ELEMENTI 18.

GRUPE PLEMENITI PLINOVI

relativno hemijski inertni volumni udio plinova u atmosferi (%):

He 5,010-4; Ne 1,810-3; Ar 0,98 ; Kr 1,110-4; Xe 8,010-6 . (Rn radon je produkt radioaktivnog raspada a i sam se radioaktivno raspada s vremenom poluraspada od 3,8 dana)
osim

radona svi ostali p.p. mogu se dobiti ukapljivanjem i frakcionom destilacijom tenog zraka

Tabela 1: Svojstva atoma i elementarnih tvari elemenata 18. grupe

Helij
Redni broj Rel. atomska masa Prva E ionizac./eV Talite/C Vrelite/C 2 4,0 24,6 -268,9

Neon
10 20,2 21,6 -248,7 -246

Argon
18 39,9 15,8 -189,4 -185,24

Kripton
36 83,8 14,0 -157,3 -152,3

Ksenon
54 131,3 12,1 -111,9 -108,1

Radon
86 222 10,8 -113 -65

Atomi svih p.p. imaju elektronske konfiguracije s popunjenim valentnim orbitalama (ns2np6):

He 1s2 Ne 2s22p6 Ar 3s23p6 Kr 4s24p6 Xe 5s25p6 Rn 6s26p6

 Dva elektrona atoma He i osam elektrona atoma svakog

drugog p.p. vrlo su stabilne konfiguracije. Ti elementi ne mogu primiti ni jedan elektron a da se ne pone popunjavati nova ljuska ( He i Ne) ili podljuska istog glavnog kvantnog broja. Velike vrijednosti za energiju ionizacije p.p. ukazuju da vrlo teko mogu otputati elektrone. Popunjene s-orbitale, odnosno s- i p-orbitale odgovarajuih kvantnih stanja ne doputaju ovim elementima meusobno spajanje.
Primjer za helij: dvije s-orbitale, od svakog atoma po

jedna, trebale bi praviti dvije molekulske orbitale: jednu veznu i jednu protuveznu *. etiri elektrona, od svakog atoma He po dva, mogla bi se smjestitiu ove orbitale, u svaku po dva. Kako je energija protuveznih orbitala vea od energije veznih orbitala, molekula se ne stvara. Osim toga, i red veze za ovu molekulu bio bi nula. Zato se p.p. meusobno ne spajaju i ne ine molekule kao ostali plinovi, nego u normalnim uslovima postoje u monoatomskom stanju.

 Iako

nisu do sada otkriveni spojevi p.p., postoji mogunost da prave spojeve s drugim elementima. Tako ksenon ima popunjene s- i p-orbitale petog kvantnog stanja, ali su razlike izmeu orbitala viih kvantnih stanja tako male da je mogue raspariti jedan ili dva elektronska para i elektrone prebaciti u d-orbitale petog kvantnog stanja. Molekulski O2 daje sa PtF6 vrsti spoj O2PtF6. Analizom rendgenskim zracima utvreno je da se ovaj spoj sastoji od kationa O2 + i aniona PtF6-. Kako je energija ionizacije molekuka O2 e O2- 12,2 eV, vrlo blizu energiji ionizacije ksenona Xe2 e Xe2- 12,1 eV, bilo je vjerovatno da se ova reakcija moe izvesti sa ksenonom. 1962.g izvren je taj pokuaj mijeanjem tamnocrvenih para PtF6 s vikom Xe na sobnoj temp., nastao je vrst uti produkt ksenonovog heksafluoroplatinata(V), Xe+ PtF6-, prvi stvarni spoj p.p. Xe(g) + PtF6(g) Xe PtF6(s)

 Dobijeni su jo spojevi ksenona sa florom i kisikom, i neki

spojevi kriptona i radona. Dobivanje ksenonovog tetrafluorida: smjesa Xe i F u odnosu 1:5 provodi se kroz zagrijanu niklenu cijev (4000C) i dobiveni produkt naglo ohladi. XeF4 je bezbojna vrsta tvar s talitem 1000C. Variranjem poetnog odnosa Xe i F te promjenom vremena zagrijavanja smjese, mogu se dobiti i XeF2 i XeF6 bezbojni i vrsti. Sva tri spoja se rastvaraju u HF, ali je rastvor ioniziran prema reakciji: XeF6(s) + H F XeF5+ + HF2Ovi spojevi reaguju s vodom na razliite naine. XeF2 oksidira vodu na O2:
+2 -2 0 0

2XeF2(s) + 2H2O O2(g) + 2Xe(g) + 4HF

 Reakcija XeF2 s vodom ovisi o pH. U kiseloj sredini nastaju

spojevi Xe(VI), moda H6XeO6 i XeOF4:

XeF2 (s) + 6H2O + H6XeO6 + 6HF

XeF6(s) + H2O + XeOF4 + 2HF
U baznoj sredini disproporcionira na elementarni Xe i

perksenatni ion XeO64-:

+6 0 +8 4XeF6(s) + 36OH- Xe(g)+ 3XeO64- + 24F- + 18H2O

Meu atomoma p.p. postoje samo vrlo slabe Van der

Waalsove sile, koje rastu sa porastom broja elektrona u atomu; najmanje su kod He. Zato je od svih plinova najtee ukapljiti helij koji ima najnie vrelite. Vrelite ostalih plinova raste s porastom broja elektrona u atomu.

Dobivanje i upotreba

Helij- dobiva se iz prirodnih plinova koji izlaze iz izvora nafte u Texasu, SAD- volumni udio He 2%. Upotreba: za punjenje balona, zbog male gustoe i inertnosti; daje se roniocima kao helijev zrak (vol. udio 21% O2 i 79% N2) umjesto atmosferskog zraka jer se helij manje rastvara u krvi nego azot; za ispitivanje materije pri vrlo niskim temperaturama, pri hlaenju do 2,18 K i 1,013 bara (tzv. lambda-taka) mijenja se u tenost Helij II Neon za punjenje reklamnih svijetleih cijevi Argon u tehnici zavarivanja daje inertnu atmosferu koja titi var za punjenje sijalica koristi se smjesa u kojoj je vol. udio N2 15%, a Ar 85% Kripton i ksenon za punjenje elektrinih sijalica (termika vodljivost p.p. opada s porastom atomske mase, pa sijalica moe biti manja)