TEMA 3.

REGULISANJE I KONTROLA
SAOBRAĆAJNOM SIGNALIZACIJOM
 NASTAVNA PITANJA:

1. Pojam saobraćajne signalizacije

2. Namena saobraćajne signalizacije
3. Osnovni principi saobraćajne signalizacije
4. Osnovni zahtevi saobraćajnoj signalizaciji
5. Efikasnost saobraćajne signalizacije
6. Podela putne saobraćajne signalizacije
 . POJAM SAOBRAĆAJNE SIGNALIZACIJE

Signalizacija podrazumeva posebno projektovane skupove

elemenata, čija je namena: obaveštavanje, prenošenje upravljačkih
naredbi, naređivanje, ograničavanje ili, pak, neposredno
upravljanje podelom raspoloživog vremena.
Ti skupovi elemenata su, obično, standardizovani ili normirani,
odnosno usaglašeni sa međunarodnim standardima i normama.
Putna saobraćajna signalizacija je skup elemenata pomoću kojih
se obeležava namena saobraćajnih površina, usmeravaju tokovi
vozila i pešaka, pružaju učesnicima u kretanju različite informacije,
izdaju izričita naređenja, upozorenja i sl.
U uslovima koje nameće savremeni saobraćajni sistem, zadaci
savremene signalizacije su veoma složeni. Sve veći stepen
motorizacije uslovio je i primenu sve složenijih strategija
upravljanja saobraćajnim tokovima, te brojniju i složeniju tehniku.
Tehnika – predstavlja neki manje složen postupak kojim se mere,
odnosno istražuju pojedine veličine. Često se koriste i kao pojam
vezan za postupak proračuna neke veličine ili pokazatelja.
Efikasno i bezbedno upravljanje saobraćajem je moguće
primenom savremenih tehnika regulisanja saobraćaja, koje u
znatnoj meri zavise od kvalitetne saobraćajne signalizacije, i to
horizontalne, vertikalne i ostale nestandardne signalizacije.
Saobraćajna signalizacija je od posebne važnosti za svakog učesnika u
saobraćaju (vozač, pešak, biciklista i sl.)

Zadatak saobraćajne signalizacije je da jasno i nedvosmisleno ukaže

korisnicima sistema kojim delom mreže treba da se kreću, na koji
način, da bi realizovali efikasno i bezbedno kretanje do željenog cilja.

Saobraćajna signalizacija (u širem smislu reči saobraćajna

informatika) obuhvata široko područje informisanja učesnika u
saobraćaju.

Mesta na kojima saobraćajna signalizacija ima primenu vrlo su

različita po karakteru (saobraćajnice unutar i van naselja, značajni
objekti kao što su sajmovi, poslovni i trgovački centri, parkirališta,
aerodromi, pristaništa, autobusne i železničke stanice te ostale
površine namenjene kretanju).
 2. NAMENA SAOBRAĆAJNE SIGNALIZACIJE

Osnovna namena saobraćajne signalizacije ogleda se u sledećem:

• omogućava ostvarenje zahteva izabrane strategije upravljanja

saobraćajem;

• ukazuje učesnicima u saobraćaju na postupke i način ponašanja

radi realizacije bezbednog kretanja;

• pruža učesnicima u saobraćaju sigurnost u vožnji, te doprinosi

stvaranju poverenja u sistem regulisanja saobraćaja;

• omogućava korisnicima pravovremenu orijentaciju na mreži, te

lako određivanje položaja u odnosu na pravac i cilj kretanja.
Očito je da realizacija ovako kompleksnih zadataka nije
nimalo jednostavna.
Saobraćajnu signalizaciju, pre svega mora prihvatiti
većina učesnika u saobraćaju, odnosno korisnika
saobraćajnog sistema, što je još jedan dodatni razlog da
joj se mora posvetiti značajna pažnja.
 3. OSNOVNI PRINCIPI SAOBRAĆAJNE SIGNALIZACIJE

Saobraćajna signalizacija mora biti koncipirana u skladu sa osnovnim

principima u koje spadaju:

