POJAM

TA JE POJAM? OBRAZOVANJE POJMA POJAM I TERMIN OBIM I SADRAJ POJMA ODNOSI MEU POJMOVINA VRSTE POJMOVA

RAZVOJ POJMA

UENJE O ELEMENTIMA MILJENJA

Da bi utvrdila zakone saznanja logika prouava tri osnovna elementa miljenja, osnovne misaone oblike ili logike forme kojima se bavi elementarna logika:

pojam, sud i zakljuak.

Oni se meusobno povezuju razliitin misaonim radnjama uporeivanje, identifikacija, razlikovanje, analiza, sinteza, apstrakcija, generalizacija. Svako povezano miljenje kojim se neto tvrdi je zakljuivanje i daje nam zakljuak koji se moe ralaniti na sudove, a svaki sud na pojmove.

TA JE POJAM?
istovetni elementi iskustva raznih ljudi pod razliitim uslovima koje konstantno vezujemo za jednu re ili termin

 Na primer, bez obzira to je svako od nas video u svom ivotu najrazliitije vrste kua, pojam kue koji je vezan za re "kua" ukljuuje u sebe da je to graevina koju su ljudi napravili da bi u njoj stanovali. Uzajamno razumevanje ljudi pri pisanju ili govoru mogue je tek onda kad i onaj ko pie ili govori i onaj koji ita ili slua pridaju reima isto znaenje, odnosno vezuju ih za iste pojmove.

 elementarni pojmovi
- kua, sto, drvo, zid, hleb
- odnose se na predmete iz nae neposredne okoline i sadre u sebi iskljuivo iskustvene elemente

pojmovi koji sadre zamiljene oblike predmeta koje nikad nismo iskusili
- pojam Zemlje ukljuuje svojstvo rotiranja oko Sunca - do njih samo doli doli razmiljanjem, na osnovu nekih drugih pojava koje smo direktno iskusili

 pojmovi koji se ne odnose na realne objekte o kojima bi se moglo imati neko

neposredno iskustvo

- apsolutno prazan prostor, imaginarni broj, kentaur

- saete pretpostavke o predmetima koji realno ne postoje i koje smo zamislili na osnovu onoga to znamo o drugim predmetima

 Svi pojmovi se zasnivaju na izvesnim iskustvenim elementima koji imaju drutveni karakter. Na primer, da bismo doli do pojma take, morali smo poi od obinih predmeta, pa zamisliti ta bismo dobili kad bismo sve dimenzije predmeta smanjili u beskonanost.

 Svaki pojam, jednom kad je stvoren, i drutveno prihvaen, slui oveku kao sredstvo za ostvarenje praktinih ciljeva:

merilo za selekciju i klasifikaciju ogromne mase iskustvenih podataka

na primer, nijansa boja ima bezbroj, zahvaljujui pojmovima "crveno", "plavo" i "zeleno" u stanju smo da svaki predmet razvrstamo po boji pojmovi svojim sadrajem predstavljaju plan za akciju, na primer, ujedinjena Evropa nalaze primenu u nauci

OBRAZOVANJE POJMA
Polazei od iskustvenih sadraja pojmove obrazujemo nizom misaonih operacija, kao to su: uporeivanje, analiza i sinteza, identifikovanje i razlikovanje, apstrakcija i generalizacija.

UPOREIVANJE
Uporeivanjem predmeta uoavamo ono to je u svima slino.

ANALIZA I SINTEZA
Analizom ralanjavamo predmete na njihove sastavne elemente

boja, teina,toplota, inteligencija

Sintezom ovako rastavljene karakteristike spajamo u nove celine. na primer, stvaramo pojam drave blagostanja - budue drutvo nastalo sintezom tendencija ka veoj socijalnoj sigurnosti, besplatnoj zdravstvenoj zatiti, besplatnom kolovanju...

