Ekonomija

Seminarski rad Tema: Oligopol

Profesor: Dr Miroslava Petrevska

Studenti: Jovi Milica 5-2 akovi Nataa 5-19

Sadraj:

Uvod Izvori oligopola Karakteristike oligopola Uticaj oligopola Podela oligopola Nesporazumni oligopol Sporazumni oligopol Oligopol i teorija igara Oligopol i efikasnost u privredi Zakljuak

Uvod:

Re oligopol je izvedena iz grke rei olioi, to znai malo i polist, to znai prodavac. Oligopol predstavlja takvo trino stanje u kome dominira nekoliko proizvoaa homogenog ili diferenciranog proizvoda. Kada su proizvodi homogeni, radi se o istom oligopolu. Suprotno,u sluaju kada na tritu postoji proizvodnja diferenciranih proizvoda koji se ne mogu meusobno supstituisati, radi se o diferenciranom oligopolu.

Uvod:

Ono to je vano za sve oblike oligopola je to da imaju veliki uticaj na tritu. Oligopoli se najee javljaju u tekoj industriji, kao to su: proizvodnja elika, mineralnih sirovina, nafte, automobila, aviona, lekova, kompjutera i drugih proizvoda. Oligopol je predodreen za one grane gde su prisutna velika ulaganja i gde postoji ekonomija obima.

Izvori oligopola

Pri donoenju tih odluka uesnik u oligopolistikoj konkurenciji nalazi se u meusobnoj zavisnosti sa drugim uesnicima na tritu, zbog ega mora voditi rauna o moguim reakcijama drugih na njegove odluke i obratno. im preduzee pone voditi rauna o tome kakve e odluke donositi, s obzirom na mogue reakcije drugih preduzea, ekonomska analiza ulazi na teren strategijskih igara. U vezi sa definicijom oligopola postavlja se pitanje, ta znai malo prodavaa ili grupa prodavaa? Koji je to broj prodavaa zbog kojeg trite gubi karakter savrene konkurencije?

Karakteristike oligopola

Na osnovu ega razgraniiti oligopol od velikog broja prodavaa sa diferenciranim proizvodom? Treba istai da je ovo razgraniavanje prilino teko, jer pored broja trinu strukturu determiniu i drugi faktori. Budui da na oligopolistikom tritu samo mali broj preduzea prodaje homogen ili diferenciran poroizvod, delovanje svakog od njih utie na ostala preduzea u grani. Bitnu oznaku oligopola ini meusobna zavisnost i njihov pojedinani uticaj na koliinu i cenu proizvoda. Za razliku od savrenog konkurenta iji je uticaj na cenu zanemarljiv, oligopol znaajno utie na formiranje trine cene.

Karakteristike oligopola

Savrena konkurencija i isti monopol su dva ekstremna trina stanja. Potupuna ili savrena konkurencija je vie hipotetiko stanje nego stvarnost. Monopol (jedan prodavac ili kupac) takoe je redak sluaj. U veini privrednih grana na tritu raznih zemalja dominira nekoliko preduzea, odnosno oligopolija. Oligopolska preduzea nastaju sa vie osnova. Glavni faktori, koji odreuju oligopolsku strukturu na tritu su tehnoloki i trokovni uslovi privrednog sektora.

Karakteristike oligopola
Stepen snage malog broja velikih preduzea u privrednom sektoru izraava se koncentracijskim odnosom. Taj odnos izraava procenat ukupne prodaje najveih preduzea u nekom privrednom sektoru. Ako grupa od etiri preduzea ima koncentracijski odnos 100, tada se sigurno radi o oligopolu. Isto tako, uee od 50% i 60% ukupne prodaje, odnosno proizvodnje u privrednom sektoru upuuje na zakljuak o oligopolu. Meutim, koncentracijski odnosi moraju se tumaiti oprezno, jer mogu preceniti trinu mo najveih preduzea u nekoj delatnosti. Na primer, ako je uvoz slobodan, tada koncentracijski odnos ne moe biti indikator za zakljuivanje o oligopolskoj poziciji, iako se moe raditi samo o dva preduzea.

Uticaj oligopola

Koncentracijski odnos za pojedine proizode izraunat za celu zemlju, moe biti vrlo nizak i upuivati na potpunu konkurenciju, ali ako se radi o proizvodima lokalnog trita, to moe biti oligopol. Bitnu oznaku oligopola ini meusobna zavisnost i njihov pojedinani uticaj na koliinu i cenu proizvoda. Za razliku od savrenog konkurenta, iji je uticaj na cenu zanemarljiv, oligopol znaajno utie na formiranje trine cene. Ali, preduzee u oligopolistikoj trinoj strukturi nije samo u delatnosti kao monopol koji istovremeno vodi i politiku cena i politiku obima proizvodnje. Zato kod oligopola koji prodaju identian proizvod, samostalna politika nije mogua. Ta samostalnost je donekle mogua kod oligopola sa diferencijacijom proizvoda.

