EVROPSKE INTEGRACIJE RAZVOJ I PROBLEMI

Sadraj predmeta
Predintegracioni period i poeci integracije
- tri Zajednice (1945 1957) Zajedniko trite i iskuenja dubljih integracija (1958 -1971) Proirenje Zajednice i produbljenje integracije (1972 1984) Jedinstveni evropski akt, institucionalne reforme i proirenje nadlenosti

Sadraj predmeta
Od Evropskih zajednica do Evropske unije
Ugovor iz Mastrihta, institucionalne reforme i proirenje nadlenosti: EMU, ZSBP, saradnja u oblasti pravosua i unutranjih poslova Kraj hladnog rata, nova politika mapa Evrope i proirenje na istok Ugovori iz Amsterdama i Nice

Sadraj predmeta
Konvencija, meunarodna konferencija i nacrt

Ustava za Evropsku uniju Lisabonski ugovor podela nadlenosti i oblasti javnih politika EU i izazovi
Ekonomska i politika zajednica Nadnacionalni i meuvladini elementi integracije Kraj preutnog konsenzusa, ratifikacione krize i pitanje demokratskog deficita EU kao diferencirana integracija

Literatura
Osnovna
Dezmon Dinan, Menjanje Evrope istorija Evropske unije, Slubeni glasnik, 2010, str. 11- 276

Dopunska

Dezmon Dinan, Sve blia Unija uvod u evropsku integraciju, Slubeni glasnik, 2009, str. 179-187, 339-522 Evropa od A do : Prirunik za evropsku integraciju, Fondacija Konrad Adenauer, 2010 Sajmon Hiks, Politiki sistem Evropske unije, Slubeni glasnik, 2007, str. 323-348 i 360-376

Poeni
Prisustvo na predavanjima 10 poena Test 40 poena
Polovina gradiva Ko poloi test, na usmenom ispitu odgovara samo polovinu gradiva (2 pitanja) Ko nije zadovoljan uspehom na testu, moe da polae celokupno gradivo na usmenom ispitu (3 pitanja)

Usmeni ispit 50 poena

Poeci integracije
EZU

Uticaj dva svetska rata na ideju evropske integracije

Tragedija I svetskog rata Nakon I svetskog rata ideja o ujedinjenju

Evrope vie nije ideja samo pojedinaca; za nju poinju da se zalau uticajni pokreti, intelektualci i politiari irenje federalistikih pokreta u Evropi

Uticaj dva svetska rata na ideju evropske integracije

1929. Aristid Brijan, predsednik Vlade
Francuske, pred Skuptinom Drutva naroda izlae ideju o federaciji evropskih naroda zasnovanoj na solidarnosti, unapreenju ekonomskih interesa, politikoj i drutvenoj saradnji Evropa se mora ujediniti ili e nestati Na poziv Drutva naroda, Brijan 1930. izlae Memorandum o evropskoj federaciji

Uticaj dva svetska rata na ideju evropske integracije

Evropska federacija bi bila deo Drutva naroda i imala bi
sledeu institucionalnu strukturu: Konferencija Evropske unije: predstavniko telo koje bi inili predstavnici vlada svih evropskih zemalja lanica Drutva naroda Stalni politiki komitet izvrni organ kojim bi rotiranjem predsedavale zemlje lanice Sekretarijat Jedan od osnovnih ciljeva Evropske federacije bi bilo uspostavljanje zajednikog trita kako bi se na itavoj teritoriji evropske zajednice dobrobit ljudi podigla na najvii mogui nivo

Uticaj dva svetska rata na ideju evropske integracije

II Svetski rat - nova tragedija Evropa shvata svoje slabosti neophodnost spreavanja

buduih sukoba: dva svetska rata poela u Evropi Kraj hegemonije Evrope Ekonomska, vojna i politika premo SAD-a u odnosu na evropske zemlje Evropska privreda unitena ratom Poetak Hladnog rata i nastanak bipolarnog sveta Nemako pitanje

Uticaj dva svetska rata na ideju evropske integracije

erilov govor na Univerzitetu u Cirihu 1946:
Moramo graditi neku vrstu Sjedinjenih Drava Evrope (...) Prvi korak u ponovnom upostavljanju evropske porodice mora biti partnerstvo izmeu Francuske i Nemake (...) Na stalni cilj mora biti izgradnja i jaanje Organizacije ujedinjenih nacija. Pod okriljem i u okviru tog svetskog koncepta moramo ponovo izgraditi evropsku porodicu kroz regionalnu strukturu koja bi se mogla zvati Sjedinjene Evropske Drave, a prvi praktian korak e biti stvaranje Saveta Evrope

