Lajbnic vs.

Lok
Don Lok: Nema niega u razumu to prethodno nije

bilo u ulima. Lajbnic: Osim razuma samog!

G. W. Lajbnic

Don Lok

I empirizam i racionalizam postavljaju ista filozofska pitanja. Njihovi odgovori, meutim, razlikuju se, a neretko su i suprotstavljeni jedni drugima. Tri osnovna pitanja koja sebi postavlja moderna filozofija jesu: 1) pitanje izvora, mogunosti, granica i izvesnosti saznanja 2) pitanje metode saznanja 3) pitanje supstancije I empiristi i racionalisti su se slagali u pogledu toga da ljudsko saznanje ima veze sa ulnim opaanjima. Meutim, oni se nisu slagali s obzirom na znaaj i ulogu ulnog opaanja za ljudsko saznanje. Glavni spor izmeu empirista i racionalista nije se odnosio na to da li se naa spoznaja sastoji od utisaka primljenih ulnim opaanjem, niti se odnosio na pitanje da li postoje uroene moi, moi priroene dui, takve moi koje prethode svakom iskustvu i ulnom opaanju. Glavni spor izmeu empirista i racionalista ticao se pitanja postojanja uroenih ideja. Racionalisti su, naime, tvrdili da postoje ideje uroene, utisnute u razum po roenju, dok su empiristi to negirali.

DON LOK (16321704)

Smatra se utemeljivaem epistemologije. Epistemologija (gr. episteme = znanje, znanost) je filozofska disciplina koja se bavi problemom saznanja. Don Lok je epistemologiju postavio kao centralnu filozofsku disciplinu, a problem saznanja kao centralni, glavni filozofski problem. Zadatak epistemologije formulie Lok sledeim reima: moja je namera da istraim poreklo, izvesnost i doseg ljudske spoznaje. Don Lok je uven po empiristikoj izjavi da nema niega u razumu (duhu), to pre toga nije bilo u ulima (iskustvu) Upravo zato, Lok je smatrao da ne postoje uroene ideje.

Kritika uroenih ideja

Ideje Pre nego to obrazloimo Lokovu kritiku uroenih ideja, treba definisati znaenje pojma ideja za Loka. Ideja za Loka predstavlja svaki predmet miljenja, odnosno predmet svesti. Dakle, sve ono to jeste sadraj miljenja ili svesti. Ako na duh shvatimo kao tablu, onda ideje moemo da predstavimo kao znakove ispisane na toj tabli. Kao to znakovi postoje samo ako su ispisani na tabli (ili na nekoj drugoj povrini), a nikada sami po sebi (to bi bilo apsurdno pretpostaviti), isto tako ideje postoje samo ako se nalaze u nekom duhu, tj. ako ih neko misli (ili opaa, rekao bi Lok). Kao to bol ne postoji izvan duha koji taj bol osea, tako ni ideja ne postoji izvan duha koji je misli (opaa). Ideja ima samo subjektivnu egzistenciju. Postoji uvek u vezi sa saznajnim subjektom, preciznije, u onom ko saznaje, ili po onome ko saznaje.

Uroene ideje Govorei o uroenim idejama, Lok kae: "Ustanovljeno je miljenje da u razumu postoje neki uroeni principi, u ovekov duh utisnuti znakovi to ih dua dobija pri svom postanku i sa sobom donosi na svet". Uroene ideje su neki zajedniki pojmovi, pojmovi koje svi imamo. One se dele u dve grupe: 1) spekulativne (teorijske) ideje, kao to su na primer ideje logikih principa (A je A, A nije ne-A, A je ili B ili ne-B), pojmovi Boga, slobode, besmrtnosti itd., i 2) moralne (praktine) ideje, ideje dobra, zla, moralni principi kao to je, na primer, zlatno pravilo ("ini drugome samo ono to eli da drugi ini tebi").
U delu koje nosi naziv Ogledi o ljudskom razumu, Lok pobija miljenje da postoje neke uroene ideje/saznanja. Pobornici teorije uroenih ideja, racionalisti, u dokazivanju postojanja uroenih ideja oslanjali su se na argument opteg slaganja. Uroene ideje i principi jesu ideje i principi za koje svi znaju i oko ije se istinitosti, ispravnosti ili adekvatnosti svi slau. Svi za njih znaju i svi se u vezi njih slau ba zato to su uroeni.

