Renesansa

OPTE KARAKTERISTIKE FILOZOFIJE RENESANSE ORDANO BRUNO FRENSIS BEKON

RENESANSA
traje u XV i XVI veku Renesansa znai preporod, drugo raanje, roenje novog oveka, povratak oveka svojim izvornim mogunostima. doba suprotstavljanja novoga starom mlada novovekovna misao se oslobaa tradicije filozofija se oslobaa od teologije, nauka od religije, saznanje od dogme, a razum od vere. Novovekovna nauka i filozofija oslanjaju se na razum i iskustvo, eksperiment i indukciju. novovekovna nauka je upuena na savladavanje i iskoriavanje prirode.

 istorija obrauna graanstva, plemstva i svetenstva, krvavih verskih ratova i ratova za naslee rani procvat renesanse u Italiji 1492. Kolumbo otkriva Ameriku 1498. Vasko de Gama do Indije oko Rta dobre nade 1522. zavren je Magelanov put oko sveta Italija gubi primat, a preuzimaju ga Francuska, Engleska, panija 1453. godine zavrava se stogodinji rat 1453. godine Turci osvajaju Konstantinopolj,pad Vizantije 1526. pobedom na Mohakom polju Turci ulaze u Evropu

DRUTVENO ISTORIJSKE PRILIKE

RENESANSNA UMETNOST
tematski vezana jo za srednjovekovne sadraje zrai novim duhom osloboenja oveka prema svetu i prema samom sebi Knjievnost daje realistiku kritiku drutva razvija smisao za istinu, punou i lepotu ivota, pokazuje i prihvata celog oveka u njegovoj ovozemaljskoj lepoti sa manama i strastima, tenjama i idealima individualna posebnost velikih stvaralakih linosti

RENESANSNA UMETNOST
pretee: Dante (osniva italijanske knjievnosti na narodnom jeziku, prvi pesnik renesanse) Petrarka, Bokao u knjievnosti: Rable, Servantes, ekspir

u muzici: Palestrina i Laso

u likovnoj umetnosti: Donatelo, Rafael, Leonardo, Mikelanelo, Ticijan...

 Renesansa je doba snanog procvata prirodnih nauka. Nikola Kuzanski (1401-1465) princip kvantiteta osnovni princip prirode Leonardo da Vini (1452-1519) i umetnost i nauka saznaju prirodu, umetnost se dri povrine stvari i oslanja na ula, a nauka saznaje unutranje sile pomodu matematike. Nikola Kopernik (1473-1543) okrenuo dotadanju geocentriku sliku sveta Johan Kepler (1571-1630) otkriva harmoniju kosmosa Galileo Galilej (1564-1642) osniva klasine mehanike, daje mehanicistiko - matematiku sliku sveta Nauka postaje sredstvo za iskoridavanje prirode i udovoljavanje potreba praktinog ivota.

RENESANSNA NAUKA

 stekao sholastiko obrazovanje odbacuje sve slubene autoritete, jer jedini autoritet treba da bude razum doao u sukob sa dominikanskim redom kome je pripadao bei iz manastira, u Parizu stie veliku slavu kao predava u Engleskoj objavljuje vedinu svojih dela stie u Veneciju na poziv mletakog plemida, koji ga izdaje inkvizicija ga 1592. hapsi optuba : Izuava nauku o beskonanosti svemira i mnotvu svetova. odbio je da se pokaje i povue svoje uenje zato su ga javno spalili na Cvetnom trgu u Rimu 17. aprila 1600. umro je ponosno, odbivi i poslednju utehu raspeda

ORDANO BRUNO(1548-1600)

 Svemir je beskonaan, postoji mnotvo svetova. Celokupna priroda je iva i oduhovljena. Bog nije iznad sveta, on je dua svemira, sila koja je u svemu prisutna, ivot koji svaku pojedinanu stvar proima. Bog je uzrok i princip svega. Panteistika misao renesanse: "Priroda je ili Bog sam ili boanska mo koja se javlja u samim stvarima." Svet je jedan, jedinstven beskonaan, sastoji se od monada - minima, atoma koji su centri sila. Mikrokosmos je ogledalo makrokosmosa. ovek kao deo svetske celina moe saznati svet i izraziti sve suprotnosti sveta, jer saznanje je samosaznanje oveka.

