2.2. Rezervoari za vodu 2.2.1. Uloga i dimenzionisanje rezervoara Uloga rezervoara za vodu u sistemu za snabdijevanje vodom je viestruka.

Glavna namjena rezervoara je: regulacija neravnomjernosti potronje, obezbjeenje rezervne zapremine vode u sluaju nepredvienih prekida u snabdijevanju vodom, obezbjeenje rezervnih koliina za gaenje poara, odravanje pritiska u distributivnoj mrei. Prije svega, rezervoari za vodu slue kao regulatori neravnomjernosti potronje. Prazne se u periodu kada potronja prevazilazi doturanje vode, a pune u asovima kada je potronja manja od napajanja vodovoda.

Na osnovu razliitih sistematskih ispitivanja i podataka o demografskom i industrijskom razvoju, o promjeni higijenskih uslova i specifine potronje dobija se kriva potronje na dan maksimuma, odnosno maksimalna dnevna potronja na osnovu koje se odreuje neophodna koliina uskladitene vode. Da bi se utvrdila ova zapremina polazi se od sumarne krive koristei numeriko-grafiki metod profesora M. Tisona (Milojevi, 1990).

U sluaju dovoda sa konstantnim protokom, odnosno sa konstantnim napajanjem rezervoara, kapacitet rezervoara jednak je razlici izmeu ekstremnih tangenti povuenih na krivu paralelno pravcu sumarnih dotoka. U praksi se obino usvaja neto vea zapremina rezervoara od raunske, odnosno raunska vrijednost se uveava za 30 do 50% maksimalne dnevne potronje, a u nekim sluajevima i do 100%, to zavisi od zahtijevanog stepena sigurnosti obezbjeenja vodom.

Rezervoar treba u svako doba da ima dovoljno vode za hitno zadovoljenje vanrednih potreba, kao to su gaenje poara i nepredviene havarije u sistemu za vodosnabdijevanje. Dakle, ukupna zapremina rezervoara sastoji se od: zapremine za izravnanje dotoka i potronje u vodovodnoj mrei, zapremine vode za gaenje poara, zapremine vode za pokrivanje potronje u sluaju havarija na sistemu.

Rezervoari imaju ulogu dnevnog izravnanja u toku dana maksimalne potronje na kraju planskog perioda. Rezervoar za uskaditenje vode namijenjene za pie mora biti vodonepropustan i izgraen od materijala koji nee uticati na promjenu hemijskog sastava vode. Takoe se mora obezbijediti zatita vode od zagaenja iz vazduha i zemlje. Vazduh sa kojim je voda u dodiru treba esto obnavljati, odnosno potrebno je obezbijediti aeraciju. Nadalje, rezervoarska konstrukcija mora omoguiti da uskladitena voda bude priblino stalne temperature, to se postie odgovarajuim izolacionim materijalima ili zatrpavanjem slojem zemlje minimalne debljine 1m.

Dovod i odvod vode u rezervoar mora biti projektovan tako da voda u njemu stalno cirkulie i da se na taj nain izbjegne mirovanje vode u rezervoaru koje je pogodno za razvoj mikroorganizama.

Nakon odreivanja zapremine rezervoara potrebno je odrediti kotu dna i kotu preliva u rezervoaru, odnosno visinu rezervoara. Prema standardnim pravilima za gradske vodovodne sisteme, kota preliva rezervoara namijenjenog snabdijevanju jedne zone odreuje se tako da visinska razlika izmeu kote preliva i najnie take bude maksimalno 60 m, odnosno da maksimalni pritisak u mrei bude 6 bar.

Pitanje dubine vode u rezervoaru je od posebnog znaaja, kako sa stanovita pritisaka u mrei, tako i sa stanovita pritisaka na zidove rezervoara i dimenzionisanja zidova. Obino se usvaja dubina vode u rezervoaru od 3 do 6 m, a ponekad i do 8 m.