Kritika uroenih ideja Lok pobija uroenost ideja sa dva argumenta: Prvo, on kae: "kad bi stvarno bila istina da postoje neke istine u kojima se slae itavo oveanstvo, to ne bi dokazivalo da su one uroene, ako bi se mogao pokazati neki drugi nain na koji ljudi mogu doi do opteg sporazuma u stvarima u kojima se slau". Posluimo se analogijom da ovo objasnimo. Pretpostavimo da je iskaz "ako pada kia, ulice su mokre" istinit ("ako su ideje uroene, postoji opte slaganje"). Pretpostavimo, zatim, da su zaista ulice mokre. Da li iz toga moemo sa sigurnou da zakljuimo da pada kia? Ne! Zato to ulice mogu biti mokre i iz nekog drugog razloga. Isto je i sa optim slaganjem. Iz njega ne moemo sa sigurnou da zakljuimo da da su ideje uroene, jer je do njega moglo doi i na neki drugi nain.

Osim toga, "nema principa s kojim bi se itavo oveanstvo sloilo". Prema tome, ak je i konsekvens stava "ako su ideje uroene, postoji opte slaganje" laan.

Tabula rasa Upravo zato, Lok kae da nema niega u razumu (duhu), to pre toga nije bilo u ulima (iskustvu), ili drugaije, da je ljudski duh tabula rasa, prazna tabla, ili prazan beli papir bez ikakvih znakova na sebi. Opaanje, odnosno iskustvo, predstavlja jedini nain da se na tom papiru ispiu neki znakovi. Lok deli opaanje ili iskustvo na dve vrste - senzaciju i refleksiju. Senzacija predstavlja spoljanje iskustvo, tj. ulno opaanje. Njome opaamo pojedinane stvari izvan nas, izvan naeg duha, saznajui na taj nain o njihovoj egzistenciji, svojstvima i odnosima. Refleksija predstavlja unutranje iskustvo, tj. opaanje radnji naeg vlastitog duha. To je ono to se danas u psihologiji naziva introspekcijom. Dok senzacijom na duh dobija ideje o spoljanjim stvarima, refleksijom dobija ideje o svojim vlastitim radnjama, opaanju, poimanju, suenju, zakljuivanju, seanju, pamenju, matanju itd. Senzacija i refleksija predstavljaju jedini izvor ideja na osnovu kojih na duh moe da poima, sudi i zakljuuje, ili da, jednom rei, misli. Ideje senzacije i refleksije su jedina graa naeg znanja.

Proste ideje
Primarni i sekundarni kvaliteti U nastavku emo se pozabaviti senzacijom. Lok kae, "mo da se u naem duhu proizvede ideja nazivam 'kvalitetom' tela u kojem se ta sila nalazi". Kvalitet tela (predmeta opaanja) predstavlja neko njegovo svojstvo (veliinu, oblik itd.). U toku primanja prostih ideja razum je veinom pasivan. Duh ih ne moe stvoriti ni unititi. Sve kvalitete Lok deli na primarne i sekundarne. Primarni kvaliteti su "neodvojivi od tela". To su one ideje koje "nalaze u svakoj estici materije koja je dosta velika da se opazi", na primer, "vrstoa, protenost, oblik, kretanje, mirovanje ili broj". Ti kvaliteti postoje objektivno, realno, dakle, u samim stvarima,. Nae ideje proizvedene primarnim kvalitetima (kvalitet = "mo da se u naem duhu proizvede ideja") predstavljaju verodostojne (objektivne) slike tih kvaliteta. Njih dobijamo upotrebom vie ula- izazvane od strane spoljanjih objekata (njihovih realnih svojstava)

Sekundarnim kvalitetima zovem one koji nisu nita u samim predmetima, ve su sile koje njihovim primarnim kvalitetima, tj. veliinom, oblikom, strukturom i kretanjem njihovih neopaljivih delova, u nama proizvode razne utiske, na primer, boje, zvukove, ukuse" itd. Sekundarni kvaliteti postoje samo u naem duhu, dakle, subjektivno. Ideje sekundarnih kvaliteta dobijamo putem jednog ula i one zavise od okolnosti opaanja i stanja naih ula. Izazivaju ih spoljanji objekti (predmeti) kombinacijom svojih primarnih kvaliteta.

