Tipovi larvi

PRIMARNE LARVE
grupa HETEROMETABOLA/ Exopterygota: morfoloki veoma sline imagu, slian nain ishrane i reim ivota
Razlike: NEMAJU KRILA (imaju zaetke pteroteke), imaju manji broj lanaka u pipcima, cercima, manji broj omatidija u facetovanim oima

 SEKUNDARNE LARVE
grupa HOLOMETABOLA/ Endopterygota: larve potpuno drugaijeg izgleda, naina ishrane i ivota. Nemaju facetovane oi nego stemate. Nemaju spoljanje zaetke krila, razvoj krila je unutranji

Tipovi larvi Holometabola

POLIPODNE LARVE
gusenice i pagusenice; izdueno meko telo, golo ili obraslo dlaicama; glava sklerifikovana; 3 para torakalnih nogu + vie pari abdominalnih/lanih nogu
Gusenice: Lepidoptera, Noctuidae 5 pari lanih nogu na III, IV, V, VI, X segmentu abdomena Izuzetak je familija Geometridae, lane noge na VI i X segmentu abdomena 5-6 pari stemata

Polipodne larve
Pagusenice: Hymenoptera, Tenthredinidae Vie od pet pari lanih nogu, obino 8 na II, III, IV, V, VI, VII, VIII, X segmentu abdomena 1 par stemata

OLIGOPODNE LARVE
Imaju 3 para pravih, torakalnih nogu Razlikujemo tri tipa oligopodnih larvi:
a) kampodeiformni/karabiformni tip
Coleoptera: Carabidae, Dytiscidae, Cicindellidae, Coccinellidae Neuroptera: Chrysopidae, Myrmeleontidae Telo izdueno, vitko, malo dorzoventralno spljoteno, sa jasno definisanim telesnim regionima Glava spljotena, prognatna, sa jasno izraenim mandibulama Torakalni lanci slinih dimenzija, sa kratkim nogama ali se hitro kreu

b) melolontoidni/skarabiformni tip Coleoptera: Scarabaeidae grice Coleoptera: Chrysomelidae Telo meko, cilindrino, srpasto povijeno (grice) ili poluloptasto (larve zlatica). Glava sklerifikovana, usni aparat za grickanje. Fitofagne (filofagne i rizofagne)

c) elateroidni tip
Coleoptera: Elateridae - iari Coleoptera: Tenebrionidae lani iari

Telo izdueno, veoma sklerifikovano, nalik na pare bakarne ice iari: noge jednake duine, pigidijum (poslednji abdominalni segment) kupast, simetrian Lani iari: noge nejednake duine, pigidijum u vidu roia usmeren na gore

APODNE LARVE
Karakterie ih nedostatak nogu. Telo je meko, usni aparat za grickanje. Podela izvrena prema stepenu razvijenosti glave: a) eucefalni tip
Coleoptera: Curculionidae, Cerambicidae Hymenoptera: Apocrita Glava jasno izdiferencirana, usni aparat za grickanje, reim ishrane: fitofagni, detritofagni

b) hemicefalni tip
Diptera: Asilidae, Tipulidae, Bibionidae Redukcija glavene aure manje ili vie izraena

c) acefalni tip
Diptera, podred Cycclorrhapha Glava potpuno redukovana (pseudocephalon). Prednji kraj tela zailjen, nosi par kukica maksilarnog porekla. Ostali delovi usnog aparata ne postoje.

Tipovi lutki
Lutka (=PUPA) - Postoji samo kod Holometabola PUPA ADECTICA
Veina Holometabola Mandibule nefunkcionalne a) LIBERA, slobodna lutka
Coleoptera: Curculionidae Hymenoptera: Apocrita - Zaeci krila, nogu, usnog aparata diferencirani, vidljivi ali pripijeni uz telo, obmotani tankom membranom

b) OBTECTA, pokrivena lutka

Red Lepidoptera (=chrysalida)

Glava i thorax u vrstom omotau. Abdomen donekle pokretan

c) COARCTATA, buretasta lutka

Diptera: Cycclorrhapha Hymenoptera: Symphita

Telo lutke obmotano vrstim omotaem u vidu kapsule (puparijum, nastao od kutikule larve poslednjeg stupnja; u njemu je slobodna lutka). Ni jedan organ nije vidljiv spolja

Polifagne tetoine ratarskih biljaka

Orthoptera (Heterometabola)
Acrididae
Dociostaurus maroccanus Calliptamus italicus Locusta migratoria