Stavovi saveznika o evropskoj integraciji - VB

VB oseala da je ona najslabija karika meu saveznicima Ovu slabost kompenzirati kroz evropsku organizaciju
Bila bi kapitalistika, pro-zapadna Uticaj SSSR-a bi tako bio zaustavljen Kako je SAD neevropska zemlja, VB bi imala znaajan uticaj u evropskoj organizaciji Uz svoju kolonijalnu imperiju i uticaj u Evropi, VB bi mogla da parira SAD-u i SSSR-u SAD iz rata izale zauzimajui ekonomske, vojne, politike i meunarodno-finansijski strateke pozicije SSSR pobednik, ogromna armija, gde e se zaustaviti?

Stavovi saveznika o evropskoj integraciji - VB

VB smatrala da i bez lanstva u
Komonvelt Zapadnu Evropu Ameriko-britanske odnose

ujedinjenoj Evropi moe da odri svoja 3 kljuna segmenta prisutnosti:

Stavovi saveznika o evropskoj integraciji - SAD

Ruzvelt
Pristalica saradnje u okviru antihitlerovske koalicije, insistirao na razvijanju dobrih odnosa u koaliciji Velika etvorica (SAD, SSSR, VB i Kina) trebali da budu garanti novog svetskog ureenja Iz tih razloga bez planova za ujedinjenje Evrope, ve je cilj bio da se dobije sovjetski pristanak za posleratno ureenje

Stavovi saveznika o evropskoj integraciji - SSSR

Protiv ideje o ujedinjenju Evrope
Na Moskovskoj konferenciji oktobru 1943. Idn traio da se emigrantskim vladama da pravo da stupe u pregovore o stvaranju federacije, Molotov u tome video antisovjetsku politiku Pitanje Nemake na konferenciji u Teheranu iste godine Staljin rekao da bi, nezavisno od oblika federacije, u njoj ubrzo dominirala Nemaka i ponovo bi oivela nemaka opasnost

Stavovi saveznika o evropskoj integraciji Truman

Dolaskom Trumana na poloaj predsednika SAD 1945.
promena politike
Forsiranje atlantizma i ujedinjenja zapadnoevropskih zemalja u kontekstu sukoba Istok-Zapad Zapadnom bloku je potrebna Nemaka Trumanova doktrina 12.03.1947. Odmah potom i Maralov plan Uverenje da se samo unapreenjem ekonomskog razvoja i jaanjem zapadnoevropskih zemalja mogu zaustaviti uticaji sa istoka U ujedinjenoj Zapadnoj Evropi amerika politika e dobiti trajni uticaj

Problemi evropskih zemalja nakon II svetskog rata

Ekonomski kolaps Vojna slabost: uniteno naoruanje, a slaba
ekonomija ne daje perspektivu naoruavanja; samo VB je pokuavala da odri tempo naoruavanja; pojava atomskog naoruavanja zemlje Zapadne Evrope stavlja u dodatno inferioran poloaj Znaajna uloga komunistikih partija (Italija, Francuska) Poetak kraha kolonijalnog sistema Nemako pitanje Ujedinjenje kao ansa da se ojaane postepeno izbore za Evropu kao novu snagu

Stavovi evropskih zemalja o integraciji - Francuska

Strah da bi u novim uslovima moglo doi do jaanja
Nemake
Cilj: spreiti jaanje Nemake Strah da amerika i britanska politika uprkos podele Nemake i oduzimanja Rura imaju tenju da omogue jaanje Nemake U prvim posleratnim godinama Francuska preslaba da bi mogla da diktira reenje za Nemaku

Stoga Francuska lansira svoju koncepciju evropskog

ujedinjenja kako bi kroz to kontrolisala Nemaku Kroz evropsko ujedinjenje Francuska elela da izbori vodee mesto i status velike sile

Stavovi evropskih zemalja o integraciji - Nemaka

Ujedinjenje Evrope je u interesu Nemake
Tako bi izala iz ekonomske, politike i moralne izolacije Postepeno bi umanjivala meunarodnu kontrolu, sticala nacionalnu suverenost i vremenom mogla teiti ponovnom ujedinjavanju Izgubljena tradicionalna trita na istoku bi se nadoknadila u ujedinjenoj Zapadnoj Evropi

Stavovi evropskih zemalja o integraciji - Italija

Sticanje punopravnog statusa u novoj
evropskoj strukturi - prilika za rehabilitaciju Italije Integracija olakava borbu sa levim snagama Prilika za ekonomski oporavak zemlje

