SAVREMENA FILOZOFIJA

NIE
OPENHAUER

MARKS

Friedrich Wilhelm Nietzsche (1844-1900)

Fridrih Nie
Nie je delovao kao profesor klasinih jezika u Bazelu, ali je zbog bolesti esto boravio u Italiji. Njegova glavna dela su: "Tako je govorio Zaratustra", "Volja za mo", "S one strane dobra i zla", "Geneologija morala".

KRITIKA KULTURE I MORALA

Sokrata je prvi kvarilac kulture. Od tada je kultura u stalnom nazadovanju, isuvie je racionalistika i zato neprijateljska ivotu. Hrianstvo je produbilo tu dekadenciju. To je moral stada, slabih ljudi, sabranih nula, lani moral odricanja od ivota, koji u pakao alje sve velike ljude. "Istorija borbe morala protiv osnovnih instikata ivota najvei je nemoral..."

VOLJA ZA MO
Svetom uopte ne vlada logos, nego haos. Osnova svega volja za mo, volju da se bude gospodar. ivot je borba.

Snaga najvia vrednost, a dobro sve to jaa.

"Ne tedite blinjeg svoga... koga ne moete nauiti da leti , toga nauite brzo da pada." U ime samog ivota treba prevrednovati sve vrednosti, razbiti stare vrednosti, i postaviti nove - NIHILIZAM.

BOG JE MRTAV
Nie umesto njega postavlja idealizovanovog oveka, ideal natoveka.
Natovek je ostvarenje volje za mo, razbija i stvaralac, koji e kulturu usmeriti prema novom. Slobodan, poseban pojedinac koji se razlikuje od obinog oveka, stada i zajednice time to ima odvanost za odluku i odgovornost, za iskuenje i opasnost. ovek mora biti prevazien,

"natovek je smisao zemlje".

VENO VRAANJE ISTOG

Svet nije zavren, a ni racionalan i nema zavretak.

"Sve se slama, sve se opet slae; veno se gradi ista kua bia."
Nunost a ne sluajnosti koja vlada svetom. Natovek prihvata ivot. Umetnost je smisao ivota. Samo zahvaljujui umetnosti mogue je podneti egzistenciju, podneti istinu i savladati pesimizam.

UTICAJ
Nie je snano izrazio duh krize zapadne civilizacije.
esto je protivrean i vieznaan,

ali samo iskrivljujui duh njegove filozofije mogli su nacisti da svojataju njegove teze.
Stil mu je poseban, strastven, patetian, proroanski. Svojim tezama on je kao vesnik nove kulture bitno uticao na XX vek.

Arthur Schopenhauer (1788 1860)

Artur openhauer
Svet nije racionalan i logian, nego je pokazivanje bezumne volje.

"Svet kao volja i predstava" poinje kantovskom tezom: "Svet je moja predstava".
Sve to postoji kao pojava je privid i varka. Sutina oveka data nam je neposredno, u intuiciji, u oseanju, u svesti, i to kao volja.

VOLJA JE SUTINA SVEGA

Volja je jedno i sve, jedinstvena sutina sveta.
To je sila koja pokree i ljude i ivotinje i biljke.

U volji saznaje apsolut, a intelekt je ono sekundarno.

"Volja predstavlja gospodara, a intelekt slugu", pa zato ono to protivrei srcu ne ulazi u glavu.

PESIMIZAM
Volja nikad ne moe biti zadovoljena, pa su bol, nesrea i patnja neminovna iskustva ivota. est dana bede i sedmi dan dosade, zato je ovaj svet najgori od svih moguih. U njemu je Dante imao obilje grae za svoj Pakao, ali mu za Raj ni u emu nije mogao biti uzor. Zato je svetska istorija besciljno lutanje, niz poraza i razoaranja.

ETIKA SAMILOSTI
Predlae protiv svetskog bola askezu, odricanje od ivota, negaciju volje, utapanje u nirvanu, u nebie. U drutvu moe ovek samilou , saoseanjem sa patnjama drugih ljudi i odupreti se egoizmu i tenutno potisnuti tenju volje. Ali svetska volja je neunitiva. "Sunce ee veito podne". Umetnost ima funkciju katarze, ona oslobaa.

RAZLOZI PESIMIZMA
Mogue je traiti openhauerove line razloge za pesimizam, bio je genijalan, strastven i preosetljiv, usamljen, i enomrzac. Bez lane skromnosti on je oekivao slavu i priznanja, ali je doiveo neuspeh pokuavajui da konkurie Hegelu. Kasnije je doiveo svetsku slavu, jer je svojim pesimizmom najpotpunije izrazio duh razoaranja koji je oseao XIX vek u odnosu na optimizam prosvetiteljstva.

Karl Marx (1818 1883)

Karl Marks
ovek je istorijski odreen odnosima u drutvu. Filozofije treba da vodi promeni sveta u duhu ostvarenja ovekovih najviih ideala. ovek je stvaralac istorije, a filozofija je misao, teorija revolucije, misao osloboenja oveka.

Radnika klasa je istorijska snaga koja moe osloboditi oveka i ostvariti ideju slobode.
Zato se filozofija ne moe ostvariti bez ukidanja radnike klase, a radnika klasa se ne moe ukinuti bez ostvarenja filozofije.

DIJALEKTIKA
Za Marksa filozofija je smisao preokreta, zahtev za ostvarenjem humanizma.
Filozofija je kritika postojeeg. Po Hegelu dijalektiki proces se dogaa samo u duhu, u glavi filozofa.

Marksova kritika usmerena je protiv razreenja realnih sukoba u glavi.

Zato je dijalektika prebaena u sadanjost.

OVEK KAO BIE PRAKSE

Marks oveka odreuje kao bie koje je u svojoj sutini radno, samodelatno bie.
ovek menja svet i u tom procesu menja i samog sebe, tako. Praksa, to je menjanje sveta, svesna delatnost,sutina oveka. ovek je praksa.

OTUENJE I RAZOTUENJE
U kapitalizmu proizvoa je otuen od proizvoda svoga rada, jer se proizvod kao roba osamostaljuje i postaje sila nad ovekom. Od oveka se otuuje i rad i tako se ovek otuuje od svoje ljudske sutine, da bi se na kraju otuio i od drugog oveka. Razotuenje je uslovljeno ukidanjem privatne svojine nad sredstvima za proizvodnju i besklasnim drutvom, drutva u kome e ovek biti najvie bie.

FILOZOFIJA SLOBODE
Marksova filozofija je humanizam. ovek je sloboda. Samo slobodan razvoj svakog pojedinca uslov je slobodnog razvoja za sve. Sloboda znai odgovornost za ono to jeste da jeste i za ono to nije da nije. Svet je poklon koji se ne moe primiti samo upola.

kraj