BESKONANOST SVETA

"homo faber"
Ne postoji izgubljeni raj, i ovaj i svet u kome ovek ivi jedini je koji oveku ostaje. Nema neba nad nama mi smo ve na nebu, samo od oveka zavisi da li e zemaljski raj i izgraditi. Svojim radom i naporom ovek kao radnik homo faber, gradi i odreuje svoj ivot, svoju sudbinu i svoju sreu.

FRENSIS BEKON(1561-1626)
ivi za vreme prvobitne akumulacije kapitala, razvoja industrije i trgovine savremenik je ekspira za vreme Demsa I ima poloaj lorda kancelara tei velikoj obnovi nauka i ivota uopte Naslov glavnog dela "Velika obnova" -"Novi organon ili uputstva za tumaenje prirode" Cilj nauke i filozofije je da ljudski ivot snabde novim pronalascima i dobrima, da zagospodari prirodom, da poveda ovekovu mod nad prirodom, jer

znanje je mo.

KRITIKA STARE LOGIKE

Dobro postavljeni cilj jedan je od uslova mogueg napretka u nauci. Ali i onda kada je cilj dobro postavljen ljudi mogu ii, pogrenim putem drei se tradicije, knjiga i miljenja autoriteta. Pored odreenja cilja, centralno pitanje je pitanje kritike i prevazilaenja stare logike. Trai novi organon, novo orue nauka, jer je dosadanja logika neprikladna za pronalaenje korisnih znanja. Prava i jedina metoda po Bekonu je indukcija.

IDOLI
treba osloboditi na duh svih zabluda, predrasuda, pogrenih pojmova koji su se kao idoli godinama nagomilavali u ljudskoj svesti pa ometaju pristup
istini.
Bekon je traio da obnova nauka bude sprovedena do najdubljih osnova kako bi se razum oslobodio svih idola.

Idoli plemena
zasnovani su u ljudskom rodu ovek po prirodi grei u saznanju, jer mea prirodu svog razuma sa prirodom stvari, i tako unosi vie reda i jednakosti u svet nego to ih u svetu ima, pa npr. zamilja da se sve na nebu krede po savrenim krugovima, nastojedi da sve uskladi sa svojim ved ranije prihvadenim uverenjima, itd.

Idoli peine
zasnovani su u prirodi pojedinanog oveka, zbog nedostatka njegove prirode, zbog vaspitanja, zbog proitanih knjiga, zbog svojih autoriteta, zbog sklonosti ka novom ili divljenja starom, itd.

Idoli trga
najneugodniji jer su rezultat meusobnog odnosa ljudi, sporazumevanja, govora, odnosno slobodne i neprecizne upotrebe rei.

Idoli teatra
posledica su dogmi i teorija, tj. izmiljenih drama, nekritiki prihvaenih principa pojedinih nauka i greaka u postupku dokazivanja

 jedinstvo eksperimentalne i racionalne sposobnosti - sakupljanja i preraivanja, kao kod pele. Razum ne sme skakati, ne sme imati krila, ve mora imati olovne tegove. Neopravdana su prebrza uoptavanja i predvianja. Napredak u nauci treba da bude postupan i sistematian, zasnovan na izgradnji tablica slaganja i razlika usmeren prema saznanju uzroka i optih zakona prirode. iz saznanja zakona prirode proizai e mogunost vlasti nad prirodom

PRAVA METODA JE ISTINSKA INDUKCIJA

PRAVA METODA JE ISTINSKA INDUKCIJA

Bekon je sam pokazao koliko je teko da se izbegnu idoli. On je sve nade usmerio prema indukciji kao jedinoj ispravnoj metodi, a odbacio je svaku vrednost dedukcije. Nije uvideo da su indukcija i dedukcija postupci koji se u praksi naunog istraivanja i svakodnevnog miljenja prepliu i dopunjuju.