•princip vrednovanja - realizacija kontakta između učesnika u

saobraćaju i elemenata saobraćajne signalizacije traje samo nekoliko
sekundi (premda veoma kratak, taj proces je ipak složen i
podrazumeva vrednovanje ponuđenih informacija; svaka suvišna ili,
pak, neadekvatno koncipirana informacija mora biti eliminisana na
račun neophodnih i relevantnih, radi vrednovanja ograničenog, ali
dovoljnog broja informacija);
•princip koncentracije - koncipiranje saobraćajne signalizacije kako bi
u slučaju potrebe za više informacija one mogle biti uočene
istovremeno, bez značajnog naprezanja korisnika (informacije moraju
biti funkcionalno razdvojene kako bi se korisnik koncentrisao na
poruku koja je za njega relevantna);

•princip selekcije - pravilnim projektovanjem, izvođenjem i pažljivim

postavljanjem elemenata saobraćajne signalizacije, kao nosioca
informacija, mora se postići selektivnost ponuđenih informacija, jer
efikasnost pojedinih podsistema, kao i celokupnog sistema
saobraćajne signalizacije, zavisi o selektivnosti.
Navedeni osnovni principi saobraćajne signalizacije ukazuju na to da
adekvatno koncipirana i dobro izvedena signalizacija može značajno
doprineti pravilnom i adekvatnom reagovanju učesnika u saobraćaju u
datoj situaciji, a time i direktno uticati na podizanje nivoa bezbednosti
saobraćaja, što je jedan od dominantnih ciljeva kome se teži u
saobraćaju.

Da bi saobraćajna signalizacija u potpunosti odgovorila osnovnoj

nameni, neophodno je da ispuni i osnovne zahteve koji se pred nju
postavljaju. Ti osnovni zahtevi se mogu utvrditi pažljivom analizom
procesa kroz koji učesnici u saobraćaju (vozač, pešak i sl.) prolaze dok
su u kontaktu sa upravljačkim porukama.
Veza (kontakt) između vozača i pojedinih elemenata saobraćajne
signalizacije, u toku kretanja po mreži, realizuje se, po pravilu, za
veoma kratko vreme, u samo nekoliko sekundi. Ako se posmatra jedan
odsečak saobraćajne mreže, (slika 1. a i b), može se zapaziti da se pri
niskom intenzitetu saobraćaja, u vozačevom vidnom polju, kao
osnovni objekti javljaju pojedini elementi saobraćajnice i okruženja.
To važi u području niskih brzina (slika 1. a) do 60 km/h .
Sa povećanjem brzine, smanjuje se "površina pažnje", koju formiraju
tzv. fiksacione tačke (slika 1.b).

Slika 1. Širina vidnog polja

Tačke fiksacije (fiksacione tačke) predstavljaju kratke zastoje očiju
pri vidnom pretraživanju saobraćajne situacije koji mogu trajati od
100 ms do jedne i više sekundi. Fiksacija u proseku traje 250-350 ms,
a kod vozača tokom vožnje najčešće 100 do 350 ms. Veći deo tog
perioda se odnosi na prijem informacije, dok drugi manji, deo otpada
na odabiranje narednog mesta osmatranja.

Fiksacija je najznačajniji indikator prijema i trajanja obrade poruke;

funkcija je uglavnom dužine obrade informacije.
Pri većim vrednostima brzina, veličina polja pažnje se smanjuje zato
što je vozač više usmeren na prostor ispred sebe; obrnuto, pri nižim
brzinama, vozač može da posveti više pažnje i prostoru oko vozila i
okruženju.
Polje pažnje se može prikazati na vetrobranskom staklu vozila, kao
pravougaonik, približne veličine 10 X 15 cm (otklon oka vozača po
vertikali + 5º i po horizontali + 10º), kao na slici 2.

Slika 2. Polje pažnje

Sa ilustracije se uočava da se u okviru pretpostavljenog pravougaonika
osmatraju i elementi saobraćajne signalizacije, ukoliko je njihova
mikrolokacija odgovarajuća (slika 2 b).