Tettigonidae
Tettigonia viridissima

Dociostaurus maroccanus,
marokanski skakavac

Srednje krupan insekt, na pronotumu koji je u sredini suen nalaze se dve ute pruge u obliku slova X Na femuru zadnjih nogu vide se tri tamne mrlje, a taman je i zglob izmeu femura i tibije Oba para krila su dobro razvijena Jaje je ovalno, bledoute boje U naim uslovima ima 1 generaciju godinje, prezimljavaju jaja u zemlji, u ootekama Larve se pile u prolee (IV), prolaze kroz 5 larvenih stupnjeva i veoma intenzivno se hrane pravei tete na mnogim usevima Solitarna i gregarna faza se razlikuju u izgledu i ponaanju

Calliptamus italicus,
italijanski skakavac
Sivo smee boje, vratni tit kupast sa tri uzduna grebena Oba para krila dobro razvijena, zadnja krila u osnovi ruiasta Femuri zadnjih nogu sa unutranje strane crveni, tarzusi ruiasti Jaje je duguljasto, sivkasto ili ukasto U naim uslovima ima 1 generaciju godinje, prezimljavaju jaja u zemlji, u ootekama Larve se pile u prolee (V, VI) Ima solitarnu i gregarnu fazu, preferira sune godine

Locusta migratoria,
putniki skakavac
solitarna faza gregarna faza

Spada u krupne skakavce, boje tela zelene do smee Tipina jatna vrsta, vezana za velike ritove sa trskom; esto se javlja u deltama velikih reka, renim i jezerskim dolinama

Tettigonia viridissima,
zeleni zrikavac

Odrastao insekt je zelene boje, pipci dui od tela enke imaju dugu legalicu (ovipositor), do 30 mm U naim uslovima ima 1 generaciju godinje, prezimljavaju jaja poloena u zemlji, pojedinano ili u manjim grupama Larve se pile krajem aprila, a imago se pojavljuje u junu; oba stadijuma su tetna Odrasli su aktivni nou kada se hrane i neumorno zriu

Coleoptera (Holometabola)
Elateridae
Rod Agriotes Rod Melanotus Rod Selatosomus Rod Athous Rod Limonius Rod Lacon Rod Corymbites

Tenebrionidae
Opatrum sabulosum Pedinus femoralis Blaps spp.

Alleculidae
Rod Omophlus

Coleoptera, Elateridae
Skoibube

Agriotes ustulatus

Athous vittatus

Melanotus rufipes Lacon quercus

Selatosomus aeneus

Coleoptera, Elateridae
Odrasli insekti izduenog, spljotenog tela; glava je mala, obino uvuena u pronotum, pipci testerasti Pronotum je dobro razvijen, sa karakteristinim nazad izvuenim uglovima; pokrioca esto uzduno istakana ili izbrazdana Veinom su dobri letai Odrasli se javljaju u toku prolea i leta, mogu biti aktivni uvee i nou (rod Agriotes), osim vste A. ustulatus koja se danju sree na cvetovima fam. Apiaceae, ili su aktivni danju, rodovi Melanotus, Selatosomus, Limonius, Athous, Corymbites

Coleoptera, Elateridae
Larve skoibuba su oligopodne, elateroidne larve, iari: telo im je izdueno, valjkasto, obavijeno hitiniziranim omotaem Imaju malu pljosnatu glavu, 3-lane pipke Poslednji/kaudalni segment abdomena slui za determinaciju rodova i vrsta Razvie traje 3-5 godina; prezimljavaju larve razliite starosti i imago u poslednjoj godini Spadaju u grupu najopasnijih tetoina gajenih biljaka, kako ratarskih tako i povrtarskih i voarskih. Najugroenije su okopavine, a od gustih useva ponekad strna ita

Coleoptera, Tenebrionidae

Tenebrio molitor Blaps spp.

Opatrum sabulosum

Pedinus femoralis

Blaps lethifera

Coleoptera, Tenebrionidae
Odrasli insekti su razliite veliine, tamnih neupadljivih boja; danju se kriju a nou izlaze i trae hranu Tromo se kreu i veina vrsta ne leti Sreu se u prirodi, u suvljim podrujima, ali i u skladitima, podrumima i drugim skrovitim mestima Hrane se uginulim biljkama, ivotinjama, gljivama; ree napadaju biljke u polju

Coleoptera, Tenebrionidae
Larve su izduenog tela sa vrstim omotaem, sline iarima lani iari Relativno su krupnije od iara, prednji par nogu znatno razvijeniji i dui u odnosu na druga dva para; zadnji segment abdomena povijen na gore Razvie jedne generacije najee traje vie od godinu dana; prezimljavaju larve ali i imaga

