Mora i okeani

predavanje

Okeanologija
nauka koja prouava mora i okeane Svrha okeanologije je da ukae kako i koliko treba iskoriavati prirodna bogatstva Svetskog mora

Svetsko more i njegova horizontalna podela

Svetsko more predstavlja jedinstvenu celinuogromnu vodenu masu; ono je kontinentima i ostrvima podeljeno na druge manje celineokeane i mora

 Kopno i vodene povrine neravnomerno su rasporeene na Zemlji: na severnoj polulopti je 100 miliona km2 ili 39,3 % kopna i 155 miliona km2 ili 60,7 % vode na junoj hemisferi je samo 49 miliona km2 ili 19,1 % kopna i 206 miliona km2 ili 80,9 % vodene povrine

 Voda prekriva 3/4 povrine Zemlje: oko 97,2 % su slane vode (mora i okeani), oko 2 % led (na polovima i planinama), a samo 0,8 % ine povrinske i podzemne "slatke" vode Vodni bilans na planeti je konstantan, dok se ukupna godinja potronja vode u svetu svake godine povea za oko 6 %

More
More je vodena masa zapremine 1368 x 106 km3 koja se prostire na 360 x 106 km2 Zemljine kugle i pokriva vie od 5/7 njene povrine
I pored svoje geografske raznolikosti, morsko prostranstvo se odlikuje tesnom povezanou i jedinstvom svih delova u ivotnim zajednicama mora

 Promet vode se odvija u horizontalnom smeru izmeu mora i njihovih delova, a u vertikalnom od povrine do najveih dubina ivotni prostor obuhvata dva fizika elementa: morsko dno-bental i morsku vodu-pelagijal

Osnovne karakteristike morskog ekosistema

Oko kontinenata i ostrva protee se plitki pojas koji ide od obale do oko 200 metara dubinekontinentalna padina (rub ili elf)
Ovo podruje je znaajno sa ekolokog gledita jer je ovde, zbog povoljnih ekolokih uslova, prisutan najvei broj morskih organizama

 Na donjoj granici kontinentalne padine poinje kontinentalni pad (nagib ili odsek) koji se protee od 200 do 3000 metara dubine; nagib zavrava prostranom abisalnom ravnicom

Abisalna ravnica nema ravno dno: presecaju je kotline i jarci velikih dubina (od 7000 do 11000 metara) i predstavljaju posebno ivotno podruje-hadal

 Pelagijsko podruje se moe podeliti na dve provincije: neritiku i okeansku Neritika provincija obuhvata vode od obale do zamiljene vertikalne ploe koja prolazi kroz izobatu od 200 metara na kraju kontinentalne padine
Okeansku provinciju ine sve ostale vode

Morsko dno
Karakteristike morskog dna zavise od njegove konfiguracije, dubine i hemijskog sastava podloge Morsko dno moe biti: nepokretno (vrsto, stenovito) ili pokretno (muljevito, peskovito) Morsko dno predstavlja vano ivotno podruje za veliki broj organizama, koji ine tzv. bentos Na stenovitom dnu se pojavljuje epiflora i epifauna, a na peskovitom dnu endofauna

 Morski sedimenti se po poreklu dele na: terigene i pelagijske Terigeni sedimenti nastaju erozijom kopna i sadre mineralne estice Pelagijski talozi se nalaze dublje i sastoje se od finih estica mulja razliitog porekla

Temperatura
Temperatura je jedan od najznaajnijih ekolokih faktora jer utie na organizme, kao i na biohemijske i fizike procese
More apsorbuje velike koliine toplote od Sunevog zraenja Voda se zagreva procesom konvekcije tj. kretanjem vodenih estica

 Temperatura ne opada proporcionalno sa dubinom, ve se na dubini od 150-500 metara pojavljuje velika razlika u temperaturi Termiki skok koji se ogleda u velikoj razlici temperature meu susednim slojevima naziva se termoklina

Morski organizmi razliito reaguju na promenu temperature

 Stenotermni organizmi podnose male promene temperature; to su uglavnom pelagijske i dubokomorske vrste Euritermni organizmi dobro podnose kolebanja temperature, to im omoguuje iroko horizontalno i vertikalno rasprostranjenje