U okviru "polja pažnje" zapažaju se zone sa većom gustinom

fiksacionih tačaka. Razlog tome može biti loše odabrana
mikrolokacija saobraćajne signalizacije ili primenjeni simboli nisu
čitljivi. Sve to ukazuje da je kontakt između signalizacije i vozača,
iako kratak, izuzetno složen proces. U osnovi, on se može uslovno
raščlaniti na dve operacije (uslovno - stoga što vozač to obavlja
automatizovano bez svesnog doživljaja početka, odnosno završetka
svake operacije).
Prva operacija se može označiti kao uočavanje. Drugim rečima, to je
otkrivanje, zapažanje izvora informacije u vidnom polju.

Druga operacija se označava kao identifikacija informacije, što

podrazumeva raspoznavanje informacije po značenju i značaju (shvatanje).
Na osnovu shvaćene i prihvaćene (primljene) informacije vozač
donosi različite odluke, koje se, u osnovi, mogu svesti na pojam
orijentisanja. Ovaj pojam, npr. znači označiti saobraćajnicu, put,
raskrsnicu, trg i odrediti pravca kretanja i sl.

Imajući u vidu naznačene operacije, osnovni zahtev koji treba da

zadovolji saobraćajna putna signalizacija jeste da učesnici u
saobraćaju, pri kretanju određenom brzinom, primete, identifikuju i
razumeju sve poruke koje ona prenosi, danju i noću.
Dakle, proces prijema informacija zavisi ne samo od karakteristika
signalizacije već i od vozača, okruženja itd.

Osnovne fizičke karakteristike elemenata signalizacije, kao što su

oblik, boja, veličina, simboli, položaj, osvetljenje i refleksija, moraju
omogućiti dobru vidljivost i čitljivost.
Vidljivost ili atraktivna vrednost predstavlja obeležje privlačenja
pažnje u odnosu na druge vidne stimule.

Vidljivost znaka se razmatra sa dva aspekta, i to: kao vrednost cilja i

kao vrednost prioriteta.

Vrednost prioriteta je karakteristika da se jedan znak ističe više u

odnosu na druge znakove (broj znakova, položaj znaka, tehnika
pretrage, navika čitanja i sl.).

Prema tome, vidljivost se pre svega odnosi na neposredno uočavanje

znaka, na vrednost znaka u privlačenju pažnje.

Izraz čitljivost znaka označava sposobnost čitanja simbola na znaku,

prepoznavanja i shvatanja znaka.
Vidljivost, odnosno čitljivost znaka je funkcija opštih, projektno-
eksploatacionih, te ostalih specifičnih zahteva (slika 3).

Postoji desetak oblika za saobraćajne znakove, od kojih su najviše

zastupljeni: trouglasti, kružni i četvrtasti oblik.

Primenjuje se osam boja, od kojih su najznačajnije osnovne boje: crvena,

žuta, plava, zelena, crna i bela.

U pogledu veličine, postoji više dimenzija elemenata signalizacije, koje su

usklađene prema vrsti i kategoriji puta i brzini kretanja vozila.

Kada su u pitanju simboli, treba reći da, i pored brojnih usaglašavanja, u

svetu postoji nekoliko sistema znakova.
 Projektno-
Opšti Specifični
eksploatacioni
zahtevi zahtevi zahtevi

Oblik Stepen
Boja istrošenosti
Projektovanje
Veličina
Izrada Dnevna
Simboli
Postavljanje vidljivost
Položaj
Održavanje
Osvetljenje Reflektivnost
Refleksija noću

Vidljivost Čitljivost
(uočavanje znaka) (prepoznavanje i shvatanje)

Slika 3. Vidljivost i čitljivost znakova u funkciji zahteva signalizacije

 4. OSNOVNI ZAHTEVI SAOBRAĆAJNOJ SIGNALIZACIJI

Osnovni zahtevi koji moraju biti ispunjeni pri projektovanju

saobraćajne signalizacije su:

