moguim zakljucima na osnovu Likertove i Terstonove skale stavova. Dok druga omoguava zakljuivanje o tome da li je iskazan stav pozitivan ili negativan, prva, Likertova, (koja je koriena) omoguava samo poreenje meu grupama (koja ima pozitivniji odn. negativniji stav), ali ne i zakljuivanje u apsolutnom smislu (da li je stav pozitivan ili negativan). U ovom istraivanju je, iako blia Likertovom tipu skale (i u statistikim obradama tretirana kao takva), zapravo koriena njihova kombinacija. Odabrane su tvrdnje, koje po konsenzusu strunjaka i aktivista, predstavljaju najnegativnije, najpozitivnije i umerene stavove prema homoseksualnosti (koji su ocenjivani kao tvrdnje Likertovog tipa), te su iz toga izvedeni zakljuci o pozitivnim odn. negativnim stavovima ispitanika. Iako korienje ove kombinacije skala moe biti metodoloki upitno, te smo svesni i moguih kritika, smatramo da ona predstavlja pogodno metodoloko prilagoavanje za inicijalna istraivanja ogranienog budeta.
Rezultati istraivanja i diskusija Grafik 1: Stavovi prema homoseksualnosti
12
10
Frekvenca
2 M e a n = 2 .7 9 3 S td . D e v . = 1 .1 8 7 3 3 N = 122 0 .0 0 1 .0 0 2 .0 0 3 .0 0 4 .0 0 5 .0 0
Prosecan skor na testu
Na Grafiku 1 moe se videti da je raspodela rezultata na podskali Stavova prema homoseksualnosti, na kojoj je minimalni proseni skor po jednom isptaniku 1 (ukoliko zaokrui sve negativne tvrdnje o homoseksualnosti) do 5 (ukoliko zaokrui sve pozitivne tvrdnje), dosta ujednaena odnosno da postoji relativno ujednaen broj ispitanika sa negativnim i pozitivnim stavovima. Ipak, moe se videti da je neto manji broj ispitanika sa pozitivnijim stavovima u odnosu na one sa negativnijim.
[ 15 ]
[ 156 ]
Kako je najmanji mogui proseni skor 1 (koji bi dobio ispitanik koji bi zaokruio sve negativne tvrdnje1 odn. sloio se sa svim tvrdnjama koje odraavaju negativan stav prema homoseksualnosti), to se podatak sa grafikona o izvesnom broju skorova iji je prosek ispod 1 moe pripisati grekama u popunjavanju odnosno proputanju da se na neku tvrdnju odgovori.2 Iz Tabele 2 se moe videti da prosean skor svih ispitanika, na podskali Stavova prema homoseksualnosti (od 1 do 5, gde bi 3 predstavljalo srednju vrednost), iznosi 2.8 (to je tek malo nie od sredine skale odnosno stava koji bi bio izmeu najnegativnijeg i najpozitivnijeg). Iz tabele se takoe moe videti da postoje ispitanici kako sa minimalnim prosenim skorovima (najnegativnijim stavovima), tako i oni sa najviim (najpozitivnijim stavovima). Ukoliko bismo komentarisali prosean stav naeg uzorka srednjokolaca prema homoseksualnosti, on bi se na skali od 1 do 5 nalazio oko sredine, neto blie negativnom polu.
Tabela 2: Rezultati raspodele skorova na podskali Stavova o homoseksualnosti

Minimalna mogua vrednost Za ukupan skor na 16 (za skali zaokruene sve negativne tvrdnje) Za prosenu ocenu 1 na skali Maximalna Pro- Opseg mogua vre- sek rezultata dnost (max-min) 80 (za zaokruene 44.6 64 (80-16) sve pozitivne tvrdnje) 5 2.8 4 (5-1)
Metrijske karakteristike (pod)skale Stavovi prema homoseksualnosti Kada je u pitanju pouzdanost, sledea tabela prikazuje razliite mere pouzdanosti skale koja je konstruisana za ovo istraivanje. Tabela 3: Pouzdanost skale
Razliite mere pouzdanosti Kronbahovo Guttman Split-Half Korelacije prve i druge polovine skale 0.957 0.958 0.920
Nakon unosa, podaci su rekodirani, tako da negativan stav uvek bude oznaen brojem 1, a pozitivan stav brojem 5. 2 Ukoliko je broj propusta u odgovaranju bio mali, upitnik je zadran za obradu, a iskljueni su samo oni sa velikim brojem nedostajuih podataka. [ 15 ]
Ni jedan od ovih koeficijenata ne pada ispod 0.92, a uzevi u obzir da je kriterijum koji se postavlja za skale stavova >0.70,3 moemo zakljuiti da naa skala ima vi3
Havelka, Kuzmanovi, Popadi (1998): Metode i tehnike [ 159 ]
soku i zadovoljavajuu pouzdanost. Pouzdanost ostaje ista kada se iz skale iskljue 4. i 8. tvrdnja, te se skala moe koristiti i bez njih. Visok alfa koeficijent takoe ukazuje na visoku unutranju konzistentnost skale odn. homogenost tvrdnji (to znai sa mere jedan, a ne vie faktora, tj. da se sve tvrdnje u skali odnose na isti konstrukt/varijablu). Diskriminativnost svih tvrdnji u skali je zadovoljavajua (aritmetika sredina rezultata za svaku tvrdnju se kree od 2.22 do 3.48 osim jedne koja ima M=1.93). Sledi tabela korelacija svake tvrdnje sa ukupnim skorom.
Tabela . Korelacija stavki u skali sa ukupnim skorom5

1. tvrdnja 2. tvrdnja 3. tvrdnja 4. tvrdnja 5. tvrdnja 6. tvrdnja 7. tvrdnja 8. tvrdnja 9. tvrdnja 10. tvrdnja 11.tvrdnja 12. tvrdnja 13. tvrdnja 14. tvrdnja 15. tvrdnja 16. tvrdnja Korelacija stavka-skor 0.77 0.78 0.84 0.57 0.79 0.81 0.76 0.66 0.79 0.73 0.82 0.81 0.85 0.75 0.69 0.82
socijalnopsiholokih istraivanja, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, str. 215. Ovde su zadrane kako bi kasnije bile komentarisane i koriene u kvalitativnoj analizi pojedinanih stavki. [ 160 ]
Kako su korelacije svake stavke sa ukupnim skorom visoke i statistiki znaajne, sve stavke su zadrane u skali. Skala u celini, takoe pokazuje zadovoljavajuu diskriminativnost (to se najjasnije vidi na grafiku sa poetka). Ona, dakle, pravi razliku izmeu ispitanika sa razliitim, pozitivnim i negativnim stavovima prema homoseksualnosti.
Sve korelacije znaajne na nivou 0.01. [ 161 ]
Faktorska struktura skale Faktorska analiza je izvrena primenom analize glavnih komponenti (bez rotacije) sa Guttman-Kaiser-ovim kriterijumom izbora komponenti (svojstvene vrednosti vee od 1). Tabela 5: Svojstvene vrednosti i objanjena varijansa primarnih faktora skale
Svojstvena vrednost Procenat objanjene varijanse Kumulativni % objanjene varijanse Faktor I 9.77 61.1% 61.1% Faktor II 1.01 6.31% 67.42%
Tabela : Zasienja stavki na I faktoru