2.2.2. Klasifikacija rezervoara Postoji nekoliko klasifikacija rezervoara koje su izvedene na osnovu funkcije, principa rada, konstruktivnih karakteristika, vrste materijala od kojeg su graeni i sl. Ako se posmatra funkcija rezervoara, oni se mogu podijeliti na: regulacione rezervoare ija je funkcija odravanje odgovarajueg pritiska u distribucionoj mrei, izravnanje razlike izmeu dotoka i potronje i uvanje rezerve vode za protivpoarnu zatitu i nepredviene havarije u sistemu, rezervoare (bazene) za uskladitavanje vode u procesu tretmana vode za pie (bazen za koagulaciju, sedimentaciju, za istu vodu), koji uglavnom nemaju funkciju regulacionog rezervoara, ali je mogu imati ukoliko je visinski poloaj ureaja za tretman vode povoljan u odnosu na podruje potronje.

Prema poloaju (lokaciji) u odnosu na konzumno podruje, rezervoari mogu biti: protoni, koji su smjeteni ispred naselja, odnosno izmeu kaptae (zahvata vode) i naselja koje se snabdijeva vodom, rezervoari u samom mjestu potronje, kontrarezervoari, tj. rezervoari, koji se nalaze iza podruja potronje, odnosno podruje potronje je izmeu kaptae i rezervoara.

Prema nainu rada, rezervoari se mogu podijeliti na: rezervoare sa slobodnim ogledalom, rezervoare pod pritiskom. odnosu na tlo na kojem su izgraeni, rezervoari mogu biti: podzemni, djelimino ukopani, nadzemni (vodotornjevi). Prema materijalu od kojeg su graeni, manji rezervoari mogu biti od: kamena u cementnom malteru, nabijenog betona, polivinil-hlorida, odnosno od plastinih masa. Vei rezervoari grade se od: armiranog betona, prednapregnutog betona, elika.

Rezervoar u Fedali, u Maroku (sl. 2.23 i 2.24), ima zapreminu 3500 m3. Prenik donjeg prstena je 18,40 m, a gornjeg 39,60 m. Donji prsten oslonjen je na 18 stubova djelimino zaklonjenih spoljnim zidom od opeke. Izgraen je od prednapregnutog betona i ima oblik rotacionog hiperboloida.

Veoma elegantan rezervoar cilindrinog oblika (sl. 2.25 i sl. 2.26) sa aneksnim tornjem, koji je takoe cilindrinog oblika, izgraen je u Bredi (Holandija). Aneksni toranj slui za pratee vodovodne slube. Kapacitet rezervoara je 300 m3, a visina 31,50 m.

U blizini ikaga izgraen je sferni rezervoar (sl. 2.27), kapaciteta 150 m3 i visine 20 m. Donji dio cijevi koja nosi rezervoar je proiren kako bi se obezbijedilo bolje ankerovanje. Konstrukcija rezervoara je od elinog lima.

Rezervoar u Sinsinatiju (Cincinnati, Ohajo) je dosta neobinog izgleda (sl. 2.28). Njegova zapremina je 9500 m3, a visina 21 m. Centralni cilindrini stub je iskorien kao dodatni rezervoar. Izgraen je od elinog lima.

Jedan od veoma znaajnih podataka za projektovanje vodovodnih sistema jeste odreivanje kote rezervoara, odnosno kote nivoa vode u rezervoaru. Previsoka kota rezervoara dovodi do poveanih pritisaka u vodovodnoj mrei, prskanja cijevi i poveanja gubitaka vode. Ukoliko je rije o pumpnom sistemu, trokovi elektrine energije (trokovi pumpanja) postaju znatno vei. Smanjivanje gubitaka vode u vodovodnom sistemu vri se smanjivanjem pritisaka kao jednom od moguih mjera. Meutim, ovim mjerama se istovremeno smanjuje sigurnost snabdijevanja vodom.