Morski organizmi bolje podnose nie od viih temperatura

Svetlost
Svetlost ima fundamentalnu vanost kao izvor energije za fotosintezu i predstavlja jedan od vanih inilaca koji uslovljavaju rasprostranjenje i migracije organizama

 Morsko podruje deli se na tri zone: 1. Eufotika zona protee se od 0-50 metara dubine 2. Disfotika zona protee se od 50-200 metara dubine (prodor svetla ogranien, nema fotosinteze) 3. Afotika zona protee se ispod 200 metara dubine (zona bez svetlosti ili sa neznatnim koliinama svetlosti)
Ispod ovih dubina postoji samo bioloka svetlost (bioluminiscencija) koju proizvodi veliki broj morskih ivotinja

Sastav morske vode i salinitet

Morska voda je rastvor sloenog sastava koji se odrava konstantnim zahvaljujui dinamikoj ravnotei Slatke vode i jezera sadre 1-1,5 g soli u 1l vode (karbonati), a u morskoj vodi ima 35 g soli u 1l vode (hloridi i natrijum)

 Ukupna koliina soli rastvorena u 1kg vode i izraena u gramima naziva se salinitet Izohaline- linije koje spajaju take jednakih slanoa na povrini mora ili na odreenoj dubini Isparavanje poveava salinitet, a razreivanje ga smanjuje

Glavni konstituenti morske vode

hloridi
natrijum sulfati magnezijum kalcijum kalijum ukupno

55,04 %
30,61 % 7,68 % 3,69 % 1,16 % 1,10 % 99,28 %

oligoelementi

0,72 %

 Salinitet morske vode varira u zavisnosti od geografske irine: na ekvatoru iznosi 34,5 - 35 o/oo , na 20o geografske irine utvrene su najvie vrednosti - 37 o/oo , a prema polovima salinitet se smanjuje i do ispod 34 o/oo Stenohalini organizmi nastanjuju otvorena mora i duboku vodu, gde ne dolazi do oscilacija saliniteta Eurihalini organizmi nastanjuju neritiko podruje

Kiseonik, vodonik, ugljen-dioksid i ph vrednost vode

Svi gasovi iz atmosfere rastvaraju se u morskoj vodi Najvei znaaj imaju kiseonik i ugljen-dioksid zbog uloge koju imaju u procesu fotosinteze i disanju Koliina im zavisi od pritiska i temperature, a povean salinitet smanjuje njihovu rastvorljivost

Pritisak
Hidrostatiki pritisak je vaan ekoloki inilac s obzirom da se na svakih 10 metara poveava za jednu atmosferu

Euribati su organizmi koji mogu podneti vee promene pritiska Stenobati su organizmi koji ne mogu podneti vee promene pritiska

Kretanje mora
Uzroci svih kretanja vodenih masa su energija zraenja Sunca i sila gravitacije, a deluje i rotacija Zemlje
Stalno pokretanje velikih vodenih masa uzrokuju struje, periodino kretanje uzrokuju morska doba (plima i oseka), a povremeno talasi

 Morske struje nastaju kombinovanim delovanjem vetrova i razlika u pritisku, razlika u temperaturi pojedinih delova mora na povrini ili dubljim delovima, kao i zbog razlika u salinitetu zbog isparavanja i dotoka slatke vode Struje mogu biti horizontalne (advekcijske) i vertikalne (konvekcijske) Struje utiu na salinitet, temperaturu, donose hranljive materije potrebne za razvoj biljnih organizama itd.