3. Homoseksualnost treba zakonom zabraniti. 6. Potpuno mi je u redu sa sedim u klupi sa gej osobom. 13. Potpuno mi je u redu da u mom gradu ive gej osobe. 11. Potpuno mi je u redu da imam gej komiju. 12. Homoseksualce treba istrebiti. 16. Potpuno mi je u redu da negde u mojoj dravi ive gej osobe 9. Gej osobe treba prisilno leiti. 2. Homoseksualne veze su u ok. 5. Ne volim homoseksualce. 7. Gej osobe treba zatiti od svih oblika diskriminacije. 14. Homosekusalnost je sekusalna izopaenost. 1. Homoseksualnost je opasna za drutvo. 15. Potpuno mi je u redu da imam gej profesora 10. Homoseksualci treba da imaju pravo na brak kao i svi ostali. 8. Gej osobama treba omoguiti usvajanje dece. 4. Seks izmeu osoba istog pola je sasvim u redu. 0.863 0.851 0.850 0.837 0.819 0.814 0.806 0.800 0.795 0.769 0.767 0.755 0.753 0.730 0.685 0.557
Faktorska analiza skale pokazuje da se moe ekstrahovati jedan faktor koji objanjava neto vie od 61% varijanse. Drugi faktor vrlo malo doprinosi poveanju objanjene varijanse, pa nee biti interpretiran. Tabela 6 pokazuje zasienja svakog od ajtema (stavki) na I faktoru. Redosled stavki odraava direktno visinu zasienja I faktorom.
Vidimo da visoka zasienja (preko 0.7) imaju sve osim dve stavke u skali (koje imaju preko 0.5). Iz ovoga se moe zakljuiti da je sadraj skale homogen odn. tvrdnje u skali imaju homogen predmet merenja. Jedina stavka koja ima visoko zasienje na II faktoru (0.701) jeste etvrta ona koja ima najnie zasienje na I.
[ 162 ]
[ 163 ]
U tvrdnjama koje su visoko zasienje I faktorom preovladavaju tvrdnje koje se odnose na mere socijalne distance (suivot u dravi/gradu/komiluku/klupi/koli). U ovom kontekstu bi se mogle interpretirati i tvrdnje 3, 12, 9 tako se prisilnim leenjem, zakonskim zabranama i istrebljivanjem gej osobe takoe dre na velikoj distanci (tamo negde, daleko od nas). Dakle, najvia zasienja imaju one stavke koje govore o tome na kojoj distanci ispitanici ele da dre gej osobe. Od ovoga donekle odstupa stavka gej profesora odnos za koji je veliki procenat potpunog odbijanja, a nizak prihvatanja. Jedna od moguih interpretacija pomenutog odstupanja bi mogla da bude da ispitanici ovaj odnos percipiraju kao vie pretei od nekih drugih, to se moe pripisati autoritarnoj poziciji profesora u naim kolama i strahom od njihovog uticaja. Prvim faktorom su zasiene i stavke koje govore o nekoj vrsti afektivnog odnosa prema homoseksualnosti (2 i 5), ali i one koje su preteno kognitivne prirode (potreba zatite od diskriminacije i izjednaavanjem prava na brak, priroda homoseksualnosti, njena opasnost za drutvo), mada je mogue da je upravo afektivni odnos prema homoseksualnosti na njih imao presudni uticaj. Dakle, ovaj I ekstrahovani faktor, koji objanjava oko 61% ukupne varijanse, odslikava vrlo lini odnos prema pojavi (na kolikoj distanci ispitanici ele da budu i kakav je njihov afektivan odnos prema tome). Mogli bismo moda
govoriti o nekoj vrsti kognitivno neelaboriranog pozitivnog ili negativnog stava o homoseksualnosti, o nekom afektivno baziranom stavu (homofobiji) emu bi u prilog ila injenica da prednjae ajtemi socijalne distance, a tvrdnje koje zahtevaju malo vie argumenata (pravo na brak i usvajanje dece) ostaju samo umereno diskriminativne. Ukoliko se ovako interpretira, ovaj podatak bi iao u prilog teorijama predrasuda koje ih definiu kao jako afektivno zasiene, sa daleko manje naglaenom kognitivnom komponentom, to implicira da ih je jako teko menjati pomou izlaganja novim informacija (jer nisu ni zasnovane na informacijama i argumantima). To bi znailo da, zapravo, skala koju smo konstruisali meri predrasude par excellence, dok bi mogao postojati i neki drugi, nezavistan, pozitivan/negativan stav o homoseksualnosti vie zasnovan na informacijama i racionalnim argumentima. Meutim, mogue je i najmanje jedno alternativno objanjenje nie zasienosti faktorom tvrdnji koje se odnose na brak i usvajanje dece. Naime, injenica da npr. tvrdnja koja se odnosi na usvajanje dece ima nie zasienje ekstrahovanim faktorom ne iznenadjuje, jer je prihvatanje ove tvrdnje vrlo retko i obino implicira jako pozitivan odnos prema homoseksualnosti i gej osobama (ali ak i ako oni postoje, moe da izostane). Gotovo 80% ispitanika odgovara da se uopte
[ 164 ]
[ 165 ]
ne slae sa tvrdnjom (a aritmetika sredina od 1.93 i SD od 1.99 su najnie u odnosu na sve ostale tvrdnje). U drutvu u kome je odnos prema homoseksualnosti veoma negativan i esto se mogu uti neadekvatne i netane tvrdnje strunjaka o navodno opasnom i nepoeljnom uticaju koji bi gej roditelji imali na svoju decu, mogue je da neprihvatanje ovakvih tvrdnji nije posledica afektivno zasienih negativnih predrasuda ve pogrenih informacija i neobavetenosti (te na njima zasnovanih negativnih stavova). Takoe, mogue je da je ova tvrdnja deo neke potpuno odvojene grupe tvrdnji koja bi predstavljala kvalitativno drugaiji odnos/stav prema homoseksualnosti (npr. dok bi prva grupa stavova predstavljala pozitivan stav ali bez ideje o potpunom izjednaavaju prava, druga vrsta stava bi bio pozitivan stav sa eljom za totalnim izjednaavanjem prava sa heteroseksualnim parovima). Ve je pomenuta injenica da etvrta tvrdnja koja ima najmanje zasienje na I faktoru jeste ona koja zapravo ini itav drugi. Iako miljenje o tome da li je seks izmeu osoba istog pola u redu ili ne, korelira relativno visoko sa I dobijenim faktorom (korelacija preko 0.5), te ini njegov sastavni deo, moe se posmatrati i kao deo nekog drugog nezavisnog faktora (jer sama ini II dobijeni faktor). U tom sluaju je mogua neka od sledeih interpretacija.
[ 166 ]
Prvo, mogue je da samo kada je seks u pitanju, ispitanici imaju razliit odnos prema mukoj i enskoj homoseksualnosti, a kako nisu nisu imali prilike da ga iskau zbog uoptene forme pitanja, njihova zbunjenost/nedoslednost u odgovorima je uzrok odstupanja rezulatata za ovu stavku. Dalje, mogue je da za razliku od prve grupe stavki koja govori o linom odnosu (afektivno zasienom) i distanci na kojoj ispitanici ele da ostanu, ova stavka govori o nekom uoptenijem miljenju/odnosu prema pojavi kada se deava daleko od njih (neka rade ta hoe iza zatvorenih vrata). Ovo bi bilo zanimljivo ispitati detaljnije, jer je mogue da bi se dolo do rezultata koji bi govorili u prilog kvalitativno razliitim homofobijama. Meutim, ovo istraivanje nam ne daje dovoljno podataka za takve spekulacije, te jedino moemo ostati pri predlogu za dalje istraivanje. Jo jedno mogue objanjenje jeste da ispitanici ne identifikuju homoseksualnost sa seksualnim navikama ve sa nekom vrstom ivotnog stila. Poznat je fenomen da mnogi ljudi koji odravaju seksualne odnose sa pripadnicima istog pola ne identifikuju sebe kao homoseksualne ili gej, jer postoji shvatanje da je homoseksualni/gej identitet mnogo iri pojam od seksualnog ponaanja. Takoe, mnogo je osoba koje su povremeno eksperimentisale sa istopolnim seksualnim ponaanjem, ali to doivljavaju kao proirivanje granica seksualnog ponaanja bez ikakvih implikacija po njihov identitet ili seksualnu orijentaciju (dakle, seksualno ponaanje razdvajaju od seksualne orijenta[ 16 ]
cije/identiteta). Ono to moemo zakljuiti na osnovu podataka vezanih za faktorsku analizu skale jeste da se moe ekstrahovati jedan faktor koji objanjava najvei deo varijanse (vie od polovine) i da su sve stavke, osim dve, visoko zasiene ovim faktorom. Dakle, tvrdnje su homogene i odnose se na isti predmet merenja. Povezanost skorova na skali sa drugim varijablama Iz Tabele 7 moe se videti da ene dobijaju vie skorove od mukaraca (tj. imaju pozitivniji stav prema homoseksualnosti). Tabela 7: Proseni skorovi mukih i enskih ispitanika
Mukarci ene Prosean skor na petostepenoj skali 2.17 3.38 Std. devijacija 0.98 0.95
moseksualnosti od mukaraca. Bilo je mnogo pokuaja interpretacije ovog podatka te emo samo nabrojati neke od njih bez posebnog zadravanja: ene generalno pokazuju liberalnija shvatanja prema mnogim drutvenim pojavama; mukarce vie ugroava homoseksualnost koju shvataju kao pribliavanje enskom polu to bi imapliciralo gubitak drutvene moi koju sada imaju, dok za ene, drugi pol, implikacije pribliavanja mukom, povlaenijem polu, nisu toliko ugroavajue; mogunost da se pojam homoseksualnosti ee vezuje za mukarce prepoznatljivo je, jer je zabranjeno i nepoeljno, dok su za ene prihvatljiviji razliiti oblici telesnog kontakta i izraavanja bliskosti, te se oni ne vezuju/identifikuju kao homoseksualnost pa se sam pojam tee pripisuje enama i nema tako negativnu konotaciju, da su ene osetljivije na marginalizaciju pojedinih grupa jer su i same marginalizovane itd.
Ova razlika izmeu prosenih skorova mukih i enskih ispitanika je statistiki znaajna (T-test za nezavisne uzorke: t(102)= -6.32, p<.01). Ovaj nalaz je u skladu sa mnogim ranijim istraivanjima koja pokazuju da ene imaju pozitivnije stavove prema ho[ 16 ]
Kada se posmatra povezanost prosenih skorova ispitanika koji poznaju neku gej osobu i onih koji ne poznaju, moe se ustanoviti da su i ove varijable povezane u oekivanom smeru pozitivniji stav prema homoseksualnosti pokazuju oni ispitanici koji poznaju neku gej osobu (pogledati tabelu 8).
[ 169 ]
Tabela 8: Proseni skorovi ispitanika koji poznaju i onih koji ne poznaju ni jednu gej osobu
Poznaju gej osobu Ne poznaju Prosean skor na petostepenoj skali 3.59 2.65 Std. devijacija 1.25 1.13
povezanost kontakta sa grupom i smanjenja predrasuda. Kada se posmatra povezanost varijabli pol ispitanika i poznavanje gej osobe, moe se zakljuiti da meu njima nema interakcije. Od ukupno 17 ispitanika koji poznaju neku gej osobu otprilike polovinu ine mukarci, a polovinu ene (7 mukaraca i 8 ena, a za dva ispitanika koji poznaju neku gej osobu nedostaje podatak o polu). Neparametrijski test povezanosti kategorikih varijabli (Kramerovo V) ne daje statistiki znaajan koeficijent povezanosti. Tabela 9 pokazuje procenat ispitanika koji smatra da gej osobama treba obezbediti i garantovati odreena prava.
Ova razlika je takoe statistiki znaajna (T test za nezavisne uzorke t(116)= 3.11, p<.05). Ovaj nalaz je u skladu sa predvianjima mnogih teorija menjanja predrasuda, u kojima se kontakt sa grupom prema kojoj su predrasude usmerene smatra najjaim faktorom koji e doprineti njihovom smanjenju . Sam kontakt se, meutim, ne moe smatrati faktorom koji dovodi do smanjenja predrasuda, jer je vrlo verovatno da su i osobe koje tvrde da ih ne poznaju u kontaktu bar sa nekim gej osobama, ali toga nisu svesne (u tom sluaju ove varijable zapravo ne bi bile povezane). Drugo, ak i ako zaista jesu povezane, ne moemo biti sigurni da kontakt uzrokuje smanjenje predrasuda. Korelaciona povezanost ne omoguava zakljuivanje o uzronosti, pa je isto tako mogue da se osobe koje imaju manje predrasuda ee drue (poznaju, iniciraju kontakt) sa gej osobama. Stoga, iako se ovde neemo na tome zadravati, naglaavamo da je potrebno detaljnije ispitati ovu moguu
Rot, N. (1994): Osnovi socijalne psihologije, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, str. 414. [ 10 ]
[ 11 ]
Tabela 9: Prava koja gej osobe treba da imaju

