Vladeta Jerotid OVEK I NJEGOV IDENTITET TELESNE BOLESTI I PSIHA Opti deo (26) TELESNA BOLEST KAO ODBRANA

ILI IZAZOV "Jednako traim objanjenje za svoju bolest... Ponekad mi se uini da su se mozak i pluda sporazumeli bez mog znanja. Ovako vie ne moe, rekao je mozak i posle pet godina pluda su pristala da mu pomognu." F. Kafka U svim telesnim bolestima koje nas kratkotrajno ili due vreme savladavaju nemogude je videti samo sluaj ili prisutnu neotpornost organizma, kada smo danas u stanju da zahvaljujudi otkridima psihosomatske medicine potvrdimo davnanje shvatanje najstarijih lekara o tesnoj i neprekidnoj zavisnosti i simultanoj meusobnoj reakciji na spoljanje i unutranje nadraaje, koja se odvija kako u psihikoj, tako i u somatskoj oblasti. Uzmimo samo kao primer intimnu meusobnu zavisnost koja postoji izmeu koe i nervnog sistema, obadva sistema proistekla u embrionalnom dobu iz zajednikog ektoderma. Koa je u stanju da reprodukuje mnotvo razliitih emocija na fizikom planu, pa je otud mogude i esto opaeno da, na primer, aktuelna zabrinutost proizvodi eanje na jednom odreenom mestu na koi, strepnja urodi svrabom ili znojenjem, produen strah ili nezadovoljstvo dovode do urtikarije, osedanje krivice i stida do stvaranja konih akni, a nezadovoljene erotske tenje mogu da izazovu tzv. kutanu masturbaciju, esto u oblasti polnih organa ili u analnom predelu. Kao to je psiha u stanju da izazove kone promene, bilo koja kona bolest koja due vremena traje, na primer akne u pubertetu, ili hronine dermatoze somatskog porekla, esto izaziva psihike promene u smislu pojaane razdraljivosti, nervoze ili depresije. Neto slino se deava i sa mnogim drugim organima naeg tela koji esto obole usled dugotrajne psihike napetosti kao izraza nereenih konflikata u svesnom ili ede, u nesvesnom delu nae psihe. Hteli bismo sada da neto detaljnije ispitamo mehanizme odbrane koje naa jedinstvena psihofizika organizacija upotrebljava kada je sukobljena sa konfliktima koji se ili svesno ne prepoznaju ili, i kada ih naa svest i nae Ja prepoznaju, teko se mogu, ili nikako ne mogu razreiti. Ovoga puta se ne mislimo zadravati na mnogobrojnim psihikim odbrambenim mehanizmima, kao to su: potiskivanje, introjekcija, projekcija, racionalizacija, regresija, pomeranje itd., koje povremeno upotrebljava i zdrav ovek u situacijama kada nije u stanju da neki ozbiljan aktuelan dogaaj rei najcelishodnije. Bide rei o produenim, hroninim konfliktnim situacijama, koje esto traju vie godina, pri emu su u opasnu igru uvedene najosetljivije snage nae linosti, i to one iz nagonske i moralne sfere. Najede se takve