 Talasi koji nastaju radom vetra utiu na bentoske organizme pliih podruja i pelagijske organizme povrinskih slojeva
Talasi omoguuju meanje vode povrinskih slojeva sa vodom dubljih slojeva Talasi imaju snano mehaniko delovanje na bentoske organizme plitkih podruja

 Morska doba (plima i oseka) su periodina dizanja i sputanja nivoa morske vode zbog delovanja privlanih sila Sunca i Meseca na estice vode Na morskoj povrini u smeru privlanih sila Sunca i Meseca nastaje plimni talas koji se pojavljuje i na dijametralno suprotnoj strani Zemljine kugle

Kruenje materije i proticanje energije

Glavni proizvoa je fitoplankton koji je prisutan na povrini svih okeana i mora, dok su vieelijske alge i morske cvetnice prisutne samo u uskim obalnim zonama

Organska materija nastala delovanjem fitoplanktona, bentoskih biljaka, fotosintetskih i hemosintetskih bakterija slui za izgradnju ivotinjskih tkiva, to predstavlja sekundarnu produkciju

Rasprostranjenost ivih bia u moru

U podruju pelagijala ive dve velike grupe organizama: oni koji su nesposobni vlastitim pokretima savladati kretanje vode, pa lebde u moru-plankton i oni koji su pravi plivai-nekton Svi organizmi koji su na bilo koji nain stalno ili povremeno vezani za dno svrstavaju se u bentos

Plankton
U planktonu se, osim biljnih i ivotinjskih organizama koji ceo ivot provedu u pelagijskoj sredini (holoplankton), nalaze i jaja, larve i juvenilni stadijumi bentoskih i nektonskih ivotinja, kao i polne elije algi i morskih cvetnica (meroplankton) Neritiki plankton koji nastanjuje priobalne vode se uglavnom sastoji od meroplanktona, a u okeanskom planktonu preovladava holoplankton

Nekton
Velika veina ivotinja ima morfoloke i funkcionalne prilagoenosti za aktivno kretanje u vodi
Kimenjaci nektona, iako pripadaju filogenetski udaljenim grupama, imaju zajednike morfoloke karakteristike u vezi savladavanja otpora vode

Nektonu pripadaju mnogobrojne vrste riba, kornjaa, kitova i glavonoaca i druge ivotinje otvorenog mora

Bentos
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Podela bentoskog podruja vri se u vertikalnom smeru na stepenice ili etae: supralitoralna mediolitoralna infralitoralna cirkalitoralna batijalna abisalna i hadalna

Supralitoral
Pojas izloen prskanju mora Naselja vrste podloge vlae se samo prskanjem talasa, a naselja pomine podloge vlae se prodiranjem vode izmeu zrnaca peska i mulja Du itave obale razvijena su naselja na stenovitim podlogama koja se sastoje od endolitskih i epilitskih modrozelenih i zelenih algi i liaja

Mediolitoral
Pojas plime i oseke Gornja granica je iznad gornje granice visoke vode kod plime, dok se donja granica podudara sa donjom granicom oseke Organizmi su prilagoeni vrlo velikim oscilacijama vlage, temperature i slanoe, kao i delovanju talasa Javljaju se epilitske i endolitske modrozelene i zelene alge, kao i vieelijske alge

Infralitoral
Pojas fitofilnih algi i morskih cvetnica Na pominim podlogama razvijaju se livade morskih cvetnica Na hridinastom dnu razvijena je biocenoza fotofilnih algi

Cirkalitoral
35-50-200 metara dubine
Smanjena koliina svetlosti, estice sedimenta manje, broj ivotinjskih vrsta se poveava Ispod dubine od 200 metara biljaka vie nema Cirkalitoralna stepenica zauzima najvei deo kontinentalne padine

Batijal
300-2000 metara dubine Siromatvo u kvantitativnom pogledu zbog nestaice izvora hrane Takoe, siromatvo i u kvalitativnom pogledu

Abisal i hadal
Abisal: 2000-6000 metara dubine Hadal: 6000-11000 metara dubine Posebno ivotno podruje gde se javljaju dubokomorske vrste riba (fenjerue), kao i protisti (Radiolaria, Dinoflagellata), bakterije itd.