Sloene ideje
One nastaju ili poreenjem i kombinovanjem prostih ideja ili davanjem zajednikih imena pojedinanim stvarima i idejama (apstrahovanje). Kada je jednom stekao proste ideje, duh se ne mora vie ograniavati na posmatranje i na ono to mu se prua izvana: on moe sopstvenom delatnou spajati ideje koje je stekao i praviti od njih nove, kompleksne, koje uopte nije dobio kao spojene. Sloene ideje su voljno nainjene. Supstancija. Naa ideja koju nazivamo optim imenom supstancija nije nita drugo ve pretpostavljena ili nepoznata podloga onih kvaliteta koje vidimo kao postojee, a za koje ne moemo zamisliti da postoje bez neega to ih podrava, i zato zovemo tu podlogu substantia (ono to stoji ispod, ili potpora). Dve (su) vrste supstancija: materijalna i duhovna...Prema tome, kako mi o materiji nemamo nikakve druge ideje ili pojma ve da je to neto u emu postoje oni mnogi ulni kvaliteti koji deluju na naa ula, i poto sada takoe pretpostavljamo supstanciju u kojoj postoje miljenje, znanje, sumnjanje, mo kretanja itd. oigledno je da o supstanciji duha imamo isto tako jasan pojam kao i o supstanciji tela: jer za jedno (ne znajui u stvari ta je) pretpostavljamo da je substratum onih prostih ideja koje dobijamo izvana, a za drugo (ne znajui takoe ta je) da je substratum onih radnji koje iskustvom opaamo u sebi. ne moemo poricati njihovo postojanje iako nemamo nikakvog pojma o njima

Modusima nazivam one kompleksne ideje koje, bez obzira kako su sloene, ne sadre u sebi pretpostavku samostalnog postojanja, ve se smatraju kao zavisne od supstancija, ili kao uinci delovanja na supstancije (kao prostor, mesto, kretanje, trajenje, vreme, venost, broj, zadovoljstvo, bol, ljubav, mrnja, alost, nada).

Relacije (odnosi). Osim prostih ili sloenih ideja duha o stvarima kakve su same po sebi, postoje i takve koje on stie uporeivanjem jedne ideje sa drugomPoto naa ula opaaju stalno menjanje stvari, mi nuno opaamo i to da pojedini kvaliteti i supstancije poinju da postoje odreenim delovanjem nekog drugog bia. Iz tog opaanja nastaju nae ideje o uzroku i posledici. Ono to proizvodi neku prostu ili sloenu ideju oznaavamo optim imenom uzrok, a ono to je proizvedeno optim imenom posledica.

Dord Barkli (1685 1753)

Irski filozof, biskup Barkli, svoje filozofsko uenje posvetio je pobijanju ateizma. Smatrao je da svaki ateizam poiva na materijalizmu: "Bilo bi nepotrebno iznositi koliko je materijalna supstancija bila veliki prijatelj ateistima svih vremena. Svi njihovi udovini sistemi zavise od nje tako vidno i nuno da ako se jednom ukloni taj ugaoni kamen itava e se zgrada morati sruiti do temelja". On je, u skladu sa reenim, pokuao filozofski da opovrgne materijalizam. Materijalizam u filozofskom smislu razlikuje se od onoga to je oznaeno svakodnevnom upotrebom rei materijalizam. Materijalizam u filozofiji znai stanovite da postoji samo materija (fizika supstancija) i da je sve izgraeno od materije. Svest, dua itd. za materijalizam predstavljaju samo kompleksno organizovanu materiju, ili skup veoma kompleksnih interakcija delova materije.

Materija Da bismo shatili kako Barkli pobija materijalizam, moramo prethodno da razumemo ta su filozofi njegovog vremena shvatali po materijom. Pod materijom se shvatala: Res extensa, stvar koja se protee, zauzima prostor, i iji se kvaliteti "vrstoa, protenost, oblik, kretanje, mirovanje ili broj" (Lok) mogu opaziti ulima. Materija predstavlja tvarnu ili telesnu supstanciju. Dok duh misli ili opaa, sama materija ne misli, odnosno ne opaa. Najvanije svojstvo materije, svojstvo koje e Barkli pobijati, predstavlja objektivnost materije. Materija (fizika ili telesna supstancija) postoji ak i kada je niko ne opaa, i kada je niko ne misli. (Rei emo da, na primer, mi mislimo da klupe i stolice u ovoj uionici, postoje ak i kada ih niko ne opaa, ak i kada niko ne misli na njih. One postoje objektivno ak i kada se mi ne nalazimo u uionici.) Nasuprot materiji stoji duh koji opaa ideje. (Za osnovna svojstva ideje, vidi iznad o Donu Loku, podnaslov "Ideje". Sadraj ovog predavanja se ne moe razumeti ako nije poznat Lokov pojam ideje!).