IDENTIFIKOVANJE I RAZLIKOVANJE
Identifikovanje je uoavanje istovetnih osobina. Na primer, identifikujemo sve biljke neke vrste kao cvetnice po tome to sve imaju istovetnu osobinu da se razmnoavaju pomou cvetova. Istovremeno i razlikujemo predmete koje smo identifikovali, to jest, uoavamo izvesne razlike ba u onim osobinama koje na prvi pogled izgledaju istovetene. Na primer, meu cvetnicama razlikujemo monokotiledone i dikotiledone biljke.

 Apstrakcija je izdvajanje i zanemarivanje svih onih osobina jedne grupe predmeta koje su nebitne, a zadravanje onoga to je istovetno u veini sluajeva i to karakterie celu grupu. na primer, pri obrazovanju pojma ovek zanemarili mnotvo osobina koje se razlikuju od pojedinca do pojedinca: uzrast, boju kose i oiju, razliite osobene znake, individualne crte karaktera, temperament, inteligenciju. Zadrali bismo samo opte karakteristike ljudi, koje su nune: dvorukost, uspravan hod, sposobnost miljenja i govora...

APSTRAKCIJA

GENERALIZACIJA
Generalizacija ili uoptavanje je ona misaona radnja kojom se one osobine koje su apstrahovane na osnovu prouavanja jednog ogranienog broja pojjedinanih sluajeva proiruje i na sve ostale sluajeve iste vrste.

Generalizacija pri obrazovanju pojma ovek sastojala bi se u proirivanju osobina dvorukosti, uspravnog hoda, racionalnosti i stvaralake delatnosti s onog malog broja ljudi koje smo imali priliku da posmatramo na sve prole, sadanje i budue ljude.

 Odluujuu ulogu u obrazovanju jednog pojma igra jezik. Rei ne slue samo da bi izrazile misli i oseanja ve i da bi ih formirale. Rei vre dvostruko povezivanje. Omoguavaju da pojedinac povee iskustvene elemente koje je reju obeleio u jednom trenutku s identinim elementima koje doivljava u nekom kasnijem trenutku

POJAM I TERMIN

Rei povezuju iskustva i misli jednog pojedinca s odgovarajuim iskustvima i mislima drugih lanova zajednice.

 pojmovi ne postoje kao iste misli, nezavisno od termina sa kojima su izraeni pojam - spremnost ljudi da pri pojavi izvesnog termina doivljavaju odgovarajue misaone procese Imati jedan pojam znai znati kako da u raznim situacijama prikladno upotrebimo odreeni termin. Na primer, onaj kome je poznat pojam "pravougaonik" rei e za novine, svesku, sto, fudbalsko igralite da imaju oblik pravougaonika, a ne toak, drvo ili klju.

RAZLIKA POJMA I TERMINA

Pojam je odreen karakterom predmeta na koji se odnosi. Pojam o Suncu mora odgovarati osobinama Sunca ako hoemo da nam misli budu istinite. Ljudi ne mogu proizvoljno menjati sadraje pojmova, promene nastaju jedino pod uticajem novih uslova i novih praktinih potreba.

 Pojam mora biti vezan s nekim terminom, ali to ne mora biti ba jedan odreeni termin.

U stvari, jedan isti pojam u raznim jezicima je vezan s razliitim terminima.

Na primer, pojam oca izraava se u engleskom jeziku reju "the father", u francuskom "le pere" u ruskom "otec", itd. Umesto jedne rei za termin se moe usvojiti bilo koja druga re, ako se ljudi meu sobom dogovore i novu promenu objave, da bi se izbegle zabune.