Coleoptera (Holometabola)
Scarabaeidae
Melolontha melolonhta Rhizotrogus aequinoctialis Ampihmallon solsticialis

Coleoptera, Scarabaeidae
Obian ili majski gundelj Telo i pronotum crne boje, pokrioca (kraa od tela), pipci i noge smei Jaje ovalnog oblika, sjajno bele boje Melolontha melolontha U naim uslovima ima trogodinje rezvie, prezimljavaju larve, u poslednjoj godini imago Odrasli aktivni u sumrak i u toku dana; enke polau jaja na zatravnjenim povrinama i njivama Larva ima tri stupnja i predstavlja glavni tetan stadijum, naroito larve II i III stupnja; ivi u zemlji i napada podzemne delove raznih biljaka

Coleoptera, Scarabaeidae
Rhizotrogus aequinoctialis, mali proleni

gundelj Odrasli insekti riastomrki; glava, pronotum i ivice pokrioca obrasli dlaicama U naim uslovima ima trogodinje razvie, prezimljavaju larve, u poslednjoj godini imago Odrasli se ne hrane, lete u sumrak i nou Larve su jedini tetan stadijum, prolaze kroz tri razvojna stupnja, najtetniji je III

Coleoptera, Scarabaeidae
Mali letnji/junski gundelj Odrasli su svetlomrke boje Ampihmallon solsticialis Ciklus razvia traje 2 godine Prezimljavaju larve, ulutkavaju se u prolee, a odrasli se pojavljuju u junu Odrasli se ne hrane ili vrlo malo, tetan stadijum je larva koja oteuje korenov sistem poljoprivrednih kultura

Lepidoptera (Holometabola)
Noctuidae
Podgrizajue sovice: Scotia segetum S. exclamationis S. ipsilon Euxoa temera Lisne sovice: Mamestra brassicae M. oleracea Autographa (Plusia) gamma

Pyralidae
Loxostege sticticalis

Lepidoptera, Noctuidae
Podgrizajue sovice
Scotia segetum

S. segetum, ozima sovica: ima 2 generacije godinje, prezimljavaju odrasle gusenice u komorici u zemljitu; ulutkavaju se krajem marta i nakon 1-1,5 meseci izlaze leptiri enke polau jaja na nalije donjih listova raznih biljaka, pojedinano ili u manjim gomilicama

 Gusenice I generacije su tetnije (tete VVII) Mlade gusenice najpre struu samo donji epidermis a zatim prave manje i vee otvore; starije gusenice se zavlae u zemlju, izgrizaju itav list ili podgrizaju biljku na mestu prelaska stabla u koren

 Scotia exclamationis
usklina sovica

 S. ipsilon
sovica ipsilon: migratorna vrsta; ima 2-3 generacije godinje, prezimljavaju odrasle gusenice i lutke

 Amathes c-nigrum
crna sovica

 Euxoa temera
prolena sovica: ima 1 generaciju godinje, prezimljavaju jajne gusenice; glavne tete prave od sredine aprila do kraja maja

Lepidoptera, Noctuidae
Lisne sovice
Mamestra brassicae, kupusna sovica: pri kraju krila nalazi se tanka bela pruga koja obrazuje slovo M ili W Jaje je poluloptasto, spljoteno pri osnovi, sa radijalnim rebrima Ima 2 generacije godinje, prezimljava lutka u zemljitu; enke polau jaja na naliju listova (u jednom sloju) kojima se gusenice hrane tetnije su gusenice II generacije jer su brojnije

Lepidoptera, Noctuidae
Mamestra oleracea, povrtna sovica: ima 2 generacije godinje, prezimljava lutka u zemljitu; enka polae jaja na nalije lista u gomilicama u 3-4 sloja (obrazujui piramidu)

Lepidoptera, Noctuidae
Autographa gamma, sovica gama: na prednjim krilima na sredini ima srebrnastu pegu u vidu grkog slova gama Gusenice su zelene sa 2+1 par lanih nogu Ima 2-3 generacije, prezimljava u stadijumu gusenice i lutke; enke polau oko 500 jaja najee pojedinano na naliju listova Najtetnija je I generacija gusenica

Lepidoptera, Pyralidae
Loxostege sticticalis

Metlica; u sredini prednjih krila nalazi se romboidna ukasta pega Ima 2-3 generacije godinje, prezimljavaju uaurene odrasle gusenice u vertikalnim kokonima plitko u zemljitu; najvee tete prave gusenice druge generacije Gusenice su esto sakrivene ispod tanke pauine, mogu da izazovu golobrst