Pravo na zatitu od diskriminacije u koli Pravo na zatitu od diskriminacije na poslu Pravo da naslede imovinu svog partnera nakon njegove smrti Pravo da budu osloboeni plaanja poreza kao i heteroseksualni brani parovi Pravo da se tretiraju kao lanovi porodice u sluaju bolesti partnera (posete u bolnici, odluke vezane za medicinske procedure itd.) Pravo da sklope brak Pravo da nakon rastanka sudski podele zajedniku imovinu Pravo da usvajaju decu (pod istim uslovima kao i heteroseksualni parovi) 59 % 59 % 34 % 24 % 50 % 21.3 % 35.3% 13.1 % (16 ispitanika)
Iako nije ispitivano ta tano podrazumevaju pod diskriminacijom, moe se pretpostaviti da pod tim podrazumevaju zabranu otvorenog maltretiranja ili vreanja gej osoba na poslu ili u koli, poto je oito da nemogunost sklapanja braka ne prepoznaju kao diskriminaciju (od 59% koliko je za zabranu diskriminacije na poslu/koli, samo 21% smatra da treba da postoji pravo sklapanja braka). U svakom sluaju, veoma je ohrabrujui podatak da skoro 60% svih ispitanika smatra da gej osobe treba da budu zatiene od nekih vidova diskriminacije, kao i da polovina svih smatra da gej osobe treba da se tretiraju kao lanovi porodice u sluaju bolesti partnera. Zanimljivo je uporediti podatak da 13% (ili 16 ispita[ 12 ]
nika 5 mukaraca i 8 ena) smatra da gej osobama treba omoguiti usvajanje dece pod istim uslovima kao i heteroseksualnim parovima. Na istom pitanju koje je postavljeno studentima psihologije na prvoj godini studija, pre est godina7 dobijen je vrlo slian procenat (16%). S obzirom da razliita ispitivanja govore da studenti psihologije pokazuju znaajno liberalnije stavove u odnosu na razliita drutvena pitanja i pojave od opte populacije, ovaj podatak moda govori o izvesnom optem poboljanju stava prema usvajanju dece od strane gej parova. Naime, ukoliko se pretpostavi da bi pre est godina isto ispitivanje srednjokolaca rezultovalo mnogo manjim stepenom prihvatanja ove tvrdnje u odnosu na studente psihologije, moglo bi se govoriti o izvesnom poveanju prihvatanja ove ideje. Meutim, ovo je previe slobodno tumaenje, a kako nedostaju podaci za direktno poreenje, ne moemo sa sigurnou zakljuiti da li se stav srednjokolaca prema homoseksualnosti (pa i usvajanju dece od strane gej parova) poboljao. Kvalitativna analiza rezultata pojedinih pitanja Kako je cilj ovog istraivanja bio da se utvrdi kakve stavove prema homoseksualnosti imaju beogradski srednjokolci, zanimljivo je prokomentarisati i rezultate
Kojadinovi, M. (ur), itanka istopolnih studija, Program istopolnih studija, Beograd, 2001, str. 122. [ 13 ]
7
dobijene na pojedinanim tvrdnjama (a ne samo upitniku u celini).