 1. Koja su tri osnovna elementa miljenja? 2. ta je pojam? 3. Kojim misaonim operacijama obrazujemo pojmove?

6. Sinteza 7. Identifikovanje 8. Razlikovanje 9. Apstrakcija 10. Generalizacija 11. Termin 12. Sinonimi 13. Homonimi

4. Uporeivanje
5. Analiza

 1. Koja su tri osnovna elementa miljenja kojima se bavi elementarna logika? pojam, sud i zakljuak 2. ta je pojam? istovetni elementi iskustva raznih ljudi pod razliitim uslovima koje konstantno vezujemo za jednu re ili termin 3. Kojim misaonim operacijama obrazujemo pojmove? uporeivanje, analiza i sinteza, identifikovanje i razlikovanje, apstrakcija i generalizacija

4. Uporeivanje uoavamo ono to je u svima slino 5. Analiza r alanjavamo predmete na njihove sastavne elemente 6. Sinteza rastavljene karakteristike spajamo u nove celine 7. Identifikovanje uoavanje istovetnih osobina 8. Razlikovanje uoavamo irazlike u onim osobinama koje na prvi pogled izgledaju iste

 9. Apstrakcija izdvajanje i zanemarivanje nebitnih osobina a zadravanje onoga to karakterie celu grupu 10. Generalizacija ili uoptavanje osobine se proiruju sa dela grupe na celu grupu 11. Termin jeziki izraz pojma 12. Sinonimi jedan pojam izraen pomou vie termina 13. Homonimi jedan termin jeziki izraava vie pojmova

RAZVOJ POJMA
Jednom obrazovani pojam ne ostaje uvek isti. Saznanje se razvija i sve dublje prodire u sutinu sveta. Uporedo s tim menjaju se i razvijaju nai pojmovi. Neke karakteristike bivaju iskljuene ukoliko ne odgovaraju nunim osobinama date vrste predmeta. S druge strane, pojmovi bivaju proireni ukljuivanjem karakteristika za koje se na datom stepenu razvoja nauke smatra da su sutinske.

RAZVOJ POJMA
primer razvoj pojma kiselina

prvobitno - sve one materije koje imaju jako kiseli ukus, kao na primer, siretna, limunska
kad je hemija kao izgraena, ukljuene su nove karakteristike: npr. bojenje lakmusove hartije u crveno svako ono jedinjenje koje sadri vodonik koji se moe zameniti metalima u novije vreme, jedinjenja koje vodi mogu predati jedan ili vie protona

OBIM I SADRAJ POJMA

OBIM POJMA SKUP POJEDINANIH SLUAJEVA NA KOJE SE JEDAN POJAM ODNOSI obim pojma alkalni metali Li, Na, K, Rb, Cs, Fr SADRAJ POJMA SVE SUTINSKE OSOBINE PREDMETAKOJI SPADAJU U OBIM JEDNOG POJMA sadraj pojma alkalni metali: srebrnastobele boje, meki, dobri provodnici toplote i elektriciteta, sa vodom reaguju i daju rastvore jakih baza, pripadaju Ia grupi PSE, imaju jedan (valentni) elektron na posledenjem energetskom nivou itd.

SADRAJ POJMA
Kad se jedan pojam odnosi na grupu stvari, u njegov sadraj ulaze zajednike osobine cele grupe i specifian nain ispoljavanja tih zajednikih osobina u raznim pojedinanim sluajevima. Za onog ko ne zna ovakve specifinosti smatraemo da ima apstraktan i tur pojam o jednoj vrsti stvari. Na primer, vrlo siromaan pojam o planetama ima onaj koji zna samo da je to nebesko telo koje se kree oko Sunca. Sadrajno konkretan, bogat pojam o planetama ima onaj ko zna najvanije podatke o nainu na koji se pojedine planete kreu oko Sunca.

OBIM POJMA
Ima i pojmova koji svojim obimom ne obuhvataju ni jedan realni predmet fantastini pojmovi, kentaur, sirena i neki matematiki i nauni pojmovi, diferencijal, imaginarni broj, matematiko klatno itd. Obim ovakvih pojmova su zamiljeni, nerealni predmeti. Kod nekih pojmova obim ini jedan pojedinaan predmet ili bie. To su pojedinani pojmovi, na primer, Beograd, cezar itd. Kod najoptijih pojmova, filozofskih kategorija obim pojma je celokupna ljudska stvarnost .