Uticaj oligopola

Budui da se cenovna konkurencija vodi razornim ratovima cena, oligopolisti,suparnitvo i konkurenciju radije premetaju u domen diferencijacije proizvoda, reklame,dizajna i pruanja brze i efikasne usluge. To je necenovna konkurencija. Ali i ovde akcija jednog brzo se uzvraa reakcijom drugog. S obzirom da oligopolisa zna da e njegove aktivnosti uticati na druge oligopoliste u grani, svako preduzee mora uzeti u obzir moguu reakciju konkurenata kad odluuje o cenama, stepenu diferencijacije, obimu reklame i sl.

Podela oligopola:

Budui da konkurenti mogu reagovati na mnogo razliitih naina, ne postoji jedinstven nego vie modela oligopola, koji se temelje na reakciji konkurenata na akcije drugih. Zbog toga, donoenje odluka kod oligopola je mnogo sloenije nego u ostalim oblicima tritne strukture. Zavisno od toga da li se oligopolisti sporazumevaju ili ne imamo nesporazumni i sporazumni oligopol.

Nesporazumni oligopol

Postoji vie modela nesporazumnog oligopola,a to su: model Francuskog ekonomiste Antoana Kurnoa, Edgevortov model, Svezijev i amberlanov model.

Sweezyev model

Ovaj model poznat je u ekonomskoj literaturi pod nazivom model izlomljene krive potranje. Uveo ga je Paul Sweezy ( Pol Svizi ) 1939 godine da objasni rigidnost oligopolskih cena. Objanjenje za ovu pojavu Sweezy je naao u injenici da bi oligopolist, koji bi poveao cenu izgubio veinu svojih kupaca,jer druga preduzea u sektoru ga ne bi u tom sledila. Isto tako, oligopolist ne bi mogao poveati svoj udeo na tritu snienjem cene, jer bi to uinili ubrzo i njegovi konkurenti. Zbog toga su oligopolisti svesni meuzavisnosti, pa iako se ne sporazumievaju o cenama, odravaju cene nepromenjene ak i onda kada se uslovi potranje i trokovi proizvodnje menjaju.

Sweezyev model

Prema Sweeziyju, oligopolisti susreu krivu potranje koja ima lom pri postojeoj ceni. Po tome se ovaj model i zove model izlomljene krive potranje.

Sporazumni oligopol

Dok kod sporazumnog oligopola razlikujemo sledee podele: Kartel Liderstvo u odreivanju cena Necenovna konkurencija.

Kartel

Oligopoli se mogu sporazumevati, bilo javno, tajno ili preutno, odnosno implicitno. U mnogim dravama sporazumevanje o cenama i podeli trita je zabranjeno, ali isto tako u nekim dravama ti su sporazumi legalni. Pored toga postoje i meunarodni karteli, koji odreuju jedinstvene cene, dele trite i sporazumevaju se o kvotama proizvodnje. Da bi izbegli razorno suparnitvo ratom cena oligopolisti se tajno, ili gde to zakoni ne zabranjuju, i javno sporazumevaju o cenama, kvotama proizvodnje, podeli trita i podeli profita. Takva organizacija oligopolistikih preduzea zove se kartel.

Kartel

Postoje dve vrste kartela: centralizovani kartel i kartel za podelu trita. Centralizovani kartel se zasniva na formalnom sporazumu oligopolista nekog homogenog proizvoda kojim se odreuje cena, kvote proizvodnje njegovih lanova i udeli u profitu. Kartel za podelu trita daje svakom lanu iskljuivo pravo da deluje na odreenom regionalnom tritu. U centralizovanom kartelu kriva potranje i kriva graninog prihoda su kao kod monopola. Da bi dobili zajedniki granini troak, kartel ubraja, vodoravno, granine trokove svojih lanova. Tamo gde takav granini troak see krivu grannog prihoda kartela odreuje se ukupna proizvodnja i cena proizvoda. Da bi minimizirao trokove proizvodnje, kartel diferentno rasporeuje proizvodnju na svoje lanove, na osnovi njihove efikasnosti.

Loe strane Kartela

Loa strana kartelskih sporazuma, sa stanovita opteg interesa, je oigledna jer kartel ostvaruje, ili tei da ostvari manjom koliinom, a visokom cenom monopolske profite. Zato je u veini drava sporazumevanje cenama zabranjeno. Meutim, i u samom modelu postoje elementi slabosti, tako da se ti sporazumi naruavaju. lanovi kartela su skloni nepotovanju sporazuma prodajui vie od svoje kvote. Pored toga visoki profiti privlae i druga preduzea u grupaciju kojoj pripada kartel.