konfliktne situacije ispoljavaju u slededim sukobima: 1) preterano osedanje zavisnosti i potrebe za zatitom nekog oveka - formirano nesumnjivo u ranom detinjstvu usled pogrenih vaspitnih mera roditelja - dolazi u teak sukob sa potrebom za samostalnodu i nezavisnodu, 2) ovekove agresivne potrebe kojima ne treba uvek pripisivati primarno patoloku etiologiju (a koje se ved kod dece, i to vrlo rano ispoljavaju) dolaze u sukob, s jedne strane, sa principom Nad-ja u oveku, nastalom ranom identifikacijom sa moralnim i drugim shvatanjima roditelja, a s druge strane, sa postojedim zabranama, ali i normama pristojnog vladanja koje drutvo namede individui, 3) seksualne, ali i erotske potrebe koje su u razliitom intenzitetu zastupljene u pojedincu dolaze u sukob, i zbog toga esto su nezadovoljene, sa slinim tabuima koje smo naveli u sluaju pokuaja zadovoljavanja ovekovih agresivnih potreba. Moemo zaista redi da su sve tri vrste pomenutih sukoba, sa njihovim brojnim varijacijama, povremeno prisutne u svih ljudi. Ono to, meutim, uslovljava nastanak hronine neuroze, koja je okarakterisana u mehanizmu potiskivanja imaju znaajnu ulogu, jeste prethodno ustrojstvo psihofizike organizacije ovekove linosti. To je njegova slabija ili jaa telesna otpornost, u kojoj konstitucionalni i drugi nasledni inioci imaju znaajnu ulogu, a naroito stepen njegove psihike zrelosti. Od stepena ove zrelosti, odnosno od dubine njegove fiksacije na jednom od normalno prevazienih stupnjeva dejeg razvoja, ili dubine njegove regresije, zavisi ishod konfliktnog sukoba. Poto smo se sloili da se konflikt ne moe izbedi, svaka linost za sebe odluuje da li de ovaj sukob prevesti na neki drugi, manje opasan i lake savladiv teren, da li de uspeti (to je nesumnjivo najtee i to zahteva visok stepen zrelosti linosti) da svoje nagone sublimie, ili de ostati na jednom od dvaju mogudih bolesnih reenja: uvrstide se u svojoj neurozi koja moe onda da uzme razliite vidove (neuroza straha, prinudna neuroza, neurotina depresija, impotencija, frigidnost itd.), pri emu telo ostaje relativno poteeno, ili de ova hronina neuroza dovesti do telesnog oboljenja s odreenim izborom organa. Nae telo, iako trono i podlono propadanju, nije po svaku cenu unapred odreeno da boluje od neke hronine bolesti. Samo visok stepen nae psihike napetosti, koja gotovo uvek prati neurozu, vremenom stvara uslove u kojima telo, vrlo lagano, esto iz godine u godinu, slabi u svojoj prirodnoj otpornosti, pokazuje, najpre, znake tzv. funkcionalnog poremedaja da bi, najzad, manifestno obolelo. Kao to u pojedinim porodicama neko lice uzme na sebe ulogu "rtvenog jagnjeta" (svesno, mnogo ede nesvesno), pa se razboli od neke duevne ili telesne bolesti ne bi li na taj nain odralo prividan integritet celine porodice, tako i u sluaju neke telesne bolesti (grizlica stomaka, bronhijalna astma, visok krvni pritisak itd.) nae telo je to "rtveno jagnje" koje preuzima deo libidinozne energije linosti, oslobaa oveka jednog dela psihike napetosti, prevodedi deo njegove energije na brigu oko bolesnog organa. Tako telesna bolest postaje odbrana od nezdrave psihike situacije linosti i istovremeno izazov ili opomena svome gospodaru da je kucnuo pretposlednji as za preispitivanje nereenih konflikata i traenje novog ili drukijeg reenja za njih. Dalji tok neke telesne bolesti manje de zavisiti od uspenosti ili bezuspenosti internistike medikamentozne terapije, a mnogo vie od preorijentacije, nekad celokupnog ivotnog stava obolelog. Nije na ovom mestu suvino pomenuti od kolike je vanosti, upravo po ovekovo psihofiziko zdravlje gajiti neki odreeni stav prema ivotu, pa ak u njega i verovati.

Ako ved do ovoga trenutka psihoterapija, voena iskusnim i kolovanim psihoterapeutom ili psihosomatiarem obuenim i u psihoterapiji, nije bila ukljuena u leenje, onda je sada psihoterapija onaj uslov bez koga se ne moe postidi pravo izleenje. Da li de telesna bolest uzeti nezadrivo hronian tok, katkad i sa kobnim ishodom, ili de se potpuno ili delimino izleiti, zaviside u prvom redu od smelosti i spremnosti bolesnika na rizik da u potpunoj iskrenosti i ne tededi sebe, sa samim sobom ili, bolje i lake, sa vetim psihoterapeutom ili psihosomatiarem napravi opti bilans svoga ivota, potrai u njemu pogrene i lane korake koji su ga odveli na stranputicu, najpre, neuroze, a onda i telesne bolesti, ne bi li u jednoj novoj preraspodeli ahovskih figura zaigrao drukije i bolje svoju ivotnu igru.