Stavovi evropskih zemalja o integraciji Holandija i Belgija

Male zemlje u susedstvu velikih strah od
dominacije velikih, strah od Nemake Interes od velikog trita same imaju mala trita, poetak gubitka kolonija, potreba sticanja novih trita Trajni zagovornici ravnopravnosti jednake anse za sve

Najvanije evropske organizacije nastale nakon II svetskog rata

Briselski ugovor (pakt) 1948. izmeu Britanije,
Francuske, Belgije, Holandije i Luksemburga inicijator Velika Britanija kako bi podstakla povezivanje zemalja Zapadne Evrope to je bio cilj SAD-a privredna, kulturna i drutvena saradnja, ipak prvenstveno vojni savez - brana protiv nemakog revanizma 1948. Organizacija za evropsku ekonomsku saradnju (Organization for European Economic Cooperation OEEC) 1949. Osnivanje Saveta Evrope 1949. Severnoatlantski ugovor - NATO

Nemako pitanje
Kako osloboditi nemaki potencijal, a da se ne vrati

nemaka hegemonija? SAD (uz njih i VB): slaba Nemaka = slaba Evropa = slaba atlantska alijansa Francuska pod pritiskom: SAD i Velika Britanija ujedinile svoje okupacione zone 1947. i podigle nivo proizvodnje u Nemakoj Londonskim sporazumom iz juna 1948. Francuska konano prihvatila formiranje SR Nemake preko spajanja svoje okupacione zone sa ranije ujedinjenim SR Nemaka osnovana 1949.
Meunarodna vlast za Rur

Francuske inicijative
Pod pritiskom da se ide u pravcu
ujedinjavanja, Francuska izlazi sa 3 inicijative
umanov plan za EZU Plevenov plan za stvaranje Evropske odbrambene zajednice umanov plan za stvaranje Evropske politike zajednice

umanova deklaracija
9. maj 1950.: predlog nadnacionalne
organizacije za ugalj i elik, obezbeivanje uglja i elika pod jednakim uslovima za trita Nemake, Francuske i drugih drava lanica, modernizacija proizvodnje, unapreenje uslova ivota i rada Integracija u ovoj oblasti bi postavila prve konkretne osnove za evropsku federaciju koja je tako neohodna za odravanje mira Moneov plan, uman nije ni obavestio London o predlogu

STVARANJE EZU
Zajednica usmerena na Francusku i Nemaku Bila bi otvorena za uee drugih evropskih
drava, ali
Istona Evropa iskljuena zbog Hladnog rata Skandinavske zemlje tada odbacivale nadnacionalizam panija izolovana zbog podrke koju je general Franko pruao Hitleru Predlog praktino mogu samo za zemlje Beneluksa i Italiju, povezane sa Nemakom i Francuskom iz ekonomskih i stratekih razloga

STVARANJE EZU
Stavovi zemalja Beneluksa i Italije
Veina politiara zemalja Beneluksa nisu bili pristalice evrofederalizma, ali su znali da ne mogu da priute sebi da ostanu izvan francusko-nemake ekonomske organizacije Premijer Italije Alside de Gasperi ubeeni federalista, predlog EZU mu pomogao da ojaa poziciju svoje vlade u odnosu na snanu komunistiku opoziciju

STVARANJE EZU
Velika Britanija?
uman se nadao da e Britanija prihvatiti predlog Zemlje Beneluksa elele VB kao protivteu Francuskoj i Nemakoj London smatrao da bi prihvatanje obaveza iz EZU-a umanjilo njegovu nezavisnost i posebne odnose sa SAD i zemljama Komonvelta

PREGOVARANJE O OSNIVANJU EZU

Pregovori izmeu Francuske, Nemake, Italije i zemalja
Beneluksa zapoeli u junu 1950. kako bi razradili umanov predlog prva u seriji meuvladinih konferencija kao jednog od naina pregovaranja karakteristinih za evropsku integraciju

Svaku dravu predstavljala delegacija dravnih zvaninika Najnii nivo radne grupe efovi delegacija redovni zatvoreni sastanci Na vrhu ministri spoljnih poslova susretali se po potrebi kako bi razreili sporna pitanja

PREGOVARANJE O OSNIVANJU EZU

Francusku delegaciju predvodio an Mone,

nemaku Valter Haltajn Najvaniji cilj EZU-a: jaanje evropske bezbednosti kroz ogranienu ekonomsku integraciju Moneov predlog predviao Visoku vlast, Parlamentarnu skuptinu (bez ozbiljnih ovlaenja, osim mogunosti da dvotreinskom veinom raspusti Visoku vlast) i Sud