Liderstvo u odreivanju cena

Liderstvo u odreivanju cena ili cenovno predvoenje je jedan od naina ponaanja oligopolista, kojim se izbegava rat cenama i tajno sporazumevanje. Rat cenama vodi do smanjenja profita svakog oligopoliste, a tajni sporazumi su pod udarom dravne kontrole. Liderstvo je u stvari jedan nain preutnog sporazumevanja, gde svi oligopolisti odreuju cenu koju je odredilo vodee preduzee sa ulogom lidera. Preduzee cenovni predvodnik zapoinje sa promenom cene a potom ga ubrzo slede sva ostala preduzea u privrednom sektoru. Cenovni predvodnik, ili lider je obino najvee dominantno preduzee u odreenoj proizvodnji.

Liderstvo u odreivanju cena

U ovom modelu peduzee lider odreuje cene koje maksimalizuju njegove profite, s tim da omoguava svim ostalim preduzeima koja ga slede da prodaju koliko ele po toj ceni, a potom, lider preduzee podmiruje preostalu potranju. Zato preduzea sledbenici se ponaaju kao savreni konkurenti koji se prilagoavaju datoj ceni. Razlika je u tome to tu cenu nije odredilo trite potpune konkurencije nego vodei oligopolista. A on je podeava tako da maksimalizuje svoje profite.

Necenovna konkurencija

Necenovna konkurencija na oligopolistikim tritima analizira se pomou teorije igara. U tom pristupu, oligopolista pretpostavlja da njegovi suparnici uvek biraju najbolju strategiju,a zatim razvija najbolju vlastitu kontrastrategiju.

Oligopol i teorija igara

Teorija igara obuhvata sve strategije i cenovne i necenovne konkurencije tako da se pomou ove metode mogu analizirati svi oblici oligopolske konkurencije, odnosno svi oblici ponaanja u oligopolskoj strukturi. Zbog znaaja koji teorija igara ima u analizi oligopola ona se posebno obrauje. Svaki igra postavlja svoj cilj i bira strategiju svoje igre. Njegov protivnik se ponaa na isti nain. Zato, konani ishod igre zavisi istovremeno od strategija svih uesnika. to je bolju strategiju igra izabrao, to e biti bolji i njegov rezultat.

Oligopol i teorija igara

U teoriji igara, rezultat svakog igraa zove se isplata. U oligopolskoj konkurenciji rezultat je profit ili gubitak oligopoliste. Rezultati su odreeni strategijama oligopolista i ogranienjima sa kojima se susreu. Ogranienja mogu biti razna kao na primer carine,raspoloiva tehnologija i cene faktora. U teoriji igara, pored vlastitog cilja i moguih akcija bitno je poznavati ili bar pretpostavljati,ciljeve i akcije suparnika. Isto tako treba znati da i drugi igra na isti nain analizira ciljeve i strategije onog prvog.

Oligopol i efikasnosti u privredi

Oligopolija je dominantno trino stanje u privredama razvijenih zemalja. Tu trinu strukturu ine krupne korporacije u veini privrednih sektora. Zato je korisno sagledati glavna obeleja krupne korporacije, odnosno veeg oligopolistikog preduzea savremene privrede. Neke oligopolske situacije imaju negativne posledice za efikasnost. Meutim na prigovore da oligopoli odreuju cene previsoko, koliine proizvodnje prenisko da ostvaruju visoke profite, itd. postoje i suprotna miljenja. Pa ak i neke analize u amerikoj privredi pokazuju da na nivou privrede postoje vrlo male razlike u monopolistikim sektorima u odnosu na sektore u kojima prevladava potpuna konkurencija.

Oligopol i efikasnosti u privredi

Pri tome treba imati u vidu aktivnost drave na suzbijanju monopolizma i prednost krupnih preduzea da organizuju inovacionu aktivost. Mada je tano da oligopoli uzrokuju neefikasnost jer njihove cene lee iznad graninih trokova, inovacije koje stvaraju krupna preduzea vie nego potiru ove gubitke. Pored ovoga treba imati u vidu i razliita trita jer oligopol koji deluje na nekom lokalnom tritu, gradu ili regiji, nije isto to i oligopol koji deluje na tritu drave ili meunarodnom tritu.

Zakljuak

Oligopol je najrasprostranjeniji oblik trine strukture u preraivakoj industriji. isti oligopol sa homogenim proizvodom javlja se esto u proizvodnji elika i aluminijuma. Iz dosadanjeg izlaganja problematike oligopola videli smo da oligopolisti mogu donositi razliite odluke u cilju maksimalizovanja svojih profita. Oligopolska preduzea nastaju sa vie osnova. Glavni faktori koji odreuju oligopolsku strukturu na tritu su tehnoloki i trokovini uslovi privrednog sektora. U veini privrednih grana na tritu raznih zemalja dominira nekoliko preduzea, odnosno oligopolija.