Ideje Od ega zavisi egzistencija ideje prema Loku? Postoji li bol kada ga niko ne opaa? Ideje su, za Barklija, jedini predmet ljudske spoznaje: "Svakome ko pregleda predmete ljudskog saznanja oigledno je da su oni ideje koje su stvarno a) utisnute u ula, ili b) takve koje su 1) opaene promatranjem strasti i radnji duha 2) stvorene pamenjem i matom". Najvanije svojstvo ideja, svojstvo na koje e se Barkli osloniti, predstavlja subjektivnost ideja. "Svako e dopustiti da ni nae misli, ni strasti ni ideje ne postoje bez duha [odnosno da] ne mogu postojati drukije nego u duhu koji ih opaa" - ba kao i bol koji postoji samo kada ga neki duh osea, samo u duhu koji ga osea.

Duh "Postoji takoe neto to spoznaje ili opaa ideje, i to vri razliite radnje [na njima]. To aktivno bie koje opaa jeste ono to zovem umom, duhom, duom ili samim sobom. Tim reima ne oznaavam nijednu od svojih ideja, ve stvar koja se od njih potpuno razlikuje, u kojoj oni postoje, ili to je isto, kojom se opaaju; jer postojanje ideje sastoji se u tome da bude opaena".

Kompleksi ideja Pretpostavimo da drim u ruci jabuku, i da je zagrizem. ta ja u stvari opaam u toj situaciji?
Prvo, ja opaam ono to je Lok nazivao primarnim kvalitetima, tj. vrstoa, protenost, oblik, kretanje, mirovanje. U sluaju koji razmatram, imam ideje ovalnog oblika, kretanja kada jabuku prinosim ustima, kao i ideju mirovanja, kada jabuka miruje u mojoj ruci. Takoe, opaam ono to je Lok nazivao sekundarnim kvalitetima: boje, ukuse, mirise. U naem posebnom sluaju, imam ideje zelenog i belog, kiselog i slatkog itd. Osim toga, sve nabrojane ideje se meusobno prate u prostoru i vremenu, i time sainjavaju jedan kompleks (skup) ideja. Ako sledim Barklija, taj kompleks ideja ja nazivam jednim imenom i shvatam kao jednu stvar.

Prema Barkliju, meutim, materija, tj. jabuka sama po sebi ne postoji. Postoji samo kompleks ideja u mom duhu, koje oznaavam jednim imenom i shvatam kao jednu stvar.

Za ideje smo ve konstatovali da imaju samo subjektivnu egzistenciju, tj. da njihovo esse (j)est percipii, tj. da postoje (esse) samo ako ih neki duh opaa, i u duhu. Zato Barkli kae da predmeti postoje samo ako su opaeni. Predmeti, u stvari, predstavljaju samo komplekse ideja u mome duhu koje nazivam jednim imenom i smatram jednom stvari.

Bog "Ideje senzacije jae su, ivlje i razgovetnije od ideja mate; one takoe poseduju postojanost, red i suvislost i ne izazivaju se sluajno, kao to se esto dogaa s idejama koje su posledica ljudske volje, ve su u pravilnom nizu ili redu". Ideje senzacije u naa ula utiskuje tvorac, tj. Bog. One su jae, imaju vie reda, doslednije su nego ideje koje je stvorila naa mata, "ali to nije argument da one postoje izvan naeg duha".

Prirodni zakoni "Postavljena pravila ili ustanovljene metode po kojima duh od kojeg zavisimo izaziva u nama ulne ideje, nazivaju se zakonima prirode; a upoznajemo ih iskustvom, koje nas pouava da u ureenom toku stvari te i te ideje prate takve i takve druge ideje".