•jednoobraznost - signalizaciju treba jednoobrazno projektovati,

nezavisno o delu mreže gde će biti instalisana (ovaj zahtev treba
zadržati za sve vreme rada dok ispunjava zahteve određene strategije
upravljanja);

•homogenost - sva značajna mesta (tačke,objekti) na saobraćajnoj

mreži, koja poseduju slična obeležja i funkcije, moraju biti opremljena
elementima signalizacije na isti način i imati isti nivo efikasnosti pri
svim uslovima;
•jednostavnost - projektovanje signalizacije valja izvesti na takvom
nivou detaljnosti koji obezbeđuje punu efikasnost (nepotrebna su
suptilna projektantska rešenja sa mnogobrojnim detaljima, jer ih
korisnici često i ne uočavaju, pa čak i ne razumeju, a time se gubi na
efikasnosti; osim toga, zadovoljenje zahteva jednostavnosti
omogućava i lakšu realizaciju elemenata signalizacije, kad je reč o
proizvođačima);

•kontinuitet - signalizacija treba da bude tako koncipirana da

obezbedi vozaču koji se kreće duž određene saobraćajne mreže (potez,
deonica, koridor i sl.) raspolaganje konstantnom i uniformnom
informacijom;
•uočljivost - elementi signalizacije treba da, sa aspekta mikrolokaije,
budu uočljivi ne samo pri svim vremenskim uslovima nego i u
uslovima ambijenta gde su postavljeni (zgrade, drveće, stubovi
rasvete, elementi ostale informatike i sl.), mada, ispunjenje ovog
zahteva često zavisi i od načina održavanja saobraćajne signalizacije
za vreme eksploatacije;
jasnoća i čitljivost - ovaj zahtev se prvenstveno odnosi na elemente
signalizacije koji podrazumevaju egzistenciju slovnih i brojnih
oznaka, od kojih se traži da budu tako izvedeni da ih vozač u kratkom
vremenskom intervalu jasno prepozna, odnosno pročita, i
blagovremeno i tačno shvati poruku;

•konstantnost - ovaj zahtev se odnosi na potrebu da elementi

saobraćajne signalizacije zadržavaju isti izgled u pogledu oblika,
veličine i boje kako u dnevnim tako i u noćnim uslovima.
 5. EFIKASNOST SAOBRAĆAJNE SIGNALIZACIJE

Pod saobraćajnom signalizacijom, šire posmatrano, podrazumeva se

sve ono što omogućava komuniciranje sa korisnicima saobraćajnog
sistema. To dakle, ukazuje na neophodnost stručnog tretmana onih
segmenata saobraćajne signalizacije koji se reflektuju i na nužnost
njihovog uklapanja u okruženje odnosno ambijent u kome
funkcionišu.
Pomenuta nužnost stručnog tretmana može se sagledati i preko
efikasnosti kao jednog od veoma važnih obeležja saobraćajne
signalizacije.
Efikasnost saobraćajne signalizacije može se sagledati i kao zbir
efikasnosti pojedinih komponenti.
Naime, kada je postignuta puna efikasnost svakog segmenta
signalizacije, može se govoriti o efikasnosti pojedinih informativnih
celina, odnosno podsistema u celini.

Efikasnost saobraćajne signalizacije može se meriti na osnovu

relevantnih obeležja vozila, vozača, saobraćajnice, saobraćajnog
toka, kao i obeležja komponenti signalizacije (slika 4).
 Obeležja vozila Obeležja vozača Obeležja komponente

Voznodinamičke karakteristike Obučenost Oblik

Konstrukcione karakteristike Dužina vozačkog staža Dimenzije elemenata

Površina zastakljenih delova Karakter očnog aparata Vrsta simbola

Konstrukcija sedišta Zamor Kontrast

Psihofizičko stanje Refleksija

Osvetljenost
Obeležja saobraćajnice
Efikasnost
signalizacije Starost
Nagibi
Kvalitet ugradnje
Zakrivljenost
Obeležja toka Održavanje
Dimenzije kolovoza

Stanje kolovoza Protok

Stanje bankina Struktura toka

Rang saobraćajnice Brzine

Slika 4. Efikasnost saobraćajne signalizacije

Jedan od načina izračunavanja efikasnosti komponente saobraćajne
signalizacije, jeste uvođenje koeficijenta efikasnosti prema sledećem:

KE = ∑ ti/T ; i = 1 do 5 ;

gde su:
KE - koeficijent efikasnosti,
∑ ti, - zbir vremena potrebnog za prijem, interpretaciju, analizu,
prihvatanje i reagovanje na datu informaciju,
T- vreme od uočavanje komponente do početka zone važenja
informacije.