PREGOVARANJE O OSNIVANJU EZU

Male zemlje se plaile dominacije Francuske i Nemake,
bile nepoverljive prema nadnacionalnim elementima Predvoene Holandijom (zainteresovana za bezbednosni aspekt, uplaena od hegemonije velikih, otvorena za britanske uticaje), izdejstvovale stvaranje Saveta ministara, uz obrazloenje da pitanja uglja i elika ne mogu biti odvojena od irih ekonomskih pitanja u kojima Visoka vlast nije imala ovlaenja
borba meuvladinog i nadnacionalnog pristupa kao jo jedna karakteristika integracije

PREGOVARANJE O OSNIVANJU EZU

Belgija, uplaena da EZU ne ugrozi nacionalnu
podrku sektoru elika, titila svoju industriju koja nije bila naklonjena integraciji Traei ravnoteu izmeu obezbeivanja podrke kod kue i ostvarivanja irih nacionalnih interesa kroz meunarodnu saradnju (jo jedna karakteristika pregovora u procesu integracije), Belgija izdejstvovala sloeni reim finansijskih transfera, koncesija i prelaznih mera u ugovoru

PREGOVARANJE O OSNIVANJU EZU

Neposredni cilj stvaranje jedinstvenog trita
uglja i elika izmeu drava lanica
Ukidanje carinskih i necarinskih barijera (kontrola cena, razliite merne jedinice, porezi kao vid barijere) Visoka vlast i Savet ministara su trebali donesu niz mera kao bi unapredile produktivnost, racionalizovale distribuciju, ouvale zaposlenost, izjednaile uslove rada, spreile ekonomske poremeaje Politika konkurencije: borba protiv monopola i restriktivnih praksi (ukljuujui i mogunost finansijskog kanjavanja preduzea)

PREGOVARANJE O OSNIVANJU EZU

Do decembra 1950. ugovor skoro zavren Problem po pitanju Rura
Francuska insistirala da se pre potpisivanja ugovora izvri dekoncentracija industrije uglja i elika u Ruru, koja je bila predviena jo na osnovu dogovora iz Potsdama, ali nije sprovedena Na insistiranje SAD Nemaka pristala Adenauer i uman postigli dogovor da im EZU pone da deluje prestane da postoji Meunarodna vlast za Rur

PREGOVARANJE O OSNIVANJU EZU

Pregovori nisu razreili pitanje Sara
Vlada Sara koju je kontrolisala Francuska je elela da region postane sedma lanica EZU-a Francuska potpisala EZU Ugovor u svoje i u ime Sara, a njeni predstavnici u Savetu ministara zastupali i Sar Adenauer i uman razmenili pisma kojima se potvruje da Nemaka potpisujui EZU ne priznaje tadanji status Sara, iji konani status moe biti odreen samo posebnim ugovorom

OSNIVANJE EZU
Ugovor o EZU potpisan u Parizu u aprilu 1951. (Pariski

ugovor) Predvieno da ugovor traje 50 godina Institucionalna struktura: Savet ministara (predsedavanje rotiralo na svaka 3 meseca) bi najvanije odluke donosio jednoglasno, veinsko odluivanje podrazumevalo ponderaciju po udelu u ukupnoj proizvodnji uglja i elika Skuptina savetodavnog karaktera, lanove bi birali nacionalni parlamenti

OSNIVANJE EZU
Sud pravde kao najvia sudska instanca, ija jurisdikcija bi se protezala na sve lanice Zajednice, a odluke obavezujue kako za organe Zajednice i vlade, tako i za preduzea i pojedince iz zemalja lanica na koje se odnose Izvrni organ u vidu Visoke vlasti: lanove bi kolegijalno imenovale zemlje lanice, sa funkcije bi ih mogli smeniti samo Sud ili Skuptina, odluke bi donosila veinom glasova i u odreenim oblastima mogla nametnuti reenja zemljama lanicama

POETAK RADA EZU

U senci dogaaja oko Evropske
odbrambene zajednice U senci sloenosti institucionalnih odredaba i odredaba o politikama Bez velikog odjeka u javnosti Sednice institucija prolazile bez izvetavanja

POETAK RADA EZU

Povoljna ekonomska klima, poveana
potreba za ugljem i elikom zbog ponovnog naoruanja i posleratnog privrednog oporavka Carine i kvantitativna ogranienja uklonjeni, necarinske barijere ostale Trite ostalo rascepkano

ZNAAJ EZU
Politiki
Reen problem Rura Znaajan korak u prevazilaenju francusko-nemakog neprijateljstva U oblasti ekonomske saradnje stvoren novi poetak na putu ujedinjenja Evrope Stvoren sistem koji e predstavljati osnovu za proces evropske integracije Spoj meuvladinog i nadnacionalnog elementa

Institucionalni