2. Homoseksualne veze su ok 4. Seks izmeu osoba istog pola je sasvim u redu
20% ispitanika smatra da homoseksualce treba istrebiti, da su prilino podeljeni u miljenju da li ih treba zatiti od svih oblika diskriminacije i da skoro 20% ispitanika ima prosean skor manji od 1.5 (to znai da su zaokruili sve ili gotovo sve negativne tvrdnje na testu). Znai sa svaki peti ispitanik ima ekstremno negativan stav prema homoseksualnosti.8 Ono to je svakako ohrabrujue jeste podatak da je mnogo ei stav koji ne podrava prisilno leenje, da je ipak mnogo najee odbijanje tvrdnje da homoseksualce treba prisilno leiti i da se skoro polovina ispitanika slae da im je ok da negde u njihovoj dravi ive homoseksualne osobe (iako ak 25% to odbija!), kao i da postoji izvestan stepen ispitanika koji prihvata i najliberalniju tvrdnju (kako je utvrdjeno prethodnim istraivanjima) o usvajanju dece od strane gej parova. Iako neodluni, izgleda da pretee miljenje o tome da je ok imati gej komiju ili sugraane. Ono to se moe zakljuiti na osnovu ovih rezultata jeste da su stavovi srednjokolaca prema homoseksualnosti prilino raznoliki: od najnegativnijih, sa prihvatanjem
Podsetiemo na napomenu datu u delu o metodologiji: iako je koriena Likertova skala koja ne dozvoljava zakljuivanje o pozitivnosti odn. negativnosti stava, smatramo da smo opisanom kombinacijom Likertove i Terstonove skale napravili instrument koji ovu mogunost dozvoljava. [ 15 ]
8
Frekvenca
Podsetiemo da 1 predstavlja najnegativniji stav (uopte se ne slaem), dok je 5 najpozitivniji (potpuno se slaem). Dok su ispitanici prilino podeljeni u miljenju o tome da li je homoseksualnost opasna za drutvo, da li je treba zakonom zabraniti, da li ona predstavlja seksualnu izopaenost, mnogo su ei negativni odgovori o tome da homoseksualne veze nisu ok, da seks izmeu osoba istog pola nije sasvim u redu, da ne vole homoseksualce, da im nije ok da sede u klupi sa gej osobom ili imaju gej profesora, da gej osobama ne treba omoguiti usvajanje dece ili sklapanje braka. Prilino zabrinjava i podatak da vie od
[ 14 ]
Frekvenca
ekstremno homofobinih tvrdnji do najpozitivnijih, sa prihvatanjem najliberalnijih tvrdnji. Iz ovoga sledi da potreba za daljom edukacijom o ljudskim pravima, zatiti od diskriminacije i posledicama diskriminacije LGBT osoba svakako postoji kada su u pitanju srednjokolci. U situaciji kada svaki peti ispitanik porie LGBT osobama ak i pravo na ivot, a svaki etvrti pravo na ivljenje u istoj dravi sa njima, onda je jasno da nije vie pitanje da li e znati da prepoznaju suptilne vidove diskriminacije ve kolika je odgovornost drutva i obrazovnog sistema/programa za situacije ekstremnog nasilja kojima su izloene LGBT osobe kod nas u drutvu, kao i za izostanak adekvatnog obrazovanja za demokratiju, graansko drutvo i potovanje ljudskih prava. Zakljuak istraivanja U istraivanju koje je sprovedeno na uzorku beogradskih srednjokolaca sa ciljem da utvrdi njihov stav prema homoseksualnosti, dobijen prosean rezultat je malo ispod sredine skale, ka negativnom polu/negativnom stavu prema homoseksualnosti. Meutim, rezultati su gotovo ujednaeno rasporeeni, od najnegativnijih do najpozitivnijih kada se posmatra uzorak u celini. Utvreno je da enski ispitanici imaju pozitivnije stavove, kao i ispitanici koji poznaju neku gej osobu, to je u skladu sa drugim istraivanjima. Poznavanje gej osobe
[ 16 ]
nije povezano sa polom ispitanika, pa su ove dve varijable nezavisne. Skala koja je kreirana za potrebe ovog istraivanja pokazuje dobre metrijske karakteristike: zadovoljavajuu diskriminativnost i visoku pouzdanost, koje se zadravaju ak i njenim skraivanjem. Ekstrahovan je jedan faktor prvog reda koji objanjava veliki deo varijanse, to implicira visoku unutranju konzistentnost ove skale. Veliki broj srednjokolaca smatra da gej osobe treba zatiti od diskriminacije na poslu i u koli, kao i omoguiti im da budu tretirane kao lanovi porodice u sluaju bolesti partnera, dok najmanji broj smatra da im treba omoguiti usvajanje dece pod istim uslovima kao i heteroseksualnim parovima. Meutim, zabrinjava podatak da svaki peti ispitanik gej osobama porie ak i pravo na ivot i smatra da ih treba istrebiti.
Dodatak: Anketni listi