Ako je KE ≤ 1, efikasnost komponente se može oceniti kao

zadovoljavajuća.
Ovakav pristup ukazuje na to da je pri projektovanju komponenti
signalizacije neophodno voditi računa o izboru elemenata koji ih
čine (vrsta pisma, veličina slova, razmak između slova i natpisa,
primenjene boje, oblik simbola i sl.).
 6. PODELA PUTNE SAOBRAĆAJNE SIGNALIZACIJE

Različiti su aspekti podele putne saobraćajne signalizacije, najčešće se

navode sledeći:

• saobraćajno-tehnički aspekt,
• funkcionalni aspekt,
• aspekt vremenskog intervala između opažanja i odgovora,
• aspekt vremena trajanja značenja i
• aspekt vrste poruke.
Sa saobraćajno-tehničkog aspekta, tj. u odnosu na način izvođenja
putne signalizacije, postoji:

• horizontalna signalizacija,
•vertikalna signalizacija,
•svetlosna signalizacija i
•znakovi koje daju ovlašćena lica.
Prema funkcionalnom aspektu, postoje:
• znakovi opasnosti ili upozorenja,
• znakovi izričitih naredbi (znakovi zabrane ili ograničenja i znakovi
obaveze),
• znakovi usmeravanja i obaveštavanja i
• dopunske table uz znakove.
Sa aspekta vremenskog intervala između opažanja i odgovora,
postoje:
• znakovi koji zahtevaju neposredan odgovor i
• znakovi koji zahtevaju odložen odgovor.

Prema vremenu trajanja značenja elemenata putne signalizacije,

postoje:
• stalni znakovi i
• privremeni znakovi.

Sa aspekta vrste poruke koje daju elementi signalizacije, razlikuju se:

• tekstualni znakovi,
• simboli grafičke forme i
• kombinovani znakovi.
U vezi sa izvođenjem putne signalizacije aktuelna su nastojanja za
većom univerzalnošću u odnosu na određena geografska područja.
Međutim, očigledno je da se ne može tako lako postići usaglašavanje
u pogledu korišćenja putne saobraćajne signalizacije. Naime, postoje
tehnički, ekonomski i politički razlozi, a i nasleđene navike ljudi, što
otežava usaglašavanje.
Potreba za unificiranjem i pojednostavljenjem elemenata putne
signalizacije je najizraženija u zemljama sa velikim obimom
saobraćaja.

Tako, i pored brojnih usaglašavanja i sporazuma u okviru OUN, te

drugih asocijacija, ostale su i dalje značajne razlike između dva
postojeća svetska sistema signalizacije: u Evropi i SAD.
Najveće razlike među pomenutim sistemima, osim načina upotrebe
simbola i reči, ogledaju se u obliku, boji i značenju pojedinih signala.
Postoji značajna razlika u obliku i boji među evropskim i američkim
znakovima opasnosti:
• u Evropi je reč o trouglu oivčenom crvenom ivicom sa žutom ili
belom osnovom, te crvenim ili plavim simbolom u sredini;

• u SAD, reč je o rombu sa crnom ivicom i žutom osnovom, koja je u

skladu sa bojom upozorenja kod saobraćajnog signala (neka
istraživanja su pokazala da ovaj američki romboidni znak ima za 10%
duži opseg prepoznavanja od evropskog trouglastog znaka).
Opšte je mišljenje da su evropski znakovi mnogo razumljiviji od
američkih, koji boluju od dvosmislenosti, teške interpretacije i
nestandardizovanosti.