TEHNOLOGIJA VETAKIH UBRIVA

Pripremio: Varga Itvan HEMIJSKO-PREHRAMBENA SREDNJA KOLA OKA varga.i@neobee.net

Znaaj i vrste ubriva

Vetaka ubriva su neorganske materije koje u sebi sadre elemente potrebne biljkama. Tri najvanija elementa su: Fosfor Azot i Kalijum, jer stimuliu procese metabolizma, rast biljaka i stvaranje plodova. U sastav biljaka ulazi oko 60 elemenata, koji manje ili vie utiu na pravilan razvoj biljke.

Podela vetakih ubriva

Prema osnovnom makroelementu koji sadre, ubriva se dele na: Fosforna; Azotna; Kalijumova i druga.
Pored makroelemenata ubriva mogu da sadre i takozvane mikroelemente kao to su na primer:
Cink, bakar, molibden, bor, itd.

ubriva sa makroelementima dodaju se u veim koliinama 30 120 kg / hektar. ubriva sa mikroelementima dodaju se u manjim koliinama, oko 1 kg / hektar. Prema rastvorljivosti, ubriva se dele na:
Rastvorljiva u vodi i Rastvorljiva u organskim kiselinama i njihovim solima.

F O S F O R N A UBRIVA

Sirovine za proizvodnju FOSFORNIH UBRIVA su prirodni fosfati: - Apatit i - Fosforit. Bogati prirodni fosfati sadre 75 80 % Ca3(PO4)2. Apatit se u prirodi javlja kao fluoroapatit Ca5F(PO4)3 ili hidroksidapatit Ca5OH(PO4)3. Primenom flotacijske koncentracije dobija se koncentrat apatita sa sadrajem P2O5 od 39 -41%.

Fosforiti su sastojci sedimentnih stena. Fosfor se u njima nalazi u obliku trikalcijum-fosfata Ca3(PO4)2. Od primesa sadre krenjak, magnezit, dolomit, Fe2O3, Al2O3 i dr.

Princip proizvodnje fosfornih ubriva

Prirodni fosfati su teko rastvorni u vodi i zbog toga nepristupani biljkama.
Princip proizvodnje se sastoji u razlaganju prirodnih fosfata dejstvom mineralnih kiselina ili zagrevanjem radi dobijanja hidrogen-fosfata koji su rastvorni u vodi i organskim kiselinama.

CaHPO4 -

rastvara se u organskim kiselinama koja se nalaze u tlu; Ca(HPO4)2 - rastvorljiv je u vodi. Sadraj fosfora u fosfornim ubrivima proraunava se u P2O5 i izraava u procentima.

Proizvodnja superfosfata
Superfosfat predstavlja jedno od najvie korienih neorganskih ubriva. Sadri 16 -20 % P2O5. Sastoji se od Ca(H2PO4)2 x H2O +CaSO4 x 0.5 H2O. Proizvodi se u obliku praha razliite granulacije. Proizvodnja sastoji se u razlaganju prirodnog fosfata pomou sumporne kiseline koncentracije 62 66 %. Ovaj proces sastoji se iz vie faza: 1. Difuzija sumporne kiseline ka esticama apatita; (traje 30-40 minuta na temperaturi od 100 -120 oC) 1. Difuzija fosforne kiseline u pore apatita. (traje od 6 25 dana i ubrzava se hlaenjem) Zbirna reakcija koja se odigrava moe se prikazati:
2Ca5F(PO4)3 + 7H2SO4 + 3H2O 3[Ca(H2PO4)2H2O]+7CaSO4 x 0.5H2O + 2HF

Reakcije su egzotermne.

Tehniko izvoenje procesa Proizvodnja se odvija u kontinualnim ureajima. Faze su sledee: 1. 2. 3. 4. Priprema sirovog fosfata; Meanje fosfatnog brana sa H2SO4; Naknadno dozrevanje superfosfata i Granulisanje.

1. Priprema sirovog fosfata

Priprema obuhvata grubo, fino sitnjenje, suenje i prosejevanje. Grubo sitnjenje se vri pomou drobilica. Suenje se izvodi do vlanosti od oko 2 %. Fino sitnjenje se odvija u mlinovima sa vazdunim separatorima, pomou kojih se odvaja samo najsitnija frakcija koja se u ciklonima taloi. Ovako pripremljen sirovi fosfat se odnosi u dalji proces.

2. Meanje Meanje fosfatnog brana sa sumpornom kiselinom traje 2 5 minuta i izvodi se u sudu pomou mehanikih mealica.
Pri meanju se razvija toplota usled egzotermnih reakcija i (temperatura dostie 80 1OO oC) . U toku meanja kroz mea se uduvava vazduh, koji odvodi fluorne gasove i vodenu paru. Nastala kaasta masa se po zavretku meanja istiskuje u obrtnu reakcionu komoru koja se nalazi ispod meaa.