Zaokruite svoj pol: M
Pred vama se nalazi upitnik kojim elimo da ispitamo vae stavove prema homoseksualnosti i gej osobama (homoseksualcima). Anketa je anonimna (ne treba da se potpisujete) i rezultati e biti dostupni iskljuivo istraivaima. Molimo vas da nam pomognete tako to ete
[ 1 ]
popuniti upitnik i dati iskrene odgovore. Pored svake navedene tvrdnje zaokruite jedan broj, koji najvie odgovara vaem stavu.
Homoseksualce treba istrebiti. Potpuno mi je u redu da u mom gradu ive gej osobe. Homosekusalnost je seksualna izopaenost. Potpuno mi je u redu da imam gej profesora. Potpuno mi je u redu da negde u mojoj dravi ive gej osobe. Da li je neko od vaih prijatelja gej?
12345 12345 12345 12345 12345 DA NE
1-uopte se ne slaem
2- uglavnom se ne slaem
3- nisam siguran (i da i ne)
4- uglavnom se slaem
5- u potpunosti se slaem
Homoseksualnost je opasna za drutvo. Homoseksualne veze su u ok. Homoseksualnost treba zakonom zabraniti. Seks izmeu osoba istog pola je sasvim u redu. Ne volim homoseksualce. Potpuno mi je u redu sa sedim u klupi sa gej osobom. Gej osobe treba zatiti od svih oblika diskriminacije. Gej osobama treba omoguiti usvajanje dece. Gej osobe treba prisilno leiti. Homoseksualci treba da imaju pravo na brak kao i svi ostali. Potpuno mi je u redu da imam gej komiju.
12345 12345 12345 12345 12345 12345 12345 12345 12345 12345 12345
Ukoliko bi trebalo da jednom od sledeih reenica opiete svoj stav prema pravima homoseksualnih (gej) osoba, onda bi to bila sledea reenica (zaokruite samo jednu): a. Smatram da homoseksualnost treba zabraniti zakonom ili leiti, a nikako im ne treba dati neka posebna prava b. Ne mislim da homoseksualne osobe treba leiti ili uhapsiti, ali ne treba im dati ni neka posebna prava c. Nemam neki poseban stav o pravima homoseksualnih osoba d. Smatram da homosek. osobe treba podrati da budu to to jesu, ali im ne treba dozvoliti brak i usvajanje dece e. Smatram da bi drutvo trebalo da omogui homosek. parovima potpuno ista prava kao i heteroseksualnim (brak, usvajanje dece itd.)
Koja od sledeih prava bi trebalo da imaju gej osobe (moete zaoktuiti i vie od jednog):
[ 1 ]
[ 19 ]
a. Pravo na zatitu
od diskriminacije u koli
d. pravo da budu osloboeni plaanja poreza kao i heteros. brani parovi e. pravo da se tretiraju kao lanovi porodice u sluaju bolesti partnera (posete u bolnici, odluke vezane za medicinske procedure itd.) Hvala!
f. pravo da sklope brak
b. Pravo na zatitu
od diskriminacije na poslu
g. pravo da nakon rastanka sudski podele zajedniku imovinu h. pravo da usvajaju decu (pod istim uslovima kao i heteros. parovi)
imovinu svog partnera nakon njegove smrti
c. Pravo da naslede
[ 10 ]
Istopolna orijentacija (homoseksualnost) u fakultetskim ud`benicima i literaturi Istraivanjem Istopolna orijentacija (homosekualnost) u fakultetskim udbenicima i literaturi elele smo da saznamo kakva su znanja zaposleni/e u institucijama sistema o istopolnoj orijentaciji (homoseksualnosti) stekli/e u procesu visokokolskog obrazovanja. Istraivanje koje je Labris organizacija za lezbejska ljudska prava sprovela tokom 2005. godine Nasilje nad LGBTTIQ populacijom u Srbiji, pokazalo je da su se njima obraale LGBTTIQ osobe koje su doivele nasilje ili su imale nameru da im se obrate, ali ne i poverenje. Smatramo da emo time dati deo odgovora na pitanje zato nisu reagovali na sluajeve prijavljenog nasilja, a ujedno i saznati da li se na pojedinim fakultetima o istopolnoj orijentaciji (homoseksualnosti) moe saznati neto drugaije od iroko rasprostranjenih predrasuda u naem drutvu koje istopolnu orijentaciju (homoseksualnost) tretiraju kao pojavu ije postojanje treba negirati, ignorisati ili eventualno, dajui joj pravo na postojanje, stigmatizirati svrstati je u bolest, nenormalnost ili neprirodnost i tako postaviti bazu za sve druge oblike diskriminacije prema LGBTTIQ populaciji. Cilj istraivanja je bio utvrditi koliko (broj i procenat predmeta u nastavnom planu, broj i procenat stranica literature za predmete) se istopolna orijentacija (homosek[ 13 ]
Homoseksualnost u fakultetskim udbenicima...
sualnost) pominje i na koji nain (da li je u fokusu jedinice udbenika/literature u kojoj se pominje, koja terminologija se koristi, u kom kontekstu se pominje i da li je izvor saznanja naveden) se pominje u udbenicima i literaturi za studije medicine, psihologije, sociologije, prava i pedagogije Beogradskog Univerziteta. Metod koji je korien je metod analize sadraja. U istraivanju smo koristile ciljani uzorak, nastavne planove osnovnih studija medicine, psihologije, sociologije, prava i pedagogije Beogradskog Univerziteta, koji su vaili do 2004. godine, do usklaivanja sa Bolonjskom deklaracijom i to samo one predmete u okviru navedenih nastavnih planova u kojima se pominje istopolna orijentacija (homoseksualnost) i to samo one predmete koje sluaju sve/svi studentkinje i studenti, to znai da predmeti koji su izborni ili se izuavaju samo u okviru pojedinih smerova nisu uvrteni u uzorak. Istraivanje je sprovela Ivana vorovi, psiholokinja. Udbenike, odnosno literaturu za predmete koji su u uzorak uvrteni, mapirale smo uz pomo saradnika i saradnica apsolventkinja i apsolvenata navedenih fakulteta. Stavovi o istopolnoj orijentaciji svoju bazu imaju u religiji, pravu i medicini. Poev od srednjeg veka, istopolna orijentacija se vezuje za greh, nenormalnost, neprirodnost,
[ 14 ]
krivino delo i bolest psihijatrijsku dijagnostiku kategoriju. U svetu, u poslednje dve decenije XX veka, psihijatri i psiholozi, profesionalci u granama nauke koje su zadrale ili su teile da steknu nadlenost nad znanjem o istopolnoj orijentaciji, suoeni sa ogromnim empirijskim dokazima, menjaju svoje stavove i egodistoninu homoseksualnost i homoseksualnost kao dijagnoze izbacuju iz Dijagnostikog i statistikog prirunika za mentalne poremeaje (DSM-IIIR) Amerike psihijatrijske asocijacije 1986. godine, odnosno iz Klasifikacije bolesti Svetske zdravstvene organizacije (ICD-10) Svetske zdravstvene organizacije 1992. godine. U tom periodu, 1996. godine, Svetska zdravstvena organizacija daje podatak da je u vie od 70% sluajeva infekcije HIV-om irom sveta virus prenet heteroseksualnim kontaktom, te se o istopolnom orijentisanim osobama ne moe vie govoriti kao o rizinoj grupi u kontekstu HIV infekcije. U isto vreme Komitet za lezbejska i gej pitanja i Amerika asocijacija psihologa rade na terminologiji koja se odnosi na osobe ija je seksualna orijentacija razliita od heteroseksualne. Radi se na terminologiji koja je nejasna ili je povezana sa negativnim stereotipima, odnosno predrasudama, a u cilju smanjivanju heteroseksualnih predrasuda u jeziku, poveavanja vidljivosti gej mukaraca, lezbejki i biseksualnih osoba, te jasnoe izraavanja i izbe[ 15 ]
Homoseksualnost u fakultetskim udbenicima...
gavanja netanih stereotipa o lezbejkama, gej mukarcima i biseksualnim osobama. Treba dodati i stavove Amerike psihijatrijske asocijacije i Amerike asocijacije psihologa, koji datiraju od 1994. godine, da seksualna orijentacija (homoseksualnost) nije izbor, da istraivanja ukazuju da se formira veoma rano u ivotnom ciklusu, verovatno i pre roenja, odnosno da je samo psiholoki i drutveni uticaji ne mogu izazvati. Frekvenca istopolne orijentacije (homoseksualnosti) je konstantna, oko 10% populacije i to je broj koji je iznenaujue konstantan u razliitim kulturama, bez obzira na razliite moralne vrednosti i standarde odreene kulture. U Srbiji organizacije koje se bave ljudskim pravim istopolno orijentisanih osoba, a u skladu sa prethodno navedenim, jasno definiu i preporuuju terminologiju koja je razliita od termina koji jo uvek jesu u knjievnoj, naunoj i individualnoj jezikoj praksi, a koji istopolnu orijentaciju povezuju sa nenormalnou, neprirodnou, izopaenou, psihijatrijskim dijagnostikim kategorijama i kriminalnim ponaanjem, dakle predrasudama. Dakle, sa saznanjima da istopolna orijentacija (homoseksualnost) nije mentalna bolest, niti emocionalni poremeaj, niti krivino delo, niti je nenormalna i neprirodna pojava, te sa preporukama da javni i privatni govor treba biti politiki korektan i naznakama kakav je odnos
[ 16 ]
prema istopolno orijentisanim osobama u Srbiji, istraile smo kakva se saznanja o istopolnoj orijentaciji mogu stei u visokokolskim ustanovama u Srbiji u nastavnim planovima koji su vaili i primenjivali se pre usklaivanja sa Bolonjskom deklaracijom ili se primenjuju jo uvek, obzirom da je taj proces jo uvek u toku. Rezultati istraivanja pokazuju: da se istopolna orijentacija (homoseksualnost) pominje u procentualno najvie predmeta koji ine nastavni plan studija medicine, a u najmanje na studijama pedagogije. da se istopolna orijentacija (homoseksualnost) na procentualno najvie stranica pominje na studijama prava, a najmanje na studijama psihologije, u literaturi za predmete u kojima se pominje istopolna orijentacija (homoseksualnost). da je istopolna orijentacija (homoseksualnost) procentualno najvie u fokusu analiziranih jedinica udbenika studija psihologije, a najmanje studija medicine, dok na studijama pedagogije nije u fokusu niti jedne jedinice udbenika. da je koriena terminologija u analiziranim udbenicima/literaturi za sve studijske grupe/fakultete takva da povezuje istopolnu orijentaciju (homoseksual[ 1 ]
nost) sa negativnim stereotipima, odnosno predrasudama, psihijatrijskim dijagnostikim kategorijama ili sa kriminalnim ponaanjem, odnosno samo se u pojedinim udbenicima na studijama prava i pojedinoj literaturi na studijama sociologije moe naii na termine koji istopolnu orijentaciju (homoseksualnost) ne povezuju sa negativnim stereotipima, odnosno predrasudama. da je istopolna orijentacija (homoseksualnost) u negativnom kontekstu procentualno najvie pominjana na studijama medicine, a najmanje na studijama sociologije i da je vie u negativnom nego u neutralnom kontekstu pominjana u analiziranim udbenicima/literaturi na svim studijskim grupama/fakultetima, dok u pozitivnom kontekstu niti jednom nije pomenuta u analiziranim udbenicima/literaturi na svim studijskim grupama/ fakultetima. da se za sve analizirane jedinice udbenika izvor saznanja ne navodi uvek, a da se u znaajno velikom procentu to ne ini u udbenicima/literaturi za studije medicine i psihologije. Dakle, istopolna orijentacija (homoseksualnost) se pominje u malom procentu predmeta i malom procentu stranica udbenika/literature za te predmete bez obzira o kom nastavnom planu fakulteta/studijske grupe se radi.