DENOTACIJA I KONOTACIJA
Pojmovi kao oblici miljenja vezani su za njihove jezike izraze, termine. Obimu i sadraju pojma odgovara denotacija i konotacija termina. Denotacija je podruje predmeta oznaenih datim terminom. u denotaciju pojma trougao spadaju jednakostranini, nejednakostranini i jednakokraki trougao Konotacija je skup karakteristika oznaenih predmeta koji ine znaenje datog termina.

konotaciju (znaenje, smisao) termina trougao ini zamisao geometrijske slike koja ima tri strane i tri ugla

ODNOSI MEU POJMOVIMA

Pojmovi se nalaze u odreenim odnosima s obzirom na razlike u obimu i sadraju. Najznaajnija su 4 odnosa:

EKVIVALENTNOST
UKRTANJE

UKLJUIVANJE
DISPARATNOST

EKVIVALENTNOST
OBIM ISTOVETAN, A SADRAJ RAZLIIT "Planeta Venera" i "Zvezda Veernjaa" ista planeta Venera opisana na dva razliita naina kao "jedna od planeta Sunevog sistema" i kao "najsjajnija zvezda na veernjem nebu" Planeta Venera Zvezda Veernjaa

UKRTANJE
DELIMINO SE RAZLIKUJU I PO OBIMU I PO SADRAJU
DEO OBIMA I SADRAJA JE ZAJEDNIKI "Grka" i "Filozofija" ima mnogo Grka koji nisu filozofi i filozofa koji nisu Grci Grka je imala svoju filozofiju i prvi filozofi su bili Grci

Grka

Filozofija

UKLJUIVANJE
JEDAN POJAM CELIM SVOJIM OBIMOM OBUHVATA DRUGI POJAM

maka i sisar
Pojam sisara obuhvata svojim obimom pojam make i po obimu je iri a po sadraju optiji. Sve make su sisari ali ima sisara koji nisu make .
SISARI

make

DISPARATNOST
NEMAJI NIEG ZAJEDNIKOG NI PO OBIMU NI PO SADRAJU "RENESANSNA MUZIKA" I "KVADRAT"

RENESANSNA MUZIKA

KVADRAT

VRSTE POJMOVA
POJEDINANI, POSEBNI I OPTI

JASNI I NEJASNI
APSTRAKTNI I KONKRETNI

POJEDINANI POJMOVI
S obzirom na stepen optosti, pojmovi se dele na pojedinane, posebne i opte. Pojedinani pojmovi su oni koji izraavaju

sutinu

jednog pojedinanog predmeta.

na primer, "Marko Junije Brut" - rimski patricije koji je iveo od 86. do 42. godine pre nove ere, koji se odlikovao izvanredno vrstim karakterom, koji je radi odbrane rimske demokratije uestvovao u zaveri protiv Cezara, koga je inae lino voleo, koji je zatim vodio graanski rat protiv Marka Antonija i Oktavijana i posle izgubljene bitke kod Filipa izvrio samoubistvo

OPTI I POSEBNI POJMOVI

Opti pojmovi odraavaju sutinska svojstva grupe

predmeta.
Postoji hijerarhija optih pojmova prema stepenu optosti. Ako se u ovakom nizu zaustavimo na ma kojem odreenom pojmu, sve one koji su manje opti od njega, smatraemo posebnim (vrsta), dok e svi oni koji su vieg stepena optosti biti smatrani optim (rod).