Reakciona komora je u obliku obrtnog cilindra(obre se

od armiranog betona. Visoka je 2,5 m i ima prenik 7,1m. Unutranjost je obloena kiselootpornim materijalom. Komora je hermetiki zatvorena poklopcem. Kapacitet ovakve komore je oko 30 40 t / as. Unutar komore nalazi se vertikalna pregrada koja prostor deli na dva dela: Ulazni i izlazni. U ulazni deo kontinualno stie kaa iz meaa. U izlaznoj zoni nalazi se seka koja se okree u smeru suprotnom od obrtanja komore i see svojim noevima otvrdnuti superfosfat. Iseckani komadi padaju kroz centralnu osovinu na prihvatni transporter koji ih odnosi na skladite.
veoma polako:ini jedan obrtaj za 1,5 2,5 asova), izraenog

3.Naknadno dozrevanje superfosfata Odvija se na skladitu i traje 6 25 dana. Dozrevanje se ubrzava meanjem i ravnomernim rasporeivanjem iseckanog superfosfata po dnu prostorije u tanjim slojevima.

4.Granulisanje
Vri se u cilju poboljanja fizikih osobina. Izvodi se u obrtnim doboima gde se superfosfatu dodaje voda kako bi se vlanost poveala na oko 10 %. Nastale granule se sue u doboastim sunicama na temperaturi od 80 oC. Osuene granule su razliite veliine, te na kraju vri se njihovo prosejavanje.

Uproena ema kontinualnog postupka

Fosfatno brano Vaga

H 2O
65 %

H2SO4
75-80 %

HF,vodena para

Obre se jednom za oko 1,5 - 2,5 asova

Reakciona
komora

100 -120 oC
Na skladite

Superfosfat

Proizvodnja trostrukog superfosfata

Trostruki superfosfat se sastoji od monokalcijumfosfata [ Ca(H2PO4)2]. Ne sadri kalcijum- sulfat . Sadraj P2O5 u njemu je 2 3 puta vie nego kod obinog superfosfata i kree se 40 -50 %. Proizvodnja se razlikuje od proizvodnje obinog superfosfata u tome to ovde umesto sumporne kiseline upotrebljava fosforna kiselina.
Reakcija razlaganja fluoroapatita je:
Ca5(PO4)3F + 7 H3PO4 5[Ca(H2PO4)2xH2O] + HF

Tomasovo brano
U procesu proizvodnje belog sirovog gvoa fosfor se u zguri izdvaja u obliku P2O5. Koliina P2O5 iznosi 15 20 %. Mlevenjem zgure nastaje Tomasovo brano koje je rastvorljivo u slabim organskim kiselinama.

A Z O T N A UBRIVA

U mineralna azotna ubriva spadaju razliite soli koje najee sadre azot u: Amonijanom , Nitratnom , Amidnom obliku.
Postoje i kombinacije dva oblika azota.

Sva azotna ubriva se dobro rastvaraju u vodi. Od azotnih ubriva najznaajniji su: - NH4NO3 (amonijum-nitrat) - (NH4)2SO4 (amonijum-sulfat) - NaNO3 (natrijum-nitrat ili ilska alitra) - CO(NH2)2 (karbamid ili urea)

Proizvodnja amonijum-nitrata
Sadraj azota u NH4NO3 je 35 %. Azot se nalazi u amonijanom i nitratnom obliku. Zbog smanjenja higroskopnosti dodaju mu se:
Kre, Rude fosfora, Gips, Kaolin i dr.

Sirovine za dobijanje su : NH3 i HNO3(56 %-na) Reakcija dobijanja je: NH3 + HNO3 NH4NO3 H298 =-148,6 kJ/mol

Proces proizvodnje se deli u sledee faze:

1. 2. 3. 4. 5. 6. Neutralizacija, Koncentrovanje rastvora NH4NO3, Meanje NH4NO3 sa krenjakom, Granulisanje, Suenje i hlaenje granula i Zapraivanje granula.

1.Neutralizacija amonijaka i azotne kiseline se

izvodi u neutralizatoru pod pritiskom od 0,35MPa i temperaturom od 180 oC. Temperatura se regulie dodavanjem hladnog razblaenog rastvora amonijum-nitrata. Nastala sekundarna para se koristi za ukuvavanje rastvora amonijum-nitrata u sledeoj fazi procesa.

U neutralizatoru se dobija 78 %-ni rastvor NH4NO3.

2. Koncentrovanje rastvora vri se

ukuvavanjem u cevnom koncentratoru.
Rastvor cirkulie kroz cevi u kojima vlada snien pritisak, a oko cevi dolazi sekundarna para pod pritiskom od 0,35 MPa i sa temperaturom od 130 oC. Temperatura rastvora ne sme pasti ispod 115 oC kako NH4NO3 iz rastvora ne bi iskristalisao. Rastvor se koncentruje do 95 %, a potom se prebacuje u ureaj za meanje sa krenjakom.

3. Meanje koncentrovanog rastvora sa prakastim

krenjakom vri se u kotlu pomou turbinske mealice do dobijanja homogene mase koja moe da se odvodi na granulisanje. Temperatura u kotlu je oko 135 oC. vrhu se nalazi raspriva.