Mora su delovi okeana. Dele se na: sredozemna, ivina i meuostrvska

Sredozemna mora su skoro sa svih strana opkoljena kopnom; sa okeanom su u vezi preko jednog ili vie moreuza; dele se u dve grupe: 1. Meukontinentalna (interkontinentalna) moraograniena obalama kontinenata (Sredozemno, Egejsko, Crno) 2. Kontinentalna (intrakontinentalna) mora-skoro sa svih strana opkoljava ih kopno samo jednog kontinenta (Jadransko, Jonsko)

 Ivina mora- naslanjaju se veom duinom svojih obala na kontinente, dok su od okeana odvojena poluostrvima i ostrvima (Severno, Beringovo, uto) Meuostrvska (interinsularna) moraodvojena od okeana guim nizom ostrva (Sulu, Celebesko)

Jadransko more
Jadransko more je ogranak Sredozemnog mora koje odvaja Apeninsko poluostrvo od Balkanskog poluostrva i Apenine od Dinarskih planina Jugozapadna obala Jadranskog mora pripada Italiji, dok je severoistona obala podeljena na sledee zemlje: Italija, Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Albanija

 Povrina mu iznosi 138 595 km2, duina 738 km, prosena irina 159,3 km, a prosena dubina 173 m Prua se u smeru severozapad jugoistok Na junom Jadranu salinitet iznosi do 38,32 o/oo , providnost vode uz obalu je do 5, na puini i do 45 metara Morska voda se kree u vidu talasa, plime i oseke i morskih struja Meutim, Jadran se smatra mirnijim morem, jer vie od 75% talasa ine oni manji od 0,5 metara Plimni talas iznosi 30-48 cm, a smenjuju se po dve plime i oseke u toku 24 sata

Crno more
Crno more nalazi se izmeu jugoistone Evrope i Male Azije Sa Sredozemnim morem povezano je Bosforovim moreuzom i Mramornim morem Ukupni dotok morske vode kroz Bosfor je oko 200 km3 godinje Dotok slatke vode reka crnomorskog sliva (uglavnom s podruja srednje i june Evrope) iznosi oko 320 km godinje Najvea reka crnomorskog sliva je Dunav Povrina Crnog mora je oko 422,000 km2, a najvea dubina mora je 2210 metara

Sargasovo more
Sargasovo more je deo Atlantskog okeana Nalazi se izmeu Zapadno- Indijskih i Azorskih ostrva Ovde, u srcu Bermudskog trougla, sakriveno je najudnije more na svetu Ime je dobilo po fotantnoj algi Sargassum-u Ima najveu prozirnost66,5 metara

 Sargasovo more ima veliku ulogu u migracijama evropske i amerike jegulje Larve obe ove vrste izlegu se u Sargasovom moru i migriraju do evropske i/ili do istone obale Severne Amerike Kasnije, one pokuavaju da se vrate u Sargasovo more da bi tu izlegle svoja jaja

Mrtvo more
Mrtvo more je slano jezero izmeu Zapadne obale, Izraela i Jordana koje predstavlja najniu ljudima dostupnu taku na povrini Zemlje Dugo je 76 km, iroko 18 km, a povrina mu se nalazi 417,5 metara ispod morske povrine Poznato je po visokoj koncentraciji soli, zbog koje je u njemu nemogu ivot Usprkos tome, od biblijskih vremena je vaan izvor raznih sirovina

Okean
Okean (Okeanos, grki bog mora) pokriva skoro tri etvrtine (71 %) povrine Zemlje Svetski okean je podeljen kontinentima na: Atlantski, Indijski, Veliki (Tihi, Pacifik), Severni ledeni i Juni okean Povrina svetskog okeana je 361 milion km2, a njegova zapremina 1370 miliona km3, sa prosenom dubinom od 3790 metara

Arktiki okean
Arktiki okean, dubine do 5449 metara, naziva se jo i Severno polarno more, Arktik ali i Arktiko sredozemno more To je sa 12,26 miliona km najmanji okean na Zemlji, a velikim delom je pokriven ledom

 Arktiki okean nalazi se na krajnjem severu severne polulopte i unutar njega se nalaze sva 4 pola severne polulopte Okruen je, uvek prema jugu, Azijom, Evropom i Severnom Amerikom Okruen je s vie kontinenata i iako je, nauno gledano, jedan od 5 okeana na Zemlji, smatra se i interkontinentalnim sredozemnim morem

Atlantski okean
Atlantski okean, zvan i Atlantik, drugi je najvei okean na Zemlji i pokriva priblino petinu njene povrine Ime okeana potie iz grke mitologije i znai Atlasovo more"