OPTI I POSEBNI POJMOVI

Aristotel je upotrebljavao pojmove vrsta i rod, da bi napravila razliku posebnog i opteg.

relativizam posebnog i opteg - jedan isti pojam je vrsta u odnosu neke pojmove, a rod u odnosu na neke druge. Vii pojam u odnosu na nii pojam jeste rod, genus, a nii u odnosu prema viem jeste vrsta, specijes.
Marko Junije Brut rimski patricije Rimljanin Evropljanin ovek sisar kimenjak ivo bie bie

KATEGORIJE
najoptiji pojmovi na podruju jedne odreene nauke.
na primer, u matematici broj, u fizici atom, u hemiji element,

optije od ovih kategorija su filozofske kategorije, koje po svom obimu obuhvataju celokupnu objektivnu stvarnost.
Prvu listu filozofskih kategorija napravio je Aristotel: 1. supstanca 2. kvantitet 3. kvalitet 4. odnos 5. vreme 6. mesto 7. poloaj 8. posedovanje 9. delanje 10. trpljenje Kasnije su drugi filozofi pravili drukije tablice kategorija. Sve kategorije su meusobno povezane i meusobno se odreuju. Veze izmeu kategorija su u stvari najoptiji logiki zakoni.

JASNI I NEJASNI POJMOVI

Jasni pojmovi - kod kojih smo u stanju da tano odredimo obim. na primer, pojam halogeni elemenat je jasan kad znamo da u njega ulaze fluor, hlor, brom i jod i kad smo za svaki hemijski element u stanju da ocenimo da li spada u halogene elemente ili ne Nejasni pojmovi - obim je nedovoljno odreen, nismo uvek u stanju da odluimo da li on obuhvata ili ne neki predmet. na primer, kad se planeta Venera ubraja u zvezde, Danica, Veernjaa, Zornjaa, pokazuje se odsustvo jasnog pojma i o zvezdama i o planeti Veneri

RELATIVNOST PODELE
postoji mnotvo prelaznih sluajeva izmeu vrsta i rodova Na primer, virusi, imaju osobine i ive i neive materije, oni se nalaze na granici ivog i neivog sveta. Ako viruse ubrojimo u iva bia, ostaje nejasno kako jednio ivo bie moe da kristalie i da izvesno vreme ne pokazuje znake ivota, za ta je sposoban virus. ove elemente nejasnosti u naim pojmovima treba razlikovati od konfuzije koju ljudi prave kad obimom jednog pojma obuhvate predmete na koje se on nikako ne odnosi, na primer, kad se u ribe ubrajaju i kitovi, u ptice i slepi mievi

APSTRAKTNI POJMOVI
Latinski abstractum znai ono to je odvojeno, otrgnuto, dok concretum znai ono to je sastavljeno, okupljeno.

Apstraktni su oni pojmovi iji sadraj ine samo

opte karakteristike.
Pojam ekoloke drave je apstraktan pojam sadri ideju neke budue drave u kojoj e ekoloki problemi biti reeni

nemamo sluajeve zemalja u kojima je drava sistematski uklonila sve oblike zagaivanja

KONKRETNI POJMOVI
Konkretni su oni pojmovi iji sadraj ine opte karakteristike obogaene specifinim osobinama.
Pojam ekoloke opasnosti je konkretan pojam. Poznate su opte tendencije koje ine ekoloku opasnost: zagaivanje vazduha, zemlje i vode, erozija zemljita,isezavanje uma, pretvaranje plodne zemlje u pustinje, iscrpljivanje prirodnih zaliha i tako dalje,

poznati su nam i specifini podaci o tome kako se ove opte tendencije ostvaruju u pojedinim zemljama.

RELATIVNOST PODELE
Nije mogua odsena podela svih pojmova na apstraktne i konkretne. Jedan isti pojam u svom razvoju prelazi put od apstraktnog ka konkretnom. Pa ak i u jednom istom momentu jedan isti pojam moe biti za neke ljude apstraktan, a za druge konkretan. Uenik koji zna da kae samo nekoliko najoptijih fraza, ima apstraktan pojam o knjievnosti renesanse. Konkretan pojam ima onaj uenik koji ume da navede i specifinosti renesanse u raznim zemljama, u raznim knjievnim rodovima i kod raznih pisaca.