4. Granulisanje kaaste mase vri se u tornju na ijem

Raspreni kreni-amonijumnitrat pada nanie, a u suprotnom smeru struji vazduh koji se uvlai u toranj pomou ventilatora. Protokom vazduha treba obezbediti oko 70 oC na dnu tornja. Nastale granule padaju na sakuplja odakle se transporterima prenose u sunice.

5. Suenje granula Izvodi se u dve faze i u dve sunice na principu postepenog oduzimanja vlage kako ne bi dolo do deformisanja granula. U prvoj sunici suenje do vlanosti od 2,5 % vri se na temperaturi od oko 60 oC. U drugoj sunici granule se sue do vlanosti od 0,5 % na temperaturi od oko 75 oC.

6. Zapraivanje granula
Osuene i ohlaene granule prenose se transporterom u rotacioni dobo u koji se dovodi krenjak u obliku finog praha. Prah se hvata na povrini granula i tako smanjuje njuhovu higroskopnost. Zapraene granule odnose se u skladite gotovog proizvoda.

Uproena ema dobijanja KAN-a

Sekundarna para

NH3
t = 180 oC

HNO3

NH4NO3 CaCO3(s) 95 % Ukuva

Granule

Neutralizator

Kondenzat

P= 0,35 MPa

NH4NO3(aq)

Dobo za

78 %

Zapraivanje

granulisanje

Toranj za

Vazduh

Sunica

KAN

Amonijum-sulfat
To je prvo proizvedeno ubrivo. Bio je poznat ve krajem 18.veka. Danas se dobija neutralizacijom NH3 razblaenom H2SO4 (oko 80 %-na). Amonijak se uvodi u kiselinu. NH3 + H2SO4 (NH4)2SO4(s) Nastali amonijum-sulfat se izdvaja u obliku bezbojnih kristala, koji se od matinog luga odvajaju centrifugisanjem.

Drugi nain dobijanja zasniva se na reakciji:

CaSO4(s) + 2NH3 + CO2 + H2O (NH4)2SO4 + CaCO3

Gips se fino samelje i razmuti u vodi,a potom se uvode amonijak i ugljendioksid u toku 3 5 asova. Iskristalisani amonijum-sulfat se centrifugie i sui.
Amonijum-sulfat se lako rastvara u vodi, Nije higroskopan, Upotrebljava se za ubrenje krenih zemljita, Pogodan je za mnoge biljne kulture.

Sadri oko 25 % azota.

Proizvodnja uree (karbamida)

Sadri oko 46 % azota.
Sintetie se iz amonijaka i ugljendioksida u dva stepena bez katalizatora na pritisku od oko 19 MPa i temperaturi od 190 200 o C.

I.

2NH3 + CO2

NH2COONH4
Dehidratacija

II.

NH2COONH4

(NH2)2CO + H2O

Poto je reakcija dehidratacije amonijum-karbamata endotermna, brzina reakcije i prinos uree rastu sa porastom temperature. Odnos NH3 : CO2 = (4-6) : 1

KALIJUMOVA UBRIVA

Kalijum uestvuje u asimilaciji ugljendioksida i

uestvuje u mnogim ivotnim procesima biljaka.

Naroito ga mnogo troe krompir, duvan i eerna repa. Oko 90 % proizvedenih kalijumovih jedinjenja troe se kao vetaka ubriva.

Sirovine:
Nalaze se u prirodi kao: Silvinit (KCl x NaCl), Karnalit (KCl x MgCl2 x 6H2O), Kainit (KCl x MgSO4 x 3H2O). ist KCl iz minerala dobija se odvajanjem pomou frakcione kristalizacije. Koriste se uglavnom vakuum kristalizatori. Izdvojeni kristali se iz matinog luga odvajaju ceenjem. Dobijeni tehniki kalijum-hlorid sadri 80 90 % KCl.

Zbog sadraja hlora KCl se ne upotrebljava direktno kao ubrivo, ve se pomou sumporne kiseline ili magnezijum-sulfata prevodi u K2SO4. 2 KCl + H2SO4 K2SO4 + 2HCl
2 KCl + MgSO4 K2SO4 + MgCl2

Kalijomove soli zakieljavaju zemljite, pa se esto meaju sa krenim (kalcijumovim) ubrivima, koja su bazna.

MEOVITA UBRIVA

Meovita ubriva se dobijaju na dva naina:

Mehanikim meanjem prostih ubriva;
Hemijskim postupcima. Mehaniki se meaju: Amonijum-sulfat, Amonijum-nitrat, Superfosfat, Kalijumsulfat.
Pojedine komponente moraju biti suve, pribline gustine i granulacije.

Kod HEMIJSKIH POSTUPAKA proces proizvodnje se tako podeava, da se dobije ubrivo koje sadri najmanje dva osnovna elementa(uglavnom N i P). Meu ovim ubrivima najvaniji su: Amonijum-fosfati i
Nitrofosfati. Amonijum-fosfati se dobijaju neutralizacijom NH3 i H3PO4. H3PO4 + NH3 NH4H2PO4 Nitrofosfati se dobijaju razlaganjem prirodnih fosfata azotnom kiselinom, pri emu nastaju : 3Ca(H2PO4)2 + 7Ca(NO3)2