[ 1 ]
Osnovne informacije o projektu Ka nehomofobinoj srednjoj koli Homofobija se moe definisati kao diskriminacija mrnja i strah prema homoseksualnosti uoenoj bilo kod drugih, bilo kod sebe. U srpskom drutvu danas homofobija poprima razliite oblike, kao to su otvoreno nasilje prema lezbejkama i homoseksualnim mukarcima, biseksualnim i transrodnim pojedincima i pojedinkama, predrasude, stereotipi, stavovi, diskriminativno ponaanje i/ili institucionalizovane mere politike i korienja jezika. Obrazovni sistem igra veoma vanu ulogu u procesu socijalizacije adolescentkinja i adolescenata kako u pogledu uenja rodnih uloga i drutveno prihvatljivih obrazaca ponaanja, tako i u pogledu usvajanja pojedinih vrednosti i stavova. Da bi se obrazovni sistem u Srbiji mogao koristiti kao instrument za stvaranje otvorenog i tolerantnog drutva, veliki deo njegovog sadraja mora se u potpunosti izmeniti. Time bi se zaustavilo dalje ukorenjivanje homofobije, predrasuda i stereotipa uperenih protiv neheteroseksualnih pojedinaca/pojedinki i grupa. Da bi se homofobija u drutvu eliminisala, neophodno je utvrditi u kom stepenu je ona sadrana kako u strukturi, tako i u sadraju obrazovnog sistema u Srbiji. Budui da mnogi/e autori/ke koji/e se ovom temom bave upravo adolescenciju smatraju neobino kompleksnim periodom u
[ 191 ]
Osnovne informacije o projektu
ivotu ne samo adolescentkinja i adolescenata, ve i njihovog drutvenog okruenja, ocenili smo da je sprovoenje istraivanja odreenog broja srednjokolskih udbenika odlian poetni korak u procesu temeljne i dugorone demokratizacije srpskog drutva. Intervencijama u sadraju nastavnog plana i programa za srednje kole ne samo da e period adolescencije prelazno doba izmeu detinjstva i zrelosti biti iskorien za to da budue/i odgovorne/i graanke i graani usvoje mehanizme kritikog razmiljanja i tolerancije, ve e time biti omogueno konstruisanje otvorenog i demokratskog drutva koje e tititi ljudska prava svih pojedinki i pojedinaca bez obzira na njihovu rasu, etniku pripadnost, klasu, pol, rod, veru i seksualnu orijentaciju. Verujemo da e nae drutvo postati bolje mesto za ivot kad svi/e njegovi/e lanovi/ce budu imali/e podjednaku ansu da slobodno istrauju i izraavaju razliite seksualne i rodne identitete, ali i da u potpunosti ostvaruju svoja ljudska prava. Kratak opis projekta: Sutinu projekta predstavlja kvantitativno/kvalitativno istraivanje srednjokolskih udbenika iz sledeih predmeta: filozofija, sociologija, psihologija, biologija, Ustav i graanska prava i istorija umetnosti. Istraivanje e utvrditi nivo(e) homofobije sadrane u srednjokolskim nastavnim planovima i programima tako to e otkriti sve
[ 192 ]
oblike homofobinih diskursa i vizuelnih predstava u pomenutim predmetima. Opti cilj projekta: Omoguavanje uslova za kreiranje nehomofobine srednjokolske sredine u Srbiji. Dugoroni ciljevi projekta: Skretanje panje relavantnim vlastima u Srbiji na alarmantno prisustvo homofobije u srpskom drutvu u cilju njihovog neposrednog delovanja; Iskorenjivanje homofobinih sadraja iz srednjokolskih nastavnih planova, programa i predmeta, kao i iz strukture samog obrazovnog sistema; Senzibilizacija srednjokolskog nastavnog osoblja i uenica/ka o osnovnim ljudskim pravima, s naglaskom na ljudsko pravo na razliitost seksualne orijentacije. Ciljne grupe: o Uenici/e srednjih kola; o Nastavno osoblje srednjih kola; o Strunjaci/kinje u oblasti obrazovanja;
[ 193 ]
o o o o
Predstavnici/e vlade Republike Srbije; Mediji; Aktivisti/kinje u domenu ljudskih prava; Najira javnost.
Korisnici/e projekta: 1. Uenici/e i nastavno osoblje srednjih kola (direktno); 2. Pripadnici/e LGBT zajednice (indirektno, dugorono).
[ 194 ]
TERMINOLOGIJA LGBTI lezbejke, gej mukarci, biseksualne osobe, transrodne osobe (ukljuuje i transseksualne osobe) i interseks osobe. Lezbejka Ovaj termin potie od imena grkog ostrva Lezbos, na kojem je, u antiko doba, ivela pesnikinja Sapfo. Amerika grupa Radikalne lezbejke dala je 1970. godine uveni odgovor na pitanje ta je lezbejka?, rekavi da je lezbejka bes svih ena kondenzovan do eksplozivnog stanja. U publikaciji enski identifikovana ena, u kojoj se pojavila ova definicija, lezbejka se dalje definie kao ena koje je emotivno, seksualno, drutveno i politiki prvenstveno posveena drugim enama. Pesnikinja i teoretiarka, Adrienne Rich, u svojoj knjizi Prisilna heteroseksualnost i lezbejska egzistencija daje jednu vie lezbejsko-feministiku analizu, kada sugerie da je lezbejka ena koja odbacuje muku mo i eksploataciju, te da tako seksualna priroda lezbejstva postaje irelevantna. Postoji i suprotstavljena struja, tzv. pro-seks lezbejki, koje tvrde da seksualna elja mora biti upravo ona karakteristika koja definie lezbejku. Gej Znaenje ovog izraza je, od prvobitnog veseo/ la, prolo kroz itav niz transformacija. Najverovatnije poetkom XX veka, ovaj termin biva usvojen od strane
[ 19 ]
Terminologija
gej mukaraca i lezbejki, kao izraz kojim referiraju na sebe. Posluio im je, ne samo kao alternativa, prvenstveno klinikom terminu homoseksualac/ka, ve i, poto nije bio nairoko poznat, kao sredstvo da se na diskretan nain skrene panja na sopstvenu seksualnost, ali i da se otkrije tua. Od sedamdesetih godina prolog veka, postao je standardni termin za homoseksualce, ak i meu heteroseksualcima. Meutim, istovremeno on poinje da gubi na snazi kao termin koji lezbejke koriste da bi opisale sebe, zbog stava lezbejskih feministkinja da on prvenstveno referira na gej mukarce. S razvojem gej oslobodilakog pokreta u SAD-u sedamdesetih godina prolog veka, pojavila se nova distinkcija izmeu homoseksualca i geja, tako to je prvi termin korien da referira samo na seksualnu orijentaciju, dok drugi referira na mukarca koji je izabrao da bude deo gej zajednice, ukljuenjem u coming out proces i priznavanjem znatnog uticaja sopstvene seksualnosti na formiranje linog identiteta. Coming out ili razotkrivanje sopstvene seksualne orijentacije, odnosno javno i otvoreno istupanje i afirmisanje vlastite (homo)seksualne orijentacije. Potie od fraze coming out of the closet (izlazak iz ormara). Biseksualna osoba ona koju seksualno privlae osobe oba pola. Seksualna orijentacija ili seksualna privlanost, odreuje ko nas seksualno privlai, odnosno, ko kod nas
[ 19 ]
podstie seksualni nagon, elju ili fantaziju. Veruje se da na seksualnu orijentaciju utie niz faktora: genetsko naslee, hormoni, socijalizacija i sl. Iako poreklo seksualne orijentacije nije sasvim jasno, uglavnom je prisutno verovanje da se ona uspostavlja u ranom detinjstvu. Pol bioloka determinanta koja se odnosi na karakteristike koje nas odreuju kao enu ili mukarca (kombinacije telesnih karakteristika, koje ukljuuju hromozome, hormone i reproduktivne organe). Rod sistem znakova, ili oznaitelja, pripisanih polno dimorfnim telima, koji slue da diferenciraju drutvenu ulogu i znaenja koja ova tela mogu da imaju. Dakle, rod je drutveni konstrukt, neto dizajnirano, implementirano i perpetuirano kroz drutvene organizacije i strukture, a ne neki uroeni nain na koji tela funkcioniu na biolokom nivou. Dok su, na primer, obeleja enske rodne uloge, emotivnost, pasivnost, nenost, kuvanje, odgajanje dece i sl, drutvo za muki rod vezuje agresivnost, aktivnost, dominaciju, razum, fizike poslove i sl. Rodni identitet predstavlja pojedinani koncept sopstva, nain na koji sebe percipiramo i oznaavamo kao mukarca ili enu. Rodni identitet se najee, ali ne i uvek, uspostavlja poistoveivanjem sa polom. Rodno izraavanje spoljanja prezentacija rodnog identiteta.
[ 199 ]
Terminologija
Transrodna osoba Termin koji opisuje sve one koji poseduju takve rodne identitete, izraavanje ili ponaanje, koji se tradicionalno ne dovode u vezu sa njihovim polom, i/ili tradicionalnim poimanjem rodnih uloga. Za razliku od transseksualnih osoba, najee ne ele da izmene svoje telo, ve su usredsreeni na svoj rodni identitet. Dakle, transrodna osoba pokuava da slomi rodni binarizam u drutvenim praksama sopstvenim ne-binarnim ponaanjem, ne bi li adekvatno izrazila sopstveni rodni identitet. Transseksualne osobe osobe koje ele ili imaju nameru da promene svoj pol ili su to ve uradile, odnosno, osobe koje su fiziki modifikovale svoje telo (ukljuujui hormonalnu terapiju i operaciju) da bi uskladile svoj pol sa rodnim identitetom. Interseks osobe Osobe roene sa genitalijama i/ili sekundarnim polnim karakteristikama, koje se ne mogu podvesti ni pod muke ni pod enske ili predstavljaju njihovu kombinaciju. Najee se odmah po roenju operiu i tako im se, na osnovu medicinskih pretraga (pregleda eksterne genitalne strukture i genetske i endokrine analize), najee hirurki, dodeljuje pol. Ovaj termin je zamenio izraze hermafrodit i pseudohermafrodit, koji su bili u upotrebi od XIX veka, a sada se smatra da dovode do zablude i stigmatizacije. Queer Tradicionalno znaenje ovog termina je
[ 200 ]
udno ili neobino, ali se trenutno najee koristi kao zbirni termin za lezbejske, gej, biseksualne, transrodne i interseks zajednice i pojedince. Njegova upotreba je proizvela niz suprotstavljenih stavova, pa je i njegovo znaenje prolo mnotvo transformacija. Dok ga jedni smatraju krajnje uvredljivim, drugi ga koriste da bi referirali na one ljude ija se seksualna orijentacija, rodni identitet i/ili rodno izraavanje ne povinuju opte prihvaenim drutvenim normama. Queer teorija Pojavila se nedavno, u poslednjoj deceniji XX veka, pa ak i njeno ime postoji tek od, recimo, 1990. godine. Podrazumeva zbir strategija itanja i tumaenja tekstova (poev od knjievnih). Razvila se kao eklektian i difuzan zbir postupaka na koji su uticali psihoanaliza, marksizam, kulturni materijalizam, semiotika, drutveni konstrukcionizam, strukturalizam i feminizam. Gay-friendly Ovo je termin koji se odnosi na prvenstveno heteroseksualne pojedince, institucije ili medije koji podravaju pravo na dostojanstvo i prihvatanje, ali i ostala prava, LGBT osoba. Feminizam Feminizam predstavlja iroku paletu drutvenih teorija, politikih pokreta i filozofija morala, uglavnom motivisanih i koncentrisanih na enska iskustva, posebno u drutvenom, politikom i ekonomskom domenu. Kao drutveni pokret, feminizam je u velikoj
[ 201 ]
meri koncentrisan na ograniavanje i/ili iskorenjivanje rodne nejednakosti i promovisanje enskih prava i interesa, ali takoe ukljuuje i brigu o uticaju rodnih uloga na mukarce i njihovo ohrabrivanje da prevaziu tradicionalne drutvene norme. Adriana Zaharijevi i Ivana Vujanovi
[ 202 ]