 Atlantski okean pokriva oko 20% povrine Zemlje i drugi je po veliini nakon Tihog okeana Zajedno sa susednim morima obuhvata povrinu od oko 106.450.000 km , a bez njih 82.362.000 km Povrina kopna s kojeg se reke slivaju u Atlantski okean je dvostruko vea od povrine kopna koje napaja Tihi i Indijski okean zajedno Volumen Atlantskog okeana sa susednim morima je 354.700.000 km3, a bez njih 323.600.000 km3

Indijski okean
Indijski okean je trei po veliini okean na svetu (nakon Atlantskog i Tihog okeana) Zauzima oko 20 % vodene povrine na Zemlji Prostire se duinom od skoro 10.000 km od Afrike do Australije na povrini od 73.556.000 km, ukljuujui Crveno more i Persijski zaliv Zapremina okeana se procenjuje na 292.131.000 km3

 Najvea dubina mu je u Javanskoj brazdi i procenjuje se da iznosi oko 7450 metara Prostire se na povrini koja je oko 5,5 puta vea od povrine Sjedinjenih Amerikih Drava

Juni okean
Juni okean je vodena masa koja okruuje Antarktik Predstavlja etvrti po veliini svetski okean i poslednji definisan (prihvaen 2000.) Smatralo se da su Atlantik, Pacifik i Indijski okean produeci Antarktika Ove promene su se odrazile na skoranja orkria u okeanografiji o znaaju morskih struja

Veliki (Tihi) okean-Pacifik

Tihi okean ili Pacifik je najvei od 5 okeana sa povrinom od 179.679.000.km2 Nalazi se izmeu Junog okeana, Azije, Australije i zapadne hemisfere Ime mu je dao portugalski istraiva Fernando Magelan pri svom putovanju oko sveta i tada ga je nazvao " Mare Pacificum", tj. "peaceful sea

 Povrina Tihog okeana je oko 18 puta vea od povrine Sjedinjenih Amerikih Drava Zauzima oko 32 % ukupne Zemljine povrine Zauzima veu povrinu od celokupnog kopna na planeti Najvea dubina mu je 10924 metara (Marijanska brazda)

 Pacifik ima oko 25000 ostrva (vie nego svi ostali okeani zajedno), a veina ostrva nalazi se juno od ekvatora Pacifik se trenutno skuplja usled tektonskih potresa, dok se Atlantskom okeanu poveava povrina

Zagaivanje mora i okeana

Antropogeni faktor: - industrija i tehnologija (otpadne vode iz industrija) - porast broja stanovnika (komunalne otpadne vode) - nafta i njeni derivati - vrst otpad

Cvetanje vode
Naglo razmnoavanje algi na raun poveane koliine mineralnih materija Odumiranje organizama usled iscrpljivanja neophodnih elemenata i zbog velike potronje rastvorenog kiseonika Taloenje velike koliine organske materije na dnu to dovodi do opliavanja i porasta mulja Ubrzavanje procesa eutrofizacije

Zagaivanje voda
Zagaivanje vrstim otpadom Zagaivanje plastinim masama, sporo razgradljive

 Zagaivanje naftom i njenim derivatima: dospevaju u vodeni ekosistem najee prilikom transporta; ne rastvaraju se u vodi, tako da zauzimaju povrinske slojeve i Sunevi zraci ne mogu da prou u dublje slojeve

Zanimljivosti:
Okeani i mora sadre oko 5 x 1016 tona soli Najnia temperatura je zabeleena na Antarktiku Zapremina svih mora i okeana na Zemlji je oko 1.375.500.000 km3; sva ta voda je teka oko 1,4 milijardi milijardi tona U toj vodi ima 45 miliona milijardi tona rastvorene vrste materije; najvie je soli, tri etvrtine Rauna se da rastvorenog zlata u morima i okeanima ima izmeu 6 i 12 tona

...I jo zanimljivosti...
Na drugoj strani Meseca mora zauzimaju svega 2,6 % povrine. Najvea "vodena" povrina na Mesecu je Okean Bura; on zauzima prostor od 2.100.000 km2 i za oko 866.000 km je manji od Sredozemnog mora na naoj planeti