Analiza dela srednjokolskih udbenika u vezi sa tretmanom homoseksualnosti Izdava Gayten-LGBT Centar za promociju prava seksualnih manjina, Beograd E-mail: gayten@gmail.com Web: http://www.gay-serbia.com Urednik Duan Maljkovi Koordinacija projekta mr Ivana Prai, mr Marijana Simu, Duan Maljkovi Savet projekta drs Miodrag Kojadinovi, Predrag arevi, Lepa Mlaenovi Finansijska podrka Fond za otvoreno drutvo, Beograd Lektura Ivana Vujanovi, Duan Maljkovi Korice Vladimir Opsenica Prelom Zoran Dobrilovi tampa ZUHRA, Beograd Tira 500
CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 316.837(497.11) 305-055.3(497.11) Ka nehomofobinoj srednjoj koli : analiza dela srednjokolskih udbenika u vezi sa tretmanom homoseksualnosti / [urednik Duan Maljkovi]. - Beograd : Gayten-LGBT, centar za promociju prava seksualnih manjina, 2008 (Beograd : Zuhra). - 198 str. : tabele, grafikoni ; 24 cm Tira 500. - Str. 193-198: Terminologija / Adriana Zaharijevi i Ivana Vujanovi. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. - Bibliografija uz veinu radova. ISBN 978-86-909005-1-0 COBISS.SR-ID 154611724

Ka Nehomofobicnoj Srednjoj Skoli

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Ka Nehomofobicnoj Srednjoj Skoli

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Izdava~ Gayten-LGBT Centar za promociju prava seksualnih manjina, Beograd E-mail: gaytengmail.com Web: http://www.gay-serbia.

Koordinacija projekta: mr Ivana Prai}, mr Marijana Simu, Duan Maljkovi}

Ka nehomofobi~noj srednjoj {koli

7 11 29 55 83 101 117 151 183 191 197

Ka nehomofobi~noj srednjoj koli

dr Ivana Spasi} Sociologija

Ka nehomofobi~noj srednjoj koli

dr Ivana Spasi} Sociologija

Ka nehomofobi~noj srednjoj koli

dr Ivana Spasi} Sociologija

Ka nehomofobi~noj srednjoj koli

dr Ivana Spasi} Sociologija

U svim citatima koji slede, kurziv je dodat. [ 19 ]

Ka nehomofobi~noj srednjoj koli

dr Ivana Spasi} Sociologija

Ka nehomofobi~noj srednjoj koli

dr Ivana Spasi} Sociologija

Ka nehomofobi~noj srednjoj koli

dr Ivana Spasi} Sociologija

Ka nehomofobi~noj srednjoj koli

dr Ivana Spasi} Sociologija

Ka nehomofobi~noj srednjoj koli

Milan Marinkovi} Ustav i prava gra|ana

Ka nehomofobi~noj srednjoj koli

Milan Marinkovi} Ustav i prava gra|ana

Ka nehomofobi~noj srednjoj koli

Milan Marinkovi} Ustav i prava gra|ana

Radoin Rajovi, Ustav i prava graana, Beograd, 2005, str. 7. [ 34 ]

Ka nehomofobi~noj srednjoj koli

Milan Marinkovi} Ustav i prava gra|ana

Isto, str. 14. [ 3 ]

Ka nehomofobi~noj srednjoj koli

Milan Marinkovi} Ustav i prava gra|ana

Ka nehomofobi~noj srednjoj koli

Milan Marinkovi} Ustav i prava gra|ana

Ka nehomofobi~noj srednjoj koli

Milan Marinkovi} Ustav i prava gra|ana

Ka nehomofobi~noj srednjoj koli

Milan Marinkovi} Ustav i prava gra|ana

Ka nehomofobi~noj srednjoj koli

Milan Marinkovi} Ustav i prava gra|ana

Isto, str. 113. [ 4 ]

Ka nehomofobi~noj srednjoj koli

Milan Marinkovi} Ustav i prava gra|ana

Ka nehomofobi~noj srednjoj koli

Milan Marinkovi} Ustav i prava gra|ana

Ka nehomofobi~noj srednjoj koli

Milan Marinkovi, dipl. politikolog za meunarodne poslove.

Ka nehomofobi~noj srednjoj koli

Duan Maljkovi} Filozofija

Ka nehomofobi~noj srednjoj koli

Duan Maljkovi} Filozofija

Ka nehomofobi~noj srednjoj koli

Duan Maljkovi} Filozofija

Ka nehomofobi~noj srednjoj koli

Duan Maljkovi} Filozofija

Monik, R. Tri teorije, CSUb, Beograd, 2004.

Ka nehomofobi~noj srednjoj koli

Duan Maljkovi} Filozofija

Ka nehomofobi~noj srednjoj koli

Duan Maljkovi} Filozofija

Ka nehomofobi~noj srednjoj koli

Duan Maljkovi} Filozofija

Ka nehomofobi~noj srednjoj koli

Isto, str. 14. [ 3 ]

Isto, str. 113. [ 4 ]

Podvukla autorka. [ 12 ]